Z A K O N

O NAU�NOISTRAŽIVA�KOJ DELATNOSTI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

�lan 1.

Ovim zakonom ure�uje se sistem nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici Srbiji, i to: planiranje i ostvarivanje opšteg interesa u nau�noistraživa�koj delatnosti, obezbe�ivanje kvaliteta nau�no - istraživa�kog rada i razvoja nau�noistraživa�ke delatnosti, opšta na�ela osnivanja, organizacije i upravljanja organizacijama koje obavljaju ovu delatnost, opšti interes u nau�noistraživa�koj delatnosti i uslovi za obavljanje te delatnosti radi ostvarivanja opšteg interesa, sticanje zvanja istraživa�a, finansiranje programa od opšteg interesa, kao i druga pitanja od zna�aja za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti.

Nau�noistraživa�ka delatnost

�lan 2.

Nau�noistraživa�ka delatnost je delatnost od posebnog zna�aja za sveukupni razvoj Republike Srbije zasnovana na znanju, a zajedno sa visokim obrazovanjem, glavni je �inilac i pokreta� privrednog i ukupnog društvenog razvoja.

Nau�noistraživa�ka delatnost, kao delatnost od posebnog zna�aja za Republiku Srbiju, sastavni je deo me�unarodnog, nau�nog, obrazovnog i kulturnog prostora.

�lan 3.

Nau�noistraživa�ka delatnost, u smislu ovog zakona, jeste sistematski stvarala�ki rad koji se preduzima radi otkrivanja novih znanja, s ciljem podizanja opšteg civilizacijskog nivoa društva i koriš�enja tih znanja u svim oblastima društvenog razvoja.

�lan 4.

Nau�noistraživa�ka delatnost ostvaruje se: osnovnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima i osposobljavanjem kadra za nau�noistraživa�ki rad.

Na�ela nau�noistraživa�ke delatnosti

�lan 5.

Nau�noistraživa�ka delatnost zasniva se na slede�im na�elima:

1) slobodi i autonomiji nau�noistraživa�kog rada;

2) javnosti nau�noistraživa�kog rada i rezultata tog rada;

3) nau�noj i stru�noj kritici;

- 2 -

4) poštovanju standarda nauke i struke;

5) primeni me�unarodnih standarda i kriterijuma u vrednovanju kvaliteta nau�noistraživa�kog rada;

6) konkurentnosti nau�nih programa i projekata;

7) etike nau�noistraživa�kog rada, u skladu sa principima dobre nau�ne prakse, i odgovornosti nau�nika za posledice svog rada;

8) povezanosti sa sistemom visokog obrazovanja;

9) me�unarodne nau�ne i tehnološke saradnje;

10) brizi za održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

Ciljevi nau�noistraživa�ke delatnosti

�lan 6.

Ciljevi nau�noistraživa�ke delatnosti jesu:

1) razvoj nauke, tehnologije i obrazovanja radi podsticanja privrednog razvoja, pove�anja društvenog proizvoda i podizanja standarda gra�ana i kvaliteta života;

2) o�uvanje i razvoj opšteg fonda znanja, kao uslov za uklju�ivanje u svetske integracione procese;

3) o�uvanje i razvoj ukupnih nau�noistraživa�kih potencijala (nau�noistraživa�kih i obrazovnih institucija, nau�nih kadrova i nau�noistraživa�ke infrastrukture);

4) podizanje opšteg nivoa tehnologija u privredi i obezbe�ivanje konkurentnosti roba i usluga na doma�em i svetskom tržištu;

5) uspostavljanje me�unarodne nau�ne saradnje radi brže integracije u svetske nau�ne, privredne, društvene i kulturne tokove i uklju�ivanje u evropski istraživa�ki prostor;

6) usmeravanje društva ka inovacijama, stvaranju kulturnog ambijenta i stvarala�kog obrazovanja, s ciljem o�uvanja civilizacijske baštine i nacionalnog identiteta.

Nau�ne slobode

�lan 7.

Nau�ni rad je slobodan i ne podleže nikakvim ograni�enjima, osim onih koji proizlaze iz poštovanja standarda nauke i eti�nosti u nau�noistraživa�kom radu, zaštite ljudskih prava, kao i zaštite životne sredine.

Nau�ni rad podleže nau�noj kritici.

Sloboda nau�nog rada i stvaralaštva ogleda se u slobodi nau�nog delanja, slobodi izbora nau�no priznatih metoda istraživanja, slobodi objavljivanja i predstavljanja nau�nih rezultata, kao i u slobodi izbora metoda interpretacije nau�noistraživa�kih dostignu�a.

- 3 -

II. PLANIRANJE I OSTVARIVANJE OPŠTEG INTERESA U NAU�NOISTRAŽIVA�KOJ DELATNOSTI

1. Strategija nau�nog i tehnološkog razvoja Republike Srbije

�lan 8.

Radi planiranja i ostvarivanja dugoro�nih strateških ciljeva, prioriteta i pravaca nau�nog i tehnološkog razvoja, Vlada donosi Strategiju nau�nog i tehnološkog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), na predlog ministarstva nadležnog za nau�noistraživa�ku delatnost ( u daljem tekstu: Ministarstvo).

U postupku donošenja Strategije, o tekstu Nacrta strategije vodi se javna rasprava u kojoj u�estvuju nau�noistraživa�ke i obrazovne institucije, kao i najšira nau�na i stru�na javnost u Republici Srbiji.

�lan 9.

Strategija se usaglašava sa strategijom opšteg privrednog i društvenog razvoja Republike Srbije.

Strategijom se utvr�uju: stanje u oblasti nau�noistraživa�ke delatnosti; ciljevi koji se u oblasti nauke i tehnološkog razvoja žele posti�i na nivou Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), prioriteti i pravci nau�nog i tehnološkog razvoja; potreban procenat izdvajanja za nau�noistraživa�ku delatnost iz budžeta Republike i bruto nacionalnog dohotka privrede i iz drugih izvora; nau�ne oblasti i uže nau�ne discipline koje treba posebno razvijati i materijalno podržavati radi dostizanja ciljeva u razvoju Republike; prioritetne potrebe u nauci i tehnološkom razvoju i prioriteti ulaganja u nau�noistraživa�ke programe i projekte; materijalni i sistemski preduslovi za realizaciju Strategije, dinamika i faze realizacije; mere za sprovo�enje Strategije i upravljanje njenom realizacijom; drugi elementi od zna�aja za sprovo�enje Strategije.

Strategija se donosi za period od deset godina, a izmene i dopune Strategije vrše se po postupku predvi�enom za njeno donošenje.

Strategija se naro�ito ostvaruje putem programa od opšteg interesa, utvr�enih ovim zakonom.

2. Programi od opšteg interesa za Republiku

�lan 10.

Opšti interes u nau�noistraživa�koj delatnosti, u smislu ovog zakona, ostvaruje se putem programa od opšteg interesa za Republiku.

Programi od opšteg interesa za Republiku jesu:

1) Program osnovnih istraživanja;

2) Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja;

3) Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata nau�noistraživa�kog rada;

4) Program nau�noistraživa�kog rada Srpske akademije nauka i umetnosti i Program nau�noistraživa�kog rada Matice srpske;

- 4 -

5) Program nau�noistraživa�kog rada centra izuzetnih vrednosti;

6) Program obezbe�ivanja i održavanja nau�noistraživa�ke opreme i prostora za nau�noistraživa�ki rad;

7) Program me�unarodne nau�ne saradnje od zna�aja za Republiku;

8) Program razvoja informati�kog društva;

9) Program usavršavanja kadrova za nau�noistraživa�ki rad;

10) Program podsticanja mladih i nadarenih za nau�noistraživa�ki rad;

11) Program nabavke nau�ne i stru�ne literature iz inostranstva i pristupa elektronskim nau�nim i stru�nim bazama podataka;

12) Program izdavanja nau�nih publikacija i održavanja nau�nih skupova;

13) Program podsticaja aktivnosti nau�nih i stru�nih društava koji su u funkciji unapre�ivanja nau�noistraživa�kog rada, promocije i popularizacije nauke i tehnike i staranja o o�uvanju nau�ne i tehnološke baštine;

14) drugi programi, u skladu sa Strategijom i ovim zakonom.

Programe iz stava 2. ta�. 1) - 3) i 5) – 14) ovog �lana utvr�uje ministar nadležan za nau�noistraživa�ku delatnost (u daljem tekstu: ministar), na predlog Nacionalnog saveta za nau�ni i tehnološki razvoj, a programe iz stava 2. ta�ka 4) ovog �lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, odnosno Matice srpske.

Nacionalni savet za nau�ni i tehnološki razvoj utvr�uje predlog programa iz stava 2. ta�. 1) – 3) i 5) – 14) ovog �lana na zahtev ministra, koji sadrži i rok za utvr�ivanje predloga programa. Ako Nacionalni savet za nau�ni i tehnološki razvoj ne utvrdi predlog programa u tom roku, ministar može utvrditi program i bez predloga Nacionalnog saveta za nau�ni i tehnološki razvoj.

Programe iz stava 2. ta�. 1) i 2) ovog �lana ministar utvr�uje za svaki novi ciklus istraživanja, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju teku�eg ciklusa istraživanja u ovim oblastima.

III. OBEZBE�IVANJE KVALITETA NAU�NOISTRAŽIVA�KOG RADA I RAZVOJA NAU�NOISTRAŽIVA�KE DELATNOSTI

�lan 11.

O obezbe�ivanju kvaliteta nau�noistraživa�kog rada i razvoju nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici staraju se:

1) Nacionalni savet za nau�ni i tehnološki razvoj;

2) Odbor za akreditaciju nau�noistraživa�kih organizacija;

3) Komisija za sticanje nau�nih zvanja;

4) mati�ni nau�ni odbori;

5) Zajednica instituta Srbije;

6) Ministarstvo.

Lice imenovano u jedno od tela iz stava 1. ta�. 1) - 4) ovog �lana ne može istovremeno da bude �lan drugog tela iz navedenih ta�aka.

- 5 -

1. Nacionalni savet za nau�ni i tehnološki razvoj

�lan 12.

Radi obezbe�ivanja nau�nog i tehnološkog razvoja, kvaliteta nau�noistraživa�kog rada i razvoja nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici, osniva se Nacionalni savet za nau�ni i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao najviše stru�no telo u sistemu nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici.

Sastav Nacionalnog saveta

�lan 13.

Nacionalni savet ima 17 �lanova, iz reda akademika, nau�nika, profesora univerziteta i privrednika.

�lanove Nacionalnog saveta imenuje i razrešava Vlada.

U Nacionalni savet Vlada imenuje: šest �lanova iz šest oblasti nauka na predlog Zajednice instituta Srbije, šest �lanova iz šest oblasti nauka na predlog Konferencije univerziteta, dva �lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti, jednog �lana na predlog Matice srpske i jednog �lana na predlog Privredne komore Srbije.

Ministar je �lan Nacionalnog saveta po položaju.

Oblasti nauka iz stava 3. ovog �lana jesu: prirodno-matemati�ke, tehni�ko-tehnološke, medicinske, biotehni�ke, društvene i humanisti�ke nauke (u daljem tekstu: nau�ne oblasti).

�lanovi Nacionalnog saveta mogu biti priznati nau�ni i stru�ni autoriteti u doma�oj i svetskoj nauci, u zvanju nau�nog savetnika i redovnog profesora univerziteta, kao i istaknuti privrednici.

Nacionalni savet ima predsednika i zamenika predsednika koje imenuje iz reda svojih �lanova.

Mandat �lanova Nacionalnog saveta traje pet godina, uz mogu�nost još jednog izbora.

Vlada može razrešiti �lana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, i to: na li�ni zahtev, na obrazložen zahtev ovlaš�enog predlaga�a ili na obrazložen zahtev ve�ine od ukupnog broja �lanova Nacionalnog saveta.

Nadležnost Nacionalnog saveta

�lan 14.

Nacionalni savet:

1) prati stanje i razvoj nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici;

2) predlaže Ministarstvu Strategiju, prati njeno ostvarivanje i predlaže izmene i dopune Strategije;

3) predlaže ministru programe od opšteg interesa za Republiku;

- 6 -

4) daje mišljenje o zakonima i drugim propisima iz oblasti nau�noistraživa�ke delatnosti;

5) predlaže ministru akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa utvr�enih u �lanu 10. stav 2. ta�. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugih programa od opšteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

6) predlaže ministru nau�ne oblasti, grane i discipline za koje se osnivaju mati�ni nau�ni odbori;

7) predlaže ministru akt o standardima za raspodelu budžetskih sredstava za finansiranje programa od opšteg interesa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona;

8) donosi akt o postupku i na�inu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju nau�noistraživa�kih rezultata istraživa�a, na predlog mati�nih nau�nih odbora;

9) imenuje i razrešava �lanove Komisije za sticanje nau�nih zvanja;

10) donosi akt o vrednovanju nau�noistraživa�kog rada i postupku akreditacije instituta, visokoškolskih ustanova i centara izuzetnih vrednosti;

11) donosi akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvr�ivanje i oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, nau�noistraživa�ki rad i finansiranje centra izuzetnih vrednosti;

12) donosi akt o dodeli, potvr�ivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih vrednosti, na osnovu odluke Odbora za akreditaciju;

13) odlu�uje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije nau�noistraživa�kih organizacija;

14) odlu�uje u drugom stepenu po žalbama istraživa�a na odluku Komisije za sticanje nau�nih zvanja;

15) ostvaruje me�unarodnu nau�nu i tehnološku saradnju, kao i saradnju sa odgovaraju�im telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima i organizacijama;

16) dodeljuje nagrade i priznanja za nau�na dostignu�a i životno delo istraživa�a;

17) dodeljuje zvanje zaslužnog nau�nika;

18) donosi poslovnik o svom radu;

19) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikom o radu.

Akti iz stava 1. ta�. 8), 10) i 11) ovog �lana objavljuju se u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.

Rad Nacionalnog saveta

�lan 15.

Nacionalni savet radi na sednicama.

Rad Nacionalnog saveta je javan.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, Nacionalni savet može da obrazuje komisije, odbore i druga stru�na i radna tela (u daljem tekstu: radna tela).

- 7 -

Nacionalni savet dostavlja Vladi izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje.

Na�in rada i odlu�ivanja ure�uju se poslovnikom o radu Nacionalnog saveta.

Kada Nacionalni savet razmatra pitanja koja �ine deo ukupne politike Republike u oblasti nauke, a koja su u vezi sa oblastima obrazovanja, zdravstva, privrede, umetnosti i kulture, tada usaglašava stavove sa odgovaraju�im organima, telima i institucijama u �ijoj su nadležnosti pitanja iz tih oblasti.

2. Odbor za akreditaciju nau�noistraživa�kih organizacija

�lan 16.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta i efikasnosti nau�noistraživa�kog rada (u daljem tekstu: akreditacija) instituta, visokoškolskih ustanova i centara izuzetnih vrednosti (u daljem tekstu: nau�noistraživa�ke organizacije), obrazuje se Odbor za akreditaciju nau�noistraživa�kih organizacija (u daljem tekstu: Odbor za akreditaciju).

Odbor za akreditaciju je nezavisno stru�no telo koje se u svom radu pridržava na�ela stru�nosti, objektivnosti i me�unarodno priznatih standarda i kriterijuma nau�noistraživa�kog rada.

Sastav Odbora za akreditaciju

�lan 17.

Odbor za akreditaciju ima 13 �lanova, iz reda akademika, istraživa�a u zvanju nau�nog savetnika i redovnog profesora univerziteta.

�lanove Odbora za akreditaciju imenuje i razrešava ministar, i to: šest �lanova na predlog Zajednice instituta Srbije, šest �lanova na predlog Konferencije univerziteta i jednog �lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prilikom imenovanja �lanova Odbora za akreditaciju vodi se ra�una o ravnomernoj zastupljenosti svih šest nau�nih oblasti.

Odbor za akreditaciju ima predsednika i zamenika predsednika, koje imenuje iz reda svojih �lanova.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i �lanova Odbora za akreditaciju traje �etiri godine, uz mogu�nost ponovnog izbora.

�lan Odbora može da bude razrešen i pre isteka mandata, i to: na li�ni zahtev, na obrazložen zahtev ovlaš�enog predlaga�a ili obrazložen zahtev ve�ine od ukupnog broja �lanova Odbora za akreditaciju.

- 8 -

Nadležnost Odbora za akreditaciju

�lan 18.

Odbor za akreditaciju:

1) predlaže Nacionalnom savetu akt o vrednovanju nau�noistraživa�kog rada i postupku akreditacije nau�noistraživa�kih organizacija;

2) sprovodi postupak akreditacije nau�noistraživa�kih organizacija;

3) ostvaruje saradnju sa odgovaraju�im telom u oblasti visokog obrazovanja;

4) ostvaruje me�unarodnu saradnju u oblasti vrednovanja nau�noistraživa�kog rada sa odgovaraju�im telima i institucijama u Evropi i svetu;

5) donosi poslovnik o svom radu;

6) obavlja druge stru�ne poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Za potrebe sprovo�enja postupka akreditacije, Odbor za akreditaciju obrazuje stru�ne timove koji razmatraju pojedina�ne zahteve za sprovo�enje postupka akreditacije.

�lanove stru�nih timova Odbor za akreditaciju imenuje iz reda me�unarodno priznatih nau�nika, profesora univerziteta i stru�njaka.

Odbor za akreditaciju može angažovati priznatog nau�nika ili stru�njaka iz inostranstva radi obavljanja odre�enih stru�nih poslova u postupku akreditacije.

Postupak akreditacije

�lan 19.

Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake �etvrte godine (redovni postupak), ili u kra�em roku, na zahtev nau�noistraživa�ke organizacije, osniva�a nau�noistraživa�ke organizacije ili Ministarstva (vanredni postupak), za nau�noistraživa�ke organizacije koje su upisane u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, kao i postupak za potvr�ivanje ili oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti.

Postupku akreditacije podležu sve nau�noistraživa�ke organizacije, u skladu sa ovim zakonom.

Redovni postupak pokre�e Ministarstvo najmanje 120 dana pre isteka roka za koji važi akreditacija.

Kada se radi o nau�noistraživa�koj organizaciji koja nije upisana u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, osniva� podnosi zahtev za akreditaciju Odboru za akreditaciju.

Za nau�noistraživa�ku organizaciju koja nije upisana u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, Odbor za akreditaciju ocenjuje kvalitet i rezultate njenog nau�noistraživa�kog rada u periodu od njenog osnivanja.

Po prijemu zahteva iz st. 1. i 4. ovog �lana, Odbor za akreditaciju obavlja proveru kvaliteta nau�noistraživa�kog rada, u skladu sa ovim zakonom,

- 9 -

donosi odluku u roku od 90 dana od dana prijema zahteva i dostavlja je Ministarstvu i osniva�u.

Odbor za akreditaciju može doneti pozitivnu ili negativnu odluku o akreditaciji nau�noistraživa�ke organizacije.

Ako Odbor za akreditaciju ne donese odluku u roku od 90 dana, ministar ima pravo da razreši �lanove Odbora za akreditaciju i da imenuje nove �lanove.

Odbor za akreditaciju dužan je da u ponovljenom postupku donese odluku o akreditaciji nau�noistraživa�ke organizacije u roku od 60 dana.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, nau�noistraživa�ka organizacija koja nije upisana u Registar nau�noistraživa�kih organizacija sti�e pravo da se u roku od 30 dana, u skladu sa ovim zakonom, upiše u Registar nau�noistraživa�kih organizacija.

Na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji, registrovana nau�noistraživa�ka organizacija zadržava prava koja je stekla upisom u Registar nau�noistraživa�kih organizacija.

Osniva� nau�noistraživa�ke organizacije, odnosno nau�no - istraživa�ka organizacija, može da podnese žalbu Nacionalnom savetu u roku od 30 dana od dana prijema negativne odluke o akreditaciji.

Nacionalni savet je dužan da u roku od 90 dana donese kona�nu odluku o akreditaciji.

Ako je doneta kona�na negativna odluka o akreditaciji, nau�noistraživa�ka organizacija briše se iz Registra nau�noistraživa�kih organizacija.

Osniva� nau�noistraživa�ke organizacije, odnosno nau�no - istraživa�ka organizacija, koja je dobila negativnu odluku o akreditaciji, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju, po isteku godine dana od dana prijema kona�ne odluke o akreditaciji.

3. Komisija za sticanje nau�nih zvanja

�lan 20.

Radi donošenja odluke o sticanju nau�nih zvanja, obrazuje se Komisija za sticanje nau�nih zvanja (u daljem tekstu: Komisija).

Sastav Komisije

�lan 21.

Komisija ima 15 �lanova, iz reda akademika, nau�nih savetnika i redovnih profesora univerziteta.

Predsednika, zamenika predsednika i �lanove Komisije imenuje Nacionalni savet, i to: šest �lanova iz šest oblasti nauka na predlog Zajednice instituta Srbije, šest �lanova iz šest oblasti nauka na predlog Konferencije univerziteta, dva �lana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i jednog �lana na predlog ministra.

- 10 -

Nacionalni savet može razrešiti �lana Komisije pre isteka mandata, na li�ni zahtev ili na obrazložen zahtev ovlaš�enog predlaga�a.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i �lanova Komisije traje �etiri godine.

Rad Komisije

�lan 22.

Komisija radi na sednicama.

Komisija donosi odluku o sticanju nau�nog zvanja, u skladu sa ovim zakonom, po pribavljenom mišljenju odgovaraju�eg mati�nog nau�nog odbora.

Komisija donosi poslovnik o svom radu.

4. Mati�ni nau�ni odbori

�lan 23.

Ministar obrazuje mati�ne nau�ne odbore, kao stru�na tela za odre�ene nau�ne oblasti, grane ili discipline.

Nacionalni savet predlaže ministru za koje �e se nau�ne oblasti, grane i discipline obrazovati mati�ni nau�ni odbori.

Sastav mati�nog nau�nog odbora

�lan 24.

Mati�ni nau�ni odbor ima najmanje sedam �lanova, koje imenuje ministar sa liste kandidata.

Lista kandidata iz stava 1. ovog �lana utvr�uje se na osnovu javnog poziva Ministarstva i predloga nau�nog, odnosno nastavno-nau�nog ve�a nau�noistraživa�kih organizacija.

�lanovi mati�nih nau�nih odbora za odre�enu nau�nu oblast, granu i disciplinu imenuju se iz reda istaknutih istraživa�a u zvanju nau�nog savetnika ili redovnog profesora univerziteta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i �lanova mati�nog nau�nog odbora traje tri godine, uz mogu�nost još jednog izbora.

Predsednika mati�nog nau�nog odbora i zamenika predsednika biraju �lanovi odbora, ve�inom glasova svih �lanova odbora.

Ministar može razrešiti �lana mati�nog nau�nog odbora, i pre isteka mandata, i to: na li�ni zahtev ili ako prekrši Poslovnik o radu mati�nog nau�nog odbora.

- 11 -

Nadležnost mati�nog nau�nog odbora

�lan 25.

Mati�ni nau�ni odbor:

1) daje mišljenje Komisiji o kvalitetu nau�noistraživa�kog rada i doprinosu istraživa�a - kandidata za izbor u nau�no zvanje, u skladu sa ovim zakonom;

2) daje Ministarstvu ocenu o nau�noj kompetentnosti istraživa�a, odnosno nastavnika visokoškolskih ustanova za realizaciju programa i projekata utvr�enih ovim zakonom;

3) razmatra predloge projekata za realizaciju programa iz �lana 10. ta�. 1) - 3) ovog zakona i predlaže ministru rang listu projekata za finansiranje;

4) razmatra izveštaje o realizaciji projekata u okviru programa utvr�enih u �lanu 10. ta�. 1) - 3) ovog zakona;

5) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju nau�nih �asopisa;

6) donosi akt o kategorizaciji i rangiranju nau�nih skupova;

7) odlu�uje u drugom stepenu po prigovoru istraživa�a na odluku nau�nog ve�a instituta o izboru u zvanje istraživa�-saradnik;

8) daje mišljenje, priprema izveštaje i druge materijale na zahtev ministra, Nacionalnog saveta, Odbora za akreditaciju i Komisije;

9) donosi poslovnik o svom radu;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o obrazovanju.

Mati�ni nau�ni odbor podnosi ministru izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje.

5. Zajednica instituta Srbije

�lan 26.

Radi ostvarivanja zajedni�kih interesa i nau�noistraživa�ke saradnje, uskla�ivanja nabavke i koriš�enja nau�noistraživa�ke opreme i laboratorijskog prostora, nabavke i koriš�enja nau�nih publikacija, me�usobnog povezivanja i saradnje sa odgovaraju�im oblicima udruživanja u oblasti visokog obrazovanja, razvijanja me�unarodne saradnje, negovanja nau�ne kritike i vrednovanja sopstvenog nau�noistraživa�kog rada, instituti se mogu udružiti u Zajednicu instituta Srbije (u daljem tekstu: Zajednica).

Zajednica ima status pravnog lica, u skladu sa zakonom.

Zajednicu mogu osnovati svi ili ve�ina instituta na teritoriji Republike koji su upisani u Registar nau�noistraživa�kih organizacija.

U okviru Zajednice, instituti se mogu udruživati, odnosno povezivati i po srodnim nau�nim oblastima, u skladu sa statutom Zajednice.

Na osnivanje, organizaciju i rad Zajednice primenjuju se propisi kojima se ure�uju udruženja.

- 12 -

Organizacija, na�in rada, imenovanje organa upravljanja i stru�nih tela ure�uju se statutom Zajednice.

Zajednica obavlja poslove u skladu sa statutom i ovim zakonom.

6. Ministarstvo

�lan 27.

Ministarstvo:

1) predlaže Vladi politiku u oblasti nau�noistraživa�ke delatnosti;

2) prati i podsti�e razvoj nau�noistraživa�ke delatnosti u Republici;

3) raspodeljuje finansijska sredstva iz budžeta Republike nau�noistraživa�kim organizacijama za ostvarivanje programa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona i kontroliše njihovo namensko koriš�enje;

4) donosi podzakonske akte, u skladu sa ovim zakonom;

5) donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom;

6) donosi akt o izboru, vrednovanju i finansiranju programa iz �lana 10. stav 2. ta�. 1) - 3) ovog zakona, kao i akt o finansiranju drugih programa od opšteg interesa za Republiku, za svaki program posebno;

7) vodi Registar nau�noistraživa�kih organizacija i Registar istraživa�a, u skladu sa ovim zakonom;

8) ostvaruje me�unarodnu nau�nu i tehnološku saradnju i stara se o povezivanju i uklju�ivanju nau�noistraživa�kih organizacija u evropski i me�unarodni istraživa�ki prostor;

9) vrši nadzor, u skladu sa zakonom;

10) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

�lan 28.

Stru�ne i administrativno-tehni�ke poslove za potrebe tela iz �lana 11. stav 1. ta�. 1) - 4) ovog zakona, obavlja Ministarstvo.

Sredstva za rad tela iz stava 1. ovog �lana obezbe�uju se u budžetu Republike.

�lan 29.

Vlada donosi akt kojim se utvr�uju kriterijumi i na�in finansiranja Nacionalnog saveta, kao i naknada za rad �lanova Nacionalnog saveta.

Ministar donosi akt kojim se utvr�uju kriterijumi i na�in finansiranja tela iz �lana 11. stav 1. ta�. 2) - 4) ovog zakona, kao i naknada za rad �lanova tih tela.

- 13 -

IV. ORGANIZACIJE KOJE OBAVLJAJU NAU�NOISTRAŽIVA�KU DELATNOST

�lan 30.

Programe iz �lana 10. ovog zakona mogu ostvarivati:

1) Srpska akademija nauka i umetnosti;

2) Matica srpska;

3) Nau�noistraživa�ke organizacije (instituti, visokoškolske ustanove i centri izuzetnih vrednosti).

Institucije od nacionalnog zna�aja

�lan 31.

Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska su institucije od nacionalnog zna�aja.

Osnivanje i rad Srpske akademije nauka i umetnosti i instituta �iji je ona osniva� ure�uju se posebnim zakonom, odnosno aktima u skladu sa tim zakonom.

Osnivanje i rad Matice srpske ure�uju se posebnim zakonom.

Visokoškolske ustanove

�lan 32.

Osnivanje i rad visokoškolskih ustanova ure�uju se posebnim zakonom.

Ustanove iz stava 1. ovog �lana obavljaju nau�noistraživa�ku delatnost u skladu sa ovim zakonom.

V. INSTITUTI

1. Osnivanje i obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa

�lan 33.

Institut, u smislu ovog zakona, jeste nau�noistraživa�ka organizacija koja obavlja nau�noistraživa�ku delatnost od opšteg interesa, pod uslovima utvr�enim ovim zakonom.

�lan 34.

Institut se može osnovati kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ili kao privredno društvo, u skladu sa propisima o privrednim društvima.

- 14 -

Na osnivanje, rad i ukidanje instituta primenjuju se propisi koji se odnose na javne službe ili propisi koji se odnose na privredna društva, u zavisnosti od toga da li se institut osniva kao ustanova ili privredno društvo.

�lan 35.

Osniva� instituta može biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, doma�e i strano pravno i fizi�ko lice, u skladu sa zakonom.

Kad institut osniva više osniva�a, njihova me�usobna prava, obaveze i odgovornosti ure�uju se ugovorom.

Pre donošenja akta o osnivanju, osniva� usvaja elaborat o opravdanosti osnivanja instituta, koju dostavlja Ministarstvu i Odboru za akreditaciju.

Kada je osniva� instituta Republika, akt o osnivanju i ukidanju donosi Vlada.

�lan 36.

Institut �iji je osniva� Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave posluje sredstvima u državnoj svojini, a institut �iji je osniva� doma�e i strano pravno i fizi�ko lice posluje sredstvima u drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom.

Institut �iji je osniva� Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koristi nepokretnosti i druga sredstva, u skladu sa zakonom kojim se ure�uju sredstva u svojini Republike.

Nepokretnosti i druga imovina ste�ena na osnovu zaveštanja i poklona svojina su instituta koji je tu imovinu stekao.

�lan 37.

Delatnost i organizacija instituta ure�uje se statutom.

Institut može promeniti naziv, sedište, delatnost, oblik organizovanja, i vrštiti statusne promene, uz saglasnost osniva�a, odnosno vlasnika.

Pod statusnom promenom instituta, u smislu ovog zakona, podrazumeva se spajanje, podela i odvajanje.

Institut �iji je osniva� Republika može vršiti promene iz st. 2. i 3. ovog �lana uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.

�lan 38.

Institutom upravlja osniva�, odnosno vlasnik srazmerno udelu kapitala.

Kada je Republika osniva� instituta, pravo upravljanja institutom ostvaruje Vlada, u skladu sa ovim zakonom.

U institutima sa mešovitim državnim i privatnim kapitalom, pravo upravljanja ostvaruje se srazmerno udelu državnog, odnosno privatnog kapitala.

- 15 -

�lan 39.

Nau�noistraživa�ka organizacija, pored nau�noistraživa�ke delatnosti, može obavljati i druge poslove kojima se komercijalizuju rezultati nau�nog i istraživa�kog rada pod uslovom da se tim poslovima ne ugrožava kvalitet nau�noistraživa�kog rada.

U cilju komercijalizacije rezultata nau�noistraživa�kog rada, podsticanja preduzetništva i poslovnog povezivanja, institut može biti osniva� centra za transfer tehnologije, inovacionog centra, poslovno-tehnološkog inkubatora, nau�no-tehnološkog parka i drugih organizacija, u skladu sa zakonom.

2. Vrste instituta

�lan 40.

U zavisnosti od vrste istraživanja i delatnosti, oblika organizovanja i na�ina finansiranja svoje delatnosti, institut može obavljati nau�noistraživa�ku delatnost kao: a) nau�ni institut i b) istraživa�ko-razvojni institut.

�lan 41.

Prema vlasni�koj strukturi, institut može biti: državni, privatni i mešoviti.

Državni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut �iji je osniva� Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno institut sa ve�inskim državnim kapitalom.

Privatni institut, u smislu ovog zakona, jeste institut �iji je osniva� fizi�ko ili pravno lice, ili institut u kome je ve�inski privatni kapital.

Institut sa mešovitim vlasništvom, u smislu ovog zakona, jeste institut u kome je jednako u�eš�e državnog i privatnog kapitala.

�lan 42.

Nau�ni institut se osniva, odnosno organizuje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama.

Istraživa�ko-razvojni institut osniva se, odnosno organizuje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim službama, ili kao privredno društvo, u skladu sa propisima o privrednim društvima.

Organizacija, obavljanje delatnosti i druga pitanja od zna�aja za rad instituta ure�uju se statutom instituta.

Institut u svom sastavu može imati regionalne nau�ne centre, kao svoje organizacione delove, u skladu sa statutom.

- 16 -

Nau�ni institut

�lan 43.

Nau�ni institut jeste ustanova �iju pretežnu delatnost �ine osnovna istraživanja i primenjena istraživanja koja su u funkciji valorizacije rezultata osnovnih istraživanja.

�lan 44.

Nau�ni institut može obavljati nau�noistraživa�ku delatnost radi ostvarivanja opšteg interesa, ako:

1) ima program nau�noistraživa�kog rada;

2) rezultatima nau�noistraživa�kog rada doprinosi razvoju nauke, odnosno doprinosi opštem fondu znanja;

3) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 20 istraživa�a kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje deset istraživa�a u nau�nim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje tri u zvanju viši nau�ni saradnik ili nau�ni savetnik, odnosno u odgovaraju�em nastavnom zvanju) i deset istraživa�a u zvanju istraživa�-saradnik ili višem zvanju;

4) ima program razvoja nau�noistraživa�kog podmlatka;

5) ima odgovaraju�i prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje programa od opšteg interesa;

6) ima nau�no-informativnu dokumentaciju ili bibliote�ko-informacioni centar.

Nau�ni institut u oblasti društvenih i humanisti�kih nauka može obavljati nau�noistraživa�ku delatnost od opšteg interesa ako, pored uslova utvr�enih u stavu 1. ta�. 1), 2), 4), 5) i 6). ovog �lana, ima u radnom odnosu na neodre�eno vreme sa punim radnim vremenom najmanje 12 istraživa�a kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedam istraživa�a u nau�nim, odnosno nastavnim zvanjima i pet istraživa�a u zvanju istraživa�-saradnik ili višem zvanju.

Istraživa�ko-razvojni institut

�lan 45.

Istraživa�ko-razvojni institut jeste organizacija �iju pretežnu delatnost �ine primenjena i razvojna istraživanja usmerena ka zadovoljavanju potreba neposrednih korisnika rezultata istraživanja, i osnovna istraživanja kao osnova za primenjena i razvojna istraživanja.

�lan 46.

Istraživa�ko-razvojni institut može obavljati nau�no - istraživa�ku delatnost radi ostvarivanja opšteg interesa, ako:

1) ima program nau�noistraživa�kog rada;

- 17 -

2) rezultatima svojih istraživanja doprinosi osvajanju novih proizvoda i ure�aja, sorti i vrsta, kao i uvo�enju novih ili poboljšanju postoje�ih tehnoloških postupaka, sistema i usluga;

3) obavlja transfer znanja i tehnologija;

4) ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom najmanje 12 istraživa�a kompetentnih za oblast nauke kojom se institut bavi, od kojih najmanje sedam istraživa�a u nau�nim ili nastavnim zvanjima (od kojih najmanje jedan u zvanju viši nau�ni saradnik ili nau�ni savetnik, odnosno u odgovaraju�em nastavnom zvanju) i pet istraživa�a u zvanju istraživa�-saradnik ili višem zvanju;

5) ima program razvoja nau�noistraživa�kog podmlatka;

6) ima odgovaraju�i prostor, opremu i druga sredstva za ostvarivanje programa od opšteg interesa;

7) ima nau�no-informativnu dokumentaciju ili bibliote�ko-informacioni centar.

�lan 47.

Ako institut ispunjava uslove utvr�ene u �lanu 44. odnosno u �lanu 46. ovog zakona, i ako je Odbor za akreditaciju doneo pozitivnu odluku o akreditaciji tog instituta, Ministarstvo donosi akt o ispunjenosti uslova za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa.

Na osnovu akta iz stava 1. ovog �lana, Ministarstvo vrši upis instituta u Registar nau�noistraživa�kih organizacija.

Upotreba i koriš�enje naziva institut

�lan 48.

Organizacija koja nije upisana u Registar nau�noistraživa�kih organizacija kao nau�noistraživa�ka organizacija, u skladu sa ovim zakonom, ne može u svom poslovnom imenu da sadrži nazive: ''nau�ni institut'', ''istraživa�ko-razvojni institut'' i ''centar izuzetnih vrednosti''.

Oblici saradnje nau�noistraživa�kih organizacija i u�eš�e instituta u visokom obrazovanju

�lan 49.

Nau�noistraživa�ke organizacije iz �lana 30. ovog zakona mogu da sara�uju i u�estvuju u ostvarivanju zajedni�kih nau�noistraživa�kih programa i projekata, kroz obrazovanje zajedni�kih istraživa�kih timova, na odre�enom projektnom zadatku.

Nau�noistraživa�ke organizacije mogu da ostvaruju saradnju i u zajedni�kom u�eš�u u realizaciji me�unarodnih programa i projekata, projekata sa privredom, kao i u zajedni�kom koriš�enju nau�noistraživa�ke, laboratorijske i druge infrastrukturne opreme.

Me�usobna prava i obaveze u ostvarivanju saradnje iz st. 1. i 2. ovog �lana nau�noistraživa�ke organizacije ure�uju ugovorom, u skladu sa svojim opštim aktima, odnosno statutima.

- 18 -

�lan 50.

Institut može u�estvovati u ostvarivanju studija sa srodnom visokoškolskom ustanovom, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju i statutom visokoškolske ustanove.

Institut, odnosno više instituta mogu osnovati univerzitet, u skladu sa propisima o visokom obrazovanju.

Privatizacija instituta

�lan 51.

Instituti se mogu privatizovati, u skladu sa propisima o privatizaciji.

Institut �iji je osniva� Republika može se privatizovati, u skladu sa posebnim programom i uz saglasnost Vlade.

Program iz stava 2. ovog �lana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.

�lan 52.

Institut osnovan, odnosno organizovan kao privredno društvo �iji je osniva� Republika, a od strateškog interesa je za Republiku, može se privatizovati tako da najmanje 51% kapitala ostane u državnom vlasništvu.

Nacionalni savet utvr�uje koji su instituti iz stava 1. ovog �lana od strateškog interesa za Republiku.

VI. ORGANI INSTITUTA

�lan 53.

Organi u nau�nom i istraživa�ko-razvojnom institutu koji se osniva, odnosno organizuje kao ustanova jesu: upravni odbor i direktor.

Istraživa�ko-razvojni institut koji se osniva, odnosno organizuje u skladu sa propisima o privrednim društvima, ima organe u skladu sa tim propisima.

Kad je Republika vlasnik dela kapitala istraživa�ko-razvojnog instituta, Vlada imenuje svoje predstavnike u organe tog instituta, srazmerno udelu kapitala, nezavisno od toga da li je institut organizovan kao ustanova ili privredno društvo.

Stru�ni organ instituta jeste nau�no ve�e.

1. Imenovanje organa u institutu �iji je osniva� Republika

Upravni odbor

�lan 54.

Upravni odbor instituta �iji je osniva� Republika ima osam �lanova koje imenuje Vlada, od kojih �etiri �lana odre�uje Vlada, kao svoje predstavnike, a ostale �lanove predlaže nau�no ve�e iz reda istraživa�a u nau�nom zvanju zaposlenih u institutu.

- 19 -

U nau�nom institutu ve�inu �lanova upravnog odbora koje odre�uje Vlada moraju �initi istraživa�i u nau�nim, odnosno nastavnim zvanjima, kompetentni za oblast nauke kojom se institut bavi.

Upravni odbor ima predsednika i zamenika predsednika.

Predsednika upravnog odbora imenuje Vlada, iz reda svojih predstavnika u upravnom odboru.

Zamenika predsednika upravnog odbora imenuje i razrešava upravni odbor iz reda �lanova koje predlaže nau�no ve�e instituta.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i �lanova upravnog odbora traje �etiri godine.

Predsednik, zamenik predsednika i �lanovi upravnog odbora mogu biti razrešeni i pre isteka mandata, na li�ni zahtev ili na obrazložen zahtev ovlaš�enog predlaga�a iz stava 1. ovog �lana.

Akt o razrešenju predsednika i �lanova upravnog odbora donosi Vlada.

�lan 55.

Upravni odbor:

1) donosi statut instituta;

2) odlu�uje o poslovanju instituta;

3) usvaja izveštaj o poslovanju i godišnji obra�un;

4) donosi program i plan rada instituta, na predlog direktora instituta;

5) imenuje i razrešava direktora;

6) odlu�uje o koriš�enju sredstava, u skladu sa zakonom;

7) vrši druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom.

Upravni odbor donosi statut instituta, uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva.

Direktor

�lan 56.

Direktor rukovodi institutom, u skladu sa zakonom.

Direktor se imenuje na osnovu javnog konkursa, na �etiri godine, iz reda istraživa�a u nau�nom zvanju koji su kompetentni za nau�nu oblast kojom se institut bavi.

Direktor je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom.

Direktora imenuje upravni odbor instituta, na obrazložen predlog nau�nog ve�a i uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra.

- 20 -

Direktor ne može biti �lan upravnog odbora, ali može prisustvovati sednicama upravnog odbora.

Upravni odbor može razrešiti direktora pre isteka mandata: na li�ni zahtev, ako nesavesno i nestru�no obavlja dužnost, na obrazložen zahtev ministra, ako je pravosnažnom odlukom osu�en za krivi�no delo, ili na obrazložen zahtev nau�nog ve�a.

Upravni odbor razrešava direktora uz prethodno pribavljeno mišljenje nau�nog ve�a i saglasnost ministra.

Vršilac dužnosti direktora

�lan 57.

U slu�aju da je direktor razrešen pre isteka mandata, a na javnom konkursu nije imenovan novi direktor, upravni odbor, uz saglasnost ministra, imenuje vršioca dužnosti direktora na period od šest meseci i u tom roku upravni odbor dužan je da raspiše novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

Vršilac dužnosti direktora instituta je u radnom odnosu u institutu, sa punim radnim vremenom.

Ako upravni odbor u roku od šest meseci po ponovljenom javnom konkursu ne imenuje direktora instituta, ministar imenuje vršioca dužnosti direktora instituta, a Vlada može, na predlog ministra, razrešiti postoje�e i imenovati nove �lanove upravnog odbora instituta.

Novoimenovani upravni odbor dužan je da u roku od šest meseci raspiše novi javni konkurs i imenuje direktora instituta.

2. Nau�no ve�e instituta

�lan 58.

Nau�no ve�e jeste stru�ni organ instituta.

Nau�no ve�e obrazuje se u nau�nom i istraživa�ko-razvojnom institutu.

Statutom instituta utvr�uje se broj, sastav i na�in izbora �lanova nau�nog ve�a.

�lanovi nau�nog ve�a su istraživa�i u nau�nom zvanju zaposleni u institutu.

Nau�no ve�e mora imati najmanje sedam istraživa�a u nau�nom ili u nastavnom zvanju.

U postupku utvr�ivanja predloga za sticanje nau�nog zvanja, nau�no ve�e mora da ima najmanje sedam �lanova, koji su u višem ili istom zvanju koje kandidat sti�e.

Ako institut nema potreban broj istraživa�a, u postupku utvr�ivanja predloga za sticanje nau�nih zvanja, u radu nau�nog ve�a mogu u�estvovati istraživa�i u zvanju višeg nau�nog saradnika i nau�nog savetnika, odnosno u

- 21 -

odgovaraju�em nastavnom zvanju, koji nisu zaposleni u institutu, na osnovu odluke nau�nog ve�a, u skladu sa statutom instituta.

�lan 59.

Nau�no ve�e:

1) predlaže program nau�noistraživa�kog rada, uskla�en sa Strategijom;

2) predlaže nau�ne projekte i ocenjuje rezultate ostvarenih projekata;

3) analizira i usvaja izveštaje o realizaciji projekata;

4) analizira i ocenjuje nau�ni rad istraživa�a;

5) utvr�uje predlog za sticanje nau�nog zvanja;

6) odlu�uje o sticanju istraživa�kog zvanja;

7) predlaže kandidata za direktora;

8) daje upravnom odboru obrazložen predlog za razrešenje direktora instituta;

9) daje obrazložen predlog za imenovanje, odnosno razrešenje svojih predstavnika u upravnom odboru instituta;

10) predlaže upravnom odboru nabavku nau�noistraživa�ke opreme;

11) obavlja druge poslove utvr�ene statutom instituta i ovim zakonom.

VII. CENTAR IZVRSNOSTI

�lan 60.

Status centra izuzetnih vrednosti može ste�i institut, odnosno visokoškolska ustanova ili njihov organizacioni deo, odnosno njihovi organizacioni delovi, ako su u vremenskom periodu od pet godina ostvarili vrhunske i me�unarodno priznate nau�ne i stru�ne rezultate u odre�enoj nau�noj disciplini i na osnovu toga imaju razvijenu me�unarodnu nau�nu, tehni�ku i tehnološku saradnju.

Aktom o osnivanju zajedni�kog centra izuzetnih vrednosti ure�uju se me�usobna prava i obaveze osniva�a centra.

Ako status centra izuzetnih vrednosti stekne organizacioni deo ili organizacioni delovi instituta, odnosno visokoškolske ustanove, centar izuzetnih vrednosti nema svojstvo pravnog lica.

�lan 61.

Akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvr�ivanje i oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti, nau�noistraživa�ki rad i finansiranje centra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalni savet.

Akt o dodeli statusa centra izuzetnih vrednosti donosi Nacionalni savet, na osnovu pozitivne odluke o akreditaciji koju donosi Odbor za akreditaciju.

Odbor za akreditaciju, svake �etvrte godine, sprovodi postupak akreditacije centra izuzetnih vrednosti.

- 22 -

Na osnovu odluke o akreditaciji Odbora za akreditaciju, Nacionalni savet donosi akt o potvr�ivanju ili oduzimanju statusa centra izuzetnih vrednosti.

VIII. VO�ENJE EVIDENCIJE

�lan 62.

Ministarstvo vodi evidenciju nau�noistraživa�kih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: Registar nau�noistraživa�kih organizacija) i evidenciju istraživa�a ( u daljem tekstu: Registar istraživa�a).

U Registar nau�noistraživa�kih organizacija, u skladu sa ovim zakonom, upisuju se akreditovani instituti, visokoškolske ustanove, centri izuzetnih vrednosti, Srpska akademija nauka i umetnosti i instituti �iji je ona osniva�, i Matica srpska.

Upis u Registar nau�noistraživa�kih organizacija sprovodi se na osnovu akta o ispunjenosti uslova za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti koji donosi Ministarstvo.

U Registar istraživa�a upisuju se lica koja imaju prebivalište, odnosno boravište u Republici i koja su stekla zvanja istraživa�a u skladu sa ovim zakonom, kao i lica koja su stekla zvanja, u skladu sa zakonom kojim se ure�uje visoko obrazovanje.

Upis u Registar istraživa�a sprovodi se na osnovu akta o izboru u zvanje istraživa�a u skladu sa ovim zakonom, odnosno na osnovu akta o izboru u zvanje u skladu sa zakonom kojim se ure�uje visoko obrazovanje.

Oblik, sadržaj i na�in vo�enja registara iz stava 1. ovog �lana, kao i postupak upisa i brisanja iz tih registara propisuje ministar.

�lan 63.

Ministarstvo može obrazovati baze podataka u okviru realizacije programa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona.

�lan 64.

Nau�noistraživa�ka organizacija koja je upisana u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, kao i istraživa�i koji su upisani u Registar istraživa�a, mogu u�estvovati na konkursu za ostvarivanje programa od opšteg interesa utvr�enih ovim zakonom.

�lan 65.

Ako institut koji je upisan u Registar nau�noistraživa�kih organizacija prestane da ispunjava neki od uslova utvr�enih u �lanu 44. odnosno u �lanu 46. ovog zakona, direktor instituta dužan je da o tome izvesti Ministarstvo, najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je institut prestao da ispunjava uslov.

Ako direktor instituta ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog �lana, ministar može podneti upravnom odboru instituta zahtev za njegovo razrešenje.

- 23 -

Ako institut ne ispunjava uslove propisane u �lanu 44. odnosno u �lanu 46. ovog zakona, ministar odre�uje rok, najduže od 120 dana, u kome institut treba da ispuni propisane uslove.

Ako institut ne ispuni uslove u roku iz stava 3. ovog �lana, Ministarstvo donosi akt o njegovom brisanju iz Registra nau�noistraživa�kih organizacija i raskida ugovor, odnosno ugovore o finansiranju instituta.

Finasiranje odobrenog i zapo�etog programa, odnosno projekta �iji je realizator institut koji je brisan iz Registra nau�noistraživa�kih organizacija ministar može da odobri pod uslovom da mati�ni nau�ni odbor pozitivno oceni rezultate realizacije tog programa, odnosno projekta, i pod uslovom da druga nau�noistraživa�ka organizacija prihvati dalju realizaciju zapo�etog programa, odnosno projekta.

Iz Registra nau�noistraživa�kih organizacija briše se nau�noistraživa�ka organizacija za koju Odbor za akreditaciju donese negativnu odluku o njenoj akreditaciji, a Ministarstvo raskida ugovor, odnosno ugovore o finansiranju odobrenog programa, odnosno projekta sa tom nau�noistraživa�kom organizacijom.

�lan 66.

Podaci iz Registra nau�noistraživa�kih organizacija i Registra istraživa�a dostupni su javnosti, osim podataka koji predstavljaju službenu tajnu i li�nih podataka istraživa�a koji se ne odnose na njihov nau�ni i stru�ni rad.

Kod upotrebe li�nih podataka primenjuju se odredbe zakona kojim se ure�uje zaštita podataka o li�nosti, ako ovim zakonom nije druga�ije odre�eno.

IX. ISTRAŽIVA�I

Definicija istraživa�a

�lan 67.

Poslove nau�noistraživa�ke delatnosti obavljaju lica koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom (u daljem tekstu: istraživa�i), kao i nastavnici i saradnici visokoškolskih ustanova.

�lan 68.

Istraživa�, u smislu ovog zakona, jeste lice sa najmanje visokom stru�nom spremom, odnosno sa najmanje završenim osnovnim akademskim studijama, koje radi na nau�noistraživa�kim i razvojnim poslovima i koje je izabrano u zvanje, u skladu sa ovim zakonom.

Zvanja istraživa�a i ekvivalencija zvanja

�lan 69.

U zavisnosti od ostvarenih rezultata u nau�noistraživa�kom radu, istraživa� može ste�i, u skladu sa ovim zakonom, istraživa�ko zvanje: istraživa�-

- 24 -

pripravnik i istraživa�-saradnik, i nau�no zvanje: nau�ni saradnik, viši nau�ni saradnik i nau�ni savetnik.

Zvanja istraživa�a sa visokom stru�nom spremom koji nisu izabrani u zvanja iz stava 1. ovog �lana, a rade na istraživa�ko-razvojnim poslovima, imaju objavljene nau�ne i stru�ne radove ili ostvarene rezultate u istraživa�ko-razvojnom radu ili patentom zašti�ene pronalaske, jesu: stru�ni saradnik, viši stru�ni saradnik i stru�ni savetnik.

Na�in sticanja zvanja iz stava 2. ovog �lana ure�uje se opštim aktom nau�noistraživa�ke organizacije.

�lan 70.

Zvanje istraživa�-pripravnik sti�e lice koje je upisalo magistarske, odnosno diplomske akademske studije ili specijalisti�ke akademske studije, bavi se nau�noistraživa�kim radom, i koje je završilo osnovne, odnosno osnovne akademske studije, sa ukupnom prose�nom ocenom najmanje osam (8).

Istraživa�-pripravnik je u obavezi da u roku od tri godine završi upisane studije iz stava 1. ovog �lana.

Zvanje istraživa�-saradnik može ste�i lice koje je upisalo doktorske, odnosno doktorske akademske studije, koje je prethodne nivoe studiranja završilo sa ukupnom prose�nom ocenom najmanje osam (8), bavi se nau�noistraživa�kim radom i ima objavljene recenzirane nau�ne radove.

Istraživa�-saradnik je u obavezi da u roku od šest godina završi doktorske akademske studije i objavljuje nau�ne radove.

Zvanje nau�ni saradnik može ste�i istraživa� koji ima akademski, odnosno nau�ni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane nau�noistraživa�ke rezultate: 1) monografije; 2)poglavlja u knjigama, odnosno �lanke u tematskim zbornicima radova; 3) nau�ne �lanke u �asopisima vode�eg nacionalnog ranga; 4) tehni�ka rešenja; 5) patente; 6) nau�ne radove saopštene na nau�nim skupovima, objavljene u celini ili izvodima; 7) nau�ne kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, i koji ukupnim nau�nim radom pokazuje da je osposobljen za samostalan nau�noistraživa�ki rad.

Zvanje viši nau�ni saradnik može ste�i istraživa� koji ima akademski, odnosno nau�ni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane nau�noistraživa�ke rezultate: 1) monografije me�unarodnog i vode�eg nacionalnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno �lanke u tematskim zbornicima radova me�unarodnog i vode�eg nacionalnog ranga; 3) nau�ne �lanke u �asopisima me�unarodnog i vode�eg nacionalnog ranga; 4) tehni�ka rešenja; 5) patente; 6) nau�ne radove saopštene na nau�nim skupovima me�unarodnog i vode�eg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili izvodima; 7) nau�ne kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, i koji kvalitetom nau�noistraživa�kog rada doprinosi razvoju odgovaraju�e nau�ne oblasti.

Zvanje nau�nog savetnika može ste�i istraživa� koji ima akademski, odnosno nau�ni naziv doktora nauka i objavljene i recenzirane nau�noistraživa�ke rezultate: 1) monografije me�unarodnog i vode�eg me�unarodnog ranga; 2) poglavlja u knjigama, odnosno �lanke u tematskim zbornicima radova me�unarodnog i vode�eg me�unarodnog ranga; 3) nau�ne �lanke u �asopisima me�unarodnog i vode�eg me�unarodnog ranga; 4) tehni�ka rešenja; 5) patente; 6) nau�ne radove

- 25 -

saopštene na nau�nim skupovima me�unarodnog i vode�eg nacionalnog ranga, objavljene u celini ili izvodima; 7) nau�ne kritike i polemike, prikaze, prevode, odnosno leksikografaske odrednice, koji je rukovodio projektima, i koji je kvalitetom nau�noistraživa�kog rada ostvario zna�ajan uticaj na razvoj odgovaraju�e nau�ne oblasti.

Izbor u nau�na i istraživa�ka zvanja, kao i reizbor u zvanje vrši se u skladu sa ovim zakonom i aktom o postupku, na�inu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju nau�noistraživa�kih rezultata koji donosi Nacionalni savet na predlog mati�nih nau�nih odbora.

Aktom iz stava 8. ovog �lana za svaku nau�nu oblast detaljno se utvr�uju vrsta, minimum, kvantitativno izraženih rezultata i kriterijumi za ocenu kvaliteta nau�noistraživa�kog rada, koji su potrebni za sticanje zvanja, odnosno reizbor u zvanje.

�lan 71.

U obavljanju poslova nau�noistraživa�ke delatnosti, zvanja utvr�ena zakonom kojim se ure�uje oblast visokog obrazovanja odgovaraju zvanjima utvr�enim ovim zakonom, i to: zvanje saradnik u nastavi - zvanju istraživa�-pripravnik; zvanje asistent - zvanju istraživa�-saradnik; zvanje docent - zvanju nau�ni saradnik; zvanje vanredni profesor -zvanju viši nau�ni saradnik i zvanje redovni profesor - zvanju nau�ni savetnik.

Postupak izbora u nau�na, odnosno istraživa�ka zvanja

�lan 72.

Svako lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom može u odgovaraju�oj nau�noistraživa�koj organizaciji da pokrene postupak za izbor u nau�no, odnosno u istraživa�ko zvanje.

Postupak za izbor u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje može pokrenuti i nau�no ve�e u nau�noistraživa�koj organizaciji u kojoj je kandidat za izbor u zvanje zaposlen.

Postupak izbora u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje pokre�e se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izbor u nau�noistraživa�ko zvanje.

Zahtev za izbor u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje može podneti i lice koje u momentu podnošenja zahteva nije zaposleno u nau�noistraživa�koj organizaciji.

Zahtev za izbor u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje podnosi se nau�nom ve�u nau�noistraživa�ke organizacije.

Postupak izbora u nau�na zvanja

�lan 73.

Radi sprovo�enja postupka za sticanje nau�nog zvanja, nau�no ve�e, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri �lana koji imaju nau�no zvanje u nau�noj oblasti u kojoj kandidat sti�e zvanje.

- 26 -

�lanovi komisije ne mogu biti u nižem zvanju od zvanja u koje se bira kandidat.

�lan 74.

Nau�no ve�e nau�noistraživa�ke organizacije koje utvr�uje predlog za izbor u nau�no zvanje dužno je da utvrdi predlog o sticanju nau�nog zvanja u roku 90 dana od dana kada je na sednici nau�nog ve�a pokrenut postupak za izbor u nau�no zvanje.

�lan 75.

Komisija je dužna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese nau�nom ve�u izveštaj.

�lan 76.

Izveštaj komisije sadrži: biografske podatke, pregled stru�nog i nau�nog rada, ocenu stru�nog i nau�nog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje nau�nog zvanja, kao i predlog nau�nom ve�u za odlu�ivanje.

Izveštaj komisije u�ini�e se dostupnim javnosti na na�in utvr�en opštim aktom nau�noistraživa�ke organizacije, najmanje 30 dana pre donošenja odluke nau�nog ve�a.

�lan 77.

Pravo da odlu�uju o sticanju nau�nog zvanja imaju istraživa�i koji su u istom ili višem nau�nom zvanju u odnosu na zvanje u koje se bira kandidat.

Odluku o predlogu za izbor u nau�no zvanje donosi nau�no ve�e ve�inom od ukupnog broja �lanova nau�nog ve�a koji imaju pravo da odlu�uju o izboru u nau�no zvanje.

Broj �lanova nau�nog ve�a koji odlu�uju o predlogu za izbor u nau�no zvanje ne može biti manji od sedam �lanova nau�nog ve�a.

�lan 78.

Odluku o predlogu za izbor u nau�no zvanje, sa odgovaraju�om dokumentacijom, nau�no ve�e dostavlja odgovaraju�em mati�nom nau�nom odboru i Komisiji.

Mati�ni nau�ni odbor je dužan da dostavi Komisiji mišljenje o izboru u zvanje kandidata u roku od 30 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom, a Komisija je dužna da donese odluku u roku od 60 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom.

�lan 79.

Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije, u roku od 15 dana po dobijanju odluke može da podnese žalbu Nacionalnom savetu.

- 27 -

Nacionalni savet je dužan da u roku od 90 dana od dana prijema žalbe donese kona�nu odluku o sticanju nau�nog zvanja.

Postupak izbora u istraživa�ka zvanja

�lan 80.

Radi sprovo�enja postupka za sticanje zvanja istraživa�-saradnik, nau�no ve�e, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri �lana koji imaju nau�no zvanje u nau�noj oblasti u kojoj kandidat sti�e zvanje.

Komisija je dužna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese nau�nom ve�u izveštaj.

�lan 81.

Izveštaj komisije sadrži: biografske podatke, pregled stru�nog i nau�nog rada, ocenu stru�nog i nau�nog rada kandidata za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za sticanje zvanja, kao i predlog odluke nau�nom ve�u za odlu�ivanje.

Izveštaj komisije u�ini�e se dostupnim javnosti na na�in utvr�en opštim aktom nau�noistraživa�ke organizacije, najmanje 30 dana pre donošenja odluke nau�nog ve�a.

�lan 82.

Odluku o izboru u zvanje istraživa�-saradnik donosi nau�no ve�e ve�inom od ukupnog broja �lanova nau�nog ve�a.

�lan 83.

Nau�no ve�e dužno je da donese odluku o sticanju zvanja istraživa�-saradnik u roku od 90 dana od dana kada je na sednici nau�nog ve�a pokrenut postupak za izbor u to zvanje.

Ukoliko nau�no ve�e ne donese odluku o sticanju zvanja istraživa�-saradnik u roku iz stava 1. ovog �lana, lice koje se bira u zvanje može u roku od 15 dana da podnese prigovor nadležnom mati�nom nau�nom odboru.

Nadležni mati�ni nau�ni odbor je dužan da u roku od 30 dana od prijema prigovora prihvati, ili odbije prigovor.

Ako nadležni mati�ni nau�ni odbor prihvati prigovor, obrazuje komisiju koja ponavlja postupak izbora u zvanje.

Nadležni mati�ni nau�ni odbor donosi kona�nu odluku o sticanju zvanja istraživa�-saradnik iz stava 2. ovog �lana, najkasnije 90 dana od dana prijema prigovora.

- 28 -

�lan 84.

Svake godine, nau�no ve�e nau�noistraživa�ke organizacije ocenjuje rad istraživa�a-pripravnika i istraživa�a-saradnika, na osnovu izveštaja mentora o uspešnosti istraživa�a na studijama i u nau�nom radu.

�lan 85.

Izborom u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje, istraživa� sti�e pravo upisa u Registar istraživa�a.

Trajanje zvanja i postupak reizbora

�lan 86.

Zvanje nau�nog saradnika i višeg nau�nog saradnika sti�e se za period od pet godina, sa mogu�noš�u reizbora, a zvanje nau�nog savetnika je trajno.

Zvanje istraživa�-pripravnik sti�e se za period od tri godine, bez prava reizbora.

Zvanje istraživa�-saradnik sti�e se za period od tri godine, sa mogu�noš�u još jednog reizbora.

Ste�ena nau�na, odnosno istraživa�ka zvanja prestaju da važe izborom u više zvanje ili oduzimanjem zvanja.

�lan 87.

Istraživa� sa nau�nim, odnosno istraživa�kim zvanjem, ili nau�noistraživa�ka organizacija u kojoj je istraživa� zaposlen, pokre�u postupak za sticanje višeg zvanja, odnosno reizbora, šest meseci pre isteka roka iz �lana 86. st. 1- 3. ovog zakona.

Postupak za sticanje višeg zvanja može se pokrenuti i ranije, na obrazložen zahtev nau�noistraživa�ke organizacije ili istraživa�a.

�lan 88.

Nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje može se oduzeti:

1) ako se saznaju nove �injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim zakonom;

2) ako se utvrdi da nau�ni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju plagijat.

Postupak oduzimanja nau�nog zvanja sprovodi Komisija, a postupak oduzimanja istraživa�kog zvanja sprovodi nadležni mati�ni nau�ni odbor.

Postupak oduzimanja zvanja može pokrenuti zainteresovano pravno ili fizi�ko lice.

- 29 -

U�eš�e istraživa�a u nastavi

�lan 89.

Istraživa� u nau�nom zvanju koji je zaposlen u institutu može u�estvovati u izvo�enju nastave, ispitivati studente na ispitima, biti �lan komisije za pripremu izveštaja za izbor nastavnika, mentor, kao i �lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno završnog rada i doktorske disertacije, u skladu sa zakonom kojim se ure�uje visoko obrazovanje.

Nagrade i priznanja za nau�na dostignu�a i životno delo istraživa�a

�lan 90.

Nacionalni savet može dodeliti nagrade i priznanja za vrhunska nau�na dostignu�a i rezultate u nau�noistraživa�kom radu, i za životno delo istraživa�a.

Istraživa�u iz stava 1. ovog �lana Nacionalni savet može dodeliti zvanje zaslužnog nau�nika.

Kriterijumi, visina i vrsta nagrada i priznanja iz stava 1. ovog �lana, kao i postupak dodele zvanja zaslužnog nau�nika, bliže su ure�uju aktom koji donosi Nacionalni savet.

X. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH U INSTITUTU

Zaposleni u institutu

�lan 91.

Zaposleni u institutu, u smislu ovog zakona, jesu: istraživa�i i pomo�no osoblje.

Pomo�no osoblje instituta �ine lica koja obavljaju stru�ne, administrativne i tehni�ke poslove.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u institutu primenjuje se zakon kojim se ure�uje rad, ako ovim zakonom nije druk�ije ure�eno.

Zasnivanje radnog odnosa

�lan 92.

Institut raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa istraživa�a izabranog u nau�no, odnosno istraživa�ko zvanje, kao i za zasnivanje radnog odnosa pomo�nog osoblja, u skladu sa opštim aktom instituta.

Lice izabrano u zvanje nau�nog savetnika zasniva radni odnos na neodre�eno vreme.

Lice izabrano u zvanje nau�nog saradnika i višeg nau�nog saradnika zasniva radni odnos na period od pet godina.

- 30 -

Lice izabrano u zvanje istraživa�a-pripravnika zasniva radni odnos na period od tri godine.

Lice izabrano u zvanje istraživa�a-saradnika zasniva radni odnos na period od tri godine, sa mogu�noš�u produženja radnog odnosa za još tri godine.

Lice koje je steklo zvanje iz �lana 69. stav 2. ovog zakona zasniva radni odnos na period od pet godina.

Unutrašnja organizacija, vrsta i broj radnih mesta na kojima se raspore�uju zaposleni u institutu, kao i na�in i postupak zasnivanja radnog odnosa, ure�uju se opštim aktom instituta, koji donosi upravni odbor.

Prestanak radnog odnosa istraživa�a

�lan 93.

Istraživa�u prestaje radni odnos po sili zakona kada navrši 65 godina života i 15 godina staža osiguranja.

Istraživa�u iz stava 1. ovog �lana koji je izabran u zvanje nau�nog savetnika, odnosno redovnog profesora, na zahtev nau�nog ve�a, može biti produžen radni odnos u institutu do navršenih 67 godina života, pod uslovima i na na�in propisan statutom instituta.

Istraživa�u iz stava 2. ovog �lana može biti produžen radni odnos u institutu i preko 67 godina života, na predlog nadležnog mati�nog nau�nog odbora, pod uslovom da mu je dodeljeno zvanje zaslužni nau�nik.

Istraživa� u nau�nom zvanju kome je prestao radni odnos zbog odlaska u penziju zadržava zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja.

Mirovanje radnog odnosa i pla�eno odsustvo istraživa�a

�lan 94.

U vreme porodiljskog odsustva, bolovanja dužeg od tri meseca, služenja vojnog roka, obavljanja javne funkcije, stru�nog usavršavanja, kao i u drugim slu�ajevima kada istraživa� iz opravdanih razloga nije u mogu�nosti da se bavi nau�noistraživa�kim radom, rokovi za izbor u više zvanje i radni odnos miruju i ne�e se ura�unavati u rok za izbor, odnosno reizbor.

�lan 95.

Istraživa�u u nau�nom zvanju i istraživa�u-saradniku, posle provedenih pet, odnosno tri godine rada u institutu, može se odobriti pla�eno odsustvo u trajanju do jedne godine radi stru�nog i nau�nog usavršavanja u inostranstvu ili pisanja monografije, u skladu sa statutom instituta.

- 31 -

XI. FINANSIRANJE NAU�NOISTRAŽIVA�KE DELATNOSTI

Izvori finansiranja

�lan 96.

Sredstva za finansiranje nau�noistraživa�ke delatnosti obezbe�uju se iz:

1) sredstava osniva�a;

2) budžeta Republike;

3) budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

4) sredstava privrednih društava, udruženja i drugih organizacija;

5) sopstvenih prihoda nau�noistraživa�kih organizacija;

6) sredstava doma�ih fondova i zadužbina, i poklona pravnih i fizi�kih lica;

7) sredstava stranih fondacija, pravnih i fizi�kih lica, i donacija;

8) drugih izvora, pod uslovom da se ne ugrožava autonomija i dostojanstvo nau�noistraživa�kog rada.

Sredstva iz stava 1. ovog �lana iskazuju se i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom budžetskom klasifikacijom.

Finansiranje programa od opšteg interesa za Republiku

�lan 97.

Sredstva za finasiranje programa od opšteg interesa za Republiku, utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona, obezbe�uju se u budžetu Republike.

U sufinansiranju programa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona mogu u�estvovati autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i druga pravna i fizi�ka lica.

Projektno finansiranje

�lan 98.

Program osnovnih istraživanja, Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja i Program transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata nau�noistraživa�kog rada finansiraju se putem projektnog finansiranja.

Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraživanja i primenjuje se za sve vrste istraživanja.

Projektno finansiranje obuhvata finansiranje nau�noistraživa�kog rada istraživa�a i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraživanja.

Radi realizacije istraživa�kih i razvojnih projekata, iz budžeta Republike daju se nepovratna sredstva nau�noistraživa�kim organizacijama, osim ako posebnim ugovorom, kojim se ure�uju me�usobna prava i obaveze izvršilaca projekata i Ministarstva, nije druk�ije odre�eno.

- 32 -

Finansiranje programa iz stava 1. ovog �lana vrši se u skladu sa aktom iz �lana 14. stav 1. ta�ka 5) ovog zakona.

Za svaki novi ciklus istraživanja u oblasti osnovnih nauka i u tehnološkom razvoju Ministarstvo raspisuje konkurs, najmanje devet meseci pre isteka roka za realizaciju teku�eg ciklusa istraživanja u ovim oblastima.

Realizacija i finansiranje programa iz stava 1. ovog �lana po�inje, po pravilu, po�etkom kalendarske godine.

Finansiranje materijalnih troškova rada instituta �iji je osniva� Republika

�lan 99.

Iz budžeta Republike pored projektnog finansiranja, institutima �iji je osniva� Republika, obezbe�uju se sredstva i za finansiranje:

1) materijalnih troškova, teku�eg i investicionog održavanja;

2) održavanja nau�noistraživa�ke infrastrukture;

3) plata pomo�nog osoblja.

Normative i standarde za finansiranje namena iz stava 1. ovog �lana utvr�uje ministar.

Broj pomo�nog osoblja �ije se plate finansiraju iz budžeta Republike ne može biti ve�i od jedne petine istraživa�a zaposlenih u institutu sa punim radnim vremenom.

Institut �iji je osniva� Republika dostavlja Ministarstvu, tokom teku�e godine, predra�un troškova za narednu godinu za finansiranje namena iz stava 1. ovog �lana.

Namene iz stava 1. ovog �lana finansiraju se na osnovu predra�una instituta, a u skladu sa normativima i standardima iz stava 2. ovog �lana.

�lan 100.

Na po�etku svake kalendarske godine, Ministarstvo i institut �iji je osniva� Republika zaklju�uju ugovor o finansiranju namena iz �lana 99. stav 1. ovog zakona.

Ugovorom iz stava 1. ovog �lana utvr�uje se visina sredstava za namene iz �lana 99. stav 1. ovog zakona, dinamika i na�in isplate, a u zavisnosti od raspoloživih sredstava u budžetu Republike.

Finansiranje institucija od nacionalnog zna�aja

�lan 101.

Sredstva za rad i realizaciju Programa nau�noistraživa�kog rada Srpske akademije nauka i umetnosti, Programa nau�noistraživa�kog rada Matice srpske, kao i instituta �iji je osniva� Srpska akademija nauka i umetnosti, obezbe�uju se u budžetu Republike.

- 33 -

Organizacije iz stava 1. ovog �lana mogu u�estvovati u ostvarivanju i drugih programa od opšteg interesa utvr�enih ovim zakonom.

Finansiranje centara izuzetnih vrednosti

�lan 102.

Finansiranje nau�noistraživa�kog rada centara izuzetnih vrednosti vrši se u skladu sa aktom iz �lana 14. stav 1. ta�ka 11) ovog zakona.

Centar izuzetnih vrednosti realizuje projekte u okviru programa utvr�enog u �lanu 10. ta�ka 5) ovog zakona, u skladu sa ugovorom koji zaklju�i sa Ministarstvom.

Ugovorom iz stava 2. ovog �lana ure�uju se me�usobna prava i obaveze izme�u Ministarstva i centra izuzetnih vrednosti, odnosno njegovog osniva�a.

Finansiranje posebnih programa i projekata

�lan 103.

Sredstvima iz budžeta Republike finansiraju se i posebni programi i projekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovna istraživanja, tehnološki razvoj i razvoj nau�noistraživa�ke infrastrukture, a realizuju ih istraživa�i iz razli�itih nau�noistraživa�kih organizacija, kao i posebni programi i projekti koji su od strateškog zna�aja za prou�avanje i razvoj nacionalne kulture i unapre�enje opšteg civilizacijskog nivoa društva.

Radi realizacije prioritetnih zadataka i ciljeva utvr�enih Strategijom, programe i projekte iz stava 1. ovog �lana utvr�uje ministar, na predlog Nacionalnog saveta.

Postupak, uslovi i na�in realizacije programa od opšteg interesa za Republiku

�lan 104.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizaciji programa od opšteg interesa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona, kao i posebnih programa i projekata, konkurišu, pod jednakim uslovima, nau�noistraživa�ke organizacije koje su upisane u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, i istraživa�ko-razvojni centri i inovacioni centri koji su upisani u Registar inovacione delatnosti, u skladu sa zakonom kojim se ure�uje inovaciona delatnost.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizaciji programa od opšteg interesa utvr�enih u �lanu 10. ta�ka 10) ovog zakona mogu konkurisati lica koja su završila osnovne studije i nastavljaju usavršavanje na magistarskim, diplomskim akademskim, specijalisti�kim akademskim studijama ili doktorskim studijama, kao i u�enici završnih razreda srednje škole koji su osvojili jedno od prva tri mesta na me�unarodnim olimpijadama znanja.

Za finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena realizaciji programa od opšteg interesa utvr�enih u �lanu 10. ta�ka 12) ovog zakona mogu konkurisati izdava�ke organizacije u saradnji sa nau�noistraživa�kim organizacijama

- 34 -

koje su upisane u Registar nau�noistraživa�kih organizacija i nau�no-stru�na društva, a za program utvr�en u ta�ki 13) mogu konkurisati nau�na i nau�no-stru�na društva.

�lan 105.

Finansiranje, odnosno u�eš�e u sufinansiranju programa od opšteg interesa, utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona i posebnih programa i projekata, vrši se u skladu sa posebnim aktom za svaki program pojedina�no.

Akt iz stava 1. ovog �lana donosi ministar, na predlog Nacionalnog saveta.

�lan 106.

Za ostvarivanje programa od opšteg interesa utvr�enih u �lanu 10. ovog zakona, kao i za ostvarivanje posebnih programa i projekata, Ministarstvo raspisuje konkurs.

Konkursom se utvr�uju: rok za podnošenje prijave, uslovi i vreme za ostvarivanje programa, odnosno projekta, kao i druga pitanja od zna�aja za sprovo�enje konkursa.

Pravo da se prijave na konkurs imaju organizacije i lica iz �lana 104. ovog zakona.

�lan 107.

Organizacija iz �lana 104. st. 1. i 3. ovog zakona, kojoj je odobreno ostvarivanje programa, odnosno projekta, zaklju�uje sa Ministarstvom ugovor o njihovom ostvarivanju, kojim se ure�uju me�usobna prava i obaveze.

Sa licem iz �lana 104. stav 2. ovog zakona, Ministarstvo zaklju�uje ugovor o me�usobnim pravima i obavezama.

Ministarstvo vrši nadzor nad namenskim koriš�enjem sredstava i raskida ugovor ako utvrdi nenamensko koriš�enje budžetskih sredstava.

�lan 108.

Organizacija iz �lana 104. stav 1. ovog zakona, kojoj je odobreno ostvarivanje programa, odnosno projekta, dužna je da na zahtev Ministarstva podnose izveštaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta najmanje jednom godišnje.

Ako organizacija iz �lana 104. stav 1. ovog zakona, na zahtev Ministarstva ne podnese izveštaj o ostvarivanju programa, odnosno projekta, Ministarstvo raskida ugovor o finansiranju tog programa, odnosno projekta.

- 35 -

Sufinansiranje programa i projekata od regionalnog zna�aja za razvoj nau�noistraživa�ke delatnosti

�lan 109.

Sredstvima iz budžeta Republike mogu se sufinansirati programi i projekti od regionalnog zna�aja za razvoj nau�noistraživa�ke delatnosti, i to:

1) projekti izgradnje nau�noistraživa�ke infrastrukture;

2) istraživa�ko-razvojni projekti regionalnog zna�aja (projekti vezani za me�uregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zaštitom eko-sistema i inovacioni projekti koje realizuju mala i srednja preduze�a);

3) programi razvoja nau�noistraživa�kih kadrova.

Programe i projekte iz stava 1. ovog �lana Ministarstvu predlaže nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i obezbe�uje sredstva za njihovo finansiranje.

Sredstvima iz budžeta Republike, Ministarstvo može da u�estvuje u sufinansiranju programa i projekata iz stava 1. ovog �lana, u skladu sa ocenom elaborata o opravdanosti i posebnim aktom koji donosi Nacionalni savet.

Ministarstvo na po�etku svake kalendarske godine raspisuje javni konkurs za programe i projekte iz stava 1. ovog �lana i u�estvuje u njihovom sufinasiranju na osnovu raspoloživih sredstava u budžetu Republike i prioriteta koje, u skladu sa Strategijom, utvr�uje Nacionalni savet.

Aktom iz stava 3. ovog �lana utvr�uje se na�in sufinansiranja, visina sredstava i druga pitanja od zna�aja za sufinansiranje programa i projekata od regionalnog zna�aja za razvoj nau�noistraživa�ke delatnosti.

Me�usobna prava i obaveze izme�u realizatora programa i projekata iz stava 1. ovog �lana, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i Ministarstva ure�uju se ugovorom.

Poreski podsticaji

�lan 110.

Republika poreskom politikom i drugim merama podsti�e doma�a i strana pravna i fizi�ka lica da ulažu sredstva za ostvarivanje programa i projekata utvr�enih ovim zakonom.

XII. NADZOR

�lan 111.

Nadzor nad sprovo�enjem odredaba ovog zakona vrši Ministarstvo.

Inspekcijskim nadzorom Ministarstvo ostvaruje neposredan uvid u poslovanje i postupanje pravnih i fizi�kih lica u pogledu pridržavanja odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, i izri�e mere na koje je ovlaš�eno.

Inspekcijski nadzor Ministarstvo vrši preko inspektora.

- 36 -

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

�lan 112.

Instituti koji su obavljali nau�noistraživa�ku delatnost od opšteg interesa, odnosno koji su upisani u Registar nau�noistraživa�kih organizacija, u skladu sa Zakonom o nau�noistraživa�koj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93 - u daljem tekstu: registrovani instituti) dužni su da usklade svoju organizaciju i donesu opšte akte u skladu sa ovim zakonom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Registrovani instituti su dužni da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnesu zahtev Ministarstvu, sa odgovaraju�om dokumentacijom radi utvr�ivanja ispunjenosti uslova za obavljanje nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa, kao i zahtev za akreditaciju, u skladu sa ovim zakonom.

Do okon�anja postupka iz stava 2. ovog �lana, postoje�i instituti nastavljaju sa radom i obavljanjem nau�noistraživa�ke delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa Zakonom o nau�noistraživa�koj delatnosti ( ''Službeni glasnik RS'', broj 52/93).

�lan 113.

Podzakonski akti propisani ovim zakonom done�e se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada �e doneti Strategiju nau�nog i tehnološkog razvoja u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanja na snagu Strategije primenjiva�e se Politika nau�nog i tehnološkog razvoja Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 17/94).

Programe od opšteg intresa, utvr�ene u �lanu 10. ovog zakona, ministar �e utvrditi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Strategije.

�lan 114.

Vlada �e imenovati �lanove Nacionalnog saveta u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar �e imenovati �lanove Odbora za akreditaciju, kao i �lanove mati�nih nau�nih odbora u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nacionalni savet �e imenovati �lanove Komisije za sticanje nau�nih zvanja u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do imenovanja �lanova Komisije iz stava 3. ovog �lana, poslove u vezi sticanja nau�nih zvanja obavlja�e Komisija obrazovana u skladu sa Zakonom o nau�noistraživa�koj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93).

- 37 -

�lan 115.

Vlada �e imenovati �lanove upravnih odbora instituta �iji je osniva� Republika, u skladu sa ovim zakonom, u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni odbor iz stava 1. ovog �lana raspisa�e konkurs za izbor direktora instituta �iji je osniva� Republika i imenovati direktora, u skladu sa ovim zakonom, u roku od tri meseca od dana svog imenovanja.

�lan 116.

Postupci koji su zapo�eti za sticanje nau�nog, odnosno istraživa�kog zvanja, prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, okon�a�e se po tim propisima, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postupci za sticanje nau�nog, odnosno istraživa�kog zvanja koji budu zapo�eti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona okon�a�e se u skladu sa propisima i u roku iz stava 1. ovog �lana.

Lica koja su stekla nau�noistraživa�ka zvanja po Zakonu o nau�noistraživa�koj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93) zadržavaju to zvanje za period na koji su izabrana.

Istraživa�-pripravnik i istraživa�-saradnik kojima je od prvog izbora u zvanje proteklo deset i više godina, a ne budu izabrani u nau�no zvanje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu ste�i zvanja u skladu sa �lanom 69. st. 2. i 3. ovog zakona.

�lan 117.

Finansiranje programa od opšteg interesa iz �lana 10. ovog zakona, u skladu sa odredbama ovog zakona, po�e�e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do isteka roka iz stava 1. ovog �lana, finansiranje postoje�ih programa vrši�e se, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

�lan 118.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o nau�noistraživa�koj delatnosti (''Službeni glasnik RS'', broj 52/93).

Do donošenja odgovaraju�ih propisa na osnovu ovog zakona, primenjiva�e se podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog �lana ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

�lan 119.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.