Život i dela Tiho Brahea

Maturski rad

Milčić Milan IV8

•Uvod Početak i razvoj astronomije U Kini su umeli da odrede vreme pomracenja Sunca i

Meseca, a vreme su merili suncanim satovima Podela godine na dvanaest meseci i gotovo svi nazivi

sazvežđa Zodijaka potiču od stanovnika Mesopotamije Egipćani su se posvetili odredjivanjutrjanju godine, a

od njih nam je ostala prestupn godina U pretkolumbijskoj Americi su dosli do preciynih

podataka o kretanjima pojedinih nebeskih tela i o trajanju godine

•Stara Grcka U astronomiju uvode teorije, logičke postupke i

misaone eksperimente kao posledicu istraživanja Aristrah (310.g.p.n.e. – 230 g.p.n.e.), grčki astronom i

matematičar, rođen na ostrvu Samos. Prvi heliocentrični sistem (pod uticajem pitagorejaca).

Hiparh sa Rodosa je bio najveći grčki astronom (170g.p.n.e. – 125g.p.n.e.) koji je otkrio precesiju ravnodnevnica i osmislio trigonometriju. Napravio katalog sa oko 850 zvezda i prvi je napravio skalu po prividnom sjaju zvezda sa 6 grupa (tu skalu poboljbšanu u značajnoj meri koritimo i danas). Njegovi glavni spisi su izgubljeni, a o njegovom radu saznajemo preko Ptolomeja.

Klaudije Ptolomej (II vek) iz Aleksandrije, poslednji od velikih helenskih astronoma, sakupio je celokupno dotadašnje astronomsko znanje i objavio ga u svom kapitalnom delu „Veliki zbornik astronomije”, koje Arapi mnogo vremena kasnije donose u Evropu pod imenom „Almagest”. Takođe pobornik geocentricnog sistema. Kretanje planeta i Sunca oko zemlje pokušao da objasni pomoću epicikla (kasnije je uvedeno čak 80 epicikla) sto je dodatno zakomplikovalo teoriju. Ovaj sistem se održao 1400 godina.

•Arapska astronomija Poseban doprinos su doneli izradom instrumenata i

preciznošću sa kojom su vršili merenja. Za merenja i posmatranja su koristili primitivne

instrumente čija se preciznost odnosila skoro samo na čovekove observacione osobine.

Uveli su tangente u astronomske proračune, proizveli tabele koje su prikazivale pokretanje zvevda i odredili dužinu godine

Takodje i po arapskim imenima zvezda možemo da zakljucima da su imali velikog udela u razvoju astronomije

•Srednjevekovna astronomija Preporod astronomske nauke izaziva Nikola Kopernik

(1473. – 1543. god), poljsko nemački naučnik. Bavio se matematikom, medicinom i astronomijom. Zagovornik heliocentričnog sistema, koji je obradio u rukopisu ‘‘O kruženju nebeskih tela’’ (De revolutionibus orbium celestum) u šest knjiga, koji je zbog inkvizicije skrivao. Njegov sledbenik Joakim Retik je rukopis objavio u Nirnbergu 1543, nakon čega je Kopernik dobio infarkt i umro.

Đordano Bruno (1548-1600) je učio u dominikanskom manastiru.

U Oksfordu napisao “O uzroku, principu i jednom” (“Della causa, principio et uno”). Napisao i “O beskonačnosti, vasioni i svetovima”, “O heroičkom entuzijazmu”. Tvrdio je da se beskonačni svemir sastoji od bezbroj sistema kao što je naš, da je Zemlja samo mali kamen u svemiru raznih svetova, koji nestaju i nastaju. Prihvatao je heliocentrični sistem. Zatvoren i mučen od strane inkvizicije, nije želeo da se odrekne svojih teorija. Kažnjen je, uz primedbu “Postupati sa njim blago i bez prolivanja krvi” (u prevodu “spaliti ga”). Spaljen je na Cvetnom trgu (Campo de’ Fiori). Bio je tragična žrtva novih ideja. Kažu da su njegove poslednje reči iskazane na lomači bile: “Param nebesa i ronim u beskonačnost”.

Galileo Galilej (1564 - 1642), italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof prirode, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Veliki značaj ima kao čovek koji je u astronomiju uveo teleskop. Takodje je zastupao heliocentricni sistem kao i Kopernikov rad. Pod prisilom inkvizicije se odrekao svojih stavova, nakon čega je osudjen na kućni pritvor. Kažu da je pri izlazu iz sudnice rekao: “Eppur si muove” (“Ipak se okreće”). Otkrio je da Mesec nije gladak, da Jupiter ima četiri satelita, da Sunce ima pege i da rotira i uoičio je Saturnov prsten.

Johan Kepler (1571 – 1630), nemački naučnik. Bio pobornik Kopernikovog dela. . Napisao “Mysterium Cosmographicum” (veza izm. geom. tela i planeta). Zatim je usledio poziv Brahea koji mu je dao zadatak da odredi putanju Marsa. Dve godine nakon toga Brahe je umro i ostavio mu arhivu. Pokušavao je da uskladi merenja sa Braheovim tvdnjama da su putanje planeta kružne. Pošto nije uspeo, 1609. godine, je sastavio prva dva zakona o kretanju planeta (Astronomia nova). 1611. godine odlazi u Linc i tamo objavljuje i treći zakon (Harmonices mundi). Bio je i mistik i astrolog. Astrologiju je prezirao, ali se ipak od nečega moralo da živi. Inicirao diferencijalni račun (delo “Nova stereometrija doliorum vinariorum” – “Nova stereometrija bačve za vino”).

•Život i delo Tiho Brahea Školovanje Tiho Brahe, danski astronom, rodjen je

14. decembra 1546. godine. Potiče iz imućne aristokratske porodice, ali bez obzira na to o njemu se starao stric koji nije imao dece. U ranoj mladosti posmatrao pomračenje sunca što je na njega ostavilo veliki utisak. Studirao prava, ali se krišom bavio astronomijom. Nakon dve godine odustao i počeo da studira matematiku i astronomiju po raznim

evropskim univerzitetima. Takođe se bavio i hemijom (odnosno alhemijom), koju je izucavao u ujakovoj laboraatoriji za izradu stakla

UraniborgPo završetku studija putavao je evropom i vršio merenja sa raznim poznavaocima astronomije, a kasnije mu je danskikralj Frederik II poklonio ostrvoHven na kome je Brahe sa novcemdržave sagradio zamak Uraniborg koji je sam projektovao.

Pored samog dvorca Uraniborg, sagrađen je i manji zamak Stjerneborg (Zvezdani dvorac). Najveći deo tog dvorca je bio pod zemljom, a kupole su mu virile. To je bilo neophodno zbog vetrova i drugih klimatskih faktora. Merenja su vrsena bez optičkih instrumenata, ali sa velikom preciznošcu. Ustanovio je da preciznost instrumenta raste sa njegovom veličinom. Poslednje godine života proveo je sa Keplerom u Pragu gde izvodili merenja. Nakon Braheove smrti Kepler je objavio njegova dela čak je neka i dovršio.

Promene postojećih shvatanjaAristotelova teorija o kretanju kometaTiho je ugledao eksploziju nove koja je bila većeg sjaja od Venere i Sirijusa, videla se čak i danju. To je u stvari bila eksplozija supernove u sazvežđu Kasiopeje, a njeno gašenje je završeno 1574. Tiho je čovek koji je bar tradiciju poštovao - dok nije postao siguran u svoje proračune. 1573. godine objavljuje knjigu koja se zvala De nova stela (,,O novoj zvezdi").

Braheov geocentrizamNije verovao u heliocentrični sistem, ali nije bio ni pristalica Ptolomejevog sistema. Zbog svojih merenja, kao posledicu, je osmislio novi geocentricni sistem. Nije bio ubeđen u valjan u valjanost ovog sistema

Zanimljivosti Nos izgubio u dvoboju sa dvadeset godina Bio je oženjen seljankom sa kojom je imao osmoro

dece Tiho je povodom astrologije jednom rekao:

„Astrolozi ne vezuju ljudsku volju za zvezde, ali priznaju da unutar čoveka ima nešto što ga uzdiže više od nivoa zvezda, to je snaga koju čovek može iskoristiti da bi pobedio zloslutni uticaj zvezda. Ali ako čovek hoće da živi životom životinja, na osnovu instikata, ne treba da krivi Boga za to. Bog je stvorio čoveka, da bi on, ukoliko to želi, mogao da pobedi uticaj zvezda.”