Natalija Lupšić

Marija Sefčik

Boban Dinić

Sanja Kamjanac

Za tebe, za mene, za sve!!!

GDE SE NALAZIMO?

U centralnoj Srbiji, 230 km od Beograda

Kopaonik se prostire u dve opštine: Rašku i Brus sa

mogućim proširenjem i na opštinu Leposavić

RELJEF

Kopaonik, najveca planina Centralne Srbije pruža se razgranatim

grebenom u dužini od 82 kilometra sa vrhovima: Gobelja (1934

m), Karaman Vučak (1936 m), Suvo Rudište (1976 m) i Pančićev

vrh (2017 m).

Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je

usecena dolina reke Ibar.

KLIMA

Preko 200 sunčanih dana

godišnje (zbog toga Kopaonik

ima i drugo ime: PLANINA

SUNCA)

Temperatura na najvišim

Delovima prosečno iznosi 3,7°C

Snegovi padaju krajem

novembra i traju do meseca

maja, prosečno 159 dana

godišnje. Padavine su u

proseku vece od 1000 mm

godišnje.

VODE KOPAONIKA

U regionu planine ima dosta

termalnih izvora. Vrlo su poznate

Vrnjacka Banja, Mataruška Banja i

Sijarinska Banja. U samom

podnožju nalazi se Jošanicka Banja

(termalni izvor, 78°C), Lukovska

Banja (36—56°C) i Kuršumlijska

Banja (38—57°C).

Pored termalnih izvora na

Kopaoniku postoje i mineralni izvori

kao i izvor niskoradioaktivne

vode(najradioaktivniji u Srbiji)

Krcmar na visini od 1950 m i Marine

vode na visini od 1700 m.

Iznad mešovitih šumskih zajednica u nižim predelima (cera,

graba, hrasta, divlje Jaruške), prostire se pojas bukovih šuma u

kojima ima planinskog javora, belog jasena klena, lipe a na vecim

visinama i jela

Najviši šumski pojas na Kopaoniku iznad 1500 m pokrivaju guste

smrceve šume. Na vecim nadmorskim visinama (1750-1900 m)

smrceve šume se proreduju i prelaze u zajednicu niskih žbunova

gde preovladuju planinska kleka i borovnica kao i druge vrste

prizemnog sprata među kojima treba izdvojiti gencijan, divizmu,

runolist.

BILJNI SVET

Endemične vrste koje su ujedno i zakonom zaštićene:

Pančićeva omorika

Pančićeva potočarka

kopaonička ljubičica

Runolist

Kopaonička čuvarkuća

Pančićeva režuha

Posebnu karakteristiku biljnog sveta visokog Kopaonika cine 'Tresave".

BILJNI SVET

ZIVOTINJSKI SVET

Zivotinje koje ovde zive su: vuk, srna, lisica, zec, a takode i razne

vrste ptica od kojih ušasta sova u manjem broju, jarebica

kamenjarka kao i ptica krstokljun koja se hrani semenom

četinara.

Od insekata treba naglasiti sibirskog skakavca koji živi u visokim

hladnim predelima planine.

U bistrim vodama i brzacima Samokovske reke živi potocna

pastrmka.

Na kopaoniku postoji 148

različitih vrsta ptica.

ZIVOTINJSKI SVETZakonom zaštićene životinje

su:

• sivi soko

• suri orao

• Buljina

• divlja macka

• Živorodni gušter

• Planinska ševa

• Sivi puh

• Srna

Zone sa posebno znacajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama suizolovani i zašticeni su kao rezervati.

Postoji 12 takvih rezervata:

1. Kozje stene

2. Vucak

3. Mrkonja

4. Jankova bara

5. Gobelja

6. Barska reka

7. Samokovska reka

8. Metode

9. Jerak

10. Suvo rudište

11. Duboka

12. Ravnica

REZERVATI

Srednjovekovni gradovi :

* Ras

* Zvečanj (XI—XIV vek),

* Maglić (XIII vek),

* Brvenik (XIV vek),

* Vrh Lab (XIV vek),

* Koznik (XV vek)

Manastiri

* Petrova crkva kod Novog Pazara

* Studenica kod Ušca

* Žica kod Kraljeva

* Sopocani kod Novog Pazara

* Ðurdevi stupovi kod Novog Pazara

* Gradac kod Raške

* Pavlica kod Raške

TURIZAM

U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno—istorijskih spomenika. Neki od njih su:

* Ostaci srednjovekovnog manastira Crkvine kod Nebeskihstolica

* Ostaci srednjevekovnog puta — Kukavica (oko 4 km)* Ostaci srednjevekovnog rudnika — Gvozdac* Gradevine sakralne arhitekture — svetilište Metode, crkva Sv.

Petra i Pavla u Krivoj reci,* Gradevina iz turskog perioda — tursko kupatilo u Jošanickoj banji* Spomenici iz oslobodilackoh ratova: spomenik na Mramoru,

spomenici Ðacki grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u KrivojReci,

* Pancicev mauzolej* Znacajni istorijski objekti — Mijatovica jaz, seoske kuce: selo

Lisina, selo Ðordevici, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzece, vodenice i pilane: Brzece, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanicka Banja

TURIZAM

Zbog povoljne klime, broja sunčanih dana u godini, geomorfološke raznovrsnosti Kopaonik je izuzetno pogodan za razvoj turizma. Kopaonik pruža posetiocima –ljubiteljima prirode, uživanje i lepe doživljaje...U okviru Nacionalnog parka izgrađen je prelep turistički centar sa sistemom žičara i skijaških terena za alpsko i nordijsko skijanje. Jedan kompleks se razvija kod sela Brzeca na istocnoj padini, gde u hotelima, apartmanima i kucama ima oko 1.000 ležaja.

TURIZAM

TURIZAM

počela je gradnja

luksuznog

sportsko-

rekreativnog

centra

"Kopaonik-

Lisina", ukupne

korisne površine

100.000 kvadrata.

RUDE

Pored vec poznatih ruda

metala gvožda, olova i cinka, u

nedrima Kopaonika ima i

retkih metala srebra i zlata i

retkih minerala: volastonita,

fluorita, azbesta i drugih.

Koliko je ovde, posebno tokom leta, prirodabajkolika i neobicna, najbolje svedocianegdota iz davnina. Jednog za planinutoplog dana u avgustu 1336. godine, stigaoje na Kopaonik car Dušan sa svitom. Zarucak su na trpezu domacini izneli -jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje izJošanicke Banje, grožde iz Župe i hladnovino. Dušan Silni se tome jako zacudio. Planinci su mu onda objasnili da se ovceovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnjekasno stižu zbog hladnoce, da je grožde u Župi poranilo, a za hladno vino naKopaoniku i u avgustu ima snega...

ANEGDOTA

Radili i izlagali: Natalija lupšić

Marija Sefčik

Boban Dinić

Sanja Kamjanac