zadatak iii 1_integrisanje u eu_nenad veselinov

5/13/2018 Zadatak III 1_Integrisanje u EU_Nenad Veselinov - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/zadatak-iii-1integrisanje-u-eunenad-veselinov 1/12

VISOKOŠKOLSKI STRUČNI STUDIJSKI

PROGRAM POSLOVANJE

Predmet: MeĎunarodni ekonomski odnosi i institucije

Zadatak III/1: Individualni rad

Naslov: Integrisanje u EU

Doha, Katar 22.02.2012. godine

Nosilac predmeta: doc. dr. Anita Maček Student: Nenad VeselinovMentor: mr. Katarina Fermevc



Sadrža j

1. UVOD....................................................................................................................................... 3 2. LISABONSKI UGOVOR ........................................................................................................ 5

2.1 Zašto Lisabonski ugovor ? ................................................................................................. 5 2.2 Veća demokratičnost i transparentnost ............................................................................. 6

3. INTEGRACIJE I PERSPEKTIVA EU .................................................................................... 8 3.1 Srbija i EU ........................................................................................................................ 9

4. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 11 5. LITERATURA I IZVORI ...................................................................................................... 12

Sadržaj slika

Slika 1: Zastava EU ......................................................................................................................... 4 Slika 2: Nosioc Evropske Monetarne Unije - € ............................................................................... 7 Slika 3: Anketa o referendumu iz decembra 2011 ........................................................................ 10



Strana 3

1. UVOD

Po završetku II svetskog rata evropske zemlje u dubokoj krizi su vapile za tačkom oslonca

za obnovu i razvoj privrede. U tu svrhu bilo je potrebno uspostaviti odreĎene političke i

ekonomske mehanizme koji bi osigurali mir i ekonomski napredak svih zemalja. Francuski

ministar spoljnih poslova Robert Šuman 1950. godine predstavlja plan i pokreće inicijativu za

osnivanje prve evropske zajednice ekonomskog karaktera – Evropske zajednice za ugalj i čelik

(EZUČ). Osnivački ugovor je potpisan 18. aprila 1951. godine u Parizu (Pariski ugovor) od

strane Nemačke, Francuske, Italije, Belgije, Luksemburga i Holandije i predstavlja prvi akt te

vrste vezan za političku i privrednu saradnju evropskih zemalja do tada. Razloga za ovakav,

prevashodno politički manevar, leţi u potrebi da se ograniči i stavi pod kontrolu proizvodnja i

trgovina ugljem i čelikom kao strateškim sirovinama za proizvodn ju naoruţanja. Već 1957.godine u Rimu se potpisuju ugovori o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju

(EURATOM) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji zajedno sa Pariskim ugovorom

postaju osnova za stvaranje zajedničkog trţišta na kojem bi se ukinula ograničenja za slobodnu

trgovinu i kretanje ljudi, usluga, robe i kapitala.

Ovako oformljene tri evropske zajednice se integrišu Ugovorom o spajanju koji stupa na

snagu 1967. godine i kada počinju sa funkcionisanjem zajedničke institucije Komisija, Evropski

parlament i Savet ministara. Ugovor iz Mastrihta kojim se zvanično osniva Evropska Unija (EU)

kao posebna supranacionalna zajednica drţava 1992. godine potpisuje 12 drţava1. Do danas

ovom savezu se priključuje većina zemalja evropskog kontinenta do trenutnog broja od 27 drţava

članica EU.

EU počiva na tri stuba: stub Zajednice, stub Zajednička spoljna i bezbednosna politika i

sub Saradnja unutrašnjih poslova i pravosuĎa.

Prvi stub ističe karakteristiku nadnacionalnosti EU. Zasniva se na tri zajednice (EZUČ,EURATOM i EEZ) i obuhvata one oblasti gde su nadleţnosti drţava prenesene na EU (carinska,

monetarna i ekonomska unija, sloboda kretanja, poljoprivredna saradnja, jedinstveno trţište).

Drugi stub u spoljnoj politici pokriva koordinaciju jedinstvenih mera i stavova spoljne politike,

1 Broj članica Evropske ekonomske zajednice se uvećao u tri talasa. Posle 1957. EEZ se pridruţuju Danska, Irska i

Velika Britanija(1973), zatim Grčka (1981), Portugalija i Španija (1986).



Strana 4

odrţanje mira, demokratije i ljudskih prava, kao i pomoći zemljama koje nisu članice EU. Na

polju bezbednosti tiče se razoruţanja, finansijskih aspekata odbrane i dugoročnih okvira

sigurnosti EU. Treći stub podrazumeva saradnju izmeĎu drţavnih pravnih institucija prava,

saradnju policije i borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma, trgovine drogom, oruţjem i

ljudima i dr.

Sledeća značajna promena osnivačkih ugovora dolazi 1999. godine kada stupa na snagu

Amsterdamski ugovor, potpisan 1997. godine. Ovim ugovorom se odgovornost vezana za

problematiku zapošljavanja prebacuje na EU, pojedine nadleţnosti iz trećeg stuba se prebacuju na

prvi stub. Prisutne su o druge promene koje se odnose na zaštitu potrošača, javno zdravstvo,

socijalnu politiku i ţivotnu sredinu.

Slika 1: Zastava EU

Ugovor iz Nice (2003) ima za cilj novi vid institucionalnog rešenja obzirom da na ulazak

u EU tada čeka 10 drţava kandidata. Novine se uglavnom tiču nove raspodele predstavnika u

institucijama i organima, povećanja nadleţnosti Predsednika Komisije i drugih procedura.

Trenutni krovni dokument Evropske Unije je Lisabonski ugovor. Cilj ovog ugovora je

osnov za jačanje demokratije, savremena institucionalna ureĎenja i sposobnost EU da

svakodnevno ostvaruje interese svojih graĎana. Pun naziv Lisabonskog ugovora je „Ugovor o

izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Ugovor iz Mastrihta) i Ugovora o

stvaranju Evropske ekonomske zajednice (Rimski ugovor)“.

http://www.doba.si/



Strana 5

2. LISABONSKI UGOVOR

Lisabonski ugovor je potpisan 13. decembra 2007. godine od strane predsednika drţava i

vlada 27 drţava članica Evropske Unije. i stupio je na snagu 1. decembra 2010. godine.

Najvaţnije izmene koje donosi ovaj pravni akt se odnose na donošenje dve nove

institucionalne funkcije i to – Predsednika Evropskog Saveta (Predsednika EU) i Visokog

predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku (Ministra spoljnih poslova). Mandat

predsednika EU je dve i po godine umesto na šest meseci po dosadašnjem rotirajučem ključu

predsedavanja, bira ju ga premijeri drţava članica i moţe biti jednom reizabran.

Pored toga, jača se uloga Evropskog parlamenta u procesima donošenja odluka obzirom

da za osnovni zakonodavni postupak ostaje proces saodlučivanja ovog tela sa Savetom ministara.

Ovim ugovorom se ukida načelna struktura koja počiva na tri stuba. EU dobija status pravnog

lica, sa pravom potpisivanja ugovora, a moţe i da postane član meĎunarodnih organizacija.

TakoĎe, uvodi se pravilo dvostruke većine prilikom glasanja unutar Saveta ministara, tačnije

odluke je moguće doneti ukoliko se glasa 55 procenata članica sa ukupno 66 procenata od

ukupnog stanovništva EU. Uvodi se mogućnost istupanja iz EU potpisivanjem posebnog ugovora

slično kao što postoji Ugovor o pristupanju, što predstavlja ohrabrujući faktor za evroskeptike.

2.1 Zašto Lisabonski ugovor?

Lisabonski ugovor je predstavljen kao alternativno rešenje posle neuspeha Evropskog

ustava kojeg su Francuska i Holandija odbacili na referendumu. Predpostavlja se da Evropa još

nije bila spremna na ustupke koje je ovaj dokument podrazumevao po pitanju suvereniteta i zato

je bilo neophodno preformulisati pravni politički i pravni poredak radi prilagoĎavanja same EU.

Cilj je pravilno funkcionisanje usled znatnog povećanja drţava članica.

Postojeća pravila su osmišljena za mnogo manju EU koje nije morala da se suočava sa problemima kao što su klimatske promene, globalna recesija ili meĎunarodni prekogranični

kriminal. EU ima obavezu i mogućnosti da se nosi sa ovim problemima ali to moţe da postigne

samo poboljšanjem svojih kapaciteta i pravno političkih instrumenata. Cilj Lisabonskog ugovora

je ostvarivanje veće demokratičnosti, efikasnosti i transparentnosti. On daje parlamentima i



Strana 6

graĎanima veće učešće u dešavanjima na evropskom nivou, i daje Evropi jasniji glas na

globalnom nivou - istovremeno uvaţavajući i čuvajući nacionalne interese.

Snaga Evropskog Parlamenta se povećava tako što se poslanicima daje više pristupa po

različitim temama i osnovama. Ovlašćenja Parlamenta su postepeno proširivana svakim novimugovorom tako da Lisabonski sporazum nije izuzetak, dajući Parlamentu više ovlašćen ja u vezi

zakonodavstva, izglasavanja budţeta i meĎunarodnih sporazuma.

Lisabonski sporazum potvrĎuje tri principa demokratskog upravljanja u Evropi:

Demokratska Jednakost: Evropske institucije moraju da daju podjednaku paţnju

svim graĎanima

Reprezentativna demokratija: Veća uloga za Evropski parlament i veće učešćenacionalnih parlamenata

Participativna demokratija: Novi oblici interakcije izmeĎu graĎana i evropskih

institucija po uzoru na graĎanske inicijative.

Sporazum takoĎe pojašnjava odnos izmeĎu Evropske Unije i njenih članica.

2.2 Veća demokratičnost i transparentnost

Članovi Evropskog parlamenta se biraju direktnim glasanjem svakih pet godina.

Zakonodavno unapreĎenje se ogleda u tome što je proces saodlučivanja proširen na

nekoliko novih oblasti, što sada Parlamentu daje isti stepen zakonodavne moći na oblastima gde

je ranije imao samo savetodavnu funkciju ili čak i manje. Ove oblasti obuhvataju legalne

imigracije, krivično sudski saradnju (Eurojust, suzbijanje kriminala, usklaĎivan je zatvorskih

standarda, prestupi i kazne), policijske saradnje (Europol) i neke aspekte trgovinske politike i

poljoprivrede.. Što se tiče budţeta Lisabonski ugovor potvrĎuje praksu rada na višegodišnjim

finansijskim okvir moraju biti predmet odobrenja Parlamenta. Prema Ugovoru iz Lisabona,

saglasnost Evropskog parlamenta je isto potrebna za sve meĎunarodne sporazuma koje će se

ostvarivati putem redovnih pravnih procedura.



Strana 7

Ugovor daje nacionalnim parlamentima veći obim učešća unutar evropskih institucija u

samom radu Unije. Jasno se postavljaju prava i obaveze nacionalnih parlamenata, poput prava na

informisanje, načina za praćenje subsidijarnosti, mehanizam za evaluaciju politike u oblasti

slobode, bezbednosti i pravde, procedura za reformu ugovora i dr.

Povećana transparentnost rada Saveta ministara omogućuje Nacionalnim parlamentima i

graĎanima da imaju uvid to koje su odluke donete od strane kojih nacionalnih ministara u Savetu.

Već postoji mnogo načina na koji graĎani Evrope mogu imati saznanja o političkim

procesima i učestvovati u njima na nivou EU ali najnovija je mogućnost da potpisivanjem

jedinstvenog zahteva, milion stanovnika, od bilo kog broja članica, će moći da traţi od Komisije

da dostavi njihov predlog za bilo koju od oblasti u okviru nadleţnosti EU.

Slika 2: Nosioc Evropske Monetarne Unije - €

Isključiva ovlašćenja u oblastima kao što su carinske unije, zajedničke trgovinske politike

i konkurencije, samo Unija moţe da ozakoni.

Pruţanje podrške, koordiniran je ili komplementarne akcija su u oblastima poput kulture,

obrazovanja i industrije gde Unija moţe da podrţi akciju od strane drţava članica (na primer

obezbeĎujući sredstva i sl.)

I na kraju, nakon ulaska u Evropsku uniju članice ostaju unutar po svom isključivom

izboru. Lisabonski sporazum obuhvata klauzulu dobrovoljnog isčlanjenja, priznajući da drţave

članice mogu uvek da se povuku iz Unije ukoliko to ţele.

http://www.doba.si/



Strana 8

3. INTEGRACIJE I PERSPEKTIVA EU

Formalno pravno gledano postoje jasni kriterijumi za pristup novih članica definisani na

sastanku u Kopenhagenu 1993. godine (Kopenhagenski kriterijumi). Kriterijumi izmeĎu ostalog

govore o neophodnosti potpisivanja Ugovora o Stabilnosti i Pridruţivanju kao uslov za

podnošenje kandidature. Obzirom da se do sada proces integracija sveo na zemlje Zapadnog

Balkana i Tursku, moţe se reći da je proces integracija u svojoj završnoj ali moţda i najduţoj

takvoj fazi do sada.

Kuda ide Evropa? Ţelje i ambicije su jedno - mogućnosti su drugo. Pored tendencije

osnaţivanja spoljne politike i nastupa na globalnoj sceni, Evropska Unija se suočava se sva većim

izazovima unutrašnje politike. Brojnost i nagomilavanje problema dovode do ozbiljnih

nesuglasica i oprečnih političkih stavova unutar zajednice. Demokratičnost EU kao zajednice

„ujedninjnih u različitosti“ iznosi i jak skepticizam. Postavljaju se pitanja da li EU moţe da izdrţi

porast unutrašnjih nesuglasica, prevelik spoljni i unutrašnji du pojedinih članica kao i veliki

disparitet u realnoj ekonomskoj moći članica. Aktuelna situacija sa Grčkom šalje sumornu sliku i

sumnju u volju i sposobnost odrţanja prijateljskog savezništva. Sa druge strane do sadašnji

napori i sredstva koja je svaka zemlja ponaosob uloţila u veoma kompleksan projekat nazvan

EU, ima svoju specifičnu teţinu i vrednost koja ne sumnjivo pokazuje snagu i oponira

skepticima.

Gledano sa više perspektive prirodno je da se drţave grupišu oko zajedničkih ciljeva i

interesa. Kao i svakodnevnom ţivotu, zakon jačeg vlada i na nivou drţava, gde je jasno da jači

kroje politiku i diktiraju uslove. EU integracije su vremenski dug proces koji se moţe smatrati

podjednako i uzročnikom pojavljivanja drugih vrsta savezništva na svetu.

SAD kao najjača ekonomija nema potreba za institucionalizovanim savezništvima, ali

Kina na svom razvojnom putu shvata da joj savez sa Rusijom i Indijom donosi korist i ovaj savez je trenutno veoma uticajan suparnik EU. Pozitivni aspekti svake konkurencije jesu upravo

ekonomska pokretačka moć. Kada neko radi isto što i mi, trudimo se da budemo bolji. Privreda

Evropske Unije je u 2010. godini činila preko 28% svetskog BDP-a što je čini značajnim



Strana 9

faktorom svetske privrede. Neophodnost neprekidnog rasta i stvaranja dodatnih vrednosti nameće

potrebu i opravdava teţnje koje EU drţave ujedinjeno mogu lakše i jeftinije da ostvare.

Umesto više manjih ekonomije stvorena je jaka ekonomska, društveno- politička i trţišna

zajednica kao individualni činilac i nosioc zajedničkih interesa na meĎunarodnoj sceni. Sve ovonavodi na stav da EU i pored jakog skepticizma ima svetlu budućnost ali su neophodne precizne i

strogo formulisane mere i kontrola svih članica.

3.1 Srbija i EU

Srbija se nalazi na uslovno rečeno nezaustavljivoj traci ka Evropskoj Uniji, kao što je

slučaj i sa većinom zemalja regiona. Ujedno proces tranzicije i sveobuhvatne društvene promene

podupiru restruktuiranje privrede, oţivljavanje postojećih i podizanje novih kapaciteta i razvoj

konkurentnih privrednih grana. Uslov za nesmetano funkcionisanje trţišne privrede je upravo

stabilizacija nacionalne ekonomije.

UsklaĎenost sa evropskim pravnim i ekonomskim normama je ono što Srbiji grčevito

treba u ovom trenutku i narednom periodu u cilju razvijanja privrede tj. generisanja novih radnih

mesta, porastu standarda i opšteg boljitka društva.

Samo na taj način moţemo garantovati stabilnost opšte ekonomske situacije koja je uslov

za direktne strane investicije. Do sadašnja iskustva drţava članica govore tome u prilog.

Kratkoročno posmatrano koristi su sledeće: prenos znanja, olakšice za pristup fondovima

i razvojnim programima, tehnička i finansijska pomoć. Dugoročno, korisni su efekti sprovedenih

ekonomskih i pravnih reformi: moderna industrija, trgovina i usluge, učešće na EU trţištu pod

ravnopravnim uslovima, zaštita potrošačkih prava, sigurnost kapitala i dr.

Dokument Nacionalna strategija za pristupanje EU donet još 2005. jasno postavlja

dugoročni strateški cilj politike drţave Srbije. Iako se društvo u Srbiji i uopšte javno mnjenje

nalaze u prilično konfuznom stanju po pitanju mnogih stvari, a ne samo evropskih integracija,

istraţivanja pokazuju da bi ipak većina graĎana na eventualnom referendumu o učlanjenju u EU

glasala - za.



Strana 10

Slika 3: Anketa o referendumu iz decembra 20112

Interesantan podatak koji je da 85% graĎana u okviru ovog istraţivanja smatra da reforme

treba sprovoditi, sve i da nisu uslov za ulazak u EU.

2Izvor: Vlada Republike Srbije Agencija za evropske integracije

http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/prezentacija_ijm_fin

al_jan2012.pdf

http://www.seio.gov.rs/upload/documents/nacionalna_dokumenta/istrazivanja_javnog_mnjenja/prezentacija_ijm_final_jan2012.pdf



http://www.doba.si/





Strana 11

4. ZAKLJUČAK

Evropska Unija je veoma vaţan činilac globalnih ekonomsko političkih kretanja i pored

unutrašnjih problema ume da se bori i ostane čvrsto na svojim tačkama oslonca. Najaktuelnija

kriza o kojoj se sve češće govori je kriza evro zone zbog grčkog duga. MeĎutim, politički ulog

koji se daje u ovom slučaju pokazuje jaku volju da će evro preţiveti. Grčkoj se daju opcije otplate

duga, Hrvatska je neminovno član EU 2013, Srbija dobija u martu status kandidata...

Sve veći uticaj BRICS-a, jednostavno ne daje alternativu EU integracijama, već još više

podstiče na istraţivanje unapreĎenja postojećeg sistema. Nemačka, Velika Britanija i Francuska

kao trenutno najjače privrede EU jasno vide da pored kvalitativne razlike svojih proizvoda kojim

konkurišu na svetskoj sceni, ne mogu da pariraju na duge staze BRICS-u zbog niske cene resursa.

BRICS ima veliku prednost i jeftinim resursima, a obzirom na globalizacijski trend ni kvalitet ne

zaostaje. Pored BRICS-a, vaţno je pomenuti NAFTA i CESTA sporazume i Grupu za azijsko -

pacifičku saradnju (APEC), Karipsku zajednicu (CARICOM), CACM (Zajedničko trţište srednje

Amerike), Latinoameričku integracijsku asocijaciju (LAIA), Andsku zajednicu (Andski pakt) i

Zajedničko trţište juţne zone (MERCOSUR).

Aktuelne meĎunarodne ekonomske integracije nedvosmisleno pokazuju suštinu

svrsishodnosti povezivanja i udruţivanja drţava. Efekti ovakvih sinergija su posebno interesantni

za proučavanje kada se posmatraju izmeĎu strana koje imaju uvedene olakšice i onih koje to

nemaju. Suština integracija je da se uklone prepreke za slobodno kretanje i trgovinu i što više

pojednostave trgovinski procesi uz diskriminaciju konkurenata. Na taj način se optimalizuje

upotreba resursa i stvara dodatna vrednost.

EU definitivno mora da spušta svoje cene i to je jedino moguće novom jeftinom radnom

snagom Istočne Evrope i Zapadnog Balkana. Isto tako EU perspektiva je proširenje saradnje sa

Rusijom.












































Strana 12

5. LITERATURA I IZVORI

1. Acin, Đ., (2007) MeĎunarodni ekonomski odnosi, Doba fakultet, (2012), dostupno na

http://blackboard.doba.rs , [poslednji pristup 21. 2. 2012.]

2. Bobek, V., (2012) Prezentacije na predmetu MeĎunarodni ekonomski odnosi i institucije,

Doba fakultet, dostupno na http://blackboard.doba.rs , [poslednji pristup 21. 2. 2012.]

3. Internet prezentacija Evropske Unije (2012), A More Democratic and Transparent

Europe, Elektronski izvor, dostupno na

http://europa.eu/lisbon_treaty/glance/democracy/index_en.htm , [poslednji pristup 22. 2.

2012.]

4. MeĎunarodni Radio Srbije, (2010), Značaj Lisabonskog ugovora za evrointegracije

balkana, Elektronski izvor, dostupno na:

http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=50477&Itemid=113 ,

[poslednji pristup 22. 2. 2012.]

5. Beogradski Centar za ljudska prava (2012), Evropska Unija u 800 reči, Elektronski izvor,

dostupno na:

http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=249:evropska-unija-u-800-reci&catid=81, [poslednji pristup 22. 2. 2012.]

6. Veselinov, N., (2012), Seminarski rad na predmetu Privredno pravo EU, Srbija i EU,

Doba fakultet, dostupno na http://blackboard.doba.rs , [poslednji pristup 22. 2. 2012.]












http://blackboard.doba.rs/





http://europa.eu/lisbon_treaty/glance/democracy/index_en.htm


http://glassrbije.org/index.php?option=com_content&task=view&id=50477&Itemid=113


http://www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=249:evropska-unija-u-800-reci&catid=81













zadatak iii 1_integrisanje u eu_nenad veselinov

Documents