INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO

Bosna i Hercegovina

ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PREMA VOZILIMA U SKLADU SA

ADR-om

Seminarski rad

PREDMET: Zaštita resursa u saobraćaju

STUDENT: Bogdan Tomić

Brčko, 2013.

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………………………………….3

1. Vrste i podela opasnih materija…………………………………………………………………….4

2. Vozila za prevoz opasnih materija…………………………………………………………………5

2.1. Eksploataciono- tehničke karakteristike vozila………………………………………………..5

2.2. Označavanje vozila za prevoz opasnih materija……………………………………………….6

2.2.1. Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije…………………………….7

2.2.2. Table za obelažavanje vozila koja prevoze opasne materije………………………….9

3. Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija……………………………...11

3.1. Posebni zahtevi koji se odnose na određenu vrstu

vozila…………………………………….12

4. Međunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR)…………...13

Zaključak…………………………………………………………………………………………15

Literatura………………………………………………………………………………………....16

2

Uvod

Transport opasnih materija zauzima sve značajnije mesto u strukturi ukupnog prevoza. Imajući u

vidu svojstva ovih materija očigledno je da se njihovim prevozom povećava opšta opasnost, sa

jedne strane zbog mogućnosti nastajanja saobraćajnih nezgoda, a sa druge strane zbog

ograničenih mogućnosti prilagođavanja ambalaže i vozila kojima se prevoze opasne materije u

cilju sprečavanja njihovog štetnog dejstva. Transportna sredstva kojima se vrši prevoz opasnih

materija moraju biti posebne konstrukcije i moraju odgovarati uslovima koji su propisani

odgovarajućim zakonom.

Mogućnosti bezbednog skladištenja ovih materija su daleko veće nego mogućnosti

bezbednog prevoza. Naime, skladište se može locirati na najpovoljnijem mestu (udaljenom od

naselja), dok se prevoz vrši i kroz gusto naseljene urbane sredine ili pored značajnih objekata i

instalacija gde bi aktiviranje određene opasne materije moglo izazvati veoma teške posledice.

Transport opasnih materija i predmeta, tzv. ”opasnih roba” je prema Evropskom

sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih roba u drumskom saobraćaju (ADR-u) zabranjen

ukoliko se ne obavlja pod precizno definisanim uslovima. Za prevoz pojedinih vrsta opasnih

materija nije uvek dovoljno ispuniti propisane uslove, već je potrebno dobiti i posebno odobrenje

kako bi se izvršio prevoz.

Pored samog prevoza, propisima su regulisane i radnje kao što su pripremanje materije za

prevoz, utovar, istovar, pretovar, usputne manipulacije, zatim postupci voznog osoblja u slučaju

saobraćajne nezgode ili havarije i slično. Obeležavanje opasnih materija je takođe definisano

ADR-om tako da omogućava brzo i jednostavno sagledavanje osnovnih podataka o opasnoj

materiji, ali i sagledavanje zahteva koje treba da ispune ambalaža i prevozno sredstvo. Kolete,

fiksirane cisterne ili kontejneri u kojima se prevoze opasne materije moraju biti na vidljivom

mestu označene odgovarajućim listicama opasnosti i tablama za obeležavanje vozila

3

1. Vrste i podela opasnih materija

Opasne materije su one materije koje pri proizvodnji, pakovanju, skladištenju, transportu,

rukovanju i korišćenju mogu biti opasne i štetne po zdravlje ljudi ili mogu dovesti do

materijalnih šteta ukoliko se njima nestručno rukuje. Zauzimaju veoma značajno mestu u

transportu, tako da su od strane ADR-a (European agreement concerning the international

carriage of dangerousgoods by road) definisane osnovne instrukcije kojih se moraju pridržavati

sve države potpisnice ovog sporazuma bez odstupanja.

Široka primena ovih materija uslovila je njihovu opštu klasifikaciju koja je izvršena u

skladu sa međunarodnim propisima i sporazumima, a obuhvaćeno je oko 50.000 opasnih

materija razvrstanih u 9 klasa. U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena

opasnosti, prema ADR-u sve opasne materije su svrstane u sledeće klase:

KLASA 1:

1a Eksplozivne materije,

1b Predmeti punjeni eksplozivnim materijama,

1c Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti;

KLASA 2 Zbijeni gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom;

KLASA 3 Zapaljive tečnosti;

KLASA 4:

4a Zapaljive čvrste materije,

4b Materije sklone samoupaljenju,

4c Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove;

KLASA 5:

5a Oksidirajuće materije,

5b Organski peroksidi;

KLASA 6:

6a Otrovne materije,

6b Gadne i zarazne materije;

KLASA 7 Radioaktivni materijali;

KLASA 8 Korozivne (nagrizajuće) materije;

KLASA 9 Ostale opasne materije i predmeti.

4

2. Vozila za prevoz opasnih materija

2.1. Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila

Eksploataciono-tehničke karakteristike vozila obuhvataju kompleks međusobno

povezanih karakteristika od kojih zavisi pogodnost vozila za korišćenje pri određenim

eksploatacionim uslovima. Osnovne eksploataciono-tehničke karakteristike vozila su:

1. Dinamičnost vozila - Dinamičnost vozila predstavlja sposobnost prevoženja putnika ili tereta

najvećom srednjom brzinom pri određenim uslovima.

2. Ekonomičnost vozila - Ona zavisi od velikog broja faktora. Ekonomičnost vozila ili voznog

parka se karakteriše pre svega na osnovu utrošenog goriva, maziva, rezervnih delova kao i

ljudskog rada na jedinicu transportnog rada.

Ekonomičnost je jedan od osnovnih zahteva koja se postavljaju pred vozila budućnosti i

zbog toga treba raditi na poboljšanju ekonomičnosti vozila.

3. Pouzdanost vozila - Pouzdanost predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kvaliteta vozila.

Najčešće se izražava kao sposobnost vozila da zadrži eksploataciona svojstva, u određenim

dozvoljenim granicama, pri određenim uslovima korišćenja tokom čitavog veka trajanja.

4. Vek trajanja vozila - Vek trajanja motornog vozila je ograničen:

1. Tehničkim razlozima (korozija, habanje, puzanje, zamor, starenje);

2. Ekonomskim razlozima (visoki troškovi održavanja, suviše kratki vremenski intervali

između pojave uzastopnih otkaza i dugotrajan proces održavanja);

3. Moralnim razlozima (zastarela tehnika i estetika).

5. Kapacitet vozila - Kapacitet vozila predstavlja najveću količinu tereta ili najveći broj putnika

koji može odjednom da se preveze. Kapacitet vozila direktno zavisi od njegovih dimenzija,

čvrstoće njegove konstrukcije i mogućnosti zadovoljenja zakonskih propisa.

5

6. Udobnost korišćenja vozila - Udobnost korišćenja vozila predstavlja kompleksan pokazatelj

kvaliteta vozila. Osnovni pokazatelji udobnosti vozila su: adekvatna oscilatorna udobnost,

komfor sedišta za putnike i vozača, udobnost pri ulazu i izlazu iz vozila, udobnost pri utovaru i

istovaru tereta, udobnost pri upravljanju vozilom, odgovarajući ambijentalni uslovi poput

klimatizacije i buke u prostoru za putnike i vozače i drugo.

7. Bezbednost korišćenja vozila - Bezbednost korišćenja vozila obuhvata sve one komponente

kvaliteta koje se odnose na stepen sigurnosti korišćenja vozila sa stanovišta rukovaoca, putnika,

tereta i okoline u najširem smislu.

8. Prohodnost vozila - Prohodnost vozila predstavlja mogućnost njegovog kretanja po lošijim

putevima i besputnim terenima, kao i mogućnost savlađivanja raznih prepreka. Prohodnost

vozila zavisi od: vučnih osobina, geometrijskih parametara vozila i specifičnog pritiska kojim

vozilo deluje na podlogu.

9. Pogodnost konstrukcije vozila za održavanje - Pogodnost konstrukcije vozila za održavanje

je posebno značajna za opisivanje i ocenjivanje sistema održavanja vozila. Naime, ona

predstavlja verovatnoću da će se potrebni postupci održavanja obaviti do određenog vremena pri

određenim uslovima.

2.2. Označavanje vozila za prevoz opasnih materija

Za obeležavanje vozila koja transportuju opasnu robu na način koji je predviđen ADR-

om, koriste se: listice opasnosti i table za obeležavanje vozila. Vozila moraju da budu obeležena

na isti način i u slučaju kada su prazna i neočišćena. Ova obaveza važi i kada se u teretnom

vozilu transportuje prazna i neočišćena ambalaža u kojoj su bile smeštene opasne materije. U

slučaju da su vozila prazna, očišćena i da vozač poseduje odgovarajuću potvrdu ustanove koja je

to čišćenje uradila oznake za obeležavanje vozila za transport opasnih materija koje su

postavljene na vozilo, moraju biti skinute ili prekrivene odgovarajućim materijalom.

6

Duga i teška vozila namenjena za prevoz opasnih materija obavezno moraju biti

obeležena reflektujućim pločama postavljenim na zadnjoj strani vozila. Zahtevi koje table

kojima se vrši označavanje moraju da ispune su:

Izvode se u pravougaonom obliku;

Ukupna minimalna dužina seta koji može biti sastavljen od jedne, dve ili četiri ploče je 1130

mm, a maksimalna 2300 mm;

Širina ploče je 140 mm;

Treba da imaju retroreflektujuću žutu pozadinu sa crvenim fluorescentnim prugama;

Nagib crvenih fluorescentnih pruga je pod uglom od 45° dok je širina pruge 100 mm.

2.2.1. Listice opasnosti za vozila koja prevoze opasne materije

Za obeležavanje vozila, kada je to predviđeno ADR-om koriste se listice opasnosti koje

su prikazane na slici 1, a materijal od kojeg se izrađuju mora biti vodootporan i dugotrajan.

Način postavljanja zavisi od nadgradnje vozila, vrste opasne materije i načina pakovanja. Listice

opasnosti se po pravilu postavljaju sa bočnih strana vozila i pozadi, osim u slučaju kada se

opasne materije nalaze u kontejneru, gde se listice opasnosti postavljaju sa sve četiri strane

kontejnera. U slučaju da se prevozi komadna roba koja je pravilno obeležena, na vozilu ne

moraju da budu postavljene listice opasnosti bez obzira što se vrši prevoz opasnih materija. Ova

odredba ne važi za sličaj kada se prevoze opasne materije klase 1. i 7.

7

Slika 1. Modeli listice opasnosti

U slučaju kada se pokriveno teretno vozilo koristi za prevoz opasnih materija u

kontejner-cisternnama, listice opasnosti moraju da budu postavljene sa bočnih strana i zadnje

strane vozila kao i na kontejner-cisternama. Kada teretno vozilo nije pokriveno , a za nadgradnju

ima kontejner-cisternu ove listice ne moraju da budu postavljene na vozilo ukoliko su već

postavljene na sudovima sa opasnim materijama.

Teretna vozila u kojima se transportuju čvrste opasne materije u rasutom stanju, kao i

vozila koja transportuju opasne materije kase 1. i opasne materije klase 7. moraju da budu

odeležene sa bočnih strana i sa zadnje strane vozila odgovarajućim listicama opasnosti.

Obeležavanje vozila cisterni u kojima se nalazi jedna opasna materija u jednoj ili više komora

vrši se odgovarajućim listićima opasnosti sa bočnih strana i sa zadnje strane vozila. U slučaju da

se u vozilu cisterni koja ima više komora nalaze različite opasne materije, na svojoj komori sa

bočne strane moraju da budu postavljene odgovarajuće listice opasnosti. Sve različite listice

opasnosti moraju da budu postavljene i sa zadnje strane vozila.

8

Na gornjem delu listice je simbol vrste opasnosti, a na donjem oznaka stepena opasnosti.

U slučaju transporta mešovite robe klase 1, odnosno eksplozivnih materija različitih razreda, na

listicama opasnosti unosi se slovna oznaka grupe kompatibilnosti koja odgovara razredu

eksplozivne materije sa najvećim stepenom opasnosti (slika 2), po sledećem redosledu: 1.1

(najveća opasnost); 1.5, 1.2, 1.3, 1.6, 1.4 (smanjena opasnost).

Slika 2. Listica opasnosti eksplozivnih materija razreda opasnosti 1.1, 1.2 i 1.3

2.2.2. Table za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije

Table za obeležavanje vozila se postavljaju uvek na prednjoj i zadnjoj strani vozila u

vertikalnoj ravni, a u pojedinim slučajevima i na bočnim stranama vozila tako da budu lako

uočljive i jasno vidljive, kako je defmisano ADR-om.

Za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije klase 1 i klase 7 vozila koja prevoze

kontejnere, kao i opasne robe koje se transportuju u odgovarajućoj ambalaži kao komadna roba

uvek se koriste table reflektujuće narandžaste boje dimenzija 400 x 300 mm oivičene crnom

linijom širine 15 mm (slika 3a). Tabla takvog izgleda mora da bude postavljena sa prednje i

zadnje strane vozila cisterni sa više komora u kojima se nalaze različite opasne materije.

9

Slika 3. Tabele za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije

Kada se čvrste, tečne ili gasovite opasne materije transportuju bez ambalaže u

odgovarajućim vozilima kao što su vozila cisterne ili vozila sa odgovarajućom nadgradnjom za

obeležavanje vozila i nadgradnju koriste se table dimenzija 400 x 300 mm, reflektujuće

narandžaste boje podeljene horizontalnom linijom na dva polja i sa ispisanim identifikacionim

oznakama (slika 3b). U gornjem delu table mogu da budu ispisane najmanje dve, a najviše tri

cifre i jedno slovo ,,X". Ove oznake identifikuju opasnost od opasne materije. U donjem delu

table uvek je ispisan četvorocifren broj koji indentifikuje opasnu materiju. To je identifikacioni

broj materije ili UN broj. Navedene table moraju da budu takvih karakteristika da brojevi budu

neizbrsivi i čitljivi i posle petnaest minuta provedenih u plamenu. Obaveza u pogledu

vatrootpornosti ne važi u slučaju prevoza čvrstih opasnih materija u rasutom stanju, (po pravilu

je zabranjen prevoz čvrstih opasnih materija u rasutom stanju, osim za pojedine materije pod

posebnim uslovima). Značenje cifara opasnosti u gornjem delu table:

2. Oslobađanje gasa usled pritiska ili hemijske reakcije,

3. Zapaljive tečnosti (isparenja) i gasovi ili samozagrevajuće tečnosti,

4. Zapaljive čvrste materije ili samozagrevajuće čvrste materije,

5. Oksidirajuće delovanje materije (podstiču vatru),

6. Otrovnost ili opasnost od infekcije,

7. Radioaktivnost,

8. Korozivnost,

9. Opasnost od spontane burne reakcije.

10

Prva cifra u gornjem delu table pokazuje glavnu opasnost, a druga i treća cifra ako postoje

pokazuju dodatne opasnosti.

3. Zahtevi koji se postavljaju pred vozila za prevoz opasnih materija

Zahtevi koji su uslovljeni klasom i kategorijom vozila a koji se postavljaju pred vozilima

najčesće se svrstavaju u tri grupe : opšti, eksploatacioni i zahtevi vezani za bezbednost.

Opšti zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Vučno dinamička svojstva; Unifikacija

sklopova i delova; Zadovoljenje standarda i drugih zakonskih regulativa; Mogućnost

modifikacija bez velikih ulaganja; Aerodinamičnost, estetičnost i funkcionalnost karoserije;

Funkcionalnost, ekonomičnost i kompaktnost gradnje i niski troškovi proizvodnje; Što veći

odnos ukupne i sopstvene mase; Pouzdanost, otpornost na zamor, koroziju i habanje; Komfor sa

aspekta buke, vibracija, ventilacije, upravljanja, grejanja; Dobra upravljivost i držanje puta; Mali

specifični pritisak točkova na podlogu.

Eksploatacioni zahtevi koji se postavljaju pred vozilima su: Što niži troškovi korišćenja; Što

bolje iskorisćenje nosivosti; Što veće srednje brzine kretanja; Što manji troškovi održavanja;

Minimalna potrošnja goriva i maziva; Minimalan broj mesta i vremena podmazivanja i

podešavanja; Konstrukcija mehanizama i elemenata koja eliminiše mogućnost pojave

neispravnosti pri rukovanju; Lak pristup svim mestima za opsluživanje; Lakoća i brzina utovara

i istovara; Lako sklapanje i rastavljanje sklopova pri opravkama.

Zahtevi vezani za bezbednost koji se postavljaju pred vozilima su : Funkcionalnost, efikasnost

i pouzdanost sistema za kočenje i upravljanje; Visoka stabilnost kretanja u svim uslovima;

Dobra upravljivost; Funkcionalnost sistema za osvetljavanje puta i za čišćenje vetrobranskog

stakla; Preglednost i vidljivost sa vozačkog sedišta; Funkcionalnost signalnih uredaja; Udobnost

i podešljivost vozačkog sedišta; Primena siguronosnih stakala; Što manji uticaj vozila na okolinu

ali i njegovu što veću uočljivost u svim vremenskim uslovima.

11

Predhodno navedeni zahtevi često su suprotni jedan drugom. Iz tog razloga se pri

projektovanju čine kompromisi u stepenu zadovoljenja pojedinih zahteva (npr. zahtev za

visokom specifičnom snagom suprotan je zahtevu iskorišćenja athezione mogućnosti podloge i

maksimalno dozvoljene mase vučnog sprega i osovinskog opterećenja).

3.1. Posebni zahtevi koji se odnose na određenu vrstu vozila

Materijali, koji se koriste pri izradi konstrukcije vozila treba da zadovoljavaju određene

uslove koji se odnose na opasnost od zapaljenja i eksplozije. U blizini tovarnog prostora ne

smeju biti postavljeni uređaji za posebno grejanje, rezervoari goriva, uređaji za startovanje

posebnog grejanja, izduvni sistem. Uređaji za grejanje, postavljeni u tovarnom prostoru, treba da

budu tako konstruisani da spreče zapaljenje u eksplozivnoj atmosveri pri određenim radnim

uslovima i da izlaz toplog vazduha bude uvek otvoren, bez prepreka.

Motor mora biti smešten ispred prednjeg zida tovarnog prostora. Napon u električnoj

instalaciji ne treba da prelazi vrednost od 24V. Električna instalacija, koja se nalazi u

unutrašnjosti tovarnog prostora treba da bude izvedena sa zaštitom u prahu za slučaj otpornosti

na plamen. Vozila namenjena za transport materija kod kojih se temperaturom kontroliše

samoreakcija (klasa 4a) i organskog peroksida (klasa 5b) treba da zadovolje sledeće zahteve:

Postojanje opreme koja omogućava izolaciju i održavanje temperature u skladu sa

materijom koja se prevozi. Srednja vrednost koeficijenta prenosa toplote materijala koji se

koristi u konstrukciji vozila ne smeju biti veće od 0,4 W/m2K;

Postojanje opreme koja sprečava isparavanje opasne materije koja se prevozi, kao i

prodiranje rashladnog sredstva u kabinu vozača;

Postojanje uređaja koji omogućavaju prilagođavanje temperature u tovarnom prostoru

direktno iz kabine vozača;

Tovarni prostor treba da bude snabdeven ventilatorima ili otvorima za ventilaciju. U slučaju

da dođe do isticanja opasne materije koja se prevozi, obavezno je održavanje temperature u

predviđenim granicama;

12

Rashladno sredstvo, koje se koristi za rad uređaja za održavanje temperature, ne sme biti

zapaljivo;

Rad uređaja, namenjenog za održavanje temperature u tovarnom prostoru, mora biti

nezavisan od rada motora vozila u kojem se transportuju opasne materije.

Pred vozilom za prevoz opasnih materija (slika 4) demontažnim posudama sa

zapreminom većom od 1m3 i fiksnim posudama sa zapreminom većom od 3m3, postavljaju se

zahtevi u pogledu: Vrste materijala od koga je posuda napravljena; Debljine zidova posude;

Načina spajanja elemenata posude, itd. Ove posude moraju biti podvrgnute detaljnim

ispitivanjima, na osnovu kojih se izdaje određeni certifikat. Posuda za prevoz opasne materije

moraju biti povezane sa šasijom barem jednim električnim provodnikom. Električna otpornost,

svih međusobno spojenih delova, ne sme biti veća od 10Ω. Takođe je neophodno izvršiti

prikupljanje i odvođenje statičkog elektriciteta sa površina posude, kao i drugih površina u

neposrednoj blizini posude. Metalne kontakte, koji mogu uzrokovati pojavu korozije treba

izbegavati.

4. Međunarodni sporazum o prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju

(ADR)

Ovaj sporazum je sačinjen u Ženevi 1957.godine, a 1972.godine je ovaj sporazum

ratifikovala tadašnja SFRJ. Njime su definisani uslovi pod kojima se vrši prevoz opasnih

materija kao i radnje koje su u vezi sa tim prevozom (pripremanje materije za prevoz, utovar i

istovar i usputne manipulacije). Struktura ADR-a obuhvata:

Prilog A - Opšti zahtevi i zahtevi u pogledu opasnih materija i predmeta:

Poglavlje 1 Opšti propisi,

Poglavlje 2 Klasifikacija,

Poglavlje 3 Spisak opasnih roba (prema UN-brojevima i slovnom rasporedu), posebni

propisi i slobodne količine opasnih roba, granične količine,

Poglavlje 4 Pakovanja i odredbe za cisterne,

Poglavlje 5 Propisi za isporuku,

13

Poglavlje 6 Propisi za izradu i ispitivanje ambalaže, velikih sredstava za pakovanje

(IBC), velikih pakovanja i cisterni,

Poglavlje 7 Propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije.

Prilog B - Propisi u pogledu transportne opreme i transportnih operacija

- Poglavlje 8 Propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i dokumentacija,

- Poglavlje 9 Propisi za izradu i odobrenje tipa vozila.

Prevoz opasnih materija na nivou evropskog kontinenta regulisan je ogovarajućim

zakonima o prevozu opasnih materija koji su bazirani na međunarodnim konvencijama.

Međutim, od dana stupanja na snagu ovih zakona do danas došlo je do bitnih promena u

Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju

(ADR). S obzirom da je naša zemlja potpisnica svih konvencija o prevozu opasnih materija, ona

je dužna da neposredno primenjuje odredbe ovog sporazuma. Razlike u pojedinim zahtevima

između ADR-a i naše zakonske regulative postoje i treba ih sagledati da bi izbegli moguće

greške i nesporazume pri prevozu opasnih materija.

Zaključak

Savremena tehnologija omogućava proizvodnju novih opasnih materija koje do juče nisu

bile poznate, pa ni propisima nisu mogli biti predviđeni uslovi za njihov prevoz. Prevoz

14

novootkrivenih opasnih materija ne može čekati izmenu propisa, niti biti uslovljen ovom

izmenom. Ove materije mogu se prevoziti ako se ispune uslovi koji su ispitivanjem utvrđeni kao

dovoljni za punu bezbednost pri njihovom prevozu. Transport svih opasnih materija i predmeta

je definisan međunarodnim sporazumom o prevozu opasnih materija, a sve države potpisnice

ovog sporazuma moraju ga poštovati. Naši unutrašnji (nacionalni) propisi usklađeni su sa ADR-

om i po njima uslovi za prevoz opasnih materija u unutrašnjem transportu saobraćaju uglavnom

su izjednačeni sa uslovima prevoza ovih materija predviđenim u odgovarajućim međunarodnim

ugovorima, osim nužnih izuzetaka koje zahtevaju interesi domaće privrede.

Propisi i zakonska regulativa koja se odnosi na vozila za prevoz opasnih materija u

drumskom saobraćaju, a koja važe u našoj zemlji, temelje se na odredbama ADR-a. Praktično,

svi propisi u oblasti opasnih materija regulišu njihov prevoz u celom procesu koji je širi od

prevoza u užem smislu, tj. pored prevoza regulisane su i radnje koje su u vezi sa prevozom

poput prevoza, utovara, istovara i slično. Svrha postojanja zakonske regulative koja se odnosi na

vozila za prevoz opasnih materija je zaštita ljudi i životne sredine od oštećenja koja mogu biti

izazvana pri rukovanju opasnim materijama, uključujući i njihovo čuvanje, skladištenje i

uništavanje.

Obučenost lica koja učestvuju na bilo koji način u radu sa opasnim materijama, bilo da

vrše prevoz, utovar, istovar ili slično, je veoma bitan faktor za sprečavanje akcedentnih situacija.

Međutim, ukoliko već dođe do pojave takvih situacija, potrebno je preduzeti sve mere kako bi se

posledice ublažile. U tu svrhu postoje interventni (vatrogasni) timovi, a od njih se zahteva da

dosta brzo i efikasno reaguju u toj situaciji.

Potpuna zaštita od opasnih materija ne postoji. To bi bilo moguće, jedino u situaciji, kada

se one ne bi proizvodile, koristile i transportovale. Primena opasnih materija danas je

neophodna. To nas upućuje na zaključak da rizik od štetnog dejstva opasnih materija, po

zdravlje živih bića i očuvanje prirodnih resursa i materijalnih dobara, odgovarajućim merama,

treba smanjiti na najmanju moguću meru.

Literatura

15

16