MOGUA IZMENA ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAAJU U DELU KOJI SE ODNOSI NA PRIMENU MINIMALNIH TARIFA OD STRANE OSIGURAVAJUIH DRUTAVA

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju(lan 108)

Savet Komisije za zatitu konkurencije preporuuje da se izmeni odredba lana 108 Zakona u delu u kojem propisuje da su osiguravajua drutva obavezna da primenjuju minimalnu tarifu budui da ima znaajan uticaj na konkurenciju na tritu usluge osiguranja od autoodgovornosti

Donoenjem Zakona o obaveznom osiguranju u saobraaju koji je stupio na snagu 12.10.2009. godine prestale su da vae odredbe o obaveznom osiguranju (l. 73. do 108, l. 111. i 112) i odredbe l. 143. do 146. Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99 i "Sl. glasnik RS", br. 55/2004), osim odredaba lana 86. tog zakona koje prestaju da vae po isteku tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prema odredbama koje su prestale da vae, Udruenje osiguravajuih drutava je radi zatite treih oteenih lica moglo da izradi tarifu premija sa jedinstvenim premijskim stopama tehnike premije za organizacije za osiguranje, a Narodna banka Srbije je davala prethodnu saglasnost na navedenu tarifu premije kao i na njene izmene i dopune. Prema Uredbi o premijskim stopama u osiguranju od autoodgovornosti ("Sl. list SRJ", br. 20/97 i "Sl. glasnik RS", br. 36/2005 - dalje: Uredba) premija kod osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima (osiguranje od autoodgovornosti) sastojala se od funkcionalne premije i reijskog dodatka, a funkcionalna premija od tehnike premije i doprinosa za preventivu, koji se utvruje u visini do 2% tehnike premije. Reijski dodatak utvrivao se u visini do 30% tehnike premije. Pri izraunavanju premijskih stopa tehnike premije mogla se ukalkulisati dobit od 3% od premije za svaku grupu rizika. Provizija za obavljanje poslova posredovanja i zastupanja u poslovima osiguranja mogla je iznositi do 50% reijskog dodatka.

Navedene odredbe propisa su predviale da svako osiguravajue drutvo utvrdi iznos premije osiguranja od autoodgovornosti tako to e na jedinstvenu stopu tehnike premije samostalno ukalkulisati doprinos za preventivu i reijske trokove, u granicama datim Uredbom, to je u znaajnoj meri omoguavalo konkurenciju na tritu pruanja usluga osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima u pogledu iznosa premije osiguranja.

lanom 108. Zakona propisano je da su drutva za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti duna da primenjuju zajednike uslove osiguranja, premijski sistem sa jedinstvenim osnovama premije osiguranja za te poslove i minimalnu tarifu, koji sadre i bonus - malus sistem iz lana 43. Zakona. Prema istoj odredbi, Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na zajednike uslove, premijski sistem i tarifu iz stava 1. ovog lana koje donosi Udruenje, kao i na njihove izmene i dopune.

Predvienom obavezom drutava za osiguranje da primenjuju minimalnu tarifu koju donosi Udruenje eliminisana je cenovna konkurencija izmeu osiguravajuih drutava. Iako lan 108. Zakona teoretski predvia mogunost da iznos premija osiguranja bude i iznad minimalnih premija predvienih minimalnom tarifom, dosadanje ponaanje osiguravajuih drutva potvruje da e osiguravajua drutva zadrati istovetnu politiku cena premija osiguranja od autoodgovornosti koja podrazumeva iste cene premija osiguranja kod svih drutava. Primena iste prodajne cene od strane svih konkurenata na relevantnom tritu iskljuuje konkurenciju, to nanosi tetu potroaima/korisnicima usluga osiguranja s obzirom na to da im nije omogueno da dou do boljeg kvaliteta i jeftinijih proizvoda ili usluga. Na ovaj nain skoro dva miliona osiguranika je ostalo bez mogunosti da vri izbor usluge osiguranja od autoodgovornosti u pogledu cene.

Sa stanovita Saveta Komisije za zatitu konkurencije je neopravdano da se lanom 108. Zakona omogui osiguravajuim drutvima eliminacija cenovne konkurencije, jer se time samo doprinosi poveanju profita osiguravajuih drutava a na tetu potroaa. Siguran nain obeteenja treih lica, odnosno ispunjavanje ugovornih obaveza osiguravaa i solidan odnos premija i teta, koji je moda bio cilj navedene odredbe, postizao se sa uspehom i dosadanjom regulacijom koja je opte prihvaena u uporednom zakonodavstvu. Odreivanje minimalne tehnike premije jednake za sva osiguravajua drutva jeste jedan od naina koji moe da obezbedi siguran nain isplate teta, posebno imajui u vidu da nadzorni organ prati primenu minimalne tehnike premije. Samostalno odreivanje iznosa reijskih trokova koje svako drutvo zaraunava na tehniku premiju bi dovelo do takmienja u pogledu iznosa premije osiguranja koju osiguranik plaa. Na taj nain bi osiguravajua drutva bila podstaknuta da u cilju pridobijanja klijenata racionalizuju trokove, to bi dovelo i do niih cena premija osiguranja.

Prirodno je da uesnici na jednom tritu - konkurenti, tee ograniavanju pa i potpunom ukidanju konkurencije, jer onda samo oni imaju koristi od toga, ali je u uslovima slobodne trine privrede neopravdano ozakoniti istovetno ponaanje svih uesnika na jednom tritu, ako to nije neophodno. Cilj politike konkurencije je da doprinese ekonomskom napretku i dobrobiti drutva a naroito koristi potroaa. Ne moe se zanemariti i korist koju bi od toga imali i sami konkurenti, iako je verovatno da toga trenutno nisu svesni. Podsticajem da se osiguravajua drutva takmie u pridobijanju klijenata promovie se tehniki napredak i inovacije (novi proizvodi), te dinamian proces ulaska novih uesnika na trite i izlaska sa trita neefikasnih uesnika na tritu. Stoga nema opravdanja za ukidanje cenovne konkurencije izmeu osiguravajuih drutava koja se bave poslovima osiguranja od autoodgovornosti a koje je omogueno uvoenjem lana 108. Zakona.

Uslovi konkurencije na tritu pruanja usluga osiguranja motornih i vozila poznati su Komisiji za zatitu konkurencije, koja je u toku 2008. i 2009. godine okonala dva postupka i pokrenula trei postupak protiv Udruenja osiguravaa Srbije i lanica Udruenja koje se bave pruanjem usluge osiguranja od autoodgovornosti. U jednom postupku Komisija za zatitu konkurencije je utvrdila da su sva osiguravajua drutva primenjivala identinu cenu premije osiguranja, koju je Udruenje nazvalo minimalnim premijama dok se u stvari radilo o najviim iznosima premija iji je maksimalni iznos utvren Uredbom, ime su bitno ograniili i spreili konkurenciju na navedenom tritu. U drugom postupku je utvrdila da je Udruenje donelo odluku kojom je preporuilo osiguravajuim drutvima odreen nain obrauna i naplate premije kasko osiguranja tako to im je odluku dostavilo na prihvatanje a osiguravajua drutva su prihvatile odluku Udruenja, ime su bitno ograniili i spreili konkurenciju na navedenom tritu. Trei postupak je pokrenut zbog osnovane sumnje da su osiguravajua drutva zakljuila zabranjeni sporazum tako to su se dogovorila da prestanu sa davanjima krajnjim korisnicima (osiguranicima) u vidu poklona i odloenog plaanja na teret sredstava osiguranja. Opisana ponaanja osiguravajuih drutava potvruju da na sve mogue naine pokuavaju da izbegnu konkurenciju koja donosi korist potroau, a odsustvo iste koristi iskljuivo konkurentima. Vaeim Zakonom je omogueno osiguravajuim drutvima da primenjuju identine cene premije osiguranja, dok ostaje mogunost da se takmie u uslovima plaanja usluge osiguranja od autoodgovornosti. Navedeni primeri pokazuju da drutva pokuavaju da izjednae ak i uslove plaanja, te je realno pretpostaviti da e se to deavati i u budue ali za sankcionisanje takvog ponaanja Komisija ima i ovlaenja i mehanizme prema Zakonu o zatiti konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 51/2009).

Takoe treba napomenuti da je u lanu 118. Zakona propisano da odredba lana 108. Zakona prestaje da vai devedesetog dana od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, ime zakonodavac daje do znanja da je zakonsko ukidanje konkurencije u ovoj oblasti protivno pravilima u Evropskoj uniji. U svim drugim oblastima Republika Srbija harmonizuje propise sa propisima Evropske unije, a sa stanovita konkurencije nema nijednog opravdanog razloga zato se to ne ini i u oblasti osiguranja.

Na osnovu iznetog, Savet Komisije za zatitu konkurencije preporuuje da se izmeni odredba lana 108. Zakona u delu u kojem propisuje da su osiguravajua drutva obavezna da primenjuju minimalnu tarifu budui da ima znaajan uticaj na konkurenciju na tritu usluge osiguranja od autoodgovornosti. Savet Komisije za zatitu konkurencije skree panju da je obaveza Komisije za zatitu konkurencije u smislu lana 21. ta. 7) i 11) Zakona za zatitu konkurencije da daje miljenje nadlenim organima na predloge propisa, kao i na vaee propise koji imaju uticaj na konkurenciju i da preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zatite konkurencije, te je na raspolaganju za sve budue konsultacije pri pripremi predloga propisa iz nadlenosti Ministarstva finansija."