Untitled

ZAKONO UPRAVLJANJU OTPADOM

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

I OSNOVNE ODREDBEPredmet ureivanja

lan 1

Ovim zakonom ureuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranino kretanje otpada; izvetavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom.

Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa.

Cilj zakona

lan 2

Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

1) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;

2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim korienjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnog dejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

3) ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada kao energenta;

4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;

5) sanaciju neureenih odlagalita otpada;

6) praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada;

7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Nain upravljanja otpadom

lan 3

Upravljanje otpadom vri se na nain kojim se obezbeuje najmanji rizik po ugroavanje ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine, kontrolom i merama smanjenja:

1) zagaenja voda, vazduha i zemljita;

2) opasnosti po biljni i ivotinjski svet;

3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili poara;

4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;

5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Izuzeci od primene

lan 4

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) radioaktivni otpad;

2) gasove koji se emituju u atmosferu;

3) otpadne vode, osim tenog otpada;

4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadraj septikih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman mulja;

5) otpad ivotinjskog porekla (leevi ivotinjskog porekla i njihovi delovi i sastavni delovi ivotinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) iz objekata za uzgoj, dranje, klanje ivotinja, kao i iz objekata za proizvodnju, skladitenje i promet proizvoda ivotinjskog porekla, fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne supstance koje se koriste u poljoprivredi;

6) otpad iz rudarstva koji nastaje istraivanjem, iskopavanjem, preradom i skladitenjem mineralnih sirovina, kao i jalovina iz rudnika i kamenoloma;

7) otpad koji nastaje pri traenju, iskopavanju, prevozu i konanoj obradi ili unitavanju minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva;

8) slama i drugi neopasan poljoprivredni ili umski materijal koji se nalazi u prirodi i koristi u poljoprivredi, umarstvu ili za proizvodnju energije iz takve biomase postupcima ili metodama koje nemaju tetan uticaj na ivotnu sredinu i ne ugroavaju zdravlje ljudi.

Znaenje izraza

lan 5

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1) anaerobna digestija jeste proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu kiseonika;

2) biorazgradivi otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao to su hrana, batenski otpad, papir i karton;

3) centar za sakupljanje jeste mesto odreeno odlukom optine, grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje graani donose uglavnom kabaste predmete, kao to su nametaj i bela tehnika, batenski otpad i materijal pogodan za reciklau;

4) dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omoguuju ponovno korienje, reciklau ili bezbedno odlaganje opreme, objekata, materijala ili tenosti kontaminiranih opasnim materijama i moe ukljuiti zamenu, odnosno sve operacije kojima se vri zamena opasnih materija odgovarajuim tenostima koje sadre odgovarajue manje tetne materije;

5) deponija jeste mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od jedne godine);

6) dozvola jeste reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizikom licu odobrava sakupljanje, transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i utvruju uslovi postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;

8) inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda;

9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske, hemijske i bioloke osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri jednu ili vie opasnih karakteristika;

10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili vie lista otpada koje su utvrene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;

11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada;

12) kompostiranje jeste tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;

13) komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva;

14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za iskorienje ili tretman otpada na lokaciji na kojoj otpad nastaje, koje se zadrava u vremenski ogranienom roku na

jednoj lokaciji i koje je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i moe se premetati od lokacije do lokacije;

15) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;

16) odlaganje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti regeneracije, reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih izvora energije u skladu sa D listom;

17) otpad jeste svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom;

18) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;

19) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja i na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;

20) PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil- tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo koja smea koja sadri neku od ovih materija u koncentraciji veoj od 0,005 procentnog masenog udela; PCB otpadi jesu otpadi, ukljuujui ureaje, objekte, materijale ili tenosti koje sadre, sastoje se ili su kontaminirani PCB;

21) ponovno iskorienje otpada jeste bilo koji postupak ili metoda kojom se obezbeuje ponovno iskorienje otpada u skladu sa R listom;

22) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju;

23) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnika jedinica za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu;

24) prekogranino kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne drave ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje drave, pod uslovom da su najmanje dve drave ukljuene u kretanje;

25) proizvoa otpada jeste privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana, meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada;

26) region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne samouprave, zajedniki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema upravljanja otpadom;

27) reciklaa jeste ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu, osim u energetske svrhe;

28) sakupljanje otpada jeste aktivnost sistematskog sakupljanja, razvrstavanja i/ili meanja otpada radi transporta;

29) sakuplja otpada jeste fiziko ili pravno lice koje sakuplja otpad;

30) skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje otpada;

31) insineracija (spaljivanje) jeste termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termiki tretman otpada, a koji obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi;

32) ko-insineracija (su-spaljivanje) je termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja;

33) transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje;

34) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i istovar otpada;

35) tretman otpada obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i razvrstavanje otpada pre tretmana, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i ukljuuje ponovno iskorienje i reciklau otpada;

36) upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;

37) vlasnik otpada jeste proizvoa otpada, lice koje uestvuje u prometu otpada kao posredni dralac otpada ili pravno ili fiziko lice koje poseduje otpad.

Naela

lan 6

Upravljanje otpadom zasniva se na sledeim naelima:

1) Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu

Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono.

2) Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na

ivotnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu.Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i primenom regionalnih stratekih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.

3) Naelo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:

prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i smanjenje koliina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;

ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu;

reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;

iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorienje energije i dr.);

odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanje bez iskorienja energije, ako ne postoji drugo odgovarajue reenje.

4) Naelo odgovornosti

Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju trita za ponovno korienje i reciklau svojih proizvoda.

5) Naelo "zagaiva plaa"

Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda.

II VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADAVrste otpada

lan 7

Vrste otpada u smislu ovog zakona su:

1) komunalni otpad (kuni otpad);

2) komercijalni otpad;

3) industrijski otpad.

Otpad iz stava 1. ovog lana, u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, moe biti:

1) inertni;

2) neopasan;

3) opasan.

Klasifikacija otpada

lan 8

Otpad se razvrstava prema katalogu otpada.

Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema mestu nastanka, poreklu i prema predvienom nainu postupanja.

Opasan otpad se klasifikuje prema poreklu, karakteristikama i sastavu koje ga ine opasnim.

Vlasnik otpada, odnosno operater, duan je da klasifikuje otpad na propisan nain, u skladu sa ovim zakonom.

Radi utvrivanja sastava i opasnih karakteristika otpada lice iz stava 4. ovog lana duno je da izvri ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moe biti opasan otpad.

Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje:

1) katalog otpada;

2) listu kategorija otpada (Q lista);

3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista);

4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista);

5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista);

6) granine vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se odreuju karakteristike otpada;

7) listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorienja otpada (D lista i R lista);

8) vrste, sadrinu i obrazac izvetaja o ispitivanju otpada;

9) vrste parametara za odreivanje fiziko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fiziko-hemijski tretman;

10) vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termikog tretmana;

11) vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju;

12) nain i postupak klasifikacije otpada.

III PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOMVrste planskih dokumenata

lan 9

Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se sledei planski dokumenti:

1) strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija);

2) nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada;

3) regionalni plan upravljanja otpadom;

4) lokalni plan upravljanja otpadom;

5) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;

6) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Strategija

lan 10

Strategija je osnovni dokument kojim se ocenjuje stanje upravljanja otpadom, odreuju dugoroni ciljevi upravljanja otpadom i obezbeuju uslovi za racionalno i odrivo upravljanje otpadom.

Strategiju donosi Vlada za period od 10 godina. Strategija se obavezno revidira posle pet godina.Strategiju priprema ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministarstvo) u saradnji sa nadlenim organom autonomne pokrajine.

Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Izvetaj o sprovoenju Strategije priprema ministarstvo i podnosi Vladi najmanje jednom godinje.

Nacionalni planovi

lan 11

Za upravljanje razliitim tokovima otpada donose se pojedinani nacionalni planovi. Nacionalni plan iz stava 1. ovog lana sadri naroito:1) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien, tretiran ili odloen u Republici Srbiji;

2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti izvezen u drugu dravu na tretman ili odlaganje;

3) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada iji se nastanak ne moe izbei, ponovnog iskorienja ili odlaganja takvog otpada sa rokovima dostizanja ciljeva;

4) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom trokova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvrenje;

5) druge ciljeve i mere od znaaja za upravljanje otpadom. Nacionalni plan donosi Vlada za period od pet godina.Nacionalni plan priprema ministarstvo u saradnji sa nadlenim organom autonomne pokrajine.

Autonomna pokrajina donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za autonomnu pokrajinu u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom iz stava 3. ovog lana.

Plan iz stava 5. ovog lana sadri naroito:

1) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien, tretiran ili odloen u autonomnoj pokrajini;

2) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu prevencije i smanjenja proizvodnje, smanjenja otpada iji se nastanak ne moe izbei, ponovnog iskorienja ili odlaganja takvog otpada sa rokovima dostizanja ciljeva;

3) prioritete, mere ili programe za upravljanje otpadom sa procenom trokova i izvorima finansiranja, kao i rokovima za njihovo izvrenje;

4) druge ciljeve i mere od znaaja za upravljanje otpadom.

Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za autonomnu pokrajinu donosi se za period od pet godina.

Regionalni plan upravljanja otpadom

lan 12

Skuptine dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadlenog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definiu zajedniki ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.

Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno izraenoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.

Postupak izrade i donoenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog lana ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Upravljanje otpadom na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave iz st. 1. i 2. ovoglana vri se u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom.

Lokalni plan upravljanja otpadom

lan 13

Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definie ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.

Lokalni plan upravljanja otpadom priprema sluba jedinice lokalne samouprave nadlena za poslove upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadlenim za poslove privrede, finansija, zatite ivotne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih drutava, odnosno preduzea, udruenja, strunih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine, ukljuujui i organizacije potroaa.

Period vaenja i sadrina planova

lan 14

Planovi upravljanja otpadom iz l. 12. i 13. ovog zakona donose se za period od 10 godina, a ponovo se razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10 godina.

Planovi iz stava 1. ovog lana sadre:

1) oekivane vrste, koliine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji;

2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien ili odloen u okviru teritorije obuhvaene planom;

3) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave;

4) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave;

5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklae otpada u oblasti koja je obuhvaena planom;

6) program sakupljanja otpada iz domainstva;

7) program sakupljanja opasnog otpada iz domainstava;

8) program sakupljanja komercijalnog otpada;

9) program upravljanja industrijskim otpadom;

10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklau komponenata komunalnog otpada;

11) program smanjenja koliina biorazgradivog i ambalanog otpada u komunalnom otpadu;

12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;

13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman i odlaganje otpada, ukljuujui podatke o urbanistiko-tehnikim uslovima;

14) mere za spreavanje kretanja otpada koji nije obuhvaen planom i mere za postupanje sa otpadom koji nastaje u vanrednim situacijama;

15) mere sanacije neureenih deponija;

16) nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera;

17) procenu trokova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;

18) mogunosti saradnje izmeu dve ili vie jedinica lokalne samouprave;

19) rokove za izvrenje planiranih mera i aktivnosti;

20) druge podatke, ciljeve i mere od znaaja za efikasno upravljanje otpadom.

Planovi iz st. 1. i 2. ovog lana moraju da budu usaglaeni sa nacionalnim planovima iz lana11. ovog zakona.

Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola

lan 15

Za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom, priprema se i donosi plan upravljanja otpadom koji sadri naroito:

1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu ije iskorienje vri operater tog postrojenja ili ije odlaganje vri operater (vrste, sastav i koliine otpada);

2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;

3) postupke i naine razdvajanja razliitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji e se ponovo koristiti, radi smanjenja koliine otpada za odlaganje;

4) nain skladitenja, tretmana i odlaganja otpada;

5) mere zatite od poara i eksplozija;

6) mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi.

Plan upravljanja otpadom se prilae uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, u skladu sa zakonom.

Plan upravljanja otpadom operater je duan da aurira svake tri godine.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, za postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom (skladitenje, tretman, odlaganje) i za koja se izdaje integrisana dozvola, umesto plana upravljanja otpadom priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom

lan 16

Za sva postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Radni plan iz stava 1. ovog lana obavezno sadri sledee elemente:

1) opis lokacije i identifikaciju izvora rizika (operacije upravljanja otpadom, dozvoljene vrste otpada, radno vreme);

2) opremanje postrojenja radi spreavanja i kontrole zagaenja ivotne sredine i ugroavanja zdravlja ljudi (prihvatni i drenani sistem za otpadne vode, sistem za preiavanje otpadnih voda, sistem za preiavanje gasova iz postrojenja);

3) infrastrukturu lokacije (obezbeenje lokacije, ograda, kontrola sakupljaa);

4) rad u postrojenju (kontrola muljeva i ostataka, potencijalno procurivanje i zagaivanje ivotne sredine, zatita od poara, prijem otpada i procedure za kontrolu, uzorkovanje i ispitivanje otpada, sistemi za merenje koliine otpada, skladitenje opasnog otpada, proces tretmana opasnog otpada - postrojenje, oprema i postupci, ukljuujui sisteme za istovar i razastiranje otpada, dnevno pokrivanje i pokrivanje po potrebi na lokaciji deponije);

5) kontrolu zagaenja, monitoring i izvetavanje (monitoring i izvetavanje o: sastavu otpada, emisijama gasova, kvalitetu otpadnih voda, odnosno sastavu procednih voda, kvalitetu podzemnih voda, kvalitetu povrinskih voda, kvalitetu zemljita, meteorolokim uslovima);

6) upravljanje i monitoring uslova u postrojenju, odnosno na deponiji (kontrola, monitoring i izvetavanje o suspendovanim esticama, kontrola neprijatnih mirisa, kontrola i monitoring buke, kontrola tetoina i ptica, kontrola raznoenja smea);

7) dokumentaciju o lokaciji (raspoloivost dokumenata, evidencija opasnog otpada).

Radni plan za deponije otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog lana, sadri elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za procedne vode, sistem za preiavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog pokrivaa.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom prilae se uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole ili dozvole za upravljanje otpadom.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom aurira se redovno svake tri godine, kao i u sluaju bitnih izmena u radu postrojenja.

IV SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOMVrste subjekata

lan 17

Subjekti nadleni za upravljanje otpadom jesu:

1) Republika Srbija;

2) autonomna pokrajina;

3) jedinica lokalne samouprave;

4) Agencija za zatitu ivotne sredine;

5) strune organizacije za ispitivanje otpada;

6) nevladine organizacije, ukljuujui i organizacije potroaa;

7) drugi organi i organizacije, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija

lan 18

Republika Srbija preko nadlenih organa i organizacija obezbeuje upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.

Ministarstvo:

1) predlae Vladi Strategiju, kao i pojedinane nacionalne planove upravljanja otpadom;

2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku Srbiju i prati stanje;

3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom, osim za planove na teritoriji autonomne pokrajine;

4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane ovim zakonom;

5) vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali drugi nadleni organi;

6) utvruje ovlaene organizacije u skladu sa ovim zakonom;

7) vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;

8) preduzima druge mere i aktivnosti, u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima.

Autonomna pokrajina

lan 19

Autonomna pokrajina:

1) uestvuje u izradi Strategije i pojedinanih nacionalnih planova upravljanja otpadom;

2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i prati stanje;

3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;

4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu;

5) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa ovim zakonom;

6) vri i druge poslove utvrene zakonom.

Autonomna pokrajina svojim aktom odreuje organe nadlene za obavljanje poslova iz stava1. ovog lana.

Poslovi iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana obavljaju se kao povereni poslovi.

Jedinica lokalne samouprave

lan 20

Jedinica lokalne samouprave:

1) donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom sprovoenju;

2) ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom;

3) ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom, u skladu sa zakonom;

4) izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja ministarstvu;

5) na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u postupku izdavanja dozvola u skladu sa ovim zakonom;

6) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;

7) vri i druge poslove utvrene zakonom.

Jedinica lokalne samouprave svojim aktom odreuje organe i slube nadlene za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana.

Poslovi iz stava 1. ovog lana koji se odnose na inertni i neopasni otpad, kao i poslovi iz ta.4) i 6) obavljaju se kao povereni poslovi.

Zajedniko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave

lan 21

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave zajedniki obezbeuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na nain utvrenim zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave.

Sporazumom iz stava 1. ovog lana skuptine jedinica lokalne samouprave ureuju naroito: meusobna prava i obaveze u obezbeivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podrujima tih jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze komunalnog preduzea, odnosno drugog pravnog ili fizikog lica u obavljanju te delatnosti, nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom.

U sluaju da dve ili vie jedinica lokalne samouprave ne obezbede i ne sprovode upravljanje otpadom pod uslovima i na nain utvren u stavu 1. ovog lana, odluku o zajednikom obezbeivanju i sprovoenju upravljanja otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.

Agencija za zatitu ivotne sredine

lan 22

Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove koji se odnose na:

1) voenje i auriranje baze podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine;

2) voenje podataka o raspoloivim i potrebnim koliinama otpada, ukljuujui sekundarne sirovine, razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem;

3) izvetavanje o upravljanju otpadom, u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama.

Strune organizacije za ispitivanje otpada

lan 23

Ispitivanje otpada vri se radi klasifikacije otpada za:

1) prekogranino kretanje;

2) tretman otpada;

3) odlaganje otpada.

Ispitivanje otpada vre strune organizacije i druga pravna lica koja su ovlaena za uzorkovanje i karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana (u daljem tekstu: akreditovana laboratorija), u skladu sa zakonom.

Karakterizacija otpada vri se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moe biti opasan otpad, osim otpada iz domainstva.

Strune organizacije i druga pravna lica iz stava 2. ovog lana izdaju izvetaj o ispitivanju otpada.

Ovlaenje za ispitivanje otpada

lan 24

Zahtev za dobijanje ovlaenja za ispitivanje otpada ministarstvu moe podneti struna organizacija, odnosno akreditovana laboratorija.

Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se sledea dokumentacija:

1) spisak radnika koji rade na poslovima ispitivanja otpada, sa vrstom i stepenom strune spreme, odnosno naunim zvanjem;

2) spisak opreme sa evidencionim brojem;

3) broj i namena prostorija (skica i dr.);

4) spisak parametara ispitivanja;

5) spisak metoda koje se primenjuju za odgovarajua ispitivanja;

6) akt o akreditaciji.

Ovlaenje iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem ministra na period od etiri godine i moe se obnoviti.

Ovlaenje za ispitivanje otpada ministar oduzima ako se naknadno utvrdi da ovlaena struna organizacija ne ispunjava propisane uslove ili se utvrdi da je ovlaenje izdato na osnovu netanih i neistinitih podataka.

Reenje iz st. 3. i 4. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

V ODGOVORNOSTI I OBAVEZE U UPRAVLJANJU OTPADOMOdgovornost proizvoaa proizvoda

lan 25

Proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji obezbeuje racionalno korienje prirodnih resursa, materijala i energije, podstie ponovno korienje i reciklau proizvoda i ambalae na kraju ivotnog ciklusa i promovie ekoloki odrivo upravljanje prirodnim resursima.

Proizvoa ili uvoznik iji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad duan je da taj otpad preuzme posle upotrebe, bez naknade trokova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Proizvoa ili uvoznik iz stava 2. ovog lana moe da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za njegov raun, preuzima proizvode posle upotrebe.

Proizvoaotpada duan je da:Odgovornost proizvoaa otpadalan 26

1) vie od 200kilograma opasnog otpada;saini plan upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona i organizuje njegovo sprovoenje, ako godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili

2) pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i uva izvetaj najmanje pet godina;

3) pribavi odgovarajuu potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom;

4) obezbedi primenu naela hijerarhije upravljanja otpadom;

5) sakuplja otpad odvojeno u skladu sa potrebom budueg tretmana;

6) skladiti otpad na nain koji minimalno utie na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

7) preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;

8) vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlae;

9) odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;

10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.

Lice odgovorno za upravljanje otpadom iz stava 1. taka 9) ovog lana duno je da:

1) izradi nacrt plana upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona, organizuje njegovo sprovoenje i auriranje;

2) predlae mere prevencije, smanjenja, ponovnog iskorienja i reciklae otpada;

3) Odgovornost vlasnika otpadaprati sprovoenje zakona i drugih propisa o upravljanju otpadom i izvetava organe upravljanja.

lan 27

Vlasnitvo nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik preuzme otpad i primi Dokument okretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom.Vlasnik otpada je odgovoran za sve trokove upravljanja otpadom.

Trokove odlaganja snosi dralac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanjesakupljau otpada ili postojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni dralac (vlasnik) iliproizvoaproizvoda od kojeg potie otpad.Odgovornost i obaveze vlasnika otpada ima i lice koje uestvuje u prometu otpada kao posredni dralac otpada, a faktiki ne poseduje otpad.

Obaveze prevoznika otpadaPromet otpadom se moe vriti samo izmeu fizikih i pravnih lica koja vode dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom.

lan 28

Prevoznik otpada duan je da:

1) obavlja transport u skladu sa dozvolom za prevoz otpada i zahtevima koji reguliu posebni propisi o transportu (ADR/RID/ADN i dr.);

2) vodi evidenciju o svakom transportu otpada i prijavljuje transport opasnog otpada, u skladu sa zakonom;

3) omoguava nadlenom inspektoru nadzor nad vozilom, teretom i prateom dokumentacijom.

Obaveze operatera postrojenja za tretman otpada

lan 29

Operater postrojenja za tretman otpada duan je da:

1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i auriranje;

2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;

3) pribavi dozvolu za tretman otpada i da poslove tretmana otpada obavlja u skladu sa tom dozvolom;

4) objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen;

5) upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada u skladu sa odgovarajuim tehnikim uputstvom;

6) obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja;

7) u sluaju udesa, bez odlaganja, obavesti nadleni organ u skladu sa zakonom;

8) vodi evidenciju o otpadu u skladu sa ovim zakonom;

9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad u postrojenju za tretman otpada;

10) naplauje usluge za tretman otpada u postrojenju;

11) omogui nadlenom inspektoru nadzor nad lokacijama, objektima, postrojenjem i dokumentacijom.

Obaveze operatera na deponiji

lan 30

Operater na deponiji duan je da:

1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i auriranje;

2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;

3) pribavi dozvolu za odlaganje otpada i da otpad odlae u skladu sa tom dozvolom;

4) sprovodi mere kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine, u skladu sa propisima;

5) naplauje usluge odlaganja otpada na deponiju;

6) obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vrenje strunog nadzora nad deponijom, odnosno lokacijom u periodu od najmanje 30 godina, sa ciljem smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

7) u sluaju udesa bez odlaganja obavesti nadleni organ, u skladu sa zakonom;

8) vodi evidenciju o otpadu, u skladu sa ovim zakonom;

9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad na deponiji;

10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima i dokumentacijom.

Operater na deponiji je duan da, u skladu sa ovim zakonom, odbije prihvatanje otpada koji ne ispunjava uslove o odlaganju otpada iz dozvole ili da odbije prihvatanje otpada kada se pomea sa nekim drugim otpadom, odnosno predstavlja rizik po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu.

Kvalifikovano lice odgovorno za struni radO odbijanju prihvatanja otpada iz stava 2. ovog lana operater je duan da obavesti organ nadlean za izdavanje dozvole.

lan 31

Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim otpadom je lice koje:

1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;

2) ima najmanje srednju strunu spremu, sa obavljenim pripravnikim staom. Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje opasnim otpadom je lice koje:

1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;

2) ima najmanje steeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije i osnovne strukovne studije), odnosno najmanje vie obrazovanje iz prirodno-matematikih, medicinskih ili tehniko-tehnolokih nauka i da ima najmanje tri godine radnog iskustva.

Pravno lice i preduzetnik koji obavlja poslove upravljanja otpadom mora imati najmanje jedno stalno zaposleno kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim i/ili opasnim otpadom.

VI ORGANIZOVANJE UPRAVLJANJA OTPADOMOrganizacija upravljanja otpadom

lan 32

Upravljanje otpadom organizuje se na nain koji ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u skladu sa zakonom.

Ministar moe naloiti dodatne mere za upravljanje pojedinim vrstama otpada, ako:

1) postupanje sa otpadom ugroava ili moe ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

2) postoje dodatni zahtevi za sprovoenje odredaba meunarodnih ugovora koji su obavezujui za Republiku Srbiju.

Dodatne mere iz stava 2. ovog lana mogu biti privremeni uslovi za obavljanje aktivnosti u sluaju ugroavanja zdravlja ljudi i ivotne sredine, kao i primena meunarodnih normi koje nisu propisane u zemlji.

Ako pravno, odnosno fiziko lice postupa sa otpadom suprotno ovom zakonu i usled toga nastupi opasnost ili rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, Republika Srbija preduzima hitne mere radi zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine, odnosno povrinskih i podzemnih voda, vazduha, zemljita, biljnog i ivotinjskog sveta.

Republika Srbija ima pravo naknade trokova koji nastanu preduzimanjem mera iz stava 4. ovog lana od lica za koje se utvrdi da je izvrilo nedozvoljenu delatnost.

Postrojenje za upravljanje otpadom

lan 33

Skladitenje, tretman ili odlaganje otpada moe vriti:

1) privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost skladitenja, tretmana ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;

2) pravno lice ili preduzetnik na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog znaaja zakljuenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Koncesijom se moe stei pravo obavljanja delatnosti upravljanja otpadom, odnosno izgradnje, korienja i odravanja postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom kojim se ureuju koncesije.

Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim se ureuje izgradnja objekata i drugim zakonima.

Postrojenje za upravljanje otpadom ne moe da zapone sa radom pre dobijanja dozvole za upravljanje otpadom u skladu sa ovim zakonom.

U postrojenjima za upravljanje otpadom otpad se moe skladititi, tretirati ili odlagati samo u skladu sa izdatom dozvolom.

Lokacija za izgradnju i rad postrojenja

lan 34

Jedna ili vie jedinica lokalne samouprave odreuju lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, pod uslovima utvrenim zakonom, kao i sporazumom iz lana 21. stav 2. ovog zakona ako vie skuptina jedinica lokalne samouprave zajedno odluuju o lokaciji postrojenja za upravljanje otpadom.

U sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije postrojenja za upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.

U sluaju izgradnje postrojenja za tretman ili odlaganje opasnog otpada, ministarstvo donosi odluku o lokaciji, u skladu sa zakonom i po prethodno pribavljenom miljenju jedinice lokalne samouprave, odnosno i autonomne pokrajine za postrojenja koja se grade na njenoj teritoriji.

Pri odreivanju lokacija za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzimaju se u obzir naroito:

1) koliine i vrste otpada;

2) nain skladitenja, tretmana ili odlaganja otpada, odnosno vrste objekata i postrojenja;

3) geoloka, hidroloka, hidrogeoloka, topografska, seizmoloka i pedoloka svojstva zemljita i mikroklimatske karakteristike podruja;

4) blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela.

Sakupljanje i transport otpada

lan 35

Lice koje vri sakupljanje, odnosno transport otpada sakuplja otpad od proizvoaa ili vlasnika i transportuje ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za sakupljanje, skladitenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman ili odlaganje.

Otpad namenjen za skladitenje, tretman ili odlaganje moe biti transportovan do transfer stanice odakle se dalje transportuje do postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje.

Lokaciju za transfer stanicu odreuje jedinica lokalne samouprave.

Radi lakeg daljeg tretmana otpada lica iz stava 1. ovog lana duna su da obezbede da razliite vrste otpada ostanu odvojene tokom transporta.

Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi odgovarajui nain kako bi se spreilo rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara i kako bi se spreilo zagaenje vazduha, vode, zemljita i ivotne sredine.

U sluaju zagaenja nastalog tokom transporta prevoznik otpada je odgovoran za ienje i otklanjanje zagaenja podruja.

Prevoznik otpada transportuje otpad samo na odredite koje je odredio poiljalac. Ako se otpad ne moe isporuiti na odredite, prevoznik vraa otpad poiljaocu. Opasan otpad se posebno sakuplja i transportuje.Transport opasnog otpada vri se u skladu sa propisima kojima se ureuje transport opasnih materija.

Skladitenje otpada

lan 36

Opasan otpad ne moe biti privremeno skladiten na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpadaOtpad se skladiti na mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama u skladu sa ovim zakonom.

due od 12 meseci, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.Tretman otpada

lan 37

Tretman otpada obavlja se primenom najboljih dostupnih tehnika i tehnologija u skladu sa ovim zakonom.

Postrojenja i oprema za tretman otpada mogu biti stacionarna ili mobilna.

Tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavlja se i odobrenje za lokaciju koje izdaje jedinica lokalne samouprave, kao i druge dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Ministar propisuje vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.

Ponovno iskorienje otpada

lan 38

Otpad se moe ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu, za reciklau, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda, kao sekundarna sirovina (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od graenja i ruenja, pepeo i ljaka od sagorevanja uglja iz termoenergetskih postrojenja, gips i sumpor od odsumporavanja dimnih gasova i dr.), za energetsko iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorienje energije.

Lice koje vri ponovno iskorienje otpada obezbeuje da nastali proizvodi ne prouzrokuju tetni uticaj na ivotnu sredinu od proizvoda koji su nastali od primarnih sirovina.

Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji se moe ponovo koristiti.

Izuzetno, otpad iz stava 3. ovog lana, moe se odloiti ili spaliti, ako je to ekonomski opravdano i ne ugroava zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministarstva.

Ministar blie propisuje uslove i nain sakupljanja, transporta, skladitenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

Ministar blie propisuje podsticajne mere za ponovnu upotrebu i iskorienje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije.

Fiziko-hemijski tretman otpada

lan 39

Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fiziko- hemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada.

Fiziko-hemijski tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Bioloki tretman otpada

lan 40

Bioloki tretman otpada je proces razgradnje biorazgradivog organskog otpada (papir, karton, batenski ili kuhinjski otpad i dr.) radi dobijanja korisnih materijala za kondicioniranje zemljita (kompost) i/ili energije (metan) i obuhvata naroito: kompostiranje ili anaerobnu digestiju.

Bioloki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Bioloki tretman otpada vri se radi smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na deponiju, odnosno smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bate" i njihovog uticaja na ivotnu sredinu.

Ostale tehnologije biolokog tretmana otpada koriste se radi smanjenja opasnih karakteristika otpada.

Termiki tretman

lan 41

Termiki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Termiki tretman vri se u postrojenjima koja su projektovana, izgraena i opremljena u skladu sa ovim zakonom.

Spaljivanje otpada, kao termiki tretman, vri se uz iskorienje energije koja se stvara sagorevanjem samo ako je to ekonomski opravdano i ako se za spaljivanje otpada ne koristi dodatna energija, osim za inicijalno paljenje, ili se otpad koristi kao gorivo, odnosno dodatno gorivo za koinsineraciju.

Pre spaljivanja otpada vlasnik opasnog otpada obezbeuje ispitivanje opasnih karakteristika otpada pri prvom otpremanju otpada u postrojenje, odnosno jednom godinje za istu vrstu opasnog otpada koji se spaljuje u istom postrojenju u duem vremenskom periodu.

Pre spaljivanja operater postrojenja iz stava 2. ovog lana obezbeuje proveru otpada dopremljenog za spaljivanje, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima, kontrolu pratee dokumentacije i uzorkovanje i analizu opasnog otpada.

Operater je duan da uva uzorke otpada iz stava 5. ovog lana najmanje jedan mesec nakon spaljivanja otpada.

Vlada blie propisuje vrste otpada za koje se vri termiki tretman, uslove i kriterijume za odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termiki tretman otpada, postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja otpada, kao i druga pitanja od znaaja za rad postrojenja za termiki tretman otpada.

Odlaganje otpada na deponiju

lan 42

Odlaganje otpada na deponiju vri se ako ne postoji drugo odgovarajue reenje, u skladu sa naelom hijerarhije upravljanja otpadom.

Otpad se odlae na deponiju koja ispunjava tehnike, tehnoloke i druge uslove i zahteve, u skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.

Pre odlaganja, operater na deponiji obezbeuje proveru dopremljenog otpada, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima, kroz utvrivanje mase otpada i kontrolu pratee dokumentacije pre preuzimanja.

Otpad se pre odlaganja tretira u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa. Deponije otpada se dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlae, i to:1) deponije za inertan otpad;

2) deponije za neopasan otpad;

3) deponije za opasan otpad.

Zajedniko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno, osim u sluajevima utvrenim posebnim propisom.

Vlada blie propisuje:

1) uslove i kriterijume za odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada;

2) vrste otpada ije je odlaganje na deponiji zabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje se mogu odloiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, nain i procedure rada i zatvaranja deponije;

3) sadraj i nain monitoringa rada deponije, kao i naknadnog odravanja posle zatvaranja deponije.

Upravljanje komunalnim otpadom

lan 43

Komunalni otpad se sakuplja, tretira i odlae u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima kojima se ureuju komunalne delatnosti.

Zabranjeno je meati opasan otpad sa komunalnim otpadom.

Komunalni otpad koji je ve izmean sa opasnim otpadom razdvaja se ako je to ekonomski isplativo, u protivnom, taj otpad se smatra opasnim.

Domainstva su duna da odlau svoj otpad u kontejnere ili na druge naine, koje obezbeuje jedinica lokalne samouprave, a opasan otpad iz domainstva (otpadne baterije, ulja, boje i lakovi, pesticidi i dr.) da predaju na mesto odreeno za selektivno sakupljanje opasnog otpada ili ovlaenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada.

Jedinica lokalne samouprave obezbeuje i oprema centre za sakupljanje komunalnog otpada koji nije mogue odloiti u kontejnere za komunalni otpad (kabasti i drugi otpad).

Domainstva i drugi proizvoai komunalnog otpada vre selekciju komunalnog otpada radi reciklae.

Jedinica lokalne samouprave ureuje organizovanje i nain selekcije i sakupljanja otpada radi reciklae, lokalnim planom upravljanja otpadom iz lana 13. ovog zakona, a koji mora da bude u skladu sa posebnim programom koji, na predlog ministarstva, utvruje Vlada.

Upravljanje opasnim otpadom

lan 44

Vlada obezbeuje sprovoenje mera postupanja sa opasnim otpadom.

Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vri se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i odlaganja, opasan otpad se pakuje i obeleava na nain koji obezbeuje sigurnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Zabranjeno je meanje razliitih kategorija opasnih otpada ili meanje opasnog otpada saneopasnim otpadom, osim pod nadzorom kvalifikovanoglica i u postupku tretmana opasnogOpasan otpad se pakuje u posebne kontejnere koji se izrauju prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i obeleava.

otpada.Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju opasne karakteristike otpada.

Zabranjeno je razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu. Ministar propisuje nain skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada.Dokument o kretanju otpada

lan 45

Proizvoa, odnosno vlasnik otpada mora da klasifikuje otpad pre otpoinjanja kretanjaKretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domainstva.

otpada.Proizvoa, odnosno vlasnik otpada mora uvati kopije dokumenata o otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvruje da je otpad prihvaen.

Ako proizvoa, odnosno vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i duan je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja, kao i nadleni organ autonomne pokrajine, ako se kretanje otpada vri na teritoriji autonomne pokrajine.

Proizvoa, odnosno vlasnik otpada uva kompletirani Dokument o kretanju otpada najmanje dve godine.

Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

Dokument o kretanju opasnog otpada

Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjavalan 46

proizvoa, odnosno vlasnik i svako ko preuzima opasan otpad.Dokument o kretanju opasnog otpada sastoji se od:

1) kopije prethodnog obavetenja koje proizvoa, odnosno vlasnik otpada alje tri dana pre zapoinjanja kretanja opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvoau, odnosno

vlasniku, vrsti i koliinama otpada, klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odreditu, koju je potpisao proizvoa, odnosno vlasnik;

2) kopije dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana koju uva proizvoa, odnosno vlasnik, koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad radi prevoza (prevoznik);

3) kopije dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana koju uva prevoznik otpada i koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad na odreditu (primalac);

4) kopije dokumenta iz stava 2. taka 3) ovog lana koju uva primalac otpada;

5) kopije dokumenta iz stava 2. taka 4) ovog lana koju primalac alje ministarstvu, kao i nadlenom organu autonomne pokrajine, ako se kretanje otpada vri na teritoriji autonomne pokrajine;

6) kopije dokumenta iz stava 2. taka 4) ovog lana koju primalac alje proizvoau, vlasniku, odnosno poiljaocu.

Kopije dokumenata iz stava 2. ta. 5) i 6) ovog lana koriste nadleni organ i proizvoa, odnosno vlasnik, radi kompletiranja dokumentacije o kretanju opasnog otpada.

Proizvoa, odnosno vlasnik otpada uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana dok ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana od primaoca otpada, odnosno primerak popunjenog Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kojom se potvruje da je otpad prihvaen.

Proizvoa, odnosno vlasnik duan je da kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana uva trajno.

Ako proizvoa, odnosno vlasnik u roku od 15 dana od dana dobijanja kopije dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana ne primi kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana kojom se potvruje da je otpad preuzet, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i duan je da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja.

Ministarstvo uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana sve dok ne primi kopiju dokumenta iz stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca otpada kojom se potvruje da je otpad primljen.

U sluaju da ministarstvo u roku od 30 dana od dana dobijanja kopije dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca otpada da je otpad primljen, ili ukoliko ne primi obavetenje od proizvoaa, odnosno vlasnika o eventualnom problemu, ministarstvo zapoinje postupak provere kretanja otpada.

Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

VII UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADAUpravljanje istroenim baterijama i akumulatorima

lan 47

Zabranjen je promet baterija i akumulatora koji sadre vie od 0,0005% masenih ive, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, moe biti dozvoljen promet dugmastih baterija i baterija koje se sastoje od kombinacija dugmastih baterija sa sadrajem ne veim od 2% masenih ive.

Zabranjen je promet prenosivih baterija i akumulatora, ukljuujui one koji su ugraeni u ureaje, koji sadre vie od 0,002% masenih kadmijuma, osim onih koje se koriste u sigurnosnim i alarmnim sistemima, medicinskoj opremi ili beinim elektrinim alatima, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Proizvoa opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da obezbedi njihovu ugradnju u ureaj tako da korisnik posle njihove upotrebe moe lako da ih odvoji.

Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvoa i uvoznik opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da ih obeleava koristei oznake koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadraj tekih metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr.

Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora duan je da vodi i uva evidenciju o koliini proizvedenih ili uvezenih proizvoda.

Vlasnik istroenih baterija i akumulatora, osim domainstava, duan je da ih preda radi tretmana licu koje za to ima dozvolu.

Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih baterija i akumulatora mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Ministar blie propisuje sadrinu i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadraju opasnih materija, nain i postupak upravljanja istroenim baterijama i akumulatorima, kao i ureajima sa ugraenim baterijama i akumulatorima.

Upravljanje otpadnim uljima

lan 48

Otpadna ulja, u smislu ovog zakona, jesu sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje - voda i emulzije.

Zabranjeno je:

1) isputanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljite, povrinske i podzemne vode i u kanalizaciju;

2) odlaganje otpadnih ulja i nekontrolisano isputanje ostataka od prerade otpadnih ulja;

3) meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa PCB i korienim PCB ili halogenim materijama i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim otpadom;

4) svaka vrsta prerade otpadnih ulja koja zagauje vazduh u koncentracijama iznad propisanih graninih vrednosti.

Proizvoa otpadnog ulja, u zavisnosti od koliine otpadnog ulja koju godinje proizvede, duan je da obezbedi prijemno mesto do predaje radi tretmana licu koje za to ima dozvolu.

Vlasnici otpadnih ulja koji nisu proizvoai otpadnog ulja duni su da otpadno ulje predaju licu koje vri sakupljanje i tretman.

Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana, kao i o konanom odlaganju ostataka posle tretmana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Otpadno jestivo ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike delatnosti, u industriji, trgovini i drugim slinim delatnostima u kojima se priprema vie od 50 obroka dnevno sakuplja se radi prerade i dobijanja biogoriva.

Vlasnici otpadnih jestivih ulja duni su da otpadno jestivo ulje koje nastaje pripremom hrane sakupljaju odvojeno od drugog otpada i predaju licu koje ima dozvolu za sakupljanje, odnosno tretman otpadnih ulja.

Ministar blie propisuje uslove, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima.

Upravljanje otpadnim gumama

lan 49

Otpadne gume, u smislu ovog zakona, jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i sl. nakon zavretka ivotnog ciklusa.

Lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim gumama.

Upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda

lan 50

Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ne moe se meati sa drugim vrstama otpada.

Zabranjeno je odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda bez prethodnog tretmana.

Otpadne tenosti od elektrinih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajui nain.

Komponente otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre RSV obavezno se odvajaju i obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje.

Proizvoa ili uvoznik elektrinih ili elektronskih proizvoda duan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda.

Lica koja preuzimaju otpad od elektrinih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i uvaju potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upuivanju na tretman i odlaganje.

Obaveza preuzimanja iz stava 6. ovog lana ne odnosi se na delove elektrinih ili elektronskih proizvoda.

Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili elektronskih proizvoda i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Pri stavljanju u promet moe se zabraniti ili ograniiti korienje nove elektrine i elektronske opreme koja sadri olovo, ivu, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovane bifenile (PBB) i polibromovane difenil etre (PBDE).

Ministar blie propisuje listu elektrinih i elektronskih proizvoda, mere zabrane i ogranienja korienja elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nain i postupak upravljanja otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.

Upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu

lan 51

Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu odvojeno se sakupljaju.

Zabranjeno je bez prethodnog tretmana odlagati otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu.

Vlasnik otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu duan je da ih preda radi tretmana licu koje za to ima dozvolu.

Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Ministar blie propisuje nain i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu.

Upravljanje PCB i PCB otpadom

lan 52

Otpad koji sadri PCB odvojeno se sakuplja. Zabranjeno je:1) dopunjavanje transformatora sa PCB;

2) ponovno korienje PCB otpada;

3) dobijanje reciklaom PCB iz PCB otpada;

4) privremeno skladitenje PCB, PCB otpada ili ureaja koji sadri PCB due od 24 meseca pre obezbeivanja njihovog odlaganja ili dekontaminacije;

5) spaljivanje PCB ili PCB otpada na brodovima;

6) korienje ureaja koji sadre PCB ako nisu u ispravnom radnom stanju ili ako cure.

Vlasnik PCB i PCB otpada duan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno dekontaminaciju.

Vlasnik ureaja u upotrebi koji sadri PCB ili za koji postoji mogunost da je kontaminiran sadrajem PCB, duan je da izvri ispitivanje sadraja PCB preko ovlaene laboratorije za ispitivanje otpada.

Vlasnik ureaja koji sadri vie od 5 dm3 PCB duan je ministarstvu da prijavi ureaj, dostavi plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja, obezbedi odlaganje, odnosno njihovu dekontaminaciju, kao i da o svim promenama podataka koji se odnose na ureaj obavetava ministarstvo u roku od tri meseca od dana nastanka promene.

Pored vlasnika, ureaj iz stava 5. ovog lana moe da prijavi i lice koje odrava taj ureaj.

Svi ureaji koji sadre PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smeteni, kao i dekontaminirani ureaji moraju biti oznaeni.

Lice koje vri sakupljanje, tretman, dekontaminaciju ili odlaganje PCB otpada mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Agencija vodi registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB. Ministar blie propisuje:1) sadrinu, izgled oznake i nain oznaavanja ureaja koji sadre PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smeteni, kao i dekontaminiranih ureaja;

2) nain odlaganja PCB ili PCB otpada, dekontaminacije ureaja koji sadre PCB i metode ispitivanja sadraja PCB;

3) sadrinu prijave podataka i registra ureaja u upotrebi koji sadre PCB i PCB otpada;

4) sadraj zahteva za izdavanje dozvole za dekontaminaciju ureaja koji sadre PCB.

Upravljanje otpadom koji sadri, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (POPs otpad)

lan 53

POPs otpad, u smislu ovog zakona, jeste otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (POPs materije).

Lice koje vri tretman ili odlaganje otpada iz stava 1. ovog lana duno je da obezbedi da ostaci posle tretmana nemaju karakteristike POPs materija.

Vlasnik POPs otpada duan je da ministarstvu prijavi vrstu i koliinu POPs otpada.

Ministar blie propisuje listu POPs materija, nain i postupak za upravljanje POPs otpadom i granine vrednosti koncentracija POPs materija koje se odnose na odlaganje otpada koji sadri ili je kontaminiran POPs materijama.

Upravljanje otpadom koji sadri azbest

lan 54

Otpad koji sadri azbest odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i odlae na deponiju na vidljivo oznaenom mestu namenjenom za odlaganje otpada koji sadri azbest.

Proizvoa ili vlasnik otpada koji sadri azbest obavezan je da primeni mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.

Vlasnik otpada koji sadri azbest duan je da vodi evidenciju o koliinama otpada koji skladiti ili odlae i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Ministar blie propisuje nain pakovanja, kriterijume, uslove i nain konanog odlaganja otpada koji sadri azbest i druge mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.

Upravljanje otpadnim vozilima

lan 55

Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat.

Proizvoa ili uvoznik duan je da prui informacije o rasklapanju, odnosno odgovarajuem tretmanu neupotrebljivog vozila.

Vlasnik otpadnog vozila je pravno ili fiziko lice kome ovo vozilo pripada, a nastalo je njegovom aktivnou.

Vlasnik otpadnog vozila (ako je poznat) duan je da obezbedi predaju vozila licu koje ima dozvolu za sakupljanje ili tretman.

Ako je vlasnik otpadnog vozila nepoznat, jedinica lokalne samouprave duna je da obezbedi sakupljanje i predaju vozila licu koje ima dozvolu za tretman.

Jedinica lokalne samouprave ureuje postupak sakupljanja i predaje vozila iz stava 5. ovoglana i ima pravo na naplatu trokova ako se naknadno utvrdi vlasnik otpadnog vozila. Lice koje vri tretman otpadnih vozila duno je da:1) vodi evidenciju o svim fazama tretmana i podatke dostavlja Agenciji;

2) obezbedi izdvajanje opasnih materijala i komponenti iz otpadnog vozila radi daljeg tretmana pre odlaganja;

3) obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu preraditi;

4) vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju vozila;

5) potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za registraciju vozila. Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim vozilima.Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i farmaceutskim otpadom

lan 56

Otpad iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita obavezno se razvrstava na mestu nastanka na opasan i neopasan.

Opasan otpad iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ukljuuje infektivni, patoloki, hemijski, toksini ili farmaceutski otpad, kao i citotoksine lekove, otre instrumente i drugi opasan otpad.

Lica koja upravljaju objektima iz stava 1. ovog lana duna su da izrade plan upravljanja otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom.

Plan upravljanja otpadom u objektima u kojima se godinje proizvede vie od 500 kilograma opasnog otpada odobrava ministarstvo nadleno za poslove zdravlja u saradnji sa ministarstvom.

Odgovorno lice iz stava 3. ovog lana duno je da vodi evidenciju o koliinama opasnog otpada i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Farmaceutski otpad ukljuuje farmaceutske proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti, pripremljeni a neupotrebljeni ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg razloga.

Proizvoa i vlasnik farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa kao sa opasnim otpadom.

Apoteke i zdravstvene ustanove dune su da neupotrebljive lekove (lekovi sa isteklim rokom trajanja, rasuti lekovi, neispravni lekovi u pogledu kvaliteta i dr.) vrate proizvoau, uvozniku ili distributeru radi bezbednog tretmana kad god je to mogue, naroito citostatike i narkotike. U sluaju da to nije mogue, ovaj otpad se dostavlja apotekama koje su dune da preuzimaju neupotrebljive lekove od graana.

Apoteke i zdravstvene ustanove vode i uvaju evidenciju o farmaceutskom otpadu i podatke dostavljaju Agenciji.

Ministar nadlean za poslove zdravlja i ministar blie propisuju:

1) sadrinu plana upravljanja otpadom, nain i postupak upravljanja opasnim otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita;

2) nain upravljanja farmaceutskim otpadom i listu apoteka koje su dune da preuzimaju neupotrebljive lekova od graana.

Upravljanje otpadom iz proizvodnje titan-dioksida

lan 57

Otpad od titan-dioksida, u smislu ovog zakona, jesu sve vrste otpada nastale u toku proizvodnje titan-dioksida, koji proizvoa odlae ili je obavezan da odloi u skladu sa ovim zakonom, kao i ostatak nastao u toku tretmana ove vrste otpada.

Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida ne mogu se vriti bez dozvole ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine.

Proizvoa i vlasnik otpada duan je da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama ove vrste otpada koja je sakupljena, uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Proizvoa i vlasnik titan-dioksida i otpada od titan-dioksida u obavezi je da sprovodi mere nadzora nad operacijama odlaganja i kontrolu zemljita, vode i vazduha na lokaciji gde je otpad od titan-dioksida korien, uvan ili odloen.

Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadom od titan-dioksida, kao i mere nadzora i monitoringa ivotne sredine na lokaciji.

Upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom

lan 58

Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom.

Ambalaom i ambalanim otpadom upravlja se u skladu sa posebnim zakonom.

VIII DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOMIzdavanje i vrste dozvola

lan 59

Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole, i to:

1) dozvola za sakupljanje otpada;

2) dozvola za transport otpada;

3) dozvola za skladitenje otpada;

4) dozvola za tretman otpada;

5) dozvola za odlaganje otpada.

Za obavljanje vie delatnosti jednog operatera moe se izdati jedna integralna dozvola.

Dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada izdaje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Dozvole iz st. 1. i 2. ovog lana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom za koje se, prema propisima kojima se ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine, ne izdaje integrisana dozvola, kao i za rad postojeih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podleu izdavanju integrisane dozvole.

Protiv reenja kojim je izdata dozvola iz stava 4. ovog lana operater moe izjaviti albu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Nadlenost za izdavanje dozvola

lan 60

Dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.

Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine.

Autonomnoj pokrajini poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadleni organ autonomne pokrajine.

Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji grada, odnosno grada Beograda.

Optini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji.

Izuzeci

lan 61

Dozvola se ne izdaje za:

1) kretanje otpada unutar lokacije proizvoaa otpada;

2) kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima;

3) skladita kapaciteta manje od 10 tona inertnog otpada;

4) skladita kapaciteta manje od 2 tone neopasnog otpada;

5) mehaniku pripremu neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i drugo).

Za mesta na kojima se skladiti inertni i neopasni otpad iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana, izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.

Zahtev za izuzimanje od obaveze pribavljanja dozvole sadri naroito:

1) podatke o operateru;

2) podatke o postrojenju i lokaciji;

3) podatke o kapacitetu postrojenja;

4) saglasnost na procenu rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i plan zatite od udesa ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi.

Ministar blie propisuje sadrinu potvrde iz stava 2. ovog lana.

Zahtev za izdavanje dozvole

lan 62

Operateri postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpada podnose zahtev za izdavanje dozvole.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri:

1) podatke o podnosiocu zahteva;

2) podatke o postrojenju i lokaciji;

3) podatke o kapacitetu postrojenja;

4) podatke o vrsti, koliini i poreklu otpada;

5) metode i tehnologije koje e se koristiti;

6) podatke o opremi i ureajima koji e se koristiti;

7) broj zaposlenih i njihove kvalifikacije;

8) podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za struni rad.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana, operater prilae sledeu dokumentaciju:

1) potvrdu o registraciji;

2) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom;

3) plan zatite od udesa i overen elaborat zatite od poara, u skladu sa zakonom;

4) plan za zatvaranje postrojenja;

5) izjavu o metodama tretmana ili odlaganja otpada;

6) izjavu o metodama tretmana i odlaganja ostataka iz postrojenja;

7) saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zateenog stanja ili akt o osloboenju od obaveze izrade procene uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa zakonom;

8) kopije odobrenja i saglasnosti drugih nadlenih organa, izdatih u skladu sa zakonom;

9) finansijske i druge garancije ili odgovarajue osiguranje za sluaj udesa ili tete priinjene treim licima;

10) potvrdu o uplati odgovarajue administrativne takse.

Nadleni organ za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada, po potrebi, moe zahtevati dodatne podatke, informacije ili dokumentaciju za izdavanje dozvole.

Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana.

Postupak izdavanja dozvole

lan 63

Zahtev za izdavanje dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada podnosi se ministarstvu, odnosno autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Nadleni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva obavetava podnosioca i javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole.

Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, istovremeno sa obavetenjem iz stava 2. ovog lana dostavlja podneti zahtev jedinici lokalne samouprave, zajedno sa dokumentacijom radi pribavljanja miljenja.

Jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog lana, duna je da razmotri zahtev i da ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine dostavi svoje miljenje sa obrazloenim predlogom za prihvatanje ili odbijanje zahteva.

Jedinica lokalne samouprave, pre davanja miljenja iz stava 3. ovog lana, pribavlja miljenja drugih zainteresovanih organa i organizacija (urbanizma, zatite prirode, komunalnih delatnosti, unutranjih poslova, zatite potroaa, i dr.).

Nadleni organ za izdavanje dozvole, razmatra podneti zahtev, priloenu dokumentaciju i pribavljena miljenja i izdaje dozvolu podnosiocu zahteva u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog lana ili donosi reenje kojim odbija zahtev, uz obrazloenje o razlozima odbijanja.

Sadraj dozvole

lan 64

Dozvolom se utvruju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladitenje, tretman i odlaganje otpada.

Dozvola sadri naroito:

1) podatke o lokaciji;

2) tehnike i tehnoloke uslove za rad postrojenja;

3) podatke o poreklu, odreditu i tretmanu otpada;

4) podatke o vrsti i koliini otpada koji se tretira ili odlae;

5) procedure za kontrolu rada postrojenja i monitoring ivotne sredine;

6) mere zatite od udesa, mere zatite od poara, kao i procedure za zatvaranje postrojenja;

7) visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada postrojenja;

8) obavezu dostavljanja podataka o vrsti i koliinama tretiranog i odloenog otpada, kao i o rezultatima monitoringa.

Ako se dozvola izdaje za odlaganje otpada, pored podataka iz stava 1. ovog lana, sadri i podatke o:

1) klasi deponije (za inertni, opasni ili neopasni otpad);

2) proceduri za prijem otpada;

3) ukupnom kapacitetu deponije;

4) tehnikoj dokumentaciji za izgradnju deponije i o postrojenju i opremi koja e se koristiti;

5) operativnom planu sa rasporedom i dinamikom punjenja deponije;

6) planovima za zatvaranje i rekultivaciju;

7) visini finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada deponije i naknadnog odravanja lokacije posle zatvaranja.

Dozvola za mobilno postrojenje za tretman otpada sadri i obavezu operatera da o svakoj promeni lokacije obavesti ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine i dostavi odobrenje za lokaciju.

Ministar blie propisuje sadrinu i izgled dozvole.

Odbijanje i odbacivanje zahteva za izdavanje dozvole

lan 65

Nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole, ako:

1) zahtev nije u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom;

2) nisu ispunjeni uslovi u pogledu metoda upravljanja otpadom;3) podnosilac zahteva nema kvalifikovanih lica odgovornih za struni rad u postrojenju. U sluaju da zahtev za izdavanje dozvole ne sadri propisane podatke i dokumentaciju,nadleni organ za izdavanje dozvole duan je da podnosiocu zahteva odredi razuman rok za otklanjanje nedostataka, odnosno dostavljanje dokaza.

Ako podnosilac zahteva u odreenom roku ne otkloni nedostatke, odnosno ne dostavi traene dokaze, nadleni organ za izdavanje dozvole odbacuje zahtev, u skladu sa zakonom.

Rok vaenja dozvola

lan 66

Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada izdaju se na period od 10 godina.

Posle isteka roka iz stava 1. ovog lana podnosi se zahtev za obnavljanje i/ili reviziju uslova iz dozvole u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za obnavljanje dozvole podnosi se 120 dana pre isteka vaenja dozvole radi obezbeenja kontinuiteta vaenja dozvole.

Operater deponije odgovoran je za primenu uslova propisanih dozvolom i posle zatvaranja deponije, sve dok nadleni organ za izdavanje dozvole, ne izda potvrdu kojom se garantuje da su rizici po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu svedeni na prihvatljiv nivo.

Ako se pokrene postupak steaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, odgovornost za ispunjenje uslova propisanih u dozvoli prenosi se na pravnog sledbenika ili vlasnika zemljita, ako u meuvremenu i vlasnik zemljita bankrotira, odgovornost za ispunjenje uslova propisanih u dozvoli preuzima nadleni organ za izdavanje dozvole.

Oduzimanje dozvole

lan 67

Dozvola se oduzima ako operater ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom.

Ako nadleni organ za izdavanje dozvole, inspekcijskim nadzorom utvrdi da operater ne ispunjava uslove propisane dozvolom, nalae mere i utvruje rok za izvrenje naloenih mera.

Ako operater u utvrenom roku ne postupi po nalogu iz stava 2. ovog lana, nadleni organ za izdavanje dozvole, donosi akt o oduzimanju dozvole.

Aktom o oduzimanju dozvole zabranjuje se prijem otpada u postrojenje i obavezuje se operater da postupa u skladu sa svim drugim uslovima iz dozvole.

Izmena dozvole

lan 68

Uslovi iz dozvole mogu se promeniti u roku vaenja dozvole, ako:

1) operater podnese zahtev za promenu;

2) postoji opasnost da nastane teta ili nastane teta po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;

3) doe do izmena zakona i drugih propisa;

4) promene uslova u dozvoli, uslovi bezbednosti u radu zahtevaju reviziju, odnosno izmenu dozvole.

Promenu uslova u dozvoli, odnosno reviziju dozvole iz stava 1. ta. 2), 3) i 4) ovog lana vri nadleni organ po slubenoj dunosti.

Ako izmenu dozvole vri ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, o izvrenoj reviziji dozvole obavetava jedinicu lokalne samouprave.

Obavetavanje javnosti

lan 69

Nadleni organ za izdavanje dozvole obavetava javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole, dokumentaciji koja je podneta uz zahtev i izdatoj dozvoli putem sredstava javnog informisanja ili interneta, odnosno na uobiajen lokalni nain.

Javno obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke:

1) naziv podnosioca zahteva, registarski broj, lini identifikacioni broj i adresu;

2) lokaciju postrojenja;

3) kratki opis aktivnosti;

4) rok za dostavljanje miljenja i predloga;

5) mesto gde se moe izvriti uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole.

Ukoliko zahtev za izdavanje dozvole ili dozvola ukljuuju poslovnu tajnu ili podatak koji bi, u skladu sa zakonom, zahtevao ogranien pristup javnosti, nadleni organ za izdavanje dozvole moe odluiti da za odreene delove zahteva za izdavanje dozvole ili dozvole ogranii pristup javnosti.

Ogranienje iz stava 3. ovog lana ne odnosi se na informaciju o emisijama, rizicima od udesa, rezultate monitoringa i inspekcijskog nadzora.

Dozvola za sakupljanje i transport otpada

lan 70

Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se ureuje prevoz u javnom saobraaju, odnosno domaem prevozniku, u skladu sa zakonima kojima se ureuje meunarodni javni prevoz, osim:

1) ako sam proizvoa otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima dozvolu, koristei svoja transportna sredstva, a koliine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj poiljci, iskljuujui opasan otpad;

2) za lice koje prenosi otpad iz domainstva u kontejnere, centre za sakupljanje ili u postrojenje za upravljanje otpadom ili vraa ambalau ili iskoriene proizvode proizvoau ili prodavcu;

3) za fizika lica, odnosno individualne sakupljae otpada, koji sakupljaju razvrstan neopasan otpad na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri podatke o podnosiocu zahteva, registraciji za obavljanje delatnosti, vrsti otpada, lokaciji i opremi za sakupljanje, prevoznim sredstvima i druge podatke na zahtev nadlenog organa za izdavanje dozvole.

Dozvolom iz stava 1. ovog lana utvruju se obavezne mere postupanja prilikom sakupljanja, odnosno transporta inertnog, neopasnog i opasnog otpada, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od pet godina i moe se obnoviti.

Ako pravno ili fiziko lice iz stava 1. ovog lana ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom, nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje o oduzimanju dozvole, u skladu sa lanom 67. ovog zakona.

IX PREKOGRANINO KRETANJE OTPADAUslovi i nain prekograninog kretanja otpada

lan 71

Prekogranino kretanje otpada vri se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Prekogranino kretanje otpada prati dokumentacija o kretanju od mesta gde je kretanje poelo do konanog odredita u skladu sa nacionalnim i meunarodnim standardima i meunarodnim propisima koji se odnose na prekogranini promet.

Otpad za iji tretman ili odlaganje na ekoloki prihvatljiv i efikasan nain nema tehnikih mogunosti i postrojenja u Republici Srbiji, izvozi se.

Neopasan otpad se moe uvoziti radi tretmana pod uslovom da postoji postrojenje za tretman tog otpada.

Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorienja u energetske svrhe u skladu sa ovim zakonom.

Zabranjen je uvoz opasnog otpada.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne kao sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim ciljevima prerade tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo.

Uvoz opasnog otpada iz stava 7. ovog lana moe se dozvoliti pod uslovom da postoji postrojenje za preradu tog otpada za iji rad je izdata dozvola, u skladu sa zakonom.

Prekogranino kretanje otpada vri se pod uslovom da se otpad pakuje, obeleava i transportuje na nain kojim se obezbeuju uslovi za najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

Lice koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se ureuje meunarodni prevoz u javnom saobraaju mora posedovati akt kojim se utvruje ispunjenost uslova za otpoinjanje i obavljanje javnog prevoza stvari i uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza.

Vlada odreuje pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

lan 72