Žanr

ŽANR

ŽANR – “KIŠOBRAN KONCEPT”

BAHTINOVA TEORIJA ŽANROVA

ESTETIKA ISTOVETNOSTI

FORMULATIVNOST

ŽANR

Žanr ili književna vrsta predstavlja skup narativa sa nekim zajedničkim osobinama koje ne postoje kod drugih književnih dela

Određivanje žanra sastoji se u grupisanju tematskih, stilskih i kompozicionih elemenata koji ga definišu

ŽANR

Žanr prethodi samom pojmu književnosti budući da postoji u govoru i usmenom pripovedanju gde se jasno izdvajaju poetski oblici

Kao konstante verbalnog stvaralaštva, žanrovi služe kao uporište za klasifikaciju književnosti i folklora

ŽANR - Kišobran koncept

Trudier Harris naziva žanr “kišobran konceptom” da bi istakla dvostruku ulogu koju žanr ima u folkloristici:

1. da obezbedi sistem klasifikacije narativa

2. da pruži konceptualni okvir istraživanja

ŽANR - Kišobran koncept

Žanr je u folkloristici istovremeno i stabilizujući i fleksibilan koncept

Stabilizujući – jer pruža mogućnost da se po nekoj osnovi klasifikuje veoma različit materijal kojim se folkloristi bave

Fleksibilan – jer omogućava da se u domen proučavanja uvode različiti fenomeni, od mita do igre, od pesama do materijalnih artefakata

Mali pod-žanrovi

Problem u klasifikaciji predstavljaju različiti mali, strukturalno labilni pod-žanrovi: lična kazivanja, glasine,memorate, usmena svedočenja itd.

Lako prelaze iz jedne kategorije u drugu

Kruže u usmenoj komunikaciji prvenstveno radi zabave i informisanja

Vuk Karadžić je za slične slučajeve imao izraz “pripovetke na međi”

Folklorni narativi – “kišobran koncept”

Folklorni narativi – “kišobran koncept”, fleksibilan za obuhvatanje malih pod-žanrova koji ne spadaju u kategoriju “narodnih priča”

Obuhvata žanrove koji ne zadovoljavju umetničke i estetske zahteve

Omogućava njihovo uključivanje u polje folklorističkih istraživanja

Novi žanrovi

Potreba za fleksibilnošću koncepta pokazala sa i kod novonastalih žanrova

Media-lore

Fax-lore, fotocopy-lore

Graphics-lore

Computer network lore

Kontekstualna uslovljenost žanrova

Žanrovi nastaju, razvijaju se i nestaju sa istorijskim i kulturnim epohama

Zavisni su od istorijskog, socijalnog i kulturnog konteksta, reflektuju ideološke obrasce epohe i vrednosni sistem

Strukturalne odlike žanrova su jedini stalni i stabilni elementi na osnovu kojih je moguća njihova tipologija i klasifikacija

Bahtinova teorija žanrovaSocijalna poetika

Mihail Bahtin, ruski semiolog i teoretičar književnosti, predložio je 1928. godine teoriju žanrova u odnosu na društveno okruženje

Bahtinov pristup je nazvan socijalna poetika

Bahtinova teorija žanrova

“Žanr je složen sistem značenja i metoda za svesnu kontrolu i finalizaciju realnosti”

“Svaki žanr poseduje principe selekcije, forme viđenja i konceptualizacije realnosti “

Žanrovi su “način viđenja”, posebne tačke gledišta prema svetu oko nas

Bahtinova teorija žanrova

Svaki žanr poseduje tematsku, ideološku i vrednosnu orijentaciju

Odraz su vremena i shvatanja kulture u kojoj nastaju i traju

Zbog socijalne dimenzije žanra, Bahtin je naglasio važnost proučavanja spoljašnjih i unutrašnjih žanrovskih odnosa

Dvostruka orijentisanost žanra

Prva orijentisanost žanra je ka spoljašnjim odnosima – tamo gde žanr ulazi u kontakt sa različitim aspektima realnog okruženja u prostoru i vremenu > performans i kontekst

Druga orijentisanost žanra je ka unutrašnjim odnosima –– interakcija žanrova i njihovih osobina > “dijalog žanrova”

Dijalog žanrova – višeglasje među žanrovima

John Dorst, inspirisan Bahtinovom teorijom, ističe važnost proučavanja “dijaloga žanrova” – odnosa među njima samima i prema okruženju

Interakcija žanrova se odvija kroz promenljiv proces u svakodnevnom diskursu, često nesvesna od strane korisnika

Dijalog žanrova

Folklorni govor i mali žanrovi – naročito podložni “dijalogu žanrova”

Što je žanr stabilniji, što je veći stepen njegove “finalizacije”, što je njegova struktura fiksiranija i čvršća – manje je spreman da korespondira sa drugim tačkama gledišta i tako ulazi u “dijalog žanrova”

Bahtin - Hronotop

Hronotop – način konceptualizacije prostorno-vremenskih odrednica u žanru

Žanrovi fiksiraju naše fundamentalno iskustvo spoznaje prostora i vremena

Žanrovi poseduju različite kapacitete za “sagledavanje” tih bazičnih kategorija

Bahtin - Hronotop

“Hronotop je suštinska uzajamna veza između prostornih i vremenskih odnosa usvojenih u književnosti i osmišljenih u konkretnu celinu nekog teksta” – Bahtin

Hronotop je neophodan za razvoj sižea

Hronotop povezuje tekst sa vantekstovnim kategorijama stvarajući široko semantičko polje koje se modeluje u tekstu

Hronotop - primeri

Mit : Vreme pripovedanja prošlo, posebno sakralno pra-vreme, razdoblje stvaranja sveta. Vreme u kome su delali kulturni junaci i bogovi, razdoblje prapredmeta i prapostupaka, paradigmatsko vreme kulturnih obrazaca.

Bajka: Neodređeno prošlo vreme u kome se poštuju realni temporalni i kauzalni odnosi

Hronotop - primeri

Legende i demonološka predanja: jasna podela na ovostrano i onostrano vreme i prostor gde se sreću ljudi i demonska bića.

Demonsko vreme : od sumraka do svitanja

Demonski prostor je deo svakodnevnog okruženja, poznati prostor jasno označen opasnošću u toku noći - groblja, raskrsnice, drvljanik, vodenice, mlinovi, napuštene kuće, mostovi, šuma

Hronotop - Problem prostora

Problem prostora u folklornim i književnim delima – tesno vezan sa ljudskom sposobnošću vizuelne percepcije prostornih relacija

Uz pomoć prostornih odnosa i pojmova modeluju se pojmovi koji po svojoj prirodi nisu prostorni (Jurij Lotman)


Na nivou ideološkog modelovanja, jezik prostornih odnosa predstavlja jedno od osnovnih sredstava za razumevanje stvarnosti

Gore:dole; visoko:nisko; desno:levo, blisko:daleko, zatvoreno:otvoreno, spolja:unutra, omeđeno:neomeđeno, itd. postaju materijal za izgradnju kulturnih modela koji nemaju prostorni sadržaj!


Socijalni, religijski, politički, moralni, ekonomski, estetski, ideološki modeli sveta obavezno sadrže prostorne karakteristike i kao takvi se ispoljavaju u tekstu

Svoj:tuđ; muško:žensko, život:smrt, dobar:loš, lep:ružan, bogat:siromašan, vredan:bezvredan, smrtan:besmrtan, dobijaju značenje uz pomoć prostornih odrednica koje ih modeluju

Tročlana prostorna struktura

Vertikalna tročlana prostorna struktura – osnovna prostorna orijentacija

Nebo : zemlja : podzemni svet raspoređuju se po osi “gore:dole” ili “visoko:nisko” a znače “ovaj svet:onaj svet”

Drvo života – prostorna organizacija sveta

Visoko nebo/bogovi onaj svet

Srednje

nisko zemlja / ljudi ovaj svet

nisko podzemni/demoni onaj svet

Yggdrasil – kosmičko drvo života


Gore / visoko = duhovno, božansko, širina, svetlo, dobro, socijalno visoka klasa, bogato, plemenito, hrabro, lepo,

Dole / nisko = materijalno, tamno, skučeno, telesno, demonsko, zlo, siromašno, socijalno nisko, beznačajno, ružno

Estetika istovetnosti – Jurij Lotman

Jurij Lotman, ruski semiolog i teoretičar književnosti, ističe da je za tipologiju žanrova važan odnos između strukture dela i strukture koju slušalac očekuje

Stereotipi svesti imaju ogromnu ulogu u saznajnom procesu i u procesu prenošenja informacija

Jurij Lotman

Moguće je izdvojiti dve klase odnosa između struktura teksta i onog što čitalac/slušalac očekuje

estetika istovetnosti

estetika suprotnosti

Estetika istovetnosti

Estetika istovetnosti – princip po kome unapred zadate strukture teksta i svekoliki sklop dela opravdavaju očekivanja slušalaca.

Folklor , srednjevekovna umetnost, klasicizam, “comedia dell’arte”, žanrovi popularne kulture – čine umetničke sisteme čija se vrednost meri prema poštovanju određenih pravila koji su strogo određeni

Estetika istovetnosti

Narušavanje strukture koju slušalac očekuje, stvara utisak o neveštini pripovedača i slabom umetničkom kvalitetu dela

Zasniva se na punom poistovećivanju prikazivanih životnih pojava sa poznatim modelima-klišeima, koji su ušli u sistem pravila

Estetika istovetnosti - Folklor

Estetika istovetnosti u folkloru predstavlja postupak u kome izvođač svesno odbacuje sve ono što čini individualnu osobenost

Bez obzira da li se pripoveda u prvom ili trećem licu, pripovedač izlaže priču oslanjajući se na odgovarajuće narativne forme i opšta mesta

Varijabilnost

Da bi se izbegla “okamenjenost” žanra, dozvoljene su improvizacije što stvara varijabilnost unutar date forme ili žanra

Pripovedač kombinuje date klišee sa raznovrsnim materijalom koji odgovara žanru, ali i životnom iskustvu

Formulativnost

Estetika istovetnosti odgovara važnom pravilu folklora i popularne kulture – formulativnosti žanra

Formulativnost se zasniva da dobro poznatim stereotipima i obrascima koji predstavljaju kulturne konvencije i održavaju se ponavaljanjem

Formulativnost i kulturne konvencije

Da bi formulativni obrasci bili delotvorni, moraju da budu:

poznati publici

imaju adekvatno značenje za neku kulturu i

estetske kriterijume određene epohe

Formulativnost i kulturne konvencije

Vitalnost formulativnih žanrova ogleda se u sposobnosti da

transcendiraju određenu kulturu i vreme,

da se održe i budu prihvaćeni kod potonjih generacija i u drugim kulturama

Formulativnost i vitalizacija stereotipa

Unošenje novih i originalnih elemenata zapleta i događaja, a da se ne naruši datu strukturu – vitalizacija stereotipa

Uspešna formulativna književnost je ona koja uspe da pomiri poznatu konvencionalnu strukturu sa novim i neočekivanim obrtima

Formulativnost - funkcija

Iskustvo zadovoljstva, relaksacije i eskapizma – glavna funkcija formulativnih žanrova

Uspešnost formulativne književnosti leži u pojačavanju poznatih iskustava i njihovom ponavljanju

Estetika suprotnosti

Druga klasa struktura čija kodna priroda nije unapred poznata publici i gde originalnost autora dolazi do punog izražaja – estetika suprotnosti

Dela estetike suprotnosti ne smeju biti realizovana uz korišćenje poznatih formula i stereotipova, niti struktura dela sme unapred da bude prepoznata jer će biti doživljena kao slaba i neuspešna umetnička dela

Tip distance i odnos publike

Stabilnost i trajanje žanra ogleda se u tipu distance

Odnos se prvenstveno karakteriše polarizacijom stava i očekivanja publike prema priči

REALIZAM : FIKCIJA

HUMORISTIČNOST : OZBILJNOST

• FANTASTIKA

•

•

Premise o fantastici

• Gotovo sva razmišljanja o fantastici polaze od premise:

1. Da ona sadrži nešto čega nema u stvarnosti – natprirodna bića i pojave

2. Da u nama izaziva osećaj jeze, straha, čuđenja, nelagode, užasa

• Folklor i fantastika

• Folklor oduvek poznaje žanrove koje zovemo fantastičnim: bajku, memorate, demonološka predanja, magijske rituale, basme i bajalice, previđanja / priviđanja

• Osnovu čine narodna verovanja u natprirodna bića, sile i pojave

• Fantastika i verovanje

• Da li su predanja i verovanja, za one koji u njih veruju – fantastična? Ili su to samo za one koji u njih ne veruju?

• Za one koji veruju u natrpirodne fenomene takve pojave nisu fantastične, već neupitne, realne, moguće

• Fantastika u umetničkoj književnosti

• Nastala krajem 18. veka sa gotskim romanom

• Koristila se arhetipskim slikama i verovanjima iz folklora i narodne tradicije

• Procvat doživela tokom 19. veka u romantizmu

• Tokom 20. veka nastavila se kroz horor žanr, naučnu fantastiku i druge fantastične novele, romane i filmove

• Fantastika u umetničkoj književnosti

• Cvetan Todorov, Uvodu u fantastičnu književnost,

• Fantastika 19. veka bila reakcija na naučni i racionalni duh prosvetiteljstva i pozitivizma

• Suprotstavila se konformizmu i građanskoj prosečnosti nuđenjem graničnih tema o kojima se javno nije govorilo

• Granične teme fantastike

• Halucinacije izazvane drogom, alkoholom, visokom temperaturom

• Ludilo

• Vizije i priviđenja

• Vampirizam, veštičarenje, spiritizam

• Duhovi, sablasti, aveti, demoni, đavo

• Strasni erotizam, ljubav u troje

• Incest, homoseksualizam

• Sadizam, mazohizam, nekrofilija

• Fantastika i psihoanaliza

• Todorov smatra da je tradicionalni žanr fantastike u umetničkoj književnosti imao relativno kratak vek, da bi se u 20. veku pretopio u druge žanrove i u psihoanalizu.

• Po Todorovu, psihoanaliza je došla na mesto fantastike jer podrazumeva stav analogan pripovedaču fantastike – postojanje kauzalnih odnosa među pojavama koje nam izgledaju nezavisne i odvojene jedna od druge

• Najpoznatiji pisci fantastične književnosti

• Edgar Alan Po

• E.T.A. Hofman

• Jan Potocki

• Teofil Gotije

• Žerar de Nerval

• Šarl Nodije

• Žan Kazot

• Vilije de Lil Adam

• Gi de Mopasan

• En Redklif

• Meri Šeli

• Gogolj, Dostojevski

• Puškin, Bulgakov

• Valerij Brjusov

• Aleksej Remizov

• H.P. Lavkraft

• Vilijem Bekford

• Embrouz Birs

• H.G. Vels

• Franc Kafka

• G. G. Markes

• Milovan Glišić

• Fantastika i realizam

• Fantastika je tip prosedea koji nastoji da liči na realizam po tome što koristi postupak vernog prikazivanja stvarnosti – mimezis

• Fantastika ne sme da bude alegorična ni simbolična priča

• Fantastika i realizam

• Fantastičan tekst obavezno prikazuje neku realnost, nastoji da nas uveri u svoju verdostojnost

• Fantastiku moramo da čitamo i tumačimo u doslovnom značenju

• Iako je reč o fikciji, pripovedač/pisac mora da nas uvuče u događaje kao da su stvarni

• Fabulativna ravan fantastike

• Osnovni zakon fantastičnog prosedea:

• U svetu koji poznajemo desi se događaj koji je nemoguće objasniti zakonima koji vladaju u nama poznatom prirodnom svetu!


• Natprirodni događaj je taj koji izaziva neravnotežu – šta bolje može da izazove poremećaj od upada onostranog ?

• Fantastična priča se razvija od realnog ka nadrealnom, od prirodnog ka natprirodnom


• U priči uvek postoji nešto misteriozno, neobjašnjivo, neshvatljivo

• Objašnjenje mora da oscilira između prirodnih zakona i zakona natprirodnog sveta

• Reakcija koja se otuda javlja je strah od opasnosti, sumnja, užas, zbunjenost, oklevanje!

• Junak u fantastici

• Junak je, po pravilu, visoko individualizovan

• Susret sa onostranim mora da iskusi sasvim sam

• Posledice tog susreta takođe snosi sam

• Kraj može biti tragičan po junaka – smrt, ludilo, nesreća, teška bolest

• Neke fantastične priče nude i drugačije obrte u kojima junak biva spašen od demonskih sila

• Određenje fantastike

• Rože Kajoa, U srcu fantastičnog, 1965

• Obavezno se dešava nešto što narušava zakone svakodnevnog sveta

• Pre narušavanja prikazuje nam se realan svet do banalnosti – ta banalnost nagoveštava neobičan događaj - prodor nemogućnosti koji izaziva jezu


• Hauard Filips Lavkraft, Natprirodna strava u književnosti, 1945

• Merilo fantastičnog se nalazi u posebnom čitaočevom iskustvu

• To iskustvo mora biti – strah, užas, strava

• “Atmosfera je najvažnija...Nije struktura zapleta ta koja izaziva fantastiku, već osoben utisak – kada čitalac oseća stravu i užas, prisustvo neobičnih sila!”


• Cvetan Todorov, Uvod u fantastičnu književnost, 1970

• Koncept fantastike definiše se oklevanjem u odnosu na stvarno i imaginarno

• Po Todorovu oklevanja između prirodnog i natprirodnog objašnjenja je obavezan uslov fantastičnog!

• Određenje fantastike - oklevanje

• Fantastika traje koliko traje oklevanje –Usko, kratko vreme oklevanja čini pravu fantastiku, posle čega sledi razrešenje i prelazak u druge žanrove

• Oklevanje moraju da osete i junak priče i čitalac!

• Određenje fantastike – nije strah već oklevanje

• Todorov se suprotstavlja shvatanjima da su strah, užas i jeza obavezni preduslovi fantastike

• Fantastika može postojati i bez osećanja straha

• Fantastika – objašnjenje događaja

• Osnovno pitanje fantastike je:

• šta se zapravo dogodilo?

• Čim se odlučimo za neko objašnjenje, izlazimo iz prostora fantastike i ulazimo u prostor susednih žanrova

• Objašnjenje događaja

• Ukoliko odlučimo da su zakoni realnosti i prirodnog sveta ostali netaknuti i omogućavaju objašnjenje fenomena – žanr čudnog i neobičnog

• Ukoliko prihvatimo postojanje zakona koji nam nisu poznati ali objašnjavaju fenomen, ulazimo u žanr čiste fantastike i čudesnog

• Tipologija žanrova prema tipu fantastike i oklevanja

• Fantastično-čudno

• Događaji izgledaju natprirodni tokom cele pripovesti da bi se na kraju pojavilo racionalno objašnjenje koje negira postojanje natprirodnog

• Fenomen je posledica: slučaja, sna, halucinacije zbog droge ili alkohola, bunila, iluzije čula, mađioničarskog trika, ludila

• Većina dela umetničke fantastične književnosti

• Čisto čudno

• Događaji se od početka mogu objasniti zakonima realnosti, ali su po svojoj prirodi neverovatni, neobični, šokantni, uvrnuti, zbunjujući, nesvakidašnji

• Čudno ostvaruje samo jedan od uslova fantastike – reakciju straha, zbunjenosti, nelagode i užasa

• Horor filmovi i romani, krimi-romani i trileri

• Fantastično-čudesno

• Događaji se pokazuju kao fantastični,a objašnjenje se završava prihvatanjem natprirodnog poretka stvari – fenomen ostaje neobjašnjen sa pozicija realnosti kakvu poznajemo

• Izazivaju osećaj straha, jeze, strave, zbunjenosti - najbliži pravoj fantastici

• Fantastično-čudesno

• Priče o vampirima,demonima, avetima, duhovima, ukletim kućama, vešticama, đavolima, mrtvacima, zombijima

• Demonološka predanja, memorate, magijski rituali, priviđanja, narodna verovanja

• Čisto-čudesno

• Natprirodni događaji ne izazivaju nikakvo čuđenje ni iznenađenje ni kod likova u priči ni kod čitaoca

• natprirodno se prihvata takvo kakvo jeste, kao formalni element samog žanra

• Bajke, Epske fantastike, Science Fiction

• Manifestacije čudesnog

• 1. Hiperbolisano čudesno – pojave su natprirodne po svojim dimenzijama

• 2. Egzotično čudesno – priče Marka Pola i Sindbada Moreplovca

• 3. Instrumentalno čudesno – leteći ćilim, Sezame otvori se, magijska sredstva, čudotvorni prsten, Aladinova čarobna lampa

• 4. Naučno čudesno – science fiction, čudesno koje se može objasniti zakonima nauke

• Tipologija fantastičnog

• Po tipu bića koja se u njima javljaju

• Po tipu uzroka fantastičnog /čudnog / čudesnog fenomena

• Todorov predlaže dve velike grupe na osnovu formalnog kriterijuma:

• Teme ja i Teme ti

• Tema ja

• Opisuju se stanja metamorfoze i pojave natprirodnih bića

• Intervencija posebnog kauzalnog reda koji izmiče poznatim zakonima prirode

• Pandeterminizam: sve ima svoj uzrok, čak iako pripada natprirodnom poretku

• Pansignifikacija: posledica pandeterminizma koja kaže da sve ima svoje značenje, bez obzira da li ga znamo ili ne

• Tema ja

• Pandeterminizam znači da se brišu granice između fizičkog i mentalnog, duha i materije, stvari i reči, objektivnog i subjektivnog

• Metamorfoze upućuju na prevazilaženje tih granica, omogućavajući mešanje, menjanje i brisanje granice telesnog i duhovnog

• Tema ja

• Mešanje fizičkog i duhovnog sveta proizvodi adekvatne promene u percepciji vremena i prostora koji zadobijaju fantastične dimenzije i odlike

• Strukturisanje odnosa između čoveka i sveta koji ga okružuje – tema pogleda

• Ogledala, naočari, odrazi lika u vodi, priviđanje – važni motivi koji omogućavaju viđenje natrpirodnog

• Tema ti

• Teme odnosa sa drugima, telesno i čuvstveno opisano i doživljeno na ekscesivan način – teme seksualnosti

• 1. Priroda strasti se opisuje kroz odnos sa natprirodnim – vampirom, vešticom, đavolom, mrtvima i drugim demonima

• Bliskost između tema o seksualnosti i smrti

• Tema ti

• Bajke o začaranom mužu ili ženi,

• Motiv o Amoru i Psihi,

• Teme o nekrofiliji

• Vampirizam – objašnjenja perverzne heteroseksualne ljubavi, homoseksualne ljubavi, incesta

• Prikriveni opisi “nastranosti” pod maskom natprirodnog

• Tema ti

• 2. Priroda strasti je perverzna, čudna, “nastrana”, zabranjena, ali je odnos ostvaren sa normalnom ljudskom osobom

• Skriveni ili otvoreni opisi ljubavi u troje, homoseksualizma, incesta, sadizma, mazohizma, fetišizma, itd.

• “Dar đavola” je metaforično shvaćen kao pokretanje strasne i nezaustavljive čulne i erotske želje

• Tema ti

• Strukturiranje odnosa u unutrašnjoj organizaciji ličnosti, njenom nesvesnom, nagonima i skrivenim željama

• Diskurzivne teme - jer obrađuju različite odnose među ljudima

• Fantastično i psihologija

• Tema ja po Todorovu ima paralelu u psihološkim fenomenima: detinjstva, droge, alkohola, šizofrenije, psihoze, misticizma

• Tema ti ima paralelu u seksualnim perverzijama, neurozama i histeriji

• Socijalna funkcija fantastike

• Fantastika i natprirodno služe kao “izgovor” da se prekorače neke čvrsto uspostavljene granice saopštavanjem graničnih iskustava

• da se prekrše tabui, da se izmakne društvenoj, moralnoj i verskoj cenzuri, da se izbegne otvorena društvena osuda

• Opšta funkcija fantastike

• Transgresija postavljenih normi i zakona!

• Natprirodno, fantastično i horor su najintenzivniji oblici incidenta i zapleta u naraciji!

• FOLKLOR KAO POGLED NA SVET

• Folklor kao pogled na svet

– Alan Dundes, Folk Ideas as Units of Worldview, JAF 84,1971

– Alan Dundes, Thinking Ahead: A Folkloristic Reflection of the Future Orientation in American Worldview,

Interpreting Folklore, 1980

• Šta je – pogled na svet?

• Bazični koncepti o jastvu, prirodi i društvu kojima nas snabdeva - kultura!

• Svaka kultura ima svoj specifičan način razmišljanja koji prenosi potomstvu

• Šta je – pogled na svet?

• Kognitivni i emotivni skup premisa

• Implicitno iskazan

• Najčešće nesvestan

• Kodovi su duboko strukturirani u jeziku i nesvesnom

•

Kako ga učiniti eksplicitnim i dostupnim istraživanju?

• Najbolji izvor za proučavanje pogleda na svet jeste – folklor!

• Folklorni govor (folk speech)

• Poslovice i izreke

• Lične i porodične priče

• Narodne priče, legende, pesme i dr.

• Proces socijalizacije - učenje

• Šta čini pogeld na svet? -Narodne ideje

• Dandes – narodne ideje ili folklorne ideje - folk ideas

• Nisu poseban žanr

• Bazične premise, kulturni aksiomi, egzistencijalni postulati

• Narodne ideje - definicija

• Tradicionalni pojmovi neke grupe ljudi koji oni imaju o prirodi čoveka, sveta i ljudskog života uopšte

• Šta nisu narodne ideje?

• Tradicionalni stereotipovi ili

narodne pogreške: pogrešne ili neosnovane tvrdnje

• Stereotipovi ili narodne pogreške su svesni pojmovi, narodne ideje nisu svesne

• Šta nisu narodne ideje?

• Narodne vrednosti

• Etos ili nar. vrednosti čine normativni, valorizujući, moralni i estetski skup postulata kojih je grupa svesna

• Odnos narodnih ideja i narodnih vrednosti

• Narodne vrednosti su – normativni i moralni postulati

• Narodne ideje su – egzistencijalni postulati

• Metodološki problem izdvajanja narodnih ideja

• Problem tradicionalnosti

• Problem žanra

• Gde ih tražiti?

• Tradicionalna kultura, popularna kultura, mas-mediji

• Komparativna međukulturna proučavanja

•

Problem proučavanja narodnih ideja

• Da li ih treba učiniti svesnim?

• Možemo li ih menjati?

• Pomažu u razumevanju vrednosti i shvatanja nekog društva

• Pomažu u razumevanju i prevazilaženju problema među kulturama i narodima

FOLKLOR KAO POSEBNI OBLICI IZRAŽAVANJA

Verbalno / neverbalno

Usmeno / pisano

Estetsko /neestetsko

Komunikacija

Folklor kao usmena književnost

Maja Bošković-Stulli, O pojmovima usmena i pučka književnost i njihovim nazivima

U 19. veku je spontano došlo do svođenja folklora na područje usmene književnosti u nekoliko istraživačkih centara – Nemačkoj, Finskoj i Rusiji.

Pojmovi: usmena tradicija i umetnost reči određivali su dominantno područje istraživanja folklora do sredine XX veka

Narodna književnost

Istorijska i naučna važnost izraza “narodna književnost”

Podizanje umetničkog nivoa narodnog stvaralaštva

Priznavanje umetničke i estetske dimenzije

Stavljanje u rang sa visokom, pisanom književnošću

Folklor kao umetnost izražavanja rečju

Viljem Vels Njuvel (William Wels Newell) 1888

Usmena tradicija i verovanje koje se prenose s generacije na generaciju bez upotrebe pisanih sredstava

Roman Jakobson i Pjotr Bogatirjov 1929

Folkor je deo tradicijske umetnosti koji se izražava rečju

Folklor kao verbalna umetnost i usmena tradicija

Viljem Baskom (William Bascom) 1965

Folklor kao verbalna umetnost (verbal art), kao estetička upotreba izgovorenih reči

Herman Bauzinger 60-tih godina proširuje definiciju na Folkor kao usmenu tradiciju (oral tradition), gde spadaju osim verbalnog i svi drugi oblici tradicijskog prenošenja umetnosti (muzika, drama, ples, likovne forme)

Definicija folklora kao umetnosti reči– savremena verzija

Folklor je posebna vrsta izražavanja zajednička svim osobama i grupama koje u posebnim situacijama koriste verbalnu umetnost i usmenu tradiciju kao važno sredstvo komunikacije

Šta ove definicije ističu?

Usmenost – tip komunikacije

Verbalnost – način izražavanja

Tradicija – osnova narodnog znanja i prenošenja tog znanja

Umetnost – estetska dimenzija

Kolektivnost / “narodnost”- tip zajednice

Kritike shvatanja folklora kao usmene književnosti

Zbog kompleksnosti folklora u njegovom živom postojanju, mnogi su se usprotivili uskoj definiciji folklora kao usmene književnosti.

Viktor Gusev (SSSR): Folklor je “sinkretička pojava”, “složena sinkretička umetnost” koja se služi vizuelnim i akustičkim slikama, koja povezuje slikovna i ekspresivna sredstva.

Alan Dandes (SAD) takođe ističe brojne dimenzije folklora koje se ne uklapaju u usmeno-književnu definiciju

Šta usmeno-književne definicije folklora izostavljaju?

Prošlost, folklor kao survival

Pisane oblike folklora (ne-usmenost)

Ne-verbalnost (pokret, mimika, muzika, gest, materijalni artefakti, likovnost)

Ne-umetničke oblike folklora

Ne-estetske oblike folklora

Ne postavljaju pitanje “ko je folk?”

Pitanje verbalnosti

Ne-verbalni oblici folklora

Muzički, likovni, materijalni i kinetički oblici folklora:

1. Gestovi i mimika kao deo tradicionalnog ekspresivnog izražavanja

2. Narodni ples, igra, drama, pantomima

3. Narodna plastična i likovna umetnost

Pitanje oralnosti i pisanih formi

Zapisane verzije – okoštalost ?

Zapisane verzije manje su podložne promenama, ali one omogućavaju da se deo folklorne građe sačuva od zaborava, ali i da se putem štampanih zbirki dalje prenosi i reprodukuje

Pisani oblici folklora (grafiti, latrinalije, epitafi,pesme “na narodnu”, fotokopilor, spomenari, formulativne SMS poruke itd.)

Pitanje oralnosti

Walter Ong, američki folklorista i lingvista, uvodi pojmove Primarna i sekundarna oralnost

Primarna oralnost: postojala je oduvek kao elementarna ljudska usmena komunikacija

Sve do 19. veka najveći deo ljudske populacije nije bio pismen i usmenost je bila jedini način komunikacije

Pitanje oralnosti

Razvijane su posebne mnemotehnike za pamćenje usmenog znanja i tradicije

Mnogi pisani tekstovi saopštavani su usmeno

Društva bez pisma ni ne poznaju drugi način komunikacije osim usmene

Pitanje oralnosti

Sekundarna oralnost: nastaje u novo doba, uglavnom od 19. veka pa nadalje, kada započinje sve masovnije opismenjavanje, štampanje novina, časopisa, almanaha, kada se obrazovanje spušta i u niže slojeve društva

Oralnost u vreme štampane, elektronske i digitalne komunikacije nazvana je sekundarnom

Pitanje umetnosti i estetske dimenzije

Šta sa žanrovima gde estetsko i umetničko nije važno?

Poslovice, izreke, psovke, kletve, predanja, urbane legende,itd.

Antropološki pristup razmatra folklorne žanrove bez potrebe da ističe njihovu estetsku dimenziju, već komunikativnu, socijalnu, funkcionalnu i simboličku dimenziju

Folklor kao komunikacija i proces

Stariji koncepti folklora sagledavaju ga kao prostorno-vremensku i tradicijsku umetnost:

1. kao skup predmeta ili žanrova koji usmeno cirkulišu u nekom prostoru-vremenu

2. kao tradicijsko ponašanje vezano za zajednice određene prostorom i vremenom življenja


Od sredine XX veka,posebno od 60-ih, pomereno je shvatanje folklora sa širenjem

medija masovne komunikacije,

komodifikacijom,

individualističkim i konformističkim načinom života,

sa jačim procesima migracije,

naglašenim aspektima urbanog života i

javljanjem novih naučnih paradigmi


Upotreba simbola i njihova kognitivna i semantička interpretacija

Struktura i pitanje značenja

Svest i ponašanje

Identiteti

Socijalne i folk grupe, mreža odnosa

Performans

Folklor kao komunikacija

Preteču ovakvog tumačenja nalazimo u tekstu Jakobsona i Bogatirjova Folklor kao naročit oblik stvaralaštva (1929) iz koga su potekle kasnije interpretacije iz komunikacijskog aspekta

Među prvima i nezavisno jedan od drugog, folklor kao komunikaciju definišu američki folklorista Dan Ben-Amos i češki folklorista Kiril Čistov

Folklor kao komunikacija

Osnovna teza: istražiti fenomen folklora kao komunikacijskog procesa, a ne kao skupa predmeta ili žanrova

Kao komunikacijski proces folklor je društveno ograničen na malu grupu, na situaciju u kojoj ljudi neposredno međusobno komuniciraju, i to je taj poseban kontekst folklora.

Folklor kao okvir svesti i mreža odnosa

Iz komunikacijskog aspekta proizašlo je shvatanje folklora kao specifičnog ponašanja, kao kompleksnog i posebnog oblika percepcije i svesti o sebi i drugima unutar zajednica i grupa

Henry Glassie: Osećaj zajedništva je stanje svesti, osećaj koji ljudi imaju o sebi i način na koji to percipiraju i izražavaju u svojim postupcima-akcijama.

Folklor kao okvir svesti i mreža odnosa

Tako shvaćen folklor nije više bio usko vezan za poimanje grupe kao prostorno-vremenske zajednice

Razgranata mreža odnosa (network) u koje stupaju pojedinci i grupe dovela je do uočavanja da je folklor mobilni, fluidni vid kulturnog ponašanja koji nastaje bilo gde da se ljudi susretnu i komuniciraju

Ezoterični i egzoterični folklor

Franc Boas 1920. prvi pominje reč “ezoterični” folklor da opiše specijalna znanja koje ljudi imaju u svojim zajednicama

William Hugh Jansen 1959. godine u radu “The Esoteric-Exoteric Factor of Folklore” definiše ove pojmove koji će kasnije postati operativni u folkloristici


Ezoterični folklor: folklor koji grupa ima o sebi, način na koji sebe percipira, svest o sebi i svojim specifičnostima, način samo-interpretacije

Egzoterični folklor: folklor koji grupa ima o drugim grupama,način na koji percipira i tumači druge grupe


Model ezoterični/egzoterični folklor sagledava grupe i njihov folklor kao fluidan, funkcionalan, koji pruža pluralistično viđenje grupa koje se nalaze u međusobnoj komunikaciji i kompeticiji, kao percepciju i svest ljudi o situacijama u kojima se mogu naći u odnosu na druge ljude

Urban Folklore: A Behavioral Approach

Martin Laba

Problem teorijske perspektive

Grad kao celina

Urbanizam kao geografsko-ekološki fenomen, a grad – fizički entitet ( prostor )

Urbana kultura podeljena na sub-kulture

Sistem komunikacije

Opis i analiza uloge folklora specifičnog sistema komunikacije – ključni za razumevanje datog kulturnog sveta.

Kulturni svet – dve konstitutivne odlike :

1) scena

2) ekspresivno ponašanje u okviru te scene

Kontekst aktivnosti sa jasno određenim načinom interakcije

‘ Face to face ‘ ( ‘ licem u lice ‘ ) aspekat scena

Narativi profesionalnih okupacija

Definisanje i strateško rešavanje socijalnih situacija

Folklor kao ponašanje – dva principa :

1) folklor je specijalizovano ekspresivno ponašanje koje služi da definiše i uredi svakodnevni život, i

2) folklor kao ‘ oprema za življenje ‘ (Kenneth Burke )

Konceptualne teškoće termina ‘ folk ‘

Dihotomija ruralno – urbano

1. Ruralne oblasti : tradicija, kontinuitet, stabilne i trajne veze ;

2. Grad : heterogenost, društvena promena, kompleksna podela rada, ‘ beznačajne ‘ i kratkotrajne veze

R. Redfield : folk – urban

George M. Foster : ‘ logičke posledice ‘ dihotomije urbano i ne-urbano

‘ Uništenje ‘ folk kulture nezaobilaznim procesom urbanizacije

Proširenje područja folklornih studija

Henry Mayhew – London Labour and the London Poor ( 19.vek ) – ‘ street – folk ‘

Kompleksnost gradske sredine, njeni sub- kulturni nivoi, njeni ne-tradicionalni elementi, uticaj mas-medija i popularne kulture = komponente folklora, a ne suprotnosti

Princip bihejvioralnog pristupa – ne postoji neko bez folklora – to je osnovno ljudsko ekspresivno ponašanje.

E. Durkheim : koncept ‘ socijalne gustine ‘ ( ‘ social density ‘ )

‘ Retorički izvori ‘

Folklor – vitalni deo šireg sistema ponašanja

Značaj ekspresivnih procesa – ekspresivni narativi

Značenje termina ‘ urbanizam ‘

Urbanizam – način egzistencije koji je posledica gradske sredine

‘ Face to face ‘ situacije tipične za gradski život

Repertoar narativa koji ukazuje na životna iskustva koja se pamte

Folklorni tekst

Narativi - izražavanje verovanja i slike o sebi, moguće strategije za život individue

‘ Princip strategije ‘

Humani aspekt

Urbane grupe žive u sopstvenoj društveno – konstruisanoj definiciji grada.

Veza između izražavanja i akcije u urbanom iskustvu

Urbana veština ( ‘ skill ‘ )

Ljudske akcije realizovane kroz folklor

Osnovna premisa za studije urbanog folklora :

- Folklor je istinski ‘ oprema za življenje ‘ – specifično i univerzalno ponašanje koje se ispoljava u socijalnim interakcijama – koje služi kao strategija za uređenje iskustva svakodnevnog života.

• URBANI FOLKLOR

• Folklor u gradu i odnos sa popularnom kulturom

• IMA LI FOLKA U GRADU?

• Simpozijum – Urban Experience and Folk Tradition, JAF, 83, 1970 pokrenuto pitanuje o urbanom folkloru

• Mnogim folkloristima u to vreme to je bila teško prihvatljiva pojava

• IMA LI FOLKA U GRADU?

• Na simpozijumu se izloženi radovi koji su postavili i ovakva pitanja:

• “Ima li folka u gradu?” (R.Dorson) “Postoji li stvarno nešto takvo kao što je folklor gradova?” (Linda Dež)

• Neki su, ipak, postavili pitanje tekuće tradicije tipične za gradove

• Urbani folklor i pitanje survivala

• Urbani folklor je u početku tretiran kao vid seoskog relikta u gradu, kao survivali potekli iz seoskih sredina koje su našle nove funkcije u gradovima, kao opstajanje ruralnih folklornih elemenata u gradu.

• Imigrantski folklor kao survival

• Ričard Dorson – Is There a Folk in the City?

• Istraživanja sproveo u Geriju (Gary), industrijskom predgrađu Čikaga - imigranti iz istočne i jugoistočne Evrope , Meksika i Portorika.

• Uočio nove oblike folklora i nove metodološke probleme rada u gradu

• Imigrantski folklor kao survival

• Dorson: urbani folklor tiče se imigrantskog folklora, tj. elemenata koji su doneti iz zavičaja i nastavili da žive kao survivali u novoj sredini

• Nove metode istraživanja

• Potrebni drugačiji metodi rada nego u istraživanju ruralnog folklora ili primitivnih zajednica

• Informanti čitaju i proveravaju šta je napisao folklorista, živo mu uzvraćaju dijalogom, mogu ga tužiti za neistine ili pogrešne interpretacije.

• Sličnost istraživanja urbanog folklora i sociologije

• Terenski rad u gradu - Dorson

• R. Dorson, Doing Fieldwork in the City, Folklore, 92/2, 1981

• dve različite tehnike prikupljanja urbanog folklora:

1. Spontani razgovor i intervju

2. Etnografska opservacija gradske sredine i učestvovanje u javnim zbivanjima


• Pitanje pravljenja kontakta u bezličnoj i kompleksnoj gradskoj sredini

• Stvaranje mreže društvenih odnosa u nekom delu grada

• Pravljenje bliskog poznanstva i druženje pre nego što se započne naučni rad


• Zbližavanje sa stanovništvom podrazumeva :

• odlazak u kafane i kafiće, crkve, sudnicu, šoping centre,

• prisustvovanje različitim komunalnim i uličnim dešavanjima


• Istraživač treba da prati

• lokalne novine i lokalna dešavanja,

• oglase na javnim mestima, postere i sve drugo što mu daje sliku načina života te sredine

• Dorson – zadatak urbanog folkloriste

• da traga za onim važnim temama koje dominiraju mišlju, pričama i razgovorima različitih gradskih subkulturnih grupa

• da vidi kako se oni pretaču u folklor

• Terenski rad u gradu nikada nije strogo strukturisan


• Razgovor i spontana govorna situacija stvaraju specifične, moderne folklorne žanrove

• Urbani narativi

• Urbani narativi

• Proizlaze iz spontane govorne situacije

• Epizode iz svakodnevnog života pretaču se u narativne forme

• Slabo strukturisani mada poseduju narativne obrasce

• Urbani narativi

• Oslanjaju se na tradicionalne folklorne modele poznate u kulturi

• Često fragmentarni

• Uobičajeni razgovori u kojima prepoznajemo tradicionalne, “narodne” stavove, predrasude, stereotipe i pogled na svet

• Urbani narativi

• Folklorni narativi koje najčešće srećemo u gradu su:

• Lične i porodične priče

• Urbane legende

• Anegdote

• Vicevi

• Glasine i tračevi

• Gerald Warshaver – principi urbanog folklora

• Warshaver, Urban folklore, u Handbook of American Folklore, (ed. Dorson), 1986

• Prvi princip:

• Istorijska perspektiva, poreklo i načini ponašanja tipični za moderni industrijski urbani život


• Prvi princip:

• Proučavanje ekonomskog, demografskog, tehnološkog, environmentalnog, političkog i drugih faktora koji su uticali na razvoj specifičnih gradskih običaja i tradicije


• Drugi princip:

• Urbani folklor mora biti socijalno inkluzivan, da obuhvati folklorna znanja svih vrsta urbanih grupa (subkulture gradskih grupa).


• Treći princip:

• Upoznavanje sa običajnim i tradicionalnim ponašanjem, normativnim shvatanjima i verovanjima koji su deljeni kao rezultat učestvovanja u gradskom načinu života.

• Socijalni kontekst urbanog folklora: najčešće teme i motivi, razlike u subkulturama


• Treći princip:

• Ispitivanje neformalne komunikativne mreže koja pomaže u održavanju i stabilnosti tradicionalnog ponašanja.

• Gerald Warshaver – principi istraživanja urbanog folklora

• Četvrti princip:

• Ulični folklor i njegovi tvorci – razne grupe koje žive, rade i gluvare na ulici.

• Repertoar njihovih narativa i ponašanja vodi ka analizi environmentalne kompetencije


• Peti princip:

• Grad kao višestruka realnost, kao stanje duha i svesti - slika grada koja se formira u urbanom folkloru postojećih društvenih grupa

• Folklor i popularna kultura

• John Storey: Inventing Popular Culture. From Folklore to Globalization, 2003

• Odnos folklora i popularne kulture

• Koja od njih šta označava i u kakvoj su vezi

• Folklor i popularna kultura

• Ako je folklor bila reč izmišljena da opiše običaje, ponašanje, verovanja i stvaralaštvo “radnih” ljudi na selu, ostalo je prazno pitanje specifične kulture “radnih” ljudi u gradu

• Istorijat odnosa

• Intelektualci 19. veka “voleli” su seljake i folklor kao simbole ekološkog načina života, istrajnosti i trpljenja, cenili su njihove dobre osobine kao i njihovu nepismenost smatrajući da ona ne ugrožava njihovu intelektualnu superiornost.


• Problem se javio sa radničkom klasom u industrijalizovanom gradu čiji je vid zabave i ponašanja ocenjen kao ugrožavajući za srednje slojeve građanske klase

• U samom početku javlja se opozicija:

Seljaštvo/ dobro : radnička klasa/loša


• Tokom XIX i XX veka formiraće se među intelektualcima Evrope i SAD ideja popularne kulture kao folk kulture radničke urbane klase, ali i koncepta naroda kao mase, koja konzumira masovnu kulturu

• Proučavanje masovne kulture

• Upravo u deventnaestovekovnom gradu koji se ubrzano razvijao, modernizovao i industrijalizovao, u sve naglašenijem klasnom raslojavanju i međusobnom strahu i borbi klasa između sebe, nastaće koncept masovne kulture i počeće njegovo proučavanje

Žanr

Documents