zasnivanje culnosti saglasja sarla bodle

8/16/2019 Zasnivanje Culnosti Saglasja Sarla Bodle

1/12

Savremena proučavanja jezika i književnosti, Godina V, Knj. 2, 2014, str. 601-614.

Stevan Bradić1

Zasnivanje čulnosti: „Saglasja“ Šarla Bodlerai „Samoglasnici“ Artura Remboa

Ovaj esej osvetljava dva čuvena soneta koji se na se!i"ičan način #ave itanje$ čulnosti, odnosno %asnivanje$ve%e esničko& je%ika i čulni' "eno$ena. ( jedan i dru&i %au%i$aju ovla)ćeno interretativno $esto kada je

oe%ija navedeni' esnika u itanju, #udući da je nji'ovo stvarla)tvo najče)će tu$ačeno uravo na osnovuiska%a dati' u ovi$ soneti$a. Kada je Bodler u itanju *Sa&lasja+ navodno i%raavaju se!i"ičnu veru udu#insko jedinstvo čoveka i rirode, ko$e se $oe ristuiti ute$ ni%a čulni' si&ni"ika!ija koje $euso#noodjekuju jedna u dru&oj, doka%ujući da je dato jedinstvo stvarno. e$#oov sonet *Sa$o&lasni!i+ sa dru&estrane te)ko $oe da se ukloi u ovakvu vi%iju sveta, iako se to često oku)ava, #udući da !entralno $esto unje$u %au%i$a uravo razlika a ne jedinstvo. e$#oov se sonet u to$ s$islu čita kao roduetak, aliistovre$eno i ra%aranje Bodlerove oetičke retostavke.

Ključne reči/ čulnost, sustan!a, jedinstvo, ra%lika, deteritorijali%a!ija

rkos #rojni$ nesla&anji$a o rirodi i trajanju $odernističko& esni)tva, čini se da ostoji o)ti konsen%us kada su u itanju %načaj i $esto arla Bodlera i rtura e$#oa. Onise skoro #e% i%u%etka i$enuju ili kao nje&ovi &lavni ret'odni!i ili kao osnivači. 3iter ajldsna ri$er navodi da su odreeni knjievni istoričari *oti)li tako daleko da s$atraju da je$oderni%a$ sa$o dru&a &enera!ija si$#oli%$a+ 5ajlds 200/ 1007.2 8rederik 9ej$sontvrdi kako re *Bodlera . . . čulne sen%a!ije nisu ostojale u knjievnosti+ 59ej$son 200:/227, #udući da stvarnost uokvirena telesno$ er!e!ijo$ *nije s$atrana adekvatni$sadraje$ knjievno& je%ika+ 59ej$son 200:/ 227 te da je sa$ je%ik esni)tva, %asnovan

na retorički$ "or$a$a #io *na i%vestan način su)tinski neer!etualan+ 59ej$son 200:/227. Slična %aaanja i%nosi i ;ak ansijer kada &ovori o relasku sa reprezentativnog 3 naestetski režim umetnosti4 koji se odi&rava očetko$ 1ikols &a i%dvaja kao ro&ra$ski tekst si$#oli%$a, navodećikako je sa nji$e *rirodno okruenje es$e restalo da #ude solja)nji svet već rostor u$a

1 stevatravel?@a'oo.!o$2 Svi navodi i% dela na en&lesko$ je%iku dati su u revodu autora.A ere%entativni rei$ se *ra%vija u nor$ativnost koja de"ini)e uslove re$a koji$ai$ita!ije $o&u da se reo%naju kao isključivo u$etničke te da se ro!ene u okviru dati'uslova kao do#re ili lo)e, adekvatne ili neadekveatne+ 5ansijer 2006/ 217.4 stetski rei$ u$etnosti *itovre$eno usostavlja autono$iju u$etnosti i identitet njeni'"or$i sa "or$a$a koje sa$ ivot uotre#ljava kako #i se o#likovaoC 5ansijer 2006/ 2A7.


2/12


3/12


4/12


5/12

&enija itd7. nje$u se $oe reo%nati itanje o relevantnosti i istinitosti esničko& &ovora.On i%nosti tvrdnju re$a kojoj Dsa&lasjaE nje&ovi' esa$a nisu su#jektivne već o#jektivne

rirode, %asnovana na sa$oj osnovi stvari. ukoliko su one %aista strukturirane out je%ika,kao si$#olički orredak 5iako su realne7, one se $o&u čitati 5kao ne$i &ovor7, )to %nači, ni$anje ni vi)e, da se čitava ljudska stvarnost $oe čitati/ telo, &rad, iskustvo intoksika!ije,

slina, lju#avi, a čak i sa$a s$rt $oe da ro&ovori 5*sve je to ale&orija+a alost ovakvo re)enje nosi sa so#o$ i odreene ro#le$e, koji sa e$#oovo$ oetiko$ i%la%e na videlo, a oto$ doivljavaju i trans"or$a!iju.

)d * do + razlika

Sonet *Sa$o&lasni!i+ jednako je slavan kao i *Sa&lasja+ i na sličan način je delovao$eu otonji$ esni!i$a, ali rito$ $ora$o i$ati u vidu da je če)će #io $eta arorija!ijanvodola%eći' oetika, koje su &a tu$ačile u skladu sa sostveni$ retostavka$a, ne&o )to

je to slučaj sa Bodlerovi$ soneto$. 3re$a reči$a Viktora #ula"ije/ *Ovaj čuveni sonet%au%i$a istu interretativnu o%i!iju kakvu DSa&lasjaE i$aju u re!e!iji Bodlerove navodnotrans!endentne estetike. ednako kao )to je stariji sonet uo#ičajeno čitan kao esnikovo

ro&la)avanje jedinstva svi' stvari . . . e$#oova es$a je čitana kao 'alu!inatna vi%ija$isterio%ne univer%alne 'ar$onije+ 5#ula"ija 1


6/12

kon!e!ija o(ojenog zvuka, koju je ene ;il i%loio *u svo$ tekstu i% 1H. .raite du /er(e+5#ula"ija 1


7/12

vi%uelno& u odnosu na i%&ovorneo, re ne&o &ovora u odnosu na isanje+ 5#ula"ija 1ikada nis$o i$ali isključivoakustičko čitanje, koje #i %ane$arilo #oje i vi%uelno, a kon!entrisalo se isključivo na%vučanje sa$o&lasnika u reči$a koje i$ slede, a uitno je i da li #i ovakvo čitanje uo)te #ilo

$o&uće, #udući da #i naru)ilo ro!es si&ni"ika!ije sa$i' reči.

14

rvo$ slučaju, u slučajuo(ojenog zvuka, vi%uelni %nakIslovo s$atra se %astuniko$ akustičko& %nakaI"one$e, koja oto$ denotira vi%uelno #oju. dru&o$ 58orisonovo$7 slučaju, slova %astuaju vi%uelno,ali $o&li #is$o reći i taktilno iskustvo.3rvi ro#le$ je, dakle, da li da da čita$o odnos sa$o&lasnika i reči vi%uelno ili vi%uelno-akustičkiJ koliko i$ ristui$o kao čisto vi%uelni$ onda $ora$o sa nji$a ostuatidrukčije kada su isani i%dvojeno kao velika slova, ne&o kada se nala%e u ni%u dru&i'

1A Loe se reći kao 8orisonovo čitanje, koje se javilo 1


8/12

%nakova al"a#eta. 3rvo #i i' $orali čitati kao %nakove tia ikona, %asnovane na sličnosti 5.S. 3ers7, a tek oto$ kao klasične si$#ole. li kako #is$o oravdali ove%ivanje sanavodni$ i%vorni$ red$eto$ sličnostiJ "a#et je $oda %aočeo kao ikonički siste$o%načavanja ali je ova ve%a ukinuta, a sonet na$ ne nalae na neki direktan način da ovuve%u i%nova usostavi$o. 3ored to&a, $orali #is$o da u%$e$o u o#%ir i sa$u te'nolo&iju

isanja )ta$a #i %načajno naru)ila o#lik slova i ti$e retostavljenu sličnost. svako$slučaju, i&ra sa o#liko$ slova, $aterijalno$, vi%uelno$ strano$ teksta, strana je e$#ou,

#are$ na osnovu oni' nje&ovi' sisa koji$a s$o do sada i$ali ristu, i u koji$a ne$a ni jedno& ri$era ovakve i&re. =#o& to&a čisto vi%uelno čitanje ne deluje uverljivo.

Vi%uelno-akustičko čitanje ne ostavlja na$ $anje ro#le$e na koji način tre#a$oda ristui$o ovo$ ras!euJ 9a li su sa$o&lasni!i akustički a reči vi%uelne, ili su o#ojeakustiči i vi%uelni jer ako su sa$o&lasni!i akustički, reči koje su sačinjene od "one$a isa$e #i $orale #iti akustičke. (stovre$eno, "one$e su o%načene slovi$a, tako da su nuno iu do$enu vi%uelno&, a sa$e reči denotiraju #oje i ti$e nas oet uućuju ka vi%uelno$. >aovaj način $o&li #is$o dodati da lirski su#jekt, ti$e )to jukstaonira vi%uelnu i akustičkudi$en%iju si&ni"ika!ije u jedno$ %naku 5reči koje denotiraju #oju7 i$li!ira kako sineste%ija

nije sa$o neko $ističko otkrovenje kos$ičko& jedinstva, već ro"ana, svakodnevna nunost,koja je %aravo u sa$oj osnovi na)e& siste$a si&ni"ika!ije 5%nakovi oloeni u olje jedno&čula denotiraju "eno$ene dru&i' čula7. Ovaj se sonet %ato $oe čitati kao okret us$eren usurotno$ rav!u od Bodlerovo& 5ili #are$ od re!e!ije Bodlerovo& soneta7 ovasineste%ija si$#oličko& siste$a nije sustan!ijalna već ar#itrarna, #udući da kako na$ jestrukturali%a$ otkrio, ne$a rirodne ve%e i%$eu o%nake i o%načeno&, i%$eu reči !rno isa$e !rne #oje. li istovre$eno, ova es$a o&la)ava i ovratni okret sa$o&lasni!i sei%jednačavaju sa #oja$a sa koji$a nisu su)tinski ove%ni. Kako je ovo $o&uće ako je 5sa$o&lasnik ili veliko slovo a7 %aista !rno, %a)to je onda isisivanje reči !rno ored nje&auo)te otre#noJ ( %aista, isti$ okreto$ koji$ se usostavlja identitet i%$eu #oje isa$o&lasnikaIslova, kro% osredovanje reči, otkriva se su)tinska ra%lika. 3itanje koje$oe$o ostaviti na osnovu date situa!ije je da li es$a uo)te ro&la)ava identiteti%$eu sa$o&lasnika i #ojaJ >i jedno$ se &la&ol (iti ne nala%i i%$eu sa$o&lasnika i reči5koje denotiraju #oje7. 3retostavljena identi"ika!ija se javlja usled jednostavne "i%ičke

#li%ine. Ova strate&ija i$li!irano& identiteta, ili #are$ ve%e, u "o$ri $ontae, ostaće jednaod do$inantni' $odernistički u$etnički' raksi, re sve&a u slikarstvu i "il$u.

Ključna ra%lika u odnosu na Bodlerov sonet je o$o&ućena rela%o$ koji se ravi sanivoa $or"e$a, koje denotiraju, na nivo "one$a, koje ne denotiraju. ( dok je stariji esnik &ovorio o "eno$eni$a koji odjekuju jedni u dru&i$a, a čak $o&u i da se revode jedni udru&e, e$#oov lirski su#jekt svoju anju us$erava na sa$ je%ik 5koji kao )to s$o videlinije red$et uno& interesovanja u *Sa&lasji$a+7 i slo#odno rela%i sa jedno& nje&ovo&

nivoa na dru&i. Loe$o skoro reći da je ovo jedno od ni%a deteritorijalizacija i nomadski&lutanja 59ele%7 koje e$#o srovodi, a koje su ovaj ut kon!entrisane na sa$ je%ik. er ono)to se odi&rava u ovoj es$i je %aista naru)avanje ve%e o%načitelja i o%načeno&/ unasi&ni"ika!ija se renosi sa nivoa $or"e$a na nivo "one$a. ( skoro da nije #itno da li jeovakav renos $otivisan sa$ o se#i on je *skandalo%an+ i uravo %ato je načinio tolikiodjek u svetu u$etnosti.

Loe$o &a ra%u$eti kao radikali%a!iju Bodlera ukoliko ne$e stvari $o&u da ro&ovore kro% oe%iju, onda i sa$o&lasni!i, koji su, aradoksalno, delovi &ovora, ali sa$ine$i 5ne denotiraju7, $o&u takoe da ro&ovore. ravo se to i de)ava u e$#oovo$sonetu, &ovor ne$e $aterije je%ika 5sa$o&lasnika i su&lasnika7. (stovre$eno, radikali%ujućiBodlera, e$#o sla$a $a)inu %a roi%voenje $istično& jedinstva, na kojoj je ovaj %asnivao

svoju es$u. (li, $o&li #is$o reći otkriva sa$u istinu ove $a)ine.


9/12

li )ta ako #is$o *Sa$o&lasnike+ ostavili u kontekst Benja$inove i%jave o Bodleru re$a kojoj je on *rvi i$ao neku redod#u o tri)noj ori&inalnosti koja je uravo ti$e tada #ila ori&inalnija od svake dru&e+ 5Benja$in 1ije li ona oku)aj da seori&inalnost odvede jo) dalje, u tenji da se #ude *asolutno $oderan+ 5e$#o 1ije li on o&la)avanje e$#oove oetske volje na knjievno$ tri)tu,o&la)avanje koje je %aista odjeknulo kro% u$etnost i kritiku, a kako se čini i danas odjekuje,)to je vidljivo i% eseja koji se jo) uvek i)u na ovu te$uJ Kao da nije ni #itno da li je i%vornave%a ostojala ili ne otonji esni!i 5nr. dekadenti, si$#olisti i nadrealisti7 su se ona)alikao da ostoji te $oe$o da s$atra$o kako je ona stvorena uravo ovi$ soneto$. ( vi)eod to&a okret deteritorijali%a!ije, okret očuenja, ključan %a do&aaj ove es$e, ostao jesu)tinski %a oe%iju koja je usledila.

>a i%loenu anali%u $ora$o dodati tri ko$entara. 3o&ledaj$o, re sve&a, i%#or #oja inji'ov sled kro% es$u. On &lasi ovako/ * !rno, #elo, ( rujno Qrou&eR, O lavo, I %eleno/C. Kada &a uoredi$o sa evolu!iono$ s'e$o$ i$enovanja #oja u svetski$ je%i!i$a, na

način kako je ona i%loena u čuvenoj studiji Berlina i Keja )snovni termini za (oje nji&ovauniverzalnost i evolucija, do#ija$o neočekivan re%ultat nai$e, re$a nji'ovi$ oda!i$a

ostoji osa$ "a%a u ro!esu i$enovanja #oja/ 1. !rna i #ela, 2. !rvena, A.I4. %elena iIili uta,H. lava, 6. s$ea :. lju#ičasta, ruičasta, narandasta i siva 5!it. u Saunders 2000/ 27. 3ored

ro#le$atične 4. "a%e, na kojoj se javljaju %elena ili uta, s'e$a je neo#ično #liskae$#oovoj. >aravno, ne $oe$o da tvrdi$o da ostoji 5neosredna7 rela!ija i%$eu ovedve s'e$e, ali nji'ovo oklaanje je %aista neuo#ičajeno, čak toliko da $oe$o da se%aita$o &de je nestala utaJ 3ose#no i%nenauje dru&i sti' koji se tiče raanjasa$o&lasnika ova es$a je u su)tini oku)aj da se rekonstrui)e, ili re, si$ulira nji'ovostvaranje. ( to se čini tako )to se ove%uju sa #oja$a, koje se oto$ ove%uju sa ra%ličiti$"eno$eni$a sveta. Sa$o&lasni!i kao %na!i, ro!eso$ svo& o#likovanja, rojektovani su kaoikone #ića koja ostoje u svetu. >everovatno je )to nji'ovo "or$iranje, nji'ovo roenje5u&lavno$7 rati ro!es *raanja+ i$ena #oja, na način na koji je ovaj oisan u savre$enojlin&visti!i. Sa$o&lasni!i su redstavljeni kao neka vrsta ključni' tačaka 5skoro latonistički'ideja7 i% koji' se odvija ni%anje ojava, roi%voenje sveta. Bića i$enovana u es$i ostojetako )to učestvuju u sa$o&lasni!i$a.

Ovo nasvodi ka sledeće$ ko$entaru )ta imena #oja %aista denotirajuJ 3ro#le$ ostaje oči&ledan u revodu, kada se u srsko$ rouge revede kao rujno, pourpre i% sed$o&sti'a ne #ude revedeno uo)te, a violet i% oslednje& sti'a kao $odro. Ova tri i$enovanja

redstavljaju rese!anje dva ni%a, !rveno& i lavo&, #udući da se na $estu onovljene !rvene javlja ururna, a na $estu onovljene lave lju#ičasta 5u revodu $odra7. "ran!usko$

kao i u srsko$ ra%lika +violet C je #oja koja tre#a da u se#i sadri ored lave i !rvenu #oju,)to na$ to revod tek nejasno daje do %nanja, dok pourpre, odsutna i% :. sti'a, ove%ana sakrvlju, redstavlja onovo ko$#ina!iju !rvene i lave, ali ovaj ut sa veći$ udelo$ !rvene.Ovo ostaje %načajno kada se %aita$o/ )ta same (oje denotirajuJ Loda na rvi o&led%vuči ne#itno, ali kada s$o uo%nati sa si$#oliko$ odreeni' #oja, kao )to je lju#ičasta5aristokratska, ali takoe i #oja Frista 3antokratora7 koja %a$enjuje !rvenu 5Fristova krv7 udru&o$ katrenu, ostaje daleko %načajnije. >a$etanje 'ri)ćanske si$#olike nije sasvi$neosnovano, #udući da je čitava es$a uokvirena do#ro o%nati$ !itato$ i% *Otkrovenja+/*a sa$ al"a i o$e&a, očetak i kraj, rvi i oslednji+ 5Otk. 22.1A7. ovo$ kontekstu !rna i

lava takoe do#ijaju si$#oličku vrednost !rna ostaje očetak, a lava kraj. Xrna je očetak sveta stvoreno& i% niče&a, e5 ni&ilo, u skladu sa 'ri)ćanski$ narativo$.

*Sa$o&lasni!i+ tako ostaju oku)aj skro$ne kos$o&onije, %asnovane na slovi$a i #oja$a.Sa ovo&a $oe$o direktno da ree$o na logos, na eč, koja stvara svet i% niče&a i vodi &a


10/12

ka ne#uIlavetniluIlju#ičasto$, i da stvoreni svet ra%u$e$o kao al"a#et, uokvirensa$o&lasni!i$a i YIO. 3ro$enu sa !rveno& i lavo& na ururnu i lju#ičastu $oe$ora%u$eti na sledeći način/ !rvena u ko$#ina!iji sa lavo$, u ra%ličiti$ ra%$era$a, i$li!irave%u ne#a i %e$lje, odnosno, Fristovo& raseća, rolivanja ne#eske 5lavo7 krvi 5!rveno7, i

otonje& "or$iranja ne#esko& 5lavo7 !arstva na %e$lji, %asnovano& na ovoj rtvi 5!rveno7.1H

ini se da je uravo to ra%lo& %a ro$enu tradi!ionalno& redosleda sa$o&lasnika, i %a$enu$esta i%$eu O i . Ovo se takoe $oe čitati kao tradi!ionalno ra%dvajanje i%$eu ter!eta ikatrena. 3ojava sa$o&lasnika #i redstavljala voltu u strukturi soneta, iako #i tačnije #iloreći da je nje&ov ro#le$ 5roenje sa$os&lasnika7 ro&la)en već u rva dva sti'a, a da jeostatak es$e nji'ovo ra%re)enje, a #i volta $oda tre#alo da se s$esti uravo tu, dakle, veću rvoj stro"i.

SlovaIsa$o&lasni!i su re$a to$e očela #ića, svet je %asnovan na is$u, is$ulogosa, koji i$a teolo)ke i$lika!ije. 3oslednji ko$entar sa kos$o&onijsko& stanovi)ta

roi%ila%i uravo i% rečeno& vidljivost i %vuk se javljaju, $oda čak do$iniraju ovo$ es$o$, ali i dru&a čula učetuvju u njeno$ "or$iranju. rvoj stro"i već i$a$o čulo$irisa, u vidu *okrutno& s$rada+ oko ko&a se $uve roje, ali takoe 5u o$alo nate&nuto$

s$islu7 i čulo dodira, kao *!rn kos$at ojas $u'a+, koji$ se i$li!ira "i%ička inerak!ija$uva i $aterije na kojoj su se skuile. ulo ukusa se javlja dva uta kada se javljalju#ičasto 5%a$ena %a !rvenoIkrv7 u vidu *krvavo& isljuvka+ 5ukus krvi7, ali &a takoe$oe$o reo%nati u ijanstvu i relei' usana. ravo %ato je . da$ov ovratak nae$#oov iska% o *esničkoj reči koja će kad-tad #iti ristuačna svi$ čuli$a+ 5e$#o1ikola Bertolino olako od#a!uje ovu i$lika!iju, #udući da je vidi kao jednostavno odvoenje e$#oove oetike od katoličku teolo&iju 5Bertolino 1


11/12

Bodelrovo$ svetu sa$a riroda i$a je%ik koji$ na$ se o#raća, u e$#oovo$ svetu je%ik ret'odi rirodi, ret'odi svetu, i ureuje &a. li &a ureuje tako da se ar#itrarnost je%ičko&%naka ne dovodi u itanje, odnosno, na osnovu ono&a )to $oe$o da vidi$o u datoj es$i,ras!e i%$eu o%nake i o%načeno& najdu#lje je otvren. surotno$, i$ali #is$o strukturudoka%a sličnu Bodlerovoj, te #is$o kao čitao!i, na osnovu navedeni' čulni' i$resija sa$i

$o&li da %aključi$o koji sa$o&lasni!i su u itanju. e$#oov lirski su#jekt dakle rekrivastvarnost is$o$, ustanovljavajući odreene ve%e i%$eu reči i stvari, a da rito$ otkrivanasilje in'erentno ovo$ ove%ivanju. Bodlerova sustan!a se u svetlosti ovo& ote%a otkrivakao volja, koja na$eće svoju lo&iku stvarnosti i koja rikriveni$ kruenje$ oku)ava dadokae svoju trans!endentnost. er ni)ta nas ne srečava da na doka% i%loen u *Sa&lasji$a+od&ovori$o da je odsutan $iris u !entru ni%a oreenja $o&uće evo!irati %ato )to ostojinaučena ve%a, koju esnik ar'eolo)ki rekonstrui)e, i čiji se uslov $o&ućnosti $oe ra%otkritiu kulturno$ nasleu i istorijsko$ kontekstu koji deli$o. Osi$ to&a, #udući da je $irisnei$enovan, on $oe #iti #ilo koji $iris, i neće #iti o&re)an. itala! će i$ati aso!ija!iju naosnovu esničko& redlo)ka, ali ne$a načina da se ova aso!ija!ija roveri, da se dokae dasvi i$a$o iste aso!ija!ije u svi$ vre$eni$a, )to #i iak #io otre#an uslov da konstatuje$o

sustan!ijalnost date ve%e. edino )to je Bodlerovi$ soneto$ doka%ano je da čulni nadraaji jedno& čula $o&u da ro#ude aso!ija!ije oloene u dru&a čula, a kao )to s$o videli kode$#oa, u to$e nen$a nikakve $istične ove%anosti, već narotiv, jednostavne ar#itrarneve%e o%nake i o%načeno&. >ije #itno )to ova ve%a nije eksli!itno kodi"ikovana, niti )to ne

ostoji neki javni je%ik ovi' aso!ija!ija, one $o&u #iti i rivatne i neonovljive ali ni)ta$anje e"ektivne. e$#oov sonet re$a to$e odla%i jedan korak dalje i na Lolinjuovo

itanje od&ovara out e$iričara, da se er!e!ija uči, i da ve%e dola%e naknadno, uros 5ili$oda #a) %a'valjujući7 ose%anju %a 'ri)ćanski$ kon!eto$ lo&osa, kao neče&a )to

roi%vodi stvarnost. >je&ova es$a se $oda $oe čitati i kao ironija na račun Bodlera, #udući da ute$ ose%anja %a oni$ sustan!ijalni$ 5'ri)ćanski lo&os7 ona otkriva sa$uar#itrarnost. O ovo$e na$ $oda naj#olje svedoči u es$i *3esniku ovodo$ !veća+ ukojoj detaljno oisuje ro!es roi%vodnje i $aniulisanja čulno)ću, uslovljen i$erijalno$

rirodo$ "ran!usko& oretka. Bodler sa dru&e strane, svoju sustan!ijalističku retostavku laća tako )to uotre#ljava kate&orije slike kolonijalno& diskursa, ose#no u lju#avno$ esni)tvu, a da ne dovodi u itanje nji'ovu %asnovanost. Sa dru&e strane on iak reo#raavaove kate&orije, i%vrćući uo#ičajenu strukturu vrednosti u koja$ su se one tradi!ionalno

javljale.16 Ovo i%vrtanje $u o$o&ućava uravo sustan!ijalna retostavka, #udući da $udaje slo#odu da sostvene aso!ija!ije 5istorijski i kulturno oosredovane7 usostavi kao, kako

je to ansijer rekao, *tra& istine+. ( jedan i dru&i esnik re$a to$e učestvuju u ar#itrarno$ je%ičko$ siste$u, ali Bodler ovu ar#itrarnost revia, 5nesvesnoJ7 usostavljajućistvaralačku volju kao rin!i ra%otkrivanja istine čulno& sveta, dok e$#o ovu ar#itrarnost

koristi kako #iodvukao roi%vedenost na)e čulne stvarnosti, a sa$i$ ti$ i $o&ućnost njenetrans"or$a!ije. Od ova dva oetička stava, Bodlerov je svakako #io do$inantniji toko$dru&e olovine 1


12/12

#ula"ija 1ikols 200i!'olls, 3eter. Modernisms * 0iterar' Buide, 2nded. >e [ork/ 3al&rave La!$illan3aterson 200:/ L. 3aterson, .&e Senses o .ouc& Captics, *ects and .ec&nologies , >e [ork/

Ber&

ajt 200H/ B. Mri&'t, +BaudelaireEs oeti! journe@ in 0es leurs du Mal C, .&e Aam(ridge companionto audelaire, Xa$#rid&e/ Xa$#rid&e niversit@ 3ress, A1-H0.ansijer 2006/ . an!i]re, .&e politics o aest&etics t&e distri(ution o t&e sensi(le, ondon/

Xontinuu$e$#o 1e [ork/ outled&e9ej$son 200:/ 8. a$eson, +Baudelaire as Lodernist and 3ost$odernistC, .&e Modernist apers,

>e [ork/ Verso, 22A-2A:.los$an 200H/ B. S!'loss$an, Ber@l. +BaudelaireEs la!e in literar@ and !ultural 'istor@C, .&e

Aam(ridge companion to audelaire, Xa$#rid&e/ Xa$#rid&e niversit@ 3ress, 1:H-1H.

P'is essa@ illu$inates to "a$ous sonnets, na$el@ +Xorresonden!esC #@ X'arles Baudelaire and+VoelsC #@ rt'ur i$#aud, 'i!' deal it' t'e ûestions o" t'e sensor@ eNerien!e, i.e. t'e "oundations o" t'e relations'i o" t'e oeti! lan&ua&e and sensor@ 'eno$ena. a!' o" t'e$ is in a rivile&ed interretative

osition in t'e !orus o" t'e said aut'ors, sin!e t'eir oetr@ 'as traditionall@ #een interreted t'rou&' t'eir ris$. M'en Baudelaire is in ûestion 'is oe$ is said to eNress a uniûe #elie" in t'e dee unit@ o" $an andnature, 'i!' !an #e a!!essed onl@ t'rou&' t'e $ediu$ o" sensor@ si&ni"i!ations, 'i!' in turn resonate in ea!'ot'er, rovin& t'is unit@ to #e real. On t'e ot'er 'and i$#audEs sonnet, even t'ou&' it 'as o"ten #eeninterreted as a reetition o" t'is ro!edure, !an 'ardl@ #e in!ororated in it, and as t'is essa@ s'os, its a!!entis not on unit@ #ut, ûite t'e oosite, on t'e dierence. (t is t'ere"ore read 'ere as a !ontinuation andsi$ultaneous su#version o" BaudelaireEs oeti! resuosition.

Ke@ords/ senses, su#stan!e, unit@, di""eren!e, deterritoriali%ation

zasnivanje culnosti saglasja sarla bodle

Documents