zaštićene vrste flore i faune u rs.doc

8/18/2019 Zaštićene vrste flore i faune u RS.doc

1/15

BOSNA I HERCEGOVINAREPUBLIKA SRPSKAPEDAGOŠKI FAKULTETBIJELJINA

Seminarski rad

!"#$ %a&'i(ene )rs'e *+,re i *a-ne - RS

.en',r$ S'-den'$

Pr,*/ dr .i'ar N,)ak,)i(

Bi0e+0ina 1234/ 5,dina


2/15

SADR6AJStrana

U),d////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////7

3/ P,0am 8i,di)er9i'e'a///////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////:

1/ U5r,;a)an0e 8i,di)er9i'e'a////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////:

1/3/ %a&'i'a )e5e'a


3/15

UVOD

Bi,di)er9i'e' s),0im 9naen0em ,8-?)a'a s'een ra9n,+ik,s'i i ra9n,)rsn,s'i - rir,di-k+0--0-(i kak, 8r,0 'ak, i -es'a+,s' 5ena )rs'a i ek,sis'ema - da',m sk--/ Bi,di)er9i'e'm,;e 8i'i$

3/ Gene'iki reds'a)+0a s-m- 5ene'iki? in*,rma


4/15

%a&'i(ene )rs'e *+,re i *a-ne - RS

1. POJAM BIODIVERZITETA

P,0am 8i,di)e9i'e'a nas'a, 0e sa0an0em ri0ei 8i, 8i,s ;i),' i di)er9i'e' ,d en5+eske ri0eidi)ersi' ra9n,)rsn,s'/ Na9i) 8i,+,&ki di)er9i'e' r)i 0e -,'re8i, Ram,nd F/ Dasmann3@>/ 5,dine - s),m d0e+- , 9a&'i'i rir,de/ T?,mas L,)e0, 0e -)e, ,)a0 i9ra9 - na-k-/ P,d

8i,di)er9i'e',m sma'ra se


5/15


K+ima'ske r,m0ene reds'a)+0a0- d,da'n- ,asn,s' k,0a m,;e da -'ie na ek,sis'eme k,0i s- ,d 9a&'i',m/ %a&'i(ene ,dr-0a k,0e s- ra9)i0ene i -,s'a)+0ene 9a 9a&'i'- i ,dr;a)an0e)rs'a ,kri)a0- 31 ,)r&ine 9em+0e/ Fak',ri ,sim k+ima'ski? r,m0ena 'ak,e se ,ek-0eda dinamiki -'ie i da (e ne5a'i)n, -'i


6/15


Ekosistemi su pod rastućim pritiskom zbog ljudskih aktivnosti, uzkorišćenje zemljišta i koji izaziva gubitak biodiverziteta. Funkciolani efektikoji utiču na biodiverzitet su uglavnom odsutni zbog naglaska naakumulaciju vrsta sa ograničenom geografskim i taksonomskim

domašajem. Trenutna korišćenja zemljišta modeliranja aktivnosti kojekoriste pokazatelje biodiverziteta imaju tendenciju da previše uprostipravu dinamiku i sloenost interakcije vrsta, me!usobni i sa svojimstaništima "#$%.&ubitak biodiverziteta je postala kao dokaz da će to negativno uticati nausluge ekosistema na kojima se društvo zasniva. 'ećina istraivanja suusmjerena na ekološkim posljedicima nadzemnih gubitaka biodiverziteta,ali je veliki dio biodiverziteta je sakriven ispod zemlje. &ubitak ipojednostavljenje zemljišta, sastava zajednice biodiverziteta zemljištanarušava više ekosistema funkcije, uključujući i biljne raznolikosti,raspadanja, zadravanje hranljivih materija i kruenje hranljivih materija.(rocjenjuje se da je #g zemljišta sadri do # milijardu bakterijskih ćelijakoje se sastoje od #).))) vrsta, do *))m gljivičnog hifa i širok spektargrinja, crva i zglavkara "#+%.(ojedini sistemi upravljanja mogu ograničiti proizvodnju namještaja imoda na taj način omogući sinergiju izme!u jednog ekstraktivnogrezervisanja usluga i drugih usluga ekosistema, kao i nekim aspektimaočuvanja biodiverziteta. ao neki ciljevi za očuvanje su kompatibilni saodre!enim stepenom korišćenja,a pošto troškovi pri izdvajanju područjamogu biti potencijalno visoka, mješavina potpuno zaštićenih područja ipodručja koja dozvoljavaju djelimičnu upotrebu je vjerovatno da se prui

više isplativo i manje kon-iktnih rješenja za očuvanje i moe da otvorimogućnosti za ukupan viši nivo zaštite biodiverziteta "#%./iološka raznovrsnost je varijabilnost me!u ivim organizmima i ekološkimkompleksima čiju su dio, uključujući i različitosti unutar vrste, izme!u vrstai ekosistema. 0e1nisana je na tri nivoa biološke organizacije "vrsta,ekosistema i genetske raznovrsnosti%. &eneralno se smatra kao ključnadeterminanta zdravlja ekosistema i elastičnosti. 2ve veći uticaj ljudi na3emlji ekosistema dovela je u svom naglom, tj. masovnom izumiranju, jerprocijenjivanje stope gubitka vrste su #)) 4 #) ))) veće od stope upozadini. &lavni pokretač gubitka biodiverziteta je korišćenje promjenezemlje, klimatske promjene i taloenje biotičke razmjene "#5%.

Tradicionalno, bilo je krajnje ograničeno korišćenje dugoročnih ekološkihevidencija o očuvanju biodiverziteta. (ostoji nekoliko razloga zašto je taevidencija imala tendeciju da bude diskontovana, uključujući percepcijeslabe skale od rezolucije u oba vremena i prostora i nedostatkapristupačnosti dugih vremenskih evidencija. 2hvatanje da čak i ako supogodni vremenski zapisi dostupni, njihove uloge su čisto opisna,

jednostavno pokazuje ono što se ranije desilo u istoriji i da su od velikekoristi u praksi konzervacije. 3aključuje se da uključivanje dugoročneekološke perspektive moe da obezbijedi više osnova za donošenje odlukaočuvanja nego one zasnovane samo na savremenim podacima "#6%.


7/15


=


8/15


2.1. Zaštita vegetacije

%a&'i'a )e5e'a


9/15


2.3. Zaštita faune i zoocenoza

%a&'i'a *a-ne i 9,,


10/15


2.5. Zaštita faune slakovodnih riba

Di)er9i'e' ri8a - Re-8+i


11/15


2.. Zaštita faune !tica

Fa-n- 'i


12/15


2.#. Zaštite fungije

%a&'i'a *-n5i0e F-n5ia 5+0i)e 0e ne,?,dna s ,89ir,m na n0i?,) )e+iki 9naa0 irasr,s'ran0en,s' - rir,di k,0i se mani*es'-0- -$

• Re1

8i+0ne )rs'e i9 BiH/ U BiH -raena 0e +is'a -5r,;eni? 8i+0ni? )rs'a - ,r5ani9a -5r,;eni? ri0e'ki? endemini? 8i+0ni? )rs'a 3/

31


13/15


ZAKLJUČAK

P,)e(an0e r,d-k'i)n,s'i - ,+0,ri)edi s')ara - M8+isk,m rin,s- ra9nina ,asn,s' im,5-(n,s' 9a ,-)an0e 8i,di)er9i'e'a/ P,)e(an0e rin,sa es', ima0- ne5a'i)an -'i


14/15


LITERATURA

3/ Ned,)i( B/ Ek,+,5i0a ;i),'ne sredine/ Ban0a L-ka 122>/ S'r/ 321 33@/

1/ Ris'i( T/ Osn,)i ek,+,5i0e/ Ban0a L-ka 1237/ S'r/ 1:= 17/

7/ Pa)+,)i( N Rad,)i( I/ Osn,)i ek,+,5i0e/ Ban0a L-ka 123:/ S'r 124/

:/ Sie


15/15


3>/ Pa,+i GD e++s PL .ei0aard E e' a+/ Bi,di)ersi' C,nser)a'i,n in '?e REDD/ Car8,n

Ba+an

zaštićene vrste flore i faune u rs.doc

Documents