Zastita zivotne sredine uZastita zivotne sredine u/i/ipoljoprivredpoljoprivredaa

Prof. Mirjana Vojinovi Miloradov, FTN, IZS

Milena Stoi, saradnik u nastavi, FTN, IZS

Prof. Jelena Kiurski, FTN, GRID

Prof. Duanka Ini, Prof. Sanja Lazi, prof. Mirjana Miloevi, PF

Kontakt: miloradov@uns.ac.rs

Pokrainski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i

umarstvo

Trei seminar i Trea konferencija poljoprivredne savetodavne slube AP Vojvodina

Vrdnik, 20.12. 23.12.2009.

Sadraj Poljoprivredna delatnosti i zatite ivotne

sredine

Osnovne karakteristike ZS u poljoprivredi Integralnost, odrivi razvoj POPs hemikalije pesticidi Toksinost Stresori inegativni efekti, uzroci Zakljuna razmatranja

Zatita S i Poljoprivreda Kompatibilne i komplemnetarne

discipline,delatnosti sa velikim brojem zajednikih i preklophih skupova aktivnosti.

Najvanije dve aktivnosti za razvoj Uz adekvatnu finansijsku podrku,

Poljoprivreda benefit Vojvodine. Zatita ivotne sredine - outdoor indoor.

PoljoprivredaPoljoprivreda

PoljoprivredaPoljoprivreda jeje dominantnadominantna privrednaprivrednadelastnostdelastnost VojvodineVojvodine

PoljoprivrednaPoljoprivredna proizvodnjaproizvodnja -- procesprocesproizvodnjeproizvodnje biljnihbiljnih ii stostoarskiharskih proizvodaproizvoda, , uzgojuzgoj riberibe, , ppelaela ii drugidrugi oblicioblicipoljoprivrednepoljoprivredne proizvodnjeproizvodnje ((gajenjegajenjepepeurakauraka, , pupuevaeva, , staklenistaklenikaka, , plasteniplastenikakaproizvodnjaproizvodnja,, gajenjegajenje zazainskoginskog ii lekovitoglekovitogbiljabilja ii drugodrugo))..

PoljoprivredaPoljoprivreda

OObavljabavlja se se nana poljoprivrednompoljoprivrednomzemljizemljitutu, , kaokao ii nana drugomdrugom zemljizemljitutu iliiligragraevinskojevinskoj celinicelini kojikoji sese nalazenalaze nanateritorijiteritoriji Vojvodine iVojvodine i RepublikeRepublike SrbijeSrbije; ;

ZaZatita uskladitita uskladitenih poluproizvoda i tenih poluproizvoda i poljoprivrednih proizvodapoljoprivrednih proizvoda..

Poljoprivredno zemljiPoljoprivredno zemljite po te po kategorijama korikategorijama korienja, 2007.enja, 2007.

SektorskiSektorski ciljeviciljevi odrodrivogivog razvojarazvoja sasa stanovistanovitata zazatitetite SS

Industrijski razvojIndustrijski razvoj izgradnjizgradnjaa//iliili rekonstrukcijrekonstrukcijaa infrastruktureinfrastrukture uu

industrijiindustriji zaza Z Z SS ((postrojenjapostrojenja zazaprepreiiavanjeavanje otpadnihotpadnih gasovagasova iiotpadnihotpadnih vodavoda, , tretmantretman otpadaotpada););

razvojrazvoj integralnogintegralnog katastrakatastra zagazagaivaivaaa, , uspostavljanjeuspostavljanje monitoringamonitoringa iisamomonitoringasamomonitoringa

uvouvoenjeenje istijeistije proizvodnjeproizvodnje ii povepoveanjeanjeenergetskeenergetske ii sirovinskesirovinske efikasnostiefikasnosti uzuzsmanjenosmanjeno stvaranjestvaranje otpadaotpada;;

SektorskiSektorski ciljeviciljevi odrodrivogivog razvojarazvoja sasa stanovistanovitata zazatitetite ss

Oblast poljoprivredeOblast poljoprivrede podsticanjepodsticanje investicijainvesticija -- smanjenjesmanjenje zagazagaenjaenja iziz

poljoprivredepoljoprivrede,, OOuvanjeuvanje agrodiverzitetaagrodiverziteta ii tradicionalnihtradicionalnih--

kombinovanihkombinovanih sistemasistema farmifarmi radiradi oouvanjauvanjapredeonogpredeonog ii specijskogspecijskog biodiverzitetabiodiverziteta uuosetljivimosetljivim agroekoloagroekolokimkim uslovimauslovima,,

razvojrazvoj sistemasistema zazatitetite dobrobitidobrobiti ivotinjaivotinja, , smanjenjesmanjenje erozijeerozije -- oouvanjeuvanje ii unapreunapreenjeenje ss uucelinicelini;;

Podizanje Podizanje umskih pojaseva i drvoreda pored umskih pojaseva i drvoreda pored puteva, drumova, pored zapuputeva, drumova, pored zaputenih putnih tenih putnih pravaca i prostora...!pravaca i prostora...!

SektorskiSektorski ciljeviciljevi odrodrivogivog razvojarazvoja sasa stanovistanovitata zazatitetite ss

PodizanjePodizanje ii razvijanjerazvijanje javnejavne svestisvesti i i obrazovanjaobrazovanja poljoprivrednihpoljoprivrednihproizvoproizvoaaaa oo problemimaproblemima ivotneivotnesredinesredine, , uzuz uvauvaavanjeavanje principaprincipa zazatitetitebiodiverzitetabiodiverziteta ii dobrobitidobrobiti oveka ioveka iivotinjaivotinja;;

PovePoveanjeanje povrpovrinaina podpod organskomorganskom iidrugimdrugim ekoloekolokiki prihvatljivimprihvatljivim sistemimsistemimpoljoprivrednepoljoprivredne proizvodnjeproizvodnje;;

PoljoprivredaPoljoprivreda i i zazatitatita ss

ZaZatita tita ivotne ivotne sredine, Zsredine, ZSS

ivotna sredina je skup prirodnih i radomstvorenih vrednosti, iji kompleksni meusobniodnosi ine okruenje, odnosno prostor i usloveza ivot

inioci ivotne sredine su zemljite, voda,vazduh, (ivi organizmi) flora i fauna, mikroorganizni koji su sadrani u litosferi, pedosferi, hidrosferi, atmosferi, biosferi itehnosferi (radom stvorene vrednosti)

ivotnaivotna sredsrediinana je je skupskup prirodnihprirodnih ii radomradomstvorenihstvorenih vrednostivrednosti, , iijjii kompleksnikompleksni memeusobniusobniodnoodnossii ineine okruokruenjeenje, , odnosnoodnosno prostorprostor ii usloveuslovezaza ivotivot

iniociinioci ivotnivotnee sredinesredine susu zemzemljiljitete, , vodavoda,,vvazduhazduh, , ((iviivi organizmiorganizmi) flora) flora ii ffaunaauna, , mikroorganiznimikroorganizni kokojjii ssuu sadrsadraniani uu litosflitosfeeriri, , ppedosferedosferii, , hidrosferihidrosferi, , atmosferatmosferii, , bbiiosferiosferi iitehntehnoosfsfeerrii ((radomradom stvorenstvorenee vrednostvrednostii))

Ekosistem - otvoreni sistem - je funkcionalni, prostorno i vremenskiintegrisan dinamiki kompleks ivotnihzajednica flore i faune i njihovih stanita, koji kroz proces interakcija u okviru(intra) i (eksterno) izmeu komponentiobezbeuje transformaciju energije ikruenja materije, a time i odravanjeivota na zemlji.

Ekologija ! NE ! Zatita ivotne sredine , DA

EEkoskosiistemstem -- otvoreniotvoreni sistemsistem -- je je funkciofunkcionnaallnini, , prostornoprostorno ii vremenskivremenskiinintegrisantegrisan dinadinammiikkii komkompplleeksks iivvotnihotnihzazajjedednicanica floreflore ii faunefaune ii njnjihoihovvihih stastanniitata, , kokojjii krozkroz proceprocess intinterakcierakcijjaa uu okviruokviru(intra)(intra) i (i (eksternoeksterno)) izizmemeu u kompokomponneentntiiobezbeobezbeujeuje transformactransformaciijjuu energienergijjee iikrukrueenjnjaa mmaateriterijjee, , aa timetime ii odrodravaavanjnjeeiivotavota nana zemzemljilji..

EkologijaEkologija ! NE ! ! NE ! ZaZatitatita ivotneivotne sredinesredine , DA, DA

EkosistemEkosistem

EKOSISTEMEKOSISTEM

Zatita ivotne sredine je skup uslova, mera i aktivnosti kojima se spreava iliublaava zagaivanje ivotne sredine, uva i odrava prirodna ravnotea, odrivo koriste prirodne i unapreuju *** radom stvorene vrednosti.

Emisija isputanje kroz isticanjezagaujueh materija u gasovitom, tenom ivrstom agr. stanju i emisija energije izizvora zagaivanja u S.

ZZaatittitaa ivotivotnnee srsreedinedine jjee skupskup uslouslovvaa, , meramera ii aktivnostaktivnostii kokojjimaima sese sprespreavaava iililiublaublaavaava zagazagaivanjeivanje iivotvotnene sredsredininee, , uvauva ii odrodravaava prpriirodnrodnaa ravnotravnoteeaa, , odrodrivoivo kkooristeriste prirodneprirodne ii unapreunapreujuuju *** *** radomradom stvorenstvorenee vredvrednnostiosti..

EmisijaEmisija ispuisputanjetanje krozkroz isticanjeisticanjezagazagaujuujueheh materijamaterija uu gasovitomgasovitom, , tetenomnom iivrstomvrstom agragr. . stanjustanju ii emisijaemisija energijeenergije izizizvoraizvora zagazagaivanjaivanja uu SS..

ZZSS

Nivo zagaujuNivo zagaujuih materija, Seveso ih materija, Seveso postrojenjepostrojenje

NivoNivo zagazagaujuujuee materijematerije koncentracijakoncentracija ZMZM uu SS izraizraavaava kvalitetkvalitet ivotneivotne sredinesredine uuodreodreenomenom vremenuvremenu ii prostoruprostoru..

SevesoSeveso postrojenjepostrojenje obavljajuobavljaju aktivnostiaktivnosti uukojimekojime jeje prisutnaprisutna iliili momoee bitibiti prisutnaprisutna opasnaopasnamaterijamaterija uu jednakimjednakim iliili veveimim kolikoliinamainama ododpropisanihpropisanih; ;

TehniTehnikaka jedinicajedinica unutarunutar kompleksakompleksa gdegde seseopasneopasne materijematerije proizvodeproizvode, , koristekoriste, , skladiskladitete iliili sesenjimanjima rukujerukuje..

PremaPrema podacimapodacima StatistiStatistikogkoggodigodinjakanjaka zaza 2004. 2004.

RepublikaRepublika SrbijaSrbija raspolaraspolaee sasa okooko51.120 km 51.120 km poljoprivrednogpoljoprivrednog zemljizemljitata, , toto pokrivapokriva okooko 66 % 66 % teritorijeteritorije. .

OdOd togatoga sese podpod stalnimstalnim kulturamakulturamanalazinalazi 35.360 km 35.360 km iliili okooko 46 % 46 % teritorijeteritorije..

Pregled stanja zemljiPregled stanja zemljitata

ZemljiZemljitata RepublikeRepublike SrbijeSrbije susu veomaveomaheterogenaheterogena, , kaokao rezultatrezultat razlirazliitostiitosti geologeolokekepodlogepodloge, , klimeklime, , vegetacijevegetacije ii pedofaunepedofaune. .

UU ciljucilju oouvanjauvanja diverzitetadiverziteta uu okviruokviru integralnogintegralnogsistemasistema zazatitetite ivotneivotne sredinesredine pratiprati sese stanjestanje iinanainin korikorienjaenja zemljizemljitata, ,

identifikujuidentifikuju sese osetljivaosetljiva ii optereoptereenaena podrupodrujaja, , odreodreujuuju sese stepenstepen ii karakteristikekarakteristike zagazagaenjaenja..