8/2/2019 Zato NE termiki obraivana hrana

1/5

Zato NE termiki obraivana hrana?

-Nijeno ivo bide, osim oveka, ne priprema sebi topla jela. Nijena ivotinja na Zemlji ne unitava

sirovu hranu kuvanjem i peenjem, ne pije mleko posle ovikavanja o sisanja majinog mleka i ne

koristi lekove.

Kuhana hrana stvara kiselinu u telu, a viak kiseline stvara bolest.

Hrana zagrevana preko 45 stepeni ostaje bez vitamina i minerala. Oni se termikom obraom unitavaju.

Tako hranu iz ive, pretvaramo u mrtvu (praznu, bez hranjivih tvari). Telo sve to nije hrana (ili to je

mrtva/ prazna hrana) prepoznaje i obacuje kao otpa, to oprinosi nagomilavanju neprobavljenih

otpanih tvari u telu to razvija bolest.

Pravi vegetarijanci (vegani) koji jeu kuvanu hranu jo uvek ne ive puno zravije o svejea. Istraivanja

pokazuju a su najzraviji vegani sirovojelci. Oni najree oboljevaju.

Kako bi trebalo da izgleda idealna ljudska ishrana?

Zlatna pravila ishrane:

- iealna hrana za oveka je mono hrana = jena vrsta po obroku;

- hrana bi trebala da bude privlana oku, mirisna i ukusna bez zaina;

- odbaci kuhinjski lonac= ne kuvaj;

-jei oko 75% sirovog sveeg voda, oko 20% sveeg povrda (posebno zeleno lisnato) i oko 5% oraha i

semenki.

Vode je glavno. Sve ostalo je sporeno.

Orasi sare protuenzime koji ometaju normalnu probavu tvari to ih sari. Zbog teke probavljivosti,

ne meaj orahe sa nikakvom rugom hranom. To vrei za sve semenke.

Klice nisu preporuljive jer se pri procesu klijanja stvaraju tetni alkaloii. One nisu ni ukusne.

Zaini slue tome da bi se hrana koja je postupkom kuhanja postala bezvredna i bez ukusa-opet uinila

ukusnom, jer osetni ivci ukusa oslabljuju konzumacijom mrtve hrane.

Istina je a se mora jesti i neto masti a bi se u organizam mogli uinkovito primiti vitamini topiviu

masti, ali to neto malo masti to je organizmu potrebno ima ovoljno u vodu i povrdu.Takoe, vano je

znati a nae telo moe bez potekoda pretvoriti ugljikohirat u mast i obrnuto.

Zato je vode najvanija namirnica?

Vode je iealna hrana za oveka.Sve ostalo je sporeno. Prava prirona hrana bi trebala biti privlana

oku, mirisna i ukusna sama po sebi, bez ikakvih oataka i zaina. Vode je upravo to. Ljui su po priroi

vodojei. Sva ruga hrana je tee probavljiva. oveku neostaje (nije prisutanu ovoljnim koliinama):

Enzim celulaza - potreban za razgranju i probavu celuloze iz povrda, kojeg u ovoljnim koliinama imaju

svi ostali biljojei. Taj enzim je nuan a se iz trave, stabiljki, listova izvue ovoljno hranjivih tvari/

energije. Kako bismo obili ovoljno hranjivih tvari iz bilja (povrda) potrebno ga je jako obro i ugo

vakati (npr. kao preivanje ko krava) ili usitniti i popiti u obliku soka.

Enzim ptijalin - potreban za razgranju i probavu skroba, saranog u itaricama. Zbog nedostatka

8/2/2019 Zato NE termiki obraivana hrana

2/5

ptijalina ne moemo obro probaviti zrna itarica. Ima ga u maloj koliini u pljuvaci tako a on moe

obro rastvoriti krob samo ako se jako vae i slini. Rezultat neostatka ptijalina - neprobavljena

skrobna sluz se taloi svua u telu (posebno se lepi za povrinu krvnih ila) i uzrokuje zravstvene

potekode a kasnije i hronine bolesti. Npr.kolebanja krvnog pritiska (niski, visoki) imaju svoj uzrok u

uivanju skroba. Poslije mleka, penica uzrokuje najvie alergijskih reakcija.

Enzim urikaza - spreava stvaranje mokradne kiseline nastale kao nusproukt probave mesa. Ljui ne

poseuju ovoljno enzima za probavu mesa, a zaravanje mokradne kiseline u telu uzrokuje mnoge

zravstvene potekode i ugorono ovoi o razvoja hroninih bolesti.

Enzim laktoza - potreban za probavu mleka. U dobi od oko 3 godine (nakon odvikavanja od sisanja

majinog mleka), vedina ljui vie nema enzima laktoze u ovoljnim koliinama, a tokom goina se to jo

i smanjuje. Neprobavljeni mleni ostaci uzrokuju stvaranje kiseline i sluzi u ljudskom telu. Mleko je npr.

namirnica br.1 zasluna za stvaranje suvine sluzi u sinusima.

Vode je iealna hrana za oveka jer se sastoji o iealnog promera hranjivih tvari:

90% fruktoze, vodnog edera, ugljenih hirata

4-6% aminokiselina

2-3% minerala

1% vitamina

2% masnih kiselina

Ugljeni hirati su ono to je oveku najpotrebnije kao gorivo - za snagu/ energiju. Otuda i tolika

ovekova potreba za slatkim. I samo majino mleko npr.je slatko i sari vie ugljenih hirata o kravljeg.

Ko konzumacije voda treba biti oprezan. Vode uvek treba jesti na potpuno prazan eluac, jer vodni

eder u kombinaciji sa rugom hranom postie alkoholno vrenje to ometa probavu.

Prekiseljen organizam ne ponosi vode, vodna kiselina mu teko paa na zakiseljeni eluac. Nakon

idenja postom ili uim razobljem uzimanja uglavnom prirone, sirove hrane se to normalizira.

Crveno vino je zdravo?

Je li crveno vino zravo? Kau a povoljno utie na krvotok i sniava nivo holesterola, ali se predutkuje

da svee crveno groe sari iste uinkovite tvari kao i crveno vino. Uinkovitost se ne krije u alkoholu

nego u grou. Alkohol teti jetri i mozgu; eder (koji se esto oaje zbog breg vrenja) i sumpor

(konzervans koji se oaje za uu trajnost vina) takoe.

C vitamin npr. bolje utie na poviene vrenosti holesterola u krvi o crvenog vina. Pre obroka

preporuuje se uzimanje C vitamina kako bi spreilo taloenje holesterola.

Kiselina ili luina?

Ljui bi trebali uzimati hranu koja osigurava onos lunatog prema kiselom minimalno 70 prema 30,

odnosno idealno 80 prema 20% - u korist lunatog.

Ako je pH vrijenost neke tvari manja o 7 taa je smatramo kiselom, a ako je veda o 7 taa je

smatramo lunatom. pH voe je npr. tano 7 i ona se smatra neutralnom.

Normalna vrenost pH za nau krv iznosi 7,4 (blago lunato).

8/2/2019 Zato NE termiki obraivana hrana

3/5

Lunatu sreinu stvara svee vode, povrde i voa. Sve ostalo stvara kiselinu- sva kuvana hrana, sva hrana

ivotinskog porekla (mleko, sir, jaja), orasi, semenke, itarice. Da bi se telo neutraliziralo (povratilo u

blago lunato stanje) ono se stalno napree i posee npr. za zalihama alkalija (minerala poput kalcija i

magnezija).

Prekomerna kiselina u telu i krvi uzrokuje bolesti.

Je li dopuna prehrane vitaminsko-mineralnim oacima nuna?

-Ljudi, ovekoliki majmuni i zamorci ne mogu sami stvarati/ sintezitirati C vitamin. Sva ruga iva bida

mogu ga ga stvore u jetri iz glukoze. C vitamin je vrlo vaan vitamin za jaanje imunolokog sistema i

protiv infarkta jer jaa povrine krvnih ila i isti ih od taloga.

Pristae Prirone higijene (sirovojelci), ljui koji se hrane zravim prironim proizvoima bez termike

obrae ne bi trebali opunu vitaminima i mineralima. Prironi je proizvo uvek potpun, sari sve to

oveku i ostalim ivotinjama trebaju. Dopuna vitaminima i mineralima nije potrebna ako se ljudi mogu

uvek, 100-postotno hraniti vodem, povrdem i neto oraha i semenki koji su rasli na potpuno zravom tlu

koje jo nije mueno hemijskim srestvima za gnojenje, insekticiima i pesticiima. Naalost, anas ima

jako malo takvih proizvoa. Tla sa kojih potie naa hrana nisu vie ovoljno opskrbljena mineralima.

Istraivanja sa vitaminsko-mineralnim dodacima npr. pokazuju kako su se davanjem vitamina i minerala

pacijentima oni bre osloboili taloga nagomilanog u njima i bre ozravili.

to je bolest i kako nastaje?

Bolest je naprezanje tela da te ozdravi. Postoji samo jedan uzrok bolesti - zatrovanost tela i samo jedan

nain leenja - ostranjenje otrova. Dijagnoza neke bolesti nije nita rugo nego lokalizacija onoga

mjesta na kojem se tvoje telo bori protiv nakupljenog otrova i eli a ga se rei. Sve to nije hrana, telo

prepoznaje i odstranjuje kao otrov.

Belanevinski i skrobni otpa zaepljuje vene, ile, arterije, sve ilice u telu.

Mesojei u priroi nemaju povien holesterol jer jeu samo sirovo meso koje se ne taloi.

Visoka razina kolesterola i tlaka se najbre moe sniziti prehranom bez itarica.

Ugljeni hirati sa mnogo skroba (u itaricama) snano poiu vrenosti edera u krvi a kao reakcija na to

- raste nivo insulina u krvi. Pomodu peptinog hormona insulina koji se proizvoi u guterai, telo

regulie visok saraj edera na ponoljivi nivo. Uzrok ijabetesa je preterana konzumacija skroba i

edera. itna i ederna sluz.

Bakterije ne proiru u telo, one ved postoje u svakom organizmu. Mrtvom hranom ih pozivamo na

miljunsko razmnoavanje. Bakterije se hrane otpaom. Ukloni otpa. -Bakterijama i virusima su otrovni

proukti probave /mesa i itarica/ sjajna hrana.

Nekuvana, nemeanai nezainjena hrana je iealna za oveka. Sve rugo ovoi o civilizacijskih bolesti.

Ko ponosi mrtvu meanu hranu, taj je bolestan. Ponosi li bez problema mrtvu hranu, miljama si

aleko o pravog zravlja. Organizam zravog oveka omah na nju loe reaguje. Istroeni traktor

ponosi svakakvo smede, ali najfinija maina se omah pobuni.

Kako se leiti?

Bol, bilo gde u tijelu je vapaj tela za vodom - tekudinom potrebnom za razreivanje sluzi i taloga.

8/2/2019 Zato NE termiki obraivana hrana

4/5

Zapamti: termiki obraene masti skoro a se ne mogu ostraniti iz sua u kome se pri bez srestava za

njihovo otapanje.

Preporuuje se barem 2 l voe nevno, nezavisno o osedaju ei, jer smo egeneracijom i starenjem

izgubili normalan osedaj ei. Ostala iva bida na Zemlji ne uzimaju nikakvu rugu tekudinu osim voe.

Prema prironoj nauci o zravlju (Prirona higijena), ljusko telo je organizam koji funkcionie po naelu

samoizleenja. Telo samo sebe proiduje i lei. Ono samo uklanja tete to koje su napravili otrovi.

Za (samo) leenje mu je potrebno: sve vazuh, ista voa, ovoljno omora i sna, sirova hrana, prijatna

temperatura, suneva svetlost, ovoljno kretanja, zaovoljavajudi profesionalni ra/hobi i mirno

atmosfera u porodici i krugu prijatelja.

Ako se telo vie ne moe samo izlieiti,taa je ved prekasno - postalo je neizleivo. Prirona snaga

samoizleenja je uvek spremna a izlei ali ona zataji ko onih ljui koji su trajnim pogrenim vlaanjem

(navikama) unitili svoje stanice.

Zaboravite na tzv. lekovito bilje. Ono sari otrovnaeterina ulja i alkaloie koji su pri visokom oziranju

poneka i opasni za ivot. Takoe, ni ljui ni ivotinje ne biraju za jelo bilje gorkog ukusa. Ako eli a se

lei gorkim, otrovnim, samoniklim biljem, tvoj je organizam umesto a se usmeri na samoidenje

prisiljen prvo reavati taj otpa.

Bolest nastaje zbog nezravog naina ivota. Ako zaista eli a ozravi, jeini lek (terapija) bi trebala

biti menjanje tetnih navika.

Rak je poslednja stanica na tvom putu dugog postupanja protiv zakona prirode. Rak ne bukne

iznenenaa, poeo je bujati mnogo goina pre. Metastaze raka sare 10 puta vie belanevine nego

normalne stanice. Metastaze raka su preopeteredene prouktima razgranje belanevina. Za

ozdravljenje imaju izgleda karakterno jaki ljudi ako ubuude jeu samo sirovu hranu i mnogo se kredu.

Sirova hrana (vode, povrde i neto oraha i semenki), uz ovoljno iste voe i kretanja upotpunjene

vitaminsko-mineralnim dodacima, preduslov je optimalnog zdravlja.

Ideal medicine trebalo bi da bude - ukloniti potrebu ljudi za doktorom.

Helmut Wandmaker (1916-2007)

Ti e biti ponovo roen, tvojae kua, tvoj hram, biti opet ista. To e isto, zdravotijelo proizvesti zdrave misli i visoko samopotovanje, dok se bolestan ovjek bavi u svojoj glavibolesnim mislima, mora se boriti sa samo saaljenjem i svojom slabou.

Ne zadravaj se dakle dugo mislima pritrenutanom neugodnom stanju! Gledaj samo naprijed

k cilju! Prije svega: izbjegavaj svaki povratak starim prehrambenim navikama. Odasvud vreba Lucifer,

avao koji te eli epati! Ne samo pri toj detoksikaciji, ve i kasnije bit e ti taj avao za petama iaptati: "Ah, samo jo ovaj put, ta nee tinakoditi! Zato se eli toliko odricati i kloniti svih lijepih

8/2/2019 Zato NE termiki obraivana hrana

5/5

uitaka?'''Neka ti pomognu rijeima Martina Luther a koji je u jednoj takvoj situaciji uzviknuo: "Nosi seod mene, vrae stari!"

Ti vraa svoje zdravlje. Nije li to velika nagrada za prolazne tegobe i za to da e kasnije biti osloboen

bolesti, lijenika i straha? "Tko se zadnji smije, najslae se smije!", to je uvijek moj slogan. Tvoje su

dananje boli dakle samo sutranja sjeanja! Pokai konano volju, snagu i mudrost u svoju vlastitukorist!

Victorie Bidwell (SAD) njene knjige su jako dobre!