Iilil*m'Hf#rtl

#

t

i{:-Pr

,ff

fi

Frensis Kendal Lou

RMTIKE MEDU POLOVIMA:

zA$T0 sE Vottillo,

S\IADAMO I

PRAVIMO DECU

Prevod: Wadislav Dordevit

r, I lr)\ 1 r||.'ll;tlll.I r rr), r's irt:rrtllrll l.ottw!,r ',\ I ;retor" (ir:n11cr l)iffcrcnccs at FIome and :rt Work{ ,r1r1 1iql1t () I99(r trv lrrances Kendail Lor,rw'r\;r l)t irVir I)r'Lr\,oria i obiavljivanja zlidr2ava rutor( r':p1'rigll{tr)"ziLsrbijuiLrrn,(io'r2[x)-5.Mo(]KN.fi(]L.ri.o..[3c.g*rrilrr rr pr;ivlr ltrcvocl;t na srpski i oiriavljivania na srpskr;r.ti1.,' ilirr zrrrirzlrr,;t izriarrai.

Ltlrrvui: fulOC KN.llGIi ci.c,.o Rcograd Maikc Jcvrosinrc I7It'ie li',rri z;r k()]ltakt; 011/32 3l Ltr 33 Faks ()iL/13.14 (l3ii" nt lt i I : nrocknj igg(.1-r beocity.ncrtI'r'cvoii s englcskog: Vluclislav l)oruleviiI -cl:tunr i korr:k rula: Ncvcna VLrkajlovic.[ ]rerlitik: Srrfurr I(rslii'

Sturilpe: "1{ubikon" I}cograiiIrrvo izden.jc, Ilcoerad 200-5.['ir ;rl 50(i prinieraka

( il' , iilrlalo::iztrci;lr Lr prrblikucijiNrr;ocinlr biblrrtickl Srhi;c. Beilg1 jij

lii,'6i2

l-t)i.1. l.rcn:;i:; Krntiail{rrzjikc lncilLt p,.ric,r'intr : z;rilo sc vollllo. svitclillltr) I

,ravllltr) rit_.cir ./ [ircnsts Kcndri Lorr; prcvoclrr r_'rrrlcsf.i.'il \'lrrtlislriv I)ordcvic, , ( L lzd.) _ Ilcogracl1\4ou k n j i.qr.,r01)j ( I icrurrti: ilLririk.rn).'l i I .ir'. : iiLrslr .10 r:lt.

i'rcyrirl rjcill: Scr\' l:uctor .'l irlZ:j00.- ilrhiiorralijl: :ir. .10?-l I l.

lsBN 86-ir;.i5{)') 7'7-X

rr) 7l.lne - Nlu!karci - iliolo!ki ;r:ipckt('OtrlSS.Sit-i D I _t-{6;1.!19(,

$ndnini" .;r{,t...,;.i:.,,*,

btl,lfFi,t .. ' .. i {,1l*rq.,ifr*,ri#i

2IAI iVAI_NOST

UVOD

OL]LICI IIVOTA NA PLANE ]I ZEMLJI

I LAINO OBTCANJE JTDNAKOSTI IVlEDU POLOVIIV1A

PliVl 080: RAZLIK[

il rtt (l I f/ilzAK

III II'I ]EI_IGENCIJA i SKLONOSTI

IV S IAVOVI I VREDNOSI I

V ilAZi-ICITO ODRASTANJE

VIi]iKSiJALNOST. NAJVECA BAZI IKA

i'ru,0p.

7

I1lt5

27

29

,41

49

0'l

71

ufllJGl DE0: ZAST0 SMt) HAZLtCITt?

VII PROI\,']TNA POLA

VIi I VASPITANJE UPOTPUNJU.]E PRIRL]DU

IX TVOLUCIJA

IHECI DE0: RAZLIKE U Ptllu, KOD KUCE I NA POSLU

X IVIATERINSTVO I OCINSTVO

XI SEKS, RON1ANSA I BRAK

XII BITI ILI NE BITI DOVIACICA?

Xlll P0SA0: INTERESt I pRtSTUp

XIV POL I RADNO MESTO:SAVETIZA IVUSKAT]C[ IZENE

XV VIVE LA DIFFEBENCE!

BIBLiOGRAFIJA

B5

87

99

109

125

1?7

143

157

171

lE5

?-03

707

tA|{tfAt tt|$$T

L,eonu, dije mi je iivo interesovanje za predmer pornoglo darazvijem vlastite ideje, i DZudit, za ditenje rukopisa i mnoSrvosrar/efe. I)orijanir Vartonu-Iludu, koji je inspirisao naslov;(ieji, 'Ierezi, Vcllteru i Di| za izdavanje ove lepe knjige upreLlvidcnom roku, i morn uredniku Libiju, bez kttga se nehih usudrla da ovo obiavim.

||rf$u

Kada sam podela cla prrikr-rpliam Ina-

terijal za ovu knjigu, [-rila s.lm 'tl za-

bhidi cla su muikarci i Zenc, osittinekoliko kljtrcnih razlika u vezi sa

materinstvorn i aglesiiorn, uglavnonristi. Sacla se sa izvesriinr stidorn sc-

iarn svog glasnog negodovanja kadarne je Volter Vilijarns, rnoj priiatcli ipoznati amer:iiki ekoncrmista, ube-divno da su rnuikarci u mal-cnraticibolii od Zcna. Ja srm bila ivrslo ubc-

clcna da je vaspitanje (socijalizacifa)iskljLriivi uzrok bi|: kakvih poclela

na muSke i Zerrske sposotrnosli.

Baziike nredLr poiovinra

Posie goclinu dana iscrpnog prouciavanja, izaila sanl sapotllurlo novin stavorn. Fodela sanr cla prihvatarn shvatanjecle su nruSkarci i ienc roliko rezlic'iri tle nalrcnc priiradajuclvema razliditim vrstrrna" Ove knjiga slZinut osnovlrc razlikcdo kojih je moje akadentsko istrrZi'ranjc cloSlo, i pokuSava dapokaZe cla i rnuikarci i Zene, bcz obzira na -\z.rr.1 s,r,oju ru:liiitost,pruZa ju znlriajne doprinosc suvrcul en( )ltr ciru itv u.

Prcmda su nekc od navecleniir stLidija Sircg opscgl, ja samse prinrnrno usrecisrcdila na stavover vrcclnosti i ponaSanjenuikaraca t Lcna iz postindustriiskih sredina, koji sLr prikaza-ni uglavnom u istraiivanlima iz Siedinienih Amcriikih DrZa-va i Evrope. Razlog je jednostavan. Upravo tamo jc objavljennajveii deo stuclila o polovima. Razlog vi(e je ro (to jc fcmini-stiiiki pokret u Sjecllnjenim Anlcritkirn L)rZlvanra ocligrrrovrZnu ulogu u promeni sarnoprihvatanja Z6ni, i ito u pclslov-nom svctu Zcne viSe lidc na muikarce. Na osnovu toge) u sfa-n ju smo da pratimo razvoj teorije izje dnatenosti poiova, kro injcne ncodekivane poslcdicc.

Ima, naravno) lnnogo sliinosri izmedu muSkaracl i 2cne,ali kako to nije prcdmcr ove knjigc, ne bih se prcrcfeno tirnt:bavila.

Knjiga sc fbkusira na prosedne i op5te sklonosti rr 1-ronria-niLlr a lle na izuzetke. Uopitavenja su korisna, jer nlnr prrr;ZljLropita nadela koja spredavaju potrebu da svaki pllI izllovl raz-rni5ijamo o inlbrmaciji sa kojom se susredemo.

'l'o ne znadi da su svi muikarci karbonsker kopijc lcclnidrugih, niti d:r ie sc sve Zene ponaSati na isti nuiin 1r.tl isrtiirrokolnostina. Uprarro suprotno) skoro svako orl rtrs inrlr svoi,stva ko ja su tipidnija za suprotni pol, dok mali br.o j rn rrslirrr.ricaima sposobnosti, skionosti i vrednosti kojc vcontrr lir'e ne onekod Z6ni, i obrnuto. Ali uop5teno govorccr, r.lzlrlie iznrctlumuikaraca i Zdnd su suviSt'znadajne cla bi sc por.ir'lie . rr rrbctlc-na saln da, ako ih prihvatimo, moZemo imrti r,isc lirrrisri i lioclkudc i na nosh-r.

, za oplodnf u jaja, koie se nalazi u tc-

T : lu sitnijeg, glatkijeg varijeteta. Je-

) ainka tog mantcg variieteta racla je-

.--*---'---.-r'--t, dan plod (u nekim slr.rdajevima i

/,,-\( > Glr viSd,,posle 281 solarna drn.r.

(\-) L--(, € ) Nakon porocleir' onr,irnl

DEO IZ IZVESTAJA:

OBLICI ZII|OTA Il|A

PIA|I|ITI IEnIIUIU ZEMALJSKOJGODINI 2005.Arkturus 13Meduzvezdano istra2ivanie 265

Vladajuii inteligentni oblik Zivota

na planeti razvio se u dva razliditasmera) kako bi 5to viie napredovao.Krupniji i dlakaviji variietet dobio

ie funkciiu obezbeclivanja setnena

kada je nesposobanda sim preZivi.

1l

\\/\/ I- -fl E J -'. moe: da doji Potomka' i

It. t {rrll \ brine se o njenru u pr-

"-eP::,6 "l\_ ) vim godinama zivora,

t0

Razlike merju polovima

'r'cnrcla slic\'i u.svof im primarnim lu'kcijarna, riva vari-jctera imaju brojne fizidke, rnenrainc i emociorurne razrikc.

Jedn,r -od upedarlilvlilh je veia porroiivosr t r,,pirif. f**..l.-1epda se l2f) jeelinki krupnije fbrme zainc na surt it roo;"riirrki silnijc, nr kraju njihovih Livotarezulrar j. d";;;"r;;;;rian u ktxisr sirnije fbrrne.'Io

Je zato iro je prirnarni zadatak krupnijcg .,,arije rcta clazaititt i pomogne svom paru u vr.sti oko potoms tva. Iz Log rLlz_lr,g:r it.oir liz j..ki jle i, rgresivriiji. rcrnper.:lmr.ntniji i :Pre innijill1 l"Itr.i riziine porezc u Zivotu" .t-atocte

1. pn.itoZ,rili i;l;sIlll]t I StrL:cu, s t,bzit.ont na Lr.r cll vce:i tjcr_l \voH ziv()tJ 1tr.o\.otliLi z,hfevni'r r takr'idarskirn sreclinama, kako br obczbccii<;eko'.'lsku 'ociriku

svoni paru. Irrcmcla c'rZi'lia'a ;.1. iJzidke 'cakcijc

na srres, nJcgov 'rozak

je strukturir;ru iako claon toga uglavnurn niiL- svcsttn) i zJl.o mnogi priplclrrici ovogtipa nastavljaju da racle cio smrri.. flprkos s'.jo j

'acrrloclnoj snazi, on ,ie desto e.r.cio'al'.z.avisan ocl jeclirrke sitnije Ibrme. To je rnozcla zlro ir, rclc ar-tikuliic_svojc zclle i srrahove. on je rakode r'enralno r-'.ror,ilniji, poclioZniji porocirna i sklonili samoubisrvu.

Priiraclnice nranjcg varijctctr su zarluicrrc zl orlrTer.,aniccirrrirvcnih veza i civilizova.o porrnsrul. urrL; i;,,.;;;;;'ir:kc' koopcrativne drustvarro otruktulc, i .osc'rirr.rr.,tr ,cigo-vornost za plcnoienje kulturnih vrcd'osti nl r'll..lc. ,, u."rrr.njihcvog dugog i sporog sazrevanja. Dok sLr orl'rsi i,,,t trr,f,'ijeg varijetcta obeleieni jakim, grupninr,t,.,,gr,.r,r.,,.,,,-'iurnalo znakova cmociona lne

_naklonos ti, jccl in l<c,,,,,,, i.g vor:i_jctcta rrirvaju bliska pri.jatcljstva sa clrugirn lrrkvirn ;.Ci,rf.nmar*.ao i intimne porodidne veze. One sr, ,ir,,r,r1.,,,. r.l,, ,,liv.riuu seksu tokom iitavog svog zrelog doba, alituk,,..l. ,,,,,q,, ziu"e_ti

.sreino i bez n jega. Nasuprot ri jirna, ve jrnu lr.rlin I< i ve L:cg ve-rlJeteta;e opsecinuta seksom, i staino progenjrr 1.l,r,1r,r,lrriee rnt-n jcg vari jete ta kojc, s drugei stranc, vric orlllri, , pospcirrjuctirr tlvrrlrrnja jednih, I odbacuiuei Jrrruc.

Pripadnice manjeg varijeteta i.iu" ,1,,r,.,. rt.rlt. pr,l<lztrir,rsklonost ka nasri'i,;\kim, krirninlruir'rarlrr jurrrlr, i :;'.s.rr11 jjs

XY Veiila iednacina

su za podizanje potomstva, prateii njegovo c.,drastan je, i vczr-r-iuci se za svoje neposrcclno okruZenje, ciok njihovc baziincpotrebe zadovoljava rad pripadnika krupnijeg vari je rr.rr.a. f;)nesu sloboclne cla odabcru bilo kakve lktivnosri van ku,-.r:.. liar; ipripaclnici kmpnije {brme, ako ro zeic.

Posebno je inrcrcsantna kulrurna anomelij:r koj:i se pojr-vila r"r iiakciji manje forme iivota poslednjih dccer-ri ja. I porcclsvih svojih ociglcdnih preclnosri, mnoge rnanje jeclinkc su po-iele cla veruju kako pripadnici suprotne forrnc rmaju bol ji li-vr-,t. Kao rezultaI toga, zniidajan broj njih je zll_roravio svojet'rdicionalne uloge koje se tiiu druitvenc Liobrotriti dirlve vr-ste., i pokuiao dir opo'ail pripadnikc krupnijc lbrmc. izl,tittt:isc pri torn izuzetnim stresovirla i konllikrirnr. Ilii:c inrcrc-santno posrnatrilri koliko ie in vremena trebrri ch orkriir,r r.lrsu u zabludi.

t213

rAl|lr0 0BtcAt|JE

JrmrAr(0$Tr [llrilt|

POTOI|Iil|A

Naia biologija je odredila razliiite ftrnk-ci.je za mu(hu i iensku jedinku arste

homo sapiens. A'aia eaolucija je osna-

iila i oplen.enila te razlike. Naia ih.iecixilizacij a odraiaaala. Naia religij a

i nuie obrazoaanje su ih utarstili.

En Moir i DejxiLl Diesel

Mu5karac i iena se raziikuju na vi5e nadina. Najuodljivija ye razlika uniilrovim reprodukt ivnim sisterni-

15

Bazlrke rrrr:Cu poiovirna

nra, rniiria je rna i u ilzickirn svojstvima kola nisLr neposreclnovrrznfla;:a re.proclukci ju, kao ito jc naiin fiinkcionisania n jitro-vih mozgova. njihorro trtonaianje,,,'Lednosti, st"tvovi.

Oil pamtive ka se verovalo cla ,,razliiit" znaci .,nc je cinak,'"

i cla slr i:nc slatliji pr-rl, l tizicki imcntalnr" I zaisr:r, r.rcri'r:-nr;sf 2cnl jc izglcdala trko neosporna dr'ekovima nije udi-n;en o;zhiljrirl napor clu se to preispitr. A oncla su, sreclinomxIX 'rckl, istrrzu juci kosttirc u fl'rrrpi i i\'rcrii:i, nauenici ot-tr rili r nekc rr.vc dokazc c' rrzlikama, k.je su pop.riarnom sta-vu o ncjeclnakosti polova prLriilc naucni krcdihilitct.

(lrubo trrrcrncravajuc'i rnclzg.ve reicva, istrazivacji sLr otkrili da inrerlige'tni ijurir irnajLr veci i reZi rnozak ocl idiota.T'akodc su dojli do:zakljr-rdiia cla ienc imaju rnanjc.lal<ie rro_7'goye nego rnuslkarci. Tc dr.'i: d'injenice su prosi0 proi'Ociraiczakljuriak clu su zr:nc rnentrrln. slabijc rez.,'iicne ocl muikar-a,:a.(-iocline 1879, p'slc cle rai jnc analize ve licini rrinaesi niozsove.flisl:rv Lc IJon ic zapisrr,,:

Zenc irrt'cistlvljaju najrnleriorniji oblik ljuilske,: cvo-iucije, i bliie su dcci i clivljacima nego oclrasloni, civi-Uzovalton mu(karcu. Onc se ocllikujLr koicb1!ivoil:u.ncdoslcdnoic-<u, odsusf.voi-n rnisli i logil<c, keo i ne-sposr-rbrio(iu za razmiilla;rje. Rcz surlnje, po:;iojc irc_ke izuzctne Zerrc, vcoma srrperiorne rr oclrrosrr rlii pro--sedirog rnulkarca, ali one su izuzeci, kl,r iroiur-;r ,,...gnatprircrlnog, na primer, gru.ilc sa clvc gluvc...

tr)o k.rlja ,'{iX l'eka, 'aLid'ici sit usranovili broj.c r.eziike

mcclu poJrvi.ra, rlngirlne octr ncznatnih (rchti'll, o:ic{iijivostmuiktraca i iini na zvuk oitiog zviZclrrklr), rici vconui znlr:ai_nih (sposob'r)sr {ia racle pod pritisko'r, rellti'rri pr..gr'i ckrcii-ra i bola, jezicke sposobnosri). I)o l9l{), brl, jc 25 r.r:lt,rc'ei uodrcclnici potrrrc razlikc, a do 19,35, L.roj sc p(r\;c(:iro nrr 1.j7.

Za vreine tridesetih goclina XX veke, lirkrrs ist.rrzir,,:rrr jn scpomerio sl proccnjiVania flziikih sYojst :rvl nlr r)i ()il('r.iVilrrr(l

ia,u: ;ffi ifr li. fF,{fin li:r r{'{r'$*ij*

:rai ro s : rr'i i i'0, svada r r r,' ;;;;i l;mgidCI[r{h " fr ripn isr;'

i*| Iif3.ffiinrcresi. vretirrosti i stavovi mtiiklrar:r i 2cnii. Premcia ie cilitrh stur{ija l"rilo protno','isatrii.: boliih odnosii mecltt trioloviinei:roz iroije po;znr,,,itn jc rijihovih r.rziiki, i rlalic 1r: va2ila glrtvt'tit

prr:rnisl cJa stt Zcne inferiornijc tt ocittosLt rtrt nrttil<lrci:, ii,l;tiljihova iilfciiornosi inr:r iiioloiktt osuovtt.

POlllAK 0D Pnl[00H iNarUtrrJ KA VftSPtTANJU {rduexutrfii'osli: I)r'u1;og svct:;kog latlr. svr] jc r,'edi hr"oj ol-.rlzovlrnih lir"rdi

rriri'r1j{r ria s,uniii jrt u llioloii<ii lrorclilo polnih raz,likl, tt viscrtz.-ioga.

li p;vev11 rr-'citr, ttjihova -cu istl'il2iven je pokazlh rh i t:rlikcu rntt:li,qcnciji i sprisobnoslinllt muikar,.rca i ;rt.:nlt rristt roliko

"r:1iir.e liuo itt,, se i.;r;tijr-: prctl-tti:llrrvljiilrt zapi;iv(). lcir,": stt iak

rr;idnrai;ir':r1er nlu:;karcL: il nckitn otrlastlrnl! ldanitrr: rcorijc o

i.rnskoi inlcriornilsti biic ru Irr.)ve7'ane sa siicnirn ncol'ijllm;i o

plirorlnoj iniiriurnost.i "di.r1jaka" (.t'':.raz i.rporrebrljuvilil z-it cir-

nc i obojcric ljtrcli: koii i:ivr: tr pnirttitivnitrt ilruiivitnl). Slda,,

hnko sr.r sc socijlrini attlroplrLr;ri rl'c viie br',,ili utt;rlicniitt r;gi-oniml s\/crftl) pt)Iiii.rjnhr jc i,,ve j;:snije 11;i sc pf iitlilivntt ilrttsLvllinctltr"oobno lrdo{nil r:"i.zlikrrjtr.. i dr tc ilz.lii<,,r vtir: irrttilLt,.rrl Lttt'

r:nln tlrui{vu i srt--tii;ic (rn!. nt.)irotv1711ti1t,.fr. niLlitu) ttcqo oti bio-ior,liir.

I)ok :;u nauirlici srkrivali :.naL-:rt srellirtc tL oclt'i:r-livanjlL

l..uiiirra, psihr,rlozi sit cio(1i clo zekljuikll clri rnrrogi ;rrublcnrirjihovih pecijellta nlstuju kao poslcdica nckih rpc,liainiihrrticlia rz rlctin jstvl"

iiuodeiri slr loni rasluiorl -u;rrialolIi rioklz:i, ttrtiritiici r;tt

poicii rlr sr: pitiiju dl ii rt:ziikc izmr:itrt tlriiklrli:a i iclri ttog,-

stt-: irnaiu iliakvc i/i-)z{l s,.l hiolo.gijorn, ili su ilr,-,'i:ti;r is}tliucivtti.t sic.,-1 jcne'.r Iic r ji:in okoIiur,:.

StOEOSA IZBCIRA

{-l Io irir:nic ve Iikill pt-rm';r"lnjr u qocio.toikom i p:,iiloioikoitishqr,rilnju,;r-rpachx: i-c:rr: si.t illpoi-cit, pcliocl clrl[iokih p]ronrc"

ria. ltjajtidgJ,o\i()nliir r,rr tl, iril:r it' 1":l.tt!tt, iiojr jr: tlrrslovlti iz:r-

"t?47\, 't lir'i t {i 'i.rr -. lJr'-*

l6

/t '' g) -.

J- 1s:]r:s-]{rr-,1, / \I"'IliL\

Bazlike rnedir poiovlila

::v:rla re.,,oluci ju u odnttsima meclu polovima. prvi pur u istori_1i, iene su sc rciile neizbelnosti trudnoc,e, i clobilcjslobodu deiz:i[reru kacl. -_ pa iak i da ri - r:e irnati clecu. bem ito su sacrattioglc cla uiivirju istu scksualnu slobotlu l.ra. i rnr-rikarci.tlsfvarilc su - 6fo je claleko vaini,ie ,-i rLrr_,s,ierr,rsi r_lrr i,illoZc rtr_dcnje cle rcra, i naprr:duju u k.irijeri.

Kao rr:zlrltat toga) zupadnir' 2en:i'ia se svc viic .r,vrrrlo1r';irirc raclir' k.jc je u ovom trenufku bilo veonra pr,ir,lairozhog si:lnog rasta pleta.

tr'rvi put. icrri: nisu nrorirlc cia zrrrisc o.r m*ikai*ca kelia jeti l-ltlniu ckonornski opstlnak. Onc su bile slohoLirc cir birliusvojc uloge) p.fenla s(ipstvenoJn nahocXcnju i zlcloyolistvr-t.

0DEACIVAf,XJ E IrruSyvgruosrt|do', siob.;da leni je pr,Jstakla raz'oi moder'og ierni'i-s;tii':kog i)okrcia. koji 1C posti.i() v.:olll.r ssnrosvcstil' iczdcse rih iscdanrrlese trh gorlina XX I,cka.

laSto se volirno, svadarno i pravimo decu

IJ sLririni, feminisrkinje su tvrdile cia su, izr-rzev reproduk-ii'rrih razJika, mudkarci i Lene isri. sve razlike, clokazivanc':rtotinarna testova u nckoliko prethodnih clecenija, one su pri_pisale procesu socijalizacije. To, prerna njihovom rnidljenju,poii'je joi u trcnutk' kada se posravi pitanje : ,,I)a li je cleiakili dcvojdica?", i na'jega oclgovori. Od tog trenurka, clruirve-lir od:e kivlnja r,r poglcdu poh se dcfetu nrrnciu kroz mloirvr-rs'"iptilnih i man jc suptil'rh viclova. u svakor' cloclrru novoro-ileniretl i sveta.

ii'emi'isrkinje su verovale cla je taj proces nrroclto ite tallz.e 2ene, iiji se stntus por.e clio sl robovskint. One su ih zato po,z;irraic cla prekinu lance usl.vljlva'ja, i cla pcstu'u slclbodnc,a isti nadin kao i mrrikarci. f)rugim redinra, nruikarci sr-r zan;ih bili icleal korne ienc rreba da teZe.

Neobidno je to (to fcministidki pokrcr uprevo prihvarrpoiarn muike superiorn.st.i. Mecl'tir', rr k,'leksru sezcresc-rih, to zapravo i nc iz-ncnaclujc. |,la krajrr krajcva, rnuika su-perio'rosI je joi uvek bila clo'rinantan sta\r) p.scbno L]r-]trtarrlruitvenih nauila. MLliki tcrxetiiari, koji su u to vrclne clorni-

'iraii s'ciologijom i psihologijonl, sfirarrali s' ripiino rnuik;rsvtljs tl,a, popLlt ielie ztt sn'toclokazivan jem, elistrovcr t nos t i,dorni.acijc i rrr:zavisnosti, zclravim i po2cr jnirn za I jucle u celi-

'i. lluduci cla Zcnama nedostaju ta svojstva - prenla njihovommiiljenju - one su oiigleclno siabijc priiagocleiie. pesus kojisledi pojavio se u Psihobgiji tiudskih re:rik.l', sttrrtdardrtont ttri-t'ertitetshorn udiheniku iz 1965.

LI razliciitim ispitivanjima "rreruroticizma', ili lo(c pnla-godljivosri, postojr tendcncija da ienski prosek buclcdaleko ispocl muSkog. Prerna Bernrojtcrovorn inv.:nra-ru lic'osti (Ilentreuter PersonaliN hn,enton), 'l prinrer,norrire pokazuju cla su iene neurotidnijc, zatr,,orcnijc,nianje dontinantne, manje samopouzchne i sarnostalne,i druitveno zavisnijc od rnuikrraca (T'yler, srr" 256)"

ttl9

[]azlike rrrerlLr pclovirna

Sve do osai'cli,:sciih goelina, nik. se ni;e zapiiao cl* li ie'skasVoist-va p{)prit k'op.rltivnosri, povr:zlnosti, znvisil.stl i r.a-njirrosti, takode mogiu hiti zn;lci ztlrrvlja_

Za rrrc,r'e iezrlese tiir i sedamcresi:rrh, l'cmirrisikr'.ir.:, i svepcrpuilir,iji rnediji, podsticeli su z,:nc rli p.sranu sanropor.l-zclirnijt:. r'rczuvisnije_, sklorriji: Sr,lmorllrl<rizir-tnjti i munje osc_tl;ivi:. "i-rebiilcl jc cla cl.krzu svoj11 vr1.a,l11.sr, uiazcci u p6_ri6ya.kolinra ur-:zrvisnr jr rrladlju trrr(kurlci riij ruci:irli i vozlclr ka_-{irr{rna. do u,-:r.n;r-irii:kiir inienjer':,r-. i irspinjriui se la posiov-;liti icsrr,.ici. ne sitnl():{itto iio su nrLriki i-roslovi plnr,inili ,i"g,ttrltciiciottalna n:c'sk, zr'irtrltn ja, .,,,, r .,-l,rrr, Lrt. su smltrani su-,itrnski vrccl'ijirn. .[r:elinr l'rrl zcnsivcnosLr koji jc po;ririvno

'ci-'nir:r bih jc-' r-trc:1grcs1r,'11sst, i (po neki;n rrclilirlilrirr i-eirri-

ri isrkiu jaru :r) ods Listvcl tak nr i dars kog clr: ha.'l'r-i knjigc su bilc glav'o sredstvo za ohrikrvrnj* i'liljr:-

'rja tcr*rnisriikog pokrctr: Ztnsha tntstiha fleti Fr.,lttit, zrurk,

ririuh tr)lernrejn Grir i scA.ru urnu pr!.Lti';u relt,\rir.r:t- ( r )J,rsrttt.i,ni.stit:i.,IJcri Friiirn tvrcli cia sc prcviie alncri,:kih li:*a ,,clri.i.r:rstarc.le. dcti'jastr: zcnstl'c'osii tiJrl: ;tutittrttrrjL: ,!,rtttt.i:ica.,,r. lrrit larcit-lir-o ncfira razuirrcvanja za rlnlnrrrlri-.e [i,ric sLt ::nelr-voljnc s',ir-tjom rrlrigom il Tlvott.l:

Prilagorlcne ili zeir"iive iene kojc Zivc bi:z srrl<oL,u ilinclnlrar rL ograniccnom i,vclu r.lonlr, izgtihilL: !iit \r,,ojcvlasfito bidc; one clruge, jtc{rie, 6 Lt:,tl iLrlrr,. 1,,, Ltr,,,kintajri neku rteclu.

x)icrmcjn f.irir jc s n r.r t r'-ll,: zi: rr s t'r. r r():;r " rr'p'i11i; r1i 6i1 ),

i''ittituj...: lirrdskrm" sta'jcm, i t'rciiir tr: rlu bi i..i,..,-L l,i[o Llolje1-'.::r nrliki. kojc trcba clii lirpit:;le plr.r.rilii..L: u lr(rir.;t/l /tlr:lJobo_r'i*rr:. [ti:it,\{ilci ji:,:lrriia joi r-1e1ji:, sin;.rtl':rjri,:i rirr rrrrrl.. rxc:.r;lrli-1-,i 1{:rkrpl[)rtiic zcne.. i sttreir orl njiir "liL]f irt s1rrrq,.:" i -,r.,rl.,r,yc,'.

t.rirl jc '-1:r[,:.

r'r.'lila cia rorJitci;i nisu pr.iklutl.i zrr zrt],irik ;;rt1i-';,:rlIlj.,iifcrr,r,'rrrr el'.rii rle stt u"t:, ttglar,,tront,'turiitt.iic iltcst.i:cne,.):;nbc koji. trcrnljit r/ffitlr'nil iji sl;Lri:;la ,.rl tri,iiir.r;,.t lir-" in];riih

--'i i

'4=ft$\-

ZaSio se volimo, svadaino ipravirrrr: ciecr.r

irurova", tako da i brak i pr-rrocllcu rrcbl ukinuti. I ilccrl f,rcpr"r-stiti cirZavi.

I'oglerdi {'cininistkinja ie:zelesctih gociina XX veke ziiistlsc razlikiiju od onih sa pocctka veka, kath su nllogc sufialct-l<inje (:;lrfri"rr,qetles) obilatr-r li,,aliie osobinc lcnsrvenos'ri. l)otr;rr;.rrirner jc Dirrliju Vlrtl Hou, prcclvudnict rarlog pt-.klctu, kc,jal<rZc:

Z*n^ 1,, majkn v-rste, r)uvar [rcspomocnc rrovolotli:n-cacli, nlihov najraniji uciitclj, irjihov nu jveci v'ta,r.2u-na je llkode i stub kllceg od nic potiiu lnale s'.vlri kri-f e cla ju blegosli-rv irrrrotiiinom Zivoi Lr i iine g;a le-piiinr.U svinr pravirn civiiizacijarrrr) oni.l ic ta koje izvleiiurudkarcl iz n jcgovog priroclnog clivljastva, podstidil-ci gl ch sa njlrnr dcli ljutltv prerua potrrmeinru i rrngl-Zovlnjc u istinskonr i lojainonr zajccluisruu

wl{ .'*k

\N,(

21

///z;.5--!-

44;r#.\FIA

J)-aA=-

Ilazlike medu polcvirna

zenstvenost 'ije imala takv. znade nje za nove feministkinje.

Da bi se postigao bil. kakav uspeh, ienc m.rlju cla lic*e na rlLl-ikarcc, ne samo u svojirn i'tercsrivanjima, vcc i , svr'r izgle-d,. One rnorajll da br.rcl,r atlr:tski gradene i jake, ntoraiu cia ser,lztlrZavaju ocl noienja visokih potpetica, d'rinke i lepc oclcie,de pl'estanu cla briju loge. jcr je svaki poku(aj da se nagJasiZcnstveltosr ili iepota poziv na eksploatar-.iju.

Iako su l'emi'istki' jc zahtevalc od iena ch se 'acirnecu

sirmuskarcima, one su muikarce mrzele, i doiil,ljal,alc ih ka'Ncprijatelja. .fedna rrclikalnija gmpa u Sjeclinjenirn Ainc_riikirn l)r2avlma, Re clstokinz i, izloLlh je

'vakvo shvarln je u

s,,rom .L{anif'estu iz I 959 :

Mi u rnuikarcirna vidino preclmer svojc t.rpscsije.I{u5ka nadmoi je najsrarija, najosnovrriie ior.rla cio-minacijc. .. ,92,i ttudharci imaju ckonornske, se ksualnei psiholoike korisri ocl njc. Szti nruihurti ugn jcilr nyuz:ene.

Malo usemllenih glasova jc joS r-rvck rvrclilo cla .,(rn)o_

zda... treba ponovo razrnotriti nogucn.sr- cla tradicionaluapodela rada - sigr.rrno ne u svirn siuiajevir'a, lli u celini gre cla-no - nije rezultat nepravde ili otuclenja, vec rl.rirt e na potrebirnastala iz ko'rplikovanih mudkih i Zenskih Lclia i sklonosri".Studije su nasravile da otkrivaju razlike izrncclu polova, octr

kojih se neke teiko lnogu objasniri slrno urierjcnr srecline.dok clrugc jasnr ukazu ju na njihovc birloike os.ove. Ali ta srise otkriia zauernarivala, a njihovi ar-irori sLr bili sllutavani iismejavani u akademskim krugovirna, 1-roscb'o .cl pristalica[cminizma.

Novu ortodoksnu reoriju izneo jc ch. l)Zon Mani sa Uni-verziteta DZon Flopkins (/ohn Hophins Urtivcrsity.),1955. gocli-ne: "Seksualnost je neizdiferencirana prilikonr roclen ja .. . on;lse diferencira kao muska ili Zcnska r.rzlicirini iskrrsivima uodrastanju" (Moir i Jessel, str. 14).

laSlo se volirlo, srradanro i pravirno de cu

]. 4. sTA SE DOSODITO NA I'UTI,J OSTVARFNJA DVOPOLI'IOSTI?

l'4nogi su muSkalci i 2enc, naroiito u S jerlinjcniur Arncriikimtr)rZrrrarnar pokuiali da Zirze u skladu sa ubcclenjcrn de su rai:li-kc mr:du njima samci clruitvenogi porekll. Itrilikom vendanja,

lrostiz:rli su dogovor rJa posao neie biti od veieg znttltja za

ruru(karca nego za )enu, cla ce se kucni poslovi ravnotrrerllodeliti, i da rodcirje cleteta nece uticati na najvazniji aspektrrrrjilinog Zil'otir - njcnu kaiijcrr"r.

ijve io nije clalo clobre rczultaf.e. Mnclgc su Zene u rrkvinriri'akovimr oikrile de ih posao nc ispunjavl onlko kako sr.l

oiekivalc, i tr,-odele s;u cla osciaju krivicu ito ne provocle clovol j-no vremenil sa:svojorn decorn. I)eca kojl su oclrastlla u vrtirli-inl i'eSie su bila bolesna, i iniale su problcma s.r oclvajanjcmi'rd roditelja. Mnogi su muievi bili ljuti i uvrcdeni krda bikodlr"uie nailazili na urnornu, iscrpljenu ierru, i hrprr kuinih po-slovl, a iesfo i nezaclovoljni naciinom odgajtnj:r dccc. '1acla biplonalazili Zenu koja jc konzervlrivnija, i kojl prili',rata tracli-cionalnu ulogu. Ilrakovi r-r kojima su oba pitrrncra zaposlcna,zavrSavali su se razvoclom inno€lo ieic'c od brakova u kojinla jesauro ieclln partncr raclio puno raclno vrerue.

l'okuiaji da se obezbi:di "jeclnakost" )e l.il i rnuiklrricl u rit-ciu tlkocle su izazv:.rli probleme" Umesro cla uklonc riiskrirnin"r-ciju, zakonske mere kojc obezbeclu ju privilcgovani po\oi,a1 i.,J-

na sr.r jod vi6e istakle razlikc meclu poiovinra. Propisi o kvotii-ina, koji su irnali za cilj da obezbccle i-enama zasrupljernost u Lra-

dicionalnim muikim poslovima, iztzvaTi su ubeclenje cia ser Ze-

uama poslovi daju sarno zbog njihovog pola, a ne i zbog njiliovel;posobnosti. Kada se iena unaprcduje uilcsto rnu(karca, kojiima vi(e iskr-rstva i bolje kvalifikacije) serno cla tri se ispunilakvota, on sc oseia izuzctno neprijateljski raspoloien.

Prograrni zakona o kvotama nisu uspcli ni u cirnigim aspek-trma" Itadna mesta su i dalje ostala pocleijena prema polu, icnesu se i dalje ikolovale za "ienske posiove", i nastavljale da zara-duiu ntanie ocl rnuikaraca.

2322

flazi jke rnedu poiol,in.r;l

licministkirrjc su bile Lrtrcdrnt: d;r jr: ro zl.ros upornostj*uikar aca clir ic*c _drrc u srrh' placcnilrr. pottllnlc.i*i uloga,

rna, doi<. za scbe zilchiirvuju p'zicijr_r .clltri:ii,a*jt. Itli.", ,. *ru,,ruvcre'jc Sirii', tak' su li:ne i:rostl!aic ogr.rccnijc, a rnrr(karciur:zaclovol jni ji.

&[ecla f'ei'inisrl<i'ir:: i ltjiht vr rsi.rnis]jc.i,.:i i:ii:.ajlv:liu 'riI'r*e da,:enc'isu rai:iicitc r-rr-l nriiiii:ll-:rc*. r.ctk'i.ro }t intrteo claprotrtira na specijahrii ir.:'ski' :;1.r.scrb*trstr*ll. ih cla sc blv.rrtcittn sto zadovr,.lja\.,a sarrto iriiilt"u,c spr,-ciliinc polreLre Li i,cli-

koj vciirri pi'cifuizeci:i jos u'ck;r'crrrrll.lar,rjrr rrrrril<r.r_i, iuk, tlronu nrstavljaju .la sc u\rrir 1;l\ -iJ il iIe ulJ rnr:r1ki*r vr ciinr.rstiu'r ist;r\)rlvllira. Zcne se oserra ju

'clagrrirro [i '\;oirr

i,;e rli.liijsko*i,takuiiiurskonr r.rkruZe;iju. rli to nr: irri;:nrijr,i, jcr.srr rr1,,c.1i,p..1,lulrok nerrspcita lcii u njiiror,oj nesp;-rsuirlcsrj ri:r sr prillgoclc.

AKO iENE NE N1OSU HITI I{ACI JlIUsKAfli(I,f{TKA J\4U5KJXRCI BUDU KAO iH$I[..

"

{)elirnrcrio z:rLr ito su p'upeli iiupr-rii rl:l sc:rc'e uu:i r.r,: sliirretnu(kari':ir*a, a llctror. i klrr 'urgt;r,,or

1lr rilsrr.lr:i hr.j i:-t.l;rii,r,l-liia Lr razlikanil izme.lu nruirl<ih i 2r:r;skih i:i rir,tLlI,i-t./_11,,(][Ll) rri.,_

"'r trencl jc poieo cla sr: ur'raii r.r feruilrisiiiko pisenje krs.iir

oslrudesefih gr:tlini.i XX vi:ka. Mnur,gc _srr lclninistiiinjc u rlivtclnc potpuno plonrenilc sfarr. i zui<.ljr.rcile i1u su, nl kr:ajukra;eva, Zenskc vrecllosti ri st'ar.i suprerirrnijc. Urr.rrk su.]r_skitrr problcnra, objainj:n,aic su" tre7i iL rrrilikrij ;gri::,iji, stal_norn clokazivariju i prcr,rkupirlnoiiu silonr, il ruscllje r.ii to lcupr.tvo rt ienlskorn ncg()\,Jitjrr ) sTrl.unjlr i rtsi:clrjtrosl i'I'o jc naj:r'ilo

''r'u'irijutu rirrc iricjc: ri<,r i.e '* ilc lllogu dn buclu kao nruikarci, zairo nujklrr.iirc hi hrli kao j.cncj?

U knji;ri FeumLi:aciit.t,4*ii,rika,:]*i{)ri cpisirirr \,",()J(i t,'fr,riiu o{l tlvon ilr uiklrcu :

.".2il irovog rnuskarca, por'cliini i lir.rrr illrrr-iir;1 rs.r(isu tlko znaiajni keo i karijer.r. I pr11111li11il su ,_.ui< i r,:_ln:iji. Ako izaber'* r,:rcl u r.lekoj ll,,r1r,,,.rc,1i rr njrri lu,i,

Za5io se voljino, svadanto i pravimo decLr

prcclujr: poiako, izbegav:tjr_lii nagle rlspone na lestvi_ci. Odh ija unlpreclcnje koje bi znadilo pre kovre mcnira"tr i icii;i putovanjt.." Njegov (ef jr: u d:uclu: ,,Klkavji: to covck koji proprr(ra priliku da se popne na vrh,salno cla tri rnogao cla durra l_.ebu?" (srr. 204).

IJ knjizi Zurc i ljubaa: I{ulmnru rez,olttciia ,r 1,rnnrerrr, .irrI{ait (Sher Ilirg') r:rkoclc rvrcli clr muike vrecln.r;ri rreba zar'e-niti (iiuchnoinini) ienskim poglcclom na svt: r.

(.&1u(kc) Lrorbc za hi jcrarhijr,r i ciomin:rciju sc ne6e za-usraviii lko se i daljc buclu pcrsmatrale kao osnovniobiik ponaSanja, ili ako se samo zamene (lenskorn)koopcrativnoicru, bez revolucije u svesti. Nlma jeoiajniiki pofrebna rcvolucija u razmiiijanju i pona_ianju nl svlkonr nivou, jednl zaista vllzllrr llf()lncnit usvcsti (str. 761).

PO"dRATAK BIOLOG!,II

i\4i svaklko nlo'ano cla 'hrno

novo virjc'je ulogc lnuSklrac;r i2'-1ni^ Nlpori cla se poreknu razlikc, poveiali sn nertzLlmeva-rrjc

'reclu polovir'a, i cloncl rlesrecu i zbunjenost velikor'

b.oju lju<.1i. Najnovi ji fe'ri'istiiki pok,irrji d:r nruikarci us'o-!c razmiiljanj,,: i pona5anje Zcni su gubljcnje vlcm.nr, l osu-r1cni su n:t propastJ joi dramatidniju nego u prerhoclnoln po-

25t4

Razlike medu polovirna

kuiaju, kacia su se Zene rrudile cia prihvare razmi5ljanja i po_naianja muikaraca.

I)onekle i zbog takvog neuspeha f-eminizrna, novo shvar'-nyc se tokom osarndesctih godina XX veka probilo iz mnogihstudi ja koje su prcthcclno bile kritikovane i ignorisane. 'fcrmese priciruZila i nova eskalacija isrraiivanja

'ajrazliiirijih srrud-njaka: neurologi, gcnetiiari, psiirologA, sociologi.

svi rezultati tog rovog talasa studiji ncdvosmisreno po-l<uzuju isto * mnoge razlike u polovima, ukljuir_rjuci r nne kul*z.adi^i u vrednosti) stavove i sklonosti, imaju biolodku osno-vu. f'o ne znaii da uticaji okoilne nisu vaz'i, vei c1a su bi.lo-54ija i kultura rako usko povezane da ih je nemoguie odvojiti.

Razlike iznredu muSkaraca t L€fir se ne mogu izbrisatr.()ne su se razvile tokom miliona godina prirodne selekcije, ir)lle su tu rz sasvim opraVdanog razloga _ da bi osigurale opsta-nak naic vrste.

Do5lo je vreme da napusiimo ili/ili pristup, koji sve vicli ufernriilima rnuike ili Zenske superiornosti. Umesto toga, haj-Lk: da razmisliino kako prirodno partnerstvo'ruikaraca i zeni- l<ojc sc oslanja na snage oba pola, i opstaje uprkos naSirn na-p.rirna da ga uklonimo - l]rozc dl koristi svima narne ucl',,ildeset i prvorn veku.

:W.P,

::(- v

PRVI DEO

RAILIl(E

Zene rnuihurcinm nisu jednahe ni utemu, sent u od.go'trtrnosti. AIi nismo niirLferiornije, ni ntperiornije od njih. Misrno naprosto drugrt arsttt.

I; il n M ek ginli ( I'hy Llis hIcC) uil cy)

Irrziike, ernocionalne i mentllnerazlikc koje sc opisuju u sledeiihpet poglavlia iesu uop5tavanja - oncobuhvaraju veiinu muikaraca i ie-n:r, ali ne i sve.

Dok buclu ciitali, veiina ljudide pomisliti: ali ja znam Zenu ilirnuikarca koji sc ponaia sasvirnclrugadije od ovoga. Ja zato molimiitatelje cla imaju na umu da posto-

ie izuzeci gotovo za svako pravilo.Na primer, muSkarci su u prosekuzaTDk vi5i nego iene; naiviSa osobana svetu je muikarac, a najnila Le-

na. Nledurim, svi mi znamo nekevrlo visoke Lene, i ncke izuzetltoniske muSkarce.

IJopStrvaniu su ktrrisrtr ier ttatnpomaZu da stvorirno Siroku sliku uvezi sa ponaianjem. Kada u divliinisretnemo lava, mi se prvo p0pnemona drvo, pa onda postavljarno pita-nja da li je lav moZcla nediji ljubi-

2726

Razlike rner1u polovrma

nrac, da li je srar, da li je glaclan. I-ako je i sa ljudima. prvo rea_gu)cmo spontano i uopiteno, e zatim r. ni,nrru o moguiirn iz_i,rzecinra.

. . ^..11.,t,,rrnr, katla je rce o liudima. vjzno jc

cc svlkr muSklrac i Zena odstupiti ocl normeu jeclnom iii dva sludajr, u mo2i, .rk; ;;;".

rrnatt na urnu dasvog pola barem

Wffi

TIIO I nl|Olfrlt

Opita bioloika xrperiornost iene leii,dakle, tt iinjeni.ci da je ona aredni,jideo " . . arste, jer je njen principijelni tu-aar i zaititnih za areme rleijeg najose-tlj iuij cg perioda ra:ao.i,t.

Iiili Montegju

Mi imamo 46 hromozoma u svakojcclif i rrrSih rc|t. izuzev u sperrni i

Zenskoj poinoj ileliji (ovarijumu).Hromozorni nose genetski mlteli-fal koir odredufe naSc fiz.icke crrc) rdonekle i svojstva naieg tempcra-menta"

Zenska jajna ielija, kao i mu-5ka oplodna ielija (spermatozoicl),sadrZi samo 23 hromozoma, od ko-jih je jedan X ili Y polni hromo-

zom. Svaka jajna 6elija nosi Xhromozom, dok svaka sper-matozoid nosiili X ili Y hro-lnozom.

)

2829

Razlike medu polovima

Ako jajriu celiju oplodi sperrnatozoicl sa X hromozoirorn.bcba ce biti devojc-:rca. Ona ie inrati clva X hrorno::orna, XX.Akr spermat'zoiil ima y hrornozorn, bcba ie biti creiak (csirnakr se ncsro ne iskompliku je, kao sto iemo kas'ijc vicie ti;. rJnie imari jedan X i jedan y hromozorn, Xy.

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

pacov muZjak kastrira posle roclenja, on ie se razviti kao Zen-ka. Medutim, ako se ovarijurn izvadi iz Lenke pacova, ona cejoi uvek biti Zenka, dodu5e sterilna. Ako se liudskoj XY bcbidcsi neito 5to zaustavlja proizvoclnjr"r muikih hormona, ili {'e-

Lus iiini neosetliivirn na njih, rodiie se Zenska beba, trez obziraslo iur:"r Y hlonrozom.

I)rugirn redima, ako muiki hormoni lre preusmere pro-ccs, svaki fetus postaje devojdica. 'Io se zove Ez,itto naielo.l\i<t-loiki gledano, Eva je prethodih Aclamu.

Meclutim, ako muiki hormoni prcplave fetus, oni ne nrc-njapr samo reproduktivne organe bebe, vei i druge aspekte te-la, ukljudujuii i srrukturu i funkciju mozga.

VISINA I GRADA TEIA

Muikarci su u proseku za 7'% r'iii cld Zenal najvcia osoba nasvetu je muSkarac, a najriiZa Zena. Naravno, svi mi prrznajenoneke veoma visoke Zene, i neke izuzctno niske mu5karcc, alito su izuzeci.

$tn ortnra clrut nrcnrom, A DEVoJCIcu DEVoJScom?I XX i XY bebe imaju moguinosr da postanu i cledak i cievojdi_ca' obc nose sve neophoclne genctske i.ibrmacije cla bi razvilcmriike ili Zenskc karakreristike.

Ono ito dctaka iini dcdakorn. a clcvojticu clevojiicom, jc-ste sl(up gena - '"ruikih

ili zenskirr - koji se aktiviraju por-,,,,.upolnih hormona.

[I normalnirn sludajevina, oko Seste ncclclje po zai.ecu, yhromozom poclstide proizvoclnju supstance nazvafle FI_y ari_tigen. Ona se lepi na povr5inu ieiija koje bi se inade razvile ujajaica, i obrazuje tesfise. Koliko nam je poznator tu se zavria-va glavni zaclatak Y hrornozoma; od tog tre'utka, testisi preu_zirnaj'proces razvijanya m'skih osobinr. o'i t. c.inc rako stoproizvodc rnuike hormone (anclrogcne), koji spreiavaju raz-voj Zcnskih svojsrava u fetusu, i umesro njih sivaraju muikekarektcristike. Tesrisi rakode inraju firnkciju cla ,a v:rernc pu_bertera proizvedu dnrgi talas muikih horrnona.

Osnovni obrazac i za ljude, i za druge Zivorinje je ienski.Ako se restisi uklone iz muikog embriona pacovn, ili ako sc

DEVOJCICAD]J(]AK

3l30

infi*,t PAJ{n brv! iW*Arl'.$tlf ;'liFI,.,t'f ,i, ,.CraFr fp,"

Zaito se volimo, svadamo ipravimo Uelrir':*. ;,.;;r,Za vreme puherreta, dedakovi miiidi, posebno njcgove ru-

lic i rarnena) rastu mnogo brZe i jaie nego kocl devojdica. pro-.rtri;in muSkarac koji se nije poclvrgavao fizidkom treningu, zar'00o jc iirc'i otl prose.'n* zan..

'Ia dodatna lrolidina mi5iia daje muikarcima moguinosroi:r lakse ostanu vitki, jer rniiiii sagorcvaju viSe kaloriia od ma-srroie.'L'akodc, rnuSki hormoni pospcSujLr koncenrrisanje nra-:rrroia oko struka i gomjeg dela tela, u 6elilarna hoje su sposob,,rc cXr se brzo iire i skupljaju.

tasnoia sadinjarra 25% relaprosedne oclrasle ienc, I sarn,:ri 59/o plosednog oclraslog muSkarca. Zato Lene lakie plutr ju nrr,odi, rlok muikarc-i moraju viie da se potruclc cla hi osteii rrlpor,,rirni.

I)ok testosteron gracli proteinc, estrogen ih razbiya i po-spciujc sekupljanjc masri na gruclima, gornjcm dclu ruku, irrurodito na kukovima i butinania clevojiica u pllbertetu .Len-ska straZnjica jc za 4A0/o vefu nego muika.

Masnoiil u doirjem rlelu rela kod i6ni se veorna teiko gubi,icl ie ncophocllia kao pomoi za vrclne truclnoie i clojenia. po-trcbnl je z'iidrjna k.iidi'a masri da bi sc clojila beba bcz croclar-nog dobijanja kalorija, i da bi se srvorio oclgovarajuii clotoknrleka za vlemc prvih mescci, Stcl ie izuzetno vaZno za rast bebi-uLrg mozga (za prve deriri godine Zivora, on clostiZe dvc treiincsvole totalne velidine). Zapravo, rczerve masnoie su toliko va-Zne, da kada Zena previSe izgubi na teiini, nroZe da ost:lne bezlrr,ulacijc i postanc neplocln:r. Neuhranjcna trudnica nem;r do-voljnr-, masnoie koja je neophoclna za rest bebe.

If,lERClJA

&XLrikarci imaju vci:a pluia, koja primaju i clo 50% viic kisconi-ka ocl lcnskih, i saclrie 20% viie crvenih krvnih zrnaca^ 'l a clo-clarna koliiina krvnih zrnaca koja donosc kiseonik, i veii kapa-citet pir.ic1a, pruZaju uruikarcirna mnogo viie brzo raspoloZivc::nergije. Zene, rnetlutim, inogu ila se oslone na svoje vc6e rc-;ierve ntasti,, Sto im daje vise silagc na cluZi pcriod.

33

,;;it, i,p, 'e3? 4 7 1

{*"is'}lflsinor

Razlike medu oolovirna

Osim ito je proseini muikarac za 7a/o vtii ocl prosednc ic,ne) on ie i za 13% do 20% teii nego proseina Zena.

Za vrel:rrc adolescencije, estroge n jzaziv,t pro(ircn jc karii_c.e mlade clevojke, (ro clod;rrno poveiava obim nienih kukovr.Zenske su karlice napravljene takr da pomogll' bebar*a utruclnoii, i pri prolasku glave z, vrenrc poroclaja. Ze'ar*r sirekarlicc daju zclepasr (ljuljajLrci)hocl, prilii'o rrzliiir ocl brzor:hoda muikaraca. S obzirorl ria strukturu i nagib karlicno* po-jasa' ze'ske su butine spojcne sa kolenima pod oSrri jirn unrun,nego kod muiklraca, ito irn ote2ava penjanje.

mrir(lrMAsNofu,\'lisici saclinjavaju oko 409'n rcla mLrik:rracir. a selno z3,i',t Lt,l;Zini. Muski miiiii su takocle 159'o duzi i 30?. do,r0% clebtji oclie'skih. "l'a sc razlika razvi ja rokom pu berrel a, kada tcsris i lk-tivirajrr drugi talas rnuikih horm.na (ancrrrgcnl) Lr creiak.-vom telu" Primarni muiki horrnon jc tcstostero', au:rb.rii'istcroid koji stva.a sintezu proreina i pospesu jc rasr rki'a i rni-{iia, kao i zarastanje kostiju.

l2

Haziikq rneilLt Dnlovirna

UT!CAJ FIZICKIF{ RAU IIIft NA 8f\\iI".IrN.IE SPORTOMMuskarii s, krr,rpniji i jaii oci Zena, iniaju brze rellekse i viietrcnLltnc erncrgije. Takode, proporcija njihovih utlo'lt i gusti-na'jiirovih r'rsir.:a'ise odgo,"':rraju akti.;n.siirna kao iro sr_r tr-canjc i irrca'je. Ilrerna Dezlnonriri Morisu" Ze'c bacrju loptr-rsa

'iadl*krit--o'r oklcnritoni rrlrioie, pri i:emuL ,;e ruka ne dizcclo rrme*a, ba{ kao (io t' ii'i i irimpan'1. Maro

'jih, be:z oLtzi-r;r koiikr r]lrpornil vez[ralc, ir]ogu r' rla uredc sr'acliakIicorrro [<ren u toin {] a!_{o r'a., k ao ko ri m u ikri i.tica.

Sa ri'ug,: st'allc) icnr: su sevitl ji'ijcr 'eg' ;:nuil<eri:i, i nji-

l,o'/J \ ttlf il i,-' rlrr g,', r';r j rr ri,r.zaro ne izucrrcir,r;r,r t':irrjr:'ir:a ch muiklrci

'rd'rasrrjr-r ic-

nt'rt r;r iril \p()l t, \ rrrr:r. i:,:,rze\ r)l)ih kojizllrrev"rjrr iztirzljirtrst isavriljivosl ;r;1io'frrt',,;r. Zenc su jcrliralie, i.ik i ltolje tril muikrra_ca u akrrtb::t:;1.:r'rj gj111i;1.;1i,..i, r nri)E,i.r rjjvniJpravno cilt si: iakrni_ic si: nfima u trrtr<arr*r rru clrrp;t: strz_e. prvo rnciovit, sporisk'tai<nliiicnjc rr konre je trrtibe drl.r jr,-clnl iena, biirr ji: trtenle ocl20slti" un 'l-rr:1s'ln jc osvojila pr'\/e nsivor pr.ctriavii icst kil.nre-tara rrisc orl svr,.g niuikog konl<urr:ntl.

cuwn CIsf;TUtv05T

,\'tuikarci i,raju bolli pogrcrr'a rlar jru' ocr icnl" i reagriiLr rrr ien'' prou]cnc u gnstiui sr,'erlrsri. []ni r:rkotfe viclc boije nr clncv_noul svetlu, i irnaju boiju clLrhinsku percepe iju. Zcnc l,olie vi-de u.mraku, i itnaju irri ireri{irni pogicci, ier r:rspolai* sl rriieitapit:a i rlLrnjeva u rerini,, i priuraju iiri spekrar nldrri:a jl.

Zene su oserljivije na cloclir, ::vuk i r'i.is rrcgo rnLrSkal.ci.{J rekim tr:si.vinra. njiiiova oscrl jivosr na tjodirle L-ile rolikovec:a'ego i<.cl mu(karacr, rrl nlje triro nrkailvih podurllrnosriiznredu jt--rinili i drugih rczrl{ilra. o*c brzc rcgrslrujrr rrijanscgl:rsa i ro'ova) sesr pura su b.lji stuhisrr oci muikarrca. iL,licmogu cla cle rekru jri prorltcnc u jadini z,,ruku.

. .Esfnrgr:n posie pubertefa povciava icnskn osr:tljivost n:lmirise . l{e rre :;u, lakode, osetljir.ijc na gorke" a muskarci

'ra sla_

ne ukuse; :ic'enra viSe prijl vr:c' k,.lncenrracija aronutic_<nlh,.ioclat*kt I sla,Jl hrena.

laSto se voiimo, svadarno i pravimo decu

IIEAKCIJA NA BOL I STRES

4t:.e imaju brlazrr psiholoiku reakciju na srres nego muikar-. i. [IopSteno, rnudkarci irnaju viii prag troia od Zena, kojc re_rrg, ju brie

'a bol. Me clutim, lene se nran je Zale i viie ripe ka_tla su izloiene eksrremnoj hladnoii, i bolje pnclnose drg",rir jni fiziikr bol.

O(TKIVANA DUZI NA iIVOTN,i.r:rskc irilividuc ii'c duic ocl i'uskih u svlm iiv'rinjsl<i'r'/'r'stama) tako cla ljudska vrsta nije nikakav izuzetak. LI bilol':tm druitvu, u bilo kom clelu moclerno;{ svetari rr bilo kri.i.,lerosnoj gnrpi, umir.e viic nruikar.;rca nego Zini.

Nl sv:rkih i00 ienskih plodova, zairrc se izrnccl, i20 il'l{)

'ruskih. vi(e rnuikili ncgo Zenskih cnrbriona se izeubi

j'ia vrcnlc fnrclnoie, i viSc n jih bude mrtvt)ri)dcno. I ukt,r sc Lr

lijecLnjcni''r Airrcridkim l)rzavama, gcle je ishranl izuzer'otlobra, rocli oko 106 dedaka na 100 clevojdica" IoS rnanji broliici:aka prczivi trudn.iu u sironrainim zemljlrna. Muika *o-','urorieniacl viie pater ocl uroclenih bolesti, deide sc raclljr-r slgiuvocom, slcpilom ili polnom irmbivalc'cijom, i iak z_a i0%,

'iie Llmiru u prvom rnesecu zivora. L)cdaci sLr skloniji i'fck-i:ijama od dev.jdica, i re2e potlnose cledie bolesri. izLiz*v,clikog kuSljr.

sledcca poplava muike s'rrtnosti crrrazi i-l vi:e l*' karrrLc*clolescencije, oko dvaclcsetih, karia mlacli rnuikarci rn'or{}icice ocl dcvojr:ka ginu u nesrecnirn sluia jcvinrr, pogoto,,,u trsaobraiaju. Do izjed'ac:enja rnuikaraca i zene cl.l,zi u tride -

lcttm goctri'ama, clok poslc clctrilesetih broj r'trikaracl pot-.i-ille naglo da opada. oni podici, infarktu rri prir.r cese c titl z.:-lua, raku pluia detiri puta ie5dc, i'raj, tri putt vecc rllrrsc dabuclu,bijcni, i skloniji su oboljenjirna na riisainrnr rrurevrrrra iirozi jcrlc.

i tl primitivnim clrLrirvirn.r, bcz prisrupu rnodcrnrj rneriiciri. rnn.ge i:crit Lrrnirirne pcrroclaiu_

:.1

35

Razlike medir polovima

Zene i:oiu ju od raka clo;ki, mrierice , jajnika. i rnalog bro-ja naslccl.nih poremedaja koji se retko cleiavaju muikarcima. Usvakonr sludaju, clo seclanrdesctih, oclnos !c cl,ia prcrn;r jcdan ukorrst Lena,i cak 1l od i2 Zcni naclZivi svoje supruinike.

ZaSto toliko tnnogo mtiikartca u;nirc ri ranonr iieriodu?Neki iiLrdi smatraju ch jc veca srnrinost rnr,iSkarlc.r u dc[r(lcsc-tirn i pedesetim uzrokovilne sticsoln kouic sr-r o:.ii virie iz.loZc-ni. Macla, sve veii broj Zene uhzi r.r il;tc siresne raclne uslovc, r,r

n jiho';a oi:ekivana duiina Ltvljenit nastrvl jn cla rastc.T'im istraiivada u Sjeclinienim Arneriikirri I)r'irvaml irro-

uiavao je orlekivanu dulinu Zivota n;r 4(J.000 casnih sest;n'a ireilovniki (rnonaha). Svi sr,r bili l-,elci. sarnci, rnrir:ni Arneri-kanci. Niko nije puiio ilipio rtrkohoi, svi srr irnrli islLr is.hra-nu, i svi su po prolesiii trili uiite 1ji, tzla2ent rnrn]c ili visc jecl-

nakoj kolic'ini stresa. l)o starosti od -15 godin".t, ies,r--rLr scstr(: sumogle ch oi:ekuju da ce Zive ti pct i po gotlina rlr.r;ic ui:go lnoili]-si --a to je, na veliko iznenadcnjr:. ill< r'cia rrz-lik;-r lrcgo kodobidnih Zcni i rnu(karaca.

zniro muirnR(r UMrRU MLADT?

Izgleda cla postoje dva glavna razloE:t za rlnu snrrt rnuikurac;r^Jeclari imr veze sa hrorrLozttnrimo, t ilrugi su hcrn'torLintrt.

Vidcli smo cla clevojdicc naslecluju clva sctr od 2-l X hro-rrlozoma, dok dedaci imalu isti broj, ali ir samo ji:rlan or-l njihX, i on se nalazi u paru sa Y hrornozornoul) dljLrlr XY.

'llo je nepovoljno za muiki pc.l, jel je viie orl 3{) porcmeia-ja, ukljuiuiuii hcmofiliju, claltonizarn i miiiinu rlistrofi ju, ve-zano uprav c: za taj jerlini X hromozt-.ur. I )r:uotct.., r'e tko obo-ljcvaju od rih bolesti - nrr plimer. nl 16 urLrikih daltonislt ilo-lirzi jedna i.ena - zato ito one irnrjrr jos jcclnu inrisr-i zdravoggenil na svorn drugt:rm X irrclrnuzomu. Kiicla imrr iz"bola, telokorisri zclrav gen, tako da dcvojdice nece pririti orl porcnrcdljr,osim ako ne nasiecie isti dcf-e ktni gcri ocl ,rlro rociitcl j;r.

Me dutirn, te naslcclnc bolesti su samo lione kle orlgovornezil ogromrr'-r rrzlrku u oickivanoj dLrZilli iil'otu. {iili sc ch je

ZaSto se volimo, svadartr.r i pravimo detu

\,eca srnrtnost muikaleca viie uzrokovana delovaniem rnu-

'krh trrormona.Korl l6na, estrogen siiranjuje nivo loScg tipa holesrerola u

lr.rrri. 'f'o je vcr-ovirtno jechn od r:tzlogr zaito Zene tnanie pate ocl

srilnih bolesti. Estrogen takode jaia icnski imur-roloiki sistctn,

rrn.rZajudi najveii stepcn zaStite za vrcrne ploclnog periodir''I'cstt'rstcron, sa drugc slrane) povectava Sanse visokog pri-

iiska koji doprinosi srianotn napaclu i inlarktu. L)n jc tlkoclc:

l)ove:ian sa nasrlniikirn, agrcsivnim' riskantnim potiltsltt jt:m-

'to !c verovatno razlog zrtito rnu(karci u rnlaclosti, kacla im je;r.ivo lcstosl crone naivcdi, naideice stradaju u aulomobilskim i:; 1'rorlskinl nesreiaml.

VaZriost Lestosterona moZc se ilustrovati dinienicom da

riluilkarci u tluievrtiur boltticama, l<oiisrr krstrir-rrli i imrlitr ve-

r)rn.r lilali hroj muikilt hormona, kao i lenc, Zive trinaest do

ir(-rirn;lest goc'lina duZe nego zdravi rnuikarci-DrLrgi laktor koji rnoZcla dopl'inosi r.rno.i st,ri'tnosli mtt-

,rkaracl icste niihovl nelrlJfnost 1-rtr pitrniu zclrlvlia' Mcch-r

njrnra ima tlva putn viic alkoholiilra ncgo meclu Zenama; rt

:r jcclinii:nirn Anreriikirn f)rZlvatrlir, oni konzunirajti 6l% nr:-

ziiravih grickeiica. i pi jtr dva pLrta vi(c gaziranih napitaka. Po-

,.le secilurciesctih goclina, cluZina Zivota ntuSkaraca se procltt-

le.,'a; jedan ocl razloga ic tc 5to manjc piiu, hrlnc se kvalitetni-

1,:, i blr u lome se viie ponaiajtr kao Zcnc!

"MOZAK JE POLNI ORGAN"

[,judski rn,rzak teZi oko 1,37 kg, i sastoii se od dvc henisfere,

lrovczane klupkom vlakana zvanirn korpus kalozum (corpus

r:ollonrrn).IIcinisfcre su prekrivene sivim korteksom od ied-nog centimetra, u korte se obavijaiu vi5i procesi rni(ljenja'

Itozak muikaraca ie sirukturiran i funkcioni5e cloneklc

raziicito od rnozga Z6ni. 'l-o je posledica polnih liormona kojiprimarno deluju na mozak pri kraju trudnode, kada se on vrloLrbr;rrno razvria" Kada jc jcdnoni formiran prema muSkom,

3fi 37

Razlike rnerJu poiovima

oclnrlsno, ienskom moclelu, mozak jc veomrr otporarl na kasni-le prorncrne"

A[sI,iA I LTVA FIEMISFERA

l-eva hcniisl-era mozga je oclgovor'a za rrerbalne vr:itine. ka'si':;u govor, drtanje i pisanje, kao i urcdno obradivanre cletali-nih i'ibrrnacija, i logicno r'iilje,je. l)es'l srrrrlr nrrzgrr

'b-ractuje vizuclnc infbrmacije, i oclgovorna jc za prosLor.rle spo-sob'osii, ito ukljui'je, iznredu ostalog, i nrS oscclj ze orijcn_tacrju. l)esna srrana ohraduje velikc slike, kao i oblike, Seme.ilp:itrili(tne rnisli i neke emor:ije.

tr-er;a strana rTlozgil kont.liiie cicsnu strarru tela i obrnuto.

ML,'sKARCI VIiT KORISTE

DEStr'IU STRANU MOZGA,I SPECIJALIZOVANIJI SU OD iFNAPostojc znadr jnc indikacije da hornroni kod muskar eca izezi-vaju doninuciju clcsnc srrene tnozga. 'tr-akocfe, koci njih jr: po_dela racla izrnechl dve hemisfei:e pripriliino specij.lliz.,urrrr,clok jc koci Zcna neitt'r r.lvuorner.[ijc rrsporeclena.

u tcstovime kojima je urercra clektriina rktivnost lriozsacJedaka I cievojiica, pri rcsava';'u zadttaka ko jizlhre'rju vizuelno-prostorne sposobnosri, utvrcie'o jc da je kod clec:rkl clc-sna iiirana iliozga neprestano aktivna., clok se kocl devojiicaelektriinr aktivnost javlja u obe her'isf-ere. Iiacla se pojavioiieie'je na dcsnoj hernisl'cri, vizuelno-prostorne sposobno-sti muikrraca se claleko viSe unlanjujLr ncgo kocl zc'a, vero-valno zafo 5to iene u Lu svrhu koriste i levu hcntisferu.

Jcziike sposobnosri su rakode razlitito rasporedcne kocir'uikaraca i iena. Devojdice koriste obe hemisf'ere za jezickeluktivnosri poput sricanja siova, dok cleiaci korisle sanio lcvu:if Ianu"

Osanr procenara populacije je levoruko, i meclu njima jei-rirlr)go vi5e rnuikar"aca ncgo zcna. l,cvoruki muskarci irnajnilabi je jezicike sposobnosri (koje konrrolise leva hemisf-era) oclciesnorukih. sa cirr"lge stl'ane) vclrki procenat' jih su rnuziiari.

ZaSto se volirrio, svadaino i pravlmo decLr

rrrltr:maticari, inZen jeri i umetnici - ito sve zaht,cvl jake vizu-

' lno-prostorne veJtine, kojc kont.roliie clesna strenr mozga.I)esnoruki rnuikarci su veitiji sa trcvom ruklrrn ucl desrro-

rir kih Zena. U jcclnom test,u, ileiaci i cler.'ojclicc sr"r ;:tinol;cili rlarr svakoj ruci clrl-e po jcdan picrlmert koii nc snicju da vicic.'1-e:irr.r'lri {tr irn zatim uzcte_. i st:irilicnc ni:l i;io:;l mi)ogirll druginrrircilrrretirna iste veliiinr:" Od cli:cc sc treZiii) da identilikr-rju,rila ,,svoiir" r,lva prr:eirnei:.i. llevoicir:e su bii,; pr.rrJjeclnako do-iirc u ide rrtif ikovariiu prctlmctr, L:c:z abzrr;t ua rr,ikrr ir koioj sr,r

,ilZllc plerclmet, dok sir ile:drci rnnogo bcilje ideniilikol'ali ont:r'lcclnrctc koli su im hili Li levoj lu.:i.

('lini sc cl* su mt.l(kair;i sposr-rbniji ri,i ist,ot'rcrlicriL) rulruvLt-

tit vtzttclno-prostornc i vcrbllnc zaciurt<r: oc1 it:rr:i - lra plilrrcr,

'll pricaju tlok se palkir"rju.'I'o fe oirglcduo zelo Sto njihovrii:va i desna ilemisf'er:r funkcioniiu nckako nczlvisno jedna odi,ir"n13c" Sr druge strane) cini se tla su ienc boljc u istovrcrnc-iionr obavl.iairju poslova koji zatrtevaju upoLrebu i-irc hcrnislt-

38 l9

Razlike medu polovima

re - na pnrner, da ripkaju.na rasraruri i pridaju telefbnorn (obeaktivnosti preteZno angaZuju rstr.rhemisferu mozga).

--- \'"-

" .z"n? sluiaju pocljednako sa oba uha. clok mlikarci viiekorisre desno uho. Dcdaci sr_r spost.rbniji u reiavrulu ";u"1_no-prosrornili problema levim okom, koje ialje intir.rrru.ii"

direktno na desnu stranu mazgalnego clesnirn. ko.l clerrojc.icanema znadajnijih razlika.

Muikarci sLr skloniji menralnim porerneiajirna u levojher'isferi, ka. sto s* ierisizam, nasil'i seksuarni ispacli i (izofrenija" Oni pet puta deicle rnucaju, iesr pura su iesce clislck_sii'i, ieriri pura cleiie autisticjni. svc sr-r to clisf'nkcije ieve hemisfere n;rozgtr.

Sa clruge stranc) Zene su sklonijc poremciajima desne irc-rnisferc mozga, kao Sto su fobijc, deprcsi je i smen je'a ,.t rr,ni-nost (frigidnost).Kacla dedaci u utrobi maike dobijti manju kolidinu rnu_Skih horrnona ne€lo ito je uobiiajeno, rasporecl njihovih spo_sobnosri slidan je kao kocl clevojdica (uiAi VII poglavlje).

1." 13. CORPUS CALI.OSUM I HTPOTALAMUSZadnji deo korpus kalosuma (corptts colktstmt)klLrpka viakana,koje povezujc obe mozdane rremisfere je cro 23%sirr ; "".i to,iidni ncgo kod mu5karaca. Razlika jc toliko ;orrro au ,.-poiosobe moZe pogociiti sn sroprocenrnom tadnoiiu, surrro k.o,posmatranje ove znaiajne veze. Naudrrjci vcru ju ja iz rctg raz_Ioga informacije brzc proiaze izmcclu dve hernisfere kocl zininego koil muSkaracl.

Hipotalamus) centar za seksualnu privladnost u mozgll,dvaput je vedi kocl prosednog muikarca nego kocl prosec:ne iene.

.Tela i mozgovi mu.karaca i i6nA raivtllru ,. ,.,n ,oriiC.ii.nadine, i u razlidjte svrhe.,Prema tomc, oni imaju clrugadije:sposobnosri i prirodne sklonosti, kao i clrugadije .,r,iuu. ivrednosti. 'fo cre biti razmotreno u naredna dva poglavlja.

$$$

ill|TtilffHil0tJA

r$I(r0rl|0$n

l,laia otkriia. raista pcttarduju. rnrc itostt 'pevtici i pisci iesto tardili, i u ita jeprosetna osoba dugo aeroztala, a to jeda se nnikarci i iene ne sann razlititoponaialtt, aei i rasliiito "rnisle".

D. Vekslcr (.1). ll?e&sler)

Svako bez pogovora prihvata rla se

mu5karci i iene razlikuju u velidinii obliku tela. Veiina ljudr moZe daprihvati da se oni takocle razJikuju uproporcijama masti, miiiia i struk-turi mozga. Ali kada je rc<": o ra;:lika-

f

4i)41

Raziike medu polovima

'ra izrnec'u rnuikih i Zenskih mentarnih sposobnosti i sklon.r-

sti, pojavljuje se znacajan oipor. Neki joi uvek odbija,,-, il;;'1_:::]ll I

ove rvrdnje, iak i poito su porvrdene _nogob.oyni*slutlitama.

Izglcda kao da nas nesto u narna samima tera da veru jemokako imarno broZanski potencijal, kako ne puriq:. 0.1."i".granice naiih sposobnosti, i kako sve rnozerno da ostvarirno,sarlo uz odgovarajuiu priliku i vcibanie.

Cinjenice pokazuju suprotno. Nc samo cla srno ograniienirr onome ito moZerno da postignemo, vei mnoga nrS"o og.uri-c-'enja zavise upravo od na5eg pola.

OPiTA INTETIGE|\TCIJA

MuSkarci i Zene, dedaci i devojiice, postiZu isre rezulraie na re_stovima intelige'cije. Razlog lezi u torne Sto se kreatori lestovainrcligencije, rrucle da pitanfa u kojima ilevojdicc porriZ,, t,ot1.rezuliare budu podjeclnako zaslupljena kao i ona loja viie oj-i::rl''11"

deiacirna, rako da ukupni rezukar nc f.avorizuje nije_ctan nol.

VIZUELNO.PROSTORNA sPOSOBNOSTNajveia razlika mctfu polovirna je pronadena u vizuelno_pro_storninr sposobnostimq koje ukljuduju veStinu cla se u umuzamisle oblici, pozicije i proporcije srvari. Ta vcitina j"p;;.:zana sa apstraktnim, naudnim i mehanidkim umec.irna i mate_nrlt ii'kjrn tiponr rezonovrrnju.

Veiina cledaka uporno naclma5uje devojdice u prosrornimzadacima, posebno u pubertetu, macla se njihova prednosrprepoznaje i izmecru. seste i osme godine. 'ro se p&nrrto ,skoro svakoj ljLrdskoj grupi koja je lpitiva'a, kao i kocl mn._gih.Zivotinja, na primer) pacova. Kacla je tesrlrana sposobnostljudi da rese problem porneianih slidica (puzle), u 105 razlidi_tih. populacionih grupa iirom ,u",u, oj'r,ajprimirivnijih donajnaprednijih, 99 grupa je pokazalo definiiivnu ,,rSt, ,u_Ilerlofnost.

ZaSto se volirro, svadamo i pravimo decu

Prostorna supcriornosr cledaka i muikaraca takodc je jasnor"rodljiva na tcstovinla koji podrazumevaju rctrentifikovanie ied-nostavnog oblika sakrivenog u cirugom sloZcnijem.

Jechra od posledica prostorne supcriornosti rnuikaraca jei bolji ose6aj za orijentaciju. 'l'o rakocle znaci da ie niima lakiccia tumadc tnape. Mnoge Zene moraju cla okrcnu mapu u prav-cu u konl idu da bi mogle da se orijentiiu.

Drtrga pr:sleclica je ta da nruikarci clominirajr_r iahovskimSampionatirnt po celom sve tr) 98% svih registrovanih parenl-ta jer nlihovo delo, i dva puta je viSe rnuikaraca nego icna riavrhu hijcrarhijske lcstvice u meiranidkirl sposobnosrima.

MATEMATIKA I NAUKA

Apstraktno il]atematidko rezonovanje je takocJe povezano saprostornim veStinama. Nema razlike u matenatiikim sposolr-nostima cledaka i dcvojdica pre puberteta, ali izmedu devete i

12.12

Razlike medu polovirna

trrnaesre godine, kada matematiiki raduni postaju apstraktni_ji, deiaci poiinju viie da se istidu. Inreresanrno, aclolesc-enrki-nle naclma5uju dedake u aritmetici, ito je zasiuga ieve stra'e:ilrozga) ali na najviiim nivoima matematike, gcte lake prostor_ne sposobnosri dolaze do rzraiaja, dedaci potpuno zrsenjLrjLrclevojdice. IstraZivadi su izmedu r972. i r979. godine izvr(iliSest [estiranja, u kojima su traZiri talentovane d'anacstopocli-(njake koji mogu, uprkos tome Sto nemaju d.r,olino,;lrr,r)r,ur_nja, da re5avaju matematidke zaclatke narnenjene starijima.Oni su pronaSli oko 10.000 clece koja zaclovoljavaiu tc visokestand;lrde, ali su bili zaprcpaiicni otkriiem da decaci nadnrr-(irju clevojcice u odnosu l3:1. Staviie, prosedan broj bociovakocl cledaka bio je mnogo veii nego kocicievojdica, i ni u jccl-nom sludaju devojdica nije bila prva ne fesrlr.

Neito kasnije, isti par je pregledao rezultatc nove grupe ocl24.000 dece, i pronaSao istu razliku u njihovim ,purobrrorii*r.u pot'azi za decom sa vrhunskim matematidkim sposobnosri-ma na nivou ditave nacije, oni su pronaili 63 decaia i nijednudevojdicu.

Dedaci takocle imaju bolyu sposotrnost uienja naricnih sa-drLaja, i generalno se viie interesuju za nauku nego devojdice.

JEZIK

Devojiice ranije progovore) reditije su u preclskolskorn uzra_stu, ditaju lak5e, i bolje su u gramarici, inrerpunkciji i srica'jusiova. Izmedu 3. i 10. godine, rezulrarijezidkih resrova cledakai devojcica se izjednadavaju, ali u periodu izmedu 10. i l l go_dine, devojdice ponovo podinju da nadmaiuju dedake, cla blsejaz proiirio kroz adolescenciju. f inejdzerke lakie ui. ,rron"jezike, i bolje su od mladiia u sricanju slova, interpunkci ji,sposobnosti re5avanja anagrama, verbalnom rczonovanju, re-ditosti, razumevanju teikog rnaterijala, logiikim ocinosima ikreativnom pisanju.

Dedaci mucaju rri do detiri pura deiie od devojdica, i ne_sposobnost ditanja je kod njih tri do deser procenata veca.

laSto se volimo, svadamo i pravimo decu

SAZNAJNE FUNKCIJE I MEMORIJA

Zerle su ose tljivije na kontekst, i bolf e su tt uodavanju perifcr-nih intbrmacija od muikaraca. I'oSto zaleclno provecltt petlta-cst do dvadeset minuta u sobi punoj liudi, Zcne tadnije odgo-vara ju na pit:rnja o s[varima u sobi" One su takode brZc u per-cL:pciii nego muSkarci, Sto znadi da mogu brZe da iclcntilikuluprednrcte .

I'oito poglcda ju sto na kome se nalirzi f,sortimstt razltorrt-znih predrneta, nabacanih bez ikakvog reda, Zene ie se bolieprisetitr njihove lokacije ipoloZaja. One su takoclc sposobnijeda se prisetc oznaka pored puta. Joi kao devof dice) one imaiubolju memorrju zt iezi(ke sadrZaje od muikalaca.

trzglecla da f e kod muikaraca slabija povezonost izntectunjihove saznajne i emocionalnc reakcije nego kocl Zeni. Kor-pus kalosutn (corpus callosurn) je odgovoran za intcgrislnie iprebacivanje inibrmacija kojc obraduju vizuelne i emocio-nalne podatkc. MoZda je dodatna debljina razlog zaito se ie-nc lakie iclentilikuf u sa svojint emocijrrna, i lakie govol'e o

ru jiuia.

:['=/

il@i

4)

Razlike medir polovinra

MOTORICKE SPO5OBNOSTI I SENZORNA OJTRINAZe'ne nadmasuju muikarce u manuernim zadacirn'koji zahte-vaju linu motoricku koordinaciju, na primer, ubada'je malihplestrdnih klinova u odgovaraj,da mesta. Muikarci su bolji irnororidkim vc5rinama koic ukljuduju navodenje ka meti, po-put baca'ja srrelice, i inraj' borju koorcrinacij, oc.iju i .ui.u ,,lgrama sa loptom.

Kacla su im pokazane slike glurnaca sa oclgovarajuc,im iz_ra7lma lica, Zene sri biie boljc u identifikovanju crnocija. OncpaiJjivi;e posmarraju lica, i brZe reaguju na nijlns e izraza izviliiova. To im claje vedr.i oitririu kacia jc rcJ o opaZanju,luru;cenju i oclgovorirna priiikorn verbalne ili ncverbalneki.:,iii unikaci je.

Oitrina njihovih dula, u kombinaciji sa njihovonr sposob_rur-ricu..cla prikupe spoljne i manjc vaZnc inlbrniacijc, cluyc lu-vinu "Zensku irituiciju" (,,ftrnule iriuitiorr',).

RETULT'ATI U SKOLI

U proscku, devojdice clobijajtr bolje ocene rokom ikolovanja,ne.zbog vciili sp.sobnosti, ncgo zato ito se viie tr.uc{c i irnejuboije raclne navike. Onc poklzuju vi(e interesovanla za Skol-skc akrivnosri, i rede napuirrrju ikolu.

Ako sc posmarra ju rezulrari u Skoli, viie dedaka negt_r de_vojiica ima i na vrhu i na clnu lestvicc.

HORMONI I MENTALNE SPOSOBNOSTI'l'estosteron pospeiujc Llpornosr i paznju, pornaiuii koncen-tracijr.r i snianjujuii mcntalni ,"r,or.

Mrliki hormoni su takocle povezani sa prostornrm vciti_namal ali je taj odnos slozen. Ako je nivo testostcronl izuzet_no visok ili izuzetno nizak, prostorne ve5tine slabc. DrLrgimrciima, one su najveie kada je nivo testosrerona ulneren --itcrznaii visok kod devojdica, a nizak kod deiaka.

Visok nivo estrogena slatri prosiornu sposobnost, ali po_veiava brze, r'e5re, pokrere, kao i recirost i tolju dikciiu. Re_zultati iena u prostornim veZbama, kao ito jc mentalno rotira_

ZaSto se volirno, svadamo i pravimo decu

nje trodimenzionalnih oblika, popravljaju se od 50% do 100%karia imaju menstruacif u i najniZi nivo estrogena.

Devojdice sa visokim nivoom estrogena) ose rijivije su .nii

cloclir, miris i zvuk, i bolje pamte detalf c.

OPiTA SLIKA

Mrlikarci irnaju snaZnije vizuelno-prosrorne i rnehanidke spo-sobnosti, i veiu sposol-rnost za lpstraktnu rnittelnatiku, naukui tehnoiogiju. N jihovo razmiiljanje tcZi linearnosti i apsrrakt-nosti.

Zene imajr-r jaie jezidke sposobnosri i bolje opaZaju, a nji-hovo je r:trzmi5ljanje vi5e narativno i konkre rno.

Mu5karci su lbkusiraniji, ripomiji, objekrivnili i anali-tii'niji. Oni objainjavaju i tumade stvari rako 5to ih rastavljajuna dclove . Zene su osetljivile na sriptilne niianse izraiavanja, ipromene u svom okruZenju. One dolazc do spoznajc posinra-trajuii rast i promenu sveta sa kojim se oseiaju ernocionalncrpovezane.

47

,i.$TAtf0l|t tlfnrilru0$n

Muikarci r iene ima.ju prilihrc ruzlitittemperamettt i 1toffelte, u nustojtutje fa-ministhinja da se to poreRne poaecqr)artztalttet i smanjuje zurJoaobistzto obopola.

f)r IJe ntlittnin lipok (I)r BenjunirtS pock)

Razlike u sklonosrirna i sposobno-stima muikarlca i 2dni kojc sLl pcl-lnenllte l'aZne su i intcresantle. Mc-clutirn, one postajn nev;rZnc i<acll seuporcele sa clrailaticln inr rlzliklrrrau interesirna, stavclviml i triinimkarakteristikama koje su ottr<rivene:u r, eliktlnr hrojrr stu.lif ;.r.

( .a--

(qY.

,+9

llazlike medu polovima

OPSTA SVOJ$TVA LIC$IO5TI

U ii:st razliiitih. modernih kulturi., muSkarcima i Zcnlrrra jepcistavljlno pitan!e "kakv;,1tri osoba voleo/la cla bucleS?" Mu-(karci su odgovarali da tri volclj da trirdu praktidni, proniclyi-vi, samouvereni, clorninilntni, kriticnj i sposobni cla sc kon-tlolidu; dok su 1-ene iclcic da buclu ljupke, osedajric, inrpul-sivne, saoscc-a jne i dari:ll jive. '['e st ovi sIr-]vovii i intcresovan ja

sn iicpite pokllzaii cia rru rnuikarci i cieiaci avallturisfidki na-sirojcni, flzltlkj snlini, :;ilrnouvereni, lrgrcsivni, robusni,crvrsii i neusrraiivi. Oni se,: irrrL:r:c-srrju zrt nruku i Iizidi<e l-eno-rnetrIel ma(iric, alat i ;l'onalaskc, i zaokupljeni su upsirirkt-nim principltna.

licne su viie rlornacinski j estcrski usn)erene. i gr:lleralncr.,riirc vole se r-icci: aklivnosti 'l :aJ[\/L'rl'cl]onl pros[(]nr. One sLr sa-i'si:riuine i iclc cl:r ua(:stvii,u i pornaZr.r u rastu i razvoju drr-rgih.lijrhov identiir:t sc ti vcliko.! r..'rcri gracli na poircbi cla sluZciliru;irna clok se razl,iiajtr. Pitan jc kojc icne najieicc postlvljl-jrr rr psihotcllpijl glasi; "f)a li pruinrn clovr.rtrjno?". ciok se rnu-i11r.;tlac pifa: "I)r li poirrizcirr rlovoljnoT" Ze,nc su usmcrcnc kax.rio(iistlJ rnuSkarci ka cilju. Muikarac icli de konrr,rli(c" ienai"i:i i'eagujc"

Razlii:ite vrcdnosf i rnuikanica i iini pokazane su u jccl-

nom cksperinrcntu Lr l<ojcnr irn je clet list papira sa clvc pall-lelnc linije. i cclnjih se traiiio tla nedro nitcrraju. MuSkarci sr-i

osLavljali linije otvorcne., i prcobraZavali ih u slike alttomo-biia i proiekiila, i:esto sa indikacijam.i pokrcL:r. Zcrre su ilrspajalc, i stvaraic statianc siike sobi sa cvccem i kuinim na-meitajem.

Slidnc riu razlil<e netlene i kacla su devojiice i dciaci za-rnoljcni cll konstruiiu jetlnr.r zaniurljivu lihnsku sccnu. I)e-vojr-\icc sr,i stverale staiiikc zatvorene scencJ kao 5to su sobe sa

nirrneitajern i ljudinl"r u s','akodnevnoj garclcrobi. l)eiaci su:ri',rtrali scene ko.je sugerisr: trt-:nutak zaustavljene krefnjc, sa

rurrtonlol,.ilima i visi-rkim zgrldane, se ruievinarna i katastro-iilnla, sa l judrntu u uniftrrnlanra.

Zasto se voljmo, svadamo i pravimo decLr

SAIVIOSVEST I SAMOPOSTOVANJ E

i rnuikarci t Lene viie cene kvalitete muSkosti nego Zenstvr-nosti, i omalovaiavaju posao koji uradc iene. Kada srr z:tnlo-ljcni da napiiu pride o uspcinim poiedincima, i ledni i r1r'.rgi.rLl srecne okolnosti vezivali za uspe5nog muSkarca, dok s'-l

rrspeinim Zenama pripisivali bolne i poniZavajuie stvari.Iz ovoga nekcl nro2c cla zakijricli kako Zcne inrrju iurnjc su-

mopoStovanja nego rnuSkarci. Meclutim, kacla je tesriran n:l-iin na koji rnisle cla ih drugi dolivljavaju, kao i to krko,loZivlyavaju sanli sebe ienc su pokazale isto roliko samopo-,rfovanja kao i muiklrci. Razlika potic:e oclatlc ito su Zenesprenlnije da priznaju svoje neuspchc, i cla za niih okrivc scbc.A4uikarci ieiie laZu o svojirn slabostiml, dciic se brane i prr:-brcLrju krivicu za svoje promaiaje. Oni sLr iakodc skloniji cia

illccene svoju snagu. Ocl osnovne Skole naclaljc, muikarci sc-be smatraju clciminantnijim negc 5to zaistrt jcstr.

Oba pola su poclje dnako Zeljna uspeha, :rli su nuikarci si-*urniji u svoj uspeh i zadovoljniji svojim nasruporn od Zcne.{lak i kacla se ;iene pokaZu superiornijirn) recimo u reiavanjuinagrarlra, one sll manje zadovoijnc sobom nego nruikrlrci.()ne su takocte sklonije cla svoj uspeh pripiiu sreii, drugirnliudima ili svom velikom trudu, clok niuikarci uzrok uspehrrlraZe iskljucivo u svojim prirodnirn ralentinru.

Kako to cla Zene imaju isto samopoitovanja kao i muikar-ci, ali manje odekivanja u pogledu uspeha? Cini se dr je ruzlcgu tome 5to one nc vrednuju sebc prema sposobnostima cla u:l-peiu u nckom poslu, vei prema svojim clruitvenim veitinanili odnosima. One visoko ccne svoju ulogu u druitvcnim obla-stirna) i to je ono 5to je njima najvainije. One su sticlljivije, ali;zaro privladnije, i sposobnijc da osere i tzrzrze ljubav.

Zene su svesne toga da irn je lak5e da priznljLr svrije srm-Itove, da uvide svoje potrebc i'zatra2e pomo6, nego da prcpo-znaju svoju snagu. Kod muSkaraca je sasvirn suprotlo. Onisr:bc vicle kao snaZne i jake, dok teiko prepoznaju svoje slabo-sti ili potrebu da im se pruZi pomoi.

5i5t-)

Razlke nredu polovima

i959. godrne. u Sfeclinjenim Arner.ickirn l)rlar,,ama, na_pravlje'l je obimna studija sa namcrom cla istrazi kako mu-ikrrci i iene cl.Zivljavaju sebe. Isrrazivaii su i'rervjiiisalii.-i00 I judi od 14-re clo 64-te goclinc srarosri i cloSli clo izvesnihzlkljuiaka.

Mu5karci su usrncreniji na sebe, Zene na svoju okolinu.Muikarci vcruju da sii nlgradc ikazne zrsncvLuie rra njiliovojvlastitrj sposobnosti ili nesposobnosti. clok i_e'e smarraiu clast-t oclrcdcire prijatcljstv.'i ili

'eprijaieljsl'rrrn rr jih.vc .k.li-

ne. ,Adiiikarci teice tragaju za liinim uspehoin, Lene zaliuba-i'lju i prijateljstv.m. Konai'o, muikrrci ptrzrriviro oce'jujusukobe u rakmicarskom .kruzenju, dok zc'c viclc vrccrrr'st.r.rsiobodnoirl delovanju u piijatelf skof sreclini.

EMOCIONALNOsT

len. ,,', sklo*ije cla pribcgnr elnocionalnrm iziivi,ra i prizlrl-vanju'rlastire bcspornodnosti. cll bi rstvarile ono srL) r.i.. Mu-ikarci se raciijc clslanjeju na racionalne argLlmcnre.

{J st'esnir' uslovima (ispit, vtLnjakorima. nachrrcra'ic usporru), niv. ieier:r i krvni pritisak krd muskar-acr pokazu juznltno veie prorncnc nc€Jo kocl Zeni. Nleclutim, na piranje ka_i<'se osciaju, zlcric su dlvalc o;ris s'linije fiziikc r.cekciie ne-go ntuSklrci; .'c str svesnijc svojih reakcije, i spos.hnijc dl ihopiiu.

5F[T[MNO5T DA 5E RIZIKUJE

I'ri iestiranju sprcrnnosti clccaka i clcvojf ica cla rizikr-r ju. clccasu postavljena ispred nra5i'c s, ckrve t rtrci,-r. Nl pririslk.sunr'rii:ica,

maiina izbacu je bombonc, ciok cicveta ocluzinra sve itojc rlo trida prikupljeno. I)akle, iro sc vise ruiica pririsnc, viiefrornbona moZe da se clobi je, ali su i vec;c i:urse rla sr: sve izgr_rbi.J.io rizra'r'l od 1 I godi'' nerla raz-like izi.ecru creieka i clcvoi-r'rii, r.i njiirr;v.j spremnosti da rizikuju sav clobitak, ali posiei i. gor.lin*. dei.lci su hili znlrtno sprcmniji da rizikuiu, i ur,,nr_rrir, lu ..?n'rirvali sa nan je siatkiia nego devoji.ice.

TAKMICTI,!JE I PRIHVACENOST [J DRUiTVUfituclije o rakrnicenju, pokazuju cia su cledaci skloniji

^arlrnera-nl u ncgo devojiice, i da su koopcrativni ji u hilcrarhiii (kao itosu tirnovi). ncdaci su spremniji da se "razmcilr", ali i r'anicsplenrni cla prihvate, ili odgovore na negilti,rnu kririku.

I're aciolcscencije, devojdice generalno vrie zcle uspeh ne-go dcc'aci, macla su u takmidarskiin tislovima cleiaci poill.,lnr-ko icl j.i uspeha. Posle puberrera, mcclutim, clcdrci Lr takmiic-njima pocinju da ostvaruju znatno boljc rezultate nego dcvoj-cice na primer, kada ih posmarraiu dr'gi dedaci, ili kacla ieie'.la se nralo zabave i pokalu.

Nas.prot tome, <1evo;'c:ice postaju sve mlnjc rnotivisa'e c1ase dokazuju, i usteZu se ocl takmiienja sa dedac_-inra, naroc:ito upubertetu. sa drrrge strane) kada je uspeh u

'ezi sa clruitvenim

prihvatanjem, rezukati clevojdica se znaino popravljajr_r.

INITERESOVANJA

Knjige i dasopisi koji se ditaju su sasvirn dobar pokazatcrj in-teresovania ljudi. Vciina dlanaka u zenskim r.asopisima sc bl-vi,cinosima, sopsrvenim unapredenje'r i prolilima ljucli.'l'a-kr je i u p.slovnim, i u porodii'im rnagazi*ima. Sledeca noel-ruija intercsovanja su dekoracija entcrijera, kuvanje, -"a, itiziiki izgled. Ze'e takocle nalaze zaclovoljstvr-r u priitrrna saromanticiniln temama i bir-rgrafijania.

ZaSto se volimo, svadamo i pravirno decu

5253

Razlike rnedu poiovinra

Muiki rnagazini, sa druge strane, usredsrecleni su na seks,posao i sport) akci ju i avanturLl, ili tehnidke i naudne infbrrna-cije. Itnjige koje oni ditaju vc6inom su o teoretskirn ili teh-niikim predmetima, a ako se bave fikcijom, ona obidno inasrraino izraLentt akciiu ili avanturu.

MORI1LNOST

Z.n" s., nljvi5e zaintercsovanc z:l rnoralna pitanja koja se ti-iu lidnog sazrevanja ili mecluljudskih oclnosa. Centralne te-rne velikih Zenskih pisaca, kao 5to su DZejn C)stin, I)i.ordiEliot i sestre Brontc su bortrc njihovih heroina sa liinommoralnoSiu.

Z.n. r, manje impresionirane idcologiyonr i nunjc vczu-ne za nju nego mudkarci; njihova moralnost je lidna, religio-zna i usredsredena na mccluJjudske ocLrose.

Muikarci, sa druge stl'anc, inrajn intelesovlnjc za jlvnirnoral kojim se bavc politika i ekonornija. Oni, rccimor prr: tpo-stavljaju da se svi ljucli nadmeiu za vlast i vlesniStvo, i dl sc mo-raju formulisati pravila kako bi ta borba bila pravcdira. Mu-Skarci stvaraju rnonlne norme da bi osigurali usireino linkcio-nisanje timova, koie smatraju vaZnijirn od pojcclinaca, bai kao6to je sludaj sa praviiirna u sportlr poplrt fudbah ili koiarke.

Nasuprot tome, svrha pravill u odima veiine Zcni jcste ta

da se pomogne pojedinaino clejstvo jednih na clruge. Ako pra-vila ne ispunjavaju tu svlhu, iene su sklonijc ch ih odbace kaonepotrebne i neodgovarajuie.

Mu5karci prosuduju moralne clilerne u svetiLl apstraktnihprava, iene u kontekstu lidnih odnosA. Napravljena je stuclilau kojoj su dedaci i clevojiice bili zamoljcni da odgovore na pi-taiije da li muikarac treba da ukrade lek koii ne moZe da priu-Sti, da bi spasao Zivot svojoj leni. Dedaci su problem videli kaosrikob izmetlu Zivota i viasniStva. Na primer, jedanacstogodi-iniak DZeik je pitanje razumeo kao'. "I.reha li Hajnc da ukradelck?", i odgovorio je da treba, jer je Zivot vredniji ocl novca -

ZaSto se volimo, svadalno i pravimo decu

uovac sc moZe zameniti, a Zcna, kiro jeclinstven"r incii viilu:t) ne

rnoie. Ako bi l{ajnc trio uhvacier}J sn}fttrao je DZejk, sudija biiiL- verovatflo sloZio da je Hajnc uradio prulvl.I st\/at') i closudiot'i nru rrujnrrrrju nlogur:u klzrtu.

Devoji:icc su videle stval potpuno drugaiiic. La njih iepostojao problern u lludskim odnosima koji sc tnorliu p()pra-

ri i f i kroz komu n ik.rci j u. J edanacs togocl i5 n j :rk in j"r Ii j ini, iu la j c

lritan je kao: "Treba li Hajnc cle ul*ade lek?" Njr:n odgovor je

l:io da ne trcba; on hi pre treblio cla pozajnii novac. ili prona-de neki drugi nadin ch spase svoju ienu. Ako ukrrrrlc lek, sina-

tia ona_. moZc zavr:liti u zalvonr, i f acla necc biti svojoi Zcni ni,rr-1 kakve pomoci. DZejkov pristi-tp ie bio liricar.rn i dedtrkti-'":rn. Eimiu sloZen i iucluktivun.

Dmga strategija koju sri clcirci irpotrebljrvali prilikomrciavanja moralnih protrlenta, bih je pruvljcnjc hijerurhijskogrecla, tj. rangiranje ljrrdi ili stvari grreml rcclu i valnosti. De-

'roidice su sklonijc cia upotrebe nchijcr:alhijski, "tnreiasti"pristup, usposiavliajuii oclnos sa svrkortt osobom i svim stva-

rima, uspostavijajuii recl preni:t iorne ko inla nejveiu potrcbu.Dakle, muSkarci sr.i skloniji cia analizintjtt mortlncr pro-

blerne u kontekstu odvolenosti, hijerarhijc i vlasnickog priiva.,4-cne su sklonijc d.r clilemu viclc u kontckstu vez).,povezanostii odnosi.

DRUSTVENOST

Muikarci su usrcdsrecleniji ua sebe od iini, dok i:e ne viie bri-r1u o tome Sta drugi mislc o n jirna. Zene se vi5e ocl muikaracasmeju kada nisr: sreine, i ljubaznije su prerna ljudima koje ne

vole. Ako muSkilrac i iena biraju izmedr: dva susreta., c,tr ie

skioniji cla izaberc susret koji mu donosi viSe poslovne koristi.dok ona bira susret koji joj clonosi viSe liinog zadovoljstva.

Z.n. re naginju naprecl kada rrzgovarzrju sa ljuclima, i vi-ie komuniciraju odirna. One se takode viie smcie, i sloboclnijer-ipo trebl j ava j u gestiku laci ju i izr aze lice.

54 55

Razlike medu polovima

UUBAV I PRIJATEUSTVO

Zene doiivljavaju ljubav kao jeziiko iz-ralavanie i fiziikouzb,denje. one vole da priiaju o svojirn emocijama i cloZivl ja-jima, i 2e1e da se osccaju emocicnalno sigurne i srabilne. Onesu'eitiie od muikaracauizraiavanju svr:ljih emocija, i sprem_nijc cla oivore svoje unurarnje biie.

Za muSkarce, lj,bav p.drazurnev:r zajcdniiku aktil,,ost iscks. ori nerado govore o svojim'ajintir''ijim osec.anjima, ini';u nurocito zi.lintcresovtni zil to.

MuSkarci definiiu prijateljstvo kao zaje clniiki rad sa clru_govima, ili pripadnost nekom tirnu. Za Zcnc, prijrtteljstvc, jcreodvojivo od intirnne komunikacije i cr'ociunahre poclrskc.Zcne rmaju dugotraj'ija i dLibija prijateijsrva nego rntiskarci.

SlYllSAO ZA l-lUMOR

U seriji studija, Zena'ra i muikarcima su priiani vice'i, oc,lekstremn'zabavnih do krajnje besmislenih. Muikarci su svci,le smatrlli smednijirn nego zene, i davali su im viic boclovana nivou duhovitosri u celini. Zenurnl se nisu ci.paclali slabivicevi, ali su zato onirn uspeinim davale vijc bociova od mu_5k:rraca. Drugim redima, zene su pravile veiu cliskrimi'aciju.

IllENTALNO ZDRAVUE

Odnos muikaraca i Zena u duScvnim bolnicama jc 3:2. A4uikarcivi5e piju i puie, i dva ili rri pura deiie izvriavaju samoubisrvou svakoj starosnoj grupi. lavreme bombarclova'ja l-onclonau l)rugom svetskom raru) nervni slom je cloZivelo skoro 70%viSe muikaraca nego Z6ni.

Muikarci doZivljavaju vije smrronosnih bolesri, a Zenevi(e hronidnih oboljenja. Depresija je clvaput iciia koci i6ni,a shizofrenija kod mudkaraca.

I'ostoji bitna povezanost izmerlu nivoa Zenskih homronar mentalnih porcmeiaja. Polovina Z6nd koje izvrie zlodin ilisamoubistvo, i skoro polovina onih koje odlaze na prihijatrij_sko lcdenje, irna nienstruaciju ili su precl njonr.

Zaito se volimo, svadarno i pravimo decu

AGRESIVNOST

Muikarci su znatno a6';rcsivniji ocl Zena u svirn tcstovinra isvim srcdinama. Agrcsivnost je clirektno povezrnt s nivoonrtestosterona, posebno za vreme adolescencije. Veliku vedinunrsilnidkih kriminalnih dela podine mladi muikarci izmcclupuberte ta i ranogJ zrelog doba, klcla je nivo testostcrolta naro-iito visok.

Kada sc ienkama pacova ubrizga dodatni tcstosteron joina podetku Zivota, one sc u vrenre zrelog cloba deice tuku negoostale lenke, a ako irn se ublizga vi5e Zcnskog hormona cstra-diola, agrcsivnost u zrel:m dobu se smanjuje.

Silovan je, cgzibicionizlrn, inces t, peclol'iii je, honoscksu-alni sldizam i mazohizlm. gotovo su ncpoznati mcdu Ze nama.

Jcclan od naclina lcden ja tekvog ponahnja je davanje leka kojiblokira testosteron" Zatvorenici u celini, a poscbno oni koji supoiinili nlsilnc kriminalne racln je, irnajr"r viSi nivo testostero-na nego prosecni ljudi.

Zenski hormoni, estrogcn i progesicron, pospeir.iju smi-renost i osccaj zadovoljstva, koji clovocli tlo uravnoteZenjatenperarnenta i smanjenja agrcsivnih impulsa. Teclinc krimi-natrne rucln je koje su se poveiale ocl vrcrncne kacla su Zcne po-staic sloboclnijc jcsu prcvara) krada i falsilikovanje, gde je opa-snost ocl telesnog ozleclivanja minimalna, gdc je potrebno ma-njc fizidkog naprezanja, i gde nema potrebe za suodavanjem sa

Zrtvorn.Zene recle izr.'orle i verbalne i nevcrbalne clelikte" a recle su i

Zrtve agresije. 'l'o izncnaduje, s obzirom na pride o pretudenim2enama koje dobiiamo preko meclija. Meclutiin, postoje strogirahui o povreclivanju Z6ni, ne samo u ljudskoj visti, vei i meclumajrnuniina. MuZlaci pre svega napadaju drugc muZjake.

U eksperimentima u kojima su mu(karci i Zene rnogii cla sc

osvete nckome kroz elektridne iokove,r cluZe trafanje i veii in-

2 LI ovirn eksperimerrtiml nisu koriiicni pravi Sokovi..\'leclr,rtim, oni koji su

lcstirrni vcrovali su cla jcsu, jt-r su sc"'Zrtve' preLvilrale d:t d,rlivljavaju bcrl.

56 57

Razlike rnedu polovima

tenzltet rmali su Sokovi muikaraca nad drugim muikarcima, ito naroiiro na onima koji su izgledali fiziiki hcnclikepirani.

Devojke i Zene su koristile blaZe iokove na c,iiglednohendikcpiranim osobama, a kacla im je clata prilika"da di_rektno uvrede svog provokatora) one su vise volete da se osrze_te kroz dok, nego da se sa njim susretnu licenr u lice. Kacla suzarnoljene da kazne one koji su greiili u procesu udenja, Zenesu korisrile znatno blaZe iokove nego mu5karci; tn y.'.arllt o

-!-ostajala joi izraziija ako su prc ek.sperimenra susrele Zrtvu.

Zenc takocle nisu Zelele da uu.inlu intenzitet ioka u zarnenuza novac) dok su muSkarci bili sprernni na ro. Zen. su p.irtnyn_le na .ok jakog intenzireta samo ako su bile ubeden; i;t;;;;interesLl zrtve.

Na pitanje Sta ih dini agresivnim, muSkarci su oclgovaralicla su ro provokacije na poslu, u igri, iii od supror""g;"1". 2;-rlc) nasuprot torne, oseiale su bes u situacijama u kojima biprepoznale nepravdu.

Druge studije su pokazale da cledaci brZe ude agresiju krozposmlrranje agresivnog ponrSlnjr. StaviSe, kada muSkarci vi_rlc nekog prema kome se loie postup a, oni izraLavaju antipati_je prema Zrtvi, dok Zene po pravilu imaju pozitivan ,rnu pr._nra nioj.

ZaSto se volimc, svadarno i pravimo clecu

MAKIJAVELIZAM

Sposobnosr cla se uporrebi manipulativno i rladireljsko pona-ianje kako bi se drugi prisilili na nesro sro ne Zeie. bila ie isrra-iena kroz resr u kome su clesetogodi5njaci oba pola iinansijskistimulisani ukoliko nagovore druge da pojeciu gorak keks.Premda nije bilo razlike u prosednom uspehu izmcclu dcvojdi-ca i dedaka, najuspeiniji dedaci su bili direktno agrcsivni, i go-vorili su vi5e laii od devojdica. Uspeine clevojiice su bile pro-srednije i jednosravno su izosravljale neprijarnu isrinu.

OPiTA SLIKA

Mu(karci su sprernniji da rizikuju oci Zcna, bolje fuirkcio'iSuu takmiiarskim okolnosrima) i viie brinu o lolne koliko ihcirugi smatraju uspesnim. oni su rakode oprimisridniji,'raclai'rlnje realistiini * pogledu svojih izglecla'a uspeh, i sr'arra-jLr sebe moinijima nego ito stvamo jesu.

Mu5karci inraju nagon da savladaju svoje okr.uZcnje. Sl-rnouvereni ji su, okrenuti ka buduinosti i ob jektivniji nego ie_nc. Vi6e poituju pravilA, usmereniji su na jedan cilj, totalno suu s.redsrctlcni i uporni.

Rld je najvaZniji aspeki Zivora mu(karaca. On jc intirnnopovezen sa njihovirn sterusoill i njihovim oseiajem vlastitevrednosti. I(ada su japanske rnuikarce pirali koga bi prvo zva-li relcfbnorn r"r sludaju zemljotresa, skoro 40% se ocllucilo z'(efa, a samo 9ulo za Lenu.

Muikarci su znarno rgrcsivni jr nego lene, i spremniji clananesu bol drugima, narodiro muSkarcima slabijirn od sebe .

Zene imaju podjeclnako samopoirovanja kao i mu5klrci,ali svoju vrednost procenjujr_r po svojirn dru5tvenim veitina-ma. One Zele da budu voljene, i nisu preterano zaintcrsovancza vl:rdavinu, vei za oseiaj povezanosti sa drugima. One su ko-operativniie i oworerrije za druge, emparidniie (bolje se uZi-vijavaju u tuda oseianja), i spremnijc da priznaju svoje slabo-sti i ranjivosti.

5859

HAilICITO OORA$TAII|JT

Kada bi neki ludi sociolog smestio gnt-pu od hiljadu deiaka na igraliite, idao im da se igraju lutkdmtt, a grupiod hiljadu deoojtica na drugom igra-liitu dao fudbalskc loprc, siguratt samdq bi u rohu od nekoliho dana, malibroj dexojiica i'utirao i bacao lopntttnaokolo, dok bt ih z,etina grliLa i gr-dila ito su neoaljale. Osirn toga) moguse kllditi.." da bi 90''/o detaka ruz-montirali lutke, a njihoae udoue i telahoristili kao bejzbol palice za udara-nje nabatenih glaua; a I 0% onih kojisu pail.iiui sa luthama uhrzo bi ostalihez njiho jer bi ih uetina detaka ukra-la i ruzmantirala.

TH Midlton (Tl{ Iliddletor)

6l

Razlike rnedu polovima

Ka. i t. smo 'ideli,

sve razlike u po.aian ju mu5karaca i i6ni okrjir'a smo do sada govorili-. uroclene su ponaiariju decaka iclevojiica; neke se iak pojavlju jLr oclmah po roclenjLr.

Zenske bebe obiino imaju neZnije pokrcte oil dedlkir,opreznije su

'a duZi t,remenski periocl, spavaju nesto ciule,ceice ispuiraju glasove, vi5e se srneju, a rnanje pladu. L)ne suoseLljivije na drclir i zvuk, lakie ih uznemirava buka, bol inelagodnosr, ali se i lakie smimju neZnim rediua i pcvuie_nlenl.

Pocevii od svojih najranijih, rcfleksnih osmeha, clevojii-ce se smeju dcsce nego dedacl. Vcd sa sa'r. clva d. ietiri clana,onc d'a pura duze nego dedaci .drZavljn kontakt oiirna sa ii-cem odrasle osobe. Isto tako, clva puta ciuZe gleclaju ocirasluosobu koyl irn ncSto govori.

Sa detiri meseca, devojdice nogu da razlikuju fbrografijeljudi koje znajr.r od onih koje nc znaju. Deiaci obidno ne mo-gu. Sa iesr meseci, devojdice duZc posmrtraju fotografiju nakojoj je neka osob:r; dedaci podjednako paZnje poklanja ju lici_rna i clrugim oblicima i iarana.

Za vre..e prve godine ii'ota: r.uike bebc s'vec< aktiv'ijci bucl,ije ocl ic'skih, a kako vrenle oclmide, razlika u nivoumuike i lenske akrivnosri postaje 1oi izraicnijr. Kecla closrig-nu preclskoiski uzrasr, dedaci su r-rpadljivo aktivniji, naroditou pnsustvu drugih dedaka.

Karia prohoclaju, dedaci se viie udaljavaju ocl svojih maj-ki, i viie borave van kuie. U jcdnoj studi ji u kojoj je postavlje_tra preprcka izmcdu rnajke i clete ta, devojdice su najdcic<e za-stajale na sredini prepreke i plakale, clok su cledaci o<ilazili donjenog kraja i pokuiavali da orkriju put oko nje.

U mladenr uzrastu, devojticarna treba 92,5 sekundi cja seoprostc pre ncgo Sto krenu u ikolu, a dec:acima svega 36.

l)evojdice novo lice obidno pozclravljaju sa prijatel jstvomi ljubaznosdu, dok su dedaci ravnoduini ili dak razclrai.ljivi.orri sc druze sa novom decom ako su horisna,bez.bzira cla liiir volc rli ne.

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

Devojcice su zainreresovanije za cliskusiju o osobinarnasvojih drugara. One se de56e seiaju imena onih sa kojima seigraju, i spremnije su da prihvate u igri decu mlarlu ocl sebe.

Devojcice ie radije prekinuti igru, nego dozvoliti da onaugrozi njihove odnose sa dugom decom. One izbegavaju tak-midenje, i biraju aktivnosti u kojima ima manje dokazivanja,kao ito su lasti5 i Skolice. Cesto orglniztrju rotacioni sisrem, ukorne svaka devojiica podjednako uiesrvu je u igri, dok dedacito skoro nikada ne rade.

U jednom eksperimenru sr ntpmvoln poput binokla, deda-cirna i clcvojdicama su sinrultano pokazivane slike pr.edrnera najedno oko, a slike osoba na drugo. Svoj deci je pokazan isti serslika, ali su se dedaci viSe secali preclmeti, a devojdice osobA.

DEVOJ(ICE I DECACI U IGRI

Izmedu 1975. 11978, organizovano je detaljno posmarran je sio-bodne igre 255-oro dece u devet predikolskih ustanova u Ilo-stonu, drZava Njujork. To istraZivanje je donelo nove rezuhate.

Izmeclu druge i pete godine, dedaci i devr:jiice se sve vi5eopreclelju ju za igru sa decom svog pola. Pol znadajnije oclreclr jenjihov izbor druitva nego godi5te, ras:r, clruStveni sratus, inte-ligencija ili bilo koji drugi faktor.

Do druge godine nema znadajnijeg odvajanja na osnovupola, ali su oko treie devojdice skoro iskljudivo usmerene nadruge devojdice. Igrajuii se mame) tate i beba, one posraju vc-oma spretne u kuinim poslovima. Ccsro zovu cledakc da im scpridruZe u igri kao odevi ili bebe, ali oni pokazu ju malo inrere-sovanja za te uloge. Ipak, dedaci poklanjaju devojdicama pri-lidnu i donekle agresivnu paZnju, koju one rurnade kao omera-nje, i desto se ljute zbog te njihove grubosti. fipidni kc-rmenra-ri, desto praieni i odgovarajuiom gestikulacijom su: "Da linorai da praviS te odvratne zvuke?"; "Treba da zatvori5 ustakada jedeS."

Devojdice su za5titnice vlasni5tva, reda i umeia: "I)odiovamo) ne pona5aj se glupo; nemoj da grabii hranu i da je

62 63

Razlike medu polovirra

pljulc5!" One se desto pozivaju na svernocnu majku: ,,presta-

ni, jer je mama tako naredila!" (Pircher and Schultz, str. l1).Dedaci ne reagu;'u sa neodobravanjem na svaku agrcsiju

cirugih; umesto toga, oni uzvraiaju istom merom. 'fo ih nic-dusobno povezu je, i do svoje ietvrte godine su porpr.irlo Llsrne-reni na druge dedake, i nernaju interesovanje za cle vojdice. Onise nadmeiu jedni sa drugima, i napaclaju jedni druge, obidnou vezi sa pravom na vlasnist'ro. Ccsro si.r zainteresovani za kra-du i destrukciju, i desro posravljaju pitanje Sta ie iije. Niih ta-kode i'teresuje ko ima vi5e i ita ko kontrolise. "Ei. skio'i 'rise sa puta; ne diraj to - to je nojel"l "Ne mo:!e:l da parkira(svoja kola ovde, ro je mojc gradiliite !"; "Nemoj cla dira( rnojedrvol"; "Ja sam otriao da se presvudcm, a ti si mi uzeo naoiare .

Vrati rni naoiare. Slecleii pur ir.l re utialiril,'Robusne i zadirkujuie igre dostiZu vrhunac kocl petogo-

di5njih dedaka. Oni se igraju prilidno Zesroko, i mnogo ih fereZe obuzdati nego devojdice. Takocle, korisrc mnogo viie pro-stor:l za svoje aktivnosti. l)ccaci volc da gradc visoke) usprav_te konstrukcije, a devojdice dugac.kc,'iske strukture. l)edaciuiivaju u piStoljima, puikama, kamionima, rnotorirna, stolar_skim alati'ra, blokovima i stvarima sa todkovi'ra. Devojciccvole iivenje, ogrlicc od perll, kuine poslo,re, oblaienie, kuva-nje i skakuta'je (Skolice i lastid). Meclusobni octrno:;i r.'alih de-daka su kombi'acija drugarstva) nadntetanjir za

'lasniitvo i

agresivncrsti. oni imaju madtu i izrazitu fa'taziiu koia se vrtioko sile i akcije. Na primer, dva perogocliSnla deiaka, igrajuiise blokovima, podela su da grade vcliku peiinu, koja kasniiepostaje benzinska pumpa" Kuia tako pr-erasta u rampu za sla-nje raketa u svemir.

Dve petogocli5nje devojdice isru kuiu prervaraiu u dont ukome rnama ljubi i neguje svoju cerku, i daje joj savete. Igreclevo;tica se vrte oko kuie, mccluljuclskih ocl'osa i saveta zalcpo ponaianje. One su realistiine, i pokazuju istanian osecaiza porodidne odnose.

ZaSto se volimo, svadanro i nravimo decu

Kada se devojiice igraju lutkama, one ih hrane, menjajuim pelene,ljuljaju ih, oblade, teraju ih da podrignu i zabavlja-ju ih. Kada se dedaci igraju iutkama (ili bilo dime drugim), onipokazuju prilidan nedostatak neZnog i briZnog ponaianja.Lutke postaju bombarderi ili superheroji. Oni ih testiraju,probaju da li mogu da potonu, i rastavljaju ih na kornade.

U igri kuvanja. devof dice koriste lonce i tiganje, peru po-sude, sede oko stola i pretvaraju se da jedu, da bi rudak zavriileispijanjern ka{'e. Decaci kreiu sa kuvanjem, ali uskoro podinjuda pale vatru) spremaju "ro5tilj", i na kraju se pretvaraiu da sumrtvi.

Devo jdice odmalena pokazu jr-r veliko interesovan je za le-pu odeiu i nakit, rnada one manje prave razliku izrnedu mu-ikih i Zenskih igara. Sprernnije su da se igraju sa dedacima, danose muiku odeir.r i glurne muikarce. Dedaci uopite nisu ras-poloZeni za imitiran je Zena. Devojdice takocle uiivaj'1u akriv-nostima koje zahtevaju veSte pokrete ruku, kao 5to su seckan jei savijanje papira, crtanie i modeliran je. Dedaci su viie fizidki iseksualno okrenuti. Oni uZivaf u u razuzclanom imitiranju ja-hanja konja sa seksualnim insinuacijama, vole humor yezanza kupatilo i desto se meclusobno dodiruju.

Sa pet godina, devojdice se desie trude cla se prikljude de-dacima, ali su dedadke igre suvi5e grube za njth. Dedaci ih za-dirkuju na seksualni nadin, i ne uvode ih u svoje fantazije o ra-tu i radu. Devojdice se smeju, vriSte i protestvuju, i teraju de-dake da se lepo pona5aju. One u velikoj meri uspevaju da ihpodvrgnu svojim pravilima pona5anja.

Veiina kontakata izmedu petogodiSnf ih dedaka i devojdi-ca jesu neprijateljski, mada ima i pozitivnih, i oni su vei obe-leZeni specifidnim simparijama. Devojdice neSto viie cene de-dake nego dedaci devojdice. U igri se iesro medusobno razme-njuju kompiimenti. Devojdice hvale dedake za ono Sro su na,pravili ("Odlidno si napravio taj brod."), ili hvale njihov po-tencijal ("Majkl, dopada rni se sve 5to ti naslika5."). Dedaci de-vojdicama udeifuju komplimenre u vezi sa njihovim izgle-

61 65

Fazlike medu polovimaZaSto se volir.rro, svadamo i pravimo decu

imitiraju agresivno pona5anje, i nanesu drugome bol. Kada sezajedno igraju, oni vredaju jeclan clrugog udestalije i intenzivni_je,trale(i 5to pogrdni je izraze. Devojiice se vrerlaju retle i bra-Ze. Kada su u pitanju dedaci, koriste iiri repertoar uvreda.

DOMINACIJA I POKORAVANJE TUDOJ VOUIMeclu decom predikolskog uzrasra) devojdice vi5e sluiaju auto_ritete, i spremnije su da se povinuju savetima odraslih. Kada jeu pitanju pokoravanjc volji vrSnjaka, nema znaiajniie razlike.

Stuclije iz razlicirih delova svera, pokazale su da devojiiceiele da kontroli5u ponaSanje drugih zaracl op5teg dobra. OnepokuSavaju cla ubede druge cla se ,,lepo igraju,', i ne ,,kvareigru". Dedaci pokazujr_r viie ,,egoistidku dorninantnost',; naprimer, oni teraju druge da obavljaju poslove za njih.

Dedaci takode pokuiavaju da dorniniraju oclraslima i dru-gom decom vi5e nego devojdice, ali im ro uspeva samo u okvi_rima vlastitog pola.

.-..-

dom: "Jao, ito si se lepo obukla,', kacla stavi rnaramu, i ,,pogle_

daj je sarno!" kada ctroda i ianiii.Ali, devojdice riglavnom vredaju cledake, a od pete gocline

nadalje, stav dedaka prerna devoji:icama se prcobraZava odseksualnog zadirkivanja clo arogancije i nadurenosti. Ocl togcloba. oni podinju da oseiaju superiornosr, i oclnose ,. p..rrodevojdicama sa prezirom. U ro vreme se i oclnosi meclu cjedaci-ma stabilizuju; agresija se drastidno smanjujc, jer.se usposta_vlja hijerarhijx.:

U svim proudavanim kulturana, razlikc izmcclu polovase dclini5u od pete godinc, i oni su prilidno zarvorcni jeclni zadrugc l<ada su igre u pitanju. 'I'aj trend se nastavlja u adole_scencul.

AGREsIVNOST

Velika veiina studija pokazuje da su dedaci agresivniji nego de_vojdice. Joi od osmog meseca) dedaci imaju snaZnije reakcije nairusrraciju nego devojdice. Od druge godine, oni su skloniji da

l?.ocliteljima deiaka roclcnih na prelazu goclir.rl saveruje sc cla clecu upi5u u (kolu;lotlinu eltna kasnije, da bi zeuzcla bolju poziciju orJ svojih clrLrgova u hijcrarhijigf '.lpe.

6667

Razlike medu polovima

5. 4. HIJERARI.IIJA I RAI/NOPRAVNOST

Procenjujuii hijerarhiju u odnosima medu decom, sociolozisu traZili od udenika da rangiraju druge prema kriterijumu"ko je najjadi". I dedaci r devojdice rangirali su deiake iznaddevojdica. One su zauzimale niie pozicije, i manje su bile za-brinute za svoje mesro r: hijerarhiji nego dedaci, kojima jemnogo vaZnile da ih srnarraf u jakima. Dedaci od detvrte godi-ne pa nadalje, odrecluju scbe i dmge kroz i:ermine pobednikA igubitnik.i, i tokom celog svog ikolovaniir sebe doZivljavalukuo iei'c nego Sto srvarno jcsu.

Univerzitet u Cikagu jc proudavao hijerarhiju u deiijirnletnjim kampovima. Meclu dedacirna su odmah izbile tude iprepirke, ali za pal clana je uspostavljena jasna hijerarhija, ipreviranja su se smirila. Irizidka suaga i zrelost bili su primar-ni faktori u odredivanju ko je na vrhu grupe) i prijateljstvo sejavljalo uglavnom meclu cledacima isrog nivoa. Devojdice nisngradile jasne trijerarhije, i nisu bile roliko usredsredene na do-minaciju ili svoje mesto u hiierarhiii.

Dedadke hijerarhije su stabilne; oni se igraju u velikimgrupama, i uZivaju u takmidarskim igrama kao ito su fuclbalili koiarka- Kada se Sest dedaka nade na okupu, nivo agresijeje veoma visok, ali ie delovati veoma kooperativno kada je reio takmidenju sa drugom grltpom.

Devojdice izbegavaju timske igre, i igraju se u malim, in-timnim grupama. Njihove hijerarhije su liberalne i fluidne, iirnaju razlidite lidere zarazhtite oblasti. Medu njima se javljajuneformalne koalicije, bazirane na individualnim odnosima.

UTICAJ VJISPITANJA

Rano vaspitanje Lrkljuiuje finu rnotoridku koordinaciju, dobroculno opaZanje, ditanje, pisanje i aritrnetiku. Devojdice nad-maiuju ciedake u svim tim podrudjima. Njima je lakie da sedemirncr i rade ono Sta im se kaZe" Zamnoge dedake to je skoronemoguic. LTpravo to je razlog zaSto devojdice blistaju u pred-ilr.olskim ustanovama i osnovnim Skolama, dok se mnogi pot-puno llorfftalni dedaci smatraiu hlperaktivnim.

Za5to se volimo, svarJamo i pravimo decu

Sve se to menja u srednjoj Skoli. Tada prostorne veStinededaka podinju da se razvijaju, bai kada su najpotrebnije zauspetr u Skoli. S druge strane, prostorna inteligencija devojdi-ca sc u pubertetu srnanjuje. U osnovnoj Skoli, dedaci dobijaiudodatnu pornoi u ditanju i pisanju, tako da im se jezidke spo-sobnosti znatno popravljaju. f)evojdice u roku formalnog iko-lovan ja ne dobi ja ju dopunsku ponod za veLbanje svo jih pro-stornih vcitina. Osim toga, takmidarsko okruZenje u srednjojSkoli je naklonjenije dedacima nego devojdicama, koje boljeude u kooperativnirn uslovima. f inejdZerkc narodito nisu z:a-

interesovane za takmidenie sa dedacirna, zato ito )ele da jm se

clopadnu, a ne da im budu konkurenci ja. Zato orre postiZu bo-ljc rezultate u specijalizovanim Zenskim Skolama.

PUBERTET

Oko osmc godine kod devof dica podinje da raste broj Zenskihhormona, a oko trinaeste kreie menstrualni ciklus. On trajepribliZno 28 dana, i karakteriSe ga Siroko kruZno kretanje hor-mona. U prvoj polovini meseci.l) nivo estrogena je visok, i iza-ziva oseiaj zadovoljstva, Zivosti, samopoStovanja i cntuzija-zma. Za vreme druge polovine, progesteron doZir'ljava vrhu-nac, proizvodeii inhibiciju, i smirujuii efekat [rolnosri) umo-ra i depresije . Cetiri ili pet dana pre mensrruaciie, i estrogen iprogesteron se smanjuju. Nepclsredno pre nenstruacije, bezestrogena kojr izaziva oseiaj zadovoljstva, i progesterona kojidovocli do smirenosti, Zene desto osecaju neprijateljsrvo, agre-sivnost i ozbil jnu dcprcsiju.

Dvadeset i pet procenataL6nA pati od prilidno lakog pred-menstrualnog sindroma (PMS). Za deset procenara) efekti sustraini. Proudavanje zatvorenica u Sjeclinjenirn AmeridkimDrZavama su otkrila da je polovina Z6ni koje su podiniie zlo-din, u tom trenutku bila u lazt pre rnenstruacije . Takode jeLltvrdeno da su Zene pred menstruaciju spremnile za mnoganasilna dela

Hormonalna plima kod dedaka podinje oko dve godine ka-snije. Kolidina testosterona (primarni muiki hormon) kod

68 69

Razlike medu polovima

r^lacliia fe i do 20 puta veia nego kod devojaka. Vei srno pomi-njali dejstvo resrosrerona. Njegovi najznadajniji ef'ekti ru pou.-canje samopouzdanja, nezavisnosti, dokazivanja i agresivnosti.Mladiii izmedu rrinaesre i sedamnaeste godine podine vise na-silnidkih dela nego bilo koja clruga populaciona grupa.

Primarni zadatak polnih hormona jeste pripremanje mla_dog doveka iLene za seksualnu aktivnosr i repiodukciju. Es_trogen i progesreron pripremaju devojku za oplodnju i trud_noiu. Testosteron, poznat kao hormon koji podstide seksual_nl nagon) dini da mladiii posianu opsednuti seksom.

Za vreme puberrera, fizidke razlike izmedu dedaka i cle_vojdica postaju joS izraZenije, a dolazi i do znadajne promene unjihovim stavovima prema romansi i liubavi.

$r|($llAillt0$T:

II|AJI'ICA RAZIjIfi

Nemum niita protia toga da iiaim ttmuikom s?etlt, sz)e dok sam tt njentuiena.

Mertlin Monro

Niko ne spori da su reproduktivnisistemi muikaraca i LenA razliditi,ali Sta je sa njihovim oseianjima istavclvima o seksualnosti? Zahva-ljujuii sredstvima za konrracepci-ju, Zene su sacla sposobne da se upu-ste u seksualnrr aktivnost sa istonrslobodom kao i muikarci, ako toLele. Za vreme Sezdesetih i sedam-

7I

//fu{ *l -.--,,!^,\'taA($AY

(

70

Bazlike medu polovima

desetih, one su trpele prilidan pritisak vrsnjaka da se u seksu-alnojaktivnosti izjednade s muskarcima. Samo mali procenatje podlegao tom pritisku) a one koje to jesu, na kraju su se pita_le za5to su to dinile. prema njihovim redima, uspuran ,.k, ,,osobama do kojih im nije stalo je iz.uzetno razodaravaiuie is-kusrvo.

MuSkarci, medutim, nastavljaju cla menjaju parrnere, na_rodito pre braka, bez obzka da li to drustvo odobrava ili ne.veiina njih i kasnije ne odbija bilo kakvu seksualnu akrivnostkoja iskrsne.

To je samo jedna razlika u sravovima mu5karaca i Z6n6 uvezl sa seksom. Ima i mnogih drugih. Ironija je u tome Sto iz-gleda da se muikarci i zene najvise razliku ju upravo u shvata-nju seksa, koji ih najdvr5ie i vezuje.

Osnovne razlike su sledeie:1. Muikarci se bore zai.ene viie nego Lene zamu5karc--e:2. Veiina ljudi smatra da je seks usluga koju Zena pru2a mu-

5karcu;3. Muikarci vole novine u seksu;4. Muikarci se uzbuduju na vizuelne stimulanse ;5 Mu5karci su poligamni, dok Zene nisu tome sklone;6. Muskarci su ljubomorni u svim kuiturama, clok kocl ze'a

ro zavisi od druStvenih okolnosti;7. Zene su mu5karcima privladne zbog fizi(kelepote i rnla_

dosti, a muikarci ienama, zbog svojih sposobnosti, hra_brosti, moii i statusa u dru5tvu.

MUSKA SEKSUALNOST

Pornografija je oduvek bila carsrvo rnuike fantaziie :lak, anoniman, bezlidan, neoptereien seks sa beskrai-nim nizom poZudnih,lepih, orgazmidnih Zena ie oj_raz osnovne muike Zelje (Symons).

U svim sredinama, seks je ne5to dime Zene raspolaZu_, i ne_ito Sto je rnuSkarcima potrebn o. Za Lenama sc iuri, i one su u

ZaSto se volimo, svadamo I pravimo oecu

poziciji da pruZe ili uskrate svoju naklonosr. U mnogim kul-turama) devidanstvo mladih devoiaka ie zaitiieno sve dok sene ponudi najbolja cena. Seks je predmet trgorrine, a mu5karcisu kupci, bilo da u ru svrhu koriste novac) poklone ili preda-nost (posveienost).

Za*o je to tako, kada Zene mogu da uiivaju u seksu istokoliko i mu5karci?

Postoje mnogi razlozi, ali u suitini, ro je zato 5to muikarciimaju jadi seksualni nagon i snaZniji podsticaj za seksualnomraznovrsnoSiu.

Testosteron je kljudni seksualni podstrekad i kod muSka-raca i kod Z6nA, s tim Sto ga muikarci sadrZe u mnogo ve6imkolidinarna. To je narodito tzraLeno kod mladiia u puberrerukoji, kao 5to smo videli, imaju i do 20 puta vi5i nivo resrosrero-na od devojaka. Mladiii masturbiraju deiie nego devojke,imaju viSe erotskih snova i ranije oseiaju potrebu za seksom"

Veiina muikaraca, ukljudujuii i one koji su sredno oZe-njeni i seksualno zadovoljni, nastavljaju da masturbiraju,uglavnom da bi smanjili napetost. Bilo da konzumiraju ma-sturbaciju, heteroseksualne ili homoseksualne odnose) mu-Skarci su seksualno aktivniji od Zena u svakoj srarosnoj grupi.U nedostatku seksa, postaju rnrzovoljni i nervozni.

nl/jn-(n/'< )

(q

.:lz2-K to'-l;, t-r-

7273

flazlike medu polovinra

Mudkarci takocle mnogo desie nego Zene misle o seksu.Izmedu 35-te i 40_te godirie, ,_".i.*i muikarac pomisli naseks iest pufa u toku. sv_akog ,r,., irr".Au 40_te i 50_te dvapur,a muSkarac staliji od 5-5 jo5 uvekmisli na seks barem jeclnomna sat. ova preokupacija seksom je takocle prouzrokovana te_sroster.onom. Kada. se seksualnom napasniku dd estrog.;; ;"re de pomiilja na seks, mada se nj.gouo sposobnost za erekci junc smuniuieDok su rnuikarci,uglavnom raspoloZeni za seks sa sluday_nom prolaznicom, veiina Zena ro niie. Na skali od O

j; ;,;;Skarci su seksu sa p,oznanicom dali o..r.u 4,2, a seksu sa oso_bom koju vole 4,9. zen..ru ,.k, * pi)u"rrrr.or., ocenile sa 1,0(nalo ili nimalo zadovoljstvo), "1n'o*Uom koju vole sa 4,9.fipidnog muikarca

lnoge Zene privlaie do izvesne meredok ripidnu Zenu ne privladi *Cir, *rskaraca. Razlog i. u ,olme sto rnuskarcima zuclnja pomuii svest. Muskarcu na vrhun_cu Zclje je doslovno svaka Zena UoZonriu"na, mada ujutru neshvara 5ta ga je to privukloUprkos religioznim. tabuima o promiskulitetu, psiholo_ikinr teorijama koje teZnju ,u ,.krrnlfori, raznovrsno.iu smar_ru,u n('zreloscu. i evolucionisrickirn i;;;;,"_, o vaznosri srsra_vljln ja parova, muSkarci nastavlieju ar"i-s. ogromnu energiju

l..u-.:-. na rraga.nje rll:ui1.::ksualnim parrncrima. Mnogi rocrne svesno, rizikuiuii brak ili karijeru, ,li

"U"1.. lf;l;;:i;;Iako i desto uzbude pri vizuelniil;ri;;sima, i zato jeporno_grafiko rrZiire dosledno .,r-...rro-gorlrlo iskljuiivo na mu5keporrebe. Posebno ih uzbucluje pogt""J nu Z"nrf.. geniralije, kojesu u skoro svim kulturama pokiiv*en., a" ii ,. ir;.gil;;;;;;.seksualne inicijative. iak i u _ri";;;,;,_ druSwima gde se Ze_nama dozvoljava da idu nage, por,o;. ,i.oga pravila koja zabra_njuju rnu5karcima da lapadno gledaju u njihove genitalije. Sdruge srrane, Zene uvek moraju ;, ;; rlto au njihove genita_lijc nisu direktno jz\oLeneo"df.J,_r. frirrrri. Zenskih genita_lija, smatra se pozivom ,u ,rrrSknr.u, aof. ,. u izlaganju muSkihgenitaiija vidi pretnja za Lenu.

ZaSto se voljmo, svadamo i pravinto clecu

irrusrn sEKsuALNosT

Studije iz svih krajeva sveta dokazuju da su Zene u mnogo demuseksualno razlidite od mu5karaca.

Veiint lzena je seks bez lidnog kontakta odvr.atan) i nisu po_sebno zainteresov ane za srike nagih muikaraca, dak ih rror,*1usrneSnim. Dva ameridka Zenska dasopisa, Viita i ptaygirl, ekspe_rimcntisala su sa slikama nagih muskaraca. viz,a jipr.ttotu aoobjavljuje takve slike 1976, uglavnorn zaro sto su njare ditatclj-ke smarrale da su one neinteresantne ili sremotne. playgtrl jenasravio da ih objavljujc, i closao clo orkriia cla su one trite na'i-interesantnije homoseksualcima.

Zene mogu da ostanu bez seksa duZe vreme, bez ikakvihproblerna. L)nc nisu zainrcrcsovane za scksurlnrr rrzn()vrsnosrzbog nje sarne, i uZivaju u seksu unutar veze.lJ zapadnirn clru_Stvima, Zenama je potreban ose6aj intimnosti, sigurnosr i povc_renje da bi odbacilc scksualnu inhibiciju, i postaic one koje rea-guju. Stepen ze'skih orgazama poveiava se z'a 560vo u braku.

Pornografija ima delimidnu privladnosr za Zene. One su,ako pokaZu ikakvo inrcresovanje za nju, sklonije da glerlajunage iene, sa kojima se identifikuju kao objekti rnuski.-h zeria,nego muSkarce.

Zene upravljalu i rnanipuliiu rnuikim iuclnjama da biuveiale svoj reproduktivni uspeh, tj. svoje ianse da se udaju zarnu5karca koji ie lh izdrravati dok one poclizu dccu. f'o se udikroz posmatran jc drugih Zena. Veiina Zenskih dasopisa, naro-drto modnih, ispunjena je slikama Zena u provokarivni_ po_zama) sa erorskom odeiom. Te slike pruZaju Zenama prilikuda kroz poreclenje sa drugima, naude kako da poveiaju svojuvlastitu seksualnu privladnost.

VAZNOST IZGTEDA I STATUSA

U svim kulrurama, ljudi procenjuju jedni tlruge prema fi_zidkoj privladnosti, i Lele flzidki privladne parrnere.

Studije pokazuju da se ljudi urlurar iste zemlje, bez obzirana poi, srarost) socijalno-ekonomski status, ili geografski re_

4,1

75

Razlike medu polovima

gion, uglavnom slaZu po pitanju stepena privladnosti drugih.Fizidka privladnost veoma utide na heteroseksualne ocrnoJe, ipartneri imaju sklonost da budu pribliZno jednaki u svololprivlainosti.

Shvatanje dobrog fizidkog izgleda veoma varira od dru_Stva do drustva' ali su zaro zdravlje i mladost pozitivno vrecr-novani u svim kulturama. To podrazumeva bistar pogled, do-bar miiiini ronus) zdrave zube, bujnu kosu i dvrst hod. u veii-ni kultura, deblje zene se smatraju privradnijim od mriavih,jer je uveiana tezina znak imuinosti, zdravlja i sposobnosti zaraclanje. Medutim, u zapadnim druitvima, gde nema oskud_nosti u hrani, i gde bogate Zene mogu da budu mr5ave, a da negladuju, mrsavost je postala srarusni simbol i zato privladna.Pored ovih opitih trendova, repota se nepogreiivo zasniva naosrednjosti u datom dru5rvu, dok se odstupanja generalnosmatra;'u man je privladnim.

U svim kufturama, fizidka lepota je mu5karcima vaZnijaod bilo kog drugog kriterijuma seksuarne privladnosr i. z.atozene (i homoseksualci) veliku kolidinu novca i vremena rroseupravo na fizidki izgled. Do 1988, viie od dva miliona Ameri-kanki operisalo je grudi po ceni od 2.000-4.000 dolara, i viieod 100.000 njih se podvrglo riposukciji (kozme tidkoj operacijiotklanjanja masti iz odreclenih delova tela) po ...,i oa +.oobdolara. Te godine, od prodaje kremi zalicezaradeno je ukup_no 1,9 biliona dolara.

MuSkarci ne privlade Zene toliko svojim izgledom _ madaje i izgled vaian * vei svojim sratusom. statui se stide zboguspeha u bilo kojoj oblasti preduzetni5tva, ukljudujuii porno]politiku, sport) umetnost) nauku, a narodito oi.o 1.'urp"t po_vezan sa visokom finansijskom zaradom. Status tr.nogih *u-Skaraca, uveiava se sa godinama) a sa njim raste i njihova pri_vladnost. To je razlog zaito se mnoge mlade, lepe Zene udny,za stare i ruZne milionere.

Kada status muikaraca dostigne zavidan nivo, Zene se de_sto trude da ih zavedu ili im dak dosaduju. Kada su 1992. eo-

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

dine, posle 22 godine odsustvovanja sa internacionalne scene)juZnoafriiki reprezentativci u kriketu udestvovali na iedno-dnevnom medunarodnom tnftpidenju, postigli su znadajanuspeh, i njihov status se naglo popravio. pri povratku kuii, naaerodromu ih je dekalo mnoitvo clevojaka koje su vriitale, tra-Zile autograme, jedna drugoj dovikivale: ,,Dodirnula sam ga!"i "Osetila sam mu mi5id na ruci!,,, i nosile transparente sa nat-pisima: "OZeni me,". Zamislite, poredenja radi, kako bi rnu-Skarci reagovali na pobedu Zenskog hokejaikog tima.

Nekoliko studija je pokazalo da su srarus i moi muikaracapovezani i sa njihovom visinom. MuSkarci u Siedinienim Ame-ridkim DrZavama, sa visinoyn preko 1,83 m, zaraduju 12% vjienego niZi muSkarci. Uzrok tome donekle mogu biti bolji eko-nomski uslovi za vreme odrastanja, ali je dinjenica da veiinaljudi visokim osobama dodeljuje vi(i status. DZimi Karter je je-dini predsednidki kandidat u XX veku koga je pobedio niZiprotivkandidat.l.

4 Od vremena kada ie ova kn jiga n2p1r.n", to se clogorlilo jos i tlemokrati Al Goru(.Al Gore), ko ji je 2000. godine vrlo 1g5no izgubio od niZcg republikanca D2ordtaBuia l'lladeg (George Bush,7r.,), i Dionu Keriju (/ohn Carrf,), koji je takocletcsno izgubio od Diordza Buia l{ladeg 200'1. Uzroci pobedA DZorclZa BuiaMlacleg verovatno su brojni, ali je moguie da imaju veze sa n jcgovom ratobornompolitikom, ito se uklapa u predvidanja evolucione psihologije 1prim. prev..)

7677

Razlike medu polovima

Mada lene, koje stalno imaju na umu brak, skoro uvektraZe muikarce sa visokim statusom, muikarci biraju Zenu savisokim statusom za brak, a sa niskim stttusorn zl usputniscks. Oni to dine iz vi5e razloga. Devojke sa visokim starusomunose u brak potencijalno superiornije gene, novac i dodatnidruitveni ugled. Devojke sa niskim srarusom desie prisraju nausputni seks, jer Zele da osvoje muikarc,-a sa statusom.

Dobrostoje6e neudate devojke dobijaju svoj status od ode-va, i pokazuju ga kroz svoj izgled i pona5anje - deluju zdravo,dobro sc izralavaiu, i obidno su skupo i elegantno obudene.Udate Zene obidno dobijaju svoj status od muZeva, tako da scnajdeiie pretpostavlja da dobro negovana i skupo obudena ie-na "pripada" muikarcu visokog statusa) i da je zato van doma-Saja. Sa druge strane) Zene mu5karaca niskog statusa) desto sulepa zabava.

Ako je Zena postigla visoki srarus kroz svoj vlastiti uspeh,obidno se doZivljava kao pretnia i konkurencija, a ne kao sek-sualni objekat, i samo ie muSkarci sa visokim starusom poku-Sati da je zavedu.

ODEfu I SEKSUALNI GOVOR TELA

Sve Zenke sisara, izuzev na5e vrste, ukazuju na svoju seksual-nu raspoloZivost signalima kao Sto su poseban miris ili pro-mena boje genitalija za vreme plodnosti.

Zenke naie vrste su sposobne da praktikuju seks u bilokoje vreme, dak i za vreme mensrruacijc i trudnoie, i ne podle-2u vidljivim fizidkim promenama kada su sposobne da zadnu.Kako onda muikarac zakljudu je kada je Zena raspoloZiva? Od-govor je: pomoiu suptilnijih vizuelnih nagove5taja, koje ZenepruZaju kroz svoj govor tela i oblaienje. To je razlog zairo sunruikarci hipersenzitivni na Zenski izgled, i za5to mu5ko uz-buclivanje toliko mnogo zavisi od vizuelnih nagovestaja.

Sve Sto Zena dini sa namerom da naglasi svoju Zenstve-nost, govori o njenoj potencijalnoj seksualnosri. Zaro iene ucelom svet u pokazuju svoju Zenstvenost, istiduii odredeneatribute koji su specifidni za njihov pol.

ZaSlo se volimo, svadamo i pravimo decu

KosaU mnogim kulturama, Zene sa dugom i bujnom kosom se

smatraju Zenstvenim i seksipilnim. To je verovatno zrto Sto

jedan ocl pet mu5karaca ima problema sa opadanjem kose od-

mah posle puberteta (izgleda da ie to zbog vi5ka androgena)'

Do 50-te godine,60% mu5karaca izgubi iedan deo kose'

Muikarci su dlakaviji po telu, i imaiu guiie obrve, tako da

u mnogim sreclinama, Zene uklirnjaiu gotovo sve dlake sa tela i

dupaju obrve, da bi poveiale svoj Sarm.

Oii i nosS obziron da su odi kod dece veie u odnosu na druge cleiove li-ca, krupne odi se i kasniie vezuiu za detinju pasivnost t zavi-

snost) i pospe5uiu za5titniStvo'Buduii da se pasivnost i potreba za zrstitom smatniu

ienskim osobinama, velike odi su kocl njih svojstvo lepote, te-

ko da su se one oduvek trudile da ih Sminkom uveiaiu' Isto ta-

ko, mali nosevi se smatraiu detiniastim i lepim, pa se Zene sa

zapada desto podvrgavaju operaciji smanienja nosa do zadovo-

ljavajuie proporcije.

UstaZene imaju punija usta nego muikarci, i dodatno naglaSavaiu

njihovu punoiu bojeii ih u crveno. Tako su dinilc vekovima'

Pitanie ie da li ie to samo isticanje punoie Zenskih usana, ili iimitacija genitalnih usmina, koie postaju nabrekle i crvene za

vreme seksualnog uzbudenja, i koje su skrivene od pogleda ot-

kako su ljudi podeli da hodaju uspravno-Malo otvorena' napuiena usta su erotska) dok dvrsto za-

tvorena Salju suprotnu Poruku.

VratZa muikarce ie karakteristidan deblji vrat) sa izraienom Ada-

movom jabudicom. To je zbog duZih glasnih i'ica,i ve6eg gr-

kljana. Analogno tome) obrazac lepog kod L€na ie dugaiak,

uzan i gladak vrat.

78 79

Razlike medu polovima

Medu Paduangima) tzv.,,ljudima_Zirafama,, iz BurmeZene vestadki produZavaju svoje vrarove) dodajuii po i.;;;bakarni kolut svake grdine od ranog detinjstva, i ,rosiizuii re-kordnu visinu od skoro 40 cm. Vratni miiiii ," u to'' sludajutoliko Sire da se prsljenovi nenormalno odvajaju jedni od dru_gih, i smatra se da Zena ne bi mogla da drZi vrar uspravno akose kolutovi odstrane.

.V"!rtesto naginju svoje glave na jerinu srranu. To nroZdapotide iz detinjstva, kada su naslanjale glavu na relo ."Ji;J;.Bez obzira na to kako je nastala, por, ,f,urrje na potdini.r,orti.nevinost, i Zene je desto koriste kao nadin flertovanja. Mu_Skarci to nikacla ne r.ade.

Ruke i ramenaJake ruke i SirrLka ramena su dokaz muievnosti, dok se uskat?Tltru koja se spuiraju smarraju Zenstvenim. Da bi urpouir_vili dominaciju, muikarci ih desto dodatno uvecavaju, i skre_iu.paZnju ra njih epolerama, beclze'ima i ambleminiu. ro ,ru-rodito vaii za uniforme rr vo jsci, gde hijerarhi ja igra znada jnuulogu, i veoma se poituje.

Kada Zene Zele da budu dominantne) one takocle dine svo_ja ramena vizuelno vedim, uz pomoi naramenica ili ukrasapoput voinih.

Qrudi, kukozti i srrainjicaZenske dojke, kukovi i.straZnjice, igraju kljudnu ulogu u sig_naliziranju seksualnosti, jer su obiikovane potpuno drugadi;eod mu5kih.

Zenske dojke i srraZnjica imaju vise masti zbog dojenja.Karlica je Sira nego kod muskaraca i malo zavaljena unazad.,kako bi obezbedila prosror za bebu u vreme trudnoie. Zbojtoga se Zenski kukovi n jiSu u hodu. Hodanje sa nagla5en ;^zJno5enjem kukova Salje nepogresiv seksualni signal.

Bilo koje odelo koje naglaiava ili privlaii paLnju na is_pupcenosr Zenskih grudi ili straznjice i iirinu zenst<itr kuko-

ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu

va, kao 5to su viktorijanski jastudiii koji se stavljaju pozadi,krinoline, duboki dekoltei, usko sregnuti kaiSevi i u moderni-je doba, pripijene majice i pantalone, deluju kao seksualniupaljad za muikarce.

Sake i stopalaZenstvenin se smarraju male Sake i stopala, sa fleksibilnijimzglobovima na prstima. Moda na njih skreie paLnju dugimofarbanim noktima (koji takocle otkrivaju srarus) dokazujuiicla iena ne radi teZak posao), narukvicama i landidirna oko gle-Znja noge, koji iake i stopala dinc joi manjim u poredenju s

njima, cipelanra sa visokim potpericama, koje spreda skraiu justopala" Visoke potpetice irnaju i doclatni cfckar, jer gleirijevedine manjirn, i izazivaiu vi5e ljuljanja pri hoclu.

U originain aj verziji,,Pepcljuge"., dve polusestre ampuri-raju delove svojih stopala, u pokuiaju da irniriraju prefinje-nost Pepeljugine male noge. To je zato 5ro priia porite tz Ki-ne, gde se vezivanje stopalA kod devojiica praktikovalo veko-vima rnedu uglednim porodicama. Negde oko ieste do osmegodine, stopala devojdica su se stevljala u kalupe, koji su prstepotiskir,ali ka petama. Svakih nekoliko sedmica, njihove sucipele zamenjivane manjim, kako bi se stopala joS vi5e sma-njila. Cilj je bio da se sropalo srnanji na duZinu ad7,5 cm, irose srnatralo obrascem lepote kod devojaka. Porccl toga) ova su-rova i bolna praksa je Zenu drZaia blizu kude, iuvajuci njenstatus) i iineii 1e nesposobnonr za bilo kakav posao.

NogeDugadke, oble Zcnske noge, sa tankim gleZnjevirna, seksualnoveoma privlade muikarce, posebno ako se naziru ispod suknjekoja nc sakriva dovoljno pubidni predeo. Kraia suknja je pou-zdani znak raspolozivosti.

U veiini dru5tava, devojdice se od malih nogu uie da nogedrZe sastavljeno. Kada mlada iena sedi sa rasravljenim noga-

8t80

Razlike medu polovima

ma) ona Salje jasnu poruku poziva na seks, Sto neke muikarcepomalo plaSi.

I)a bi privukla rnu5karce, Zena mora da pokaZe da je slo-boclna, ali da pri tom ne bude napadna" Njena zavisnost, pa-

sivnost i nenasrtljivost se smatraju sel:sipilnim. Na primer,korseti iz viktorijanske epohe, zbog Lojih su se donia rebranekada izme5tala, drastidno su srnaniivali kapacitet njenihpluia. Dugadke, teike suknje, vezano stopalo, visoke potpeti-ce i krinoline, sve je to potpuno onemoguiavalo trdanie.

Sto Zena otvorenije Salje seksualne signale, to ie mu5ka-rnc boije rezumeti n jenu nameru. Prostitutke koriste tu dinje-nicu kada biraiu svoia radna oclela"

MUsKA HOMOSEKSUALNOST

Sve razlikc u mu5koj i Zenskoj seksualnosti obuhvaiene su

terminom heteroseksualni odnosi. Samo u lezbijskim i mu-Skim homoseksualnim odnosima Zene i muSkarci mogu da ot-kriju svoju pravu seksualnu priroclu, bez uskladivania svogponaianja sa suprotnim polom. Tako, ako Zelimo da otkrije-mo Sta oni zaista Zele od seksa, treba da pratimo ponaianje ho-rnoseksualnih muikaraca i Zena.

IfomoseksualciTipidan muiki homoseksualni susret ie iedna zaiednidki pro-vedena noi. Homoseksualci ordiniraju barovima, ulidnimuglovirna, hotelskirn holovima, parkovima i javnim toaleti-rna, tragajuii za seksualnim partnerom. Konvcrzacija ie mini-malna, fokus je primarno genitalni, gotovo odmah se prelazina seks. Ilomoseksualni barovi i kupatila su u su5tini seksual-ne pijace; homoseksulna kupatila obezbeduju inclividualnesobe za lidni seks, kao i apartman za grupni seks.

Homoseksuaici, kao i heteroseksualni muSkarci, uzbudu-ju se na vizuelne stimulanse, i zato postoji bogata industrijapornografskih knjiga, dasopisa i filmova koja zadovoljava tointeresovanje. Mada imaf u potrebu za seksualnim varijeteti-

ZaSto se volimo. svadamo i 0ravimo decu

ma, homoseksualci su izbirljivi kada ie red o fizidkoj pri-vladnosti svojih partnera. TraLe se mladiii koji su lepo obude-

ni i doterani. Premda bogati i uspeini muikarci imaju izvesnuprivladnost, druStvena klasa i status su obidno nebitni. Homo-seksualci se desto brzo zaliubljuiu u lepog mladiia koga ideali-zuju. Kao 5to je sluiaj i kod heretoseksualnih mu5karaca, onidesto posle ejakulaciie shvataju da je partner manje privladan.

LezbijheLezbijke se ponaiaju potpuno drugadije od rnuikih homosek-

sualaca. One su sklonije clugotrajnim, intimnim vezama i mo-

nogamiju smatraju idealom. Studije pokazuju da lezbijkeinraju isti broj partnera kao i heteroseksualne Lene'lzlai'enje iudvaranjc prethodi vezalna) a sastanci se zavr5avaju seksom

samo u 20% sludaieva. Seks za jednu noi dogada se retko, jer

lezbijke viSe vole da se upoznaju i budu emocionalno poveza-

ne pre nego Sto se upuste u seksualnu vezu.

Lezbijskih barova ima daleko manie, i nf ihova svrha niienamamljivanje partnera, vei druZenje. Lezbiike ne kruZe upotrazi za seksom, ne upu5taju se u anonimni seks na iavnimmestima, i nemaju ekvivalente za mu5ka homoseksualna ku-patila; nema lezbijske pornografije; lezbiike slike nagih Z6nA

u dasopisima kao 5to ie Playgirl smatraiu sme5no preteranim, ipodsmevaju se dinjenici da one muikarce uzbuduiu.

Drugim redima, muSki homoseksualci se ponaiaiu kao imu5karci heteroseksualci, ali joi izrazitije, dok se lezbijke po-

naSa ju kao Zene heteroseksu alke, ali joi izrazitije.To ukazuje na cinjenicu da heteroseksualni muikarci do-

bijaju daleko manje seksa, i daleko manie seksualnih raznovr-snosti, nego 5to bi Zeleli. Oni su uskraieni, kako zbog toga Sto

su Zene malo raspoloZene za anonimni, kratki seksualni su-

sret, tako zbog toga 5to druitvo od niih zahteva vernost posle

vendanja.Drugo, dinjenica da lezbijke vi5e biraju dugotraine, in-

timne odnose, nego kratkotraine seksualne sllsrete, premda ih

82 83

Razlike medu polovima

u tome ne ometaiu deca, kao da potvrduje tezu da heterosek-sualne Zene nisu socijalno prisiljene da porisnu svoje nagon-ske Zelje za usputnim seksom, kako neki teoreridari tvrde, veida je to njihova vlastira Zelja.

DRUGI DEO

IA$TO $illO RMLICITI?

Mi mislimo da smo prazan papir pohome soako moie da piie. Nije tako.Mi dolazimo na suet sa odredenim su-

itinskim funhcijama, ali ih zanernanbjemo, i nc slttiamo saoju promisao.

l)ezmond Moris (I)esntond hIofis)

MuSkarci iLene, dedaci i devojdice,razlikuju se po svojim telima i svo-jim mozgovirna, sklonostima, spo-sobnostirna i seksualnosti. Do kojemere te razlike imaju bioloiku osno-vu, a do koje su posledica pritiskasredine i kulture?

MiSljenia su se kroz ceo XXvek menjala od jednog ekstrema dodrugog. Jedni su tvrdili da su svepolne razlike biolo5ki uzrokovane,drugi da su sve - izuzev oiiglednihfizidkih razlika - rezultat druitve-nog uslovljavanja.

Poslednjih godina, nastala je

nova teorija prema kojof na5e razli-

84 85

Razlike medu polovima

ke nisu posledica nl prirode, ni kulture, ve6 njihove kombina-

cije, i da su one toliko dvrsto povezane da se ne mogu odvoiitina bilo koji smislen i koristan nacin.

WffiW

PRO|lllItllA POIA

...razlike izmedu mtdjuhu i ienhi na-

ie vrste na krajtt ie biti pronadene u ie-

lijskim stntkturama i anatomiji ljud-shog mozga.

Dieri I'e'ti (Jene InY)

Ve6ina udesnika u debati ita ie va-

Znije priroda ili vaspitanjc, sloZiio

se da iemo imati jak dokaz biolo5ke

osnove polnih razlika, ako dokaZe-

mo tadnost samo dva kriterijumaod ponudenih:

1. Ako se obrazac Ponaianja Po-

iavljuje kod beba i male dece

pre njihove socijalizacije;

(

(q

/,-\

86

w87

3.

5.

2.

4.

Razlike medu polovima

Ako se obrazac javlja na poderku puberreta, zajedno saubrzanim fizidkim promenama;Ako se razlike u pona5anju javljaju u rnnogirn, razliditirnsredinama;Ako se slidna ponaianja javljaju i u tlrugim vrsrama, po-sebno kod viSih primara) koji su generalno najslidniji lju-dima;Ako postoji dosle dna veza izmedu odredenog ponaSanja ipsihoioikih atribura kao ito je organizacija mozga ili nivohormona. Na primer, ako je pona5anje povezalto sa nivo-om seksualnih hormona, i ako se menja u zavisnosti ocltog nivoa, rni moramo da pretpostavimo da jc ono done-kle biolo5ki odrecleno.

Najveii broj polnih razlika opisanih do sada je zajeclnidki ve,iini ljudskih kultura, a mogu se naii i kod viiih primata.Mnoge se dramatidno razvijaju u pubertetu, a javijaju se i kodbeba, koje nikako ne mogu biri pod uricajem socijalizacije.

Dakle, prva detiri zahteva su porvrdena. Ali ita je sa pc-tim? Videli smo da je mozak rnuikaraca i L6n6 strukturiranrazliiito organizovan, i da funkcioniie donekle razlidito. Tesu razlike povezene sa izvesnim sklonostima, vestinama, i ni-voom hormona. Ali koliko hormoni odreduju i uslovljavaiLrpolne razlike, i do koje se mere njihova uloga menja pocl utica-jem okruZenja?

POLNE DEVIJACIJE

U uobiiajenon toku dogaclaja, kacla devojdica ima clva X hro-mozoma i prosednu dozu Zenskih hormona, a dedak jedan X ijedan Y hromozorn i normainu kolidinu muskih hormona_,oni se razvijaju onako kako je opisano u perom poglavlju. Aliponekad se desi neito 6to poremeri i taj proces i hormone kojikruZe telom i mozgom jo5 nerodene bebe. posledice tih pore-meiaja u prilidnoj meri objainjavaju uticaj polniir hormonana tipidno muiko i Zensko ponaSanje.

Za5to se volim0, svadamo i pravimo decu

Mu ih ob anj ast a ( m ashulinizir an a ) dez: oj t i c a

I'ovremeno se radaju Zenske bebe koje su bile izloZene neo-

bidno visokom nivou muikih hormonaioS u materici' To se

deiava ili zato Sto pate od genetskog def-ekta, koii uzrokuie da

adrenaine 1lezde izluduju veliku kolidinu muSkih hormona,rh. zato 5to su njihove rnaike dobijale sintetidke steroide (mu-ike hormone) za vreme trudnode, da bi se suzbiia oboiienjakao 5to je toksemia. Kao posledica toga, devojdice se obiinoradaju sa arnbivalentnim polnim organima.Te genitalne anornaliie se operiiu, a odgovarajuia terapija lc-

kovima spredava dalju produkciiu androgena. Medutim, stu-dije izvr5ene na razliditim univerzitetima, pokazale su da su de-

vojiice koje su dobile dodatne mu5ke hormone jo5 u materici,mnogo vi5e mubkobanjaste od dmgih devojdica.

IJ ranonr cletinjstvu, one se radije igraju napolju, sa deda-

cima, i ravnoduSne su prema bebama. One takode viie volepantalone nego suknje i haliine. Kod niih sc obidno razviju

8988

Razlike medu polovima

uski kukovi i Siroka ramena) mi5iii su im dvr5ii, a grudi ma-nje od uobidajenih. Njihova inteligencija je natprosedna5, ione su neobiino zainteresovane za neuine predmete. poslepuberteta, postiZu vrhunske rezultate na testovima prostorneinteligencije, mada se razlika u njihovim perceprivnim) ver-balnim i analitidkim sposobnosrima ne primeiu je. Za razllkuod veiine devojaka, one ne sanjare o ljubavi i vendanju, veikarijcru sravljaju na prvo mc-Sto, i sntltraju cla ie brak od clru-gorlzredne va2nosti.

Kasnije se ispostavilo da se kod nekih i seksualnosr vre-menom razvila prema muikom modelu. Na primer, imale suvizuelno snaZnc erotske snove za vreme puberteta, kao ito jeto sludaj kod dedaka, osim 5to su slike bile karakteristidne zaheteroscksualnu devojku. 10 od 25 ispirivanih je imalo i ho-moseksualne fantazije, a n jih tri su sanjale i biseksualna isku-stva. slike i pride su ih stimulisale isto koliko i maZe'ja i clocli-rivanja; uzbudenje je bilo iskijudivo genitalno, i primoravaloih je na masturbaciju u nedostatku partnera. Staviie, imale strveoma snazan seksualni nagon) i patile od hipersenzitivnostiklitolisa. Posle trermana kortizonom, kod nekih od niih ieznatno smanjen broj erotskih snova i senzitivnost klitorisa,bez ikakvog gubitka seksualne moii.

U nekim slucajevima, Zenske bebe sa ovim sindromomprime toliko mnogo mu5kih hormona in utero, da pri roclenjuizgledaju kao dedaci, a tako se i vaspitavaju. To se obidno zau-sravlja u pubertetu, ali ako se nastavi sa dodavanjem rnu5kihhormona, razvi(e se u normalne muikarce, mada bez sposob-nosti da proizvode spermu.

Postoji dokaz da dodavanje muikih hormona utide na po-naSanjc ne samo devojdica vei i dedaka. pri proudavanju clecedije su majke primale sintetidke muike hormone da bi se za_Stitile od pobadaja, i dedaci i devojdice koji su ih primili in ute-

5 To je verovarno zato Sto spajaju superiorniju prostornu inreligenciju dcd:rka, isuperiornijc lingvisticke i analitidke sposobnosti devoidica.

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ro, dali su agresivnije odgovore pri pokuSaju da zamisle i opi(uneke stresne situacije nego niihova braia i scstre.

Feminizirani deiaciMajkc koje boluju od diiabetesa proizvode malo Zenskih hor-

mona i it:sto pate od spontanih pobadaja. Pre nego Sto su otkri-veni negativni efekti, one su ledene sintetidkirn Zenskim hor-

monima, cla bi se spredio pobacai. Deiaci kr:ji su rocleni posle te

terapije, bili su stidljivi, i imali su malo sarnopouzdanja i sarno-

poStovanja. Nije ih interesovala mehanika niti sport, i imali su

niske rezultate na testovitna prostorne inteligenciie.Dedaci i muSkarci sa ovim sinclromom imaju iedan X hro-

mozonl viSe, XXY, i zato im ie niZi nivo androgena. Oni su ma-

nje visine i slabijeg tonusa rni5iia, imaju manje cllaka po telu,

manie testise, slabije seksualno uzbudenie nego XY muikarci,smirenili su i pasivniji.

Neke XY bebe imaiu redak genetski porcmeiaj koii ih di-

ni neosetljivim na tcstosteron. Kao rezultat toga, onc se racla-

ju, razvijaju i rastu kao Zene (izuzev Sto ne mogu da raclaju),

bez obztra 5to irnaju Y hromozom u svakoi svojoj 6eliii'

U ltr aleminizir an e dea oj i ic e

Devojcice sa Tarnerovirn sindrom om (Trtrner's Syndt'ome) rrna'

ju sarno jedan X hromozom, XO. One ne proizvode nimalo

muSkih horrnona. Kao deca se uglavnom igraiu samo sa lutka-

ma; kao Zene su opsednute svoiim izgledom, i veoma su ro-

mantidne po prirodi. PostiZu normalne rezultate na testovima

verbalne inteligencije, ali imaiu nisku prosiornu inteligenci-ju, do toga da se desto gube nekoliko blokova od svoje kuie'Imaju veoma razviien materinski oseiai, ali naZalost ne mogu

da imaiu decu.

(J hr amask ulinizir ani mu i h ar ciNeki mu5karci irnaju joS jedan Y hromozom, XYY, 5to stvara

clodatnu kolidinu rnuSkih hormona. 'I*i muikarci su vi5i od

9l90

.!,4{ru!6w'il

Razlike medu polovima

proseka (skoro svi su preko 1,83m), dlakaviji su i aktivniji oddrugih. Impulsivniji su, imaju izo5trenije vizuelno-prosrornesposobnosti, i ie5de zavriavaju Ll zatvoru ili bolnici ncgo Xymuikarci.

Deuojiice koje su u staari deiaciJedna pacijentkinja sa Univerziterske ktinike u Njujorku, iz-gledala je kao devojka, tako je i odgajana, ali je uporno zahte-vala da je smatraju deiakom. U pubertetu je otkriven uzrokrakvog pona5anja - ona je zaista bila ciedak sa nerazvijenim te-stisima.

Slican problem imali su neki muikarci iz l)ominikanskeRepr,rblike. Njima su nedostajali enzimi koji pretvaraju resto-steron u dihidrotestosteron od koga zavisi normalan izgied te-stisa i penis a. Zbog tog nedostatka, na roden ju su izgledali kaodevojdice, bez obz)ra 5to su primili uobidajenu dozu androge-na in utero. Oni su i odgajani kao devojdice, sve do puberteta.Onda im je izrastao penis, pojavili su se testisi, glas je postaodublji, i te "devojc\ice" su postale dedaci.

Studija 18-oro dece koja su sada odrasli ljudi, otkrila je claje velika veiina samo zamenila Zensku odeiu rnuikom, prera-sl:r u snaine, miiiiave muikarce, zal jubila se u devojke, oZeni-Ia i imala decu, bez odiglednih psiholo5kih problema. Od dvaizuzetka, jedan Zivi kao rnuSkarac ali nastavlja da nosi Zenskuodecu, a drugi je zadrLao Zenski identitet.

I)rugim redima, uprkos tome Sto su vaspitavane kao de-vojdice u sredini gde se polni stereotipi izuzetno istidu, veiinatakvih "devojdica" nije patila od trauma kada su prepoznatekao dedaci, jer je hormonalno "ustrojstvo,'njihovog mozga bi-lo muSko.

Detah hoji je posrao deaojiicaRanih Sezdesetih godina XX veka, u Sjedinjenim ArneridkimI)rZavama, rodeni su identidni blizanci. Penis jeclnog dedakaje za vreme obrezivanja odseden, i posle mnogo dvournljenja,

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

kada je dete napunilo 17 meseci, odludeno ie da postane devoi-

dica. Hirurzi su otklonili testise, stvorili vaginu, i ubacili od-

reclenu kolidinu Zenskih hormona. Roditelji su uditiili sve rla

pomognu detetu da prihvati svoi novi pol, i macla je ona pone-

katl bila donekle muikobaniasta, uZivala je r"r no5enju lepih

heljineitrukaukosi.Sludaj ie privukao mnogo paZnje, i navoden ie kao dokaz

cla je polni iclentitet disto rezultar socijalizaciie' Medutim,

i979. kada ie devoidica napunila Sesnaest godina, BBC fe o

njoj napravio film kof i ie pokazao da niie sve kako treba' Ona

je odbila da prida o bilo kakvim probleilrima koje ie clolivela u

pro5losti, a nije trila raspoloZena ntzarazgovore o seksu' Delo-

vala je poprilidno muikobanjasto) nesreino, i hila je ambiva-

ientna po pitanju svog sratusa.Zelela ie cla postane mehanidar,

i smarrala je da deiaci imaiu inreresantniii zivot ocl devojdica.

HOMOSEKSUALNOST

Postoji snaZan dokaz da se homoseksualnost izaziva ioi urnaterici delovanjem hormona na mozak muikih bcba' Dru-

girn redima, oni nisu odabrali svoie seksualno oprecleljenje, i

ivakako ga nisu stekli pod pritiskon-r okruZenja - oni su rodeni

homoseksualci" Izgleda da to naroiito vaZi za primarne homo-

seksualce. to iest muSkarce koji ne pokazuju nikakvo intereso-

vanje za |ene,i ne reaguju na pokuiaje izleienja'U eksperimentima sa pacovima, otkriveno je da se delovi

mozga koji kontroliSu muikost razvijaiu u stupnjevima' Prvo,

androgeni dovode do razvoia polnih centara koji kontrolisu

Iizidke karakteristike seksualnosri. zatim se hipotalarnus) cen-

tar za seksualnu privladnost, stabilizuje u svojoj orijentaciji'Na kraju se centri za polne uloge mozga, koii uticu na opSte

ponaSanje muSkaraca ili Zena, mogu transformisati u sludaiu

inu5kog obrasca. (Setite se Exinog principa: ako se rnuSki hor-

moni ne uvedu u f'etus, on postaie devojdica, dak i ako ie XY')Ove f'aze ne moraju biti tako strogo odvojenc' a mogu se poia-

viti i u neSto drugadijem redosledu.

ot

'4e!frffit@*s'l-

93

Razlike medu polovrma

I-o moZe imati znadajan uticaj na mu5ku scksualnost. DokZenska heba raste irt utero. razvo j n jcne se ksualnosti jc popri_licincr siguran,izuzev u retkom sludaju kada primi;otu af"umu5kih hormona. Ali kada se muika beba razvija, velika sukolebanja u kolici'i rnuikih horrnona koje proizvoai iti pri-ma od niajke u vrenle svojih razvojnih kriia, i zitto ,u nro_guc<nosti zastraniivanja od seksrrar'e norme crareko veic ncgokod devojcYica.

I zaista su rnuikaraci c:eide seksualno deviiantni. i lmamnogo vrSe muikih nego Zenskih homoseksuaiaca. Osim toga,ponekad mu5karca koji ;e Lr potpunosti muZevan, u smisluagresrvnosri i takmidarskog duha, seksualno viie privlade drugimuskarci nego Zene" 'fo se nroze desiti i kada sa aouile norrrroi-na kr:rlidina m,ikih horrnona za vrcme trucrnoie, ali je iznekogrztz-loga oti(la u ienski deo posle razvoja hiporalamusl.

Teorija da homoseksuainost nastaje zbog niskog nivoamuSkih horm.na za vreme kritid'e faze truclnoce, poiu.,lcnaje brojnim studijarna. Na primer, ako se rruclne Zenke pacovapodvrgnu sfresu) one proizvedu viiak Zcnskih holrnoria; nji_hovo muiko potomstvo ima izuzetno nizak nivo testosteronapri roclenju, i postaje biseksualno ili iromoscksualno.

Da li postoji veza izmedu prenatalnog stresa i homoseksu-alnosti kod ljudi? urvrdeno je da je ,nnrno viic biseksualnih ihomoseksualnih muikaraca rodeno rg44.t 19115. gocrine, dakre,na kraju Drr.rgog svetskog rata. Voclen je razgovor sa €Jrupamaod 100 homoseksualnih i isto toliko heteroseksualnili muska-raca, kao i sa nfihovim majkama, i orkriveno je cla su majke bi_seksualnih, a narodito homoseksualnih muskaraca, doZit eleurneren ili ekstreman stepen stresa za vreme trudnoie zbog La-losti, silovanja ili opite anksioznosti. Mecl' majkama h.[.o-seksualnih muikaraca, nijedna nije potvrdila ekstrcm'i strcs, asamo je deset procenata njih imalo umererr srres.

Mozak homoseksualnih muikaraca ima slidnosti sa ien_skim mozgom. Popredni presck hipotalarnusa, koji je manjikod Z6nA nego kod mu5karaca, takocle je manji i kod homosek-sualnih muikaraca. Kada se primarnim muikim homoseksual_

ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu

cima dA estrogen) oni reaguju na isti nadin kao i Zene sa talasomhormona koji izaziva ovulaciju. Osinr toga, rnuiki homoseksu-alci u odnosu na heteroseksualce imaju siabije rezultate na te-stovima prostorne inteligencije kao 5to je gadanjc, ali, poputZ6ni, irnaju bolje rezultate u odabiru predmeta iste boje.

Kod homoseksualaca, uloga roditelja u razvoju njihoveseksualne orijentacije je prenaglaSena. Popularan stcreotip daje dedak "zaveden" od starijeg muikarca, ili devojdica ocl stari-je Zene, nema pokriia u stvarnosri. Buduca seksualna orijen-tacija dcteta sc moZe naslutiti ako se paZljrvo poslnarra njcgo-vo pona5anje. Dedak koji ie postati homoseksualac je najdciccmiran, stidljiv i nezainteresovan za sport, ilok su devojcicc ro-busne i aktivne.

HORMONI "PROGRAMI RAJU' MOZAK

Svi gore navedeni cksperimenti ukazuju na to da su polni hor-moni odgovorni ne samo za izgled de(.aka i devojcica, vei i zanjihovo 2orzaiunje.

Ilormoni svoju najbitniju funkciju vrie dok se fetus raz-vija in utero. Oni "programira ju" mozak bebe pre ma mu(komili Zenskom obrascu, i odreduju tip ponaian ja koje ie dete pri-lrvatiti za vreme razvoja. Struktura mozga je takotle od velikevaZnosti za odgovarajuiu reakciju na hormone koli se lude upnbertetu. Tako je mozak mladiia daleko prijemdiviji za mu-5ke hormone od Zensko g mozga, dok ie mozak devo jke osetl ji-viji na Zenske hormone nego muiki.

Kada se jednom uspostavi polni obrazac rlozga, on se nemoZe promeniti naknadnim dodavanjem hormona. Kada bise obrazac lako mogao promeniti, blizanac koji je transformi-san u devojdicu, i kome su dodati Zenski horrnoni, ne bi imaopoteikoia da se prilagodi svojof novoj ulozr.

UTICN HORIllIONA POD NORMALNIM OKOLNOSTII\IIA

Ispitivanjem normalne dece se takode do5lo do clokaza o uti-caju hormona na pona5anje polova. U je dnoj studiji u Kalifor-niji je od izvesnog broja novorodendadi uzet uzorak krvi iz

0t95

Razlike medu polovrnia

pupdane vrpce) i ispitan nivo hormona. Kako su deca rasia, ot-kriveno je da ona sa visokim stepenom mu5kih hormona (i de-daci i devojdice), najvi5e vole grubije igre, Sto kod dece sa viso-kim stepenorn Zenskih hormona nije bio sludaj.

U jednoj studiji iz 1980. godine, detaljno je ispitano clej_stvo detiri lazlidira mu5ka horrnona na 55 Z6nA. pronadeno jeda su iene u menadZerskim i tehnidkim poslovima imale viiinivo androgena nego sluZbenice i dornaiice. Nejasno je, me_dutim, da li su one imale vi5i nivo androgena od samog pode t_ka, ili je on poveian odgovarajuiim delovanjem sreciine.

Nivo Zenskih hormona kod Z6nA opada vrlo brzo u perio-du menopauze (klimakterijurn), izmcclu 45. i 54. gotiine; nivofestosrerona kod muikaraca opada mnogo sporije oko 50. go_dine" Kada do toga clode, Zene desto postaju agresivnije i sa-mopouzdanije (tj. viSe lide na muikarce), a muikarci neZniji ipodlolniji uricaiirna (tj. viSe lide na Zene). Otuda srereoripi omrzovoljnoj starici koja vide na ma10 dete, i ljubaznom srarclrkoji ima mnogo vrertena i ljubavi za svoje unuke. To je uni-verzalna pojava.

z^e'/r76-'Jt

ZaSto se volimo. svadamo i Dravimo decu

HORMONT ritVOrlrurrBrojni eksperimenti pokazuju da je struktura lnozga pacova'

kao i rezus majmuna i ptica, pod tlticajem polnih hormona.Na primer, mikroskopskim istraZivanjima mozgr pacove

je utvrdeno da je struktura hipotalamusa (deo mozga kojikontroliSe seksualnu privladnost), razlidita kod muZjaka iienki, baS kaci i kod ijudi. Ako se Zenki pacova daju dodatnimu5ki hormoni na ranom stupnju razvaJa>njen ie se hipotala-mus razviti kao i kod normillnih muZjaka' a ako se pacovumuZjaku daiu dodatni ienski hormoni, niegov ie se hipotala-mus razviti kao kod Zenki. U tim sludajevima, kao 3to je veispomenuto u podnaslovu o homoseksualnosti, seksualno po-

naianje rnuijaka biie Zensko, a Zenki mu5ko.Takode, cerebralni korteks -_ debeli sloi koji prekriva mo-

zak, i koji je odgovoran za neka kliuina ponaiania - deblii iekocl muijaka pacova na desnoj strani, a kod Zenki na lcvojstrani. Ako se polnim horrnonima manipuli5e kod beba paco-

va, obr:.tzac.'e sc okrcnuti.U iednoj studif i o Ltticaiu hormona na dominantnost) us-

postavljena je hijerarhija dominantnosti medu pacovirna.'fadasu tri p:rcova sa vrha hijerarhije primila estrogen. SecLnog dana

tretmana) pojavila se nova hiierarhija u kojoi su tri dopingova-na pacova sada biia na njenotn zadelju. Kada f e tretman prestao)

postepeno ie ponovo uspostavliena originalna hiierarhija.Kao i kod ljudi, agresivniii majmuni imaiu viii nivo te-

stosterona od nr:rmalnog, a Zeuke majmuna koje prinie dodat-ne muSke hormone pre rodenja, radaju sc sa inuSkim genitali-jarna i muSkim obrasccm ponaianja.

Ako se Zenkarna majmuna daju nluiki hormoni dok odra-staju, njihovo ponaianje ce se takocle promeniti. U jednom

eksperimentu, tri muZjaka i tri Zenke rezus maimuna su odvo-jcni od svojih majki oko treieg meseca. Izrneilu Sestog i detr-

naestog rneseca, ienkama su davane regularne injekciie testo-

sterona. Socif alno pona5anie muiiaka i Zenki je posmatrano tt

tri odvojene faze. I'osle tri meseca tretmana, nivo agresivnosti

/)-\+7 L_)._\ >)rt / ls,t

€;;>'-

ss;(r

96 97

Razlike medu polovima

Zenki se popeo do nivoa muZjaka. Oko cetvrrog meseca, dveZenke su.-napale i p.otdinile dva najclornirrarrtnlln *uZ;ut u, iusposta.rile novu hijerarhiju dominacije u kojoj su bile na w_hu. To je trajalo jos godinu dana posle presranka rretrnana.Posebno je interesantno otkriie cla ie gruba igra i seksual_

na.akrivnosr muZjakA koji nisu dopingovani hormlonimr, r_u_njila na nivo ispod prosednog kada su bili izlozeni aornir,nrrinim Zenkama.

Takode je otkriveno da ako se muijaci majmuna na ni_skom nivou hijerarhije jzlolezenkama kojima rnogu da d";iniraju, i sa kojima mogu da imaju aktivni seksualii zi"ot, ni_vo njihovog resrosrerona znarno rasre i osraje "ir"r.. sor]iJ.,po.ro. je iivotinja poraZena u borbi, nivo njenog,.rr"r,.ronl

pada i ostaje rnali' cini se da visok nivo tesrosrerona moZe bitii uzrok i posledica agrcsivnog ponaSanja.odigledno je da su polni hormoni odruiujuii faktor razri_

ditog polnog ponasanja u ljudskoj vrsti. Mecrurim, ro n. ,rrlilda okruZenje nema uticaj na naiu seksualnosr. Antrop"i;Sk;studije razliditih sreclina pokazuju da clruitveni uticaji ir;;l;znadajnu ulogu u odredivanju brojnih aspekara rrs.g poiu;u_ni?. sledeiem poglavtju, detaljnije iemo ispitati nfihov uti_caj na razlidita ponaianja polova.

I/A$PITAIIIJI

i I|POIPUruJIJJT

PRIRODl|

: Kulnra yte potiskuje biologiju; ona jei upotpunluJe.

. *kolas (Ntchola.i) Davidson

; Otac sociobiologije, Edvard O.Vil_; son (Edzuard O.I.y/ikon), tvrdi da na_r 5i geni propisuju odredena pona5a-j nia, zbog kojih smo za neke poclra-

' laje prijerndiviji nego za druee.LI pojedinim sluiafevirna geni

striktno definiju ponaianje, taki dase na njega moZe uticati samo upor-nim nastojanjem. Na primer, mismo po prirodi levaci ili de5njacil toje generalno llksirano, i premdamoZemo da naudimo da se sluZimo i

98

99

Razlike medu polovima

dmgom ru.kom, proces je dug i teZak. Levoruka deca u Kini seprimoravaju da jedu i piiu desnom rukom, ali & za sve druseaktivnosti sponrano koristiti levu.

Delo slavnog Svajcarskog psihologa pijaieaorkriva da de_ca ude kroz seri je predvidivih obrazaca koji se teiko menjaju.Na primer, jezik se udi za vreme kratkog i tadno odredenog pe_rioda razvoia.

Nasuprot tome, neka druga urottena ponaSanja su vcornafleksibilna i razliiira u svoln ispol javanjr-r. Na primer, sp'sob-nost da se govori je genetski predodrederia, ali postoje ogrom_ne razlike u glasovima, znadenjinra i grarnatidkim konstrukci-jama razlicitih jezika.

Liudski um se ponaia kao ose rljivi upijai urisaka iz okru_Lenja, hcrmonirna programiran da na neke stimulanse i akcijereaguje prerna unaprecl utvrclenom rasporedu, a na neke ne"Kao Sto smo videli, pol'i hormoni ne oclrecluju samo vrstustimuiansa na koje ie deiaci i devojdice reagor,ati u odrede-nom periodti Zivota, ve6 i naiin kako ie rcagovari.

GENI I OKRUiTNJE

Fostoji sloZena uzajamna zavisnost izmedu 'aslednih

osobinai okruZenja. Na primer, sklonosr ka shizolieniji je nasleclnacrta, i ie5da je kod rnuSkaraca nego kod Zeni, ali moZe da sepospeii ili potisne spoljaSnjim uticajima.

Isto tako, spoljaSnje delovanje moZe cla promeni kolidinuhonnona koji se lude, i na taj nadin utide na naie ponaianje.Recimo, udestvovanje u takmidenjima poveiava izludivanjetestosterona, koli opet pojaiava takrnidarska oseianja.

Ponaianje ljudi je inanje uslovljeno gcnima i hormonimanego ito je ro sludaj sa Zivotinjama. Mi smo daleko sklonijiuienju i prorneni ponaiarrja nego druga iivabr6a.

Vcorna vaLan rczulrar tog procesa udenja je naia sposob_nost da .a razlidite nadine odgovorimo na pritisak srecline. Tanas izuzerna prilagodljivost osposobljava da budemo clomi_nantna vrsra na zemlji. ona je dovela i do naudne reze cla su

ZaSto se volimo, svadarno i pravimo decu

mu5karac i Zena tabultt rusa, i da su saa njihova ponaianja po-sledica utica ja sredine.

To je joi uvek miiljenje mnogih koji se bave odnosimamedu polovima. Oni dokazuju da se dedaci s jeclne strane udeda potiskuju svoja oseianja, a s druge strane podstiiu cla budumado i zainteresovaniza mehanidke vestine, tehniku i sport.L)evojdice se stimuli5u da izralavaju svoja oseianja, da se bri-nu o drugima, da trudu kooperativne) a ne takmidarski raspo-lozene" Ako se ovakav otrrazac udenja promeni, ponai,nje de-daka i devojdica ie se takode promeniri.

Rrojne studije su napravljene sa ciljem da otkriiu do kojemere roditelji zaista ohrabruju svoje sinove i kieri cla se pona-Sliu premr ptrlnim stcreoril)imu.

DA LI ODRASil NAN,IE(U POLNE STEREOTIPE DECI?

AgresianostDa li se dedaci podstidu da budu agrcsivni, a clevojdice ne?

Brojne studije tvrde da nije tako. Agresivnost i sukobirneclu dedacima se ne afirrniSu. Ali, kacla se devojdice ponaiajuagresivno kao dedaci (5to je rerko), roditelji i udirelji su blaiiprema njima.

Dedaci se de5ie tuku, i ceiie se fiziiki ucialjavaju od neZe-ljene aktivnosri. To delimidno moZe da bucle zaro ito su devoj-

i00

w't0t

Razlike medu polovima

dice spremnije da posluSaju savete, ali se donekle dini da se ra-di o duboko ukorenjeno j zabrani povredivanja devojdica. Maj-ke primeiuju da irn je teLe da kazne devojdice nego dedake,uprkos dinjenici Sto neke studije pokazujti da su maike role-rantnije prema sinovima (oievi su tolerantniji prema kieri-ma). U eksperimentu gde su srudenti zamoljeni da izazivaiu5okove,6 i muikarci i i.ene su bili manje spremni da ih prime-njuju na Zenama nego na mu5karcima.

Prernda se rnajke kod svojih sinova viSe trucle da spredeagresiju nego kod svojih ierki, dedaci su ipak skloniji agresiv-nom ponaianju, bilo da ga ude u svom neposrednom okruZe-nju, ili da ga vide na televiziji.

Briga, osefajnost i emotianostDa li se devojdice podstidu da budu ne)nije, komunikativnijei oseiaf nije nego dedaci? Veiina studija tvrdi da roditclji nevaspitavaju svoju decu nz,Titito, niti da ima razlike u ispolja-vanju fizidke privrZenosti i duiini vremena koje provode sanjima, mada neke ukazuju na ro da su malke osetljivije kadasu u pitanju sinovi.

U istraZivanju iest razliditih sredina urvrdeno je da u petsludajeva devojdice izmedu sedme i jedanaeste godine pruZajupornoi (hranu, alat, igradke i rad) ljudima znarno deide negodecaci. Kada je red o emocionalnoj podrici, devojdice su jol bi-le sklonije u svih iest sredina.

Drugim redima, devojdice su podloZnije imitaciji oseiaj-nog i starateljskog (briZnog) ponaianja nego dedaci, uprkos di-njenici da su imali podjednaku roditeljsku neZnosr, kao i istibroj prilika da pokaZu neZnosr i brigu.

Roditeljshe ielje i oiehiaanjaIstraZivan je pokazu je da bi roditelji aoleli da njihova deca obapola budu dista i uredna, usluZna, samostalna, ne previie im-pulsivna, hrabra, promi5ljena i palljiva, kooperativna, spo-

6 Ti Sokovi nisu bili pravi. "Zrrva" je simulirala bol.

102

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

sobna da se brane i izbegavaju opasnosti. Drugim recima, vo-leli bi da njihova deca prihvate kornbinaciju svih osobina kojeoni smatraju najpoZeljniiim kod oba pola.

Medutirn, ono 5to bi oni voleli i ito otefu[u su dve razliditestvari. Oni oiekuju da se njihove ierke lepo ponaSaju, da buduusluine, diste i uredne, tihe i rezervisarie, osetliive na tuda ose-ianja. Takocle odekuju od njih da lepo pridaju, da urneju da na-redtiju, plaiu, nerviraju se i plaSe. S druge strane, odekuju da imsinovi budu grubi i budni, fizidki aktivni, destruktivni, sposob-ni da se brane, nadmecu, dine opasne stvari, i dive se tehnici"

I kod dcdaka i kocl devojdica, roditclji podstidu poZcljna,ali neoie lzixu na pona5an ja snaZni je nego poZel jna ali oiehiaanaponaianja" Na primer, ako je dedak kooperativan i usluZan,njegovo ponaianje je neodekivano, tako da on dobija dodatnupohvalu. Isto f,ako, ako je devojcica samostalna dobiie mnogopozitivnih stimulansa. Dakle, roditelji pokuSavaju da vaspita-ju svoju decutr praaa suprotnom ad oiroga 5to oni smatraju pri-rodnim tendencijama.

Dedaci dobijaju vi5e negativnih nego pozitivnih signalaoc1 devojdica. To ie moZda zato Sto je nivo njihove aktivnostivi5i i zahteva vi5e paZnje. To je takode moida zato 5to su oni"drskiji" nego devojdice, tako da odrasli oseiaju snainiju po-trebu da pospeSe njihovo prihvatljivo ponaSan je. Dedaci slaboreaguju na negativni signal, ali dobro reaguju na pozitivni,dok devojdice reaguju na otra.

Odevi se igraju grublje sa svojim sinovima nego sa kieri-ma) verovatno zato 5to dedae i viSe uiivaju u grubim igrarna.

NEZAVISNOST

Statistika pokazuje da su dedaci od ranog detinjstva samostal-niji od devojdica. Zavreme predikolskog uzrasta, medutim, de-vojdice se vi5e stimuli5u da budu nezavisne, dok dedaci podleZuveiem broju zabrana i vi5e su prisiljavani na suzdrLavanje.

I kod devojdica i kod dedaka nezavisnost je u korelaciji sa

boljim prostornim sposobnostima, dok je zrvisnost u vezi sa

slabijim prostornim sposobnostima.

I ro:

I

Razlike medu oolovima

Dedaci obicno imaju bolje prosrorne sposobnosri i samo-stalniji su od devojdica, mada se nezavisnosr generalno popra-'rlja dernokratskim vaspitavanjem dece, ito ih usmerava dapreuzmu odgovornost za svoje akcije, donose oclluke u svojeime i poStuju prava drugih. U oblastima Indije gde su Zene ve-orna potdinjene, razlika izmedu njihovih prostornih sposob_nosti i sposobnosti muikaraca ie znatno ve6a nego ito je uobi-dajeno. I deiaci i devojcice, odgaiani u visokoauroritativnirndomovima, imaju skionost da budu zavisniji od proseka.

Kod de.,'ojdica postoji priroCna sklonosr da budu zavisni-je nego dedaci, mada je uticaj sredine vaZan za nivo zavisnostioba po1a.

STEREOTIP POLNIH UTOGA

Jedna teorija (psihoanaliridka) shvatanja polnih uloga istupasa tvrdn jom da se devojdice poistovecluju sa svojirn ma jkama, ibuduii da su duboko i intimno povezilne sa njima, one odra-staju sa oseian jem te povezanosti. f)eiaci se, meclutirn, mora-ju odvojiti ili disra'cirati od nujki, da bi se identifikovali sasvojim odevima koji su uglavnom odsutni. f)akle, cledaci inra_ju sklonost da budu auronomni, inclividualni i samostalni.

MaLda ima isrine u roj teoriji, ali sludajevi razmarrani usedmom poglavlju ukazujr,i na mnogo znadajnije uiesie hor-mona u svemu tome, jer se devojdice koje su primiie muikehormone inutero obidno oseiaju kao incliviclue, dok su dcdacikoji su primili Zenske hormone pre roclenja veoma vezani,uprkos dinjenici da su izloZeni istim rnodelima materinske iodinske ulogc kao druga deca.

Deca se ponaiaju prerna stereotipu polnih uloga, bez ob-zirana klasu, rasu ili posao svojih roditelja. I kada odevi ostajukod kuie, a majke odlaze na posao, deca prihvataju iste srereo-t.ipne uloge kao i u tradicionalnim radnim modelima.

Takode, deca ne oponadaju samo svoje istopolne roclitelje.Dedaci imitiraju i druge odeve, a ne samo sopstvene, dok cle-vojdice pronalaze uzore i u drugim Zenama i maf kama. Stavi-

Za5to se volimo, svadamo i pravirno decu

5e, ne postoji znadajna razlika u sravovima rodirelja koja jeuzrokovana polnim ulogama, i kada deca obliku ju svoje pona-Sanje prema modelu odraslih, oni kao obrazac nc uzmuju nu-Zno roditelja svog pola.

8. 5. sEKSUALNOST

I)o koje je rnere na5c seksualno pona5anje r:ezultar kulturniirnormi? One sigurno igraju znadajnu ulogu, ali su verovatnomanje bitne nego Sto mislimo. Ispitivanja Ser Hr jr o Zenskojseksualnosti sprovedena su u vreme sedamdesetih, kada jedruitvr:ni pritisak cla Zene budu seksualno "slobodne" bionajveii. Njene ispitanice su uglavnom bile neudate, urbane,liberalne Zene, sa jakim f'eminisridkim opredeljenjcrn. I poredtoga, one su prednost davale seksu unutar ernocionalne veze, idak nijedna Zena u studiji nije izraziia Lel|u za desrim, uspur-nim) spontanim seksom. One koje su poku5ale da Zivc prernamuikom modelu seksualnosti, nisu bilc time zadovoljne.

Znatno je ve ii pritisak na neprikladno seksualno ponaia-nje kocl dedaka nego kod devojdica, pa ipak ima mnogo vi5ehomclseksualaca medu muikarcirna.

Occvi defini5u seksualne uloge rigidnije nego majke. Oninarodito negativno reaguju na Zenske osobinc kod svojih si-nc-rva, dok ohrabruju Zenstvenosr i seksualnost kod svojih kie-ri, podstiiuii ih da nose suknje i duge kose. Popularno jeshvatanje da upravo strogi i ravnoduSni odevi izazivaju homo-seksualnost kod dedaka. Istina je zapravo da oievi negativnoreaguju kada se sinovi ponaiaju na nadin sa kojim se oni nemogu poistovetiti.

POKUiAJI DESOCIJALIZACIJE DECE

Kada se devojdice i deiaci igraju zajedno, devojdice postajuLivlje, a dedaci mirniji. Dedaci ubrzavaju postupke devojdicau igri, i podstidu ih da se koncentriSu, dok devojdice kod deda-ka smanjuju potrebu za takmidenjern.

r04

,w105

Razlike medu polovima

Ali dedaci i devojdice vi5e vole da se igraju odvojeno, pa sepokuiaj uditeljice da pospeii igru izmedu polova obicno ruursu-va tako Sto se igra vraia na'ormalan moiel dim se ""r;;;iti,Primenjivani su i drugi metocli da bi se spredila polna sre-reotipizacija. u jednorn eksperimentu je kutak sa iutkama ip.okuistvom uklonjen iz preclikolske ustanove, da bi se spre_dile uobidajene igre devojdica; medurim, ra rgra je neformalnoorganizovana pod stolovima.

Luis Davic) autor dela Glad zu bebama,opisuje napore fe_ministidkih majki da eliminiiu urodeni srereotip:

Kada je moj sin slavio iesri rodendan, jedan od po_klona bila je i lutka. posramljeni desrogodiinji prija-telj mu je urudio zamotanu kutiju, i zamolio: ,,Neotvaray' je pred drugim dedacima. Moja rnama je kupi-la Doklon."

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

Poklon je otvoren posle zabave. "Sta cla radim sa

njom?" - pitao je moj sin, gledajuii dedaka-lutku i do-datne delove odcce."Obuci je. Svuci je . Daj f oj ime " - predloiila sam ne-koliko aktivnosti."Zaito?" - bio je njegov odgovor... PruZila sam sinuiutku. "Igraj se. Kako ZeliS da se zove?" "Da sc zove?"

- pitao je moj sin. "Koliko dugo moram da se igram s

njom?"...Seiarn se da je u otprilike isto vreme bila roclendan-ska zabava detvorogodiSnje devojdice, i da je do suzabila razodalana kada je otvorila poklone, i videla: ka-mion kiper, opasad za piStolj i parobrod. Fokloni sujoj se dinili kao zlobna Sala. Ona je Zelela lutke i nji-hovu garderobu.

8. 7. PROPALI EKSPERIMENT

Za vreme iezdesetih godina XX veka, u mnogim izraelskimkibucima je udinf en poprilidan napor da se izbri5u razltke iz-medu muikaraca i 26nA u ime jednakosti. Brak je obezvre-clen, i tradicionalni Zenski poslovi su postali druitveno pri-z,nari) kao i clruge aktivnosti. Decu je duvala profesionalnamedicinska sestra) a kuvan je i pranje su zajeclnidki obavljali irnuikarci i Zene.

Meclutim, nekoliko godina kasnije, sve se vratilo na staro.Zene su se posvetile podizanju porodice, i svojoj polnoj funkci-ji. Brak je ponovo postao centralna ustanova kibuca, i naglasakse ponovo pomerio na kuine poslove. Roditelji, posebno rnaj-ke, provodili su vi5e vremena sa svojom decom, i poslovi su se

opet odvojili prema polnim linijama, i kod kuie i van nje.Uprkos upornim naporima da se podstakne udedie Zena u

politidkim aktivnostima, mu5karci su bili mnogo zastupljeni-ji na politidkim sastancima kibuca. Ceiie su uzimali red, i is-punfavali su veiinu administrativnih i izvrinih pozicija, po-sebno onih koje su podrazumevale ve6u dozu autoriteta.

r06

-W

t07

Razlike medu polovima

. Hgmo sapiens je sposobniji od drugih vrsra da udi novo po_naianje i obidaje, kako bi ispunio ,nhr.u. novih okolnosti.Uprkos tome,posroje razlike izmedu muSkaraca i i6nA koje suzajednitke svim kulturama, i za koje se dini au ,u g.rr.trk;uslovljene. U slede6em poglavlju, razmotrriemo kako su se terazlike razvile, i zaito.

IUOLlJCIJA

Da nije bilo idnA mi bismo joi uaek se-

deli u pe(ini ijeli presno meso, jer mismo izumeli ciailizaciju da bi intpresi-onirali naie deaojke.

Orson Vels (Welles)

"PreZivljavanje najsposobnijih" jepopularna fraza, preuzcte iz tcori jeevolucije. Opite je mi5ljenje da feto jedno bezduino nadelo, premakome samo jaki preZivljavaju, dokslabi treba da propadnu. LI srvari,izraz "sposobnost" se odnosi na ste-pen do kojeg jedan orgrnizam us-peva da dode u preno5enju svojihgena, kada se uporedi sa drugim je-dinkama svoje populacije. Mnogiorganizmi koji nisu jaki u nekom

/rl

/7, , rr

r08109

/- ,-t i\r/,N-'

Razlike medu polovima

nobidajenom smislu, imaju odlicne strategije preZivljavanja,tako da su izuzeino ,,sposobni,,.

Prirodna selekcija f'avorizuje one organizme koji pro-rnovi5u ne samo svoju sopstvenu sposobnost, vei isposobnostdrugih sa kojima dele gene zayednidkog porekla. To ,. ,ou""inkluzivna sposobnost", i ona obja(njava zasro se ljudi visebrinu za dobrobit svojih bliskih roclaka, i pripacrnika'sopsrve-nog naroda i rase, nego za interese dlanova drugih grupu

Ljudsko ponaianje je rezultat ne samo aktLiehiih faktora,kao Sto su geni osobe i neposredno okruZenje, vei i clrevnihist'rrijskih faktora. To znaii da mi imamo izvesne irnpulse ko-ji su deo ljudske prirode, jer su se pokazali prilagodf ivim to_kom miliona godina. l,judi koji su ispoljavali ,ltu" pnnulr_nja, bili su reproduk.tivno uspeSniji nego oni koji ih nisu ispo_ljavali. Oni su uspeli da prenesu svoje gene na novu generaci_f u, dok su reproduktivno neuspesni ljucli izumrli. Niraju, zasva ljudska biia postaju zajednidka ona pona5anja koja su sepokazala efikasnim za preiivljavanje vrsre, i ona se zovuprilagodljiaost.

Da bismo odredili da li je ponaianje prilagoclljivo, rrebalobi da otkrijemo da li se ono pojavljuje u svim ljudskim kr.rltu-rama) i da li postoji i kod drugih vrsra, posebno kod majmunasa kojima smo blisko povezani u smislu naie anatomije i bio-hemije.

Da bi se ustanovila potreba za prilagoclljivoiiu, moramoprvo da se zapiramo za5ro se ona uopire iazvlla. Na koji nadinona poveiava sposobno st homo saDiens_a?

Ljudski izraz lict pruza primer generski kontrolisaneprilagodljivosti. Uzmimo, na primer, naie osmehe. Bebe usvim kulturama podinju da se smeju izmedu Seste nedeiie i de_wrtogmeseca. Smeju se dak i slepe i gluve bebe. Razlog je lakodokudiri - osmeh izaziva reakciju ljubavi i privrzenJsii kododraslih, i dodatno ih podstide da se brinu o bebi. Istorijskigledano, odojdad koja su se smejala imala su bolje Sanse dapreiive, nego ona koje se nisu smejala; sada se sve bebe smeiu.

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

Razlozi za druge vrste prilagodljivosti, medutim, nisuuvek tako jasni. Na primer, menopauza je adaptacija koja semozda razvila zato Sto su zene koje su prestajale da ovulirajubile korisnije za duvanje svojih unuka, Sto je dopunjevalo nji_hov reproduktivni uspeh. Ili je moZda nasrala zbog dinjeniceda milionima godinA niko nije Ziveo cluZe od pedeset godina.tako da ovulacija preko pedesete nije bila porrebna.

SPOSOBNOST UCENJA

iinjenica da moZemo da pruZimo evoluciono objaJnjenje zaizvesno pona5anje ne znadi nuZno da je to ponaianje automat-sko i nenaudeno. Upravo suprotno, kod veiine vrsta prila_godljivost je predispozicija za udenje.

Na primer, kada Indigo Buntinzi migriraju iz SeverneAmerike u JuZnu, oni putuju noiu, upravljajuii se pomoduzvezda diju konstelaciju ude brzo i lako, jer imaju generskupredispoziciju za to. Isto tako, ljudi su genetski obclareni spo_sobnoiiu da brzo i lako ude govor.

Sposobnost udenja veoma varira od jeclne do druge vrste;ljudi su u tom smislu obdareniji nego bilo koje drugo Zivo bi_ie na Zemlji.

EVOLUCIJA POLNIH RAZLIKA

Reprodukcija bez seksa je direktna, sigurna i zahteva maloenergije. Za*o je onda evolucija proizvela dva pola? Odgovorje jednostavan: da bi pospe5ila razliditost. Sa svakim iaietomkoje se susretne sa nekim spermatozoidom, nastaje nov, razli-dit i jedinstven skup karakteristika. Imajuii nekoliko clece, iproizvodeii izvestan broj razliditih skupova karakteristika,roditelji poboljSavaju Sanse da 6e neki od njihovih poromakapreZiveti promenu uslova. Na neki nadin, oni se obezbedu ju usludaju nepredvidivih okolnosti. Vrste sa dva pola su veomaprilagodljivq pa zato srvorenja koja se reprodukuju pomoiuseksa uveliko brojdano nadma5uju one koje se ne razfirn oiava-iu na tai nadin.

110111

Razlike medu poloviina

Veiina ijudskih adaptacija razvilase za vreme milion go_dina kada smo bili lovci-skupljadi, pre nego Sro je cloilo cioagrarne revolucije. Agrikultura (koja je najavila period brzekulturne evolucije) se razvila samo i0 000 godina ranije, (to jesnvi5e kratak period da bi imala uticaja ia ltuttshi ir"rn"'aDakle, geni koji utidu na naie pona5anje joi uvek su ri.rri._ui_5e geni naiih predaka, lovaca-skupljada, koji sri Ziveli u rnalinrnomadskirn grupama, i diji su posao i ponai:rnje jasno bili po_dcljcni po polnoj osnovi.

Premda su genetski irnpursi naiih aktivnosri zajecr'iikiza sve ljude, pojedini-detalji naieg ponaianja znarno varirajuod jedne kuhure do druge. Te variJacije nisu adaptacila, veCprosro razliditi r-radini izraLavanja adaptacije u .nrliairirr, ,r"_dinana.

9.3. POTNE RMTIKE U LOVACKO.SKUPUACKIM DRUJMMANiko ne znazaito smo se razvilina nadin na koji smo se razv'i- zadto hodarno na dve noge, zaito imamo malo cllaka na telu,za5to imamo sposobnost da se smejemo i pladerno. Medutim,sociolozi i antropolozi su veoma zaposleni smi5ljanjern ude_nih nagaclanja o onom ltasemoida desilo.

Tarzan i Diejn...Veiina se slaZe da su pre oko 14 miliona godina dramatidneklirnatske prornene uniitile ve6inu Suma u Africi i Evroazi ji, ipris_ilile naie najstarije pretke, protohominide (praljud.),' jutzadu iz svojih kuia na drveru, i sidu u savane.

Kada jednom viie nisu bili zaiticeni clrveiem, naii pre_c.i-majmuni su bili prisiljeni cla stoje na zadnjim ,rogr^u,iuodanas Simpanze i babuni, budno rnotreii na grabljivce. Kakoje rasla njihova sposobnosr, oni su provoclili we vije vremenana svojim zadnjim nogama) koristeii ruke za komunikaciju uvreme lova, kao i za noienje oruLjai hrane na mesto za5tiienood grabljivaca. U vreme protoljuili, razvrlasu se spuStena sro-pala, jaki gleinjevi, i kolena koja se savijaju ka unutra. Ueao

ZaSto se volimo, svadamo i pravinto cler;u

krrlice se promenio, kako bi mogao da nosi uspravni torzo, agornji deo rela posrao je veoma jak.

'Ia uspravna pozicija je smanjila vcliiinu kanala za rad.a-njc kod ZdnA, dok je u isro vrerne glava bebe irosrala veia zbograzvoja mozga. Zbog svega toga, bebe su postale prcvelikc dIbi prolazile kroz karlidni orvor u punoj uoheirri. Majke su po_Jele da radaju nezrelu odojdad koja su bila potpunc, bespo_moina, i koja se moraia mnogo negovati. ,l'o je znadilo da sumajke postale manje pokretljive. One su mogle cla skupljajuplodove, ali ne i da love, i bila irn je potrebna muika zasrita odgrabljivih zveri, kao i obezbedivanje obroka.

Deca su ocirastala sa majkama koje su ih udile da skuplja_ju povrie i iaja, i da irapom traze termite. ova hrana se clelllasa muikarcirna koji su u gl:upama ocllazili u lov, vraiajuii se salnesom koje se takode delilo rnedu svirn dlanovima plemena.

U Polnom ttgoaora,Iielen F'iSer izraZava miil jcnje da suseksualno raspoloZive Zene, kao privladnije muikarcima., do_bijale viSe mesa. Zaro su iene koje su du2e bile sposobne zaseksrialne otlnose nego ito je uobidajeno, imale bofu sansu daprivuku muikarce koji ic ih hraniti i Srititi od opainosri. Nji_hovi su geni postaii dominantni, tako cla su Zcne irukvalnosvakog dana u godini bile spremne cla razmenju ju seks i saku_pljcnu hranu za meso i sigurnost.

...ili aodeni majmun?Iicjn,folorgan je prihvatila sasvim clrugaiiji scenario ocl ovogpopularnog, koji srno upravo opisali. U studiji parekla ienel.ona razvija ideju koju je prvi izneo biolog mora, profesor Ali.-ster Ilardi, u dlanku lista Noai nauinik,1960. godine. I,roi'esorIfardi smatra da ie za vreme velikog afridkog pliocena, suiapomerila naie majmunske pretke u more) a ne lt savane, kakobi izbegli grabljivce" Tu su bili primorani da hocla.ju na svojirn

Objevlienoj i kcid nas u izdanju prosvcre (Beograd), 1996, prevod DraganAlonaSevii.

Lt2I13

Razlike medu polovima

zadn,rm nogama, zalaze(i duboko, tamo gcle ih grabljivci nisumogli slediti.Hardi iznosi reoriju da je vodenima,lmuu razviosenzitiv_nost prstiju, rako ito je ispod povriine vode opipavro ,rur.;koje nije mogao da vidi, I aa ye p"t." a, ,. sluii alatom kaa, iiotkrio da sljunkom moze da ie owori Jr."rir.u. Izgubio je krznoiz istog razlogakao i pliska ,ir, @;t;;;;is detphis),hobotnice imorZevi - krzno nije pogodno ,n uodr. Kao i drugi vodeni si_tu:i, l"sipreci-majmuni su razvili_urni sloj na povriini svogtela, koji ih, uz odsusrvo dlaka i hod na d;;;;;;;O"rir""idrugih primata.

,-_ - tt"jl Morgan prime6uje da je toplota cilj i masti i krzna;krzno odrLav.a roploru kopnenih Livotinla. a masr vodenih.t)na smarra da su Zene zad.rLalekosu da ili se zaititile od sun_ca, i da bi se bebe za njupridrZavale ,u ur._. plivanja. Njiho_ve grudi su se poveiale i postale viseie, ne da bi privukle mu_Skarce nedirn nalik na straZnjice, ,u*o , prednje sffane, kakopredlaZe Dezmond Moris prr*Lni MolisS,ve(da bi bebamabilo lakie da se, dok jedu, pridvrs tr-n^u rtnnirn terima majki,kada vei nema dlaka za koje mogu a, ,. rnunr".

ZaSto se volimo, svadamo i pravrmo decu

Posle desetak m.iliona godina provedenih u vodi, tvrdeIlardi i Morgan, naii su se freci p.J ur.*.rra vratili na suvo,sa nosevima adaptiranim zaplivanje,i sa koZicom ir_.Arlo_Znih prstiju. (Devet_posto dedaka, i ,t oro sedam posto devoy,_iica, ioi uvek imaju koZicu izmedu arrsog i treieg noZnog pr_sta.) Zene su nagomilale masnoiu na straZnjici, tako da moguda sede na obali, i doje svoje bebe, bez opasnosti da im pesakude u rodnicu (vaginu) i matericu (uterus;, koje su se pomeri_le napred, u zaitiienu poziciju. Vagina je uveiala himen, i ti_me spredila ulazak peska i vode. penis mu5karaca se pou.enoda bi mogao da prodre u novu poziciju vagine. To je sada bilolakie postiii frontalnim odno*om, n.go orporu di (tat. a tergo).Morganova poku5ava da dokaZe iu tuau i. Z.rrt, ""irr;^

promenila poziciju, p-odrudje koje stimulisanjem ," ,;;;;ulazne pozicije dovodi do orgazma, ni1. vis. bilo aktivnoZena j.e izgubila sposobnosr a-u fuf.o forrigrr. orgazam, a sanjom i veii deo svog interesovanja ,u r.t r. Gubitak intere_sovanja je zbunio muikarca. On je sada morao Zenu ili da pri_sili na seks, ili da ie privoli na ro na ,r.H arugi nadin. T"k;;naudio da joj se umiljava, i donosi darove. Zadovoljstv; k;;;oseia-zbog paLnje svog muikog parrnera) Zenu dini spremni_i:t * prihvati njegove s.ksuulrr. zahreve. Morganova isrideda de5kanje (timarenje) koje je_uobid;;.;" medu majmunima,sluZi kao udvrSiivad.dru.tvenih uera,i ,r._a ni.ta sa seksom.Samo je kod ljudskih biia orro pou./urro ,u,,ii_.

e. 4. LoVC|-sKUpuACt I poRoDtcNt ilvor...Osnove druitvenog pona5anja ljudi razvile su se tokom petmiliona godina pre agrarne revolucije. Bez obzirada li su naiipreci podeli nzvoj u vodi ili na kopnu, ekspe.ti se slaZu da suoni.proveli poslednja dva ili tri miliona goairru na zemlji, u lo_

L1\",rkrol j adk i m

.dru 5 tvima

1 lrunt rr_ g iiere r s o c ie tie s ) . Zapr e -mrna rnozga se naglo poveia^la za vreme poslednjeg p.r--_jr, inastavila da raste sve d.o pre 250.000 godila, f.ra. iirr."" p*.dokaze moderne verzije^homo ,op*ni u.-^'

r 15

114

Raziike medu polovima

Frethocf ica bazidne porodice, k'ja je trajala milionirnagodina, bila je rodna gmpa, koja se sastojaia od'izvesn,lg brojayaiki sa svom njihovom crecom. odrasri muskarci ru b-iri uo-de i branioci grupe, kao i r_ipravljadi i modeli za mlade mu_Skarce, ali su bili prolazni, i niko ocl njih nije bio povezan sanekom od Zena.

Od rnuikaraca se u rim druitvima traZilo cla irnaju dr,4glavna atributa za reprodukcioni uspeh: oni su morali biti ustanju da privuku Lene, i za5tite svojir teriroriiu i svoiu clniit_venu grupu od neprijarelja.

Zene su najdeiie trariremuskarce koji su bili dobri rovci ipouzdani dobavljadi mesa i koZe, jer su im bili potrebni prore_ini visokog kvalircra, kao doclarak vegerarijanikoj hrani kojusu same nabavljale.

U vremenima kada mesa nije bilo, Zene su pokazivale svo_ju n_aroditu skupljadku sposobnost, i delile svoju hranu saomiljenim muSkarcem . Zato je mu5karac imao jak motiv dastupi u partnerske odnose sa Zenom, i drZi clruge mu5karcepodalje, jer je na tajnadin mogao da monopolizufe njenu eko_nomsku produktivnost, a u;eclno i dobije ekskluzivna seksu_alna prava na n ju. Ona bi nosila ,nrno ,,j.gove potomke, a onbi Stitedi nju i svoje poromke od opasnosti, poveiavao svoj re_produktivni

'speh. Dakle, muskarci i Zene koji su osrvarivali

povezanost izmedu sebe i svoje clece, imali su bolje ianse daprenesu vlastite gene, ito je dovelo do pof ave bazidne porodi_ce. trosili pruZaju dokaze o postojanju bazidne poro,i^i.. pr.minimurn tri do detiri miliona godina.

Muikarci, diji je glavni zadarak bio lov, Ziveli su u sveruopasnosri i nasilja, gde je opstanak zavisio od budnosti, prona_laTeniT' akcije i drugarstva. Njihovi su iivoti rakode zavisiliod njihove sposobnosri da izradunaju razdaljiru Lm.,lpro_storne sposobnosti), od osnovne miiiine motorike, samostal_nosti i inicijative. Vode su postajari oni koji su bili veiti u or-ganizovanorn nasilju, dobri u iniciranju i izvr5avanju plano_va, i sposobni da nareraju druge da rizikuju zbog njlh.^

. Zene i devojke koje su ostajale kuii sa bebama, kao i cieda-ci suviSe mladi zalov,.bili su druirveni posrednici, staratelji iodrzavatelji mira. oni su rakode bili, kao iro smo uld.li, r"iu-ieni za skupljanje mno5rva prehrambenih proizvod a. freLiv-I javanje je za njlhzavisilo od senzorne oitrine porrebne za raz-likovanje jestivih od otrov'ih ploclova, od umeia cla se prisetepredmeta za orijentaciju i zapamte oblasti sa razliditim vo_iem, povriem i semenjei', kao i ocl finilr motornih koordi-nacija, potrebnih za skupljanje i branje. poito su bile fizidkislabe i ranjive, Zene su morale da izbegavaju sukobe, i cla nau_de da se diplomatski izbore sa potencijalno opasnim situacija-ma. To je znadilo razvijanje komunikativnih sposobnost! iodrZavanje povezanosri u grupi, kako bi njihova de.a m"glnda rastu u sigurnosti- Dakle, verovarno je da su o,l ,u*og io_detka ljudske evolucije Zene brinule o miiljenju drugih,l po_kuiavale da ih usreie.

EVOI.UCIJA UUDSKE SEKSUALNOSTI

Buduii da su ljudi visokointeligenrni, ponadanje koje im jepotrebno za preLivljavanje je ili automatsko, ili pov"rrro ,nsnaZnim emocijarna.'Io nas spredava da ne naru5imo primar-no ponaianje svojim racionalnim sposobnostima. Umesto to_

Zasto se volimo, svadamo i pravimo clecu

t17

Razlike medu polovima

ga, u sludajevima kada su nam potrebne ,,iracionalne,, oclluke

mi se vraiamo na niZe cenrre mozga. Buduii da je seks funda-menralan za ljudsko preZivljavanje, veii deo na5eg seksualnogponaSanja proZet je emociiama.

Muika seksualnostMuikarci proizvode priblizno 100 miliona spermarozoida usvakoj ejakulaciji. Teoretski, iedan muiknru. u toku ZivotamoZe da oplodi hiljade Zena. Stavi5e, muikarac rnoZe da oplo_di Zenu, i da time zavrii svoj deo posla, budu6i cla je posle eja_kulacije njegov fizidki dug prema potomswu osrvaren.

. Tokom istorije, najuspe5niji su bili oni mu5karci koji su inajdeiie predavali svoje gene, i koji su postali odevi najveiembroju preZivele dece. Ako mu5ka.n. oplo,li samo jednu Zenukoja nije njegova primarna partnerka,l ,o ,u-o jednom prili_kom, on poveiava svoj reproduktivni uspeh zaZONdo Z5Z. Sadve Zene, on udvostrudava svoj uspeh, sa tri utrostrueava, i ta_ko dalje. Dakle, prirodna selekcija favorizuje one mu5karcekoji Zele da imaju mnogo seksualnih parrnerki, i koji mogu daih steknu na bilo koji nadin, ukljuduJuii i silovanie.

Prema evolucionim merilima, veoma uspe5ni muSkarcioplode mnogo jaja, neuspeini nijeclno. MuSkarcima se isplatida budu agresivni, neobuzdani, nestalni i nediskriminatorni.. S obzirom na genetske prednosti viiestrukog odinstva, ni-je dudno 5ro je ljudska vrsra poligamna. Tri detvitin.ljrd;k;hdruitava dopuita viie 26n6, rJok rnanje od I% Aoruotiuuu uiS.muikaraca. Dru5tva koja propisuju brak sa jednom Zenom ijednim muZem, monogamna su samo formalno, buduii da iona toleriSu konkubinat i vanbradni seks.

Potreba muskih zivotinja za seksualnom raznorikoiiupoznata je kao KulidZov efekat. Izraz potite iz sledeie pride:

Jednog dana je predsednik, gospodin KulidZ, sa svo_jom Zenom obi5ao vladinu farmu. Ubrzo posle dola_ska, odvedeni su razliditim purevima. fada je go_

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

spoda KulidZ prolazila pored kokoiin jca, zaiutala jei pitala odgovorno lice da li se petao pari vi5e ocl je-danput clnevno. "Nekoliko puta,', bio je odgovor."Molim vas recite to predsedniku',, zahtevala je go-spoda KulidZ. Kada je predsecinik prolazio poredkokoiinjca, i kacla su mu rekli za petla, pitao je: .,Da

li svaki put sa istom koko5kom?" ,,O, ne, gospoclinepredsednide, svaki put da drugom." preclseclnik jepolako klimnuo glavom, a zatim rekao: ,,KaZite togospodi KulidZ".

Mnogi muZjaci sisara sa istom Zenkom mogu cla se parenekoliko puta) a zatim njihova sposobnost za ejakulaciju pre_staje. Ako se, medutim, Zenka zarneni nekom novorl, oni po-dinju ponovo da ejakuliraju. T'aj proces je izraLeniji kod Zivo-tinja koje poseduju velike hareme kao svoje prirodno okruZe-nje, poput bikova i ovnova.

Zenke isre vrste se u vreme plodnosti ponaiaju prilidnorazlidito. One ie se pariti sa svakim muZjakom, i nede im sme-tati ako se viSe puta piire sa istim. One traZe clrugog samo kadaje prvi odustao.

Drugo mu5ko ponaianje koje se pokazalo kao prilagod-I jivo, pored n jihove Lelje za seksualnom raznolikoiiu, jesre ii-rrjenica da su oni seksualno privudeni pukim pogledom na:ze-nu, i to tako da je stepen privladnosti obidno u srazmeri sa re-produktivnim potencijalom Zene. U jesrorn poglavlju smorazmatrali dinfenicu da se seksualna raspoloZivost Z6n6 i re-produkcioni potencijal, moraju ocenjivati disto pomoiu vizu-elnih nagoveitaja. To je razlog zaito se mlade, zdrave Zenesvuda smatraju narodito privladnim.

U svim sredinama, muSkarci su ljubomorniji, i vi5e brinuo neverstvu nego Zene. Do dana dana5njeg, mnoga druitvapreljubu lenekaLnjavaju smriu. Evolucioni razlog leZi u to-me Sto su reproduktivno uspeini muikarc j Leleli da se osigu-raju da je potomstvo koie podiZu niihovo.

r18l19

Razjike medu polovima

Zenska seksualnostNasuprot muikarcim a, Lenemogu imati maksimaln o 20 zdra-vih beba u svor'Zivotu (pc,d usiovor'a, i,'ui, ;il;;;;onih trudnoia). a u veiini sreclina je malo verovarno da ie ihimati vi.e od per ili Sesr, bez ot:zir'a nn Urol ljubavnika. Osirntogaj proces podiza'ja svakog cleteta d. nivoa potpune ,;;;"stalnosti podrazumeva ogrorrnu cenu u smisiu fizidke zauzc_tosti, vremena i snage.

Pre otkriia kontracepcije, Zena je rizikovala irudnocusvaki put kada bi imala seks;'ako je ulazilau sludajne odnosc,ona je rizikovala trudnoiu sa muikarcem koji ie napusriti inju i njenu bebu. Zaro je u njenom irrt.."ru bilo cla se uzclrZrod seksualnog odnosa, sve dok ne nacle partnera koji ce se bri_nuri za njih. Staviie, jectnorn kr;;;;;;;rona.Ia, za njuje bilobclje da mu ostane.verna. noarti.anyem drugih muikaracarrrogia bi da izazove bes svog p"rrrr"ro, n l_utJoi t;;;;;;:mena i energije za brigu o cleci.Bilo je veoma lako naii krarkorodnog) neposvecenog pari_nera' ali i vrlo teiko pronaii dobrog oca'i snabd"uueo. 6ir.r".ona je morala biti emocionalno i prnitki pripremljena da birai izabere. Ako se uztrudi ,nnro pogl.;o_ no evenrualnog parr_nera, kao Sto je slucaj s, musliiripolorn, n-;en reproduktivniuspeh moZe biti ozbiljno kornpromito*rr. StruiSe, da bi imaliseks sa njom, ve6ina mu.skaraca C" ," pr.tu"rati da su dobripotencijalni odevi, bez obzira.rn ,ruurno stanje. To znadi daona mola odbi jati brzo udvara nje, t izazivati duZe i jate izrazenaklonosri' kako bi odvojila irit"rtif.ir.raclne muikarce odvaralica. Ona mora da insistira n, duji_ vezama)i na povla_den ju svoy'e seksuarne.skronosti, ru" JJi. .irik ocr napuitanja

'braku ne svede na najmanju *oguiu ,.r*u.Postoji inrenzivno suparniSivo medu Zenama oko poZelj-nih muikaraca. Buduil da. su rn"Sf.urJ primarno privuienimlado5iu_ i lepotom, takmidenje ," ugiuurro_ odvija oko tihosobina. -Medutim, za Lenu;. i*oAeirrZ.,o Oa pokaZe dobarmaterinski potenciial.

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

. ,Zene se udaju za rnu5karca istog ili ve6eg materijalno.girnetka i statusa u svim sredinama. Taj proces j-e nazvan' hiper-g;amija. Jedna od posledica hipergamije fe ta da zdravi muSkar,ci imaju ieiie seksuaine oclnose, jer su im mnoge Zene dostup-ne; dok manji, slabiji mu5karci ponekaci ,uruirn ispadaju'izigre. S druge strane) skoro sve Zene irnaju seks_, jer uu"t ,rroguda nadu nru5karce istog ili viieg statusa, koji im stoje

"u ;;il

zi. Hipergamija takode podrazumeva i to da je za Zenu adap-tivno da ostane verna svom muiu, sve clok ,. n. uknZ. fr,rt],prilika, u vidu muikarca vi5eg statusa.

U vrsrama gde je muijak primarni negovatelj, na primerkod nrorskih iglicA i morskih konjica, gde Zenke predajl svojajaja muZjaku da bi on sedeo na njima, seksualno ponnsarj. po_lova je obrnuto. Zenke ispoljavaju ponasanje agr.siunog u.1ua-ranja, i spremnosr da se pare sa bilo kojim muijakol, clokrnuZjaci pokazuju opreznost i selektivnosr.

DOMINACIJA I AGRESIVNOST

Kao 5to je redeno u perom poglavlju, dedaci prave hijerarhije ipokaz'ju intereso'anje za vrasnistvo nad predmetirna od vrroranog uzrasta. Njihova preokupiranost statusorn i vlasnistvomse poveiava za vreme adolescencije, i cvrsto se ukorenjuje uzrelom dobu, fbrmiranjem baze politidkih i ekonornskih si-stema. Koji su evolucioni koreni te pojarze? U svirn Zivotinj_skirn druitvima postoji "reclosled kljucanja',,s tj. hijerarhijsiimodel dominacije. MuZjaci uspostavljaju doininaciyu rrad*._iuii se za kontrolu teritorije, a pobednicima je osiguran sek-sualni uspeh kod Zenki. Kada dve ili viie Zivotinjipokuiajuda kontroli5u istu teritoriju, one sa niiim statusom se obidnopoviacxe iz straha; meclutim, ako su pribliZno istog ranga, oneie se boriti sve dok ne usposrave dominaciiu.

8 lzraz "redosled kljucanja" (pechirtg order) d,obijenje rz modela dominacije meclupetlovima i kokoikarna. Svaki petao i koko5ka imaiu svole mesro u hijerarhiji, isvaki kljuca one koji su niZi u hijerarhiji. Oni najniZi ne kljucaju nikoga, vei svikljucaju niih.

120I2l

Razlike medu polovimaZaSto se volimo, svadamo i pravlmo decu

Meclutim, kada je ve6a grupa kojoj pripadaju ugroZena odspoljaSnjeg neprijatelja, muSkarci deluju udruZcno, braneii se

poput dedaka u Skolskom timu. U uslovima opasnosti, onirazvijaju psihidko stanje koje stvara muSku povezanost, i do-vodi do predanosti, posluSnosti i spremnosti da se za "kralia iotadZbinu" Zrtvuju Zivoti. To se Zenama nikada ne deiava: svinapori da se otkrije dru5tvo u kojem su Zene bile ratnici, zavr-Sili su se neuspehom. Rat je funkcija muike evolucije.

UNIVERZALNA PONASANJA

U svim ljudskim dru5tvima muikarci su krupniji od L6.nd.

Medu majmunima i mnogim drugim sisarima, razlika u veli-dini izmedu muZjaka i Zenki je u srazmeri sa brojem Zenki ko-je se uparuju sa uspebnim mu2f acima. Sto je razlika veia, viSe

Zenki ide na jednog muZjaka. Prema Edvardu Vilsonu, akohoiete da razliku u velidini izmeclu muikaraca i Lend prikaZe-te grafikonom, i to uporedite sa istom razlikom kod nekihdrugih sisara, videiete da na jednog uspe5nog muikarca pro-sedno dolazi vi5e od jedne, a manje od tri Zene.

Sveukupno lidno socijalno grupisanje varira izmedu bro-jeva od deset do stotinu odraslih osoba. Bazidna porodica ibrak su centri emocionalnog i reproduktivnog Livota.I orga-nizaciia rada, i socijalni Zivot su bazirani na rodu. Brak je eko-nomsko, i na podizanje dece usmereno partnerstvo) zasnova-no na polnim vezam\ seksualnim pravima i duZnostima.Mladi se oblikuju u dugom periodu dru5tvenog vaspitanja,pruo sa majkom, a kasnije sa decom istog uzrasta i pola. Dru-Stvena igra ima ulogu prakse, imitira agresiju, seksualno po-naianie i istraZivanie.

U svim druitvima, ljubomora i seksualna prava na Zene

igra ju znada jnu ulogu, i izazivaju stidl jivost za vreme puberte-ta. Svuda takode postoje tabui protiv rodoskvrnuia (incesta),koji se duvaju kroz socijalni pritisak. Evolucioni razlozi za tosu odigledni, buduii da dak i retki odnosi sa bliskim rodacimaizazivaju smanjenje velidine tela, slabiju mi5iinu koordinaci-

Dominacija zahteva ne samo osvajanje teritorije, vei injeno zadrLavanje, jer uvek dolaze mladi izazivaf koii stidupoziciju domina'rnog mu2jaka. Zivotinja koja izgubi jecrnuborbu, ima veie izglede da 6e izgubiti i sledeiu; kada nekimuzjak izgubi dve ili tri borbe, on viie nema sansi da domini-ra. oni koji dosegnu vrh statusne lestvice dvrsto kontrolisusvoje agresivne impulse, i sluze se razliditim manevrima da iz-begnu sukob. Dominantni muZjak se bori ito je moguie ma_nje, ali kada se bori on pobeduje.

Dominantnost ie takode povezana sa seksualnom moii.kao 5to se moZe videti iz sledeie pride:

Neki dovek u Aziji je imao jednog bika i nekoliko krava.Bik ie bio nesposoban da opsluZuje sve krave, tako da je vla_snik nabavio druga dva bika da pomognu prvom. Tri bika suu51a u borbu za dominaci ju u kojoj je prvi bik pobedio. Novo_pridoilice su posrale impotenrne, dok je prvi bik sada bio spo_soban da opsluZuje krdo.

U ljudskim dru5tvima se muikarci takode bore za eko_nomsku i politidku moi (tj. vlasnistvo i status), i kao posledicatoga usposravlja se hijerarhija ,,kljucanja',, od dega, kao Stosmo videli, zavisi njihov seksualni uspeh kod Z6ni.

\,4tbrta-'Iflt-,,,

122 4

t,tiil

-F_

r23

Razlike medu polovima

ju, i niii akademski uspeh; rakocle, prekokoji uzrokuju nasledne bolesti, ;;;njem bliskih rocXaka.

U svim du5mima vode su uglavnom mu5karci, i rat je is_kljudivo muika aktivnost. N.-; ;.;Stuu ,, t o1.* Zene kon_troliSu poliridke i ekonomske zivoi" m,rskaraca. cak i tamr,gde su na vlasti kraljice i carice, "".,, "".t okruzene moinimmuSkarcima.

Sva ljudska biia imaju tendenciju da stvaraju pragovepreko kojih ritualno prelaze. ri- arrsiuenim obredima i ce_remonijama obidno upra.vljaju Zene, dok u politidkim ceremo_nijama primarno dominiraju mustarci. ,ryluskarci su zaintere_sovaniji za status i vlasniitvo, Lene za porodicu i dru5tvenupovezanost.

U razliditoj meri, mu5karci su asertivniji i agresivniji ne_go Zene, i svuda se smatraju aktivnijini i moCriijim. ,il;;,agresivnost ie povezana sa formiranjeml oarzavanjem visoko:y:li:rih hijerarhij6 dominacije, k;;;:; prosiruju na klubo_ve, rgre, posao, poliriku i rat. Muiko rivalswo je kontrolisrrro,kako b.i se smanjila agresija unu tar rrup." a povec.ala na nivougrupe kao celine.

^_^, tuu ta ponaianja koja su zajednidka za sva d,ru(Na homosaptens-a verovatno podleZu adaptaciji. Ona su tokom eona se_lektovana izmedu U19.qoi drugih;;ul*;u, jer su pojedincikoji su ih ispoljavali bili reproarf.il"""

"ajuspe5niji.

100 recesivnih genase uveiava spariva_

TRECI DEO

RAZI.I|(T [| POru,

l(0[ |(UCI I Il|A P0$ilJ

Muikarci i iene unose razliiite, testoh,omplementarne xeitine, u posao hojirade. Razumno bi bilo ishoristiti tekombinooane talente za opite dobro.

En Moir i Deiz,id Diesel

Do sada smo ustanovili da mu5karcii Zene razmi5ljaju i ponaiaju se raz-lidito iz mnogo opravdanih razloga.Ali Sta te razlike znate za nas na pra-gu doba informatike XXI veka?

Tredi deo koji podinjemo raz-matra ulogu pola u savrernenoj po-rodici i na radnom mestu) nespora-zume koji se javljaju u ku6i i na po-slu, kao i probleme Zena koje poku-Savaju da spoje ulogu majke, supru-ge i zaposlene Zene. On takode nu-di moguia reienja za te tedkoie, inove ideje kako da oba pola maksi-rnalno razviju svoje priroclne ralen-te, i ostvare veii uspeh i ispunjenje.

t24

,;rr,',-l,ii*::,,$ i{&iiww!@@u,]]ili

nI|ATERIIII$TllO

r0Htl|$ru0

...ako iene ikada poinu da aentitr. ..da je brti majka nekako inferiornijenego hiti zaposlena iena, izdate samesebe. . . Jer mrtterinsno je tt stz,ai naj-uainije zanimanje kojim neko moieda se baai.

Eih fu[ontcgjtr

Kao ozbiljna posledica feministidkogpokreta po javilo se omalovaZavan jcrada majki. Feministkinje su vero-vale da Zene ne mogu postiii oslo-boclenje ako se ne ponaiaju kao mu-Skarci, pa su logidno kritikovale onekoje se bave samo bebama i malomdecom.

t27

Razlike medu polovima

Po njihovom midljenju, materinsrvo je besmisien, neza_hvalan posao ,,kuinih robova,,.

Trudnoia je posmatrana kao naruSavanjc ,,pravog,, tokaLivota, i to kao nirru5avanje koje je nernoralno, jer donosi joddece na ovaj prenaseljen svet. ; {.vfta u.i, iJ.rrairiJ,,,pisalo je na popurarnoj narepni.i u .sjeainlenrm AmeridkirnDrZavama, krajem sedamdesetif, goalir" XX veka.Feministkinje su verovale Aa ato Zenevei i.ele tlaradajudecu, onda ne rreba same da se brinu o njima. Kejr Milet je pi_sala: "Brigu o deci, joS od p.rioau toao se rek pojavljuju njiho_ve saznajne sposobnosti, treba prepustiti ,true ni* ul;;;;;;;,oba pola kojima je ro zanimanje.,,^Die1:pejn Grir je nagovara_la Zene da odu od svojih muieva, ;;;;;" decti ako je ro neon_h o dno, j er s u m u dkarci,, verov" r;l;-;;

", ;;;i;;;;r,;^ ;:maiicu ili dadilju nego one,,.

U kniizi pitanja o seksu, DZon Nikolson sa2ima femini_stiika shvatania, sovoreii.o Zenskoj ,porobrrorti rarlanja decekao o "dZokeru iz]rukavn ko,i; ,h ;. iilaurilu priroda.,,Savremene maik5 n. p.ihuuruit: pof."uf . ,r runi poruo, irerko priznaju umor koji izaziva;il; bebi. Mnoge zene naZapadu Zive daleko od svojih ,;ir;;; tako cia nernaju ,,po_

mod majke", koja je uobidajenu u ,.uai.ronalnim druirvima.gde. druge Zene preuzimaju obavliuni. *uftudnevnih kuinihposlova i brigu o srarijoj deci kada s. u po.oAi"i rodi beba.Danas, deloftorna kontraceptivna sredstva pruiaju Zena-ma u razvijenim zemljr-u *ogu.nost da izbegnu radanie cle-ce, dok im obdani.ta daju priiku J;;;;rr,";;;;;;;;;posle porodaja, ako to Zele. pa ipof.,l po..,t intenzivnog dru_itvenog pritiska da iskorisre ,, ;;;;;;;st beksrva, veiina Ze_na se jo5 uvek odluduje da rada d..; ;;;; je moguce, da se sa_ma brine o njoj.

Razlog leZi u rome iro Zene iniaju instinktivn u Lelju za9:lT:.- l.ul':.u podetku "";; r";u odojdad, imaie sna_znu porrebu da ih same podiiu.

lasto se volimo, svadamo i pravimo decu

GLAD ZA BEBoM (BAEY HUNGER)

Ltris Davic, autorka delaGlad zabebama, proudavala je potre-l'rr ;:rr dererom kod 200 iena iz razrtd.itih drustvenih klaia, et-rr rt'kih i religioznih grupa, od rg do 40 godina. Sezdeset cievetl)r'ocenara njih bilo jebez dece. Njena istraZivanja su dovelal,' zakljui'ka da

svaka Zena doiivljava glad za beborn _ oseiajuii sazre-h-r Zelju za dererorn koja je prosto vude" Taj nagon mo_Ze da se pojavi u dvadeseroj, tridesetoj, u nekim sluda_jevima oko detrdesere, pa i kasnife. Ali bez obzira nasrarosr ili udestalost, kada glzd za bebom kulminira,nema spasa od tog oseianja koje u pcltpunosti ispunja_va Lenu . ". kada oseri glad za bebom, niita joj rJrugonije vaZno kao ta unutra5nja potreba da nosi dete.

*

I)avicova je otkrila da glad za bebom najdesie obuzima ienebez dece u kasnim dvadesetim i sredinom rridesetih. Kod ne-kih Zelju izazovt spoljainji srirnulansi, kao Sto je maZenjernadke ili grljenje dece. Kocl drugih izgreda da potreba ,Jorazirzntrtra.

Sta god bio uzrok, kada se jednom nadu u rom sraniu, ienesu opsednute bebama i vide ih svuda, na ulici, u pr.odavnici, na'fV-u, u dasopisu. One obidno podinju bolje da se hrane. srna_njuju puienje, i odlaze na konrrole kod lekara. Nekada svoiu;lelju ispoljavaju tako Sto pletu ne5ro za svoje prijateljice, ilitako Sto podnu da kupuju srvari za bebu. Jedna od tih'Lena jekupila kolevku na rasprodaji, i sakrila je u pocir.umu.

vi5e od polovine takvih rena doiivrjava fizidke simprometrudnoie. One oseiaju da su im dojke naduvene, cla lt Uotikicma, da stomak raste, i da ie menstruacija izosrati. Veiinatakode doiivi i poveianu ernocionalnu osetljivost, kao i pove-ianu seksualnu Zelju. postaju zavodljive, i ohrabruiu ili lnici_raju seks, mada su im intimnost i seksualno zadovoljstvo ma_nje vaZni od Zelie za trudnoiom.

r28t29

Razlike medu polovima

%i#{z-4K5Zene sa ovakvom potrebom imaju snove o kupovini i kra_di beba, o rome da su trudnr, i o to_. kat<o miluju bebe. Onekojc nisu u staniu da za.truclne, oseiaju ," a.pr.riurro i prazno.Krac1a beba je jedan od u.o-u ,"ttif, ,ioeina za koji su oclgo_vorne iskljudivo Zene.Glad za bebom nije selektivna. Ona pogacla i Zene koje su

3:",1:;it:.t_yblrfi nro.tru.prenaseljenosri, iene koje su se uvekzestoko prorivile radanju clece, kao i Lene koje su u p.uSioJimale abortuse. One se veoma neodekivano promene. Jednaod takvih 2enakale:

Izmigoljila sarn se iz krevera, sela u kuhinji, palilacigaretu za cigaretom, pokusavaj,ii da se setim za_

::? rn- ranije bila ubedena cla ne Zelim dete. Niiianrte pomagalo... Nijedan ocl mojih ranijih izgovoranil'e mi delovao ubedljivo... Mirfil;;rm samo o ro_me kako da zarrudnim ... Suodilo ,u_ se sa iinieni_

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

com da su neke stvari u Zivotu pitanje emocija _ i danemaju ni5ra sa logidkim argumenrima. To je kaozal jubl jivan je.

Neudate Zene nekada podinju da izlaze sa mu5karcima uk,'iima vide porenci jalne oceve svoje dece, i mnoge se upusrc Lbrak upravo zbog gladi za bebom. U svojim kainim trid"r._11m,

neke se dak opredele da dobiju dete sa totalnim srrancerrr.r I i vesrackom oplodnjom.

Kod muZeva, Zenska glacl za bebom desto izaziva Sok, na_loiito ako su prerhodno bile proriv toga da imaju ,1..u. tlu_(karci su zbunjeni odajem i dosadivanjem svojih Zdnd, i posti_deni njihovom opsednuto5iu. Neki od njih odbijaju da pri_Irvatc zahreve svojih supruga. Jedna od, Lena iz studije iuisIlavic je napusrila muza kada je .dbio da izvrii a.rt..ii;rn.iju(ponovno spajanje prethodno presedenog serncnovoda), i po_rcd toga Sto ga je i dalje volela, i ni je Zelela drugog m";t a..a.. -Llu5karci mogu da budu zainrercsov ani zadecu, i cla ih Zc_lc, ali oni nikada ne doZivljavaju niSta tako snazno, opsesivno,cluboko, kao Sto je oseianje gladi za bebom. Davicova kaZe:

Generalno, moji rezultati pokazuju c1a mu5karci ne ose_6aju i ne mogu da osete snaZan, bioloiki zasnovan nagonza bebom... Neki zajsta Lele da postanu odevi, pa ipaknikad ne pomi5ljaju na ro da ostanu kod kuie, ipo.ounrazmorre svojpoloZaj. Muikarci se ne zatvaraju u kupa_tilo, i nemaju nekontrolisane napacle histerije, ,u,n StoZene neie da im rode dete. Nijedan muikarac nije pri_znao da ne moZe da spava, da leZi buclan, i ma5ta o *ilo_vanju i ljuljanju bebe na svojim grudima.

Mu5karci imaju sklonost da razmi5ljaju o starijoj deci, ane o bebama. Oni zamiilfaju kako im iutiraju loptu, ili ih udeda voze bicikl. Zene sanjare o rome kako drZe bebu, kako je gr_le i maze, i razmi5ljaju o njenoj slabosti i bespomoirrorri. "

j\r-' ' -r__ I, 11

^,/-.1 g-[ { "3:

, ".. I f1

(

'V

4- ---- -l._*,' ?^-j1r\-r\

,tIt-- -)42r N-r-)fx

130

131

Muikarci.ff::j;;, "#1,,u o.o. dok seniiho_va finansijska siruacija ,;;;;r;;; "Lu.zrnrkoje

oseiaju gradza bebom visina raduna, dn,i;l;rjrutno nebirna. l

HORMONI TMAIERINSryOGIad za bebom i:'f :1;";u*,;,i:".::iii;T,?Kl::l?fi ffJTlli,"jlAGS devojiice,

\oi1 nro.i"""d;;;;;;ie musr.ih hormona, nisuzarnteresovane za igranje ,u frri"_u Idai sa veiinom devojdica. t bebama) kao sto je slu-Kada je odoi,-

;f,'}":7,Tff l*,ffi 4+xx":i:ff :,":!!|fi:i;i:i.;;?Jlp'vateljskij"

"o rlr'i.1ii'

koii su se ponas'ri rJi.r.;;;;il.-Zenke Uu.ou?.1:: pubertera obitno lisu zainreresovane

;:ilili:ffi *fX: iT;'i"ir";;;;;, xrvzenke koja ie ne-mraauncim;:

^k" ; ;1.,i: il*",f:f,Tl'-:,_il,:,d, i "*.1,i,"

::?ilJ'1?#;11,",**:til;iii;;;?il#:T??Lifi :t*;:;:. A_ko su prisurne j:O:lU: oba pola starijih Zivotinja, sirodece p'hvatiti Zenka. Muijaci .. ,i'""rrr za mlaclunde samoffiffflH'i:f,"0:utot u blizini, i por.urue. staraterjsko po-r'gr.i, i, i ;"il

" "1 :ifr[lT H,il,X ;I" l:'r., " J,' J *.,i,.

rateljska oseianja. - -'v^rLq^t D4 urraqunctrna pojadavaju sta-

MATERINSKT TNSTINKT

,\.-|];:gtsmarraju tia oievi i majke razt._.j.l.:r, samo.zaro iro su naudeni da se.rrt;l::^t:rguju na bebe

;''l?;!i'xi:,.;, ru :,'J l* tri,.,:"ft j ffi::';Jrff i#; ff i;

*,, f;T ll?,'" lJ# T* I :ln:,'??"*:r : _", b e b e n e g o

reduju se mereniem """"it.',u'1.::_'j:

razlrcrte predmete, od-

"i1,"". jir.;:;ffi ;,l'.",:'lHXil:1?,:::;:""fiijrf *:[t

132

laSto se vcllimo, svadamo i pravimo decu

:ir)re5e, njihove zenice se Sire, a.kada gledaju slike namrgode_rrih,preteiih lica, one se skupljaju.Reakcija je potpuno nezavisna od volje mozga. Konvenci_

1r pristojnosti moZe da utide na to dase muSkarac namrSii ka-tlr vidi sliku nage.ie,ne, i da je nazoi. neukurnom, ali ie sen,egove zenice svejedno proiiriti... -Kada

Zene gledaju slike beba sa mr, c' i gl e dn i m, u a Juot 1, tuo rn, r, i il, o * ;;?Ii]il: ;fi :;ilil H:su bebe same. Muikarci pokazu,, ;S; rnreresovanja za sfikeprirode nego za slike beba.

Zene sa snaZnim ferninistidkim ubedenjima obidno clajusvol'u decu u obdani5te, uprkos urrur.uJrrl._ glasu koji im ka_7c da to ne dine. Jedna takva Zena "pirui..uo"iu orJuir,;,".,

Dok ovo go,",orim,.moja rrogodiSnja ierka je sa bebisi_t9rk9m i drugom decom kod prijaielya. Kesi nije Zelelada ide ramo _ de

rerkom,,,.o",;;:,:iH!"fl!:Jili;J,:"tffjiT,:;::T;uzela pokrivad, i rekla:

-,,Ako legnem, i budem d";;;;moii iu da ostanem ovde sa tobJm",,Na njen plad i molbe osetila sam grf u siomaku __deomene koji je smatrao da mama pfu.rrrru"no treba clabude rnama... Ja sam veoma aort.O.ru svom nadinuvaspitanja, tako da sam je odvera do bebisitert ., i urultila se na posao. Ali, jo5 uvek sam ,urrrrurru zbog nje_nog bola i svog vlastitog ubedeny.a... (koje) *i k;;;;dete treba da bude.na pruo_ _.rru, i ia' je;",;;vashodni zadatak da se bavim njime dok je ioi,u;;kmalo. pridala sam sa mnogim _ultnrnu koje imaju fe_ministidka shvaranja, i aoSla cio'zaktyuei.l O, i. **metod vaspitanja pogredan.

Ali, da li je to o demu ova Zena govori samo nadin vaspitanja?Po svemu sudeii, u osnovi nlenih r;;;; r""gu se prepoznarineki mnogo instinktivn jii raztozi.

l JJ

Razlike medu polovima ZaSto se volimo, svadamo i nravimo decu

Kada beba plade, majka reaguje i mentalno i fizidki, Lele(.t,lrr Sto pre dode do nje, i zaustavi plakanje. I'emperatura nje-rrilr clojki se poveiava, i refleksno podinje da curi mleko.

Kao Sto majke reaguju na svoje bebe, tako i bebe reagujurur svo je majke. Beba ie se vei od svog Sestog dana radi je okre-rrrrti prema fastudiiu natopljenom mlekom svoie majke, negorreke druge Zene. Bebe stare dva meseca razlikuju glas i lice

',r,ojih majki od ostalih lica. Ja sam bila potpuno ubeclena da

rrrc moje bebe prepoznaju odmah posle rodenja. One su u mo-jirn rukama prestajale da plaiu, i ja verujem da je to zato sto su

I)rcpoznavale ton moga glasa, i ritam mog srca i disanja.Kod Zivotinja, hormonalne promene tzazivaiu kritidni

pcriod kada maf ka rnora da bude sa svojim potomstvom, kakobi razvila materinsko ponaSanje. Kada se ovca ili koza odvojiod svog mladundeta odmah posle rodenja, u stanju je da ga od-baci posle samo nekoliko dasova odvojenosti, odbijajuii da se

brine o njemu, i ophodeii se prema njemu kao prema bilo ko-joj drugoj Zivotinji.

U jednom eksperimentu sa ljudima doilo se do znadainihzakliudaka o ef'ektu ranih kontakata izmedu majke i deteta. Zatri dana provedena u bolnici, nekim niajkama su bili dozvolje-ni rutinski kontakti sa bebama, dok su druge mogle da prove-du sa njima joi pet dasova dnevno. Te dve grupe majki su in-tervjuisane i proudavane mesec dana, a zatim i godinu danakasnije. Pronadeno je da su majke koje su provele dodatnovreme sa svojim bebama, generalno bile viSe zaokupljene nji-ma. One su ih rede ostavljale drugima, de56e su reagovale nanjihovo plakanje, i za vreme dojenja su sa njima ostvarivalevi5e kontakata odima. I sve to posle samo 15 dodatnih dasova

provedenih zajedno.Takode je utvrdeno da se majke odvojene od prevremeno

rodene dece koja borave u inkubatoru 3-12 nedelja, ophodeprema svojim bebama razlidito od majki koje nisu bile odvoje-ne. Druga grupa majki je drL.ala svoje bebe bliZe telu, dodiri-vala ih sa viSe emociia. i deiie im se sme5ila.

U knjizi Zene i majke, Siln Ki.indZer primeiuje da bi sementalno stanje Zene u prvih 4-6 neclelja posle porodaja, u ne_kim drugim okolnostima moglo smarrari psihotidnim. Onaosluikufe disanje svoje bebe, budi se iz dubokog ,rru ,rn p.uiplad, i provodi 24 tasa dnevno ugaclajuii bebinim pot..ba,rrn.Ona oseia krivicu ako ostavi bebu zbog vedernjeg izlaska. Mo_ja majka je desto pridala o rome kako je prvi put"ostavila mojusestru' svoju prvu bebu, u vreme kada je imala samo tri nede-lje, da bi odgledala "Prohujalo sa vihorom,,, tada novi film narepertoaru. Po5to je prorekao jedan sat filma, podela je da seoseia nelagodno, a kada je konadno autobusom krenula na-zad,bllaje sva u panici, da bi poslednjih nekoliko srorina me_tara do kuie bukvalno pretrdala, Sto je brZe moela.

To je ono Sto engleski deeji psiholog dr Vinikot, naziva"primarnom materinskom preokupacijom". Radi se o prela_znom stanju koje traje neko vreme u prvim godinama, i r_n_njuje se kako dete rasre. postoji u svim dru5tvima, i moZemoga.smatrari adaptivnim pona5anjem koje obezbeduje opsta_nak beba i male dece

134

/^)

,-

135

Razlrke medu polovirna

: - To je pokazalo da nova ma jka treb:je svoje trouoroa.nee onotiko koliko z.l,i T^.1]:lvidi i dodiru-

na povezanost. ^urr^U zell) da bt se osrvarila pu-

, uoi S,ujflilti::1*'i' jskih, dru s rava, ma jk e s u os ra;.ar e s a

e.:b,,",,;;,d':,1?iSfi ;itil;",:',:"H:.#,*#tl:Stva, koje kao da je izgubilo i,

"i.i" ",rZr"sr njihovog konrakta.

""' '{'::;',,TiiI.1T:,:'l: l";; nli*".1o posre rodenva,

, m**lj;xii: ffi :fi .i i1:llf i ;:il: 1 *:uurrri.n-.rn" ii],i'j:

t stomakom' To je obidno pra6enl u.o*u

. Majke drZe svoie bebe tako da su im iica udaljena oko po-la merra od njihovog, Sto i. iJ.ntrr" *rr"rri. da se bebinetiifokusiraj'" one rakrideL"rirr. "ii" ffiJ. svog giasa, insri'k-rivno_znajur,i da orri u"ui

"is" oj;;;;;U piiamu nuihi

.v"idim f.rt,ii"r,,"it j u..,n" provcdenosa bebom tra'sfbimij. oorfo"rr,i ;il';predanu majku: -----"v ,,vDruv'u zenu na visokoj poziciji u

Ja iu se jerlnom v.

lom, tren

I ru, ";#;:1

il:lT: ff :i :".;3:H tlda rako odgovara inyi,n, moz?"a ;; ;"i:,:i liJJ;lifiiT**:, :tr?dan, ati ne Zelim

"i aa bua.m";:il; dva ili rri dananedeljno. .fa jeclnosravno volim au ,nl* s nlim. Teiko;e razumeti kako trti. Mislila sarn -_ ,rl

staranie rada liubav dok se n. or"-r,"0, aor. ;.; ;;T::T,i:-;,1;#i.'# fff;J,f '...postoji jedna ne,dita od r;J;;;;;1:ost u ovom nadinu iivota, razli-

_1'_. r1"1 u J"i ;;;;'JX,";ffi tff

"",'j;?; iln:S";srsa dok spava. oo":,jld u"i._ *rJ#Uru" preleiu.To je ljupko. .. (srr. 25.)

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo rtecu

I'ostoji veoma dobar razlogzaito Zene Zele bebe, i uiivaju c1abrinu o njiina: bebe Zena koje nisu pokazivale odgovarajuiestarateljsko ponaSanje su vekovina umirale, takc, ,lo se genimajki bez oseiaja za rnaterinstvo nisu nasleclivali.

Zenc nc nasletluju od svojih majki samo genc za brigu opotomsrvu; one takode nasleduju njihov primer. Majcinskanega koju devojdica dobije u detinjstvu, udi je kako da se po-naia prema svojoj vlastitoj deci. Tako je i kod drugih pri*nta.Kada se rezus majrnuni vaspitavaju u izolaciji,

";i-u uglav_ncm nedostaju sve vrste druitvenog ponaianja, a naroiito _a_tcrinstvo. Takve majke su ili potpuno ravnocluinc prema svo_jim mladuncirna, ili ih tuku.

zAJTO 5U sAMO iENE MAJKE, A NE I MUiKARCI?Zene se radaju sa pravom bioloikorn opremom za brigu o be_bama i deci. One imaju veoma snaZna oseianja pr.-u svojimbebarna, kojima pojadavaju sva ostala oseianja, kao i ielju clabudu sa njima. 'tJ pritama mdjki, jedna mlad a ienaopisiye taoseian ja:

Pre nego Sto sam dobila bebu, brinula sam samo osvom napornom poslu.". Nisam mogla ni da zami_slim Sta je sreia...Dugo sam usrajala i odlazila kod nje svako jutro. Zau_stavljala sam se na pragu sobe i prosto gledala u nju,njenu koZu, kosu, odi. Smeiila sam joj se, i Zelela darni ona uzvrati osmeh, i ma koliko bila urnorna, ose_iala sam se kao neko ko je clobio na lutriii...Ljubav je krajnje jednosravna. Ncmr zaperljanogklupka. Ne moZei dati previ5e. Ne mora5 da misli5 otome da li je to prikladno ponaianje. To je upravoono Sto treba da dinii. .. ImaS oseiaj jedinstva o komemaitai ceo svoj Zivot. Beba je neko kome slobodnodozvoijavai da ruii bariiere.

r36

t37

Razlike medu poiovima

Efektivno rano materinstvo podrazun j e n a b e b i n o s r a n i e k

", " . b.,l; ;;.TJ,i Ir:?: ?Jr:T

-3::-

;:'#rH*:$ff: "' kada su "i'i' '"'r'.'ije prejake, u t-uan

k o r e k tn o t r. ; ;.,i:.li:{ T ruffi J Tff ,,f i'J'J ; l?l il*,,Tipiino majdinsko iiuriuii" i;;,;; hoda je oko 60_70 za_maha u rninuru, TT,*::ll "!f.r.r",r.ca. Rirmidno tupka_nje rukom, ljulianje i tiho, ,errtimentarno pevuSenje, dodara_vaju zvuke i pokrete urrobe. Velika u.einn majki, bez obzirada li su desnoruke,ili levoruke,;.;;;", svoje bebe na levojdojci, zato ito je btiLa,r.;.',i4;;;;in1,uo zahrcvasluSanje,pridan je i prikupr jan;r i"rormn.u, oa'0.... priroclno niLi nt-

,l:.1_\:*i"sti, i poviie"" tutr," ,polJbnortt Z6nd, omoguia_valu rm da ispune tu ulogu. i.rro ,rn,ces marerinsrva je zaisra

"ar. iirr, ilX#li;:"*fi: l;:-no promenljive okolnos.ti i pona5arryr. lrluyt . koje su sralno sdecom provode iznenadujui. _uto'u."rnena na njihovo di_::IT r?dudavan je. u*;;" ;;;r, 1".'o"roesu ju uden je nu_oecr predloge, pomaZuei da se"rei" p1oUf.n'i, dobavljajuii

:::::?il materijal, povremeno udeswujuii u igri, i hvalei-oete za postignute rezulrare. One viie paZnje posveiuju dete-tovim nego svojirn potrebama.Nasuprot tome, odevi se iesro prema bebama ophode kao

l:^tl r,:?.t, i slabiie r.o-u.,icru"i.ir"'"i,*, kao sa osobama.)r_",:.^",tl"ve

paZnje ride, ona varira od maksimalne do mini_malne _ oni ili zanostvare veoma zlu, iil,ltt

bebe' ili pokusavaju au ', ,tii-uU jednoj duioj studiji porodica srednje klase u Midigenu,posmatrane su tradicionalne porodi.., koo I one u kojima jemuSkarac preuzeo olrT'uilu il:.rl brr.

" deretu. Utvrdeno ieda se ni u jednoj od njih orac nije brin*uo o dereru mladem od

llj:01"" Kada.se odevi nekain oriull"ru*i sa bebama, onii,T l i i,: l; il:|'; ill T Jl"Hfi i';- : *.#;';;;il;;;

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decLt

Uopiteno govoreii, odevi nisu mnogo zainteresov ani zabebe. u jednoj drugoj srudiji ameridkih roditelja srednje klaseu Bostonu, utvrdeno je da do 9 meseci posle rodenja deteta,75%o o&va nikada nije preuzelo pravu brigu o svojim bebama.a 50% nikada nije promenilo pelenu.

Odevi posta ju mnogo zainteresov aniji za decu posle drugegodine, kada deca postaju fizidki aktivna u igri, i kada njihovelidnosti podnu da se razvijaju. oni tada pokuiavaju da ih naudenekim vedtinama. oko tre6e godine Livota,deca viie vole da seigraju sa svojim odevima jer su fizidki snainiji od majki. Kadasu odevi ukljudeni u roditeljstvo, oni igraju vcoma znadajnuulogu u sticanju znania i samostalnosti, kao i kod razvojasaznajnih sposobnosti. Deca koju podiZu samo maike. desto suemocionalno zavisnija i manje radoznala od one koju podiZuoba roditelja.

MAJKE I BAKE

Tradicionalno, najvaZnija uloga Zene bila je iirenjc kulturcputem marerinsrva. Obidno je, kao deo stabla koje dine mai_ke, tetke i bake, ona bila odgovorna za udenje i vaspitavaniesvoie dece.

138

t39

Razlike medu polovrma

Uloga bake je y.o_? vai,nau ne_zapadnim dru5tvima. Unekima od niih. baka i.ak Or.rrr_. Oorpunu brigu o deci po_sle prekida dojenja, g"a;.';E1il",,.iluuiu poslu u potju. Bakeorganizu ju ceremonije f.ro Sio ,, ,oi.ndani, vendanji, sahra_l"'J, lff:",l',.trJ :m1;:;*t:$,,,,, ;;; ; ;l; #o

"_^r,Iu tradicija opsraje u ,.orf.irrr. nl-.ro dicama, i o d n je bi. i t.;; ;_ril.;#,"ffi1'ffi:11,# ff-le Zele karijeru, mogle bi d.;l;;H;:i'T:: * : :, :' :o "

a u'u' *' t. ffi ;fl : n n i:i:i:T'f.',:d; p,;,;;" :;; ;,::';::fr [i:l,"#'ffi ;fi# ffi JiJ;,

"ODVAJANJE, BRTGA I UUTN.'AU toku prvih meseci, bebina porreba cnekim i" -;, k;"ramen ju j e), ir, r.r,ri ulj.

b,ld;^sa rnaik om (ilih ra n orn. s am i rn,iT, ki ;'._;' #;fi' :::.,; j,; ;ir::T?:.::'";i.'li,*::l.oodn,e

od rnajke " o.'i* duzi ocr ner.orito ra-srrancima, *.urt *l*tio"tt #il,lpoznatom

or.ruz*iu iluDere ne ,", Oi:l-.

""*", *"jka kasnije vratiri. Sto s"nlcga,riee, centar.n jegovog 2ivotai sigurnKa da s e to a.t i."j"r"",J^;^" :j'l:E ":" os tI nes tao je zau vek.

plaiezasvojom -,;i,11t.otvo

pokazu je veliku rr";;;;;;,t.ugog- trffi^j.Jlo* I ofblia da prihvati ut.t ooJuit"oi;;

: i : I : ii ". o

" r' i il:i:l I ; t:ilil [""i: ilni; j

tl,,J,'fiall ,e nesposobno da venrje UJ" f."_...Ako se dete na kraiuvrati rnajci, ono je verovarno ,r.e. p.itrurtiri, ili ie je tretirari;l il::il}'.,ti1X' l,?'l,.Xi J,l

" " i'f ;: I

" " a I r u, i ; i ; ;;; ; ; ;;;

Dugotrajni efekmajka i dete bili

"o"l1l3,"ltanjazavise ocl toga koliko su dugo

ni.'aoguor-";il ;:i:'tn t' t pod koiim okoln os t im" t; ;;;;;:

j: ::$"il ; iffi di[i.,:H,! ; :itfi ""T r. i $*#:negatrvne posledice verovatno neee biti duboke. AIi, ako ,"i40

ZaSto se volirno, svadarno i pravimo decu

,stavi sa strancima, i odvajanje bude ciugotrajno, ono rnoie claoseia posledice celog svog Zivota:

Ustanovljeno je da ie deca koja ne oseiaju blagodetpravog) postojanog kontakta sa neinom figurom maj_ke makar u prve tri godine ijvota _ u zavisnosti odstepena li5avanja - pokazati sman jen kapacitet ljuba_vi prema drugima, umanjene intelektualne sposob_nosti, kao i sposobnosti za kontrolu impulsa, poseb_no iz oblasri agresije.

Mnogo vi5e eksperimenata na ovu temu uradeno je sa iivoti_njama. Kada su majke rezus majmuna odvojene ocl svoiih mla_c'lunaca na duZi vremenski period, posle ponovnog spajan ja bilesu rnanje sinhronizovane u svojim posrupcima sa njima.

Deca koja su staino sa svojim majkama, oseiaju se sigur_no i postaju nezavisna. Ona koja provode premalo o."*"* ,,majkama, na primer ona koja iciu u obdanidte od najranijihdana, asocijalna su u svom ponadanju, imaju povrine odnosesa drugima, a mogu da imaju i problem sa razlikovaniem di-njenica i fikcije.

Niko se o razvoju deteta ne brine onako kao njegova maj_ka. Ona je ta koja razmi5lja o sreii, tuzi i teskodama koje deiemoZe da doZivi pri udenju, ili u clruitvenim odnosima. Orra jeta koja se brine o sistemu vrednosti koji dete usvaja.

Dok odrastaju, deca imaju potrebu da slobodnc' izr-aLava_ju svoje emocije, a ne da ih gu5e. Sa majkarna uz sebe, decashvataju 5ta znade smeh, suze, mrZnja, strah, rad i razmenaoseianja sa nekim ko se instinktivno brine za niih. i sa kimemogu biri ono 5ro zaisra jesu.

POVRATAK MAJCINSTVU

U Porehlu iene llejn Morgan istide da su Zene ranije, pre elbk_ti'ne kontracepcije, imale decu bez obzira na to da li su ih ze-lele ili'e. Ako zena nije imala decu, to je znadilo jednu od rri

141

Razllke medu polovima

stvari,: ili je usedelica, ili je neplodna, ili je njen muZ neplo_dan. Sravi5e, Lena koja nije l-ufn J..o smarrana je gradani_nom drugog reda, i nije imala sigurnost i status.Zenebez marerinskih sklonlsti u r.orf.l_ dmitvima po_magale su rodake, dok su poslovne Z.n. u napreclnijirn dru_Stvima koje nisu Zelele da se same b;;; svojim bebama, za_po5ljavale druge Zene c1a ih doje i dr;;-;.Danas, medutim, nema nikak uog rorlogrcla Zene bez ma_terinskog insrinkta radaju a..u. Z.i.L, a"." viie nemajuloi tretman u druSruu, i one jo5 uu.k*ogu cla ostvare sigur_nost i visok status kroz svoju karijeru i tiene uspehe.

, ,V-Iorganova primeiuje da knju bi-rue ienebezmarerin_skog instinkra presrale da r.aclaju j;;;;;.. bi scbe izbaclle jzgenofonda tokom jedne genern.i;.. Ato-bi se to dogodilo, u

:*ff::, generaciji bi sve b.b" i;;; Lajdinski nasrrojene

$[l($,

RO[I|AII|$A I BRAI(

(Jopiteno goz,oreti, iene iele da buduztoljene zbog onog ito jestt, a muikarcizbog ortog ito postiiu.

Teodor Rejk (Theodore Reik)

Medu malo slidnosti izmedu mu-Skaraca i Zena postoji jedna koja je

posebno zanimljiva: i muikarci iZene pretpostavljaju da osobe su-protnog pola misle na isti nadin kaoi oni.

Povezani medusobnom privla-dnoiiu i romantidnom stra56u, i mu-Skarci i Zene misle da mogu da shva-

te misli i oseianja drugog pola.Rezultat je serija nesporazurna

koja obezbeduje neogranice-nu kolidinu municiie za

borbu meclu polo-vima"

1.42

,**lq ailerrruuJF

t43

Razlike medu polovima

SUSRET DEVOJKE IMtADIfu

:* se {evojdice i dedaci u puberteru zainreresuju jeclni za

lllfj;llj ;fi:t po rpu n o razi di te n a me19.

.D1vo j iica i,,uin-

l: il J,:",xP;;l id: t'ffi :rff ";

: r; :i#:: I til :d a j e o b ez b eil ; j,?; ilffj],ff i; H f [l,i:.J;l1l',:.mprot tome, cledak je obiino roint"r.rou,.';nt c'ruo;;;;", on Zeri ou r,r"_ oli,il:1ijiil:Hil1;

Cirii se da der

:? n n a' u,p o r u g u n

j

l':!!:!:jfi f L::;:;:l :: fr : H"# ::, ;iliikuie p'ema ni.noj ,o.rot,noi,ij,'r;;;n, pocnc i izrberc: Sr.bolje izgleda, imaie veiu cenu. O", ,ra, proudava dcdake kojisu zainreresovani za nju, kroz o.*., jirren ja. Ako je momakizvodi u skupe resrorarle) kupuje ioioof.iorr., i ne pokuiava daf _!l* : :y r1:. d:, n j egov ..l,i,rg ;;;;^", pokazu je zn ak e d o-orog za.titnika' i verovarno je sporobln zu izvestan nivo sck-sualne vernosri.e Ako.je

"d";;;i;l;iinji lokal, i odmah po_

f,:s;|. je prisiti na seks, u.lik;:; s*r.',r" je viie nikada neie

Z.ne pou.emeno pristaju na seks sa muikarcima veornavisokog sraLusa, kao Sro su pop zt,ezcle-ivrhunski sporristi, bczikakve nadoknade . Zaitoll i" "f."i'nioZan mlrle ,a ie se onizatiubiri u njih, i pristati ;, ;t;; ,;;;". ex ?ost fdcto.Ponekrtl ocllaze u krever ,, "liraici"ra koie ne vole. clu ihne bi smarrali konzerva_tivnini. ili ;;r;;ir_, ili bezoseiajnimako ro ne uiine. rr porektu;;;;ii;;;-;;1r,"

primeiuje:

llkoliko je istina da je mu5karcima dovoljan usputniseks, a iene ieje.trajni oclnos, -*inr.r sada irnajumoralnu inicijativu; rako ako J."",u, Zeli ljubav i

9 Keda se ide na poslovnimo2cla i za oboje.

t'uiak pravilo se mcnirl ona tadr obic:no p.llia za sebt-., a

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

brak, ona sada ponekad moZe da bude obmanuta i na-veclena da oseia stid zbog toga, i da to poride sa clubo-kim izvinjenjem Sto je tako iracionalna. (str.24Z\

lirrrluii clztLene imafu uroclenu tendenciju da osporavaju sop-rve na shvatania. one su obidno podloZne muikom pritisku,rli iako iin unurraSnji glas govori da seks nije dobra ideja"

I(:icla muikarac zavede ienu, znajuii da 6e posle seksa iz-rtulriti interesovanje za nju, on se oseda krivim. a ona iskori-r'rrlo1n. To je zato 5to devojke i mladiii, muikarci i Zene pod-vr'iino sirvataju evolucionu igru koju igraju.

iJRAK I MONOGAIVIIJA

I i rnodernim zapadnim dru5tvirna monogarnija se nudi kaort 1,:atran odnos. Ce sto je dokazivano da su tu Zene odnele pobe -,ltr nad rnuikarcima. Svakako, prednosti rnonogamij e za Lenerr oc*igledne. Ona osigurava to da mr:ikarec sve svrtje napore

rrsrrleri na brigu o njoj i rrjenoj deci, dok je seksualni Livoti,e-rre ispunjeniji, nego u sludaju kratkotrajnih veza.

145

Razlike rnedu polovima

l::= #"nuJ#;Hl;,1ilt-1T :,ilf 1-, ii i z a m u s k a r c e, u p r -

obidno podrazum";;,;"":,:'::jrrrlr, pro.rnenama' Prvo, ona

[*ffi l**f:1rt!:.:ilHti;*r?]"","ffi nl,"ji. d..., il; ffi i:il l:';, ff; il:l lra

v i I n o p "

al-,"", r. ^'

" " -

be. on ima staran "ri-;;; .:;::"r"^'_"'cxe I emocionalne porre-

: rp o,,

r, :s " "' o, #Hxi ii lix,i; i.x1;., -gm* i;::

fff ft :f i f ;: i*:mu"i::*;i :::ir. m n a n a s',,, r. t "Skarca podrazurne va neizbeLan rizik.

oL-nle zenc drLrgog mu-rnstitut r, _.lj:lL";#;;;;;;

u Berkriju u Karirorniji,rstraiivao je ira to jzazjvasreiu u braku, r zakljutio:

X;fi*;;**l::::"' idejom o braku r<ao pobedi

t{i : fii:fiHl ti:{: r fi i3;:T ""T ?*'_i. ;Tfi.

udaiu... R.rrlnt'-nego Zene koje nis, uspele ,la ie

N e oz. n j

" n i ;|ii:,.T :1, r'I:.*: : : : :,n

e sr o d r u g o

i1. {t "r.o i. fokaranol;;;,; i",':godeni

negoI i t n. z a d o v o' i

: :: : "' u i i i t.- r., ;.;:.:J :Jr : #i;:t :asocijalno ponasan,e.

Razliiire srudiie pokazuyu da sc razveclec:esce od r.nn punuu;;;;,; ^;;:j"1":ctent

muikarci mnogo

;g*$*g***rl#;*jH,**#ntil#nici. Razvea.ni ,nusi.l:l,

t' tt,"," uglavnom n"t"i,ltr.i tr'iil-r., a.p..ri;ilffif:rct su skloniji samoubistvu, cirJzi je-

, P?tJ. smrti bradnog druga, muSkarc.

l:tfi :5lT:,_:','u":?**{i:ffi ffj,::,s;i,:T::'h:;:i" il:T#f""ff tT ;il;rurl *f tT *

j fJ: #:; tl116

ZaSto se volimo, svadarno i praviino decu

I]RAK TREBA DA OPSIANE

Nl Zapadu,93% odraslih ljudi sklopi brak, a 75% brakova op_, rrrrrc. Od onlh25% koji propadnu, uidirra ie poku5ati porrouo.

Muikarci i i'ene u svoje brakove unose razlidite isobine i,rtlsovornosi:.. \ene unose emocionalnu osetljivost, sposob_rosI za bliska druZenja i intimni seks, kao i ridno rrdouorlstuo,'l koje su sposobnije u periodu izmedu lg. i 64. (Njihove hor_rr.ronalne plime se posle 64. rapidno smanjuju, i one postajurlrvoljnije i sebidnije) one takode u brak Lrnose i svoie uroc1e-|)c rnaterinske sposobnosti.

Sa druge strane) one donose iracionalne promene raspo_l,rlenja i, po muikim standardima, preteranu oseiajnoit ilporan zahtev za povezanodiu.

Muikarci donose finansijsku sigurnost i sposobnost zarbjektivne, neemocionalne odruke. oni podstidu nezavisnost irreposrednost kod svoje dece. Negativno je to Sto su usredsrede_rrr na sebe, umeju da budu loie volje, frustrirani, i lako se liute.

ROMANsA PROTIV PRAKII(NOSTIMuikarci se brZe zaljubljuju nego Zene, i deiie se zaljubljufu.a intenzivan) romantidan nadin, sa idealiziranim fantaziia-rlra samo na osnovu fizidkog izgleda Zene.

. Zene su daleko praktidnije'pri izboru partnera. Takode jeveia verovatnoia da 6e one, a ne muikarii, doneti odluku oprekidu odnosa.

Premda su manje realistidne u smislu svojih odekivanjacmocionalne intimnosti unutar odnosa, Zene su praktidnije isposobnije da procene kvalitet odnosa nego mu5karci.

RMTICITT POTREBE

Zavetinu mudkaraca, cenrar njihovog svera su oni sami i nji_hov posao. ZaLene,medusobni odnosl su najvaZniji aspekt Zi-vota.

Kada se mu5karac zaliubi u Zenu, ona postaje najvaLnijastvar u njegovom Zivotu. Zena misli da je konadno pronaiiamuikarca koji je razume! Ali on nije postao isti kao ona. On ie

117

sarno privremen( Razlike medu polovima

Jeclnom Lo4n orrl.ol,te.lnut idejom da je ,cini svojom 2enom.

srvari., "", :J;;:il;:Hli*:rac;a svoju o""iu'"r-i.u*.

o.roouo'J"#ulll;, Z,ri, t ti,irr,"S.. ur;r. anatizira ocrgovore

cak 9 8%n ittt'l u'

ll?-liiita p'i ta' ja'

balnu 06"".r'1" tttr tspttanica je reklo.da" bi zelelo veiu ver-

::* t i i*i*i H': iT.";;:l ; : l; ; m*"' *m;,," -: :T,uril :i{Il:'li f,ru;-;;';,;:li:liln**iy rl e i u d a s r u s a j u, ;

*1, : iii:' ;i'!1,': "'""i; ,;

t, H,'ffii ::Zalilo na emocionaino i psihol''o-Si; ;;#J;,ii?':,;iJ Tl*' i ;' ;;;;ff; ",rul liiff : frX,lx-

:, :*gi tni "#l: r ?i*i."j,il#j, : ::.:'#i : ::o*oonosrma sa muikz

1*r:;3f,iiitii"1."4U*,*kx#{trtr*oct srrane devojaka I Zlna fiut.r*ri, ,, .rz_govorima zbog ko_liJfi ;i::?i,:,i,Xil;

n eudo b n o, i.rii*" ",

rr i s.e dos a du j u on ili: riJ,"i};;;';:T:llu,"-'n" kroz akcije i.u" st" *l"a.lcu;u odnosima. Kola) I ne t'lzumeju zasto se z*.

"o"i.-u,tri?tti

tri godine braka, mladi muz i zena dodli su clo za-

,tffi lf,i,iy,!: *RazsovorJ

Karla bi moj suprug hteo

I : 1 ; ;

]1; ; ;; ffi : ?:ltil: ;n:ii$ *:l *j j:::;"# 33::i:TlJ:' 'i'u.^:i;, r.lJ' -, "" pokaze nekose uvek Lali da" :::^--Ijen suprug j"

'"kao: "onnrne'r. Ja,u* ;;.-ff-.","ilH: :lil] *ff: ;i,il

148

ZaSto se voljmo, svadamo i pravimo ciecu

1oj nije dovoljno", i "Ja mislim da mi u stvari komu-niciramo posle vodenia liubavi.,,

MuSkarci ocenjuju svoju muZevnosr kroz spoljainja ostva_r, rrjrr. Njihova snaga leZi u njihovom uspehu, u n jihovom me_

'lrr:'.[rnom takmidenju, agresivnosti i sposobnosti za apstrak-' rlrr.'I'o su kvalitetikoje oni vrednuju u sebi, i smatrajri da ie-n( lorne treba da se dive" Ako im se iene dive i poitu ju ih, a prit,,rrr izgleCaju dobro i dobro obavljaju kucne poslove_. oienjenir'rrrskarci su sre6ni.

Zene se puno trude da im brakovi budu uspeini, i veoma'rr sposobne za ophodenje sa ljudima, tako da kada iednom',lrvtte potrebe svojih supruga, ni je im teiko cla ih ispune. pro_l'ler' lezi u njihovim vlastitim potrebama za emocionarnc;mtrrlirnno5iu. Veiina muikaraca neie nikacl ispuniti tu pofre_I'rr. L)ni to niti razumeju, niti smatraju interesantnim. c'i sul,r'cvi5e zauzeti svojim zalaganjem na poslu.

Ia mislim da Zene treba da prcstanu da lupaju glavu, i''rrr.cional'u bliskost potraZe kod svojih prijareijica i iodaka.ii t:rviSe, kada bi prema mu5karcima pokazale clivl jen je koje imI. Potrebno, umesto 5to stalno traie emotivnu povezanost, d',,lc bi do zakljudka da su osedajniji, i sprernniji da sluiaiu.

UUBAV I SEKS

N igde razlike izmedu muskaraca i iena nisu toliko velike kaotr njihovoj seksualnosti, i one su direktno povezane sa njiho_'rrn suprotnin] stavovima o intimnosti. Za mu$kai.ca, intirri-ttrst znadi fizidku bliskost, i redi desto prcdstavljaju barijc*_rtl. se to postigne. zaLenu,intim'ost je ernocional'a i verbal-ttr bliskosr, i desto je seks raj koji formira barijeru.

U seksu, kao i u drugim aspektirna njihovih odnosa, mu-skarci prerpostavljaju da zene funkcioniSu na isti nadin kao i"i, i obrnuto. Mu5karci odekuju da se ienc brzo uzbucle. clatrZivaju u raznolikostima, i da brzo dodu do orgazma ,u biloiiojirn partnerom. Zene odekuju da muskarci bulu selektivni,I cla uZivaju u seksu samo kada su zaljubljeni.

r49

Razlike medu polovima

Kada se Zene ne ponaiaju kao mu5karci, oni ih.doZivlja_vaju kao frigidne, i smatraju ;";;;;, se probude. Zene, ko-;e su manje sigurne u ispravnost vlastitih *lrii i "r.ii"" i.r"muikarci, desto verutu da su ^uSf.rr., u pravu * one zaisramoraju da potisku ju ,uoy, or.C.rrlr,.ifi a, reaguju onako kakomuikarci odekuiu rla ie reagovati.'Alternarivno, ili simulrano,one.prosuduju muSkar.. pi._u svom r

va n j a, i a o,, o r., uL l j u r a k ; # ;;, k t;ltill r?T, ffi l,ffi :?i;mehanizarn usvojen cla bi se izb.g1; iIr,*r,orr.Skoro sva isl

i n i. r,n,,, -s

u ; i "

# 1:'"J

;U l: ff ' t.; : l l.*,il i ;]: r",,.i1?

uglavnom da zadovo.lje muikarca kogi uot., i slabije se uklju_duju u odnos, osim.ako drrsi ;;;ik;;?; nrsu atrakrivni ist. ro_l.'"1? l'1,:l*. "1 ", il:,:11,;' ;;;il';;cra Muikarcima ni r evazno ako su druge Zene manje ati.aktivne

".r;1il;#;;;;mena je vaLna sama po sebi.Uzimajuii u obzir razlike izmectu nas, jedina nad.a zakompatibilni seks u braku l.;; ;;;;;

Utn: iXni ;,,,'.t',, i' u,.',;:u";l'; J,l:*lXffl:

Udata zena ko'

:T'llt' t' *, ; ; ;11'T: : fi ,i,"'l,? : ? #' il",' : #,lii; T i i:rlst. una se takode neie zabrinuti kacla on pogleda mlaclu, le_l11.1:::,1

r. Nicgovo i n,.r.rou, ni.),'*'a.", j k u ima mal e, i I inlkrkve veze sa njegovim or..rnjin," prcma nyoj.Prema istom kriterijumu, muikarac koji se rrudi da kulri_vrSe svoj seksuarni iivot.sa Zenom koiu uori, znajuii da ie onabiti slobodni ja i sprernnija da reagul. Sio ru duZe zajedno, i Sroll l*]l : n" v ezani,potenci jalno Ima nal-,n tenzivni ja seksual_na tskustva.

NEVTRSIVO

Zene su manje sklone vanbradnom seksu od muikaraca, akosu sreine u svom braku.. Muikarci i.l.^ur"Orreni seks bez ob_zira da li su sreini i da.li vole ,";;;; ifi r,". t ro-ena i razli_ditost je svrha njihovih afera, i ";i ,h;;;;o zavrsavaju u peri_

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

l,r ,,rl clve nedelje do Sest meseci. f'ada im posraje dosadno,| ,, ,1rr rre rvozni, i nekada to iak priznaju svof im Zeuania kakor., rrrilili savest. Buduii da polazi od sebe, iena ne moZe da

1',", rrrjc muikarcu koji za rleverstvo kaZe: "To mi nije ni5ra

', ,, rlo". Zene nikada ne bi irnale seks sa nekim ko irn "ni6taruri'i", i sigurno ne bi z:bog toga rizikovale svoi brak" Vcci-

| ( nir veoma pati posle seksualnog neverstva. One su ubecle-,, ,i,r ilr muZevi koji ih varaju ne mogu vcleti.

l'trirno ie to 5to se brakovj desto raspadnu kadt muikuctr,rr r)lirr svojim Zenama neko prolazno neverstvo.

Ir:nc ile razumeju nebitnost afera svoiih nruieva zato Sto

,,,,, lirrcla varaju traiezamenu za njih. One dine preljubu kada,, ' ,lr' cla jc drugi muikarac na neki natin superiornlji od mu-, ,lrrl<le, Zenska prel juba vrlo desto prethodi tazvoclu, a novi

"' r r,: j,r obidno vi5eg statusa od prvog. Zene uprorneni muZeva,lrr rurviie. 'Io

f e hipergnmija u akciji.Scdam ocl deset zahteva za razvocl braka u Velikoj Brita-

,L1r poclnele su Zene, a me du anketiranima u Hajtovom izvc-

'1rt (Ilttereport),9196 ispitanih razvedenih Zini reklo je da su

'ir, iuicirale razvod.

.,I IiDROIVI SEKSI "FUFICA"

liol's don't make passes at girls who wear glasses"."Dciaci ne'startuju' devojdice koje nose naodare".

lJspeian, nezavisan muikarac privlaii Zene koie ga ohra-l,rrr;u, i clruge muikarce koji mu se dive. Finansiiski nezat'i-

rr,r i intelektualno superiorna iena ugroZava rtuikarce, i pleiiI r rrgc lene . Nekada ie zovr.t "kastriranom kudkom".

I{azlog zatai paradoks leZi u naSoj evoluciji. Tokorn rnili-'rr,L{odina, Zenama su bili potrebni muikarci koji bi ih Stitili,l tlivljih Zivotinja i pljaikaSkih plemena, i obezbedivali veii-

r r proieinz u nlihovoj ishrani, posebno za vrelne trudnoia, i,1,'k srr deca sasvim rnala.

Ituduii da je 2ivot bio surov i opasan, i preZivljavanje zatri-rl,r trglavnom od fizidke snafae) sve Zene su bile zavisne vei sa-

r50i51

Razlike medu polovirna

rnlm hm Sro radaju decu. Zbog toga su se iensNenoiiu i seksi_pilno5iu smarrali zavisnosr I p"af"rr"r,, kao i marerinsfto._Isto tako, pouzdan.st i n"rnuirrrost bili su sinonimi zarnuZevnost, pa je ie'a sa tim oroll',urrru muikarcima biladruq i konkurencija, a ne seksualni oUy.t rr.Zbog svega roga, veiinu *ust o.u.n privlade zcne koje su ipsihoioski iemocionulno zuvisne;,i;,;h. r po1g6l kojih sc ose_iay'u superiornirn' T'o. je razrog ,nsio^',r.uojtice u mcioviti'rSkolarna ne postiZu tako dobre ,.r;ir;; kao u disto ze,,rkirlikolama: one znaju cla ie oclbiri J.e*. ,f." se pokaZu previiepametnim.U proteklih nekoliko.generacija, Zene su mogle da birajuda li Zele decu ili ne, kao iiu ,r"*'r"f,"r.ir.rrrouulu , sredina_me u kojima se mozgovi viie cene o,i rrriSrC". Ali, ro je kratakpc'riod u evolucionim razrnerama, i muikarce nasravljaju claprivlade iene kojima je potrebna

"iilr"", pomoi i zaitita.T'o ne znadi cla .rikur." n. p.iuiut" inr_eligentne i spo_sobne iene per se. Ukoliko ,u inr"fig.r,li;n i ,purnUnosr ogra_niiene uglavnom na rradiciorirl". Z;;;k; oblasti, Zene su veo_rna privladne, ier su to indikarorr tionr.og r.uarire ta gena. I3es izbrku izazivaju ienerencijLr u njihovoj

"tri?lii?lskarcima preclstavljaiu konku-

Zasto se volimo, svadamo i oravimo decu

I)I I IKCIJA BLEFIRAfiJA

L i, lrr SC 'u slobodno vre me) kao i na poslu, pokrene te ma o ko-lr rrrtrskarac malo zna) on ie retko priznati svoje neznanje, ierI , r r, r zrrrcilo gubitak statusa. Samo ie rnuikarci izuzetno viso-| ,,rl :ilrtnSil, ili rnali broj njih kojima status nije vaZan, dobro-

, ,llrro priznati da ne zna o demu se racli",ritlviSe, rnudkarci u tim slucajevima pokazuju " meclusob-

r), , I)ostovanje lopova " - svi se oni folira ju, i svi se uzdrLavaiu, ', i rrre dusobnog kritikovanja. Narodito muikarac niZeg statu-.r rril<ad nede priznati da zna da njegov "pretpostavljeni" pri-r rlluposti. Medutirn, u borbi za dominaciju izmedu dva mu-I r i cr-r sliinog statusa) jedan moZe drugoga da zavara i zaplaii

'r r,,rkuiaju da zadobije odludujuiu prednost.Zene imaju "detektore fbliranja", ugraclene u sposobnost

r rrrnricnja go\/ora tela, kao i clruge dulne indikatorc. Bucluii,lrr trgla'n'nom nisu svesne vaZnosti kofu muikarci priclajLr\ ()ln stalusu unutar rnuike hijererhije, one titneju lotpul.lo

rr,',, inr) da izdaju svoje partnere u nekim druitvenirn fi,rnkcija-rrr:r. govoreii recimo: "Ne, to nije bilo tako dragi, evo kako se

1, .;ilo." To obidno razbesni njihove partncre) i izazo'tc ozbilf -

r(' l)robleme unutar njihovih odnosa.

(,T KSUALNO UZNEMI RAVANJE

\1nogi sluiajevi sel<sualnog uznemiravanja su posledica po-rr,,rl izmedu muike i Zenske seksualnosti.

I)Zon Gordon! autor d.ela Mit o nronstnnznom muikarn i,!nttc femirListicke bajke, veruje da je ono 5to harvardske iene urrrlicrJmA opisu ju kao ttznetnintvlttic, u stvari "nlbacivrlttie"l'rr,,,'161, strane 168-9). Njegovo miSljenje verovatno deii veii-

rrr uruSkaraca, koji prihvatljivim smatraju mnoge ze lene nc-Lrgoclne postupke pri udvaranju. tr)roblem ie sto mi ovde ima-rrio clve sasvim razlicite realnosti. Postupci o koiima ie ovdertr.: su u isto vreme uznemiravanja u Zenskoj, i nabacivania urnuskoj realnosti.

Ja ovde ne govorim o prisilnirn seksualnim kontaktinarli silovanjima, ili o vrsti lakomislenog flerta u koiem mnoge

152153

Razlike medu polovirna

zene. .uLiv air, I

":r: : lascivnim primedbama, ili seksualnimaluzl,ama koje veiina Z.na smatra uvrealjivim.Kada je red o pravi_ ,.kruulrrim zloupotrebama, nijeuvek jasno da Ii je ienabezkri;t..,;;"g pozitivnih evorucio-nrh porreba, veiina mlad_ih Z"r, ""j "aeiu, iminku i frizurukoja srvara urisak seksu"il;;;;t;!,i"rr,.

Do koje mere, cta_kie, ore.same provociraj, ili;;i rooo* lKada opljadkaj.u osobu f."i. Zi"li, aelu grada gde ima pu_

ild:HlTi,.;lfltl:. au oa',,,u'nu*to otisra negde na jedan

" r; u Ji,.,;;l; ;, ;J j#!:[j;:,; ffiU,"#'lrun*:f

;:lli.Til; J:,::"lfrH i u i. n.- oiuin o, t p r I uei ;; ;i; ;;;Ako usamljena iena stopira muSkarca kasno noiu, zar muona ne olakSava da.je zlouporr"b;li;;,

muskarci proceniuiu J;;:,::::_" Yo::to-.na iinjenicu da

:i,.d,i;i;#T.':*,#:i:::"j::1""" 2""" o" "i.""i,b i u z u i k r a tk u, u r n i u i Z u,.,; #,Ii ft*r::|,,r:f ff;ilT,IRETMAN SEKS UALNOG UZNEM I RAVANJA I ZIOUPOTREBEVeoma je vaLno a" a"uo;kl1 ;;;il; da razumeju muikuseksualnost, i da im ne ialju a""r_ir[". poruke. One mora-liii :l ff fi j.',:*: .*,.' ;;; ;. ;;i, iil' ": n i i h o va t eta, iza _

u r"* {f Hli:,.fy:ji:: iilTr ? ff \",ff *t mj:j:":'-1 I ; ;r " " "

i'i; fr il HT ;'"T,1' T " " p o m i s I i ii d u o n.

;:li f trJ.ti x,. .,liau *i ,.'L',. ;:;$:,"ff:.T.::i]"i?;

10 U srvari, danas, u eri de

;T,:Tl i*3;,"# k1 ill'ijil:l r;::,H:i;,: :: jj: s e p re p ar g. d in a

il;H"*::'*""'*"'"i'T#i1f 5fil":.T,lt*ffi i'##.?'ffi154

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

i r rrvi5e, devo jke i |ene ne treba da dovode sebe u situaci ju

'., l, lrrl<t) mogu da postanu Zrtve seksualne zloupotrebe, na pri-,r, r, (la stopiraju same) ili da prihvate da ih kuii sa zabave

1'r rr r rrru5ksrac koga nepoznaju,osim ako nisu sigurne da mo-r,r (l:r sc odbrane.

Na poslu, Zena treba jasno da stavi do znanja da ona ne vo-lr rr,lvaranja seksualno nasrtljivog muSkarca. Ako je uporan,rr,lrl cla mu zapreti da ie njegovo ponaianje prijaviti 5efu.

' ,\ l,:rr jc on n jen Sef, da ie ga prijavitinjegoxom Sefu.) U isro vre-

rlr{. ona treba da zabeleLi incident, datum i ono 5to joj je re-I r,,. Ako se pritisak nastavi, trebalo bi da pokuSa da snimi nje-ri()\'u seksualnu agresivnost, i da opi5e ditav niz incidenata irrpozl';1snjn na poslovan i neemocionalan nadin. To bi trebalo, l:r pokaZe poslodavcu.

155

BITI ItI Il|E BITI

00nJIAcrcA?

Hej, sluiaj, ja sam prava domaiica,retka i neobitna pojaaa! Za daadesetgodina ljudi te se iuditi: "Jesi li tistuarnl domaiica? Mogu li da te do-tuknem?" Biti domatico je zanat u iz-umiranju. Ali ie takode i umetnost.

Pnie rnajki (Mothers Talking)

U savremenom Zivotu muikarci mo-gu da biraju izmedu mnogo razlidi-tih zanimanja, i mogu da se odludeza ono 5to ih najvi5e zanima, i Stonajbolje zadovoljava njihovu potre-bu za samostalno5iu, lidnim 0stva-renjem i statusom. ZaLene, odluke

o Zivotnom pozivu nisu takolake.

Mnoge Lene Leleda se udaju i imajudecu, i njihovi prija-telji i porodice im ja-

sno stavljaju do zna-nja da je to upravoono Sto se od njihodekuje. Medutim,

u isto vreme) onepodleZu

: ')')uv(,.t,i "))7

q\

II

(

n

r57

osromnomarus*'^^^it"n:t:*porovima

iff ":,-

j.I:',ffi Ti*:n';d3;Ajl-ffi ili}lit;i;ra;u da raznrisle o ,,'onu j""""yl;::i ro; vrsri pririska, one mo_

Ilt ?'"l i,,'..'i ;#:ffi;?::i iil' T'.dnom .,;;, l,)*,,i

svo;u decu, bez mt,io,i;:--] vrrIUQelle da izdrZavaiu sel

u,.,,I',\".t' " ?:i:";'*"#d

: t* : ffi ', ;- "varno doci vremesvrhom.

Ali. one rakode ,l;;;;;r;;::r":;"je

_vriniie , t;;i?j;;.rxti:l;:J,:".,,a, o,rr*. s,,"i_

ff ;"flil.,ni?,'l::"_-.,po,nopoi;*TT::.:;X;.'J:1.";::i postanu ao*uei#i"apuste karijeru, barem nekoliko godina,

l.,Tj:l :VuNrM RADNTM vREMENoM

,'. si#it.lfJiii;'T:ao domaiice je vecina tiudiporcenjivr-Mirclal, t.;;;;;;:

r\obelove nagradc za ekonomijr;,i;;;

JrU:"Tnru:^'l:* slabe, glupe, renje, neambi-grade sebi ,i"",1i1].1

sposo.bne pojei.. i r. *' ffi il,: liiil:l;; i,',JJ"J.1l*xi :',n: :

Feminisric.ki ckonornje zapisala: -'-'-'-"llsta Barbara Bergman (Barbara Bergmanrt)

il;:fff;flJ;jx i:-':'ce,su rako veriki, da je neve-

.tlulj" , ,";'.:;il^"roj muskaraca i dalje ,.rl Jr'r..-biti iskljuei;;il"^:-to3iu tuttuui da.postoji, on iea *-"pr.u noi ffiil:tT;T'lX, ;i il":l:,'; ; ;.;:fi Ti,1"J:ffi?;ii:Tk1;;';;*;;Jli,llllli?;.iii a ko bi s oc;;[""'ffi i:,lfff ;1. I"J.1;lT*:"il

158

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

rrrrrnje te uloge nestala. politika koja stimuliie poro_,ircc koje imaju domaiice, ili ohrabruje Zene da preu_,rruu ulogu domaiice, Stetna je po Zene, i treba je izbe_rlrrvati

\1.rrrc o kojima Bergmanova govori su monotonija, preteranaI'r, ,\ r'r:cnost deci, nedostatak direkt'og raspolaganja novcem, i',, rlrr prilika zaizraLavanieirazvoj sposobnosti i talenta.

I r rreresantno, feministidki ekonomisti zauzima ju vrlo do_I'ri'rurrnerni odnos prema domaiicama pre indusrrilrk. ,auo_lrrt r1c. Te ranije domaiice su hvaljene zapruLanjevainog do-l'rrosa ekonomiji, ier su plele i tkale odeiu, brinule o iivoti_,l:rlra na farmama i malim imanjima, uzgajale povrie i mleleI rrl<rr ruz za hleb koji su same pekle.

l)anas, medurim, desto se duje od ljudi koji bi trebalo da',( u [o razumeju, da domaiice nemaju ekonomsku ulogu u,lnr(rvu. One se smatraju zavisnim, kao deca, i veruje s. dido_',trr koStaju u smislu izdrLavanja, a ne doprinose nidemu. Bu_,lrrcr da im nedostaje dedji potencijal za dtprinos na duZe vre_nrc, one se smatraju mrwim drvetom _ teikirn optereienjem:l clruStvo.

To je uopiten stav) ari postoji razlika izmedu domaiica izl,ogatijih slojeva, koje se smatraju frivolnim i praznoglavim, itl'maiica iz radnidke krase, koje se posmatraju kao eisplouii-srrne, neplaiene Zrtve. (Preindustrijske domaiice su radile sve

I59

Razlike medu polovtma

oo prerane smrtj, tako da ih niko nije smatrao frivolnim, a sobzironr da su i njihovi muZevi ,_iirfi mladi od prereran.uposla, oni irisr.r mogli biti optuieni za eksploataci;u.;-"^-"""Uprkos blaienjuposla dornaiice, on osraje najvcie pojc-dinac_:no zanirnan je u S,{D, rnatla je trrno *oZ.lo nepopularni_je nego bilo gde clrus{g. U S.u".noi Ame.ici, 19g6. goctrinc.32Vo i-ena preko 16 goclina bile s, ,rrrr,, clnnroCl." ij#Jq.grniliona ljudi, u porecienju sa 26,.1 ,;il;"", osolra oba pola uprofesio'alnim i menaclZerski* pnoioor_a, r 17,5 nriiiorraosoba oba poia u dinovniiki- i ir,,g* slii'im posrovirnir.Razlog zaito tako mnogo ie na joi uu"f, bir" poruo jorno.l;;;"

to iro one uiivaju u pr;slu, i ito su u vehkoj potraZnji.Zarrirnrn jc "donrlciclr" sc L'\'r'\[o k,rrira u rrslLr2*,ln sck-toru ekonomije. Ono ni;c monotono, ulS.r,rano .je, i zahtcvabrojne talenie. Dornaiica ne brine :;o*o n rufrnskirn svako-dnevnim poslovima.clomaiinstva, ul.! *t oA. obezbccfuje erno_cionalnu bazu porodice . Ona koristi s;u..,i" um"C" ophoclen ja saljudirna, i brine se za druge_cla bi o"_jrf, supr:Lrgu i,lecr dlnapredu ju. Ona daje svojoj cleci ernocio*lrrn, i".;irf", ii"o_tektualno usnerenje. o,iu i. kr";;;ci;;;!, ruini lekar, udirclj,rnajka, rneclicinska

:eslra, vozac:, pralja, vrtlar, clobavljai, se-kre tarica, knjigovoda, finar-rsijskl ,".rr,fZ.r, psiholog i osobakojoi se drugi poverlvrju.SluZba domaiice. itedi mnogo novaca) i clrastidno pobolj_Sava Zi''ofni stanclard porodice."rlucluil-cra ona ne prirna Ibr_rrralnu platu, njen doprinos nije npo..rouur, ^ Zcnekoje rarlcza pla.tu pola radnog vremena) ubrzo or:kriju kolika je cenakLrcnih poslova kada zaposle clruge da iisre r ponlaZu cleci, ipodnu d:r kupuju zalnrznuru h.ariu i gotuuu ocleiu.

irrua nurovoolocRLi mnogirn velikim konpanijama, kacia se zapoSljava ruko_vodilac (direktor), njegova ,.", aof rrlLno ,,rz"r, cleo pake_ta. Ona se neformaino intervjriS" f.r-o) clruitvene posetc.ltored svih gore pomenutih ,aant"t r, Z.na irvrinog clirek_

laSto se volimo, svaclamo i pravimc deci:

, rir-r dociatni niz vaZnih, nepisanih pravila kojiir mora, l)l iclrz;tva.lrlr.llno bi bilo cla ona ostane u pozadini, i dcluje kao sta-

I L L r llrci faktor u iivotu svog muia. Ona ne sme cla se Zali ka-l, ,,r1 1'3fii prekovremeno, ili kacla ga premeste Lr drLrgi grad.

, ,r,r ric trcba cla privladi painju na sebe kontroverznim aktiv-, r iura, ili cla bude previie napa_clno cleglntna, ili iak otkrijer r'uro dobro vtspitanje. Ona treba cla izbegava intelektual-

, l,rclcnziic po svaku cenu. Trebalo bi cla se izdvaja iz gomi-| :rir t;lko c1a samo malo prednjadi. Opite je pravilo: "l'[E BU-I ,i ].,LJVISE DORRA''.

I)^ LI 5U DOMACI(E ZAISTA NEDOVOUNO FLA(EN[?r Lrrierlica da domaiica ne prima fbrrnatrnu platu ne znadi da je,r r neplaiena. Njeni rnedicinski raduni su plaieni, ona ima,,rtsiJ.ir hranu, odmor i rnrrlda aulomohil, kao i cljrektna sred-, r ,r da kupi odeiu i zadovolji ostale liine potrebe. U porccten jur ..cr-lorr1 izvrinog direktora, ona iivi u neuporeciivoj raskoii.

Stavi5e, kao 5to poslovni ljudi Stite svoje intercsc u ptrr-ir( r'stvu, tako sposobna Zena obezbeduje da polovina vreclno-

r r stcderiih za vreme braka bude njeno.

4)ia.I

{'1?f,/;?trir..\v '/>,,

,W6/,)iY{+H}

tl\\tit)(. !..--,4=-'-

r60t6l

Razlike medu polovima

. Inreresanrno je da kaila muikarac dobije automobil, kucui godi5nje odmore kao vedi deo svoje plate, niko ne smarra daje on "eksploatisan i neplaie.n". s diuie strane) kada zena pri-ma paket beneficija, one su ignorisane kao nebitne

Snabdevadi, uditelji, dadilje, Soi'eri, clekorateri i vrtlarikoji rade po kuiama stranaca i prirnaju formalne ptut., ,rno_traiu se znadajnirn saraclnicima u usruinom sektoru ekonomi-je. Ali kada je Zena ukljudena u isre poslove . svom vrastiromdomu, i biva plaiena ,,u naturi,'od svog muLarona ne radi i neprivreduje, ona je ,,samo domaiica,'.

_ Druga pretpostavka koja treba da se preispita odnosi se na

to da li je posao koji {onosi veliku platu vredniji nego onaj ko-

ii je slabije plaien. Neke prostiru,k. ,u veorna dobro plaiene,

it]ji ]ll. "jihov rad vredni ji od podizanja dece i ,p*"fir.l,

oomacrnstvom?S obzirom da se vodenje clomaiinstva ne srnatra pravimposlom, i da su mradi parovi preokupirani nekim io*un_tidnim pojmovima, finansijski paket ,ramenlen domaiici de_

sto se zaboravlja u braku. Kada je doma6ica zavisna od dare_iljivosti svoEl supruga, ona obidno vrlo malo uzirna ,, ,"b., ioseca se krivom ako potroii novac na svoje lidne potreb". i;l;::1",::: ie ona prihvatita druSrveno miSljenje da nije dovotjnovreclna^

Zetau takvojpozici ji tretra da razrnisli o individualnoj iligrupnoj terapiji koja joj moZe pomo 6i da izgradi osecanye'sa_mouverenja, i stekne muZevljevo poverenje u pogle,Ju'svogvla-stitog troienja novca (i bankovnog raduna). U protivnom,treb_alo bi da traZi po:u9 sa pola radnog vremena, iliposao kojimoZe radiri i kod kuie, kako bi zaradiL novac kojirnie porpu_ro raspolagati.

Takode je veoma vaino da domaiica dobije finansijskuproviziju u sludaju ruzvod,a ili onesposobljavanja, ";rr;;;i;:nosti ili smrri svog \?^:Ako je osravljena bez prihoda, i sa

decom koju treba da izdrLava. ona neie imati kvaiifikacije po_trebne za veiinu poslodavac a. Zbogtoga) ona u braku treba da

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

,,' r ',1)osobnosti koje se vrednuju na trZi5tu, i da ih dalie,r r r ;rclcii pola radnog vremena.

.,HI( IJA DOMA(ICA

| 'ur()llc Zene, njihov oseiaj identiteta, samopouzdanja i',r,,, rrrntlre ispunjenosti stide se u odnosima sa drugint ljri-!,, r r ( )srvarenie uspeha bez takvih odnosa dini im se besmi-| | , I n r, ( )ne ne Zele da Zive nezavisan Zivot u stalnom dokazi-, ', ;,r i lakmicen ju kao mu5karci. Njima je potrebna poveza-

. ' , 1 ,ir rlrugina, u kojoj ie one sluZiti druge ljude, i biti im po-i'tt,'

1 ,, obja5njava zafto mnoge leneuLivaju u tome da budurrrr r rntjke i iener i za5to one koje traZe posao izvan kuie de-,' t,rivlade sluZbe koje pruZaju usluge.

Zrrrlovoljne domaiice vole da same sebi budu gazda. Vole1 , ,'lt rllju kako im deca rastu. One cene svoju slobodu da da-,, ,'.,111i51s onako kako Zeie, uZivaju u svojim raznovrsnim po-l,'i 111111, i imaju koristi od mnogobrojnih dru5tvenih odnosa, l,rijateljima i drugim dlanovima porodice.

ll Priiama majki, domaiica opisuje zadovoljstvo koje joj1'rrr.:tt l)OSlOi

[e ne Zelim da iko drugi preuzme brigu o mojoj de-.. i. .. Ja ose6am da su ona previ5e vredna, da vrednalNckada iznenadim sebe kada shvatim koliko mi je iz-lrZen ego. Ja sam jedina koja moZe sve da uradi, dak ill<o sam u jadnom raspoloZenju, i ako sam imala loiilan. Jedna povremena bebisiterka je u redu, aii ako jetlere bolesno, ili treba da se odvede kod lekara,iaLe-lim to da uradim. Ja ne Zelim da budem u sali za kon-lcrencije...Iliti doma6ica danas nije dasna profesija. ponekad ka-cla kaZem: "Ja sam domaiica," primeir.rjem da me lju-di ignori5u, ili gledaju pravo kroz mene. To se desrodogada. Oni nas ne uzimaiu ozbilino...

r62163

Razlike meriu polovima

...Ja Zelim da naudim hiljadu srvari... Mi desto plovi_mo, i ja bih volela cla naudim da se orijenriS.*p-o_o_cu zvezda, Zeiirn rla u.radirn neke siine pop.nit

"-*svom automobilu. Zehm da studirarn irioiiyu umer-losri i istorijr.r. Evrope kroz njenu jir.ruru.u. t.it_l-u^U"*

poeziju i naudim prog.rrrt; jezlk...Ja znanl da to m6gu dl uratlirrr bolje nego onrj mu_Skarac..- koji radi iezdes", toruur^rredeljno. Ja samsrvarno sreina sto sarn u moguinosti cla radim ir, f ,"_iu. Ima ,"k: py:3 Zcna koje ire,rrogu ni da razmi5lja_lu o onom ita bi ielele cla rade-, a krmoli cla naude...

U-Svedskoj, paker zakona primorava iene poput ove cla idu natrZiSte rada. To je grubo kr3enje ,toUoJu Z.r.a, ili rnuikaraca, darader 1voloj kudi, akorako oni i ,,iin"oir.,pruZnici izatreru.U knjizi Ekonon*ko irpotiooor4r-tena, Barbara Bergrnandokazuje da uzevii sve u obzir, udr;.;r,;k" moraju naii posaos punim radnirn vrefilenom) uprkos gutrtku sloboclnog vre_rnena) poveianju problema u vezi sa irgaruzovanjem

";.;;-na, i bezbroinirn ob:::-r1*u. Medutim, arikera Los ArulelesTajmsa orkrila je dabi.79o/o*",ki;;;;:r;;i" r;"u, posao, kada bimogle da osranu kocl kr,iie,o ,uolo_ ;;;;r".Pisnro uredniku, dasopisa frirarii rii isptrioai verovatnoadraiava srav rnnogih takvih Zena:

Vratila sarn se na posao posle skoro dve godine jer jebilo neophodno. ". Ja nisarn ,r;;;;:; sam pnsiljenada radim van kuie. MojZivot,",;;;;"u sut'du trku.Ja sarn umorna na kraju 1v1kos;rJ;;; dana, i napor_no mi je da sabijam svoj Zivor u ono nrrl" vederny.iheasova...Nemam dovoljno kvalitetnog vremena koje bih rnoglada proveclem sa suprugom ilidecom, a cla ne govorim ovr:emenu za sebe. Nemam vrernena cla odrZavam kon_rakre sa prijateliima.

I6'l

laSto se volimo, svariamo i pravimo r.1ecu

,l, rlroclLl mi navodno pruZa posao. On me ne osloba_,l,r rric'ega - ja morarn da radim, i da uz to budem Zena_,rrr,rjka i domaiica. Da li to ispunjava? Ni govora!| ,r lcministidka filozofija nezavisnosti, ispunjenja i,1,'lrocle je prevara, i ja sam umorna ocl prida da mo_r,urr rla napustim svoju porodicu zbog svoje karijere.I rrrorna sam od sluianja feministidkih laii o sloboc-iir r,,punjenju. Jednostavno ro nijc istinal Feminizmut( nrcsro u kanti za dubre, kraj njegovih inicijatora u\1 os kvi.

f,1t r o MUSKARCU - DOMACIC!, I t( sl hvalospevima o muikarcirna koji bez problema delel,i rrr'lroslove sa svojirl zapclslenim Zenama? l)r Diojs Bra-l' r, irrtor knjigesra saaha iena treba d.a zrru o mtdkqrcima.kaLe:

,1,,1< sarn putovao po zemlji i razgovarao sa mlaclim rnajka-r, r , ,l l< rio sam da su takvi muikarci retki kao polarni mcclvecli.l' 'lrrri nrzlog ito se o niima prida je to Sto su tako reiki',.

tl rrogodiSnjem proudavanju 1.400 brakova u kojima su,1, r p1111ng12 zaposlena, i imaju decu mlaclu ocl jedanaest go-I rrrr. rrtvrdeno je da jedan od pet odeva pomaZe oko dece.

I', ,,q q'11jsns je da u S jedin jenint Ameridkirn DrZa.rama, gclerrrtiikarci smatraju viie ,,oslobod'enima,'

nego bilo gcle

165

Razlike medu polovirna

drugde, zaposlene Zene rade u kuii u proseku 26 sati nedelj-no, a njihovi supruzi u proseku 26 minuta. err.l , iir"J";,gde posto ji znadajni pritisak na muikarce da da ju ,uoi Aof rinos, zaposlene Zene u kuii rade tri sata dnevno, " "irfr""i'*pruzi 15 minuta.

. IstraZivanje trzisra je zakljudilo da bi muskarcima rekla-miranje raznih aparata za uitedu vremena i energije, popu,usisivada, mikrotalasnih peinica itcl, bilo rasipanje*no".r, i.,oni ne rade kuine poslove.

Centar za ankerno istraZivanje Univcrzitera u Micigenu,u periodu 1975176, traLio je od sludajno izabranih l,r;i ;;;;taljno opiSu kako provode svo;'e vreme . Bez obzirai. ri ,, z._ne bile dornaiice ili zaposle_ne pola ili puno radno vreme) mu_Zevi su oko detiri dasa nedeljno troiili na kuine porfou., i of.ododatnih osam dasova na druge poslove u porodici (kupovina,briga o detetu, rad u. vrtu, briga o ljubimcima, poprouku u kr,jii, lift, itd). MuZevi dije su 2.r," til. zaposlene puno radnovreme, svakodnevno su se bavili kuinim poslovima dva mi_nuta duZe nego ostali.

I da se doda so na ranu) Zene zaposlene puno radno vremeradile su u celini duZe nego njihovimuzevi(izur.u onih t oi.su pla.tile dodatnu pomoi.za odrZavanje kuJe, kuvan,; i;;;_nje), dok su domaiice radile mnogo marrj" dasova ".g" ",ifr"_vi muZevi, 49,3 dasa prema muZevljevih 63,2. Dom,a(i..'f.oi.

su radile pola radnog vremena) imale su 55, 6 radnih dusouaprema muZevljevim 64,1.od290 domaiinstava) u samo detiri su i muz i Zena radilipuno radno vreme, i imali jednaku sarnicu racla u r.rcl. ciJnjih, jedna porodica je uzimala doclatnu pomoc za odrLavanjedomaiinstva, dok druge tri nisu imale dece.

USPEiNA ZENA

Mnogim zenama porodidni zivot nije clovorjan da bi se oseialeispunjenima. One Zele neke spolja.nje aktivnosti k"," k;;l;;;njihove druge ralenre, i izgraduju ,rjiho,ro samopoSrovanie i

i66

Zasto se volimo, svadamo i pravimo decu

,, r,,nost. Neke su visoko motivisane, imaju takmidarskiI', 1r , r ;r0tpuno su nezainteresovane za kuine poslove.

li, z obzira da li su izabrale posao kod kuie ili puno raclno' , r( . ( )ne iesto irnaju bradne probleme kada ostvare uspeinei ,ri( rt'. Ilrakovi sa najveiom dozom stresa i najveiom sto_

1',,',,,rzvoda su oni u kcljima oba supruZnika racle, i u kojirnaI r r,r visokomotivisana da postigne uspeh u kat.iyt:ri, i rerlir,'ir.,, i :r,lno vrcnle.

I I lrlipremi za svoju knjigu (lspeine iene, ljttti nntikarci,I , I' li crubel je intervjuisala zaposlene muikarce i )ene koji su', I'r.rl.rr, i one koji su rastavljeni, kao i psihologe i druitvene, ,,lrrrlic ukljudene u brac-*no i porodidno savetovanje. Ona ie

'r ' 'rirslii cla se skoro bez izuzetka muikarci opiru tome da n ji-l ,,, r rurle rade. Oni oseiaju cia one svu svoju energiju daju,rn 1'ro5ls, i da im ni5ra ne ostaje za porodicu. Mnogi od niih, nt '/.r Zenom koja se brine o kuii, deci, i pomaZe im u nji_l '\ rnr karijerama. Posebno irn je bilo vaZno da upravo njiho-,ul)rlrge) a ne neko sa strane) brinu o njihovoj deci.

I )r bi uspele u poslu, posebno u industrijskom sve tu, Zenc:r r , 1r;1 111 budu napadne, izazovne i agresivne. Mnoge namerno' r rrjrjr-r rnuiki sril i vrednosni sisteni. problem je u tome stcr, ri kvaliteti antiteza onome sto prosed'i muikarac zeli oci, rrr. Vcliki dco svog identitcta on gradi na osecaju da ie hra-

, rrt Ij porodice koji Stiti i pomaZe svojoi Zeni i cleci. Kako da se, ' , t rr StaZnim i zaititnikom ako sc njegova Zena ponaia kaol,rr1li111sn1, zaraduje viie nego on, i dto je najgore od svega,| 'r , rrzima njegovo mesto u hijerarhi ji?

Kada njihove Zene postignu uspeh u poslu, muikarci sr-rI,rrrricni i podeljeni u svojim ose6anjima. Sa jedne srrane, oni

r,, 'zrlravljaju dodatni prihod, i desto oseiaju ponos zbog njiho_' ,,rt uspeha. Neki su ubedeni da Zene treba da izaberu istirr,r,.in Zivota kao i mu5karci. Ali oni se takode ose6aju liuti.,,rt'.Zeni i uplaieni. I)uboko, mnogi muikarci se boje cla ie ihr r I r llrrve nezlvisne zene nlpusriti.

Kada se muikarci oseiaju ugroZenim, oni imaju sklonost,lrr postanu veoma agresivni, jer im je mnogo lak5e da ispolje

t67

Razlike medu polovima

bes, nego da pokaZu. strah i ranjivosr. .I_ako oni desto reagujupotcenjujuii i sabotirajuei poslovni u

" o u i i ui, c i Ju i * po-u z u, i., cn I * ;;: ff;,::1 h :ru::l;ihovo samopouzclanje

Sgtilie an r.pi, u nyihovo tizicyko i men_ralno zdravlje opad,. fu.!, o"rliilirno.tunrlno i iak fiziekinapadni, uskraiujuii toptu or.eu'jo, i et.ei bezobzirne sek-sualne zahteve. Njihove Zen."u e.r,o previ5e umorne za seks,5to izaziva dodatne svade" N.ki ;r;siarci se oseiaju rolikougroZeni uspehom svojih iena dap"r,.i, imporenrni. MnogiH:[,1ff,?posebno

sa Zenama kole smarraju potdinjenim iNe iznenaduie dinjenica da uspesne Zene ne clobijaju po_dr5ku od svojih muZeva kada je , Oi*," posao. One posrajuljute i ogordene. One se takode'moguoseeati krivim Sto provo_de malo vremena sa svojom a..ori.-[Jna od njih je saZela tosvoje oseianje:

Oseiam se krivom zbog svol.e clece. Ne provodirn do_voljno vremena sa njima. t<vatitei't;ubavi i provede_nog vremena je tu. Ali deci ;.e potreban t uurrtir.t. Jn rrisam budala. Kada nisi ru dalm neito za5ijei ili kadaimaju problem u SJ<oli, ,. _";;^;; oseiari dobro. Aupravo ro se meni dogada. Stalno. Znam,la dvoj" mojedece sigurno ima problema.

DOMA(ICE SU DOBRE ZA ZDRAVUE MUJKARACAStudija na jednom univerziretu ;;k;" je da je menralnozdravlje mu5karaca oZenjenih ,t;_";;;;_a bolje nego kodonih dije Zene rade izvan kuie. fo i" uw.Aeno bez obzira nasrarosr, prihod

'i obrazovanje crotidnih muSkaraca, ittez obzi_ra na ro koliko se slaZu sa karijeramu ,uoilt, Z.nu.Mnoge Zene vole da budu i"_lli... Veiina muZeva i de_ce takode uZiva u tome. Ja verujem J;;;,

resqe.kl ,bos ;;';,u ,,rno*. porodice u;ii:iil': zasluzuje

nosi i ekonoliji"r.-ri.. rl srecnlm' a dopri-

r68

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

'l'o ne znati, meclutim, da Zene koje traZe interesovanja i,r,,ove van ku6e treba kritikovati, ili obeshrabrivati da to ii_

rrr l)1sn1gne koje se dogadaju u razvijenim ekonomiiama srze' r ,r' rlnoguiavaju Zenama da u isto vreme budu uspeine maj_| , , :rrpruge i poslovne lene, a da pri tom ne postanu Zrtve sin-'llorna "superZene".

169

ww

P0$A0.

IIIITIRE$I I PRI$TIJP

Uspeh u smislu humanosti imafu one

iene koje se istiitt kao iene, a ne "br-bljioe feministkinje" koje se ponaiajukao da oeruju da (.e pobedom nad mu-ikarcima dokazati saoiu iedrLakost sa

njima.

Eili Monregju

Tokom XX veka, Zene su se okre-nule poslovima izvan kuie kao ni-kada do tada. Sada velika veiinadevojaka izmedu detrnaest i devet-naest godina pretpostavlf a da ie ka-da zavr5i Skolu imati sposobnostikoje se traZe na trZiStu rada, i da ieraditi, barem dok ne osnuje porodi-cu. U Sjedinjenim Ameridkim DrZa-vama, dasopis Zaposlene iene (Wor-

t71

Razlike medu polovima

!:::{,tr;"};T:;::}:,:d e00 000 primeraka, koji premasuje

Medutim, uopSteno reieno, poslovi zakojesu zaintereso_vane zene ," .rr:,1:,j.i:d o1ih.,f f.";. su zainreresovani rrru_ikarci, a Zenski pristup poslu y.e t,irrru Arugadiji od muikog.INTERESI, STAVOVI I VREDNOSTT

.t::_1",9r,list.a1r11 ove knjige pokazala su da dedaci i mu_sKarcl rmay'u bolje vizuelrr" ,p"orobrrosti od iena, icla su vi.ezarnteresovani za stvari i njiltovo furrL"lon,.anje, kao i za ap_srrakrne teorije i status u clruStvu. Oni

;tllii::"J?:?,:::y,"r;"'"'il#l'T:".:,"'x,ff ::';:, "

;,o.;;;; i" ;::i':i|:lx"'fl i|ik u Devoi di." i z;; ;i;,

l';Jr:T:: u"' u

"s'i n

" i

"i s' i ;';;;i;: :i,ff :L?il? l1i #-

Za mnoge *1.|<1:*, 1rp.l ie sinonrm za srecu. S obzi_rom da su agresivni i usretlsrcO"ni. ro,

ilil'n;,XJil;",1',,ib"li;r;;i.;"";|Jfi J:l,il#,ll:lZene takode v,

n o m d i ni ",.u, ;; ;j ! Flf Hffi::iilit",,fiH;-fiilumevanje, zajednit

b or i. r.,,, k.;;; r s,tX;,t "J::,lffi ,::' " "'n t.' r

" ;' r' "'i.-o],.

IZBOR PROFESTJA I POSTOVAOve razlike u slavovima i vrcdnosrimaizboru studija i buduie profesije. prepoznatlf ive su i u

o, ",

il3,,1'1,' :'#ifi: i'-i-.' ; ;;l a v n o rn cl o s. ra z a s r u p r j e n e um un i k a ci j ama. ffi:,lFlff

: :lllin ffi:u:l i*,,*nrm.naukama, inZenjersruu i t.nnotoeiiinoj riniji je uodrjiva- I: q,ili{;';il;d::lfT'#Jlfl,TDr2avarna, 74%o srude.nata koji aiptonlirl;u srrani iezik su ze_ne' a 86%o onih koji aipforni.niu ilr-":;rro su muikarci.172

ZaSto se volimo, svadamo i pravtmo decu

Muikarci imaju sklonost da biraju poslove sa mehanidkorni r{ ()rctskorn osnovom).i tako postaju iehnidari, inZenieriart, r r { l( [c, naudnici, vodoinstalateri, limari, zanatlile, _.ir"rrlCu_r r, ( l(onomlstr I matematidari.

./,cne su sklone poslu koji je druStveno bogatiji i ima lidnu' I r r r rcrizi ju, tako da 84% Lena u Severnoj Ameiici radi u i;i;;rr.rrrckom i usluinom.sektoru. To poclrazumeva poJou..,I rrlstVU, dru5tveni.racl, istraZivanje, finanst;e, rad na kom_

1,1rrlcrima, u marketingu i zclravstvenoj zaititi. 2;k;;;;;;;,, rli.cijske vestine i logidan, cletaljan racl ie'skog mozga iJ.;l' 'r ^ brojne poslove koii su se pojrviri sa moderno; ,"ir;;l.rijjlvm, i zato su podev od seclamdeserih i osarnclesetih *;i;;\ \ veka, dve trecine poslova koje pruZa informatidku irriurtri_I r rr Sjedinjenim Ameridkim DrZ:rvama poverene Zenarna.

Mnoge Zene su sposobne da obavljaju posao to;l ,rt t"u,1'osobnost organizovanja, efikasnost i preciznosr. Z_ajedno sarr;ilrovim sposobnostima za komunikaiiju, to ih dini ,r".S_l

'r i rrr sekretaricama, sluZbenicama, trgovackim putnicima i or_,t. rrr rzaforima.

9bl pola su podjednako zastupljena u medicini, pravosu_,lrr i knjigovodstvu.

I'ODEUI MEDU POLOVITVIA NA RADNOM MESTUI okom istori je, radna snaga je bila podeljena na osnovu pola, i

1'r crnda su industrijska i tehnoloika revoluci.ja stvorile;aZrr;p.rlrudje preklapanja, veiina sektora nastavria da favorizujerlr rnuSkarce ili Zcne. Dok se rasna segrcgecijr vremenornrrranjila tokom godina, polna se i dalje odrZuur.Kada su poderkom XX veka iene podele da izrazena trZiire

r rrda u- veiem broju, one.su potpuno preuzele neke profesi j. f.o_lf rrn leZe. Na primer, lgZ0. godine, manje od l%dinovnidkihlrrr;ricija zatzimale su Zene, al su ao 1920. godin e,92%osreno_rir alh i daktilografa i 50% knjigovoda i blagajnika bile Zene.

Danas u Sjedinjenim Ameridkim DrZavam a,44o/o radne'rrage iine lene,avrsi se i znadajan pritisak da se izbridu polne

173

Razlike rnedu polovima

razlike na poslu. Taj pritisak je ovde jadi nego u bilo kojoj dru_gaj zemlji. Pa ipak, odvajanje poslova po polnoj osnovi joiuvek je uodljivo.

. od 335 profesija u sjedinjenim Ameridkim Drzavamakoje su obuhvaiene staiistikom ,u 54 znatno clominiraj, Z;;(tj. imaju vi5e nego 76% ien6,, i zapoiljavalu samo 3,947o mu_Ske radne snage), au 44 je njihova dorninaciya manya. Ocl zani_nranja u kojima muikarci dominiraju, 131 je ba.._ ZOn ro_punjeno mu5karcima, i zapoiljava samo 4,76% 26na, a45 ";;zapoiljavaju uglavnom muikarce, clok su Zene samo u ,r.Sro

I.::- procenru nego u prerhodnom sludaju. Sarno 63 p.of"ri_,e su rntegrlsane) sa izmedu 30% i 50% Zin6 u njima.

Drugim reiima, da bi se izjednadila disrribucija zaposle_nih,60'/o do 70% muikaraca i:zeniu Sjedrn jenim AmeridkimDrZavama moralo bi da promeni svoj posao.

Cak i poslovi u kojimir 1. ustur.",lu rntegrrcija) cesro suodvojeni prema polnim linijama unuraruarrimarrln. Na pri_mer) trgovadki poslovi su podeljeni prema onome Sto se iro_daje. MaSine i automobile obiino pro.1o1., mu.karci, dok Zen_

EQ

t'?--J

Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

I rr r tleiju odeiu, tekstil i sitne stvari prodaju Zene. Neki po-l,'r r zapoiljavaju i mu5karce i Zene, ne zbog jednakosti, veirl,r:r\'o zbog polnih razlika. Na primer, u Skolama stranih je-,l ,r zrposleni su i muSkarci i Zene, tako da studenti mogu da, n;rviknu na konverzaciju sa oba pola; letnji kampovi zapo-| 1 rr rr ju Zene da nadgleda ju devo jke, a mu5karce da nadgleda-

lrt ,lL e tke .

l'odrudja najveie Zenske dominacije su obdaniSta) osnov-,,, ',liole, posao medicinske sestre) govorna terapija, nega le-1','rt' i zdravlja, i istraZivadko intervjuisanje. Muikarci dineI'r,l<o 850% vojske i policije, i ubedljivo su dominantni u po-

l, ,1 i111s elektrotehnidara, kontrolora vazduinih letova, piiota,rrr,,t'rr jero i mehanidara, atletidara, kamenorezaca, zidara i vo-,l, 'ulstalatela.

Muika zaokupljenost statusom ponekad zahtcva da mu-I :rlci budu odvojeni od Zena, dak i kada rade na isrom me-rrr. Na primer, vlasnici restorana i kioska brze hrane zapo-llrrvaju konobarice,, jer one dobro obavljaju posao, kupci ih

'.,,Ic, a pristaju i na manju platu nego mu5karci. Medurim, torr,. izbeZno izaziva sukobe izmedu konobarica koje donosel,rrrrLdZbine i muikaraca koji ih spremaju, jer muikarci ner,rle da primafu naredenja od Zena. Zbog toga se u mnogiml( storanima porudZbine ispisuju i lepe na zid, a kuvari ih,'ilrtle ditaju, spremaju i sipaju u tanjire koje odlaZu na nekollrcsto odakle ih konobarice uzimaju) a sve zato da ne bi imali' lrre ktan kontakt sa n jima.

Podela rada medu polovima javlja se u svim druitvima./.e ne dominiraju u poslovima koji najbolje odgovaraju njiho-r inr sposobnostima i interesovanjima, a isto vaZi i za muikar-, e . To nije iznenadujuie kada, na primer, uzmemo u obzir da,tr ljudima koji rade u tehnidkim, naudnim i inZenjerskim',cktorima potrebne prostorne ve5tine koje u odgovaraju6em',rcpenu poseduje samo deset procenata populacije, a samol0'% do 25YoLena na testiraniu prostornih veitina postiZe re-zultate iznad mu5kog proseka.

175

Bazljke medu polovima

Osim Sto imaju..izvrsne marematidke i prostorne sposob_nosri, vrhunski naudni.i int*z*"o kanalisu .uoy" .r*.gij, uposao, i oseiaju se najz.adov"flr,ili_ f.ra racle. Oni su izulernonezavisni' i vore da.rac'., ru"roifu.) nu,tgt.aanja i intenziv-rih odn.su sr drugim I,r,J;;.;;li*r,u malo i'reresovcniirza drui'enia i bez oseianja krivice oiurroyu ocl dru.tve'ih ak_tivnosri. Zato ne dudi iio ;_.;;i;;;lil,Ll1;fii;lduri'o"i;;;;**:"i;':L:::':l'i:,i.xii;*PONASAN.IE NA POSIUMuSkarci j 2cne se opredel;u ju zu uicnje razlicirih veSrina, rstupaju u razlidite profesiy.e, aL;;;poily cla rade, oni ,e ,rr.",i"'.rrii;;Ji;":,::r;,lrn" jectnom

,,,,,f;, T;i:]fi 3'i X": -"; ;; ;;;;';c,r za s rozen u igru rn odi i

:I'ft'l, il,H1L:l #$'J'x:T"il'li[l l;n;: *:* t:

ritc. rako ia;;;;J.T:l'."" porcenjuie vaznost ttuzu.n" foii-

51, ..,si *,

: ffi il:' i'l jiT:i::i:' l; ry"

prim cr, ; #;;fr :J : Hi iTlj:i t,rc"i ;, *; ','"lf iHT #'_"" Jl#lTl:za ideju lr o."r*"i:x"f iJll}?.-rlj'"";.,J,s"sma tra ju eulri *i.* vremena, i odmar*i:,y:ffi::l;-'"'

Za muSkarce ie.nov1c, f."if ,r_jrl, ,nr.rito njihovos usnc-l,ili:#il':l''; l' a a e k v ai n o ,-

"" "'.. " " i.', dok n a cr i,,, uu;

*n *1": f ,i ;;ilIil# il #;'8Ti"ffi li',"# f ;j:uspein e iene zar.o i1,l*.:,,r]rusima

p okazu k ol lt ; ;, ffi .

ne i izn a jm'i;i; -,,ffi frii: ::",1."1ilT,#fi ***X'i.. fr ili :,Tff,.t:T,lo.

proda;'u "svoi'ua i rr, u i i e Leleunop..?u-zale tiana pitan je o, i,"i.l'lllT

Ameridkim o,. r"t*, r;ffi;:sr.u.u.urJn#'oi""rT|lT;::.ff 1,.?,'J*,:r,i:T:Til;il*

176

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

'l'r, rro povlzdi viSe prekovremenog rada, i samim tim manjer rr( n.r provedenog kod kuie. Mnoge iene vi5e vole da imaju

rl, | ,rbilno radno vreme, ili pola radnog vrernena) tako da mogulri , rlu ostanll sa svojom decom.

( llk ie i r.rspeine Zene odbiti unapredenje, ako veruju dar,,' 1 1 1 1

yf s izazv atiprobleme kod kuie. IJ pritama maj ki, iedna,,'r rre iunkciji generalnog direktora opisuje Sta je osetila u

r, nulku kada joj je ponuden posao koji bi je na duZe vreme, ,,lr crr od kuie:

I'r'c Sesr meseci, ponuden mi je veliki, veiiki posao. ..l<oji je podrazumevao da tri puta nedeljno letim zalloston. Mnogo sam se dvoumila. Dobijala bih stoti_nc hiljada godiSnje, moZda bi mi i slika iza5la u daso_pisu Fornma. Morala sam dobro da razmislim o tomel<uda idem i Sta Zelim.Shvatila sam da ne mogu to da prihvatim. Imam sa_mo jedno dete. Zelim da joj budem dobr.a majka...()na u svom ocu ima glavni oslonac, ali kada bi, iz bi_lo kog razlogarpoZelela da bude sa mnom sve vreme)ja bih se oclrekla karijere. Ja nisam baS pravi majdin-ski tip Zene, ali sigurno posedujem naterinski in_stinkt kada Zelim da sa njom oswarim jeclinstvo...L)a sam prihvatila posao, izgubila bih dete, a znam dabih izgubila i muL,a... Veoma mi je vaZno Sto su miponudili tajposao. Ali tvrdim da Zena ne moZe biti navrhu bez ikakve Lrtve, a obidno je porodica ta Lrrva.

.,'r'rre de5ie me5aju svoj privatni i profesionalni Zivot. One,rrrrcju da se osete rastrzanim izmedu posla i kuie, i da se na1',,slu bave svojim lidnim problemima: one brinu o tome sde

, r irn deca, Sra rade, i da li ie bezbedno stici do Skoie.Muikarci generalno jasno odvajaju posao od kuie. Obidno

rrL'razmi5ljaju o Zeni i deci dok su na poslu ili na poslovnomt)1ilu.

r77

Razilke medu polovima

Muski intelektualci deiie objavljuju naudne radove nes,Zenski, koji provode viSe vremena u radu sa stuclentima, bavecise stipendijama i promoviiuii insrirucionalne sluzbe. Zene ko-je su univerzitetski profesori uglavnom se zadovoljavaju uspe-sima svojih studenata i kolega, dok muikarci najviie znac*aiapridaju istrazivanjima, kao i slobodi i nezavisnosti svoga posla.

Zene dokrori pregledaju 36% manje pacijenata naiat oclmuikaraca, odigledno zato Sto viie vremena provode u razgo_voru o njihovim problemima.

Zcne rakode umeju da stvore domaiu atmosferu na poslu,i vaZnije im je da rade u prijatnorn okruZenju i sa prijatnimljudirna.

MUiKI I irrusm sTItoVI U IvIENADiIvIENTU

Kao menadLeri, i.ene su obidno tolerantne i raspoloZene zakonsultacije. Njima treba viie vremena da donesu oclluku ierpostavljaju vi5e pitanja, i pridaju viie painje lidnim i moral_nim aspektirna nekog predmeta.

.Muikarci, nasupror tome, imaju racionalniji pristup reia-vanju problema. Oni ostavljaju emocije po srrani,-i analizirajui klasifikuju probleme, odvajafuii ih od njihove liudske ji_menzije. Generalno, oni donose odluke brZe nego Zene, s timSto manje stvari uzimaju u obzir.

Sigurno je da oba srila imaju vrednosri. Muiki stil je po_sebno korisran za strare(ke odluke koje zahtevaju obiektivanop5ti pogled na problem, dok je Zenski stil narodito vredan ka_da je red o radu sa ljudima" Na primer, ako se radi o tome da lineko treba da dobije orkaz, muiki odgovor bi rnoZcla glasio:"Da, on ne uspeva da obavi svoj posao". Zenski ,rr.r*,lz.r,uzimajuii u obzir humane aspekte ovog problema, moZe do6ido zakljudka da je jedna nedelja r.rveZbavanja dovoljna da seosoba uklopi u posao.

Ne iznenactrje to Sto se mnoge Zene oseiaju nelagodno utradicionalnim hijerarhijskim srrukrurama, i odluduju se c1azapodnu svoje vlastite poslove. U Siedinjenim Ameridkim Dr_Lavatna,30Yo male privrede pripada zenama.

178

Zcne koje vode svoje vlastite poslove de56e se oslanjaju nar,,'\( r'cnie, a ne na zastraSivanje, i sklonije su cla razvijaju sa-, ,, I rrjrr, a ne rivalstvo. Odnosi na poslu su obiino dobri. budu_

,l:r veiina Zenskih rukovodilaca ornoguiava svom osobliu, I r rli konsultuje u vezi sa bilo kakvirn problemorn, prihvata i, l' 'rrirriije poglede na stvar) retko uvodi lokalna pruuilu i pro_r,r,, - ideiie dozvoljava fleksibilno radnc vreme i podelupo_l,'r'11. porlovi koje vode Zene obidno su decentralizova'i i

, | | r ('711ls Ii, a ne hi jerarhi jski.

MIJSKARCI SU JOs UVEK NA VRHU

' r. se istidu kao menadieri srednjih preduzeda, i dobro vocre, ';e vlastite poslove, pa ipak, Zene su u veiikim kornpanija_

rrr,r rlcvedesetih godina dinile manje od, l% dlanova upravnih,,11,i11'n. U Velikoj Britaniji, na pragu osamclesetih god^ina XX, I rr,98% univerzitetskih profesora bili su mu5karci, a samor '

lt'sct zena bilo u odborima 100 najveiih britanskih kornpa-', L1.r lJ razvijenini zapadnim zemljama uopSte, na svakih i00,',irsliaracar iestorica ostvari visok nivo moii, clok Sest takvih, rrrr tlolazi tek na svakih 1000 Zena.

ZaSto se volimo, svadamo j pravimo decu

ts tf tfi:t^6

179

Raziike rnedu polovirna

Cak i u profesijama gcle Zene dominiraju, kao Sto su posaofrizen i obtast noa,,iuuorrl;,;;;;;;clrze vodeie poslwe. USjctlirricninr Arncria.kir,, Dr;;";;;n,"n, orir.r, 33% ucircljahile su iene, ali su.z?lo gl% direkrora i.,;li rnulkarci. jravii.posao aut.matski dobija ,ru ,rorrr,, L*il ga obavl ja n rSt u.ull

f,i.X:,i,:.Tll,# .,t

"unailu.lr, i;;;;*;i,onn vise postuje nego

FOTITIKA

(:';:;::,!'!;::::;;',:;,,o"' s" d,,ga p,,kx,ina A,, upraz,i, one

Seron pirsi llok.fclet (S|taron pucy llocke.feller)

M uSka rlorninae iju nijc prlvilo suruo u el,tidk orn iivo tu nuir, ai,s,,", ir.j'r qas lllliil]t;,1.X :,l) J:l-ministracije u Vclikoj erirn,rili ir,r"i. J, ",a"

ocl jeclne ienerninisrra. Tek 1992. go.djne,,.;u;;;;r"konaino je uSlo u Se_na t S jecli' jenih Am erittilr- orzu"l;;;;;,r" sa 9_t muSkarca"opovrgavajuii kalkulaciju Lajn"lo:iil;;, da jene

'ikada nepremaiuju cifru od 5% akrivnrh;ft;r";, ",,.:x1i ill,ii*::: ; : i **: jl#,

:, tl,, c i, j e v i m a,

;#::H;*::,tf: ".;:lr":,;:;ri.i."iliiT,;i."ilffi :;;;Sezdesetih godina xx veka. *i,o"i, !T.tcr.tntsrtckih grupa

i:l""T uetleljno, rr grupicama oci pet o,tnou' su sc okupljali

t1'em da izmene iri unuiiri.nj, ,Jo.',]:ff:ff:XTi;tr::os tvare samosves t, a_' e poli tiiL r rf..i;r. I; e nt irtis ti,railikalnagrupa koja je zauzelanegativan ,rnu pr.rrla braku, naglaiava_li su i,aznosr ocrsusrva ui..r.:*;;;;;a organizac ijaL6na,,jdlH

{ir;.,::t TJ :'ti: t: : :m1 }jl ii,t l, * "', r, "., fr ,neke politiike uspehe, ali njihova ;;;"j;:Xf flT,,'jfJt,o tlj riricalc na javnLr svesr.

. Lene srr igrlle znacrirrrr ulogu u pokre tirnr rnira u Ameri_cr) arr su uvek insistirale na "arrr,"i;;;;r, i jec.lnakosti; nii-180

ZaSto se voljrro, svarlarno i pravin,.o decLi

r" " r .r'g?rlizacija je imala lodu strukturu, i bira suviSc ernoci-r tlllr) ZaSnOVana.\iusuprot rome, zvanidna poiitika u kojoj dorniniraju mu-I ,r,r. visoko je organizovane i hijerarhijska, a

".C;rm p"fi-' I rlr px;1ij1 je vcoml auloritrrna.

l'rilR0DA (NATURry til vASptTANJE (NURTURE)?I,ir,lrrr:i cla su;Zene manje usredsreclene na sebe, i spretnije u',lrr,rsi'a sa ljudirna, one bi teorefski trebalo a, u-n- ir"riil',1 rr.i, sve.tenici, zakonodavci, politidke vode i sudije neg',' lr.1..ir'(ri. Pa ipak, muikarci nastavljaju dazauzirnaiu u.ra"Z"1,,, r, ilc u svim fim oblastima. Zadto je to tako?

l)r li mu5karci posriir-r viie jer su Zene eksploarisane i ga_' ' ' rii je mu5ka doniinacija u ekonomiji i javnorn tiunrr.,

"ct-plirodne razlike medu poiovima.\/ideli srno da su u izraelskim kibucirna iene snaino sti_rirrillle da se ukljude u procese odludivanja. pa ipak, mu_I rrt'i su i daljeceiieposccivali sastanke, desie g.voriri i drLa-L 1,, rTlgijs viSeg statusa.( )sim roga, u kibucu su udinjeni veiiki napori r.la se okon_

, 1',rlrrr segregacija na poslu. Muskarci su radiii u perionici,a' '(' v.zile traktore- porni stereotipi su pazrjivo'iz.begava'nt

"" rl. clecom. r)edaci i devojiice su nosili iste frizure i"o,r.rr.'r rrir su se istim igradkama. pa ipak, kada su odrasiri, a.a".i ,,It li cla studiraju fiziku i inZenjerstvo, a devojiice socioiogiju

' 1,,.,iagogiju. Vremenom, stanovnici kibuca su se vratili nar,rr rr podelu rada:

I'rimetili smo da su sa svakom generacijorn rasle ira_clicionalne razlike izmedu Zen4 koje su biraie cla sebave moralom, zdravljern, obrazovanjem r tako dalje,i m_udkaraca, koji su se odrudivali za ekonomski nie-ruadZment, odbranu i ekonomiju, bai prema traclicio-nalnoj podeli u naSem druirvu.

r81

Raziike medu polovrma

Povratak na tradicionarna zanimanja je posebno inreresantan:j:!I'-'sde i: n11hod *b;;;;;';;l"ou n.*u*ent da su ze_ne p.morane na loSije plaiene p*tou.'ema osnove.Ameridka kompanija ,,rlori,,.,.

s60,, b'o je kririkovana111o

Sto ne zapoiljava ,iovoljno Z;;;;;kompanija rmara jar i p,."s;;;;;ffiT:,Y,.J:"3,1i:;; j,:1.

bila je povrec'ena ,ur.uo*i.iJi;;iilrevara je studiju o toine zairo je tako rnalo zena ,, ;i-s;^;;r,.,,u,r0,

Posle viie nedelja rada, isrraiivadka kompanija Hof_man je zakljuiila da su razlik_ ;;" polovima priunapreden j u jzazv ane porpuno razliii tom motivaci_yom. Zenski sluZbenici s;u ,.A" prirrulUi a, se preselenego muSki. ili da duZc rade. ii",f.,, svo;posao vi_deli kao prvu srepenicu u sveru biznisa. 45% njih jerekio da bi vi5e uot.to_rt ruc.";;rd; vreme; viie ne-go,dupJo manje mudkih ,l,,zb;;ik; je izjavilo takol::r" Zcnama je posao bio vaian _ oti n. toliko vaLankao muSkarcima.

Druga srudija i6n| naposlu je do(la do zakljudka:

Da bi se stiglo O,ll^Lrl porrebna je, smarra;u Zene,maksimalna predanost i u vremenu i u energiy.i, i sa_mim tim irtvovanje drugih ;;;;;r;;r";a, na dra onenisu spremne.

i; :f:[T.* ;Hi,l..i dominira ju pori rikom i ekonomi jom

| | 1

ui,, 1:

k " ; ;.; ; ;; :+ii3iilTff il

,i1

ffi ffi ,," I

:]f-" -Ti Sraviie, oni smatraju s,,r=ojporootiteta. oni u svoj posa.o_1razu "is;'..r;,:tilr:ffi:f,',L"fiz.ene, i viSe su opsetinuti, egocentridn i,iezobzirni, i spremnioa zrtvuju svoje lic\ne vrednosti

^rrj,rrp"fra. Za mnoge oclnjih' uspeh je jedina stvar koja i*i.l"lrr. vaLna,a neuspeh

r82

ZaStc se vo|mo, svadamo i pravimo decu

, ilorresti i do samoubistva - setimo se samo svih onih mu_i l, ,lt onidara koji su se bacili kroz prozor preduzeia zavre_I r:rlre berze na Vol Stritu 1929. godine.,\lrrikarci su za uspeh i status spremni da Zrtvuiu srecu.l, \ li()l vreme) prijateljstva i lf ubavne veze. Zene nisu.l, tliuo podrudje u kojem su se Zene popele do iste visine

i ', , I rn uSkarci jesre srvaranie fikcija. pisanje kombinuje njiho_

' , rr.r'csovanje za odnose medu ljudinia sa jezidkirn urnede'r,, rrr toga nije takmidarsko zanimanje, vei usamljeniiki po_I ln rrt kojim se mogu baviti u bilo koje vreme dana i noii, i ko_i'l )rc trajati veoma dugo. Dakle,pisanje jeidealno zaLene,jer

' l roz, njega mogu da ostvare odiidan rezultat, a da se pri tomr rl..nriie sa drugima i ne odvajaju od svoje porodice.

i83

POI I RAIII|O ltt|I$TO:

$AIIITI IA ftl|l|$ililR8E

I ZEII|T

Ne postoje granice zd ono ito prosetnaosoba moie da postigne ako se dobroobuii, dobro opremi i dobro plati.

Tom Piters

Proii ie mnogo godina dok ne bu-de Siroko prihvaieno da Zene i mu-Skarci imaju razlidite, ali jednakovredne sposobnosti koje mogu dapruie na radnim mestima. Takodeie pro6i joi dosta vremena dok veli-ke korporacije, ne postanu otvore-nije, fleksibilnije i spremnije da idruge ukljude u proces odludivania.Ali ne morare de dekate do tada da

biste iskoris,iii i,fb.-:;ffH:"'vei sada upotreuiti. a,;;.i"::l::,'19 u guoi knjizi. MoZete ihmoguinosri ,ro::?;;

oiste poboljdali svoje radne sposo"b"n-osti i

sAVEr zA MUjKARCE TREfEG MIENfJUMA (KORTSTAN I zA ZENE)

Nauii da razumei ljudeAko si menadierpozr r a va n jc,

; "

ur';. l"tt-'j n

i I e. t r ko v aln opri prom en r pos la k ac.r

r. rnr.o, flg;i;;::|"'il:::U::*a ue.in, "'".u,J.,'. ",-.: Na s-reiu, i muskarci t Z;;r;.i

t i p o va r i i' o s ri, u,

:?r n i,t u r,

" u i ;; ; : fi : lt ; i : :.Hi"J;iprocenjivanie osob.ina kolega i-f.lil. or,Tipovi liinor

#il:i#:.:'J:r L l liru!' ru n 4ff if il ff :;.t ; J:se oslanjaju .,u ortt'

one koji misle i o"" 1oiior..uir, "ri tiiitone koji o.oruuu]o'anje

i one koji se ostT;a;u nuir;;";,fi,ff ttfiir{:il,", j:?!"it,#l:Til".?ff

a, ji,,T:*::!

r i, a. p"l,iiil;:::l-:"' po uzdan os t i tem et j i t""l l"o'ij;;,petentnosti. romlnantnosti,uticaja,portolnnortii-r.i",

:r K3iis.odsisrem da izaberere, recevam rehniL^tctenrjfikuiere vrsru orni-,"];::^:" vam lehnikc pomorri dan;en pogred nn ,u.,' l::^0"-:l

l;il #TJiil'i'r:Tlllf;: ":l'',f .? ;; ;; ; ff:$,.', lff ffi,: j:,,ffi:: ;l*fgava s ukobe po svaku cenu, vi iete Oi,l rporoUrriji da procenitekako naibolje da iskorlr,ir.

"t.g"".,;iJ;,..Nauii d.a sluiaiTom piters, auror

":yl* besrselera o poslovnorn mena_l1T.n:u, naglaSava vaznosr inrenzivnork o ri s n i k a, p.od u uo.u, a,, r .i u u i.*;; J;:i,:i;: I TriJ;iilJ:i,T,: l :,"u-, :'i :il: l; ?;";jJ:i;

;il"' ;'i i:' " ",r u . u ii r

" r J*."i

186

Zaito se volimo, svadamo i pravimo decu

MuSkarci imaju vi5e problema sa slu5anjem nego Zene.I rrrcsto da se fokusiraju na ono 5to druga osoba govori, i nadin" , f, oii govori, mnogi se mu5karci usredsrede na svoje vlastite,rirrnente) i poku5avaju da provere svoje sopstveno znanje.

r )rr su takode nestrpljiviji od Zena.ltfektivno sluianje dok druga osoba govori ne podrazu_

rr( \'r samo iutanje. Ono znadi i proudavanje nyenog ili njego_(,ri govora tela, nadina clisanja iizraLavania, oslu5kivanje in-

r"rrrrcije i b'zine govora) kao i analiziranje izbora redi. Svi ti' l, r,enti daju vazne nagoveitaje o govornikovom tipn lidnosrir',trrnju uma.

Neurolingvistidko programiranje (NLp) obezbeduje de_r rijn u obuku u dulno j oitrini i svesnosri. Udite I ji NI.p progra-,):r prenose tehnike koje vam pomaZu da postanete svesni ma_lrlr. ali znadaj'ih detalja kod ponaiania ljudi. Bez obzira da lirrr.lte posla sa kupcima, poslovnim partnerima ili osobljem,rrrmiete vi5e uspeha ako poitujete njihovo midljenje o sebi, irl.:o im odgovorite na nadin koji ie im dati oseiaj da ih u dubi-rr rlude razumete.

,.'>->

t87

NI-P 'udi '

ont"nt medu PoloYima

naroiiro ko.irrufrrre tehnike i muik.arcima i lenarn2, 2li i"

zl ii uu sh, sa"n ;;' t";t t' mu i k a rce i er or u2,1, u.ar ii

" lrril;'t;';l:

' r, *,

" i.',i

" I i fJ#,i [' i']: f;:,-J hk

a o i ra z I i i i r

" u#.- i,, ; "

!:!:r:,,irau i snost i odgoztorn ost

;il?:.,:XllXJliii.*l; i;;e;;;"'ti da ri su ona izvriena

1 " a1-, u

"; il il ::',:il,;,,1,Til f J f

oso f

n i ie il ;k;,;*,vu' staviSe, kako se p"uror"u-;i? T:lYiT'i, inicijati-

f :-'ii:':,?;fiilf ,.:,K;,?il'.;ii;:ilJ.l?Tfi ..':ie:Zenarna za ft>

."1.. " i : r,;i [ ; ;; ffi'"X [:: : i:']J:? i, T,g I : y * \ :,, c i rn a, j e r

;: 3H: i. ft",, :':i:i? 3,' * i;; il;:' :i ;1J ;i' TI;, :li;lnYllnn ,r,r,o o.lrrttcr

da nc mogu du tlottose odlukc; ro ic vr:-

l; ::,: :TJ,# ;t.,.ni;ni; ;ffiHffi:t,::fijtZeni koy.a racli ;

cama) sama se ootr.it'. uut ne tre ba reii: "Ne zanraruj me sirni-

;i:**i*t::itj: :i:ii:ffr",a,"';.i.k;;;iin

"d n,, u i, i' ;,; ;,; ;:;il1 Tl;J jJ:;H :: J:J;,'J:',?; i::

, r,,^Yl].'.s",epr.imedba f."i, i"?.,.jil ",

(Kao r na svoje muZr

I:T I " i o,: il Jij;;:X;l n :ffi :,li,l# ::i]i,il H*lf:'

:::j:i:.i." i kotega o vaslm akcijrma, o1rn,^].!i i obavesravanjc

','o i:l:1ll.,li_,1 !i *. ..ur..r;

",, ildill",liff i :T::lt k, "

"",'i",1;i1i f#H ld;;; :';:::Ll n7 i h ovi h u sp eh a

,fi ::,*i:'-*'"'; ;;{:.0"1fi### *:':ttr?T::* filt*,H1tr[*1,:tiT*i"ff*{iili*,*

188

Za5to se volimo, svadamo i pravimo riecu

l" iorare' prodavce, sruziterje i nosade, praiajuii iir d.bro,ll l1:.r",111.i 1fr

"p_reterano", i ponaiajuii se prema ,ii*, f.l"i r, illll nelr)ltma..-

\,rgrudi inoaacijul r r . rraci jz svugde i u svemu. velika i mala, treba da se pocistide' 'rrrq.rduie' Muikarci deiie istupaju sa tehniii.ir" i"""".llu,,,,r,.r.k Zene daju praktiine ideje za unaprecle'je ratlne ur"rli-, Nl primer, jeclna izvrlna sekretarica mi je pridala k"ko ,.,, ,r;crr.j flrmi troiilo jako puno vremena na prlvatne odlaskcr l,rrnku u radno vreme, da bi se izbegia guZva u pauzi ru rt.,_rl ()ra je prosto zamolira ruog,rr.rluJZera u bnn.i ,ra u njiho-

'r kornpaniji ugradi jedan A'fM aparar koji automarrr.i ir",,r u bankarske poslove. Kompanija je bila clovoljno

""i*, a,t,(,(l.ese taj izdatak, ATM aparat je instalirarr. i rnda.,. *rtol,lrrt'vfio uStedi rnnogo dragoccnih dasova radnog vrenlena.

Kompanija ,,Teksaiki insrrumenri,, iz Sjcclinjenih ime_

' r, liih Driava, organizuje medu svojim zaposlenima regtilar_r .rukmidenja u promovisan ju noviti icleja. Ako icleju pr.Oi"Zillrrik.koga preporudi tim kolega, u taj projekar ie se uioiiti' , 000g.Uprava ne moZe da ,pr.ti r. p."ilog..

I rt'ini da radnice daju saaj maksimum\ L e ina Zena koje rade za vas ili sa vama neie razotkriti sebe.t i sarni treba da otkrijete njihove narodite sposobnost i, i raz_rlcre ih na odgovarafu6i nadin.

lrla primer, Zene se narocito dobro snalaze pri rekiarnacijii ,lraca. Odetjenje za rad. sa strankama jeclne u.tik. """i;;k;I rr,,'c iine iskljudivo Zene. Ia irrma je spremna da i muikarci_

, '

r u pruZi Sansu da se oproba ju u odgovaran ju na prituZtr. ; ,n_

",',',

* l,u11Ll- :'ii11t?:.'1i .oni nika da ;" ;; 6;i*" ;;'"-'#-,,:i,f:,'lrl1

;:estrpljivi j n.l:grli, i ne vote .rr rirs.i, o;;#_,

: .t L"^1!,1:O s e Zene i dentiti k u j u ru r,.urrt urn;; ;;;i,G;;;_

r() se oseca,u uznemireni i ljuti, i saosedai|, se llJe problerna.

189

ju sa njima dok rraie

Razlike medu polovrma

Up otrebi intuicij u,s^ao g i c n s ho g o s oblj a.Kad god Alen iv;rrisc krnai,,lr,.''tIs,n

iz Lihcn'v Lif",\s Broker Diaision inter-r. o a, uo ; ",Iil;; i'il:,5;#ffi.,,."# : L: : :, " " n1

1 o r oln r ; e

u obzir njeno miirjcnre ka;;;i:,t fl;:i'jff,ll,:i, iuzima{Jkljuii Zene

"buk,.;;;;;y:1,ifr',Xli.i:J{Jmy;,lXi:::,iffi :fli.'',|]H' :l'Jr: "so "''s t'u';,' t';;;ff o"r

v e s u da s aos edai u s a

u-r, "t,",ill,l r'"'fi|.,T-:::b

a da ukl j u di b arem j e dn u ienu. 2 ene

;i i i"t*,$: ;: ff :i f.iilft I H ffi :::,i* i :,$ilfi,#, Razrnisli o precho^stirna zapo.ljavanja zena na fleksibil'oradno vrcme, skr19en,. radno u..r. ii ,ra [oJi;;.;ilusvoje radnice da Ii "id-.;;;;;rrr', irurin angaZmanima.

il:*?:#i,:'Jl',ilff i*,;",.'01".,,'d"'",-d",;;ffi ,;

(L\raU. n a u spost aalj a nje st at u salYIUSKAIC.I SU L:CS[O '

'i;l ;;il ; ;;,,,il J; n? ii:,Xffi li, l'o o',n u r j a n j em p rl i d n o

. r\ccravno sunr bila pozvana dr Je obratirn grupi rnenrdZcrayeone velike banke, ll:r^oj"Sro,. urp*inuila nova uprava. presvo,e prezenraciy'e, i.rll r"l govor k;ii ;" rrebalo da pripremimena.dZere za njihov napreclak , .udr.-

,'

,,., f:"[jf,1:i'u";"*;i;j;;'i' an oc,aze u vreme pa-.,,r."" az.ii.ffi:

T "iilx,iT"xi :: u'ff : HjTnXT#lclove ne kade posreri,.lii"irr.. po.ut . iii oglasi, da se opu5cine bacaju u saksije ili roalete, lcla se S"ll. r, kafu ili Caj ne drZena radnom stolu. Za ,ut ouoOlo". ;" "j*U.na y.edna soba za;ff::??T;i1;:*- spraru, koju ie menadZeri moii da ko_

Govor me je jako podsetio na godine koje sam provela uauro'rarnon Skolskorn int"r'niu i?.";i,, i shvarila sam da

190

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

sc mnogi poslovi vode ne slidan nadin kao u tim tradicional-nim Skolama, gde postoji pravilo da Sto si mladi ima5 ni5i sta-tus, i mora5 vi5e da radiS da bi postigao uspeh.

Vreme je da se prekine sa pristupom u kome je najvaZni ja

Ltrigaza status. Tom Piters veruie da su posebna parkiraliSta irestorani za rukovodioce, kao i posebni tlazizaradnike sa ka-rnerama koje ih kontroli5u, stvari koje vredaju i ubijaju svakismisao za doprino5enje i zajednidki rad.

Muikarci su sposobni da ostave svoje emocije po strani, irazmotre problem objektivno; posebno su dobri u sagledava-nfu opite situacije, i ne bakiu se sitnicama. To ih iini od-Iidnim taktidarima. Takode, njihovo prirodno samopouzda-nje im omoguiava da u svom pristupu menadZerstvu buduopuSteniji od Zena, koje se previ5e trude, i zato postaju previ5enapete i nervozne.

Vreme je da se uz proudavanje nove organizacione struk-ture i pristupa opisanih u prethodnom poglavlju, oslonite nasopstvene snage) i dignete ruke od vlasti. Sada se vlada naosnovu rezultata, a ne na osnovu upravljadkog procesa.

191

Razlike medu polovirna

ZA iII'IT: KAKO USPTTI U POSTOVNOM SVETU

,?ll}i'Si:lj} ilo*o''u " ;;ul;;noj hi jerarhi ji su ' teskojraju siarno ,; ;JiHiln':-:J:L'r,T"r""T:::,u:o kuie, i mo-njem na poslu isto r." i -"srr-;.'l: :*. :lrjTiT::Ji;kompanija danas ieli a. in ,. ,*rrl"d a Z e n e r.

" i. r,

" J.

", q :.: n u r.

". i, .ru il u1..1 ; ::fi :n:".'*ff "

,, " "i.';Il i"i*:, Y:

t t s w i t J ou i- " ry.u I e 8 6.

.go din u, p o -

d o v a n I e u r" ;., i., Ti',1,".:,' il: ,tX i: ff ,,"ffi

fl.n:l: ; I *-no sa Zenama porecl sebe,,:

Sklapanje prijately'srava i nudenje savera ;e nefornral_no u svirn preteZno muikirn udruZenjima, narodito ugolf klubovima i na igraliStima za st uoS, a da ne go_vorimo o disto muikim a.usrui*u. Insinuacije i hu-

* t : :,:J,",hHT:: ili: z:;: "* il Tff t:*HXikruZoke ne mogu a da se ,r. or"r. t no stranci, ili dakkao uljezi.

1:l: l"ft uspesno ru9,", v3r1]<iry korporacijarna obidno 'riste

r pona5aju se kao muSkarci. groin. ,iu.hye o zenama na viso_kim menadrerskim pozicijama p;kr;;l;r" da su one u detini_stvu uglavnom bile muikobanj.rr.. aCS a.;ik.G;;;;;_vode vi5ak ancrrosena i n utero)'viSe su o'tentlsane ka kari jerii takmidenju ,,.g1 obidno, , i;";-;;;."a.Zerskim pozicija-ma ili tehnidkim zanimanjirnr;rt, ;jsj","o resrosrerona odZena koy'e su domaiice.Zene koje nemaju urodeni ,,muiki

mozak,,moraju cla imi-il:iffi:l"-Xlponasanja

k"t" -;s;;... aouoai do uspeha uPrvo i najvalniie,moraju da naude da konrroli5u emocijei deluju hladnokrvno, smireno i ,u_oru*.no. I)a bi to posti_gli, morate da osravife va5a iidna

"r.,:rrr,, po strani Sto ie mo_

192

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

'r( c vi5e. Muikarac moZe da ne voli nekog kolegu, ali mu ne_, tllri otkaz ako ga smatra najboljom oro-borrr; ;r;;;;\lrr1'rtg da naudite da i vi tako postupate.'I'rebalo bi da naudite da donosite odluke

r r, i ela razvijete avanturistidku prirodu vaiel,r Llnna da rizikuje i suodi se sa nepoznatim.

bez tucleg utica-lidnosti koja je

\,' priiaj o saom piaatnom iitsottt' rr ltvaite vaie privatne probleme za trenutke proveclene sa

I ' r r 1l rel jicom, posle raclnog vremena. Ako mora te da nap ustite'r.'rirnak da biste gredari predstavu svoje ierke iti utrkmi.-r,r ,'g sina, ne priiajte to svima, jasno i glasno; jednostavno re_rr,' cla imare neke druge sastanke. veelu muskaraca ne m.isli' ,roiip porodicamal.radno vrcme, i oni prctposrrvljaju ciur nrrrn? posao i nije toliko valan kacla se ponaiaju na rai nadin.

\, hritikuj suog iefa\l rrikarci koji napreduju nikada ne kritikuju svoje prerposra-, lt.'ne. Oni znaju da.ie izgubiti moguinost unapredenja akor( l(.u repuraciju nelojalnih. Nema Irvrsnog clirektora ioji jet,rcrnan da pomogne karijeru nekoga ko moie da ugrozi nli-',, r' ru toriret. Muikarci takode automatski p."rpor,Juilil;;,,,,ba sa viiim starusom mora biti vredna poitovanja, dak irl rr rDogu da vide njegove brojne greske i slabosri.

Ako Zena dode do zal<ljudka da je njen Sef lud, ona de svoje',r rs ljenje razglasiti prilidno slobodno; iinlerrica j, y. on u ai_,rrrrrantnoj poziciji za njuje prilidno irelevanrna. Ali svaka ie_

r lioja zeli da napreduje na poslu mora da nauii da zadrLat.ar ,' jc kritidko miiljenje za sebe, ili da ga poverava samo svLrlllrt)rugu ili bliskoj prijateljici urn porlr.

^

\',' glumi tutinu deztojiicuI procesu odrastanja, devojdice naude da pridobiju svoje ode_r llcrtom i laskanjem, a u krajn jem sludaju i plakan jem. V.e irr r z'cna koristi sridne tehnike da bi dobila ono sro Zeli od s'o_

193

Razlike medu polovima

jih muZeva. Zato ne iznenaduje to Sto one pribegavaju dodvo_ravanju i suzama i na radnom mestu.Igranje tarine ierke je korisno, zato Sto ie veiina muika_raca prilidlo brzo pasri na takav nadin ponaianja. frl.Auil*,ono neie dovesti do roga da vas iefili koieg, A"Zi"fir"rl, k;;sebi jednaku, i neie samo po sebi dovesti Jo urrnpr.a.;;.

""

Ne udubljuj se u detaljeZene su posebno ciobre u detaljisanju, i mnoge uZivaju u to-me. To je razlog zairo one podinju da dlminir;"

" ;r;i;;",i_

T" .f9ju zahtevaju veiu paZljivost, kao iro je istraZi"r;i.;.;i_Sta ili radunovodstvo.

Medutim, njihova sklonost cla se usreclsrede na detalj, ane na opiru sliku, moZe dovesti do sitnidarskog prisrup. p"li,koji nervira kolege i potdinieneOsim toga, muikarci umeju to da iskorisre, tako dto najve_ii deo tog sitnidarskog posla piorto prort.a. kof.gini.nrrrr, ,._kretaricama, ili dinovnldkom osobli" i"Lo ubijaju dve muvejednim porezom: dobijaju *oguerrort au ,. bave nekim im_presivnijim zadacima, i istovrimeno oprereiuju konkurentevremenski veoma zahtevnim poslovima.

194

Za5to se volimo, svadamo i pravimo decu

I'okuiajte da ne brinete mnogo za detalje, ukoliko nisterlirrrni da su vaZni. Ako muSki saradnik Zeli da na vas prebaci

r,, li i takav posao koji oduzima puno vremena) l jubazno ali od-l', no recite: "volela bih da pomognem, ali zaista sam sada

I'r( rrrposlena da bih preuzela dodatni posao."

( )rltrcs prema ugroEenim muikarcima\l rrikarci automatski u svemu vide hijerarhiju, tako da u svim,r,,jim odnosima prave podelu na "gornje" i "donje". Kada,'rrrr odbije da bude "donja", i insistira na ravnopravnom tret-

rrr,uiu) mnogi mu5karci se oseiaju kao "donji", i postaju ozlo-;, ,lcni zbog toga.

Njihova ozlojedenost desto utide na porast seksistidkih,rr,,inuacija i komentara. Najbolje je da se ne obraia paLnja nar.rl<vc komentare) ili da im se pristupi olako i sa humorom,| ;rtl god je to moguie. Biie vam lak5e da to postignete ako,lrvatite da je mu5karac najveii Sovinista kada je ugroZen.

Ako ste uspeina Zena, desto iete se susretati sa ugroZenimrrrrrikarcima. LI tim prilikama, trebaie vam suptilnost i tak-r rr nost. Ponaiajte se kao da vam nije vaZno, i driite stvari pod| , rrrtrolorn. Dopustite im da misle da on r donose odluke, odr-:rvajte kontakt odima i ne prenagla5avajte svoje uspehe.

Iiuh,o nametnuti saoju ideju\l uikarci desto misle da ideja koja potide od Zene ne moZe biti,l,rbra. Ima viSe nadina kako da se izborite sa tim.

Ako vam nije vaZno priznanje koje za nju moZete dobiti,rrrnolite muikog kolegu da je predstavi kao svoju.

Alternativa je da naucite da izloLite ideju na prof'esiona-lrrn nadin. Trebalo bi da se oslanjate na dinjenice i podatke.I'r'c prezentacije, svoju glavnu ideju dopunite podacima izne-tirn u otkucanom saZetom prikazu.

Izbegavajte da pitate druge za miSljenje. Zene su sklonerome da traZe tude mi5ljenf e kao podrSku. To mu5karci obidnol)r'otumade kao nedostatak ubedenosti u ono 5to se tvrdi. Izlo-rite svoju ideju dvrsto i sa samopouzdanjem.

t95

tazlike merlu poiovirria

Upo*eblj aaaj,i ezih mo6izene rmaju drugadiji jezik i redeniine konstrukcije od muSka-raca. l{a primer, one su,sklcrnu iu f.urrrre preferane i ernocio_nllno_ ohojen. pt.1rl9.u* kao Sto ,u linnrorridno,,, ,,boZansrve_no - r "iarobno,,. ili,,strajno,, l,iuZ,,rirr,,,. One takoclc upoire_t'ljavaju kvaliljkator" koo .,n o2,fo,,,l,uorr" na kraju redenice

I: ",',':J:, n,t-,,11;,:

* "

r

" ;,;; ; ;: i:,,' ;,, 4, r, u i,a rr a n i s u s i g u r_

nala! jezik, t"r6n?.1,1.]:o\9s ttuttl'a nikurl ne koristi

"";;".;"-Ze'e rakocl* '11^':t*, il; uprtc ftoje srno uPravo pomenuli.

f l"'ti; ;s ;;::,,;::::#ie,Ti:igulu "r' iilim ",' iii :;;;; -

|f:r ro i^ uii, n: un i si jen ic k,,;., ;,ffi :ff i::::::;:i[*ml]]f I i:'":ljeno n a i in jeriican,r: U;;, ;;k..rlistire: "ro je... ", ili',;;l,rk;rrri."",:" loga, pott udire se da

,r"rilJi:l;*1lll.#trtrc tnuskrrur'koiinru sc tJir irc, rti izbe-

| :: : : :_ .,, b t

".- j,

1, :l;'#:: r,i 13'jir :

"fi

[ #, i*ff l;n".1t3tl za guiu." Iinplicirana agrcsivnpriklraclna za ienu. -r-^earqrrs d6rusrvnosI nt;e priroclna, ni

::,.,1;:.uJ11;'#ii:,i:'J::ii::H#l:;il:':ry.o,oc,riava ju.

p os ro j e rrcn u c i ka.ra to izgre cta,,;;;;r; "";

::#,1:;,1ff r r r, t

Sgaeti za sekreturiceAko rnislire cla imare dobru icleju, ali da vas Sef neie posludari,;',ilfif fi"::inu

usacrire ., i,i;;;;,;il;, tako da misri cra je

u.,,,T:il'f;:;,'J#:::I:'11i., rni je pridara kako ie biia ube-

x,T[* ti jil :a"TJ J{l 1

f iJT;ff 3iff x : #i:Tl fi Tfl i j*

, in e s t o t' ga, j.:,1 n o, I i 1t: :,: I :il Jj il'il il}* I H: J Lf

;',:',",: i,'f ;J ffi|# n o o s re ri o';"; ;;;;

Kacta vam ,.5,,, oro,r""i" grra.ui"#T,il'tazr u novu

o n n e i er i, " ";; ;;; ?fl Tff, ff "*:r"fl :i:i *;::H;: :f;

196

Zaito se voliilo, svadarno i pravimo decu

rrrr kaZe da je intao probleme sa kolima na putri do posla, on' li ril nru ilr popravitc. ;.r .c dl rnrr prit'rtc o s'o jir* probrcnri-r)il s& automobilom, u nameri da mu pokaiere knko rrrunr"t.rrlt'[OVt OSeCanja.

L ltoristi saoi e prednosti,/,.ne ireba da nailde da se oslanjaju na svoju intrriuiju, kclia ierr'rrno sredstvo za razume\un je l jucli i situuci jl, i ,ir'.;r;; r;;_lrr .sposobnost komuniciranja sa ljr,rd.irna rr trgoviiii i rne_|:l(lzlnentu.

Zenski menadZeri su bolji u pre clviclan,li,r sukoba nego mu_l:i, i rccle se zbu'juju iii sricle katla njiirovi ra.lnici;"k;;, rriri:i jc. Iak.cle', one bolje umeju da sasl'ia ju i izacl* ,",rit rrrl*1 ,, rs lom; i spretni je su u izbcgavan ju nepotrebnih .u, tnrrrku i iri-r ri.131sftg uitogljenosti, jer nisu skione itutor.irarnoi raktici.

!'rrutti nastupi i prezentaciie

'.:cina Zena ne urne tir prlmoviSe scbc. Onc su sklone tome,l.r svoj plan sakriju u fioly: i iekaju dok gr neko cirugi ,. pr.,.,-

rr:rcle. Mcdurim, samoinicijativno pronriisanj" i. uJo_ni,ii'r,r zt uspeh na pOSlU.

Jedan on najboljih naiina da privuiete pozitivnu paZnjLi.:r sebe jeste da 'audite da.ja'no iitupate. hii.t, ,r" p;;;;;;,rrrrropoitovanje tako brzo kao ,p,rroL,rrort da tzraziie r.b" u"rbedenjem i sigurnoiiu. Kako se vaie samopoirovury" po"._

, rrvn, rako ie varn biti lakie cla radite u svoju korist.Sraviie, bez obzira da li ste muSkarac il i i.ena,ako uspere uri.slur od vas ie se i odekivari ideje, I<oncepti i neka vrsra srati-,tike u vidu prezentacije.Glavni izvrini clirektori i osobrje u kadrovskoi sruzbi, pri-lrkom zapoSl javan ja izvrinih rukovoclilaca, umeie prezenraci_

lc smatralu vaZniiim nergo bilo koji ,Jrugi elernentlrn iclLa.

['sinost izgledaLjudi prosuduju druge uglavnom na osnovu izgleda i nadinaru koji govore. Izgled,podrazumeva oclecu i sra,I, pot r"r", g._

197

Razlike medu polovima

stove i izraze lica. Nadin na koji osoba govori ukljucuje visinu,brzinu i tonalitet njegovog ili njenog glasa, i jezik koji.n se onili ona sluzi. Na primer, dubok glas nosi viie autoriteta nesovisok, piskav ili devojadki glas. To je razlog za5to je MargaietTader naudila da udini svoj glas dubljim.

Herbert E. Noel, autor The Total Executiae, izveirava o is_trazivanju u vezi sa sravovima direktora kadrovskih sluzbi oizvrsnom osoblju. svi su se u porpunosti saglasili da je imidznjihovih zaposlenih imao direktan uticaj na profitabilnostnjihovih kompanija. Samo 2% je reklo da pri ispitivanju kan_didata ogranidava svoje interesovanje na dist talenat. dok ie94% reklo da uvek pokusavaju da spoje lidni stil kandiclata saonim u kompaniji.

Glavni izvrini sluzbenici i clirektori ocenjivali su vaZnosrrazliditih aspekara pri izboru izvrinih sluZbenika po sledeiojosnovi: 30% tehnidka sposobnost; 26%prethodno iadno isku_stvo; 15% obrazovanje;7%o demografija i 22% imidL.

Oni su ovako rangirali elemenre imidZa po vaZnosti: i)vestina komuniciranja i prezentacije; 2)

'ivo zrelosri: 3l kon-trkr ocima (koji odaie sigurnosr)r 4) odsur nosr znojen ja: 5; stilobladenja, i 6) ljubaznosr prema drugim dlanovima osoblja.

Na radnom mestu) imidZ je dak vaLnili zt 2ene neso zanruskarce. Trogodi5nja studija sprovede'a u certtnt;a kriatia-no aodstao u Americi, otkrila je da napredovanje mu5karca za_visi primarno od njegove kompetentnosti, dok je za Zenu od_govarajuii imidZ isto tako vaian kao i sposobnost. preko 35%Zena u studiji je reklo da su ih kritikovali iskljudivo zbog nji_hovog loieg imidZa.

U studiji koju je objavio Klerol,poslodavcima koji su rra-iili radnike, poslara su dva skupa istih biografija (curriculumaitae) talentovanih L6nd, ali sa razliditim fotografi jama. U jed_nom od njih, Zene na slici su bile paLljivo obudene i ugladene,tako da su odavale utisak sposobnosti. Njima su ponu.leneplate do 20% vi5e nego onima kpje su izgledale neugledno.Razlog zasto je izgledva:znijikod Zena nego kod muskaiaca re-Zi delimidno u rome 5to je muiki stil odevanja jednostavniji, i

t98

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

r, l;rtivno je lako rzabrati pravi, a delimidno i u tome Sto mu-

I :rlci pri ocenjivaniu Zenskog izgleda ne mogu da izbegnu

, I:sualna oseiania. Kada muikarac gleda Zenu, on automat-

I r, i uglavnom nesvesno, procenjuje nienu seksualnu raspo-

l,,zivosi (vidi VI poglavlje). To se nastavlja i na radnom me-

r rr. i ako Zena izgieda veoma seksi, mu5karac 6e teiko povero-,, :rli u njenu strudnost.

t )dcaanje za usPeh

t.rucli u konzervativnom sektoru, kao ito su bankarstvo' fi-

',,,,rsije i osiguranje, treba da zadrle priliino konzervativan

,,,11"i, sa tamirijim bojama i klasidnim stilom' Oni u kreativ-

,,,yim oblastima, kao 5to su moda' lepota i marke ting, mogu da

,, oblade savremeniie, da nose svetlije boje, i da imaju glamu-

r,rzniji stil odevania.Strukiran sako sa pojadanim naramenlcama ,e nalvaznlll

,lc<r garclerobe poslovne Lene,ier stvara utisak snage i statusa'

lJijedan biznismen koii Zeli da ostavi utisak ne sme da bude

l,cz sakoa - a to vaZi i za poslovnu Zenu"

Svaka boja ima razlidit psiholo5ki uticaj' Tamnoplava

rzuzlautisak sposobnosti vi5e nego bilo koja druga boia' Cr-

rnr prenosi autoritet, ali ie manie pristupadna od plave' Siva ta-

l,,rrle sugeri5e mo6, ali deluje predvidivo, dok je smeda pristu-

lrrina, Ji 1o1 nedostaje prestiZ. Crvena izaztva osei.aj samopo-

rrzdanja, ali moZe da osiavi i utisak uobraZenosti'Zuta deluie

,rprimistidki, dok je svetlozelena puna energije' Roze se sma-

rra Zenskom, a za mu5karce je prikladna samo ako se nosi dis-

l(retno. Z'rnu u konf'erencijskoi sali treba da izbegava roze'

, rsim ako jo j ie status toliko visok da moZe da prekrii pravila'

zenauolaie:rl daje ozbiljno shvate treba svakako de se klo-

ni izglecla koji signalizira seksualnu raspoloZivost, i da ne nosi

r'.o.iu kratke suknje, raspultenu dugadku kosu, duboki dekol-

rc, upadliiv nakit (posebno velike mindu5e), i previSe Sminke'' Merlurim, ona treba da budu veoma doterana, sa maniki-

llnim noktima, diskretnom Sminkom i ugladenom frizurom'

199

Razlike medu polovima

Zene koje dosta polaZu na sofisticiran, lep izgled, plaiene suvr5e od onih koje su ncmarne po tom piranju.

MentoriMentori su posebno u?i\i r.?Zene u poslovnom sveru, gde imje potrebna pomoi onih. koji lrr,ri,.rirst i "rdirr;;;;,Sil;.Generalno, Zena treba d.e jrbigaiamuskog

rnenrora) osimako nije rpsolu r no sigurna a, i. n."t. ogovarat i i pripisivari jolaferu sa njim. U svakom-slueu1u, n oto"_u5karaca je spremnoda se identifikuje sa mladom,;f;;;;""m Zenom, ili da razrr_me specifidne probleme sa koy-ima se ona susreie u poslovnomokruZenju.Zenski mcnrori su. dragoceni. ali rerki. Zene kojc su dose_gle poziciju izvrinog direkior.a J;;; ;, vuzetnozaposlene,mada iere moZda imari srecu a, frorrnder. i.J"".f.;;;.;spremna da vam pomogne) uz uslov da ne raZite mnogo vre_mena od nje, i da imare specifidan pr.oble_ ;k; k;;;?il;porrebna pomoi.Nije nuino da se obratite direktno menroru. MoZete daizaberere uspeinu osobu k"t"j ,;;i;i;;]i ,".lr,urrouno uzmereu obzir njen izglecl i ponaianje, i udite iz nlenog primera.

Ako muika prauila igre nisu za tebe...Ako niste spremni da-se ponaiate po muSLim pravilim a, traLi_te posao u organizaciji koju vodi fena, ili napustire tu poslov_nu igru i poinite svoj sopsrve"i p;;.-^'

U svojim serninarinla ,n porlourr. Zene, Lorens D. Svi_rner kaZe da ako je ieni neopirodna "n-er,n pomoi i obzir,srnatraie se onirn ko_naru5ava slclgu u ekipi, u ,r. ai*rt.-irJigradem. Timski ierad ima veie San'se Jn boae;.;i.ri;#;

kao i bolje izglede da se popne na vrh.

S ehs ua lno uzn e mi raaanj eVeiina mladih Lena doLivi neki oblik seksuarnog uznemira-vanja na radnom mestu. Ono moZe da ima vid zlobnog gleda_nja ispod oka, sugesrivnih primedUi, _rr"l, ui."uu, oirZ.nlr!

ZaSto se voiimo, svadamo i pravimo decu

izralavanjaili neZeljenog dodirivanja, ili moZe cla ocle rako da-leko i bude pretnja otkazom ako se odbije seks.

Ja verujem da je uznemiravanje deiie na raclnom mcstrlnego bilo gde drugde, jer se muikarci na radnom mestrr oseia-ju najugroZenijim od L€n6, i zbog toga imaju veliku porrebucla dokaZu svoju dominantnost. Oni to dine kroz seksualnuagresiju (5to je takode uobidajeni nadin izraZavanja dorninaci-je nredu majmunima).

Kao 5to je pomenuto u XI poglavlju, mnoge postupke ko-1e lene doZivljavaju kao uznemiravanje, muSkarci smatrajuudvaranjem. Zato je veoma vaZno da Zene naude da ne Saljudvosmislene poruke. One treba da shvate da odeia koja skreiepaZnju na njihovo telo izaz.iva seksualnu preduzimljivost. Ta-kocle, treba da znaju da potpuno jasno izraze kada im neito i_r

pona5anju muikarca ne odgovara, jer 6e u suprotnom on mo-Zda pomisliti da uZivaju u njegovoj palnji.

Zene rnoraju da izbegavaju siruacije u kojima su same inezaitiiene sa muikarcem koji moZe da predsravlja pretnju.Na primer, one ne bi trebalo da pristanu da rade same i do ka-sno, ili cla od Sefa ili kolege koji flertuje prihvate prevoz clo ku-ce, posle proslave u kancelariji.

Zena koju stalno seksualno uznerniravaju na poslu trebada se pridrZava posrupaka iznetih u XI poglavlju.

20020I

l|ttlt tA ilrtrnEtl|cr!

Modemo da otekujemo konaint slomparola, jer parole ne menja,itt tinjeni-ce, i kraj sterilnog traganJa za De-

itaikom jednakoiiu... i, umesro toga,moiemo da uiiaamo u saojoj prirodi;rqzz)oJu rtooog odnosa izmedu mttiha-raca t i6nd; slaoljenju razlikd.

En Moir i Dejvid Diesel

Industrijska revolucija je stvoriladrustvo u kojenr Zcne imaju sve vre-me ovog sveta u svojim rukama.Napredak medicine pruZio im jemogudnost da imaju manje dece, injihovom podizanju posvere ne vi-5e od detvrtine svog dugog Zivota.

Po prvi put u istoriji dovedan-stva) Zene u velikom broju ulaze u

{

203

Razlike medu polovima

;ff:':TYJi:;l il:-:,11,1'p?ii:iu posao kao njihovi konku-

,, ;; ;; ;,,,:.,i1,fr:":?iTJ; pre tp o s ra vr j en inr a da s c - "

;; ; ;;. a j u ra s rrz an o i r,,'. dl :.'_, :::y i,i sp,u n j en j e,

;J|,l,id:.Til:i.X]"""'r"iu.,'t,^ffi;'il1'f;'51iff :"' ru ;**? i l; I',::ilil.:#.},T?:il:'. : : ::'ro ce veiina Z6nd imati m.oguinost a, Orrr. o svoyoj cleci, i da ursro_vreme iskorisrr^svo;."a.ug. -tnil,..

UuOuUi da je novo;li:T,H.ffi1?"ol_-i'o"g * ,,'oniu I povezanosri, mudar- o sl- a u t i u, p. r,,i ;;1Xiffi ::lil.";:' "' a op' i

" o, r o; ;;.

U budueinosr i cc i,,t r.? ::',:^'.',"'.a1"",L,"i;i;::il#J:ili;i,1?ii,,H1t1[:',!:?,l"T:J,";toga nrorati da 1rreusmere svojc.r"rni.,-oi dominacije israru_,sa,

ka rndividualnijim.ostvarenjimu.,Oo tru;u veka, oni ie ta_Kocte na raspolaganju imati ulS" ur.m-.lru ,u ,uoy. porodice i

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

ucestvovanje u dobrovoljnom radu (vatrogasne brigade, spa-siladke ekipe, patrole za nadgledanje sigurnosti u kraju), itopreclstavlja svojevrsran ventil za neke muSke impulse.

Mnoge iene i malo muikaraca joi uvek smatra cla Zenelnogu postari siiine muikarcima, ili da muikarci mogu postarisiidni Zenama, ili da svi mi moZemo biti preobraleni u jedanhibrid koji kombinuje najbolje kvalitere oba pola.

Ta ideja je privladna. To je ono Sro paZljiviji roclitelji po-kuiavaju kada pospeSuju svoje sinove da budu promi5iieni ioseiajni, a svoje kieri da trudu nezavisne i samopouzdane. Ali,kao Sto ubrzo i sami vide, dedaci osraju dedaci, a clevoiiice de-vojiicc.

Prirodna seiekcija je udinila ogranidenim raspon do kojegrnozerno da udimo jedni od drugih. Mi smo se razvili sa ciliemda odigramo razlidite, i na mnogo nadina suprorrle uloge, kojctek zajedno osiguravaju opstanak nade vrste. Muikarac je mo-torni pogon dovedanstva, a iena je njegovo emocionalno ve-zivno tkivo.

I kad bismo bili sposobni da spojimo oba pola u jcclan hi_brid, da li bi neki od njih tada bio uspeiniji nego ito je sada, sasvojom specijalizovanom prirodom? Ako mudkarci posranumanje agresivni, a viSe zaititnidki nastrojeni, od kakve ie ko_risti biti ako se na5a vrsta naide pred opasnoiiu?

Vrednost bezoseiajne ambicije. grupne kohezije iagresivnosti, hrabrosr mladih muikaraca koji gleda-ju smrti u lice, i pljuju ioj u odi - sve ie to vredefi ubuduinosti dovedansrva isro koliko je vredelo i u pe-iinsko doba. Bez sposobnosri da se ititi i reaguje nanove izazove, ljudska bi vrsta - ko zna, moZda je clnogdana i univerzum - imala kradi Zivorni vek. Kada ko-meta kreie da udari iz dubine prosfora, Zenske spo_sobnosti povezanosti nisu mnogo od kr_rristi. priklacl_na reakcija koja spdSava iivote bi6e upravo ona kojuposeduje petogodiSnji dedak na igraliiru: razmrskarina komadiie.

201

205

RazJike medu polovinra

... Nezavisnorr,,jflr,rukcija,..agresivnosr, rakmidenje, ener_31lll']: hiierarhiia i dominacijr"- *; '

; " ffi : #li: i',?,T 1 o' o'o'1"'': ; B ; J;' ff il: T#:i:fi :f

r. ",r

i"",.,,, :;,' :l'i: ilnf:T ffi :31 F I u r, i,"i,'r.,,,,,j Ji.

svedski muikarci ,,, "rr^_;"^^-::t',":',t Je nuzetno visoka. a

muik-arcius.u.,,;;i*:l$:"';":f J'.fJl',il"lilf 3;"Hrabrost, i.ast

.

.'vr"c ". o"or,,.u"ili.:::ia

nisu neS.to iegr.hi se trebalo srideri.,."tru,o i.r,;;i;a;:"' samo ruien je, vec i

.zas ri tu, M;rk;;;

p o a s u c a j n a ;;ffi " il ## ;ff :i,Tj:H.[ i:,,";1.;,* 3;:?,l:l,t^: I nesposobnosr saoseianja sa dnke vrednosri. umesto au r. ur..lr;;."r*t-" moze imati ne_

o njima, nruskarci .; ;";t:-:::.:l:tt na ono Sto drugi rnis.leciljeva. se usredsreduju na ostvarenje prakridnih

: . U svc vecem broiu ze malja u svcru.rsta ekonomska i noiNa da i m o s e cj a ce, Il : ll l;' ;;,1 i;;:; fl i,'fi:li l?: ffj:

rur.oa., ru,,'i'ocl vreme kada ie tako biti svuau.

"-."'"'tvrditi, da su Ze'e ,To

neko buduce vreme u konre niko neiek"* A;r;#li i*.111

hendjkenirane svojim nedosrar-medu n"r""i,,'r'";;:-iii,',t

potreban svet u kome ; ;;;,.-1 1

., y o i ", g.., 0. r "","1;,: # iil:,, ; "i: ff ;l T: T: l?::kroz uioge oba pola izrazavadostojanstvo.

ZaSio se volimo, svadamo i pravimo decu

BIBI.IOGRAFIJA

I poglavlieCampbcll, Bebe Moore. Successfttl Wotrcn, Angry L[cn. Lonclon: Arrow,

I 988.

Davidson, Nicholas. lhe Failure of Feminitm. Bulialo, Ny: prometheus,1 988.

"Did You Hear?" Financitl Mail, December 1, Igg2.Durden-Smith,Jo i Dianc de Simone. Sexandrhe Brain. Lonclon:pan, 19g3.Epstein, c1'nria Fuchs i wiriam j Goode, eds. rrre orher rtarf; Roacrs ro r.y/o-

men's Eqzality.

Nclv Jersev: Pretice-Ilall, 1971.

ttied11,-n1rt1'.'I-he Feminine Mystique. Sa novim Inrrodr-rcrion i EpilogueOCI aUtorke,

Nerv York: Dell, 1982; orig. izd. 1963.Gree, Germain e. The Female Eunuch. Great Britain: McKibbon & Ke, 1970.Flite, Sher. \Women and Love: A Culturat Revolution in progress. Ner.vYork: Alfied Knopl, i9g7.Moir, Anne i Davici Jessel. Brazn Scx. I-ondon: Michael Joseph, i9g9.Millet, Kare. Sexual politics. New york: Ballantine, 1970.Tyler, Leona E. The Psychologlt of Human Differences. Nerv Jersey: preri_

ce-Hall, 1965.

ll poglovlieBrothers, Joyce. What ez:ery Women should hnow about LIen. New

mon and Schuster, 1981.Dolnick, Edwar,l. "superwoman: lWhy wqln)en are loughcr than men.,,

SCOPE,21. februara 1992. " :) '

Drrrdcn-Smirh, Jo i Diane dc Simonc, gnr naactlttto.Gorman, christinc. "sex Dirfcrences in rhe Brrin." s cientiricAntttricar, sep-

tembar, 1992.

Moir, Anne i David lessel, gore nar.Montagu, Ashley. The Nan,al Supeiotity of Vomcz. New york; Macmillan,

t974.

Nicholson,John. I Questiono/Sex. UK: trontana, 1979.Rossi, Alice S. Gender and the Life Cottrse. Hawthorne, Ny; Aldine, 19g5.

York: Si-

lrynesTffir rF,4rj rft ;;, ;.'; r; qlff i,i*,,_*

lsr. itrliLitti

206

Raziike medu poiovima

Wiison, Eclivarcl O. On Ilurtan Ndhlre-New york: Bantani, i979.

lll poglavlieDurdcn-Sntith,

Jo i t)iane cle Simonc, gora rrnz"Gorman. Christine, gorz noz,.Kirnura, I)ora:n, gore not.Maccoby, Eieanor i Carol N Jack lin. 7,/te py,tpo1oO, of Ser l)iffercnces.Vols I i IL SlnJirr,l Universitv f,r r. l.r)r.'Moir, Annc i Daviil Je sseJ, gore nrzzr.Montagu, Ashlcy, gora naz.Nicho]son, John, gor.e ttux.Rossi, Alice S,gorc rnt,.1-vier, I_cona E, gore nuz,.

fV pogfovfieI)urden-Smirh,.[o i Diane clc Simone, gorz raz.Iipsrcin, O),nr1.,10 nr.n(irey, i]lizaberh noclsor

t william J' Goode' iztT' gore nau'

table, 19g2. t' Pariarclry as a ('-ttttcepnral Tiap. wellesley; Rounci-

Gillian, Carol. lz a Different Zoice. MassachusPress,1982. "'rc' rYrassacnusetts: Ilarvarcl Univcrsity()orman,

Cl-i ri s [inc, g,orr: 242,.Kim ura, I)orecn, gorr: nca"Maccob1,, ll]eanor E i Carol N Jacklip, gurz laa.*"$i:;

T;:i:;J;,H:t"' un,r i ; ;' ;** or Anreri can wom cn a n il

L..:U"t.U i Los Angeies: Universirv ol.Califbrnia, 1985.Miilcr, Jean Baker - T.owartl o ,r_ pryrl,ntrgy ;;;;;r,, .Bosr.n : llcacon, 1 976.Mcrir', Anne i Dlt.id Jesse), go,re naa.

Montagrr, Ashlcy, gore naa.Ni cholson, J ohn, gore na.z,.

Rossi, Alice S,gor.e rttn.Schaef, Anne Wilson. Wc

\ihir; M;l;.i;;;#..n,s Realitl,: An Emerging Fematc Sl,stem in aSan Francisco: Ilarpcr antl Row, 19g1.t rt

"r::f .;;ff;r;;..X:l*..,rimi n g rhe Mai nstream : rn ili vi dua] i s t rrem i _

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

lJuffalo: Prometheus, 1992.

f

-1 lcr, Leona E. gort nazs.

V pogluvlieI)avidson, Nichoias, gore naz.

Maccoby, Eleanor E i Carol N Jacklin,gore naz.Middleton, TH. "Boy's and Girls Together". Sannday Reoicza of Literantre,

May 1980.

Moir, Anne i David lessel, gore naa.

Nicholson, lohn, gore nozt.

Pitcher, Evelyn Goodenough & Schultz, Lynn Hickey. Iloys and Girls atPlay.

South fladley: Bergin & Garvey, 1983.

Vl pogluvlieBell, AP et al. Sexual Pret-erence: Its Development in Men and \X/omen.

Incliana: Indiana Undiana Prcss, 1981.

"Born crr Bed: -fl.re Origin of Homosexuality." Newsu:eek, 24. februara,1992.

Davidson, Nicholaus, gore nca.

"Eros and Alley Oop Donald Symons interviewed by Sam Keen." psychol-oglt Today, Februar, 1981.

Faludi, Susan. Backlash: The Undeclared War Against Women. Lonclon:Mandarin, 1989.

Hite, Shcr. Sennl Honesty: By Women for lVonren. Ner.v york: Warner pa-perback Library,1974.

Hite, Sher. The Hite Report: A Nationalwide Studl' of Fcmale Sexuality.New York: Macmillan, 1976.

Montagu, Ashley, gore nao.

Morris, Desmond. Body Watching. London: Grafton, 1987.

Morris, De smond. Intimate Behaxiour.l,ondon: Corgi, 1972.Nicholson, lohn, gore nao

Syrrons, Donald. The Erolution of Human Sexuality. Ne'"v york: Oxforcl Uni-versity Press, 1979.

'fempleton, Brendan, "Maidens rvould love to catch a cricketer." The Star,28 marta,1992.

208

209

Raziike medu polovrma

Vff poglovfieDurelen_Smith,.Jo i l)iane cle Simone, gore rraz.Gorman, Christtne, gore na,o.Kimura, Doreen, gore nax.Maccoby, E.leanor lMoi., ann. i ;;;f;::*),

Iackttin' eore nat,

Rossi, Alice S,gore naa."Sexism in the Schoolhouse.,,

Nazoszuee,{, 24 L:brrra ra, 799).

Vttf pogfovfief-,avrLlson, Nicholas, gor,, naz.rtrte. Sher. Women

vo.t, aiii.Ji#;i,?;;: A (ltrltural Re'orurion in lrosress. NewMaccobv. llleanor E i

r,i rch er, Ever 1,n """.j

::.1:']) I,ac.kt i,, 8-. r c n o 2,.

vrir.nn, l-a*;; ;#;ffh t & I-vn n FIi ckel' s chtthz., sn e n a 2,.

fX pogfouliel,\rdrcy, Rob ert. A li caArclre\,, Robert. n, s:,,

GTysis .reat Ilrirain: l-13 erm an t, G.,.S ex u ar u"',:

o I c,r, t, o, t ;; in;;",T,rllo ll "u,'

r r,76_103 --*. -ehaviour: Harcl rimes w,irh ,rr. Co"ri.-ig., fira.r.,,.rr.

* tttS:Lf" i IIP Zeiglcr, ureclnici l'svchorogicar Rcsearch: Thc Inside

Ncw york: Har:per ancl Rorv, 1976.Davidson. Nicholas, 4,,n. a,27,.Ulu'kins, Richar,l. I/2,. .

riria, Irerre. rrr rr,*,)"_u,':0,"::, Lonclon: ciranada, 1978.

Fisher' H"1; ;' ;;:;:":':':'' Ney'Yo'rk: Ilenrv IIort' 1e86'

Mn.g.on, il;; il.;;: r'ontrocl' London: Paladin, 1e81.

I-.ndtrn: s"rr;;i;-;;;1t of lloma': f'he classrc Sruciy 61 L-vorution.

.",.1j-l'j- r]1m1nl I.trc I{uman Zcto. Lo111lsn;Corgi,

1971.J\tnons) Donalcl, gore not,.

X pogfovlie

'u"h.lil;l:",1.X,1'i;*t'" rs TLthing; shonng th. gtsc7.1.Ner.v york: St

ZaSto se volimo, svadamo i pravimo decu

(iahill, Mart' Ann' The lreart Has lts own Reasons. Ne*, york: Ner.v Ameri-can Librarr,, 1983.

can-rpbcll, Bcbc Moorc, g ore ndr).f)avi dson, Nicholas, gare noa.I)avitz, lois Leiderman. Bdby Hunger. Minneaporis: \ilins[on Press, 19g.r.frraiberg, Sclma. Iie llagic years. Neu, york: Scribners, 1959.Kitzinger, Sheila. IVomcn as Mothers. Glasgor.v: I,.ontana/Collins, 197g.Maccobl', lllcanor E i Carol N Jacklin, gorz naz,.Margolis, Maxine L, gore naz,.

Mllier, lca.n Baker, gore naa.Mcrntagu, Ashley, gore naa.

Morgan, Elaine, gorc natt.

Morr:is, Desrnond. Intimate Behar.ior-rr, gorc nav.I'itcher, Er.'clyn Gooclenough & Lynn IIickcS, Schultz,gore nazt.Rossi, Alice S, gore nat.Scl.rafler, Rudolph. l,l othen ng. London. : Fontana/Open l3ooks, I 977.

Xl pogluvlieBrothers, !o5,ct,, gore noa.

I-enz, Elinor i B Mycrhol. The Fentinizariort oJ.Anrenca.Los Angeres: JeremyTarcher, i985.Margolis, Maxine, gorc nao.

Morgan, ETaine, gorc na.a.

Miller, Jcan Raker, gorc laa.Rrtberts, Yvonne. ,.1'he

\X/ay We Live.,, I/ogira, British edition, Novembar1992.

Rossi, Alice S, gore naa.

1-ryior, Joln Kcnn...ly, gorc naD.

Schacl, Anne rVilson, gore nul.

Xll poglovlieI3ergmann, Barbara. The Econornic Emergcnce oJ'vomcn. N*v york: BasicBooks,1986.Brothers, loyce, gore nat.Campbell, Bebe Moorc,gore nd.t).

Epstein, Cynrhia Fuch i William J Goode, rLrednict, gore naa.Miller, Jean Raker, gore nax.

210

2tI

Razlike medu polovima

Peery, craig T' "chirdren at Risk: The case Against Day care.,, LibertaianFumilist,Vol 10, No. 7, zima lggl/92.

Xlll poglovlieBergmann, Barbata, gore naa.Burck, France s, gore n(ru.Davidson, Nicholas, gore zaz.Lenz, Elinor i B Mayerhol; gore tLuD.

Schaef, Anne Wilson, gote naD.Rosenburg, Deanne. "Florv women have altereci rhe coiporate environ-mcnt." Succe ssful S ale smanship.Februar 1992.

Tiger, Lionel . Men in Groups. New york: Rantlom House, 1969.Tiger, Lionei. "Alienarecr fro'r the meanings of reproducti. n, in trIasutrin_xy and Femininity.Reinisch, JM et al, izclavadi. Oxforcl: Oxford Universrty press, 19g7.

XIV poglovlieBixler, S. ProJbsional Image. New york: purnam, 1990.Macdonald, Ianet W. Ctimbing the Ladder. Lo.r,lo,., Methuen, 19g6.Pearce, Carol Anne. Coreer Chic. Nerv york: putnam, 1990.Peters, Tom, gore nat.Rosenberg, Deanne, gore naa.Scott' Deanna' "For Managers only - what secre taries wish managcrs knervabout women,,'Cureer Success, Februar I 992.Spillane, Mary. The Complere Styte Guide.London: Judy I,iatkus, 1991.

)U poglovlieDavidson, Nicholas, gore zaz.

212

.

, P:t!?it ryn?ge teorije o mu{karcima i henama, ali se na

KraJu tini da je cela misterija u naiim gmima. Ova knjiga!y1\?Iy da podutaua i mnogo teoieti.Xe. rred. vamL,jeJjlna ozbtLjna, a opet zabavna i intquanhta pri\a o tome4ta nam donose a {ta uzimajytaj x i y t roni"oi l*ii ;"nam razlititi. Ovde_ne1ef n16i gotove recqte, ati 6eti pie_poznati' {ta je ono {to prirnefajete i nikako ni r*ui{, t*as.uqrotrag pora. videflete za{to i kako se nafia tela razrikujui rlog Eega je to dobro znati, ali 6e u"* niti iii*"i1-=kako se rgzlikuju nali intelekti i sklonosti, naii stavovi iwednostL {to nijg samo posledica sredine i t oiol smo siiaUvef pre svega razlike X i y hromozoma!

Narawto, selcsualnost kao na,{a najve1a razlika ovdezaruima najvi.{e mesta i ala vam nefto ntie i*no po'io*p-itanju eto sawflme pririke da to saznate. tijeilno,'vidcfue:te i{!Z:.t aogu\ kada se poyailaju hromozomi t t oi^oni pu!:bii :?. mu{kob anj asa dev oi Etru iti L enskastog aif ai,i.'

-uverifiete se da svi naii napori d.a vaspita^o &i-opiru oslyLe-da poja[arno ono Eto' je ve6 zapisarw u gmima iodredeno pobm.

''i..i- + =

t, ir-', - =+ .f i j i.=i:i l.: r..€ .=:. : i.;:,

i.:+,;l. i=u. ;,tt:,::r::.ii ;=,s:: -ii.'.

ISBN 86,ii3,509-17,X

illillltililllilllllll|il