zavarivanje tig mig mag

8/9/2019 Zavarivanje TIG MIG MAG

1/8

Zavareni spojZavareni spoj predstavlja cjelinu ostvarenuzavarivanjem, koja obuhvaa skrutnuti dio metala avastvoren taljenjem, te rubne dijelove zavarenih komada.av je dio zavarenog spoja nastao taljenjemsamo osnovnog metala ili taljenjem osnovnog metala i dodatnog materijala u jednom ili vie prolazaZavar je dio ava nastao u jednom prolazu zavarivanja.Sloj ini jedan ili vie zavara u dijelu ava. Uavu koji se sastoji od vie zavara razlikuju se korijeni zavar, zavari popune lijeba, sljemeni pokrivni zavar, te ponekad i zavrni ili pokrivni korijeni zavar. Korijeni zavar je zavar poloenkorijenulijeba. Zavrni ili pokrivni korijeni zavar je, tako er, korijeni zavar poloen sa strane naliava, a obino nakon lijebljenja korijenog zavara. Zavari popune lijeba polau se nakon korijenzavara i slue za ispunjavanje lijeba, te !ormiranje ava. "ljemeni ili pokrivni zavar je posljednji zavu avu na strani otvora lijeba.

#a proces nastajanja, kao i na svojstva zavarenog spoja, utjeu brojni imbenici$ koliina i ob prijenosa rastaljenog metala, sastojci i znaajke dodatnog materijala, zatita rastaljenog osnovno

dodatnogmetala, dovo enje i odvodenjetopline, jakost struje i brzina zavarivanja, plinovi koji izokolne atmos!ere ulaze u rastaljeni metal, i drugo.Kemijske reakcije rastaljenog metala skisikom,vodikom i duikom negativno utjeu na mehanika i druga svojstva zavarenog spoja. %omogenost szavarenog spoja moe bitno poremetiti pojavom mikro i makropukotina, te zbog raznih nemetalnukljuaka.

U odnosu na tvorbu zavarenog spoja, zavarivanjeelektrinim lukom predstavlja jedan izuzetno sloeni proces, s nizom uzajamnih utjecaja i osobitosti. Znaajan je utjecaj vrlo visokihtemperatura i velike brzine zagrijavanja metala, ak i s preko &'''() *s. +emperature dostiu do ''' (), pa i vie.Zagrijavanje uzrokuje promjene umetalurkoj strukturi zavarivanog metala i raznekemijske reakcijeizme u rastaljenog metala, plinova iz okolne atmos!ere i tekuetroske. Zagrijavanjem metala dolazido njegovog irenja, pa zatim tijekom hla enja do stezanja i nastajanja plastinih de!ormacija, pojavu znatnih zaostalih naprezanja u zavarenom spoju. -ala koliina rastaljenog metala, u odnosu navelikumasu zavarivanih dijelova, dovodi do snanogodvodenja topline iz zone taljenja, uz brzinehladenja i preko ' () uminuti. "toga, pojedine se kemijske reakcije izme u rastaljenog metala itekue troske odvijaju u vrlo kratkom vremenskom rasponu i, vrlo esto, ne uspijevaju se u potpunookonati./&0

Vrste zavarenih spojeva

lijeb ine obra eni ili neobra eni, najee, rubni dijelovi osnovnog metala, na mjestu pripremljenom za njihovo spajanje, odnosno izvodenjezavarivanja. 1blik i dimenzije lijeba mogu bitirazliiti, a odabir odgovarajueg oblika lijeba ovisit e o debljini materijala koje treba zavari primijenjenom postupku zavarivanja, poloaju zavarivanja, vrsti i namjeni spoja, i drugo. 2ako s praksi susree i upotrebljava vie razliitih oblika ljebova, gotovo svi ljebovi imaju neke zajednielemente.

3riprema ljebova za zavarivanje moe se izvoditimehanikom obradom ili rezanjem razliitim postupcima. Kod mehanike obrade, priprema rubova izvodi se posebnimstrojevima i prikladnimalatom, npr.noevima, diskovima, karama i dr., koji daju traeni oblik rubova zavarivanih dijelova. U praksi se najee koristirezanje plinskim plamenom, a zastupljeni su, tako er i, postupci rezanja plazmatskim lukom, laserskim snopom, te elektroluno rezanje ugljenom ili upljom elinom

1
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijska_reakcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sekundahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalurgijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijska_reakcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prijenos_toplinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prijenos_toplinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zona_taljenjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spoj#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Obrada_metalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/No%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rezanje_plinskim_plamenom&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Laserhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijska_reakcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1ikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Temperaturahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brzinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Celzijev_stupanjhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sekundahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalurgijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijska_reakcijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Masahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Prijenos_toplinehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zona_taljenjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Minutahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spoj#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Obrada_metalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/No%C5%BEhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rezanje_plinskim_plamenom&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Laserhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje


2/8

elektrodom, uz dovo enjestlaenog zraka. Kod rezanja plinskim plamenom, primjenjuje se poseban plamenik za rezanje i odgovarajua mjeavina plinova, najee kisika iacetilena 4ili butane5. "amorezanje i priprema rubova moe se izvoditiruno ili strojno. / 0

Sueljni spoj"ueljni spoj nastaje zavarivanjem dijelova iji se krajevi sueljavaju i me usobno zatvarajukut kojimoe biti izmedu &6'7 i 8''7, a najee je &9'7. :imenzioniranje sueljnog spoja ne predstavlja poseban problem, jer je debljina tj. dimenzija ava odre ena debljinom osnovnog metala. " veliko panjom moraju biti pripremljeni rubovi spoja, da bi se omoguilo dobro protaljivanje uz minimade!ormacije inaprezanja u spojevima. ;ednostavno se provjerava irendgenski snima, a zavarivanje semoe izvoditi s jedne strane ili dvostrano.

Preklopni spoj3riprema spoja preklapanjem rubova je jednostavna i ne zahtijeva posebice tono podeavanje dijelokoji se spajaju. 3reklopni spoj zavaren s obje strane moe biti podvrgnut znatno veim optereenjimod spoja zavarenog samo s jedne strane.

Kutni spojKutni spoj moe biti izveden zavarivanjem samo s jedne strane ili s obje strane, a predstavlja prikladrjeenje i za zavarivanje relativno debljih dijelova. 2zvedba kutnog spoja mogua je bez skoavastranice ruba zavarivanog elementa, a isto tako s jednostranim ili dvostranim skoenjem. Kutni spo jednostranim skoenjem obino se koristi kod spajanja limova debljine do &8mm, kada se zavarivanjeizvodi samo s jedne strane, dok su kutni spojevi s dvostranim skoenjem primjereni za debljine do mm, pa i vie.

Krini spoj3oseban oblik kutnog spoja predstavlja krini spoj, koji ima sve elemente zajednike s jednostavnikutnim spojem, a osnovna mu je znaajka da ima jedan kontinuirani element, dok se drugi prekidanastavlja s druge strane spoja. Krini spoj najee se koristi kod veih metalnihkonstrukcija, npr. brodova i raznih kutijastihkonstrukcija s unutranjim uzdunim i poprenim elementima.

Kutni rubni spojKutni rubni spojevi nalaze svoju primjenu, najee, u sklopovima pojedinihstrojnih dijelova, kuita,kutijastih konstrukcija, i slino.

Prirubni spoj3rirubni spojevi prvenstveno se koriste za tanke limove, do najvie < mm debljine, te za manoptereene spojeve. Kod takvog se rjeenja spajanja, posebnim prirubljivanjem limova, dobiva ukupirina polja za polaganje zavara jednaka dvostrukoj debljini spajanih dijelova, a to predstavlja znatolakanje zavarivau pri vo enju izvora topline i kontroliranju taline.

=lektroluno zavarivanje

Elektroluno zavarivanje jedan je od najee upotrebljavanih nainazavarivanja u praksi. 2zvorenergije za zavarivanje je elektrini luk. :io koji se zavaruje obino je plosnat, dok je elektrodatapiasta. >ko se elektroda ne tali 4ugljena, vol!ramova5, zavarivati se moe bez dodavanja ili s

2
http://hr.wikipedia.org/wiki/Pneumatikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pneumatikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Etinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spoj#cite_note-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Kuthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Radiografska_kontrolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijsko_strojarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojni_diohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pneumatikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Etinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spoj#cite_note-3http://hr.wikipedia.org/wiki/Kuthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naprezanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Radiografska_kontrolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Konstrukcijsko_strojarstvohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojni_diohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljenhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volfram


3/8

dodavanjem materijala. 3ri zavarivanju taljivom elektrodom, ona je ujedno dodatni materijal 4obinoistorodan s osnovnim materijalom koji se zavaruje5.

=lektrode za zavarivanje mogu bitigole 4ugljeni ilimetalni tap,ica ili traka5,obloene 4metalna jezgra, a oblogamineralni materijal5 ilipunjene 4mineralna jezgra i metalna obloga5 ili nekih drugihoblika. :odatni materijali i elektrode za elektroluno zavarivanje 4i druge naine zavarivanja5 su

standardizirani za pojedine naine zavarivanja i prema vrsti osnovnog materijala. 3riprema, odnosnooblici dodirnih povrina koje se zavaruju i njihovih rubova, je standardizirana za pojedine nainezavarivanja i prema vrsti osnovnog materijala.

?to se tieokolia u kojem gori elektrini luk, razlikuje se zavarivanje na zraku, u neutralnim4inertnim5 zatitnim plinovima 4argon, helij5, u aktivnim zatitnim plinovima 4ugljikov dioksid5, usmjesi plinova 4argon, ugljikov dioksid,kisik , helij5, podtroskom 4mineralni praci5, te u posebnimokolnostima 4podvodom, u vakuumu, u besteinskom stanju5. @rste zatitnih plinova i plinskih smjesaza zavarivanje i za postupke srodne zavarivanju 4npr. =# < A$ &AA .5, te zatitni praci 4npr. =# B&AA6.5 su standardizirani. /&0

Vrste elektrolunog zavarivanjaElektroluno zavarivanje taljivom elektrodomU elektroluno zavarivanje taljivom elektrodom spadajuruno elektroluno zavarivanje obloenomelektrodom, zavarivanje -2C postupkom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom u zatitineutralnog 4inertnog5 plinom,zavarivanje ->C postupkom ili elektroluno zavarivanje taljivomicom u zatiti aktivnog plina,zavarivanje pod prakom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom pod zatitnim prakom izavarivanje pod troskom ili elektroluno zavarivanje taljivom icom pod

zatitnom troskom./60

Runo elektroluno zavarivanjeDuno elektroluno zavarivanje 4kratica$ D=E5, tonije izraenoruno elektroluno zavarivanjeobloenom elektrodom 4engl. Manual Metal Arc Welding F -->5 ili elektroluno zavarivanjeobloenom elektrodom 4engl.Shielded Metal Arc Welding F "->G5 je postupak koji se najviekoristi.=lektrina struja se koristi da pokreneelektrini luk , izme u osnovnog materijala i potronihelektroda, ija obloga stvara zatitu zavara odoksidacije i zaga ivanja stvaranjemugljikovog dioksida4)1 85. =lektroda slui i kao dodatni materijal za stvaranje zavara. 3ostupak je vrlo raznovrstan i mose obaviti s relativno je!tinom opremom, tako da se koristi u radionicama i na otvorenim gradilitimZavariva moe postati dovoljno iskusan i sa skromnijom obukom, a vjet majstor postaje iskustvom. @rijeme zavarivanja je relativno sporo, budui da se elektrode moraju esto zamjenjivatroska se mora istiti nakon svakog zavara. +aj postupak je uglavnom ogranien naeline proizvode,iako specijalne elektrode postoje i zalijevano eljezo, nikal, aluminij, bakar i ostale metale.

Zavarivanje MIG postupkomZavarivanje -2C postupkom 4engl. Metal Inert Gas 5 ilielektroluno zavarivanje taljivom icom uzatiti inertnog plinom 4engl. Cas -etal >rc Gelding F C->G5, je vrsta elektrolunog zavarivanja.+o je poluautomatski iliautomatski postupak, koji koristi stalno dovo enje goleice kao elektrode za

zavarivanje, a zatien je sa inertnom 4neutralnom5 ili poluinertnom mjeavinomzatitnih plinova4obino argon5, da zatitizavareni spoj od zaga enja. 3ostupak je bri od runog elektrolunog

3
http://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Okoli%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Helijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vakuumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vakuumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vakuumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svemirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lijevano_%C5%BEeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)http://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Materijalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Okoli%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Helijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vakuumhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Svemirhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Standardhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-6http://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrode_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Oksidacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Celikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lijevano_%C5%BEeljezohttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nikalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%BDicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spoj


4/8

zavarivanja. =lektroda je ujedno i dodatni materijal, koji je obino istorodan s osnovnim materijalokoji se zavaruje.

Zavarivanje MAG postupkomZavarivanje ->C postupkom 4engl. Metal Active Gas 5 postupkom je vrsta elektrolunog zavarivanjatalljenjem u aktivnom zatitnom plinu 4obinougljikov dioksid )1 85 ili u plinskoj smjesi 4argon Hugljikov dioksid, argon H ugljikov dioksid Hkisik 5 taljivom elektrodom u obliku gole ice, slinozavarivanju -2C postupkom. 1vaj postupak zavarivanja izvodi se u svim poloajima. Zavarivanjkratkim elektrinim lukom 4engl. short arc 5 daje najmanji unosenergije u zavareni spoj, tako da je postupak pogodan za zavarivanje tankih limova. Kada je poeljan lijep izgled zavara, a istodobndobra zavarivost, zavarivanje ->C postupkom se izvodi u plinskoj smjesi s priblino 9'I argona i8'I )1 8. 2mpulsno zavarivanje se izvodi u svim poloajima bez raspskavanja kapljica.

Zavarivanje pod prakomZavarivanje pod prakom 4engl. flux-cored arc welding F J)>G5 ili elektroluno zavarivanje podzatitnim prakom 4kratica$ =335 je poluautomatska ili automatska vrsta elektrolunog zavarivanj

gdje se koristi taljiva elektroda u obliku ice ili trake, koja se mehaniziranim nainom dovodi mjesto gdje gori 4prikriven5elektrini luk u plinovima odmineralnog praka. Dastaljeni praak, tj.tekuatroska, titi elektrini luk i talinu zavarenog spoja, a skrutnuta troska hladei se titi zavarenspoj od okolnog zraka. =lektrini luk je stalno prekriven i praktiki nevidljiv tijekom zavarivanja, bitno smanjuje izravno djelovanje svjetlosnog i drugih zraenja, kao i rasprskavanje estica rastaljenmetala i troske, a uz vrlo malo dima. #akon to se ohladi, skrutnutu trosku treba odstraniti.

Zavarivanje pod troskomZavarivanje pod troskom 4engl.Submerged Arc Welding F ">G5 ili elektroluno zavarivanjetaljivom icom pod zatitnom troskom 4kratica$ =3+5 je elektrootporno zavarivanje taljenjem 4bez pritiska5, pod talinom troske taljivom elektrodom, kao dodatnim materijalom, u obliku jedne ili vica, jedne ili vie traka to se dovode u talinutroske. +alina se odrava u tekuem stanju;oulevomtoplinom, koja se razvija zbogomskog otpora u troski, kroz koju protjeeelektrina struja zavarivanjaizme u elektrode i taline zavara. Zavarivanje se obino izvodi okomito ili koso prema gore. 2ma vnaina zavarivanja pod troskom, pa tako i nain zavarivanja pod troskom tranom elektrodom. 1v postupak posebno je prikladan za zavarivanje debelih i veoma debelih komada.

Elektroluno zavarivanje netaljivom elektrodomU elektroluno zavarivanje netaljivom elektrodom spadaju zavarivanje +2C postupkom i zavariva

plazmom . Zavarivanje TIG postupkomZavarivanje +2C postupkom 4engl. +ungsten 2nert Cas5 ilielektroluno zavarivanje netaljivomelektrodom u zatiti inertnog plinom 4engl.Gas Tungsten Arc Welding F C+>G5, je runi postupak zavarivanja u neutralnomzatitnom plinu ili neutralnoj smjesi plinova, koji koristi netaljivuvol!ramovu elektrodu 4ili vol!ram s dodacima, npr.torijevog oksida ili oksida drugih elemenata kaocirkonij, lantan, itrij5 i posebno dodatni materijal. "vojstvo ovog postupka je stabilanelektrini luk ivisokokvalitetan zavar, ali zahtjeva izuzetnevjetine zavarivaa i relativno je spor. 2ako se moekoristiti za skoro sve vrste materijala, najee se koristi za zavarivanjenehr ajuih elika i lakihmetala 4aluminijeve legure,titanijeve legure5. 3ogodan za zavarivanje tankih limova 4do debljine 6mm5, a esto se koristi kod proizvodnje bicikla, zrakoplova i brodova, te kod zavarivanja u prinudnim

4
http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/James_Prescott_Joulehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_otporhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_TIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lantanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Itrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nehr%C4%91aju%C4%87i_%C4%8Delikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Titanijeve_legurehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biciklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakoplovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikov_dioksidhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Argonhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mineralihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Dimhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Troskahttp://hr.wikipedia.org/wiki/James_Prescott_Joulehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_otporhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_TIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lantanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Itrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nehr%C4%91aju%C4%87i_%C4%8Delikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Titanijeve_legurehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biciklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakoplovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brod


5/8

poloajima. U pravilu se vol!ramova elektroda prikljuuje na 4 5 pol izvoraistosmjerne struje, zbogznatno manjeg troenja vol!ramove elektrode. Koristi se pulsirajua struja zavarivanja./B0

Zavarivanje plazmomZavarivanje plazmom ili plazma zavarivanje se ponekad uspore uje sa zavarivanjem +2C postupkomiz kojega je razvijeno. Kod oba se postupka koristi netaljivavol!ramova elektroda, i relativno malo jeunoenjetopline. Kod zavarivanja plazmom, vol!ramova elektroda je uputena u sapnicu 4mlaznica5.3lin pod tlakom izlazi kroz mali otvor na donjem dijelu sapnice. 1ko tog mlaza vrueg plazmenog plina postoji i drugi koncentrini omotazatitnog plina. 3ostoje dvije vrste luka koji stvaraju plazmu$Lpreneseni lukL na radni komad i nepreneseni luk.

Zavarivanje TI postupkomZavarivanje TI postupkom 4engl. +ungsten 2nert Cas5 ilielektroluno zavarivanje netaljivomelektrodom u zatiti inertnog plina 4engl.Gas Tungsten Arc Welding F C+>G5, je runi postupak zavarivanja u neutralnomzatitnom plinu ili neutralnoj smjesi plinova, koji koristi netaljivuvol!ramovu elektrodu 4ili vol!ram s dodacima, npr.torijevog oksida ili oksida drugih elemenata kaocirkonij, lantan, itrij5 i posebno dodatni materijal. "vojstvo ovog postupka je stabilanelektrini luk ivisokokvalitetan zavar, ali zahtjeva izuzetnevjetine zavarivaa i relativno je spor. 2ako se moekoristiti za skoro sve vrste materijala, najee se koristi za zavarivanjenehr ajuih elika i lakihmetala 4aluminijeve legure,titanijeve legure5. 3ogodan za zavarivanje tankih limova 4do debljine 6mm5, a esto se koristi kod proizvodnje bicikla, zrakoplova i brodova, te kod zavarivanja u prinudnim poloajima. U pravilu se vol!ramova elektroda prikljuuje na 4 5 pol izvoraistosmjerne struje, zbogznatno manjeg troenja vol!ramove elektrode. Koristi se pulsirajua struja zavarivanja./&0

=lektrini luk se uspostavlja pomouvisoko!rekventnog generatora 4@J generator5, koji se ukljuujesamo u djeliu sekunde, neposredno pred zavarivanje. #akon uspostavljanja elektrinog luka izmenetaljive vol!ramove elektrode i radnog komada, tj. prikljuaka na poloveelektrine struje 4istosmjerneili izmjenine5, @C generator se iskljuuje, a postupak zavarivanja se odvija sa 4ponekad i bdodavanja dodatnog materijala 4ice5 u elektrini luk. #akon toga sljedi taljenje ivicalijeba zazavarivanje 4kod materijala manje debljine F 2 spoj5, odnosno ravnomjerno runo dodavanje icezavarivanje u elektrini luk, te taljenje ice i stvaranjezavarenog spoja 4kod debljih materijala ili kod provarivanja korijena debelih materijala5.

!rednosti i nedostaci3rednosti zavarivanja +2C postupkom su$kvaliteta zavarenog spoja je vrlo visoka 4kako u pogledu brojagreaka u zavarenom spoju, tako i sa stajalitaestetskog izgleda i mehanikih svojstava zavara5, pogodan je za reparaturna 4popravak5 zavarivanja, ima mogunost zavarivanja u svim poloajizavarivanja, nema rasprskavanja kapljica.

#edostaci su$ viacijena opreme za zavarivanje 4ure aja za zavarivanje5 u odnosu nazavarivanje -2C postupkom, kvaliteta zavara jo uvijek ovisi ovjetini zavarivaa, nije pogodan zaautomatizaciju irobotizaciju, vrijeme za izobrazbu dobrog zavarivaa je dugo, daleko manja uinkovitost u odnosu nazavarivanje -2C postupkom izavarivanje plazmom, dolazi do jakog bljeskanja pri zavarivanju, otean

rad na otvorenom 4vjetarM5, pri zavarivanju se osloba aju plinovi 4potrebna dobraventilacija prostora5,dugotrajni rad moe ostaviti tetne posljedice na zdravlju zavarivaa 4reuma, oteenja dinogsustava5.

5
http://hr.wikipedia.org/wiki/Istosmjerna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-7http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_plazmomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mlaznicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tlakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lantanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Itrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nehr%C4%91aju%C4%87i_%C4%8Delikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Titanijeve_legurehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biciklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakoplovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Istosmjerna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_TIG_postupkom#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frekvencijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_generatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izvor_struje_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gre%C5%A1ke_u_zavarenim_spojevimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Estetikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Estetikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cijenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cijenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robothttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robothttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_plazmomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ventilatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ventilatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reumahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reumahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Di%C5%A1ni_sustavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Di%C5%A1ni_sustavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Istosmjerna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanje#cite_note-7http://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_plazmomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Toplinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mlaznicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tlakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Za%C5%A1titni_plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volframhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Torijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cirkonijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lantanhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Itrijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Nehr%C4%91aju%C4%87i_%C4%8Delikhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Aluminijhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Titanijeve_legurehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Biciklhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zrakoplovhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Brodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Istosmjerna_strujahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_TIG_postupkom#cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_lukhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Frekvencijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektri%C4%8Dni_generatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Izvor_struje_za_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gre%C5%A1ke_u_zavarenim_spojevimahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Estetikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Cijenahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_MIG_postupkomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Vje%C5%A1tinahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robothttp://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0kolahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_plazmomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Plinhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ventilatorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reumahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Di%C5%A1ni_sustavhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Di%C5%A1ni_sustav


6/8

"prema za zavarivanje TI postupkom

Netaljive elektrode #etaljiveelektrode za zavarivanje +2C postupkom 4vol!ram ima talite


7/8

Zavarivanje se obavlja runim vo enjem plamenika 4djelomino automatiziranog5 ili mehaniziranog4vo enje plamenika kolicima5 ili automatskog, tako er s prilagodljivim aparatom za zavariva3ogodan je za zavarivanje metala 4slino kao izavarivanje +2C postupkom5 debljine do nekolikomilimetara, ovisno o vrsti materijala. 3rvenstveno se koristi za zavarivanjetranih vozila 4aluminijskelegure5, plovila, posuda za prehrambenu industriju 4#i)r, >l5,cijevi 4#i)r, >l5, nehr ajui elik , zanavarivanje sjeditaventila i drugo. Zavarivanje -2C postupkom ima prednost pred zavarivanjem +2C

postupkom sa stajalita ekonominosti 4viekilograma zavarenog materijala na sat5.!rednosti i nedostaci3rednosti zavarivanje -2C postupkom su$ razvijen dovoljno irok spektar dodatnih materijala zzavarivanje, manjacijena opreme za zavarivanje 4ure aja za zavarivanje5 u odnosu na zavarivanje +2 postupkomP pogodan za pojedinanu i masovnu proizvodna, te reparaturna zavarivanja, mogunzavarivanja u svim poloajima zavarivanja, pogodan zaautomatizaciju i robotizaciju, daleko veauinkovitost 4kilograma poloenog materijala na sat5 u odnosu na zavarivanje +2C postupkom, povrinametala poloenog zavara 4beztroske5, smanjenje iskrivljenjakonstrukcije.

#edostaci su$kvaliteta zavara jo uvijek ovisi o vjetini zavarivaa 4ovjeka5 kod poluautomatskozavarivanja, vrijeme za izobrazbu dobrog zavarivaa je krae nego kod zavarivanja +2C postupko4mada je praksa da -2C zavarivai prvo naueruno elektroluno zavarivanje5, kvaliteta zavarenogspoja je slabija u odnosu na kvalitetu zavarivanja +2C postupkom 4kako sa estetskog stajalita, taksa stajalita greaka u zavarenom spoju i mehanikih svojstavazavarenog spoja5, dolazi do jakog bljeskanja pri zavarivanju, pri zavarivanju se osloba aju plinovi 4potrebna dobraventilacija prostora5,dugotrajni rad moe ostaviti tetne posljedice na zdravlju zavarivaa 4reuma, oteenja dinogsustava5.

&ain rada=lektrini luk se uspostavlja kratkim spojem 4kresanjem5 izme u ice za zavarivanje i radnog komada,tj. prikljuaka na polove elektrine struje ili izmjenine struje. #akon toga sljedi ravnomjernododavanje ice za zavarivanje u elektrini luk 4elektromotor , valjci za ravnanje i povlaenje ili potiskivanje ice5, te taljenje ice i stvaranjezavarenog spoja.

Clavni parametri kod -2C zavarivanja su$

napon zavarivanja 4U 5, koji se tijekom zavarivanja priblino kree od &6 do 86@P

jakost struje zavarivanja 4 I 5, koja se pri zavarivanju kree ovisno o promjeru ice zazavarivanje 4pribline vrijednosti od 9' do &9'>5P

brzina zavarivanja se kree ovisno o primjenjenoj tehnici zavarivanja 4povlaenje ili njihanje5 promjeru ice za zavarivanje i parametrima zavarivanja priblino od 8 do


8/8

elektrinim lukom 4engl. short arc 5 daje najmanji unosenergije u zavareni spoj, tako da je postupak pogodan za zavarivanje tankih limova. Kada je poeljan lijep izgled zavara, a istodobno i dobzavarljivost, zavarivanje ->C postupkom se izvodi u plinskoj smjesi s priblino 9'I argona i 8'I)1 8. 2mpulsno zavarivanje se izvodi u svim poloajima bez raspskavanja kapljica.

Zavarivanje ->C postupkom ima iroke mogunosti primjene$ kod proizvodnih zavarivanja,

navarivanja i reparaturnog zavarivanja veinemetalnih materijala. 2ma prednost predrunimelektrolunim zavarivanjem 4D=E5 sa stajalita ekonominosti 4viekilograma poloenog materijala nasat, vea intermitencija pogona F nema zastoja za izmjenu elektroda kao kod D=E postupka, manienje zavara5. 3rimjenjuje se za zavarivanje limova i cijevi debljine od &mm obino do debljine 8'mm 4u nekim sluajevima i daleko iznad tih debljina, kada je ekonomski i tehnoloki opravda primjena ->C postupka. Kod veih debljina osnovnog materijala i vee duljine zavararenih spojevekonominije je koristitizavarivanje pod prakom 4=335 ilizavarivanje pod troskom =3+4samostalno ili u kombinaciji sa ->C ili D=E postupkom, napr. za provarivanje korijena5. ->C postupak je izvorno poluautomatski postupak, ali se vrlo esto koristi kaoautomatski i robotizirani postupak zavarivanja. Znaajan je udio robota za ->C zavarivanje uautomobilskoj industriji. 3ostojimoderna varijanta ->C postupka tzv.TIME postupak gdje su vrijednostinapona, struje i brzinezavarivanja 4ali i promjera ice za zavarivanje5 znaajno vee u odnosu na klasini ->C. +ako sunapr. za icu promjera 8, mm registrirane srednje vrijednosti parametara zavarivanja$ U Q .
http://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarljivosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robothttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naponhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naponhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amperhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavareni_spojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarljivosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dno_elektrolu%C4%8Dno_zavarivanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kilogramhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metarhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_pra%C5%A1komhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Zavarivanje_pod_troskomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automatizacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Robothttp://hr.wikipedia.org/wiki/Automobilhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Naponhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Volthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Amper

zavarivanje tig mig mag

Documents