zavrsni rad investicioni fondovi suzana lazic.docx

8/9/2019 ZAVRSNI RAD INVESTICIONI FONDOVI SUZANA LAZIC.docx

http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-investicioni-fondovi-suzana-lazicdocx 1/56



ZAVRŠNI RAD INVESTICIONI FONDOVI

planiranje je individualna odluka, koju mora svako doneti, i planirati je iz sredstava koja

obezbe&uju trenutnu egzistenciju.

"amo pre desetak godina, osnovi vidovi štednje bili su oročeni ulozi u bankama, ili polise

osiguranja renomiranih osiguravajućih kuća. Paralelno sa razvojem i primenom novih

tehnologija, pre svega u domenu telekomunikacija i informatike, razvijani su i novi metodi

štednje i finansijskog poslovanja.

Portfolio menadžment predstavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti koje je

u razlicitim formama potrebno individualnim i institucionalnim investitorima. Neki investitori se

time bave direktno, oslanjajući se na sopstvena znanja i iskustva, dok većina njih angažuje

menadžere koji se bave upravljanjem portfelja. +od većine institucija, ova funkcija se posmatra

kao sporedna funkcija poslovanja. edutim, investicione kompanije, kao institucije, nastale su

prevashodno radi obavljanja ove funkcije, što ujedno znači da je to njihova osnovna delatnost.

snovni preduslov za njeno javljanje je pojava i aktivan promet većeg broja različitih hartija od

vrednosti na nacionalnim finansijskim tržištima.

+roz ovaj završni rad pokušaću da -am objasnim osnivanje investicionih fondova,njihov

razvoj i njihovu ulogu na finansijskim tržištima.

$nvesticioni fondovi ili investicione kompanije su vrsta finansijskih institucija koja

povlače sredstva manjih individualnih investitora kojma za uzvrat emituje akcije ili rede potvrde

o učešću u aktivi fonda. !ako prikupljena sredstva investicioni fondovi investiraju u hartije od

vrednosti na finansijskom tržištu stvarajući diversifikovani investicioni portfolio. %a efikasno

investiranje sredstava brine se stručna ekipa ljudi koja prestavlja menadžment investicionog

fonda. Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima ili štedišama investicionog

fonda srazmerno njihovom učešću, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadžment

usluge investicionog fonda. $nvesticione kompanije sitnim investitorima, u okviru njihovihinvesticionih opredeljenja, obezbeduju kompletan portfolio menadžment i diversifikaciju rizika

kroz investiranje u veliki broj razlicitih hartija od vrednosti. enadžment kompanija može imati

jedan ili više investicionih fondova. Po pravilu menadžment kompanije su sastavljeni od više




investicionih fondova ili kompanija koje imaju zasebne ciljeve, menadžment, investicione

strategije i portfolio strukturu.

1.UČESNICI NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

edna od osnovnih, ako ne i najbitnija, funkcija finansijskog tržišta jeste povezivanje onih

subjekata privrednog i društvenog života koji u odre&enom trenutnku poseduju višak finansijskih

sredstava sa onim subjektima kojima ta sredstva nedostaju. $z ove funkcije se vidi da skoro svi

učesnici privrednog i društvenog života mogu biti i učesnici na finansijskom tržištu. / zavisnosti

od razvijenosti samog finansijskog tržišta razlikuje se i broj učesnika na njemu. / praksi i teoriji

se klasifikacije i grupisanje učesnika razlikuje, pa se tako oni mogu sagledati iz više aspekata.

Najjednostavnija i najobuhvatnija je verovatno podela na uže i šire shvatanje učesnika na

tržištu. #iri koncept obuhvata sve subjekte društvenog života, koji na različite načine i u

različitim odnosima učestvuju na finansijskom tržištu. ve subjekte je moguće grupisati u četiri

velika sektora)

javni sektor, ektor privrede, sektor stanovništva, kao i sektor subjekata iz inostranstva.

"vaki subjekt iz nekog od ova četiri sektora može se naći kako na strani ponude, tako i na

strani tražnje na finansijskom tržištu, u zavisnosti da li poseduje višak ili manjak finansijskih

sredstava.

Uloga javnog sektora, odnosno države, državnih institucija i javnih preduzeća, na tržištu je veoma velika, jer je on duboko povezan sa svim ostalim. /koliko se javni sektor na&e na

strani tražnje za finansijskim sredstvima, to će najčešće učiniti putem emisije 0o- organa

centralne vlasti, lokalne vlasti ili državnih preduzeća.

Privredni sektor obuhvata veliki broj privrednih organizacija, vrlo različitih vlasničkih

oblika, veličine i poslovne filozofije koje pripadaju najrazličitijim granama delatnosti. $ ovaj




sektor se na finansijskom tržištu javlja i na strani ponude i na strani tražnje za finansijskim

sredstvima. /koliko se na&u na strani ponude, privredni subjekti, u želji za profitom, investiraju

viškove finansijskih sredstava, dok, kada su na strani tražnje, emituju svoje hartije od vrednosti i

tako dolaze do potrebnih sredstava za finansiranje svog poslovanja.

Sektor stanovništva je brojčano najveći jer on okuplja veliki broj porodica, koje imaju

mogućnost štednje na bazi pozitivne razlike izme&u ostvarnih prihoda i tekuće potrošnje.

"tanovništvo svoj višak finansijskih sredstava može plasirati na finansijsko tržište putem banaka,

odnosno tradicionalnom štednjom, može direktno ulagati u 0o-, ali i indirektno, polaganjem

sredstava u, na primer, investicione fondove.

Pored ovako širokog pogleda na učesnike na finansijskom tržištu, rekli smo da postoji i

uže shvatanje. Prema tom shvatanju sve učesnike mogli bismo da podelimo u dve grupe na)

nefinansijske i finansijske učesnike.

(azlika izme&u ove dve grupe leži u osnovoj delatnosti samog učesnika, pa tako osnovna

delatnost nefinansijskih učesnika nije povezana sa finansijskim tržištem, već se samo na njemu

pojavljuju ukoliko imaju višak finansijskih sredstava ili im, pak, ona trebaju za finansiranje

poslovanja. 'inansijski učesnici imaju ključnu ulogu u povezivanju ponude i tražnje na

finansijskom tržištu, bilo da to rade direktno 1brokeri, dileri i investicione banke2, bilo indirektno

1banke, investicioni fondovi i druge finansijske institucije2.3

Postoji još jedna podela koju bismo mogli da načinimo, a to je podela učesnika na)

investitore i emitente.

va podela možda jeste preširoka, ali najbolje oslikava samu suštinu finansijskog tržišta,

koja leži u povezivanju ponude finansijskih sredstava sa tražnjom za njima. Na strani ponude se

nalaze investori, koji pak mogu biti institucionalni, ali i individualni, dok su emitenti na stranitražnje u potrazi za sredstvima, koja prikupljaju emisijom širokog spektra različitih hartija od

vrednosti.4

1 5urić %.,) Institucionalni investitori na finansijskom tržštu, 5eograd, #tampa Novi *om, 3667.str.88.




+oja god podela da se načini, neće se pogrešiti, jer na finansijskom tržištu učestvuju

gotovo svi elementi privrednog i društvenog života i samo je pitanje ugla iz kog se na sve njih

gleda.

2.INSTITUCIONALNI INVESTITORI

#to se uloge institucionalnih investitora tiče, može se reći da glavnu ulogu na

finansijskom tržištu imaju penzioni i investicioni fondovi, kao i osiguravajuća društva. "voja

značajna finansijska sredstva, pirkupljena, pre svega od stanovništva, ove moćne organizacije

ulažu u hartije od vrednosti i tako značajno utiču na kretanja na finansijskom tržištu.

*obrovoljni penzioni fondovi su u "rbiji relativno nova pojava, jer je prvi takav fond

osnovan semtebra 499:. godine. Penzioni fondovi imaju obavezu da obezbede penzijski

dohodak, pa su pod stalnom i strogom kontrolom države. bezbe&enje sigurnog prihoda za

penzionere veoma je složeno, usled stalnog dejstva inflacije, promena starosne strukture

zaposlenih, tj. odnosa radno aktivnog stanovništva i penzionera, kao i kolebanje finansijskog

tržišta. Penzioni fondovi mogu biti oslonjeni na tekući dohodak, što podrazumeva finansiranje

penzija iz dohotka zaposlenih, što se popularno naziva pay-as-you-go princip, ili na uštede

zaposlenih u toku radnog perioda i investiranja uštede na finansijskom tržištu, koji se još naziva princip kapitalizacije.; vaj drugi princip, sa stanovišta razvoja finansijskog tržišta, daleko je

značajniji. Pošto su kod penzijskih fondova rokovi dospeća pasive i aktive uglavnom poznati ili

se prema zakonu verovatnoće, mogu lako utvrditi, portfolio struktura ovih fondova je, u teoriji,

jednostavna. / njegovoj strukturi dominiraće dugoročne hartije od vrednosti sa višim prinosom,

pretežno akcije. !ako&e, ako penzioni fondovi ulažu u investicione fondove, oni će birati one

fondove koji imaju agresivan rast ili će kombinovati dohodne i fondove rasta. e&utim, u praksi

nije baš tako, jer se situacija značajno komplikuje ukoliko je tržište na kom posluje penzioni fond

nerazvijeno, kao što je to slučaj sa finansijskim tržištem u "rbiji.

2 5urić %.,) Institucionalni investitori na finansijskom tržštu, 5eograd, #tampa Novi *om, 3667.str.88.

3 5urić %.,) Institucionalni investitori na finansijskom tržštu, 5eograd, #tampa Novi *om, 3667.str.:8.




dlukom Narodne banke "rbije propisano je da se imovina penzionih fondova može

ulagati maksimalno do visine od 49< u obveznice lokalne samouprave, do 49< u obveznice

pravnih lica, do ;9< u hipotekarne obveznice, do 49< u depozitne potvrde, do =9< u akcije sa

> listinga 5eogradske berze, ali samo do 39< imovine fonda u akcije van > listinga. = /

obveznice koje izdaju N5" i (epublika "rbija može se ulagati bez ograničenja, dok se sredstva

mogu plasirati u inostranstvu samo do visine od 39< imovine fonda. /koliko sagledamo

činjenicu da se, na primer, na > listingu 5eogradske berze nalaze tek tri akcije, vidimo koliko je

teško penzionim fondovima da diversifikuju rizik i obezbede rast svojih jedinica.

" obzirom na to da je sektor dobrovoljnih penzionih fondova relativno mlad i slabo

razvijen, da se očekuje početak grinfild investiranja u bankarstvu, kao i da predstoji dalji razvoj

sektora osgiuranja, ostaje da se vidi koliki će uticaj ova dešavanja imati na srpsko finansijskotržište. "udeći da je ono još uvek slabo razvijeno i podložno dečijim bolestima, dalji razvoj ovih

sektora je više nego dobrodošao.

3.INVESTICIONI FONDOVI - NASTANAK I PRINCIPI

POSLOVANJA

$nvesticioni fond je posrednik koji prikuplja sredstva od privrede, države i lokalnih

organa vlasti i plasira ih u hartije od vrednosti. n je posrednik u emisiji hartija od vrednosti

koja)8

?eneriše profit naplaćujucći svoje usluge i na osnovu plasmana sopstvenog

kapitala,

4 5urić %.,) Institucionalni investitori na finansijskom tržštu, 5eograd, #tampa Novi *om, 3667.str.:8@::.

5 Arić *.,) Finansijska tržišta i instrumenti, 5eograd, Bigoja #tampa, 499;.str.6;.




FakcijaC u cilju postizanja oprimalnog profita, te time investicioni fondovi u ime investitora

ulažu u čitav spektar različitih hartija od vrednosti.

"a druge strane, treba razlikovati pojam upravljačkih kompanija koje u svom sastavu

mogu imati jedan ili više investicionih fondova. Po pravilu, upravljačke kompanije su sastavljene

od više investicionih fondova koji imaju zasebne ciljeve, menadžment, investicione strategije i

portfolio strukturu.

snovni razlog za njihovo osnivanje jeste da se prevazi&u slabosti svojstvene

individualnom investiranju. ve slabosti proizilaze iz nemogućnosti da se zadovolje sledeće tri

bitne pretpostavke za uspešno ulaganje) investicija ne sme biti koncentrisana na jednom mestu

već raspore&ena na više mesta, investitor mora biti dobro informisano o nome u šta ulaže G u

suprotnom je velika verovatnoća da će imati gubitak i investitor mora stalno da prati šta se

dešava sa investicijom, s obzirom da se krupne promene često odigravaju brzo i da ostavljaju

malo vremena za reagovanje.

e&utim većina individualnih investitora je ograničena nedovoljnim iznosom kapitala za

pravu diverzifikaciju, nedovoljnom sposobnošću da pravilno procene različite mogućnosti za

ulaganje, kao i nedostatkom vremena da se prati šta se dešava sa investicijom kako bise

reagovalo na vreme.

$nvesticioni fondovi za svoje ulagače vrše smanjivanja investicionog rizika kroz

diverzifikaciju. vo postizanje efekta diverzifikacije je u potpunosti dostupno i malim

akcionarima, jer u najvećem broju slučaja imaju nizak donji prag ulaganja. !ako da investitor i sa

malim sredstvima investiranim u investicioni fond dobija diverzifikaciju rizika svojstvenu

velikim investicionim iznosima investiranim u veliki broj različitih hartija od vrednosti. /z to

investitor relativno jeftino dobija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima kao i

minimiziranja pratećih troškova knjigovodstva, čuvanja hartija od vrednosti, transakcionihtroškova i sl. Pri tom, prinosi investicionih fondova mogu biti daleko veći od prinosa od oročene

štednje. >ko tome dodamo i mogućnosti različitih plaćanja i programirane štednje i isplata koje

nude neki investicioni fondovi, jasno je da dinamičan rast popularnosti ovih fondova nije

slučajan.




bankama je reformisan 3666. godine, čime je otvoren put ka stvaranju bankarskih grupacija.

$nvesticionim bankarstvom se danas bave sve velike banke @ u centru bankarske grupacije se, po

pravilu, nalazi investicioni fond. *anas su vodeći investicioni fondovi) Citigroup "lo#al

Markets, Creit !uisse First $oston %C!F$, "olman !ac's, JP Morgan, (e'man $rot'ers,

Merrill (ync' i Morgan !tanley.

$nvesticioni fondovi su u savremenom poslovanju veoma aktuelni i atraktivni. va

finansijska institucija služi, pre svega, interesima pojedinaca @ ulagacima u hartije od vrednosti

1investitorima2. "toga, investicioni fondovi prikupljaju, odnosno mobilišu sredstva, koja ulažu u

razne hartije od vrednosti, sve u cilju ostvarivanja odre&enog prinosa samom investitoru. !o ih

čini atraktivnim. !okom svoje istorije investicioni fondovi su imali izuzetan razvoj. / početku su

bili predstavljeni kao način da se sitni ulagači uključe u trgovinu na tržištu. ni danas, kao što jenavedeno, predstavljaju najbolju i najisplativiju formu mobilizacije novca i kapitala od njihovih

višemilionskih vlasnika.

snivanje velikog broja investicionih fondova dovelo je do obogaćenja institucionalne

strukture bankarsko @ finansijskog sektora i do povećanja konkurentnosti. sim toga, izvršeno je

i produbljivanje finansijskog tržišta. Pored toga, ostvaren je savremen pristup tržišnim

transakcijama, što je dovelo do izuzetnog razvoja na području finansijkog tržišta.

$nvesticioni fondovi su profesionalno vo&ene finansijske institucije 1investicione kompanije2koje mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup hartija od vrednosti različitih

izdavalaca 1portfolio2. ni nisu ništa drugo do skup akcija i@ ili obveznica. vi fondovi dolaze

do kapitala tako što prodaju svoje akcije ili udele, i dalje ta sredstva koriste za investiranje u

mnoge i različite segmente tržišta.

/ osnovi, uporedno pravno i kroz istoriju posmatrano, investicioni fondovi su kompanije

1ili drugi oblici organizovanja2 koje prikupljaju novac od velikog broja investitora 1akcionara ili

članova fonda2 radi investiranja u raznorodne oblike imovine, pretežno u hartije od vrednosti

različitog tipa 1akcije, obveznice, instrumenti tržišta novca, itd.2, različitih emitenata 1različite

kompanije, u okviru različitih sektora privrede2.39 vom imovinom se profesionalno upravlja za

10 JJJ.if..comKdocK=E99343;K$nvesticioni@fondov pristup sajtu 93.96.4933., vreme pristupa 49)89)99.

http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_6/http:%2F%2Fwww.if..com%2Fdoc%2F47001213%2FInvesticioni-fondov






račun članova fonda, a svakom članu fonda pripada deo vrednosti imovine fonda 1portfelja2

srazmerno njegovom ulogu u tom fondu. !aj deo vrednosti izražava se pretežno kao investiciona

jedinica 1open-ene funs, otvoreni fondovi2 ili kao akcija 1close-ene funs, zatvoreni

fondovi2.

/ datom smislu, nema sumnje da su u tekstu %akona o investicionim fondovima ovako

definisan pojam i funkcija investicionog fonda dosledno sprovedeni. / odnosu na zakonske

tekstove koji ure&uju datu materiju u drugim zemljama, postoji velika sličnost u pogledu

postojanja osnovnih instituta i njihovih funkcija, s tim što je neophodno imati u vidu da svaka

zemlja, zahvaljujući široj grupaciji kojoj pripada 1n.p. zemlje A/2, istorijskom nasledu 1n.p.

">*2, ili usled nekog drugog razloga, ima svojih specifičnosti koje je nemoguće preslikati i

primeniti u zakonodavna rešenja prihvatljiva i primenljiva u "rbiji.

3.2.Vrste investicionih on!ov"

$nvesticioni fondovi se mogu različito klasifikovati u zavisnosti od kriterijuma koji se

koristi. Po načinu investiranja u njih i povlačenju sredstava iz njih mogu se podeliti na)

otvorene i

zatvorene.

tvoreni su uvek spremni da emituju dodatne FakcijeC @ investicione jedinicezainteresovanim investitorima i da od njih otkupljuju iste FakcijeC@investicione jedinice na njihov

zahtev.

%atvoreni investicioni fondovi posluju kao i sva druga akcionarska društva, tj. emituju,

po pravilu, fiksni broj akcija i ne otkupljuju svoje akcije od investitora.




Na osnovu toga da li njihovi akcionari plaćaju proviziju ili ne, fondovi se dele na)

opterećene i

neopterećene.

pterećeni fond karakteriše da investitori prilikom kupovine ili prodaje akcija plaćaju

proviziju iz koje se pokrivaju troškovi prodaje i davanja investicionih saveta. /koliko se prodaja

ne vrši preko posrednika nego direktno, troškove prodaje snosi fond. !ada je reč o

neopterećenom fondu.

Prema onome u šta ulažu, odnosno prema investicionim ciljevima, fondovi se dele na)

fondove koji ulažu u akcije,

fondove koji ulažu u obveznice i

fondove koji ulažu u instrumente na tržištu novca.

/ zavisnosti od investicionih ciljeva, investicioni fondovi koji investiraju pretežno u

akcije mogu se podeliti u više grupa. Nekima je cilj investirati u preduzeća koja Fbrzo rastuC tj.

donose kapitalne dobitke, drugi ulažu u akcije preduzeća koja donose stabilan prihod. Neki se

opredeljuju samo za neke privredne grane, a drugi pak investiraju u male kompanije za koje se

očekuju da će im imovina i neto dobit rasti po visokoj stopi. Postoji i podela ovih fondova prema

odnosu kriterijuma razvoja i prihoda, odnosno da li će se dobit reinvestirati ili podeliti kao

dividenda i u kom odnosu. !ako se mogu razlikovati razvojni, razvojno-prihodovni i

prihodovni fondovi.

+od fondova koji ulažu u obveznice jedan od najvažnijih pokazatelja rizičnosti jeste

prosečan rok dospeća. 'ondovi koji drže obveznice sa dužim rokom dospeća izloženi su većem




kamatnom riziku. /z prosečan rok dospeća obveznica iz portfolia koristi se još jedan pokazatelj

a to je prosečna kamatna stopa.33 vaj pokazatelj ukazuje na nekoliko stvari. Prvo, viša kamatna

stopa znači manji kamatni rizik. *rugo, ukoliko je visoka kamatna stopa udružena sa kratkim

rokom dospeća, kamatna osetljivost i rizik su minimalni, i obrnuto. !reće, visoka kamatna stopa

na obveznicu, tako&e, dovodi fond u opasnost da kada tržišna kamatna stopa značajnije padne,

emitent opozove obveznice. $ četvrto, više kamatne stope često znače da je reč o slabo

rejtingovanom emitentu, jer su visoke kamatne stope jedini način da privuku kreditore. $zbor

fonda, dakle, zavisi od toga da li su investitoru bitniji likvidnost i sigurnost ili prihod. "a druge

strane, obveznice su manje rizične od akcija i njihove cene manje osciliraju, s tim da su oscilacije

manje što je rok dospeća kraći. Pored toga što je sigurniji, prihod od obveznica može biti i viši

nego onaj od akcija zahvaljujući poreskim olakšicama ili oslobo&enjima.

!reću grupu čine takozvani fondovi koji ulažu u instrumente na tržištu novca. snovne

vrline ovih fondova su potpuna likvidnost i zanemarljiv rizik, dok je najveća slabost vrlo niska

stopa prinosa. %bog toga investitori ulažu u ove fondove onaj deo sredstava koji žele da u vrlo

kratkom vremenskom periodu, imaju na raspolaganju u novčanom obliku. "amim tim, investitori

skoro nikada ne ulažu sva sredstva samo u ovaj fond, već se on, u inevstitorovim portfoliima,

javlja najčešće u kombinaciji sa nekim drugim 1akcijskim i @ ili obvezničkim2 fondom.

/ mnoštvu različitih investicionih ciljeva koji se stalno menjaju i upotpunjuju,investicioni fondovi postaju sve aktuelnija kategorija učesnika na finansijskom tržištu.

Slika 1. )rste investicioni' fonova i nji'ova ulaganja prema ro*nosti

11 Šoškić, D.,: Hartije od vrednosti , upravljanje portfolio i investicioni fondovi, EkonomskiFakultet eo!"a# 2000. $t".117.




Tržište novca Tržište kapitala

3.3.Dr#$tv" %" #&r"v'("n(e investicioni) on!ovi)" i

investicioni on!ovi

D"ušt%o &a u'"a%l(an(e in%esti)ionim *on#o%ima (e '"a%no li)e ko(e

o"!ani&u(e, osni%a i u'"a%l(a in%esti)ionim *on#o%ima.

+n%esti)ioni *on# ni(e '"a%no li)e, %eć samo institu)i(a u ok%i"u ko(e se

'"iku'l(a(u no%ana s"e#st%a lano%a *on#a. -o! to!a ne mo/e samostalno

#a 'oslu(e. D"ušt%o &a u'"a%l(an(e in%esti)ionim *on#o%ima u'"a%l(a *on#om

tako što %o#i in%esti)ionu 'olitiku, #onosi in%esti)ione o#luke, %o#i e%i#en)i(u




o lano%ima *on#a i %"e#nosti n(io%i u#ela u *on#u, i oa%l(a #"u!e

&akonom '"e#%iene 'oslo%e u ime *on#a.12

+mo%ina in%esti)iono! *on#a (e u %lasništ%u lano%a in%esti)iono!

*on#a, i to s"a&me"no n(io%om uešću u *on#u i o#%o(ena (e o# imo%ine

#"ušt%a &a u'"a%l(an(e tim *on#om.

oslo%an(e in%esti)ioni *on#o%a (e "e!ulisano -akonom o in%esti)ionim

*on#o%ima, a na#&o" #"ušta%a &a u'"a%l(an(e %"ši omisi(a &a a"ti(e o#

%"e#nosti.

"os'ekt *on#a (e &akonski #enisan #okument ko(i li/e o#"eu(e

'o#atke o in%esti)ionom *on#u, #"ušt%u &a u'"a%l(an(e, 'oslo%no ime i

se#ište kasto#i anke, 'o#atke o nakna#ama i t"oško%ima i #"u!o. "e

ulan(en(a u *on#, in%estito" (e u oa%e&i #a se u'o&na sa sa#"/a(em

"os'ekta.

3.*.Investicion" (e!inic"

+n%esti)iona (e#ini)a (e u#eo u uku'no( neto imo%ini ot%o"eno!

in%esti)iono! *on#a. "e#nost in%esti)ione (e#ini)e se i&"auna%a tako što se

neto %"e#nost *on#a 'o#eli sa uku'nim "o(em in%esti)ioni (e#ini)a. oetna

%"e#nost in%esti)ione (e#ini)e s%i ot%o"eni *on#o%a u $"i(i i&nosi 1.000

#ina"a.

a#a &iko ili '"a%no li)e ulo/i o#"eena s"e#st%a u *on# on &a'"a%o

ku'u(e o#"eeni "o( in%esti)ioni (e#ini)a. a( "o( in%esti)ioni (e#ini)a se

12 Šoškić, D.,: Hartije od vrednosti , upravljanje portfolio i investicioni fondovi, EkonomskiFakultet eo!"a# 2000. $t".119.




#oi(a tako što se i&nos ulo!a, uman(en &a nakna#e #"ušt%a ko(e u'"a%l(a

in%esti)ionim *on#om, 'o#eli sa %"e#nošću in%esti)ione (e#ini)e na #an

u'late.

ako se men(a %"e#nost imo%ine in%esti)iono! *on#a, tako se men(a i

%"e#nost in%esti)ione (e#ini)e. a osno%u "o(a in%esti)ioni (e#ini)a ko(e

'ose#u(e, in%estito" mo/e s%ako! #ana #a i&"auna %"e#nost s%o! ulo!a u

*on#u kao '"oi&%o# #ne%ne %"e#nosti in%esti)ione (e#ini)e i "o(a (e#ini)a

ko(e 'ose#u(e.

a#a in%estito" /eli #a 'o%ue #eo ili )eloku'an ulo! i& *on#a, on

&a'"a%o '"o#a(e s%o(e in%esti)ione (e#ini)e *on#u. $"e#st%a ko(a će mu iti

is'laćena (e#naka su '"oi&%o#u "o(a in%esti)ioni (e#ini)a i n(io%e %"e#nosti

na #an &ate%a uman(ene &a nakna#u &a otku' ukoliko (e #"ušt%o

na'laću(e.

3.+.Investir"n(e i)ovine on!"

-akon o in%esti)ionim *on#o%ima '"o'isu(e !#e (e #o&%ol(eno in%esti"ati

imo%inu *on#a. "ema #omaćem &akonu o in%esti)ionim *on#o%ima, #o 30

%"e#nosti imo%ine *on#a (e #o&%ol(eno in%esti"ati u inost"anst%o.13 -animl(i%o

(e #a ;"na <o"a ima na(lie"alni(i &akon o in%esti)ionim *on#o%ima, te (e i

(e#an in%esti)ioni *on# ko(i su osno%ali s"'ski 'oslo%ni l(u#i, 'oeo sa "a#om

u o%o( #"/a%i, iako ima(u name"u #a na(%eći #eo s%o(i in%esti)i(a usme"e u

$"i(u.

13 %akon o hartijama od vrednosti, "lužbeni glasnik (". br. =EK 499:@ ;.




"inos mo/e iti 'o&iti%an #oitak i ne!ati%an !uitak. "inos *on#a

o(a%l(u(e se u "os'ektu i na inte"net st"ani)i *on#a. =s'ešnost *on#a ne

mo/e iti &a!a"anto%ana i '"eto#no 'oslo%an(e *on#a ni(e !a"ant u#ući

"e&ultata.

3.,.Ri%ici

>i&i)i ko(i na(%iše utiu na '"inose in%esti)ioni *on#o%a su na(ešće

sle#eći: kamatni "i&ik, "i&ik '"omene %"e#nosti a"ti(a o# %"e#nosti, "i&ik ku"sai %alute, "i&ik '"omene 'o"eski '"o'isa i sl. a(ešće se "i&i)i #ele na one na

ko(e #"ušt%o &a u'"a%l(an(e in%esti)ionim *on#o%ima mo/e #a utie i na one

na ko(e ne mo/e. "%a !"u'a "i&ika se na(ešće eliminiše k%alitetnom

#i%e"sika)i(om 'o"t*olia *on#a. >i&ik 'o"t*el(a se me"i t&%. koe)i(entom eta

'o"t*el(a, ko(i 'oka&u(e osetl(i%ost 'o"t*olia na '"omene )elo! t"/išta a"ti(a

o# %"e#nsti.14 a#a (e eta koe)i(ent man(i o# 1 &nai #a (e n(e!o% '"inos

man(e osetl(i% o# '"inosa uku'no! t"/išta i sa tim i man(e "i&ian.

3..Pre!nosti #'""n(" # investicioni on!

=mesto #a in#i%i#ualno ula/ete na t"/ištu ka'itala, &a šta (e neo'o#no

#a kontinui"ano '"atite k"etan(e t"/išta i u#ete o#lian 'o&na%ala) '"a%ilno!ula!an(a, 'utem in%esti)iono! *on#a, oslooate se na%e#eni oa%e&a.

ašim s"e#st%ima u'"a%l(a(u o%lašćeni 'o"t*olio mena#/e"i, a i "i&ik ula!an(a

14 +idJell ". *avid, Peterson L. (ichard, 5lackJell M. *avid.,) Financial Institutions+ Markets an

Money, !he *rden Press, 0arcourt Hollege Publishers, /">, 4999.




u in%esti)ioni *on# (e man(i &o! #i%e"sika)i(e 'o"t*olia. a(ešće su i

t"oško%i t"ansak)i(a ula!an(a u in%esti)ione *on#o%e man(i ne!o ko#

in#i%i#ualni ula!an(a u a"ti(e o# %"e#nosti '"eko "oke"a.

"e#nost ula!an(a u in%esti)ioni *on# '"e#sta%l(a i mo!ućnost #a u

!oto%o s%akom t"enutku mo/ete '"o#ati *on#u s%o(e in%esti)ione (e#ini)e i

#oiti lik%i#na s"e#st%a.

"inos ko(i mo/ete ost%a"iti ula!an(em u in%esti)ioni *on# (e na(ešće

%eći o# '"inosa ko(i iste ost%a"ili šte#n(om u an)i.

= s%akom t"enutku %"e#nost aše! ulo!a i ost%a"eni '"inos mo/ete

'"o%e"iti, a ost%a"ena #oit se automatski 'ono%o in%esti"a.

3./.Or"ni%"ci(" investicionih on!ov"

$nvesticionim fondovima upravlja *ruštvo za upravljanje investicionim fondovima.

*ruštvo za upravljanje investicionim fondom organizovano je kao zatvoreno akcionarsko

društvo i u svom sastavu može imati više investiconih fondova sa različitim politikama ulaganja i

prinosa.38 edino ograničenje u broju fondova društva za upravljanje je, da svaki fond mora imati

bar jednog portfolio menadžera. *ruštvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja

fondom, vodi investicionu politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima

fonda i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja odre&ene administrativne, računovodstvene imarketinške poslove u ime fonda. Na vrhu piramide društva je "kupštima akcionara, zatim

dolaze upravni i izvršni odbor. $zvršni odbor se deli na direktora izvršnog odbora koji rukovodi






sektorom marketinga, prodaje, upravljanja imovinom i člana izvršnog odbora koji je zadužen za

odeljenje finansija i pravne poslove u čijem sastavu se nalazi i interna kontrola i revizija.

snovne tri vrste investicionih fondova su) otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi.

rganizaciona šema otvorenog investicionog fonda deli se na sektor opštih poslova i

sektor za upravljanje portfoliom. / opšte poslove ulazi finansijsko pravni sektor i sektor za

poslove marketinga i prodaje, i njihova uloga je da podrže rad sektora za upravljanje portfoliom,

koji predstavlja osnovni pokreretač investicionog fonda i od čijih odluka zavisi i vrednost

investicionih jedinica.3: "astavni delovi sektora za upravljanje portfoliom su direktor sektora,

portfolio menadžer i investicioni analitičar. Njihov zadatak je analiza finansijskog tržišta i

njegovih učesnika, na osnovu koje donose investicione odluke. Pri donošenju odluka moraju

voditi računa da prikupljena sredstva ulažu u prortfolio koji će pratiti opredeljenost fonda premariziku i prinosima.

"truktura zatvorenog investicionog fonda sastoji se od) skupštine akcionara tj. vlasnika

akcija, upravnog odbora, menadžmenta kompanije tj. investicionih i finansijskih savetnika,

nezavisnog poverenika, posrednika transfera i glavnog potpisnika. Na vrhu organizacione

strukture nalazi se skupština akcionara, koja bira i razrešava članove upravnog odbora.

$nvestitori tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji podnose

investicioni rizik.3E /pravni odbor je odgovoran za sveobuhvatno upravljanje kompanijom, zarealizaciju investicionih ciljeva i investicione politike fonda. /pravni odbor nadgleda rad

menadžmenta kompanije i investicionog savetnika tj. portfolio menadžmenta.

enadžment kompanija čine investicioni savetnici i finansijski analitičari. ni

predstavljaju tzv. operativni menadžment fonda. enadžment kompanija je specijalizovana

institucija za upravljanje portfoliom i najčešće je deo neke investicione banke, komercijalne

banke, brokersko @ dilerske kuće itd. d znanja, stručnosti, procene i odluke, investicionih i

finansijskih savetnika, zavisi uspeh poslovanja celog fonda. Njihovi zadaci su praćenje, analiza i








predvidjanje tržišnih kretanja, donošenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje

portfoliom...

*istributivno @ prodajna organizacija investicionog fonda obuhvata niz posrednika. !u se

nalaze poverenik, posrednik transfera i glavni potpisnik. Poverenik je nezavisna institucija koja

je nadležna za izvršavanje naloga investicionog savetnika, odnosno odluke operativnog

menadžmenta. Nezavisna institucija vrši isplate i izdaje priznanice o transakcijama fonda. Njeno

zaduženje je da čuva aktivu fonda tj. njegovu gotovinu i hartije od vrednosti portfolia. / velikom

broju slućajeva ulogu poverenika obavlja banka.%atim dolazimo do posrednika transfera koji je

nadležan za sprovo&enje transakcija sa akcionarima. !e transakcije se sastoje od prodaje i otkupa

akcija, distribucije dividendi i realizovanih kapitalnih dobitaka, vo&enja investicionih dosijea

akcionara... %aduženje potpisnika je marketing i distribucija novih emisija akcija fonda. Postojedva načina prodaje akcija fonda a to su prodaja na CvelikoD i prodaja na CmaloD. Prva predstavlja

prodaju brokersko @ dilerskim kućama, a druga direktno investitorima. vi poslovi se mogu

obavljati interno i eksterno. $nterno, kada se deo fonda ili menadžment kompanija bavi

naznačenim poslovima, a eksterno, kada ugovorne brokersko@dilerske kuće, banke, i druge

institucije u svojim centralama i kroz mrežu svojih predstavništva širom zemlje, vrše naznačene

poslove za račun i u ime investicionog fonda.

3.0.Porto'io )en"!1)ent

Portfolio menadžment predstavlja umeće donošenja odluka o investicionoj politici i

stvaranju miksa različitih hartija, kroz alokaciju aktive, a u cilju uspešnog balansiranja izme&u

rizika i rezultata. n predstavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti koje je urazličitim formama potrebno individualnim i institucionalnim investitorima.

Pojedini investitori se time bave direktno, oslanjajući se na sopstvena znanja i iskustva,

dok većina njih angažuje menadžere koji se bave upravljanjem portfolia. $nvesticioni fonodovi

nastali su prevashodno radi obavljanja ove funkcije, što ujedno znači da je to njihova osnovna




delatnost. %nanjem svojih menadžera i obimom sredstava oni čine ono što pojedinac nije u

mogućnosti @ vrše kvalitetnu i stručnu analizu tržišta i ulaganjem u veći broj različitih hartija

raspršuju rizik.37

"uština portfolio menadžmenta leži u sposobnosti da se prona&u prilike i iskoriste šanse u

smislu maksimalnog rezultata, uz izabrani nivo rizika.

/ praksi su se izdvojila dva načina vo&enja portfolia hartija od vrednosti @ pasivan i

aktivan. Pasivna politika predvi&a suzdržanost od menjanja prvobitno načinjenog skupa hartija,

pa je tako veoma bitna prvobitno formirana struktura portfolia. Kupi i dri pasivna politika

odnosi se na jednokratnu kupovinu različitih hartija, čija se struktura neće u budućnosti

drastičnije menjati.36 Pored nje, postoji i politika ulaganja u indekse, odnosno diversifikacija

hartija, pre svega akcija, po ugledu na neki berzanski indeks.

>ktivna politika zahteva daleko više angažovanja menadžera, pošto ona podrazumeva

kontinuirane prodaje i kupovine vrednosnih papira, kako bi se povećao profit na osnovu

neravnotežnih cena akcija i obveznica na tržištu. Prema tome, ova politika se zasniva na

otkrivanju hartija sa cenama koje nisu u ravnoteži, pa je neophodno angažovanje investicionih

analitičara koji bi premanentnim praćenjem došli do potcenjenih, odnosno precenjenih akcija ili

obveznica.

Pravljenjem portoflia postiže se diversifikacija ulaganja koja dovodi do smanjenja rizika

ulaganja. *iversifikacija je, u osnovi, kombinacija dva ili više instrumenta čiji se prinos kreće u

različitom smeru tako da se pojedinačni prinosi kompenzuju držanjem portoflia. (izik portoflia

je manji od rizika svakog pojedinačnog instrumenta koji se u njemu nalazi. "uštinska korist

diversifikacije leži u činjenici da ona smanjuje ukupni obim rizika kojem je investitor izložen.

Performanse portoflia zavise od izbora hartija od vrednosti koje u njega ulaze, pa tako traganje

za podcenjenim akcijama, uočavanje onih sa me&usobno niskim koeficijentom korelacije,

18 ?rozdanivić, (., (adojičić, ., esić, .,) ,konomija preuetništva, !ehnički fakultet u Bačku,499:.str.3:E.

19 ?rozdanivić, (., (adojičić, ., esić, .,) ,konomija preuetništva, !ehnički fakultet u Bačku,499:.str.3:E@3:7.




Be#inst%eno na(ol(e "ešen(e i&meu o%e #%e o')i(e ne 'osto(i. =

#u!om "oku ono &a%isi o# '"e*e"en)i(a ula!aa, s'"emnosti na "i&ik, kao i

ste'ena lik%i#nosti ulo/eni s"e#sta%a ko(i (e ula!au u konk"etno( situa)i(i

'ot"ean. a#a (e u 'itan(u k"atak "ok, in%esti)ioni *on#o%i nisu #o"o

"ešen(e, &o! k"atko"oni Auktua)i(a )ene in%esti)ioni (e#ini)a. = tom

slua(u se šte#n(a u an)i ini kao ol(a o')i(a.

4.1.Obračun prinosa investicionih fondova

*a li ste se nekad zapitali kako to fondovi računaju prinos na kraju nekog perioda /

donjem delu teksta se nalazi formula za izračunavanje prinosa fonda i objašnjenje formule.

C=(А-B)B!1"" (#)

H @ promena prinosa fonda za dati period

> @ vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, poslednjeg dana

perioda, za koji se obračunava prinos fonda

5 @ vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda prvog dana perioda za

koji se obračunava prinos fonda

Primer)/zmimo da je) Poslednja vrednost1>2 Q 3499 dinara

-rednost prvog dana perioda za koji se obračunava prinos 152 Q 3399 dinara

C=(12""-11"")11"" ! 1"" (#)

C=$%"$ #

%aključak u datom periodu prinos investicionog fonda je povećan za 6,96<




4.2.rihodi i rashodi investicionih fondava

$nvesticioni fondovi mogu sticati dobit za svoje investitore, u osnovi na tri načina. Prvo

po osnovu dividendi i kamata primljenih od hartija od vrednosti u portfoliu. !rugo, ako

prodajući neku hartiju od vrednosti ostvare profit, tj. ako je prodaju po većoj ceni od nabavne, u

ovom slučaju se misli o realizovanoj kapitalnoj dobiti koja se po pravilu isplaćuje investitorima.

"re#e, ako do&e do rasta vrednosti hartija od vrednosti iz portfolia fonda, a time i do rasta N>-

fonda. Naravno investitorima niko ne garantuje da će po bilo kom od ovih osnova fond zara&ivati

a po trećem osnovu čak može i gubiti.

Prinos 1 yiel 2 predstavlja prihod po akciji plaćene akcionarima na osnovudividendi i kamata tj. po prvom osnovu prihoda fonda. bično se izražava kao

procenat nabavne cene akcija fonda. $splate 1istri#utions2 pored dividendi i kamata obuhvataju realizovanu kapitalnu

dobit tj. obuhvata sve isplate akcionarima @ po prvom i drugom osnovu prihoda

fonda. /kupni prinos 1total return2 pored isplate, obuhvata i nerealizovane kapitalne

dobitke koji se manifestuju u rastu N>- 1neto vrednost aktive2. +od otvorenih

investicionih kompanija investitori po pravilu ne dobijaju pun iznos ukupnog prinosa. /z menadžment proviziju, koja se oduzima pre formiranja N>- tu su i

druge provizije namenjene, uglavnom, pokrivanju troškova distributivno @

prodajne organizacije fonda.

Poslovanje investicionih kompanija vezano je i za niz troškova )

!eretni troškovi @ reč je o proviziji koja se plaća brokerima za usluge nabavke

harija od vrednosti, a u vezi sa izborom odgovarajućeg fonda. bično iznosi oko

7 <. 0onorari za investicione savetnike @ to je godišnja isplata savetniku

menadžerskog tima fonda i predstavlja kompenzaciju za analizu hartija od

vrednosti i usluga menadžmentu portfolia.




>dministrativni troškovi @ odnose se na plate osoblju fonda, troškove

iznajmljivanja prostora, honorare, knjigovodstvo i sl. $splaćuju se iz imovine

fonda i obično iznose manje od 9.8 < ukupne vrednosti imovine fonda godišnje. !roškovi transakcija @ to su provizije za brokerske usluge koje se plaćaju na

transakciji hartijama od vrednosti. *ok je brokerska provizija, koja se plaća na

bilo kakvu vrstu trgovine hartijama od vrednosti veoma mala, troškovi transakcije

mogu da budu značajniji, naročito ako je obrt portfolia brz. !rošak vezan za moguće gubitke hartija od vrednosti zbog aktivnog menadžmenta

portfolia @ u ekonomski efikasnim tržištima gubici zbog aktivnog menadžmenta

uvek će postojati ukoliko portfolio nije dobro diversifikovan.

snovni cilj funkcionisanja investicionih kompanija je realizacija prihoda koji se

srazmerno ulozima raspodeljuje akcionarima.4; Praktično, sav prihod od kamata i dividendi

distribuira se akcionarima koji onda plaćaju poreze prema običnim poreskim stopama.

4.3.!lo"a investicionih fondova na razvijeni# tr$i%ti#a

$nvesticioni fondovi svojim akcionarima pružaju mnoge korisne usluge. ne se u

konkurentskoj borbi za investitore, stalno inoviraju i unapre&uju u cilju privlačenja novih

investitora. gledaju se u nizu pogodnosti koje pojednostavljuju i olakšavaju poslove akcionara.

*ostupnost i jednostavna kupovina akcija investicionog fonda je od velike važnosti u

privlačenju novih akcionara. "lanjem čeka, telefonom ili posredstvom brokera, finansijskih

planera ili osiguravajućih agenata, kupovina akcija investicionih kompanija je svakako

jednostavna i brza. (adi dobijanja širokog spektra informacija, većinu fondova investitori mogukontaktirati i putem besplatnih telefonskih brojeva.

23 akšić, .,) Finansijsko tržište @ instrumenti i institucije, Akonomski fakultet u +ragujevcu, 4933.str.3=4.




ogućnost menjanja fondova unutar menadžment kompanije, je laka i gotovo uvek

prisutna kod investicionih kompanija sa više fondova. Po pravilu je bez provizije, a investitorima

daje mogućnost finansijske mobilnosti i usmeravanja investicionih sredstava.

>utomatsko reinvestiranje podrazumeva da investitor, bez ikakve provizije, može bilo

koji iznos svojih prihoda odrediti za automatsko reinvestiranje tj. ponovno ulaganje u fond.

>utomatsko povlačenje sredstava, odnosno ako je investitor prešao prag svoje ukupne

investicije u fond, on može ugovoriti da mu se od prihoda ili glavnice mesečno, kvartalno ili

godišnje automatski šalju čekovi, ako su prinosi fonda viši od fiksne isplate. statak, na zahtev

akcionara, može biti pod režimom automatskog reinvestiranja.

>utomatski investicioni plan, omogućuje regularno investiranje podjednakih iznosa u

dodatne akcije fonda. vim se izbegava rizik kupovine akcija u nepovoljnom trenutku i smanjuje

vreme očekivanja pravog trenutka za investiranje. !ako se po višim cenama kupuje manje, a ponižim cenama kupuje više akcija fonda.

Penzioni računi su sastavni deo ponude gotovo svake investicione kompanije. ni

zahtevaju posebne prijave za otvaranje računa i imaju niži prag investiranja. >kcije fonda su na

raspolaganju, kako organizovanim penzionim računima, tako i poreski beneficiranoj namenskoj

penzionoj štednji pojedinca.

vo su samo neke od najčešćih usluga koje su prisutne na razvijenim finansijskim

tržištima. "a razvojem tržišta i povećanjem konkurencije me&u investicionim kompanijama,

realno je očekivati da slične usluge se pojave i u "rbiji.

4.4.rospekt i izve%taj investiciono" fonda

Pre nego što investitor donese odluku o izboru investicionog fonda čije akcije želi da kupi

potrebno je da se dobro informiše o raspoloživim investicionim mogućnostima. +ada definiše

sopstvene investicione prednosti, treba da izabere najbolju investicionu kompaniju, koja

zadovoljava njegove zahteva i da obrati pažnju na ostvarene performanse i troškove fonda. *va




glavna izvora informacija o investicionom fondu su prospekt i izveštaj o poslovanju

investicionog fonda u prethodnom periodu.

Prospekt je zvanični dokument koji investitorima mora da stavi na raspolaganje neke

bitne informacije o poslovanju investicione kompanije. vaj dokument, po odluci +omisije za

hartije od vrednosti 1"AH u ">*@u2, poslednjih godina je pojednostavljen ali se mora ažurirati

najmanje jednom godišnje.4= / njemu se nalaze bitne informacije izložene na, relativno,

popularan način tako da ih potencijalni investitori bez teškoća mogu razumeti. %a one koji žele

dodatne informacije, na njihov zahtev, fond će im staviti na raspolaganje tzv. izveštaj o dodatnim

informacijama 1 !tatement of aitional information 2, poznatiji kao *eo 5 prospekta.48

Prospekat se može odnositi samo na jedan fond, ali može obuhvatiti i nekoliko srodnih fondova

unutar iste menadžment kompanije. ože biti objavljen kao samostalna publikacija, ili re&e, uz

dodatak formulara za prijavljivanje tj. pristupnice fondu./ prospektu se daju sledeće informacije)

./ Investicioni ciljevi fona - pri'o i kapitalni o#ici

0/ Investiciona politika - a li fon kupuje akcije rugi' fonova i a li investira u

inostrane i neovoljno likvine 'artije o vrenosti

1/ Investiciona ograni*enja - šta fon ne sme a u*ini tj/ njegova ograni*enja

2/ 3ransakcioni troškovi akcionara i struktura poslovni' ras'oa - ovi poaci se aju u

formi tv/ ta#ele proviija %fee ta#le

4/ Finansijska istorija fona - poaci o pri'ou po akciji+ kretanju vrenosti kapitala i

ta#ela poslovni' stopa

5/ 6etaljna analia investicionog riika portfolia - tržišni+ valutni+ politi*ki+ ekonomski+

regulatorni riik///

7/ 8#jašnjenje o kupovini i proaji akcija fona - pore na*ina ira*unavanja 9:)+

navoe se minimalni inicijalni inosi kupovine akcija+ minimalni nareni uloi na ve; otvoreni

ra*un i proviije koje se primenjuju pri kupovini i proaji akcij

</ Usluge koje investicioni fonovi nue akcionarima

24 akšić, .,) Finansijsko tržište @ instrumenti i institucije, Akonomski fakultet u +ragujevcu, 4933.str.384.

25 akšić, .,) Finansijsko tržište @ instrumenti i institucije, Akonomski fakultet u +ragujevcu, 4933.str.384.




=/ Informacije o savetniku fona i njegovim proviijama - poaci veani a vlasništvo

savetnika fona+ njegove vee sa poverenikom+ posrenikom transfera i potpisnikom fona/

.>/ Imena i arese ? neavisnog poverenika+ posrenika transfera///

../ !pisak ispla;eni' ivieni+ kapitalni' o#itaka i analia poreski' efekata na

investitore - poaci o na*inu i rokovima isplate istri#ucija+ mogu;nosti reinvestiranja u fon+

tretman tako kupljeni' akcija po pitanju proviija i poreske olakšice

.0/ Informacija o rugim raspoloživim fonovima unutar menažment kompanije/

Po odluci +omisije za hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dužni da pripreme i

publikuju godišnji i polugodišnji izveštaj akcionarima. nogi fondovi objavljuju i izveštaje za

kraće periode @ kvartalne izveštaje. ?odišnji izveštaj je najpotpuniji i mora da sadrži finansijsku

analizu poslovanja fonda sačinjenu od strane nezavisne revizorske kuće./z prospekat i izveštaj, investitorima se često šalju i dodatni promotivni materijal fonda

ili menadžment kompanije. !o mogu biti pregledne ilustracije performansi fonda ili grupe

fondova u proteklom periodu, porudžbenice za besplatnu dodatnu literaturu, zbir afirmativnih

novinskih tekstova o fondu, obrasci pristupnice fondu.

&.O'N()*N+ (N)'-((ON(H /ON0O)* ( ! '(+(

Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno

povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu.4: Hilj fondova je da pre svega obezbede

dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju

ekonomskog razvoja. $nvesticioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je

26 *ostanić, ?., ) Investicioni fonovi i kompanije a upravljanje @ izbor tekstova, 5eogradska5erza, 499:.




podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i

uvode je na tržište.

?eneralno, fondovi podstiču razvoj privrede, a istovremeno vrše pritisak i na banke,

predstavljajući dodatnu konkurenciju. /laganje u investicione fondove donosi zaradu od oko

49< na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 8<. +ao

rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinudene da povećaju kamatu na štednju, a

smanje kamate na plasmane. 'ondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije

obezbedujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici.

$straživanja i analize me&unarodnih eksperata pokazuju da će se u narednih deset godina

kroz investicione fondove u "rbiju sliti oko četiri milijarde evra. "tručnjaci smatraju da ne treba

forsirati ulazak inostranih fondova, koji su više nego dobrodošli, na domaće tržište, već treba

osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.

"vakim fondom upravlja društvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni

subjekt opšti sa okruženjem. *ruštvo za upravljanje se osniva isključivo kao zatvoreno

akcionarsko društvo i može da upravlja većim brojem fondova. *a bi se osnovalo, dužno je da

angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond i jednog ovlašćenog

internog revizora. Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanjamora da iznosi najmanje 499.999 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku poslovanja ne sme

pasti ispod ovog iznosa. *ruštvo za upravljanje je dužno da zaključi sa kastodi bankom ugovor o

obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno.4E +astodi banka ima ulogu da

otvara račune u svoje ime a za račun članova fondova, kako kod Hentralnog registra tako i kroz

mrežu globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinškim i depozitarnim kućama. / "rbiji

trenutno postoje samo četiri kastodi banke, od kojih po mišljenju >leksandre +raguljević

(ukovodilac kastodi odeljenja u 0-5 banci u "rbiji Fsamo dve rade kao prave kastodi bankeD.

+astodi banka nikako ne sme da bude povezano lice sa fondom.





$nvesticioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli

povećanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju troškova investiranja. !ako&e, donošenjem

svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. (azvoj investicionih fondova je dosta brz. /

0rvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u prošloj godini i trenutno iznosi oko 3,4

milijardi evra.47

5rzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti, ali se smatra da će

inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione

fondove. %a dalji razvoj fondova u "rbiji presudno će zavisiti od brzine širenja kulture

investiranja, jer većina ljudi ne zna razliku izme&u akcije i obveznice, a nekmoli šta je

investicioni ili penzijski fond. /deo investicionih fondova mogao bi biti mnogo veći da se na

%akon o investicionim fondovima ne čeka od 366E. godine. %akon o penzionim fondovima jedonet i na snazi je od 3. aprila ove godine. $ pored toga do sada nije registrovano nijedno društvo

za upravljanje penzijskim fondovima. "tručna javnost je zadovoljna tek usvojenim %akonom o

investicionim fondovima koji stupa na snagu od oktobra ove godine. / me&uvremenu se čekaju

podzakonska akta.

+omisija za hartije od vrednosti vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i

investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok kontrolu

rada društva za upravljanje penzijskim fondovima vrši Narodna banka. +ao što smo spomenuli,da bi se društvo za upravljanje registrovalo, mora imati odredenu strukturu zaposlenih u koje

spadaju i Fportfolio menadžeriD i F investicioni savetniciD, koji dobijaju dozvolu za rad od

+omisije za hartije od vrednosti.46 Preduslov da bi se dobila dozvola za rad jeste položen ispit.

!o je osnovni razlog zašto je +omisija za hartije od vrednosti organizovala kurseve od juna ove

godine za sticanje zvanja F investicioni savetnikD i Fportfolio menadžerD.






nogi stručnjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzeća. Prvi je da se

većinski delovi kapitala javnih preduzeća prodaju strateškim partnerima, dok bi se manji deo

kapitala pojavio na berzi. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uložio u

preduzeće. (azlika je u tome što bi se preduzeće u slučaju da strateški partner postane većinski

vlasnik verovatno ne bi širilo van okvira ovog tržišta. *ok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda

bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom slučaju cena preduzeća brže rasla.

Nema sumlje u to da bi preduzeće u oba slučaja sa prilivom svežeg kapitala modernizovalo

proizvodnju, poboljšalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samo treba dobro oceniti koja

mogućnost donosi veću korist.

"igurno je da će osnivanje domaćih investicionih fondova pozitivno uticati na rast cena

akcija na 5eleRu. Napokon ce $' kod nas zaživeti u pravom smislu, odnosno predstavljaće privredni subjekt koji prikuplja štedne uloge pojedinaca, da bi dalje ta sredstva plasirali na

novcanim tržištima i tržištima 0-.

&.STRANI INVESTICIONI FONDOVI I ZEMLJE U OKRUŽENJU

$nvesticioni fondovi su vrlo zastupljeni u razvijenim privredama sveta, gde predstavljaju

sastavni deo finansijskih tržišta. Neke od opštih karakteristika fondova su viša stopa prinosa od

prinosa na štednju u banci, jaka kontrola poslovanja fondova od strane državnih institucija bez

garancija ulagačima, javnost portfolia i poslovanja, itd.

Prosečna stopa prinosa investicionih fondova u razvijenim zemljama je od 7@38<

godišnje.

;9

/očljivi su veći prinosi na početku rada investicionih fondova, koji se kasnije blagosmanjuju.

30 JJJ.in..netK...K!hread@investicioni@fond@G@focus@inves pristup sajtu 9;.96.4933., vreme pristupa 37)49)99.

http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_6/http:%2F%2Fwww.in..net%2F...%2FThread-investicioni-fond-%E2%80%93-focus-inves







!reba ukazati i na to da su i u najrazvijenijim zemljama investicioni fondovi ponekad

imali gubitke, pa čak dolazili i do potpunog bankrota.

+ada su u pitanju zemlje u našem okruženju, uočljivo je da su mnoge zemlje donele

zakone o investicionim fondovima pre nego što je to bio slučaj u "rbiji)

akedonija @ sredina 499E.

Hrna gora @ početak 499E.

0rvatska @ početak 366E.

5osna i 0ercegovina @ početak 4999.

$z navedenog proizilazi i uglavnom veći broj fondova u zemljama u susedstvu. 0rvatska,

koja prednjači u ovom segmentu finansijskih tržišta, ima čak 68 otvorenih investicionih fondova.

%animljivo je i to da fondovi zemalja u okruženju vrlo često ulažu u hartije od vrednosti zemalja

u svom okruženju. %načajan deo sredstava hrvatskih fondova je angažovan u srpskoj privredi.

bzirom na vrlo liberalan zakon o investicionim fondovima u Hrnoj ?ori i nejaku privredu u tojzemlji, za očekivati je i velika ulaganja investicionih fondova ove zemlje u "rbiju i ostale zemlje

u okruženju, ali i otvaranje društava za upravljanje investicionim fondovima kapitalom okolnih

zemalja.

/ "rbiji treba očekivati ekspanziju svih vrsta investicionih fondova. bzirom da je iza

hrvatske, srpska privreda najjača u regionu evropskih zemalja van Avropske unije, najverovatnije

je da će veliki deo ulaganja investicionih fondova iz tog regiona biti usmeren baš u srpsku

privredu.

!ako&e, očekuje se relativno veći prinos investicionih fondova zemalja koje su kasnije

dobile zakone o investicionim fondovima, u narednih nekoliko godina.




Na kraju, treba pretpostaviti da će po modelu hrvatskog tržišta, veliki deo štednje

stanovništva biti preusmeren iz banaka u investicione fondove.

&.1.'*+, /0 34/5036 703,04 8 S9: *038

$nvesticioni fondovi su u "rbiji relativno nova stvar, pošto je %akon o investicionim

fondovima donet polovinom 499:. godine, a u praksi počeo da se primenjuje početkom 499E.kada je i prvi fond je počeo sa radom. Prvi fond u "rbiji, 6elta Plus, osnovan je februara 499E. i

od tada do danas zabeležio rast investicione jedinice od preko ;9<, dok je sledeći fond, 'ima

Pro:ctiv, otpočeo sa radom početkom maja prošle godine i od tada ostvario rast investicione

jedinice od 3,E<, pri čemu je polovinom oktobra, taj rast bio 3;<. ;3 !renutno drugu po veličini

vrednost investicione jedinice ima fond Focus Premium, koji je sa radom otpočeo početkom

septembra 499E. i od tada do danas ubeležio rast investicione jedinice za 4<, dok je polovinom

novembra taj rast bio 34<.

Najnoviji fond na srpskom finansijskom tržištu, 6elta 6ynamic, otpočeo je sa radom ;9.

januara, pri čemu je važno istaći da je on prvi fond rasta vrednosti imovine, što znači da će

najmanje E8< svoje imovine ulagati u akcije. tvaranje novog tipa fonda veoma je značajno za

ovaj sektor u "rbiji, pošto je dosadašnjih šest fondova mešovitog tipa, pa investitorima nije

ponu&ena alternativa. +ako fondovi rasta imovine obezbe&uju veću zaradu, ali i srazmerno veći

rizik, prepušteno je investotirma da odluče kome će poveriti svoja sredstva.

/koliko pogledamo zemlje regiona, odnosno zemlje bivše ugoslavije, videćemo da se

"rbija nalazi na samom začelju i kaska sa razvojem sektora investicionih fondova. "lovenija, kao

jedina članica A/ od zemalja bivše ugoslavije, logično, prednjači po pitanju sektora investionih









fondova, pa tako u "loveniji danas radi oko 4E9 fondova najrazličitijih vrsta. "lična je situacija i

u 0rvatskoj gde trenutno posluje čak 334 fondova, pri čemu su prvi otvoreni još 4993. godine.

5itno je istaći da u ove dve države postoji jasna disperzija izme&u fondova različitih tipova, pa

tako u hrvatskoj postoje akcijski, obveznički, mešoviti i novčani fondovi, dok je kod nas situacija

drastično drugačija, jer svi fondovi koji trenutno posluju su mešoviti.;4

+oliki je potencijal investicionih fondova, pokazuje i podatak da je najveći rast u 499E. u

0rvatskoj, imao fond Ilirika JI, , ostvarivši rast investicione jedinice od čak 87,38<. "lovenačka

kompanija $lirika, odavno posluje i u "rbiji, a krajem 499E. osnovan je i fond pod istim imenom.

" obzirom na krizu koja na 5eogradskoj berzi traje duže od pola godine, dovela je do toga da

investicioni fondovi u "rbiji ne zabeleže značajnije skokove vrednosti investicionih jedinica.

$ druge bivše republike prednjače po broju investicionih fondova, pa ih tako u 5osni i0ercegovini ima 47, od čega 3E u (epublici "rpskoj, a 33 u 'ederaciji 5i0, dok u akedoniji

postoji 34 registrovanih investicionih fondova.;; / prilog činjenici da je "rbija poprilično

zaostala za zemljama regiona, govori i podatak o sumi neto aktive fondova u 0rvatskoj, koja u

januaru 4997. iznosi oko =,3 milijarde evra, dok suma neto aktive fondova u "rbiji iznosi tek

nešto manje od 89 miliona evra.

+ako je finansijsko tržište gladno za novim investicijama, a pri tom postoje i značajna

sredstva oročena u bankama, bez veće mogućnosti za alternativno ulaganje, realno je očekivatisnažan razvoj sektora investicionih fondova u budućem periodu.













;.INVESTICIONI FONDOVI NA RAZVIJENIM SVETSKIM

TRŽIŠTIMA

$majući u vidu da su od njihovog nastanka i pored raznih drugih formi koje su vremenom

iz njih proizašle, zatvoreni i otvoreni fondovi ostali predominantni tipovi investicionih fondova,

u nastavku rada ću se fokusirati na otvorene fondove i na njihovu karaktersitičnu vrste i podvrste.

Pošto je ova vrsta finansijskih posrednika najveći razvoj doživela na tržištu "jedinjenih

američkih država, to će u ovom delu rada objašnjenje karakteristika i značaja investiranja u

investicione fondove biti bazirano na američkom modelu. / nastavku rada fokusiraću se samo na

otvorene fondove, iako su prvi fondovi osnivani kao zatvoreni. (azlog za ovakvu odluku je tajšto su otvoreni fondovi razu&eniji, pružaju veći obim usluga njihovim vlasnicima, i što je na

koncu, vrednost njihovog vlasništva u globalnim terminima posmatrano, veća od vlasništva

kojim upravljaju zatvoreni fondovi.

;.1.O/403 34/503 703,04

Premda datiraju još od dvadesetih godina II veka, svoj puni procvat otvoreni fondovidoživeli su tek pedesetak godina kasnije, s nastankom fondova novčanog tržišta.

Povećanje broja fondova i njihove vrednosti, kao i vrednosti kapitala pod njihovom

upravom, pratio je razvoj FproizvodaC koje ovi fondovi nude širokoj publici. /spešnost

investiranja u otvorene, ali i u zatvorene fondove, zahteva poznavanje karakteristika pojedinih

vrsta hartija od vrednosti, funkcionisanja njihovih tržišta, karakteristika samih fondova, ali i

investicionih tehnika. !ako&e, potrebno je poznavati ekonomske uslove na domaćem tržištu, kao

i na internacionalnim tržištima, jer većina fondova danas disperzira i valutni rizik, kupujući za

svoj portfolio hartije izdate u drugim državama.

tvoreni fond je diverzifikovani portfolio akcija, obveznica ili drugih hartija od

vrednosti, kojim upravljaju profesionalni menadžeri ili tim menadžera. "vaki fond mora biti

registrovan kod nacionalne regulatorne institucije i ispuniti zakonski definisane zahteve u

pogledu visine osnivačkog kapitala i obaveza prema akcionarima i prema državi 1u smislu




poreza2. %adovoljenje zakonskih uslova garancija je investitorima, da odre&eni fond ispunjava

osnovne i specifične norme zaštite investitorskih prava, kao i prava države u smislu oporezivanja

i plaćanja ostalih dažbina.;=

sim postojanja pojedinačnih, vremenom su nastale i tzv. FfamilijeC otvorenih fondova,

koje u svom sastavu uključuju i fondove tržišta novca, fondove akcija i fondove obveznica. ;8

*o stvaranja familija fondova došlo je zahvaljujući nastojanju menadžera da se izbore za

što veći iznos investitorskog kapitala. !o je bilo moguće učiniti praćenjem razvoja novih

proizvoda na tržištu i reakcija investitora.

Pored prednosti koje nude svi tipovi investicionih fondova u odnosu na druge tipove

investiranja, otvoreni fondovi imaju jednu specifičnu prednostS visoku likvidnost. na je kod

otvorenih investicionih fondova rezultat postojanja obaveze kontinuiranog otkupa investicionih

jedinica fonda.

;.2.K// 0/4036 34/5036 703,04

Naziv otvorenih fondova nastao je otuda što oni zainteresovanim i platežno sposobnim

investitorima kontinuirano emituju investicione jedinice ili udele, i od njih ih i otkupljuju.;:

+apital prikupljen prodajom investicionih jedinica, fond investira u raznovrsnu aktivu

zavisno od investicione politike fonda objavljenoj u njegovom prospektu, dok se neto otkupiinvesticionih jedinica otvorenog fonda vrše likvidiranjem dela aktive fonda. -rednost

investicione jedinice otvorenog fonda uvek je jednaka N>- fonda obračunatoj deljenjem

vrednosti aktive fonda sa brojem njegovih investicionih jedinica.

9ett assett value 1po akciji2 izračunava se kao)

34 +ohn, .,) Financial Institutions an Markets, 366=.str.43;.

35 +ohn, .,) Financial Institutions an Markets, 366=.str.43;.

36 "tefano Preda, editor) 'unds and Portfolio anagement $nstitutions, Alsevier "cience Publiher5.-.3663




U8<30 4+3/40 - 094>

NAV = ??????????????????????????????????????????

90: >,/6 34/5036 :,35 703,

Pri tome se pod ukupnim vlasništvom podrazumeva trenutna vrednost, odnosno cena svih

hartija koje se nalaze u portfoliju fonda T eventualno postojeća gotovina.;E

/ ovome leži specifičnost otvorenih fondova u odnosu na druge investicione kompanije,

jer se cena njihovih investicionih jedinica uvek utvr&uje na osnovu tekuće vrednosti njihovog

trenutnog portfolija, a ne na osnovu odnosa ponude i tražnje za njima, kao što je slučaj npr. sazatvorenim fondovima. Bak i kad otvoreni fond postane zatvoren za dodatno investiranje

kapitala, otkupna cena njegovih investicionih jedinica i dalje se računa na osnovu njegove N>-.

$pak, uprkos ovakvom definisanju cene investicionih jedinica otvorenog fonda, one mogu biti

promenjene dodavanjem, odnosno oduzimanjem prodajne marže, što je slučaj kad se prodaja

investicionih jedinica otvorenog fonda vrši preko banke ili brokera. /koliko investitor kupi

investicionu jedinicu direktno od otvorenog fonda, prodajna marža se ne naplaćuje, i tada je cena

udela jednaka N>- portfolija.;7

Neto vrednost vlasništva, odnosno aktive fonda, obračunava se jednom dnevno, na

osnovu tržišnih cena na zatvaranju berzi, odnosno trgovanja udelima u fondu. N>- fluktuira

zavisno od promenama u vrednosti portfolio holdinga. Hene ili N>- za individualne fondove

mogu se pronaći u dnevnoj štampi, na stranicama na kojima se izveštava o trgovanju fondovima

koji se kotiraju na berzi, ili se ove informacije mogu dobiti direktno od fonda. / sledećem

prikazu ilustrovan je obračun N>- za neki hipotetički fond.

37 "tefano Preda, editor) 'unds and Portfolio anagement $nstitutions, Alsevier "cience Publiher5.-.3663

38 "tefano Preda, editor) 'unds and Portfolio anagement $nstitutions, Alsevier "cience Publiher 5.-.3663




"abela 1. 8#ra*un 9:) 'ipoteti*kog fona+ u ,U@

Pozicija Iznos

<oto%ina i ek%i%alenti !oto%ine 200.000

Ck)i(e u 'o"t*oli(u i n(io%a t"/išna )ena

10.000 ak)i(a kom'ani(e C )ena 'o ak)i(i

50 E=>

500.000

20.000 ak)i(a kom'ani(e )ena 'o ak)i(i

30 E=>

600.000

50.000 ak)i(a kom'ani(e ; )ena 'o ak)i(i

08 E=>

400.000

/kupna tržišna vrednost ukupnog stoka akcija

1.500.000/kupna aktiva 13. T 4.2

1.700.000inus obaveze

100.000/kupna neto aktiva 1N>-2

1.600.000

5roj izdatih udela fonda100.000

Neto vrednost aktive 1N>-2 po udelu

16.00

$z prikaza je vidljivo da N>- zavisi kako od cena akcija u portfoliju fonda, tako i od

iznosa gotovine koja se nalazi u posedu fonda, ali i o broju emitovanih udela. / otvorenom

fondu, zbog potrebe otkupa investicionih jedinica fonda uglavnom postoji dovoljna količina

gotovog novca. na je na raspolaganju i da se iskoriste povoljne prilike na tržištu za kupovinuhartija od vrednosti, za koje menadžment fonda oceni da će povećati N>- fonda.

$znos gotovine raste u onim danima kad fond emituje i prodaje nove udele.

Najverovatnije istovremeno, rasće i broj akcija u fondu, a zavisno od njihovog kvaliteta, u

manjoj ili većoj meri porastće i N>- fonda. / periodima kad narastaju zahtevi akcionara fondu




za otkupom udela, iznosi gotovine koju fond drži će se smanjivati. /koliko raspoloživi iznosi

gotovine ne budu dostatni, menadžeri će morati prodavati deo udela, da bi zadovoljili aktuelne

zahteve za otkupima udela u fondu. !ako se i broj trenutno emitovanih udela u otvorenom fondu,

koji su u rukama vlasnika fonda, u kontinuitetu menja.

Hena udela u otvorenom fondu nije isto što i N>- fonda, pa ni njene dugoročne promene

nemaju isti značaj kao višegodišnje promene u cenama udela. Naime, kad bi otvoreni fond od

svog nastanka u portfoliju držao uvek iste akcije, kad ih ne bi ni kupovao ni prodavao iz svog

portfolija, N>- njegovog portfolija bila bi odraz vrednosti akcija koje fond ima u portfoliju.

e&utim, menadžeri fondova kontinuirano kupuju i prodaju akcije za portfolio fonda,

ostvarujući pri tome i gubitke i dobitke. Nakon isplate kapitalnih dobitaka, N>- fonda pada za

iznos izvršene distribucije, kao i nakon emitovanja novih investicionih jedinica fonda.

;[email protected]+> 0/4030* 703, 3:*040* 3,3/

Podaci o otvorenom fondu mogu se naći u tzv. Ctabeli po akcijama, odnosno udelimaD,

koja je gotovo najkorisniji deo prospekta fonda, a može se naći i u njegovom polugodišnjem i

godišnjem izveštaju. / njoj su sadržani podaci od poslednjih deset godina poslovanja fonda,

odnosno od njegovog samog početka, ako je fond Fmla&iC od deset godina. Performanse fonda

potrebno je razmatrati u dva osnovna domenaS u terminima ukupnog povrata i osetljivosti fonda.

;..U8<3 <04/

*a bismo bolje objasnili način na koji se formira ukupan povrat, uzećemo primer tabele

Fpo udeluC jednog hipotetičnog fonda. / otvorenom fondu postoje tri komponente koje čine

ukupan povrat)

"abela $. AB fon+ 3a#ela Dpo ueluE %a stanje uela tokom goine




Kraj godine !1. dece"#ar

1$$1 1$$0 1$%$

1 & ! 4

P%&'(!& & "%()K(*& P( U!+,U

3. Prihod od investicija4. inus troškovi;. Neto investicioni prihod

=. *ividende od neto investicionog prihoda

A/( 9.49

9.39

9.39

19.392

E=> 0.14

0.10

0.08

0.08

A/( 9.37

9.96

9.98

9.98

KP&",+ P%(/++ P( U!+,U8. Neto realizovani i nerealizovani dobici:. *istribucije od neto realizovanih dobitakaE. Neto porast 1pad2 u N>-7. N>- na početku godine6. N>- na kraju godine

1.00

0.70

0.30

8.20

8.50

0.10

0.40

0.30

8.50

8.20

1.50

1.00

0.50

8.00

8.50S"(P+ & S"0+ P( U!+,U39. "topa troškova prema prosečnoj neto vrednosti33. "topa neto investicionog prihoda prema prosečnojneto vrednosti34. "topa obrta portfolija3;. "tanje udela 1u 9992 na kraju godineU

1,20

1,20

61

38.500

1,20

0.96

70

34.000

1,09

0.61

55

32.000

8vaj poatak na*ajan je ko otvoreni' fonova+ jer je #roj akcija imenjiv/




IvorG :l#ert J Freman V @uss Hiles+ o Mutual Funs Hork+ 9e Bork Institute of

Finance+ .==1+ 9e Bork/E8 Investicioni fonovi na ravijenim finansijskim tržištima

Pod tačkom 3 u tabeli dat je investicioni prihod koji se formira kao suma svih dividend

koje su postigle akcije iz portfolija fonda, kojima se dodaju svi prihodi od kamata zara&enih po

osnovu obveznica, ostalih dugovnih hartija, te ostali prihodi od portfolija. +ad se od

investicionih prihoda oduzmu troškovi, dobiju se 3/0 34/503 <60, . +oliki će biti iznos

dividende akcionara fonda, zavisi pre svega od važećeg poreza na prihod, odnosno na dobit, kao

i statutu samog fonda koji mora biti uskla&en sa odgovarajućim zakonima u svakoj zemlji. ;6 /

našem primeru pošlo se od pretpostavke da se 399< neto investicionog prihoda isplaćuje

vlasnicima investicionih jedinica fonda.

Pod tačkom 8 u tabeli nalaze se 3/0-+>043 3+>043 >,, odnosno gubiciod investiranja. Pod FrealizovanimC se podrazumevaju pozicije akcija i obveznica koje su

zatvorene, odnosno prodate, i njihovom prodajom ostvaren profit, odnosno zarada ili gubitak.

FNerealizovaneC su one pozicije koje još posedujemo. Pošto se iznos realizovanog profita

razlikuje od fonda do fonda i od godine do godine za jedan isti fond, to ne postoji fiksni

procentualni odnos izme&u iznosa u tački 8 i tački :.

Promena u N>- fonda reflektuje / 0,3030 <, 4,30/ /4 703,, koja još uvek

ima otvorenu poziciju. sim toga, iznos pod tačkom E uključuje bilo koji nedistribuirani neto

realizovani dobitak i @ ili neto investicioni prihod.

*inamika isplate ostvarenih prihoda vlasnicima udela u fondu zavisi od stepena

fokusiranosti portfolija na prihodS što je taj stepen veći, to je češća i frekvencija isplata, koje

moraju da se vrše minimalno jednom godišnje, dok neki to čine i kvartalno. =9 blik isplate kod

otvorenih fondova može biti u gotovini ili u dodatnim akcijama.

;..O983 >3: 88<30* <04/

39 / ">*@u, npr. %akon o porezima propisuje da se minimalno 67< od neto investicionog prihoda moradistribuirati, odnosno isplatiti akcionarima.

40 %akon o porezima u ">*@u zahteva da dividende od kapitalnih dobitaka budu objavljene pre ;3.34. tekućegodine. Pri tome, ove dividende se oporezuju u godini u kojoj su objavljene.




/kupan povrat kao pokazatelj ima najveći značaj za ocenu ukupnih performansi

otvorenog fonda. Procentualni iznos ukupnog povrata moguće je naći publikovan u dnevnim

novinama i ekonomskim magazinima, a može se obračunati i neposredno iz pokazatelja

dostupnih iz ovih izvora korišćenjem sledeće formule)

U8<30 ,/983 ,4,3, '03 8 NAV

U8<3 <04/ = ???????????????????????????????????????????????

NAV 3 <0/8 <0,

Podaci o N>- na početku perioda kao i njene promene mogu se naći u tabeli direktno,

dok iznos ukupno distribuirane dividende sadrži distribuirane neto realizovane dobitke i neto

investicioni prihod.

Na osnovu podataka za IW% fond iz gornjeg primera možemo izračunati ukupan povrat.

"vaki udeo u fondu koji ne naplaćuje maržu prilikom kupovine njegovih udela, kupljena 3.

januara 3663. godine, po N>- od 7,49 A/(, ima distribuciju od neto realizovanog dobitka u

iznosu od 9.E9 A/( i dividendu od neto investicionog prihoda u iznosu od 9.39 A/(. Na kraju

godine N>- je iznosila 7,89 A/(. /kupan povrat za 3663. godinu u iznosu od 3;,=4<

obračunat je na sledeći način)

".;" ".1" (G." ! G.2")

U8<3 <60, = ????????????????????????? = [email protected]#

G.2"

Posmatran sam za sebe, procenat ukupnog povrata govori relativno malo, pa ga je

potrebno posmatrati u komparativnom smislu. Pri tome se misli na posmatranje ukupnih povrata

u prethodnim godinama, koji mogu lako biti obračunati iz podataka sadržanih u tabeli iz gornjeg

primera. vaj obračun polazi od pretpostavke da su sve dividende isplaćene u gotovini, odnoso

da novac nije reinvestiran. Naprotiv, podaci o ukupnom povratu koji se mogu naći publikovani,




obično uključuju i reinvestirane dividende, jer ovaj pokazatelj na taj način obračunavaju

kompanije koje se profesionalno bave praćenjem pokazatelja poslovanja fondova.

/kupan povrat obračunat na gore opisani način prati ukupan povrat u periodu od jedne

godine ili manje, a za njegov obračun u dužem vremenskom okviru koristi se geometrijski ili

kapitalizovani prosek godišnjeg povrata.

bračun ukupnog povrata razlikuje se u odre&enoj meri kod otvorenih u odnosu na

zatvorene fondove. !ako se kod zatvorenih fondova, umesto cene investicionih jedinica fonda,

inicijalne i njene promene u posmatranom periodu, u obračun uzima neto vrednost aktive.

(azlog tome je što se cene akcija zatvorenog fonda uglavnom obračunavaju uz diskont, dok su

cene udela otvorenih fondova uglavnom vrlo bliske N>- fonda. %ato je ukupan povrat za udele

otvornog fonda moguće obračunavati korišćenjem N>- fonda.

;.&.S/0< /004

Po definiciji, ova stopa stavlja u odnos ukupne operativne troškove i neto vrednost aktive

fonda, odnosno prosek ove vrednosti. e&u troškove ne ubrajaju se brokerske takse na

transakcije fonda, ali većina drugih troškova ulazi u obračun ove stope. 5rokerske takse ulaze u

troškove koji se oduzimaju od prihoda od investicija da bi se dobio neto investiconi prihod. /

obračun ukupne stope troškova nekog otvorenog fonda ulaze sledeći troškovi)

a2 troškovi fona po osnovu araa menažmenta kompanije koja upravlja fonomS

troškovi upravljanja fondom 1uključuju zarade menadžmenta za usluge upravljanja, savetovanja i

manipulisanja sa hartijama iz i za portfolijo2, kreću se u rasponu od EE Investicioni fonovi na

ravijenim finansijskim tržištima 9,;< do 3,9< godišnje od N>- fonda. 'ondovi koji za

menadžerske zarade plaćaju najveću maržu od 3< dužni su da to naglase u svom prospektu. !a




informacija važna je za investitora u smislu upore&enja sa realizovainm performansama fonda,

jer govori da li menadžeri vrede onoliko koliko su plaćeni.=3

b2 proajni troškovi, jer otvoreni fond kontiuirano emituje udele i prikuplja kapital što

generiše troškove za prodaju udelaS

c2 troškovi servisiranja usluga akcionarima, za usluge vo&enja akcionarskih izveštaja,

vo&enja penzionih planova akcionara, računa za automatsko investiranje i reinvestiranje, itdS

d2 troškovi isplate araa agentima *uvarima i transfernim agentimaS

e2 troškovi ispunjavanja akonski' o#aveaS

f2 troškovi reklamiranjaS

g2 troškovi otplate kamata na uete kreite %ako fon uima kreite i

h2 troškovi isplate plata irektorima.

"ve uračunate vrste troškova navode se u izjavi fonda o operacijama koje sprovodi. ?ore

navedeni troškovi dodaju se porezu i dobija se ukupan operativni trošak koji se deli sa neto

vrednošću aktive fonda 1koristi se prosečna neto vrednost aktive za odre&eni mesec, ili za

godinu, zavisno od toga za koji period se stopa računa2.

88<3 0</43 /0 703,

ST = ???????????????????????????????

<03 3/0 /4 703,

-rednost stope troškova može se kretati u širokom rasponu od svega 9,8< do čak 8< od

N>-. Pri tome, poželjno je da ovaj procenat bude što niži, odnosno ispod 3<. -isina ovog

procenta ovisi od nekoliko faktora)

41 enadžmentska kompanija može se, u ugovoru sa fondom kojim upravlja, obavezati da će postupno smanjivatimaržu sa rastom vrednosti aktive fonda 1npr. za prvih 89.999 A/(> vrednosti aktive marža je 9,E<, kad poraste na79.999 A/(> smanjuje se na 9,:<, itd.2. vakva politika nije korektna u odnosu na prvobitne kupce akcija takvogfonda, te investitori obično izbegavaju fondove čije menadžment kompanije imaju ovakvu politiku.




prvi me&u njima jeste tip fonda i vrsta njegove strategijeS kod indeksnih fondova i kod

onih čiji je gro portfolija sastavljen od akcija iz sastava nekog od kompozitnih indeksa, a

koji slede strategiju kupi i dri, ta stopa je relativno niska. Nasuprot tome, fondovi malih

kompanija, odnosno agresivno rastuće strategije, koji često mjenjaju strukturu njihovih

portfolija vrše mnogo trgovanja i imaju više troškove, što se odražava i na stopu troškova.

%avisno od uspešnosti poslovanja fonda, ova stopa može fluktuirati od godine do godine,

te je radi sticanja tačnije slike, neophodno obračunati prosek ove stope za poslednjih ; do

8 godinaS drugi važan podatak u odre&ivanju ove stope jeste veličina fondaS veliki fondovi izvlače

korist u smislu smanjenja troškova usled ekonomije obima, što malim fondovima nije

mogućeS više troškove imaju oni fondovi čiji portfolijo je i internacionalno diverzifikovanS više troškove imaju i fondovi akcija u odnosu na fondove čija su portfolija uglavnom

sastavljena od hartija sa fiksnim prinosom.

+ad se posmatra stopa troškova nekog fonda, upore&uje se njena sadašnja vrednost sa

prošlim stopama, kao i sa sadašnjim i prošlim vrednostima drugih fondova istoga tipa i veličine.

$nsistiranje na sniženju troškova motivisano je povećanjem povrata fonda. !o je naročito

važno za fondove obveznica koji obezbe&uju fiksan prinos na investiciju, odnosno na proizvode

dugoročne performanse tipa onih raspoloživih na tržištu akcija. sim u standardnoj tabeli zarada,investitor može naći korisne informacije o potencijalnim troškovima fonda u njegovoj F$zjavi o

operacijamaC koja se pojavljuje u polugodišnjim i godišnjim akcionarskim izveštajima. >ko je

stopa troškova posmatranog fonda neumereno visoka, iz ove izjave moguće je steći utisak o

izvorima razlike u visini troškova toga, u odnosu na ostale fondove. $zjava o operacijama sadrži i

informaciju o eventualnom fondovom investiranju u druge fondove, čime se uvećavaju troškovi

posmatranog fonda, usled nadgra&ivanja troškova.

/ zemljama sa visoko sofisticiranim finansijskim tržištima zakonski je nametnuta

primena standarda, po kojima su otvoreni fondovi obavezni da sve vrste troškova koji čine

operativni trošak, prikažu u tzv. Fstandardnoj tabeli zaradaC, koja se obično publikuje na samom

početku prospekta. !akva tabela podeljena je u tri sekcijeS u prvoj se nalazi sažetak troškova od

akcionarskih transakcija, u drugoj promene, odnosno pad operativnih troškova fonda. / trećoj

sekciji obično se obra&uje standardizovan hipotetički primer efekata troškova u toku vremena,




što omogućava auto @ komparaciju fonda u vremenu, kao i sa drugim fondovima sličnog tipa

1npr. period posmatranja je 8 godina, a investirani iznos je standardizovan na 3.999 /"* ili u

drugoj domaćoj valuti2. edan takav primer za otvoreni fond u ">*@u sledi u nastavku.

"abela . Ilustracija marži fona saržana u prospektu

Troškovi transakcija akcionara '() *ond +,- ond

aksimalna prodajna marža primenjena pri kupovini

1procenat od ponu&ene cene26,00 0

aksimalna '"o#a(na ma"/a na "ein%esti"ane

#i%i#en#e

0 0

-aštitna kontin!ent '"o#a(na ma"/a 0 0

tku'na ma"/a 0 0

a"/a &a "a&menu 0 0?odišnji operativni trošak

1procenat od prosečne neto aktive2

akna#a &a in%esti)ioni sa%et 0,70 0,70

12@1 nakna#a %"sta 'o"e&a 0 0,75

stali t"oško%i 0,50 0.50

=ku'ni o'e"ati%ni t"oško%i 1,30 1,95

IvorG :l#ert J/ Freman V @usss Hiles+ o Mutual Funs Hork+ str/ 7<




/prkos očitoj prednosti fondova koji ne naplaćuju prodajne marže, investitori ipak ne

ignorišu one koji ih naplaćuju, i to iz više razloga. Najvažniji me&u njima je pružanje stručne

pomoći koju profesionalci prodaje obezbe&uju investitorima sa skromnim znanjem u odabiru

investicija koje najbolje odgovaraju njihovoj sklonosti ka riziku i ostalim ličnim preferencijama.

*rugi razlog je taj da se ovakvi fondovi više reklamiraju, privlače više kapitala, i na osnovu

ekonomije obima mogu sniziti svoje stope troškova ispod nivoa onih koje imaju fondovi koji

maržu ne naplaćuju. !ako&e, kad se radi o FvelikimC kupcima, oni ostvaruju korist od kupovanja

velikih paketa investicionih jedinica otvorenih fondova, te postižu nižu maržu. =4 sim toga,

razlozi za kupovanje FopterećenihC fondova su i u lakovernosti investitora, odnosno u

nerazumevanju suštine odnosa troška i zarade.

e&utim, bez obzira na sve potencijalne i primenjene metode sniženja operativnih

troškova, oni ipak ispoljavaju tendenciju konstantnog rasta. Naime, fondovi su vremenom razvilicelu paletu servisnih usluga akcionarima, čije obezbe&ivanje košta. sim toga, zarade menadžera

su u stalnom porastu, zahvaljujući mogućnosti kvalitetnih menadžera da insistiraju na većim

platama, što onda vuče naviše i plate ostalih, manje kvalitetnih menadžera.

;.;.S/0< <30

Predstavlja jedan od tzv. FpomoćnihC pokazatelja, manje obuhvatnosti i važnosti od one

koja pripada ukupnom povratu. $ to iz razloga što ova stopa predstavlja samo pokazatelj prihoda,

a ne ukupnog poslovanja fonda. na se računa stavljanjem u odnos neto investicionog prihoda i

prosečne neto vrednosti. (aspon ove stope kreće se od reda 9<, što je karakteristično za fondove

koji akcentiraju aprecijaciju kapitala, dok oni koji se fokusiraju na ostvarivanje što većih prihoda

imaju stopu prihoda veličine i do =< ili 8<. / našem hipotetičkom primeru 1tačka 33 u tabeli4.;2, ova stopa iznosila bi 3,49< 119,39K7,;82 R 399Q3,492.

42 / ">*@u neki fondovi omogućavaju svojim investitorima da ostvare nižu maržu na osnovu izjavekoju potpišu, a u kojoj se obavezuju da u periodu od npr. 3; meseci izvrše investiciju koja dostižezahtevani prag za sniženje marže. " tim da se niža marža počne primenjivati od početka investiranja.




;.G.S/0< 09/ <0/70+:

vaj pokazatelj ukazuje na obim kupovina i prodaja hartija koje je menadžment ostvario.

"topa obrta definiše se kao odnos manjeg od iznosa kupovanih @ prodatih hartija iz portfolija, i

fondove N>-. +ao i kod zatvorenih fondova ovaj pokazatelj može iznositi 399<, što implicira

da menadžment drži kupljenu hartiju u portfoliju, u proseku godinu dana. Procenat od 89<

ukazuje na dvogodišnje držanje hartija u portfoliju, a onaj od 499< na polugodišnje. Prosečan

obrt portfolija kreće se u rasponu od E8< do 78<, znači oko 37 meseci ili nešto duže, premda se

može naići i na one sa stopom obrta portfolija i do 899<, ili čak i preko 3999<. va stopa

varirat će zavisno od investicione filozofije i strategije, te ciljevima investiranja svakog

pojedinog fonda. anju stopu imaće fondovi skloni dugoročnom promišljanju i prikupljanju

kvalitetnih i redovnih prihoda. Nasuprot tome, višu stopu imaće oni fondovi koji teže za brzim

ostvarivanjem velikog profita, kao i oni koji štite svoje portfolije od rizika upisivanjem opcija ili

kupovinom fjučersa. vaj pokazatelj tako&e se može naći u tabeli u prospektu Fpo akcijamaC,

odnosno u akcionarskim izveštajima 1u gornjem primeru pod tačkom 34, prosek za tri

posmatrane godine iznosi :4<2. +ao i druge pokazatelje, potrebno ga je posmatrati korišćenjem

komparativne i istorijske metode.

;.$.A3+> 3,3/ 703,

cena menadžmenta fonda i njegovih performansi vrši se prateći pokazatelje poslovanja

fonda kojim upravljaju. Pre svega, investitori očekuju da fond u koji investiraju posluje makar

toliko dobro koliko vodeći indeksi tržišta akcija, odnosno kao i indeksni fond. !ako su kvalitetni

menadžeri oni koji izlaze na kraj sa rizikom i minimiziraju gubitke, bez da se zaliću u nesigurne i

rizične investicije. -ažno je i da drže troškove pod kontrolom ne vršeći nepotrebnu kupoprodajuhartija iz i za portfolijo. !akvi menadžeri obezbe&uju dobre performanse i privlače investitore, a

aktiva fonda iz godine u godinu raste. Neki autori smatraju da je efikasnost performansi

menadžmenta potrebno procenjivati pre prema performansama portfolija nego prema

performansama cena akcija, odnosno investicionih jedinica fonda. !o iz razloga što se i povrat i




daljnju prodaju svojih udela ako menadžment ocenjuje da je fond postao FprevelikC u smislu

kvalitetne i poželjne diverzifikacije. / slučajevima preteranog rasta, dolazi do razvodnjavanja

ukupnih performansi fondaS performanse uspešnih hartija iz portfolija bivaju ublažene ispod

prosečnim performansama loših hartija. $z ovog razloga mali fondovi lakše postižu rezultate

bolje od proseka tržišta. e&utim, i veliki fondovi imaju izvesnih prednostiS pošto se pod

upravom menadžmenta nalazi veća aktiva, direktan efekat ekonomije obima je manja stopa

troškova. -eliki fondovi privlače i zadržavaju talentovanije menadžere. !ako&e, neka portfolija,

kao ona novčanog tržišta ili sastavljena od obveznica, mogu bolje poslovati sa većim

vlasništvom. vo iz razloga što se na fiksnim tržištima trguje u velikim blokovima.

3okovi gotovineS dok u otvoreni fond pristižu veliki iznosi gotovine 1usled prodaje

novoemitovanih udela tog fonda2, on može poslovati bolje nego u periodima kad nema priliva

novca. !ome postoje tri moguća razlogaS veliki priliv gotovine u jednom periodu može figurisatikao FjastukC za ublažavanje efekata koje pad tržišta ima po fond 1tada fond ne bi bio prisiljen

prodavati akcije iz portfolija da bi isplatio svoje akcionare koji donose akcije na naplatu fondu2.

*alje, dodatna gotovine u portfoliju, investirana u nove akcije može podići cenu udela datog

fonda. $z istog razloga, menadžer neće morati prodati akciju > da bi kupio akciju 5.

+ao što je već rečeno, leveriž ili finansijska poluga predstavlja pozajmljivanje novca u

cilju finansiranja dodatnih investicija, odnosno zara&ivanja dodatnih prihoda. $nvesticioni

fondovi finansijsku polugu koriste u periodima rasta tržišta. /koliko vlasništvo fonda poraste u

vrednosti, akcionari, odnosno vlasnici udela će od toga imati koristi zato što trošak duga 1po

zajmu uzetom uz fiksnu kamatnu stopu2 ostaje isti. *alje, ako prihod od vlasništva poraste više

od interesa koji je plaćen za pozajmljena finansijska sredstva, preosta će više prihoda za

distribucije vlasnicima takvog fonda. / situaciji pada vrednosti i @ ili prihoda od tako

finansiranog portfolija, njegove performanse pretrpet će proporcionalno veću štetu u odnosu na

portfolio koji nije eksterno finansiran. -eština procene stanja na tržištu, ovde se ispoljava kao

vrlo bitan kvalitet menadžeraS ukoliko pretpostave da će tržište početi da pada, oni mogu deo

vlasništva fonda pretvoriti u gotovinu ili u vrednosne papire sa fiksnim interesom.

K0H3: 733: <0+8*




'inansijsku polugu koristi veoma mali broj otvorenih investicionih fondova, od kojih

većina pripada fondovima koji investiraju u FvrućeC hartije od vrednosti. !ako fondovi agresivno

@ rastućih akcija ponekad koriste pozajmljeni novac u pokušaju da uvećaju dobitke kad su izgledi

na tržištu obećavajući. "ve dok troškovi pozajmljivanja @ kao refleksija kratkoročnih interesnih

stopa @ ostaju razumni a performanse portfolija dobre, korišćenje finansijske poluge je poželjno.

/ periodima pada tržišta korišćenje finansijske poluge može značajno povećati gubitke, pa se

otvoreni fondovi koji koriste finansijsku polugu neretko nalaze me&u onima sa najlošijim

performansama. !o se naročito potencira prilikom povećanog nu&enja udela fonda na otkup

samom fondu. !ada se fond zadužuje da bi izvršio isplate, ako ne može dovoljno brzo da proda

hartije iz svojeg portfolija da bi došao do gotovine, a i kad proda hartije iz portfolija, to ponekad

čini po nepovoljnim cenama što tako&e uzrokuje gubitke.

%akon o investicionim kompanijama u ">*@u, iz 36=9. godine, definiše da otvoreni

fondovi mogu pozajmljivati samo od banaka, da bi zadovoljili kratkoročne potrebe za

finansijskim sredstvima. 'ondovi su limitirani i utoliko što mogu da pozajme samo do 89< od

vrednosti njegove neto aktive. >ko vrednost portfolija raste, povećava se i stopa aktiva @

pozajmljena sredstva, ali u periodima pada vrednosti aktive, fond mora što je pre moguće

smanjiti svoj dug prema banci. !o može dovesti menadžment u poziciju da prodaje akcije podepresiranim cenama.

sim toga, na pozajmljena sredstva fond treba da plati i kamatu, koja se oduzima od

povrata na investicije fonda. !roškovi za otplatu kamata se obično prikazuju separatno od

operativnih troškova, kao posebna stavka u F!abeli po udelimaC. !ako korišćene finansijske

poluge postaje naročito nepoželjno i bolno u periodima rasta interesnih stopa i pada cena hartija

od vrednosti što obično prati jedno@drugo. e&utim, ovo su očigledne opasnosti, tako da većina

fondova uzima samo male zajmove da bi se izvršile isplate otkupa udela otvorenih fondova bez

likvidiranja odnosno prodaje akcija iz portfolija fonda.




ZAKLJUČAK

Prvi investicioni fondovi nastali su u ">*, krajem 49 @ tih godina prošlog veka

1institucionalnu formu dao im je 36=9 Investment Companies :ct 2, nakon čega su poslovi sa

fondovima doživeli globalni uspeh. 5roj investotora u fondove samo u ">* obuhvata danas više

od 79 miliona ljudi, odnosno svako drugo domaćinstvo investira u neki od fondova, pri čemu je

ukupno investirano više od X :.999 milijardi. Pored gore navedenih prednosti ulaganja kroz

investicione fondove 1a koji se očekuju da budu ostvareni u "rbiji primenom odredbi

novodonetog %akona o investicionim fondovima2, globalnoj popularnosti ovog vida investiranja

doprineo je još niz faktora, koje je kreirala praksa tokom vremena)

zahvaljujući nastanku različitih tipova fondova, moguće je izvršiti prilago&avanje svojih

investicionih planova svojim budućim potrebama) n.p. moguće je investirati u tzv.

fondove rasta 1 grot' funs2, radi finansiranja buducih troškova školarine, ili u tzv.

prinosne fondove 1income funs2 radi obezbe&enja sredstava za penziju, što je

investiranje u fondove dodatno učinilo atraktivnimS

opšte je prihvaćena praksa da je minimalan ulog za ulazak u fondove prilično nizak, usled

čega je investiranje u fondove dobilo dodatno na svom demokratskom karakteru i

popularnosti, te je broj fondova, različitog tipa, u stalnom porastuS




porastu popularnosti fondova doprineo je naravno i razvoj $nterneta, što je otvorilo

mogućnost za otvaranje računa u fondovima, uplate na te račune i druge transakcije

jednostavnim slanjem e@mail poruke.

/ savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova

kao novog tipa finasijskog posrednika. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital

putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u

akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države. Prema tome, investicioni fondovi vrše

intermedijaciju izme&u domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih

papira.

$nvesticioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinosna uložena sredstva.

/ našoj zemlji država ne garantuje gra&anima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva

investicionog fonda, dok u slučaju štednje, garantuje povraćaj u visini ;.999 Y po pojedinačnom

ulogu u banci.

+ada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, dosadašnja iskustva

govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 7@38<. +amatne stope na sredstva u stabilnim

čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od ;,8@E,8<. +amatne stope na sredstva u dinarima se

kreću od 7,8@36<. $z ovoga sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje

nekoliko procenata iznad 49<, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajući dosadašnji

prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenja.

Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društva za

upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najčešće nema nikakvih

naknada.

Na kraju možemo zaključiti da me&u finansijskim posrednicima na primarnom tržištu

kapitala posebno mesto pripada investicionim fondovima. $nvesticioni fondovi na razvijenim

tržištima kapitala imaju sledeće osnovne funkcije)




savetodavnu funkciju funkciju preuzimanja rizika i

funkciju prodaje prve emisije hartija od vrednosti.

>ngažovanje investicionih fondova kao posrednika od strane kompanije emitenta obavlja

se po odre&enoj ceni, koja ima karakter provizije, a u savremenoj ekonomskoj literaturi se zove

dobit od potpisivanja emisije. $nvesticioni fondovi su nastali, razvijali se i danas imaju ulogu

graditelja 1market mejkera2 primarnog tržišta kapitala u svetu. Pored položaja graditelja

primarnog tržišta kapitala na pojedinim nacionalnim tržištima kapitala investicioni fondovi

postaju i kreatori me&unarodnog tržišta kapitala.

LITERATURA

3.5urić %.,) Institucionalni investitori na finansijskom tržštu, 5eograd, #tampa Novi *om, 3667.4.Zirović, ., ) $ankarstvo, 5ridge Hompan, 4993.;.*ostanić, ?., ) Investicioni fonovi i kompanije a upravljanje @ izbor tekstova, 5eogradska5erza, 499:.=.[ukić, [., 5jelica, -., i (istić \.,) $ankarstvo, 5eograd, Bugura @ Print, 499;.8.Arić *.,) Finansijska tržišta i instrumenti, 5eograd, Bigoja #tampa, 499;.

5/,konomija o : o ) leksikon ekonomskih pojmova, redaktori ilica 5ogdanovic, Lazar#estovic. G 5eograd) 5eogradska otvorena škola ) *osije, 4994 5eograd) argo@artS

E.?rozdanivić, (., (adojičić, ., esić, .,) ,konomija preuetništva, !ehnički fakultet uBačku, 499:.

7.akšić, .,) Finansijsko tržište @ instrumenti i institucije, Akonomski fakultet u +ragujevcu,4933.6.eremić, %.,) Finansijska tržišta, /niverzitet. "$N?$*/N/, 5eograd, 4996.39.+idJell ". *avid, Peterson L. (ichard, 5lackJell M. *avid.,) Financial Institutions+ Marketsan Money, !he *rden Press, 0arcourt Hollege Publishers, /">, 4999.




33.+ohn, .,) Financial Institutions an Markets, 366=.34.+rneta, "., ) Portfolio 'artija o vrenosti, 5eogradska berza, 499:.3;.stojić, ".,) Implementacija tržista kapitala, Novi "ad , Palas, 4993.3=.(istić \. i dr,) Finansijska tržišta i #eranski menažment , -P#, Bačak, 499:.38.(istić \ i dr,) $ere i #eransko poslovanje, -P#, Bačak, 499:.

3:.#oškić, *.,) artije o vrenostiG Upravljanje portfolijom i investicioni fonovi+ 5eograd,Akonomski fakultet, 4999.3E.\ivković >., i (istić \.,) Upravljanje finansijskim i evinim poslovanjem, 5eograd , Bigoja#tampa, 4999.

37."l. ?lasnik (" br. =:K499:36%akon o hartijama od vrednosti, "lužbeni glasnik (". br. =EK 499:@ ;.

$nternet sajtovi)

49.forum.b64.netKtopicK;E:43@investicioni@fondoviKpageOOstOO=8, pristup sajtu 94.96.4933.,

vreme pristupa 43)49)99.43.parlament3.43.forumer.comK...Kfinansijska@trzista@[email protected], pristup sajtu94.96.4933., vreme pristupa 36)98)99.44.JJJ.if..comKdocK=E99343;K$nvesticioni@fondov pristup sajtu 93.96.4933., vreme pristupa49)89)99.4;.JJJ.in..netK...K!hread@investicioni@fond@G@focus@inves pristup sajtu 9;.96.4933., vreme pristupa 37)49)99.4=.JJJ.krediti.rsKclanciKinvesticioni@fondovi@sta@je@toK=K pristup sajtu 9=.964933., vreme pristupa 36);9)[email protected] OinvesticioniOfond.html pristup sajtu 98.96.4933., vreme pristupa 36);8)99.4:.JJJ.investicioni@fondovi.comKstaOjeOotvoreniOinvesticioniOfondOiOkojeOsuOnjegov.html pristup sajtu 9=.96.4933., vreme pristupa 44)98)99.4E.JJJ.investicioni@fondovi.comKkriterijumiOkodOodabiraOinvesticionogOfonda.html pristupsajtu 93.96.4933., vreme pristupa 37)=8)99.




http://www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/

http://www.investicioni-fondovi.com/ta_je_investicioni_fond.html

http://www.investicioni-fondovi.com/sta_je_otvoreni_investicioni_fond_i_koje_su_njegov.html

http://www.krediti.rs/clanci/investicioni-fondovi-sta-je-to/4/

http://www.investicioni-fondovi.com/ta_je_investicioni_fond.html

http://www.investicioni-fondovi.com/sta_je_otvoreni_investicioni_fond_i_koje_su_njegov.html



zavrsni rad investicioni fondovi suzana lazic.docx

Documents