zbornik matice srpske za filologiju i lingvistiku 2006, vol. 49, br. 2, str. 277-287

LEKSIKA TRADICIONALNE KULTURE U NASTAVISRPSKOG JEZIKA I KWIŸEVNOSTI1

Q I Q A N A N E D E Q K O V , Q I Q A N A P E T R O V A Å K I

UDC 371.3:811.163.41'373

Kratak sadrÿaj. U radu se sagledava leksika tradicionalnekulture u uxbeniåkoj literaturi za nastavu srpskog jezika i kwi-ÿevnosti. Na primerima se pokazuje veliki udeo ove leksike u uåe-niåkoj lektiri koja åesto onemoguãava punu recepcija teksta. Stogase predlaÿe boqe programirano i funkcionalno izuåavawe leksikei takva leksikografska obrada u kojoj ãe se ova leksika predstavitikao svojevrsni kulturni kod.

Kquåne reåi: interdisciplinarnost, lingvistika, lingvokul-turologija, leksikologija, etnolingvistika, metodika nastave srp-skog jezika i kwiÿevnosti.

1. Fenomen tradicije sve više je predmet interdisciplinarnihnauånih istraÿivawa koja se ne mogu odvojiti od prouåavawa jezika kaomedijuma ispoqavawa kulture,2 a da jezik treba da bude u centru paÿwepostoji još jedan razlog, a to je da se koncept kulture izraÿava i åuvajezikom (Bugarski 2005:11). O odnosu jezika i kulture govori i N. Tol-stoj istiåuãi etnolingvistiku kao nauku koja „…istraÿivaåa upuãuje narazmatrawe… odnosa… jezika i duhovne kulture… mentaliteta,… stvara-laštva, wihove meðuzavisnosti i razliåitih oblika wihove korespon-dencije" (Tolstoj 1995:31). Od svih jeziåkih nivoa u leksici najboqedolazi do izraÿaja korelacija izmeðu kulture i jezika, pa je i za ispi-tivawe jeziåkog izraza tradicionalne kulture najboqe analizirati lek-siku.

2. Tematska istraÿivawa leksike tradicionalne kulture u našimlingvistiåkim centrima uglavnom se sprovode interdisciplinarno, azasnivaju se na etnolingvistiåkom pristupu i prouåavawu jezika kaobitnog elementa kulture. Beleÿi se autentiåni jeziåki izraz na terenu,

1 Ovaj rad deo je istraÿivawa leksike tradicionalne kulture koja se sprovode nadva projekta na kojima se autorke bave ovom temom sa razliåitih aspekata: Q. Nedeqkovsa leksikološkog i etnolingvistiåkog, a Q. Petrovaåki sa metodiåkog i lingvistiåkog.Q. Nedeqkov je na projektu Dijalektološka istraÿivawa srpskog jeziåkog prostora (EDB148001) koje u celini finansira Ministarstvo nauke i zaštite ÿivotne sredine Repu-blike Srbije, a Q. Petrovaåki je na projektu Standardni srpski jezik: Sintaksiåka, se-mantiåka i pragmatska istraÿivawa, koji takoðe finansira Ministarstvo nauke i za-štite ÿivotne sredine Republike Srbije.

2 Polisemiåna leksema kultura u ovom radu shvata se kao kod R. Bugarskog u kwiziJezik i kultura: „…mi imamo na umu u nauci prihvaãeno antropološko shvatawe kulturekao naåina ÿivota…" (Bugarski 2005: 13)

a ispitivawa su usmerena na leksiku duhovne i materijalne tradicije.Jeziåki idiom u kojem je saåuvan tradicionalni tip kulture predsta-vqen je i u dijalekatskim reånicima za koje je graða takoðe sakupqenana terenu.

3. Sistematsko prouåavawe leksike tradicionalne kulture ne samona osnovu savremenih terenskih istraÿivawa, nego na osnovu pisanihizvora nije bilo ranije predmet istraÿivawa naših lingvistiåkihstruåwaka u veãem obimu.

Jedan od moguãih izvora podataka o našoj tradicionalnoj kulturimogu biti naši deskriptivni reånici. Koje podatke o našoj tradicio-nalnoj kulturi moÿemo dobiti iz ovih reånika? Analizom leksike tra-dicionalne kulture u RMS „…pokazano je da ispitivana leksika na-rodne duhovne tradicije… nije uvek predstavqena na naåin koji biomoguãio da se sagleda znaåewe, znaåaj i mesto ove leksike u poimawuduhovne tradicije na jeziåkom prostoru koji takav tip tradicije pozna-je" (Nedeqkov 2005:190). Leksikografska obrada leksike vezane za du-hovnu tradiciju u našim deskriptivnim reånicima bila je tema neko-liko radova. V. Vasiã ukazuje na problem odreðivawa parametara zautvrðivawe šta je „folklorni leksiåki fond u jednojeziåkom reåniku"(Vasiã 1995:159), a G. Vukoviã piše o folklornoj graði koja se tiåe re-ligijskih pojmova i istiåe da mnogi nazivi motivisani verovawima iobiåajima zahtevaju „etnološka tumaåewa" (Vukoviã 1995:259), dok Ÿ.Markoviã govori o neujednaåenom leksikografskom postupku u obradileksema iz ove tematske oblasti (Markoviã 1995:236). Govoreãi o lek-semama iz slovenskog folklora, V. Vasiã konstatuje da su „…regional-no distribuirane… najåešãe neaktuelne, odnosno nepoznate…" (Vasiã1995:165).

Kao znaåajan izvor podataka o našoj tradicionalnoj kulturi moÿeposluÿiti narodna kwiÿevnost kao i dela naših pisaca romantiåarai realista iz H¡H veka. Mnogi tekstovi iz HH veka, uglavnom su, posvojoj tematici vezani za neki prethodni, stariji period u odnosu navreme kada su nastali. Šta je zajedniåko za H¡H i prvu polovinu HHveka? To je vreme u kojem dominira odreðen naåin ÿivota i mišqewa,tradicionalni, patrijarhalni socijalni odnosi kao i specifiåan kul-turni kod koji se iz današwe perspektive identifikuje kao tradicija,a koji je bitno drugaåiji od naåina ÿivota, sistema vrednosti i odnosau društvu koji su karakteristiåni za drugu polovinu HH veka i savre-meni, aktuelni kulturni ambijent. Velike promene koje su se desile uHH veku: industrijalizacija, modernizacija u naåinu ÿivota i u po-sledwe vreme opšta globalizacija, potpuno su izmenile koncept kultu-re u najširem znaåewu reåi u odnosu na raniji period.

Zapaÿeno je da je veliki broj tekstova iz ove dve vrste kwiÿevnogstvaralaštva zastupqen u uxbeniåkoj literaturi i u obaveznoj lektiripredviðenoj u našem obrazovnom sistemu, pa smo smatrali da bi ana-liza nekih leksema iz ovako omeðenog korpusa mogla da posluÿi kao iz-vor podataka za moguãu leksiåku graðu koja se tiåe naše tradicije.

278 QIQANA NEDEQKOV, QIQANA PETROVAÅKI

Imajuãi u vidu sve promene u našoj kulturi, s jedne strane, i na-stavni plan i program srpskog jezika i kwiÿevnosti u našem obrazov-nom sistemu, s druge strane, trebalo bi tekstove sa tradicionalnom te-matikom i leksikom, predviðene za nastavni proces, na adekvatan na-åin pribliÿiti uåenicima a i mnogim profesorima koji se po tipukulture koju poznaju i u kojoj ÿive ne razlikuju bitno od svojih uåenika.

Upravo stoga, a takoðe i iz lingvodidaktiåkih i metodiåkih po-treba u radu, ÿelimo da se fokusiramo na leksiku tradicionalne kul-ture i da sagledamo probleme koji se u nastavi srpskog jezika i kwi-ÿevnosti javqaju kod uåenika i nastavnika pri obradi tekstova kojiobiluju ovim tipom leksike i da predloÿimo moguãnosti za wihovouspešno tumaåewe i boqe razumevawe kulturnih i socijalnih okolno-sti koje se odraÿavaju u odreðenom kwiÿevnom delu. Opredequjemo se zalingvokulturološki pristup u rešavawu problema, jer su ove leksemedeo tradicionalne kulture i imaju dominantnu kulturnu komponentu.Mislimo da one stoga zahtevaju tumaåewe åitavog lingvokulturološkogpoqa znaåewa oko sebe jer se odnose na sloÿene sociokulturološke ka-tegorije npr. na verovawa, obiåaje, pravila ponašawa, rodbinske odno-se, ÿivotne cikluse, stare zanate, vojsku, pojmove iz seoske kulture, ku-ãu i pokuãstvo, delove odeãe i obuãe i sl.

4. Novi koncepti obrazovawa zalaÿu se za šire kulturološkepristupe u osmišqavawu školskih predmeta i humanizaciju znawa.Ovi koncepti najboqe se mogu ostvariti u obrazovnim oblastima ipredmetima koji poåivaju na društvenim i humanistiåkim naukama iumetnostima, a posebno u nastavi jezika i kwiÿevnosti.3 Uvaÿavajuãinove kulturološke obrazovne paradigme, smatramo da bi i u nastavusrpskog jezika i kwiÿevnosti trebalo planski i sistematski uvoditipojmove, predstave i generalizacije iz kulture i duhovnosti naroda. Je-dan od naåina postizawa ovog ciqa je i boqe programirano i funkcio-nalno izuåavawe leksike kao svojevrsnog kulturnog koda koji omoguãavauspostavqawe komunikacije sa tekstovima svih vrsta.

U nastavi kwiÿevnosti åesto je oteÿana uåeniåka recepcija tek-stova naših starijih pisaca iz H¡H v. kao i onih iz narodne kwiÿev-nosti zbog nerazumevawa tradicionalne leksike koja nije više u upo-trebi u savremenom jeziku. Pošto je u školskoj lektiri i åitankamaveliki broj takvih tekstova (Petrovaåki 2004a), trebalo bi metodiåkiosmisliti korake tako da se uåenicima pribliÿi predmetna stvarnosti kulturni modeli u delima koje obraðuju. Prvi korak, nakon uvek ne-ophodne motivacije za prijem teksta, trebalo bi da bude tumaåewe nepo-znate leksike. Ali kako kad prava objašwewa i sam nastavnik teškomoÿe uvek da naðe?

LEKSIKA TRADICIONALNE KULTURE U NASTAVI SRPSKOG JEZIKA I KWIŸEVNOSTI 279

3 Kad su u pitawu nove koncepcije nastave jezika, treba istaãi lingvokulturologijui kulturološku lingvodidaktiku koje su konstituisane u Rusiji i drugim slavistiåkimzemqama u drugoj polovini 90-ih godina dvadesetog veka. Po wima ciq nastave jezika ni-je samo postizawe komunikativne kompetencije veã isto tako i kulturološke (sticawesistematizovanih znawa o kulturi i duhovnosti naroda).

U našoj metodiåkoj literaturi nema radova koji bi mogli biti ko-risni za praktiånu pomoã nastavniku u obradi lingvokulturološkihtema. Problem oteÿanog razumevawa tradicionalnog u kwiÿevnostizbog mnogih leksiåkih podruåja i semantiåkih krugova leksike koja jesasvim udaqena od iskustava današwih uåenika i na pojmovnom i naleksiåkom planu je uoåen (Nikoliã 1988:215), ali se on nije i rešavaokonkretno s obzirom na wegove specifiånosti. U metodiåkoj literatu-ri nastavnici mogu naãi uputstva o tome kako i kada u toku školskeinterpretacije kwiÿevnog teksta objašwavati nepoznate reåi (Iliã20033 340—342), ali ti postupci su okarakterisani kao sporedne meto-diåke radwe u funkciji tumaåewa teksta. Slaÿemo se sa ovim i istiåe-mo da reåi treba tumaåiti u kontekstu, ali kad su u pitawu nepoznatereåi iz tradicionalne kulture, koje su se izgubile iz svakodnevne ko-munikacije, potrebno je aranÿirati i širi sociokulturološki miqeda bi uåenici stvorili najpre predstavu o pojmu, a zatim i razumeliwegovo znaåewe. Naravno, ova leksika ne treba da uðe u aktivan reåniknaših uåenika, ali uz pravilna objašwewa moÿe da doprinese boqemdoÿivqavawu kulturnog modela u kojem je bila u upotrebi. Ponekad seobjašwewa ove leksike mogu naãi u boqe metodiåki pripremqenim iz-dawima uåeniåke lektire, ili u åitankama, u posebnoj didaktiåko-me-todiåkoj aparaturi, ali ona su nedovoqno sistematski prezentovana aåesto i neprecizna.

Da bismo pokazali koja leksika tradicionalne kulture moÿe iza-zvati oteÿano razumevawe teksta, odabrali smo segmente poetskih iproznih dela predviðenih nastavnim planom i programom u našemobrazovnom sistemu. Na primerima ãemo, analizom leksike u datomkontekstu pokazati koji se sve elementi leksiåkog znaåewa moraju obja-sniti da bi bilo pravilne recepcije teksta.

5. Primeri

5.1. NARODNA KWIŸEVNOST

Za ilustraciju ãe posluÿiti nekoliko nasumice odabranih stihovaiz dela narodne kwiÿevnosti predviðenih u nastavi predmeta Srpskijezik i kwiÿevnost åiju leksiku smo podvrgli semantiåkoj analizi priåemu smo se posluÿili postojeãom leksikografskom i gramatiåkom li-teraturom.

5.1.1. Kako obraditi leksiku iz stihova: Nije babo raskovao blago /Na naxake i na buzdovane… (narodna pesma Sveti Savo)?

babo — pošto nas ovde interesuje samo kontekstualno znaåewe, ne-ãe nam mnogo pomoãi, åak moÿe i da zbuni, ono što se moÿe naãi ureånicima. U reåniku turcizama A. Škaqiãa ova lesema definiše se:„otac, pooåim, deda, svekar, tast, uopšte stariji muškarac." U reånikuMatice srpske leksema babo ne definiše se nego se upuãuje na leksemubaba m (vok. babo) tur. = babo i daju se ista znaåewa kao u reåniku tur-


cizama. Korisnik reånika dobija informaciju da postoje dva oblikareåi sa identiånim znaåewem, a nema podatka o arealnoj zastupqenostipa se moÿe steãi utisak da su obe reåi zastupqene na celom jeziåkomprostoru. Da je oblik baba karakteristiåan za ekavske dijalekte, a baboza ijekavske korisnik neãe naãi u reåniku, a i polisemija ove leksemene vaÿi za sav prostor na kojem se govori srpski jezik (u Vojvodini ba-ba nema sva znaåewa ovde data), a glavno pitawe u vezi sa ovim stiho-vima je: ko je u stvari ovde babo? Kontekstualno znaåewe ovde je „otac",a leksiåki izraz za ovu sememu kod današwe generacije uåenika u najve-ãem broju sluåajeva je „tata".

raskovati — åak i kad se pogleda znaåewe ovog polisemiånog gla-gola, u RMS nije jasno kontekstualno znaåewe, moÿe biti dvosmislenone samo za uåenike nego i za profesore koji treba da tumaåe kwiÿevnodelo, kao što nije bilo jasno ni nama, autorkama ovog rada. Od ponuðe-nih znaåewa u ovom kontekstu moÿemo imati ova dva data u RMS: ras-kovati 2. a) kovawem od jednog metalnog predmeta naåiniti drugi, preko-vati u nešto — Prstene sam svoje raskovala NPH. b. fig. potrošiti

nerazumno, straãiti. — Raskovao (je) deset hiqada forinata na devoj-ke… i na „gospodsko piãe". Petr. V.

Šta babo nije uradio?1. Nije kovawem pretvorio svoje blago u naxake i buzdovane?2. Nije nerazumno potrošio svoje blago na naxake i buzdovane?blago — ova polisemiåna leksema je jedina od navedenih koja je i

danas u upotrebi u onom znaåewu koje ima u ovom kontekstu iz narodnepesme.

buzdovan i naxak — za ove dve lekseme konsultovani reånici (RMS,Škaqiã, Klaiã) svojim enciklopedijskim definicijama omoguãuju da-našwim mladim generacijama da shvate semantiku, znaåaj i mesto poj-mova oznaåenih ovim leksemama u analiziranom kontekstu.

5.1.2. Kako razumeti ovaj kontekst iz narodne pesme Zidawe Ska-dra?… On podviknu Rada neimara…

podviknuti — ovaj opštepoznati glagol u današwem jeziku dobijadopunu u dativu, a u ovom kontekstu dopuna je u akuzativu. Proverom ureåniku utvrdiãemo da je u prošlosti sa ovakvom rekcijom glagol imaodrugo znaåewe nego danas: RMS: podviknuti 3 (koga) oštro, povišenimglasom zapovediti.

neimar — neusaglašenost reånika stranih reåi i turcizama o po-reklu ove reåi i kvalifikator u RMS nar. pesn. veã su dovoqan razlogza skretawe paÿwe uåenicima na ovu leksemu, a sinonimska definici-ja iz RMS graditeq, arhitekt, graðevinski inÿiwer je neprimerenaznaåewu ove lekseme u tursko vreme u našim krajevima, o kojem je reå unarodnoj pesmi, kada nije postojalo fakultetsko obrazovawe za profe-siju vrhunske veštine graðewa što danas znaåe lekseme arhitekt i gra-ðevinski inÿewer u jeziåkom oseãawu uåenika.

5.1.3. Kako objasniti lekseme iz stihova narodne pesme ŸenidbaDušanova: Ustan more, bijelo Latinåe/ da junaåki mejdan dijelimo?


Latinåe — u RMS se daje samo informacija da je to deminutiv odLatin (1. b. nar. Roman, Mleåanin, Talijan, rimokatolik), a šta znaåi,reånik ne informiše, a osim podatka da je Latinåe deminutiv, znaåe-we ne daju ni drugi reånici koje smo konsultovali (Vuk 1, 2; Klaiã;RJAZU; RSANU; Skok). Deminutivno znaåewe ove lekseme teško seuklapa u smisao reåenice gde Latinåe treba da se bori.

I posle detaqne provere znaåewa ove lekseme u našim reånicima,nismo uspeli da odgovorimo na pitawe: Šta, u stvari znaåi Latinåe uovom stihu, odnosno u našoj narodnoj kwiÿevnosti?

O znaåewu sufiksa -åe u tvorbi reåi S. Babiãa kaÿe se da: „…åe-sto ostvaruje i osjeãajno, hipokoristiåno i pogrdno znaåewe" (Babiã1986:120). Na osnovu ovog podatka moÿe se reãi da u ovom kontekstu de-minutivni etnonim (što je osnovno znaåewe ovog oblika) nema znaåe-we deminutiva nego se sufiksom -åe unosi pogrdno znaåewe za etnonimLatin u ovom stihu, a oblik Latinåe ovakvo znaåewe ima i u mnogimdrugim primerima iz naše narodne kwiÿevnosti.

mejdan dijeliti — za ovaj frazeološki izraz znaåewe je dato u reå-niku turcizama A. Škaqiãa pod imenicom mejdan: 5. mejdan dijeliti…znaåi: boriti se s kim na mejdanu. Uåenike treba uputiti na taj izvor,ali im skrenuti paÿwu da je za znaåewe polisemiåne lekseme mejdan uovom frazeološkom izrazu bitno znaåewe ove lekseme dato pod 1. pove-lik prazan prostor u gradu, poqe, trg.

5.2. UMETNIÅKA KWIŸEVNOST

Na sledeãoj reåenici iz umetniåkog teksta Prva brazda srpskogrealiste M. Glišiãa, koji je po nastavnom programu za peti razredosnovne škole, pokušaãemo da pokaÿemo moguãe probleme u razumeva-wu semantike leksema koju one imaju u ovom tekstu. U pitawu su reåeni-ce: „Reåe kako ãe oåuvati šenicu sa wive samo za blage dane. Mesiãe odwe åesnicu, kolaå za krsno ime." Po našem mišqewu, da bi uåenik razu-meo smisao teksta, ovaj kontekst zahteva objašwewe svih autosemantiå-kih reåi.

reåe — oblik aorista karakteristiåan je za stariji period jezika iu jeziåkom oseãawu današwih uåenika (u Vojvodini) moÿe se reãi dane postoji.

oåuvati — kontekstualno znaåewe samog ovog glagola je nepoznatouåenicima (u Vojvodini) jer to znaåewe nemaju u svom jeziåkom oseãawu(RMS: oåuvati 4. åuvajuãi zadrÿati za docnije, zaštedeti. — Ako mi da(novac) na ostavu, wegovo je, oåuvaãu mu. Glišiã).

oåuvati šenicu — mora se obratiti paÿwa na ovu neobaveznu sin-tagmu, kolokaciju, jer uåenicima treba objasniti šta je u vremenu iprostoru koje je opisano u Prvoj brazdi znaåilo oåuvati šenicu, zašto ikako se to pšenica mora oåuvati. Sam pojam åuvawa pšenice u dana-šwe vreme sreãe se jedino u ponekom selu, åak i tamo gde je uobiåajenogajewe pšenice (podaci za Vojvodinu), ona se ne åuva nego se poslekombajnirawa prodaje ili nosi u silose.


šenica — dijalekatski fonetizam (od pšenica) karakteristiåansamo za neke krajeve mora biti objašwen kao dijalektizam, a posebno uonim krajevima gde ove fonetske promene u dijalektu nema, kao što jesluåaj sa Vojvodinom. Za pojam koji je oznaåen leksemom šenica u Vojvo-dini je uobiåajena leksema ÿito.

blagi dani — uåenicima treba reãi da je ovo višeålana leksema išta ona znaåi, u RMS ne postoji kao odrednica nego samo u okviruprideva blag, blaga, blago data je pod izr. ~ d a n praznik, prazniåni dan,blagdan. Ovde je s jedne strane pitawe da li se na današwem jeziåkomprostoru srpskog jezika upotrebqava leksema blagdan, a s druge strane,razliåit je pojam praznika u našoj tradiciji (gde je praznik samo cr-kveni praznik) i u kulturnoj kompetenciji današwih uåenika (zna zadrÿavne, a slabije za crkvene praznike).

mesiti — ovaj glagol u jeziku uåenika sve je reði pošto se, kada sukolaåi u pitawu (a hleb, naravno, više niko ne mesi), sve åešãe upo-trebqava sintagma praviti kolaåe, a ne mesiti jer se danas koriste idrugi postupci osim mešewa. Isti je sluåaj za obredna jela iz našetradicije koja se ovde spomiwu. U urbanim sredinama ova obredna jelase sve åešãe kupuju u poslastiåarnicama, pekarama i samouslugama.Znaåaj mešewa obrednih jela i ritualne radwe s tim u vezi, koje u ovomtekstu nisu eksplicirane, ali su u vremenu koje se opisuje bile sastav-ni deo kulturnog koda, uåenicima se moraju objasniti da bi bilo pra-vilne recepcije teksta. Konsultovani reånici (RMS, RSANU, RJAZU)daju opštu definiciju glagola mesiti ne praveãi razliku izmeðu overadwe kao uobiåajenog, svakodnevnog postupka i obrednog mešewa o ko-jem je reå u ovom tekstu. Iako ne postoji kao odrednica, glagol mesitiu kwizi Slovenska mitologija, enciklopedijski reånik pod odrednicomåesnica dolazi do izraÿaja znaåewe i znaåaj mešewa u srpskoj tradici-onalnoj kulturi.

åesnica — obredno jelo koje se oznaåava ovom leksemom, åak i usredini gde je deo tradicije koja se i danas åuva, traÿi detaqno obja-šwewe. Iako je pojam åesnice sasvim razliåit u tradiciji pojedinihkrajeva srpskog jeziåkog prostora, u našim reånicima (RMS, RJAZU)ti podaci ne dolaze do izraÿaja (Nedeqkov 2006:542). Uåenicima izVojvodine treba skrenuti paÿwu da se u ovom kwiÿevnom delu pod poj-mom åesnice podrazumeva druga realema od one koju imaju u svom isku-stvu.

krsno ime — pojam krsnog imena zajedniåki je za ceo srpski pro-stor i ima velik znaåaj u našoj tradicionalnoj kulturi, svaka pravo-slavna porodica je imala svog sveca zaštitnika i svaka je proslavqaladan posveãen tom svecu. Ovaj pojam imenuje se razliåitim leksemama uraznim krajevima (npr. u Vojvodini krsna slava, slava, sveåari) i totreba imati u vidu ako se ova leksema nalazi u uxbeniåkoj literaturi.Ova višeålana leksema ne postoji kao odrednica u RMS veã se nalazipod izr. u okviru obrade prideva krsni, -a, -o. Dobro je što je data opi-sna definicija uz ovu sloÿenu leksemu, ali je sama definicija nepre-cizna jer (izmeðu ostalog) piše da samo pojedine porodice slave krsno


ime (podvukla QN), što je taåno kada se radi o znaåewu proslavqati, akada slaviti znaåi imati sveca zaštitnika (znaåewe koje nije dato uRMS), treba reãi da se u tom znaåewu ovaj glagol odnosi na ceo srpskiprostor.

Upravo smo pokazali zašto ÿelimo da se u nastavi srpskog jezikai kwiÿevnosti obrati veãa paÿwa na leksiåki nivo jezika i zašto semora više paÿwe posvetiti semantiåkom potencijalu leksema jer onenose kulturološke informacije potrebne za rekreirawe konkretnihkulturnih paradigmi.

6. U postojeãim nastavnim programima predviðeno je da se uåeni-ci upoznaju sa osnovama leksikologije kao posebne jeziåke discipline,a zatim sa raslojenošãu leksike s obzirom na sferu upotrebe, sa zna-åewskim i formalnim odnosima meðu leksemama, sa stilskom vredno-šãu leksema, sa reåima iz stranih jezika, i sa najvaÿnijim reånicima(Petrovaåki 2002:256). Ali, to je planski predviðeno tek za 3. razredsredwe škole. Uåenici se neminovno susreãu (kao što smo videli izprimera) i ranije sa mnogim leksikološkim problemima, zapravo odpoåetka školovawa, i rešavaju ih na razliåite naåine. Pitawa znaåe-wa reåi uvek su prisutna i na åasovima jezika i kwiÿevnosti. Reånik,semantika i izbor reåi, leksiåki spojevi, poreklo leksike, subjektivnaobojenost leksike sagledavaju se npr. u govoru kwiÿevnih likova, u je-ziku pisca i to su uspešni vidovi funkcionalnog povezivawa nastavejezika sa nastavom kwiÿevnosti (Petrovaåki 2004b).

Kada je reå o odnosu leksike i kulture, uåenicima u starijim raz-redima, treba ukratko objasniti sociolingvistiku i etnolingvistikukao interdisciplinarne nauke, mada te discipline nisu propisanenastavnim planom i programom po kojem se predviða samo leksikolo-gija. Bilo bi dobro razraditi koji elementi leksikologije i susednihdisciplina dolaze do izraÿaja u nastavnom procesu kako bi uåenici napravi naåin sagledali kulturološki aspekt leksike.

Zainteresovani za leksiku, mi svoj ugao posmatrawa (u nastavisrpskog jezika i kwiÿevnosti) pomeramo sa akcenatskih, fonetskih imorfoloških karakteristika leksike u nastavnom procesu i usmerava-mo ga u drugom pravcu — na izuåavawe semantike leksike. Nama nisu uÿiÿi interesovawa formalni, gramatiåki elementi jeziåkog idiomakoji ga diferenciraju od drugog jeziåkog idioma, odnosno gramatiåkastruktura jezika koja se uglavnom prouåava prema aktuelnom planu iprogramu, nego istiåemo u nastavnom procesu semantiåki potencijalleksike što, naÿalost, nije dovoqno istaknuto u programu za nastavusrpskog jezika i kwiÿevnosti. Posmatramo ne gramatiåke odlike lek-sike nego znaåewe koje ona ima u kulturnom kodu kojem pripada. Sma-tramo da je zadatak predmeta Srpski jezik i kwiÿevnost ne samo da pri-kaÿe gramatiåke karakteristike jezika nego i tip kulture, odnosno ti-pove kultura koji su izraÿeni jezikom, a zastupqeni na prostoru jedin-stvenog srpskog jezika. Leksiåki nivo jezika je baš onaj nivo koji jespona izmeðu jezika i kwiÿevnosti, jer nema osnovne funkcije kwi-ÿevnosti: obrazovne, vaspitne i estetske, odnosno, dobre i pravilne


interpretacije kwiÿevnog dela/teksta bez obraãawa paÿwe na jezik togdela, a za ulazak u suštinu kwiÿevnog dela, sa jeziåke strane, najva-ÿnija je semantika leksike koja je u delu upotrebqena.

Leksika, koja se nalazi u kwiÿevnim delima zastupqenim u obave-znoj lektiri, zahteva posebnu paÿwu u metodici nastave. Trebalo binajpre sagledati da li su kwiÿevni tekstovi u skladu sa metodiåkimprincipima primerenosti uzrastu uåenika i obrazovnim i vaspitnimciqevima koji su istaknuti u osnovnim koncepcijama kurikuluma. Uzvaspitne i obrazovne vrednosti, morali bi biti uvaÿavana i uåeniåkaprethodna znawa i wihova interesovawa. Kada su u pitawu tekstovi iznarodne kwiÿevnosti ili tekstovi naših starijih pisaca, neophodnoih je tako prirediti za uåenike (pa i za nastavnike) da im oni budu pr-vo razumqivi. Za razumevawe tradicionalne kulture treba imati pred-znawa i iz istorije, sociologije, predmeta iz domena likovnih i mu-ziåkih umetnosti, veronauke… Naÿalost, na osnovu sagledavawa nastav-ne prakse u našim školama, vidi se da ne postoji planirana korela-cija sadrÿaja u programima ovih predmeta koji se prouåavaju u pojedi-nim razredima. Pojedinaåna, izolovana znawa trebalo bi povezivati uširim kulturološkim obrazovnim oblastima, a dobro bi bilo i da iz-bor lektire bar ponekad bude u funkciji ilustracije odreðenog kultur-nog modela. Ovakav integracijsko-korelacijski metodiåki sistem do-prineo bi boqem razumevawu tradicionalnog naåina ÿivota, mišqewai sistema vrednosti kod naših uåenika.

Iako se kwiÿevni tekstovi najåešãe obraðuju prema predviðenimmetodiåkim uputstvima savremene školske interpretacije, ipak se unastavi oseãa potreba za dodatnim sredstvima i priruånicima koji biomoguãili boqu recepciju ovih tekstova. Jedan od moguãih naåina zapoboqšawe nastave u domenu obrade tekstova je posebno obraãawe pa-ÿwe na specifiånu semantiku leksike u tradicionalnoj kulturi. Iz-dvajawe one leksike iz tekstova koja se odnosi na stariji period i nadrugaåiji naåin ÿivota od onog koji je poznat današwim mladim gene-racijama, kao i leksikografska obrada te leksike primerena korisni-cima — uåenicima i mladim profesorima, omoguãila bi efikasnijirad na tekstovima u kojima ima leksike tradicionalne kulture, a samimtim i boqu recepciju ovih tekstova od strane onih kojima su ti teksto-vi nameweni. Rezultat leksikografske obrade bio bi reånik tradicio-nalne kulture, a ovako koncipiran, ograniåen na izvore graðe koji sulektira za nastavu srpskog jezika, pa moÿda i na uxbeniåku literaturui iz drugih kulturoloških predmeta, po broju odrednica i wihovimznaåewima uslovqenih pomenutim izvorima, to bi, po definiciji, biotip školskog reånika. Taj reånik bi mogao biti od pomoãi u razliåi-tim školskim situacijama, ne samo za nastavu srpskog jezika i kwi-ÿevnosti, veã i za razne tipove dodatne nastave, slobodne uåeniåke ak-tivnosti, razliåite kulturno-javne delatnosti škola, priredbe, razneuåeniåke projekte i sigurno bi dobro došao ne samo uåenicima, veã inastavnicima.


7. Zakquåak. Ciq nam je bio da ovim radom ukaÿemo na problemesa leksikom tradicionalne kulture u nastavi srpskog jezika i kwiÿev-nosti, ali i uopšte, i u ostalim kulturološkim predmetima u obra-zovnom procesu. Najaktuelnije i najpotrebnije je, za sada, utvrditi op-timalni pristup ovoj problematici. Ovaj rad ukazuje na neke moguãno-sti kako i na koji naåin pribliÿiti i objasniti uåenicima leksikutradicionalne kulture da bi im olakšali pravilno i precizno razu-mevawe postojeãeg teksta. Širi lingvokulturološki pristup proble-mima i izrada tematskog školskog reånika leksike tradicionalne kul-ture jeste ono što se nameãe kao potreba nakon naših istraÿivawa.

Novi Sad

I Z V O R I G R A Ð E

Narodna kwiÿevnost: pesme: Sveti Savo, Zidawe Skadra, Ÿenidba Dušanova.Umetniåka kwiÿevnost: M. Glišiã, Prva brazda (pripovetka).

R E Å N I C I

Babiã: S. Babiã, Tvorba rijeåi u hrvatskom kwiÿevnom jeziku, Zagreb, 1986.Vuk: V. S. Karaxiã, Srpski rjeånik 1. i 2. izdawe.Klaiã: B. Klaiã, Rjeånik stranih rijeåi, A—Ÿ, Zagreb, 1982.RMS: Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog jezika, Novi Sad — Zagreb, kwiga 1—3,

1967—1969, Novi Sad, kwiga 4—6, 1971—1976.RSANU: Reånik srpskohrvatskog kwiÿevnog i narodnog jezika, kwiga 1—16, Beograd.RJAZU: Rjeånik hrvatskog ili srpskog jezika, dio 1 (1882)-23 (1975—1976), Zagreb.P. Skok, Etimologijski rjeånik hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1—4, Zagreb, 1971—

1974.Slovenska mitologija, enciklopedijski reånik (red. S. M. Tolstoj, Q. Radenkoviã),

Beograd, 2001.A. Škaqiã, Turcizmi u srpskohrvatskom — hrvatskosrpskom jeziku, Sarajevo, 1973.

L I T E R A T U R A

Bugarski 2005: R. Bugarski, Jezik i kultura, Beograd.Bugarski 2006: R. Bugarski, Kultura i jezik, Susret kultura, zbornik radova, Novi

Sad, 31—37.Vasiã 1995: V. Vasiã, Folklorna graða u jednojeziånim reånicima, Folklor u Vojvo-

dini, sveska 9, Novi Sad, 159—166.Vukoviã 1995: G. Vukoviã, Praznici i obredna jela, Folklor u Vojvodini, sveska 9,

Novi Sad, 259—266.Konåareviã 2006: K. Konåareviã, Funkcija transmisije kulture u uxbeniku stranog

jezika, — teorijski okvir i konstrukcijska rešewa —, Susret kultura, zbornik radova,Novi Sad, 763—772.

Markoviã 1995: Ÿ. Markoviã, Praznoverje, mitološki i religijski pojmovi —problem razgraniåewa, Folklor u Vojvodini, sveska 9, Novi Sad, 235—240.

Nedeqkov 2005: Q. Nedeqkov, Leksika tradicionalne kulture u deskriptivnom reå-niku, NSSUVD 34/1, Beograd, 183—192.

Nedeqkov 2006: Q. Nedeqkov, Modeli kulture — problem jeziåke eksplikacije, Su-sret kultura, zbornik radova, Novi Sad, 537—547.


Nedeqkov (2006): Q. Nedeqkov, Eksplikacija kulturne dimenzije leksike u reåniku,Zbornik referata Filozofski fakultet, Niš, 2006, 291—300.

Petrovaåki (2004a): Q. Petrovaåki, Raslojenost leksike srpskog jezika u sredwo-školskoj nastavi. Nauåni sastanak slavista u Vukove dane.32/1, MSC. Beograd, 255—264.

Petrovaåki (2004b): Q. Petrovaåki, Korelacijsko-integracijski metodiåki postup-ci u povezivawu nastave jezika i kwiÿevnosti. Kwiÿevnost i jezik. LI 1—2 Beograd.111—123.

Petrovaåki 2006: Q. Petrovaåki, Åitanka, mozaik staza, lica, predela, Susret kul-tura, zbornik radova, Novi Sad, 749—755.

Tolstoj 1995: N. I. Tolstoj, Jezik slovenske kulture Niš (poglavqe: Etnolingvisti-ka u krugu humanistiåkih nauka, 31—46).

Liläna NedelükovLiläna Petrovaåki

LEKSIKA TRADICIONNOÖ KULÜTURŒV PREPODAVANII SERBSKOGO ÄZŒKA I LITERATURŒ

R e z y m e

V rabote rassmatrivaetsä, v kakoö mere leksika tradicionnoö kulüturœ predsta-vqena v školünœh uåebnikah i hrestomatiäh po vneklassnomu åteniy v prepodavaniiserbskogo äzœka i literaturœ. Otmeåaetsä bolüšoe koliåestvo dannoö leksiki v iz-brannœh proizvedeniäh narodnoö literaturœ, a takÿe v tekstah bolee starœh pisateleö,åto uåenikam zatrudnäet ih vospriätie. Poçtomu predlagaetsä zaprogrammirovannoe ifunkcionalünoe tolkovanie tradicionnoö leksiki s primeneniem širokogo lingvokulü-turologiåeskogo podhoda, åtobœ uåeniki luåše mogli vosprinätü tradicionnœö kulütur-nœö kod.


zbornik matice srpske za filologiju i lingvistiku 2006, vol. 49, br. 2, str. 277-287

Documents