zbornik srpski

БИБЛИОНЕТ ДАНИ МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 2007

БИБЛИОНЕТДАНИ МАТИЧНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 2007

КОЛЕКЦИЈЕ У БИБЛИОТЕКАМА Формирање, заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење

Издавачи

Заједница матичних библиотека Србије

За издавача: Сретен Угричић

Народна библиотека Крушевац

За издавача: Соња Вељковић

Уређивачки одбор

Сретен УгричићМиро Вуксановић

Богољуб МазићЈован Радуловић

Драган Којић

Главни и одговорни уредник

Сретен Угричић

Штампање је омогућило Министарство културе Републике Србије


КОЛЕКЦИЈЕ У БИБЛИОТЕКАМА Формирање, заштита, богаћење,

одржавање, ревизија и коришћење

Заједница матичних библиотека СрбијеНародна библиотека Крушевац

Београд, 2008

Садржај

Ирена СешекНови Закон о обавезном примерку: стручне новости и искуство НУК 9

Жељко ВучковићБиблиотечке збирке и концепт управљања знањем 15

Драган БараћОбавезни примерак и формирање библиотечких колекција 23

Добрила БегенишићСелективна набавка грађе у Народној библиотеци Србије 33

Наташа Васиљевић, Вука ЈеремићИнтеракција принципа набавне политике и спољних фактора у фо рми рањуколекција Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду 39

Јордан РистићПопуна уништеног књижног фонда у библиотекама на Косову и Метохији 51

Бојана ВукотићЕлектронска издања периодике у библиотекама Србије 61

Вера ПетровићКоришћење електронских серијских публикација у Универзитетскојбиблиотеци „Светозар Марковић“ у Београду 73

Татјана ТимотијевићИмплементација DOI система у Србији 79

Весна АлександровићДигитализација збирке грамофонских плоча на 78 обртаја из фондаНародне библиотеке Србије 85

Снежана НенезићЗавичајно одељење Народне библиотеке у Крушевцу: набавка,органи зација, дигитализација колекција и њихово коришћење 95

Јасмина ТрифунацТипологија и класификација некњижне грађе у Народној библиотеци Србије 115

Бранка БулатовићПериодика са статусом културног добра 121

Дејан ВукићевићКонцепција збирки фонда старе, ретке и минијатурне књиге Народнебиблиотеке Србије 125

Душица ГрбићЗбирка штампаних србуља у Библиотеци Матице српске 133

Јасна КарталовићО књигама у „Каталогу српске књиге Библиотеке Матице српске1801–1867“. 141

Рита ФлеисЕвропска математика у светлу фонда старих и ретких књига Градскебиблиотеке у Суботици 155

Гордана ЂиласКолекције у Завичајној збирци Библиотеке Матице српске 161

Светлана ВучковићБиблиотека Саве Текелије и Библиотека Текелијанума 171

Мирјана СавићЗбирке и легати Одељења уметности Библиотеке града Београда 185

Милица Баковић, Маријана МатовићЛегат Миливоја и Божидарке Филиповић у Градској библиотеци„Владислав Петковић Дис“ у Чачку 191

Марија ОрбовићЗбирка новинских исечака у Градској библиотеци „Владислав ПетковићДис“ у Чачку 201

Весна СпасојевићКолекција визуелне и аудиовизуелне грађе завичајне збирке Библиотеке „Глигорије Возаревић“ у Сремској Митровици 205

Нарциса Алексић, Надица КостићХронике села као специфична колекција у оквиру завичајног фонда 211

Марија Јованцаи и Новка Шокица-ШуваковићИздавачке целине-мале колекције у електронском каталогу ибиблиографији 213

Радован МићићБиблиотечке колекције у електронском каталогу 223

Светлана ЈанчићОд Париских до Франкфуртских начела - каталошки концепт уOPAC окружењу 231

Предраг ЂукићRFID и EM као помоћ при контроли и заштити библиотечког фонда 239

Владимир ШекуларацБелетристика у мрежи јавних библиотека Србије 245

Драгана ГрујућПриручни фондови у народним библиотекама Србије 255

Ружица СтанковићНабавка књига у библиотекама Срема у 2006. години 261

Марина МитрићФондови школских библиотека у Републици Србији 265

Татјана Брзуловић, Александра Настић Аустријска библиотека у Универзитетској библиотеци „СветозарМарковић“ у Београду 283

Марија ВашПоклон библиотека Аустрије у Библиотеци Матице српске 289

Виолета СтојменовићФонд за адолесценте (А фонд) Дечијег одељења Народне библиотеке Бор 293

ПРИЛОЗИ 303

Лазар ЧурчићБиблиотекари у историји 305

Душица ГрбићПортрет Лазе Чурчића 309

Миро ВуксановићЛаза Чурчић окренут 18. веку и Орфелину 313

Нови закон о обавезном примерку – стручне новости и искуство nuk 9

Ирена Сешек, виши библиотекарЉубљана, Национална и универзитетска библиотека

НОВИ ЗАКОН О ОБАВЕЗНОМ ПРИМЕРКУ – СТРУЧНЕ НОВОСТИ И ИСКУСТВО NUK

Уводни део

Данашња Национална и универзитетска библиотека (NUK) у Љубљани основана је 1774. године када је царица Марија Терезија из изгорелог и укинутог исусовског колегија предала љубљанском Лицеју 637 књига како би биле доступне широј јавности. Године 1807. Лицејска библиотека стиче право бесплатног примерка штампе из целе Крањске. Тако у 2007. у Словенији обележавамо 200-годишњицу обавезног примерка.

Прошле године словеначки парламент усвојио је нови закон о обавезном примерку. Пре новог закона обавезни примерак се скупљао у складу са Законом о обавезном достављању штампаних ствари из 1972. године. До 1993. штампари су достављали 22 обавезна примерка, а после распада Југославије број се смањио на 16 јер нисмо више слали грађу у републике бивше Југославије. Закони који су кроз историју одређивали скупљање обавезног примерка на словеначкој територији, у различитим земљама су увек били условљени општом друштвеном и политичком ситуацијом. Пређашњи закон је био на снази више од тридесет година, а само се још један закон о обавезном примерку дуже употребљавао. То је био аустријски закон из 1862. који је био у употреби до краја Другог светског рата. Закон из 1972. је у поређењу са осталим законима подробно дефинисао материју обавезног примерка. Међутим, због нове друштвене и политичке ситуа-ције и све више публикација, закон није више омогућавао прикупљање комплетне издавачке продукције у самосталној Републици Словенији. Био је потребан савре мени закон и тако је стручна комисија у Националној и универзитетској библиотеци припремила тезе за нови закон. Комисија је узела у обзир традицију скупљања обавезног примерка и међународно искуство. Али, протекло је више од десет година да бисмо коначно добили нов закон.

1 Стручне новости прикупљања обавезног примерка

Најзначајније стручне новости новог Закона о обавезном примерку публика-ција су:

УД

К 0

21.8

4/.8

9:02

7.54

(497

.4)"

2006

"

10 Ирена Сешек

– започело се са скупљањем обавезног примерка online публикација;– издавачи су почели да достављају обавезни примерак уместо штампара;– смањен је број обавезних примерака.

1.1 Скупљање обавезног примерка online публикација

Најзначајнија стручна новост јесте скупљање обавезног примерка online публикација. Издавачи су дужни да доставе Националној библиотеци један примерак без заштите, и омогуће приступ макар за потребе стручног и научно-истраживачког рада, јер се то подручје јако брзо мења. Закон не одређује које се врсте online публикација скупљају, нити како, али је NUK у складу са законом припремио Правилник о врстама електронских публикација за обавезни примерак. Доступан је на web страници (http://www.nuk.uni-lj.si/nuk3.asp?id=373841493), али још није објављен у „Службеном гласнику“ и још се не употребљава јер треба да га усклади међуресорски тим. Правилник одређује начин, критеријуме за врсте публикација, архивирање и приступ. Скупљају се online публикације које одговарају општем и посебном критеријуму. Општи критеријуми су словеначки аутор, словеначки језик, публикације о Словенији, публикације објављене у Словенији - што значи да аутор живи у Словенији или да је седиште издавача у Словенији.

Посебни критеријуми укључују:

– садржину која треба бити самостална и целовита и треба имати интелектуалну или уметничку вредност;

– одговорност – скупљају се публикације које издају институције или стручно, уметничко или друштвено признати аутори;

– структуру публикација – метаподаци, распоред садржине и података, са поузданим линковима;

– домен – предност има домаћи домен .si (а ако публикација одговара општим критеријумима онда се скупљају и .eu, .com, .net, .info, .org итд.);

– формат података – стандардизовани формати.

Правилник исто тако одређује које online публикације се не скупљају као оба-везни примерак: нпр. личне web странице, блогови, форуми, портали итд.

Учесталост аутоматског скупљања зависи од величине домена, фреквентности мењања публикације, доступности и стабилности домена.

Архив обавезног примерка online публикација је по правилу јаван и доступан, али власник ауторских права може одредити степен приступа.

NUK још није почео скупљање јер још нису припремљени сви технички услови и потребна опрема, а проблем су и стручни радници јер се већ неколико година не запошљавају нови радници у јавним институцијама. Пре две године формирано је одељење за електронску библиотеку, али су сви радници дошли из других одељења, а тек у 2007. можемо запослити два нова радника због новог закона.


Колеге су после усвајања новог закона прво омогућили аутоматско прикупљање web страница. Онда су почели израђивати портал где ће издавачи сами достављати друге online електронске публикације и сада ће почети тестирање портала. Треба још припремити репозиторијум за архивирање публикација и договорити начин обраде. Према закону, треба све обавезне примерке укључити у узајамни каталог. Од прошле године COBISS омогућује унос у новој масци за електронске изворе који се стално допуњују, а инвентарисање online публикација ни у свету још није јаснo. Неки издавачи су заинтересовани и стално проверавају да ли треба да шаљу online публикације, а неки су их већ и слали. За издаваче заштићених публикација најважније је како ће бити омогућен ограничен приступ.

1.2 Издавачи

Према новом закону, издавачи достављају обавезни примерак уместо штампара. Пре осамостаљивања Словеније, штампарије и издавачка предузећа били су у друштвеном власништву, док су данас у приватном. Власници ауторских права су издавачи а не штампари, и због тога су неки издавачи чак забранили штампарима да достављају обавезни примерак. Издавачи који имају издавачка предузећа тражили су промену старог закона: пре свега смањење броја обавезних примерака и да сами достављују обавезни примерак јер нису успели да контролишу где све иду публикације из штампарија. Пример: штампари су 16 примерака наводно слали у NUK, а ми смо их добили мање. Међутим, у Словенији заправо свако физичко и правно лице може да изда публикацију. То значи да је њихов број неограничен. У нашој бази било је око 5.000 издавача и 3.000 издавача добило је брошуру која је укључивала и информације о новом Закону о обавезном примерку и информације о међународним стандардним бројевима ISBN, ISSN и ISMN, и о CIP записима. Према броју штампарија са којима смо пре радили, сада је број партнера више него 100 пута већи. Веома је мало издавача који издају више наслова у једној години, али их има много који издају тек само једну публикацију. Према подацима истраживања за 2000. годину, само 40 већих издавача издаје око половине издавачке продукције. Према том узорку, половина издавача издала је само један наслов годишње, а само два издавача више од 60 наслова. Стручна комисија је у тезама предложила да и штампари и издавачи достављају обавезни примерак и то због традиције јер су у историји већином штампари слали обавезни примерак, а поред тога, издавачких предузећа је само нешто више од 100, а сви остали који се баве другим делатностима само понекад издају неку публикацију, а те публикације често нису на тржишту. Због тога би било рационалније и ефикасније да и штампари шаљу обавезни примерак. Прилив грађе сада се променио. Уместо великих пакета из штампарија, сада су у пакетима само један или неколико наслова. Према закону, сваки пакет треба да има и доставницу са подацима о публикацији, коју NUK потврди и врати издавачу. Ако издавач шаље публикације поштом, онда и NUK шаље доставницу натраг поштом. Тако NUK просечно шаље поштом око 350 доставница месечно. NUK сада више не скупља штампарске продукције које словеначке штампарије штампају за стране издаваче, јер прима обавезни примерак само од издавача. То би било око 2.500 наслова књига годишње.


1.3 Смањење броја обавезних примерака

Смањење броја обавезних примерака значи да народне библиотеке прикупљају мање грађе обавезним примерком. Њихов годишњи прилив обавезних примерака био је од 30–40%. А то није било могуће надокнадити куповином за свих десет библиотека. Нови закон је број примерака смањио на четири, али је дефинисао нову групу публикација финансираних из јавних извора. Ако NUK добије четири примерка, од тога два примерка задржи, а два шаље Универзитетској библиотеци у Марибор (UKM). У обе библиотеке један је примерак архивски и не употребљава се, а други се може користити. Изузетака је врло мало: веома скупе публикације које коштају више од 1.000€ и докторске дисертације скупљају се само у два примерака, а online електронске публикације у једном примерку. Али, све публикације финансиране из јавних извора још увек се скупљају у шеснаест примерака и шаљу се у тринаест библиотека (UKM, десет централних народних библиотека и библиотеке словенских мањина у Аустрији и Италији). Тако је овим публикацијама, за које је већ било изражено јавно интересовање, омогућен најшири приступ свим становницима у Словенији. Јавно финансиране публикације укључују и директно финансиране публикације, без обзира на проценат финансирања, и публикације чији су издавачи правна лица јавног права (нпр. министарства, јавне агенције, јавна предузећа, јавне институције, школе, факултети). Као јавне финансије то су све финансије – од Европске заједнице до локалних заједница. Ту су се појавили проблеми за NUK јер треба код примања, или чак и пре, установити ко су лица јавног права (што у Словенији није тачно дефинисано) и колико примерака треба NUK да прими. Једини изузетак код ових публикација јесте ситна штампа која се у сваком случају прикупља у четири примерка. Али, и ситну штампу треба да шаљу издавачи којима је ситна штампа од пролазног интереса и не препознају непроцењиву историјску вредност. Обрада ове грађе ради се у збирним записима. Јавно финансиране публикације су стручне на високом нивоу али нису занимљиве за комерцијално тржиште, а тиме понекад и за кориснике. Народне библиотеке прикупљају новим обавезним примерком квалитетну грађу, али то није увек оно што корисници траже. То може значити да ће се њихова колекција мање користити. Народне библиотеке не могу знати које ће наслове добити обавезним примерком и због тога је попуњавање фондова отежано. Закон одређује да NUK за све библиотеке које примају обавезни примерак припреми правилник о чувању, коришћењу и отпису обавезних примерака (http://www.nuk.uni-lj.si/nuk3.asp?id=35141848). Правилник се не употребљава јер још није био објављен у Службеном гласнику. Отпис обавезних примерака може се употребљавати само у народним библиотекама, a NUK и Универзитетска библиотека Марибор треба трајно да чувају обавезне примерке. Правилник одређује услове за чување обавезних примерака и NUK-у и Универзитетској библиотеци Марибор, чување архивских примерака и чување у народним библиотекама. Коришћење обавезних примерака у NUK-у и UKM-у могуће је само у просторијама библиотека.

Закључак

Од 1807, када се почео први пут прикупљати обавезни примерак на словеначкој територији, законодавство у овој области се често мењало. Најдуже се употре-бљавао аустријски закон (1862–1918) и онда Закон о обавезном достављању


штампаних ствари (1972–2006). Нови Закон о обавезном примерку публикација укључује савремене међународне стандарде и омогућава ефикасније прикуп-љање, чување и коришћење културних добара, али треба осигурати све услове за извођење у пракси и решити нове проблеме који су се појавили после извођења првих седам месеци.

Литература:

1. M. Breznik, S. Novljan, J. Jug, Miohničа. Knjižna kultura. Ljubljana : Umco, 2005.

2. Elektronske publikacije: Kodeks prakse prostovoljnega depozita. Ljubljana: Narodna in univerzitetna knjižnica, 2001.

3. Guиdelines for Legal Deposit Legиslation. (24.10.2000). The Hague: Interna-tional Federation of Library Associations and Institutions

Pridobljeno 9.12.2006. s spletne strani http: //www.ifl a.org/VII/s1/gnl/legaldep1.htm 4. A. Kavčič-Čolić, E. Kodrič-Dačić, R. Šolar, V. Jakac-Bizjak, D. Kalčič, I. Kavčič.

Metodologija zbиranja in arhivиranja slovenskih elektronskih publиkacij na medmrežjiu. Ljubljana : Narodna in univerzitetna knjižnica, 2004.

5. Damijana Kisovec Trèek, „Kdo naj bo zavezanec za obvezni izvod tiskanih publikacij?“ Knjižnica, 47 (4), 85–95, 2003.

6. D. Kisovec Trček, A. Kanič, D. Kalčič, Informacije za založnike. Ljubljana: Narodna in univerzitetna knjižnica, 2006.

7. E. Kodrič-Dačić, „Obvezni izvod : značilnosti sodobnih zakonov“. Knjižnиca, 37 (4), 61–82, 1993.

8. E. Kodrič-Dačić, (1994a). „Obvezni izvod na slovenskem ozemlju“ (1807–1945). Knjиžnиca, 38, (1–2), 7–22.

9. E. Kodrič-Dačić, (1994b). „Aktualni problemi slovenskega obveznega izvoda“. Knjižnica, 38 (1–2), 23–45.

10. E. Kodrič-Dačić, (1994c). „Zakon o obveznem izvodu publikacij“. Knjižnica, 38 (3–4), 11–24.

11. E. Kodrič-Dačić, (2001). Oblikovanje izhodišč za izgradnjo fondov v javnih (znanstvenih) knjižnicah na Slovenskem. Doktorska disertacija. Ljubljana : Filozofska fakulteta.

12. E. Kodrič-Dačić, (2006). „Zunaj Gutenbergovega vesolja“. Knjižnica, 50 (1–2), 173–186.

13. Predlog zakona o obveznem izvodu publikacij. Poročevalec, 32 (39), str. 21–34. 14. Resolicija o nacionalnem programu za kulturo 2004–2007. UL RS, 14 (28), str.

3103, 3105. 15. The Legal Deposit of Electronic Publications. (6.3.1997). Parisi: UNESCO.

Pridobljeno 9.12.2006 s spletne strani http://www.unesco.org/webworld/memory/legaldep.htm 16. Statement on the Development and Establishment of Voluntary Deposit Schemes

for Electronic Publications. (22.8.2005). Frankfurt am Main: The Conference of European National Librarians. Pridobljeno 17.12.2006. s spletne strani http://www.nlib.ee/cenl/docs/05-11CENLFEP_Draft_Statement050822_02.pdf

17. Zakon o knjižničarstvu. UL RS, 11 (87).


18. Zakon o obveznem izvodu publikacij. UL RS, 16 (69).19. Zakon o obveznem pošiljanju tiskov. UL SRS, 29 (55). 20. Zakon o uresničevanju javnega interesa. UL RS, 12 (96).

Кључне речи: обавезни примерак, online публикације, Словенија, издаваштво,би блио текарство.

Ирена СешекНови закон о обавезном примерку – стручне новости и искуство NUK

Резиме

Рад представља стручне новости новог Закона о обавезном примерку публикација и почетак извођења закона у пракси. Најзначајније стручне новости су (1) почетак скупљања обавезног примерка onlineе публикација, (2) издавачи су почели да достављају обавезни примерак уместо штампара и (3) смањење броја обавезних примерака из шеснаест на четири. Закон о обавезном достављању штампаних ствари из 1972. године није више омогућавао прикупљање целокупне издавачке продукције у Словенији и сваке године било је више публикација које национална библиотека није примила као обавезни примерак. Закон је дефинисао нову групу публикација финансираних из јавних извора, које се још увек скупљају у 16 примерака а Национална и универзитетска библиотека 14 примерака шаље у друге библиотеке. Нови начин прикупљања обавезног примерка променио је и начин обраде, заштите, одржавања, чувања и коришћења писане културне баштине. Да би се закон и у пракси ефикасно изводио, потребно је обезбедити кадровске, просторне и техничке услове у свим библиотекама које примају обавезни примерак.

Irena SešekNew Law on Legal Deposit – professional news and experience of the NUK(National University Library of Slovenia)

Summary

The article presents the most important professional novelties introduced by the new Legal Deposit Law and assesses the state of implementation. The new Law changes legal deposit in three signifi cant respects: (1) legal deposit is extended to online electronic publications, (2) publishers must deliver legal deposit copies instead of printers, (3) the number of legal deposit copies has been decreased to four from the previous sixteen. Legal Deposit Law also introduces a new group of publications, which have been fi nanced or co-fi nanced by public funds. Sixteen copies of these publications are required to be deposited with the National and University Library, which distributes fourteen copies to other legal deposit libraries. The novelties also bring some changes to the tasks of collecting, processing, organizing, preserving, using and weeding of legal deposit copies. Therefore, it will be necessary to provide human and technical resources in the legal deposit organisations to ensure effective implementation of the Law, and collection and preservation of the cultural heritage.

Библиотечке збирке и концепт управљања знањем 15

Др Жељко Вучковић, библиотекарНови Сад, Библиотека Матице српске

БИБЛИОТЕЧКЕ ЗБИРКЕ И КОНЦЕПТУПРАВЉАЊА ЗНАЊЕМ

У овом раду ћемо покушати да покажемо како су све значајније промене основних библиотечких парадигми током историје развоја библиотека суштински повезане са доминантним концептом циљева и функција библиотечких збирки. При томе се клатно креће у широком опсегу – од пренаглашавања функције чувања збирки до истицања приоритета корисничког принципа у библиотекама. Претпостављамо да ће нови концепт библиотекарства као управљања знањем успети да плодотворно разреши потенцијални спор између заступника принципа чувања и принципа коришћења збирки.

1. Александријска библиотека представља историјски најзначајнији модел универзалног фонда и у исто време најуобичајенији модел библиотеке чији је идеал свеобухватност збирки.

На тромеђи грчке, египатске и месопотамске културе, Александрија се развијала као духовни центар хеленизма. По узору на Аристотелову перипатетичку школу, династија Птоломеја у свом граду основала је Музеон, академију која ће окупљати најзначајније филологе, књижевнике, астрономе, историчаре и друге научнике. Крај зграде Музеона била је подигнута раскошна библиотека која је служила као темељна претпоставка ученим људима за њихов слободни научни и уметнички рад. Библиотека је имала универзални и космополитски карактер. Систематски, упорно и на најразличитије начине у њој су сакупљани грчки рукописи, али и књиге египатских аутора, јеврејски списи, књиге вавилонских, персијских, па чак и индијских писаца. Израда критичких издања Хомера, Хесиода, Пиндара и других знаменитих аутора био је један од најзначајнијих задатака библиотеке. У њене просторије слободно су залазили научници и служили се потребним књигама. Осим њих, било је ту и много преписивача, лектора, коректора, али и библиотекара који су бринули о смештају и коришћењу публикација и изради одговарајућих каталога. Посебно треба поменути Kалимаха из Кирене, знаменитог песника и научника, управника Александријске библиотеке. У

УД

К 0

21:0

05.2

1

16 Жељко Вучковић

његовом делу Пинакес у 120 књига биле су пописане књиге према стручним групама (драме, поезија, право, филозофија, историја, беседништво, медицина, математика, природне науке, итд.), уз податке о ауторима дела. Пинакес се могу сматрати не само каталогом, већ и првим познатим биобиблиографским делом и најстаријом ретроспективном библиографијом.

На необичан начин, често и непримерен, барем по мерилима савремене размене и међубиблиотечке позајмице публикација, увећаване су и збирке Александријске библиотеке. Сваки путник који је долазио у Египат, копном или морем, морао је да преда све рукописе које има за Александријску библиотеку, а заузврат би добијао само препис одузетог дела. Птоломеј II добио је оригиналне папирусе великих трагичара Есхила, Софокла и Еурипида положивши атинском полису огромну суму новца од 15 талената. Он је оригиналне рукописе задржао у Александрији, а копије је вратио у Атину дозволивши да пропадне уложена кауција.1

Библиотеке старог века биле су првенствено складишна места, поуздани извори знања, али складишта намењена само одабраним појединцима. Како је духовито приметио Мелвил Дјуи, оснивач децималне класификације, библиотеке су тек од 19. века од извора постале фонтане, водоскоци знања који су могли да окрепе, освеже и оснаже сваког човека који је у њима пожелео да задовољи своју интелектуалну и душевну жеђ. Њихове првобитне функције су кумулативна (прикупљање неопходних публи-кација) и меморијска (чување сакупљених записа знања за будуће генерације). Функција организовања и садржинске анализе знања (израда пописа текстова, зачеци класификационих система, први каталози збирки, библиографска дела типа Пинакес) још увек је неразвијена и недовољно систематична. У зачетку је и комуникационо-информациона функција, схваћена у смислу изградње услова за широку доступност библиотечке грађе заинтересованим корисницима. Ова функција, као неопходна претпоставка делатног и ефикасног принципа јавности библиотечког рада, почиње тек од Александријске библиотеке. Међутим, већ прве значајне библиотеке у повести човечанства дају могућности да се уоче и опишу њихове структурне претпоставке и основне функције које ће се развијати током историје, али и које садрже језгро институционалног јединства библиотекарске делатности.

2. Насупрот Александријској библиотеци, у средњем веку доминира модел библиотеке као затворене суме знања, доступне само посвећеној друштвеној елити.

Разлози запостављања корисника могу бити многобројни и разноврсни. Веома добар повод за размишљање на ову тему може бити роман Умберта Ека Име руже.2

1 Александар Стипчевић, Повијест књиге, Загреб, 1985.2 Умберто Еко, Име руже , Загреб, 1980.


Иако је објављена још 1980. године и убрзо постала светски бестселер, ова књига ретко је коментарисана у стручној библиотекарској литератури. Тек 1991. године Џефри Гарет објавио је запажен есеј о Имену руже као критици библиотекарске теорије и праксе, указавши на неколико суштинских моралних и професионалних тема, изазова и дилема које покреће Еков роман.3

Радња романа збива се почетком 14. века у великом манастиру на падинама Апенина, где учени енглески свештеник-детектив Виљем од Баскервила покушава да размрси серију убистава која су на мистериозан начин повезана са манастирском библиотеком. Виљем трага за забрањеном књигом која ће се показати као кључ загонетке, покушавајући најпре да дешифрује замршене класификационе и смештајне шеме недоступне библиотеке-лавиринта. Не успевајући да разуме сложене и скровите моделе устројства и функционисања библиотеке, он закључује да проблем није у његовој моћи расуђивања, већ у чињеници да свемоћни библиотекари своја сазнања користе да би ризнице библиотеке заштитили од непожељних корисника. Улогу главног негативца Еко ће доделити управо једном таквом библиотекару, остарелом и слепом монаху Хорхеу од Бургоса. На крају романа откриће се да је Хорхе отровао тајанствену забрањену књигу (реч је о легендарном изгубљеном другом делу Аристотелове Поетике, расправи о смеху), користећи је као оружје које доноси сигурну смрт сваком монаху који је дотакне и тако прекрши строга правила о доступности библиотечких збирки. Прича се завршава Хорхеовим манијакалним прождирањем јединог примерка забрањене књиге, док његов последњи корисник, Виљем од Баскервила, беспомоћно узвикује: „Али ја желим ту књигу.“ У спектакуларном финалу, величанствена библиотека до темеља изгори, а запалиће је нико други до њен тобожњи принципијелни и одани чувар и заштитник, библиотекар Хорхе.

У Имену руже, Еко излаже два супротна виђења улоге књига и библиотека. За Виљема од Баскервила, демократичног припадника фрањевачког реда, визионара, критичара сколастичког догматизма, књиге и библиотеке су оруђа разума и метода. Оне су носиоци просвећености и промена, израз насмејаног, животног погледа сумње у окамењене истине и беживотне ауторитете. Без обзира колико су људске моћи скромне и ограничене, књиге су најбоља сведочанства разумских напора да се пронађу објашњења природних и људских збивања и да се у њима открију и смисао и лепота.

С друге стране, Еко развија парадигму библиотеке као недоступне суме знања. То знање може се очувати само ако се спречи да нико, па чак и сами монаси до њега допру. Библиотека је настала према нацрту који је током векова остао неприступачан. Једино библиотекар има право да се креће по лавиринту књига, он једини зна где да их нађе и где да их врати. По смештају књиге, по ступњу њене неприступачности, библиотекар зна коју врсту тајни, истина или лажи књига садржи и само он одлучује како, када и хоће ли је добавити монаху преписивачу:

3 J. Garret , „Missing Eco: On Reading The Name of the Rose as Library Criticism“ , у: The Library Quarterly, October 1991.


„Због тога што нису све истине створене за свачије уши, не може све лажи богобојазна душа препознати као такве, а редовници, напокон, у скрипторију бораве да би привели крају тачно назначено дело ради којег морају да читају одређене, а не друге књиге, и то не како би се поводили за сваком безумном радозналошћу која их обузме, било због слабости духа, било због охолости, било по ђаволском наговору (...) књига је крхки створ, с временом се троши, страхује од глодара, од невремена, од невештих руку. Да је стотинама година свако могао слободно да дира наше рукописе, већина њих више не би постојала. Библиотекар их дакле брани не само од човека, него и од природе, те свој живот посвећује томе рату против сила заборава, непријатеља истине.“

Очигледно је да само они који могу да дођу до свих књига имају апсолутни монопол над поседовањем и тумачењем истине. У оваквом моделу библиотекар није у служби корисника, већ је оруђе власти и моћи, самозваних носилаца истине и поретка.

И данас, у ери неслућених техничких новотарија, проблеми које покреће Име руже за библиотекаре су једнако актуелни: питање селекције и цензуре информација, конфликт између принципа чувања и опште доступности документа, образовање библиотекара, епистемологија библиотекарских услуга, способност библиотекара као професије да уз ослобађајућу моћ хумора и самоироније схвате и разреше амбивалентности инхерентне њиховој позицији посредника између књиге и читалаца.

3. Мајкл Горман је 1995. године предложио пет закона библиотекарства у контексту нових социјалних и технолошких промена.4 Његове формулације гласе: 1. Библиотеке служе човечанству; 2. Поштујте све форме помоћу којих се знање преноси; 3. Интелигентно користите технологију за повећање квалитета услуга; 4. Штитите слободан приступ знању; 5. Поштујте прошлост и стварајте будућност.

Смисао првог Гормановог закона састоји се у уверењу да библиотеке постоје ради квалитетног услуживања појединаца, заједнице и друштва у целини. Управо у оваквом светлу ваља разматрати и прихватати и технолошке иновације: питање „на који начин ће ова промена побољшати квалитет услуга које библиотека пружа“ представља аналитичко оруђе од највишег значаја. Други аспект закона јесте нагласак на хуманитету као повезивању потреба појединца и универзалних људских вредности. Мисија библиотека мора да обухвата и индивидуална трагања за истином, и заједничке идеале културе.

Други закон представља одговор на честе недоумице поводом теорија о „смрти књиге“, „беспапирном друштву“ и слично. Библиотекари морају уважавати све медије за бележење и преношење знања, а свако ново средство комуникације не треба схватити као укидање постојећих, већ као његов природан континуитет и допуну.

4 Walt Craford, Michael Gorman, Future libraries: dreams, madness and reality , Chicago, 1995.


Историја напретка у библиотекарству заправо је прича о успешној интеграцији нових технологија и средстава комуникације у постојеће програме и услуге. Трећи Горманов закон подразумева тражење одговора на одређени проблем пре него тражење где применити нову технологију, уз уважавање принципа економичности и ефикасности.

Четврти закон изражава одговорност библиотека као демократских друштвених институција. Друштво без слободних библиотека подложно је диктату и тира-нији. Отвореност и општа доступност библиотека предуслов је социјалних, поли-тичких и интелектуалних слобода.

Прогрес се не састоји само из промена, већ и из искуства. Када су промене апсолутне, онда не постоји ништа што би требало поправљати. Они који не познају прошлост, у опасности су да је понове. Ове познате мисли филозофа Џорџа Сантајане изражавају смисао Гормановог петог закона библиотекарства: Библиотеке будућности морају сачувати осећање за традицију и историју и у исто време отвореност ка новим технологијама и новим људским потребама.

Морис Лајн, дугогодишњи директор и садашњи саветник Британске библиотеке, понудиће, на Раганатановом и Гормановом трагу, своју верзију пет основних начела савременог библиотекарства, објављену 1996. године. Ево како гласе Лајнови закони: 1. Библиотеке су места за чување и проток информација из прошлости и садашњости; 2. Библиотеке су организације које помажу људима у трансформацији информација у знање; 3. Библиотеке треба да раде са информацијама без обзира на то где оне настају или се чувају; 4. Сви људи су потенцијални корисници библиотека; 5. Све облике чувања и представљања информација треба користити тако да то одговара и организацијама које стварају информације и појединцима којима су информације потребне.

Први закон указује на смисао и значај континуитета у библиотечко- информа-ционој делатности. Другим принципом Лајн наглашава улогу активног, крити-чког и просветитељског приступа у библиотечком раду. Трећи и пети закон истичу начела отворености и универзалности библиотека и потребу динамичне адаптације друштвеном окружењу.

За заснивање парадигме јавног библиотекарства посебан значај има четврти Лајнов принцип. Делатност јавних народних библиотека не треба да се ограничи само на садашње кориснике јер је практично свако њихов потенцијални корисник. Неопходно је непрестано, али и маштовито и креативно привлачити нове чланове и развијати нове корисничке потребе. Нова технологија за то пружа изванредне могућности. При томе кориснику треба прилазити као људском бићу са његовим индивидуалним карактеристикама и потребама којима треба одговорити на најадекватнији начин. Хуманистички принцип садржан је и у Лајновој формулацији која сажима и обухвата свих пет закона: Библиотекарство је уређивање информационих извора за људе. Другим речима, библиотекарство треба да служи људским бићима, па га стога треба добро познавати и разумети. Његова основна карактеристика јесте уређивање свих извора информација према


потребама корисника, односно организација корпуса људског знања уз помоћ библиографских метода и техника. Неуређена информација је хаос и стога ће основне библиотечке функције чинити претпоставку развоја друштва знања.

Оно што повезује Горманов и Лајнов теоријски приступ није само социо-епистемолошка инспирација њихових истраживања, већ и заједничка вера у будућност библиотека. Будуће библиотеке биће отворене и гостољубиве за разнолико мноштво – људи, материјала и услуга. Различите библиотеке и различити корисници захтеваће и постојање како електронских, тако и штампаних облика комуникације. У будућности ће се користити и линеарни текст и хипертекст. Библиотекари ће наставити да испуњавају двоструку мисију – да задовоље потребе корисника и да очувају тековине културе. У исто време повећаваће се и број корисника који ће директно приступати изворима информација и знања. Будуће библиотеке обухватаће и зграде и посредничке услуге, физичке колекције и приступ до удаљених база податка. Укратко, уместо у терминима „или-или“, библиотеке се морају мислити у терминима „и-и“.

За библиотеке будућности најважније је да остану верне својим изворним циљевима, задацима и вредностима. Горман наглашава четири идеје које не би смела да заборави ниједна библиотека у информатичком друштву:

1. Први разлог постојања библиотека јесте хумано пружање услуга људским бићима и људској заједници.

2. Знање и разумевање, а не подаци или информације морају остати централна брига библиотекарске заједнице.

3. Основни етички принципи библиотекарства јесу: сарадња, једнак приступ збиркама и услугама и интелектуална слобода.

4. Библиотекари треба да су поносни на своју мисију коју вековима испуњавају и да су свесни њене тежине и одговорности.

Будуће библиотеке биће отворене за све нове идеје о томе како радити боље и како прихватити нове технологије. С једне стране, оне морају увидети потребу за променом својих метода, а с друге, сачувати континуитет својих циљева и

мисије управљања људским знањем.5

Кључне речи: библиотеке, збирке, управљање знањем.

Др Жељко ВучковићБиблиотечке збирке и концепт управљања знањем

РезимеУ раду се приказује и анализира управљање знањем као нови модел за развој библио-течких збирки и услуга. Аутор полази од одређења савремене мисије библиотека као менаџмента знања, истражујући промене у парадигмама библиотечких збирки и услуга од Александријске библиотеке до савремене хибридне библиотеке.

5 Morice Line, Five laws of librarianship , LA Recor, 3(1996).


Željko Vučković, PhDLibrary Collections and Knowledge Management Concept

Summary

The paper presents and analyses the knowledge management as a new model for develop-ment of library collections and services. The author starts from the defi nition of modern library mission as knowledge manegement, investigating the changes in paradigms in library collections and services from the Aleksandrian library to the modern hibryd library.

Прописи о обавезном примерку и формирање библиотечких колекција од општег интереса 23

Проф. др Драган Бараћ, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

ПРОПИСИ О ОБАВЕЗНОМ ПРИМЕРКУ И ФОРМИРАЊЕБИБЛИОТЕЧКИХ КОЛЕКЦИЈА ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА

I

Потребу да сакупљају и сачувају своје духовно благо европски народи су установили релативно брзо по започињању рада првих штампарија. Још у првој половини 16. века у Француској је заведена обавеза штампарима да се од сваке штампане књиге по један примерак преда дворској библиотеци. На тај начин је осам деценија после изума штампарске пресе и почетка штампања књига покретним словима, установљен обавезни примерак. Обавезни примерак је од самог почетка био у функцији остваривања одређеног интереса, политичког надзора и контроле поданика, попуњавања фонда националне (државне) библиотеке или неког сличног интереса. Од епохе револуција (од Француске револуције 1789. до европских револуција 1848.) обавезни примерак постаје све више питање изборених политичких слобода и културна тековина од националног интереса.

Традиција обавезног примерка код Срба је другачија. После пропасти средњо-вековне српске државе и замирања наших штампарија у 16. веку, прва штампарија на територији Србије кнеза Милоша Обреновића основана је тек 1831. године. Kнежево одобрење за штампање књига у новој штампарији садржало је и наредбу о обавезном примерку. Одобрење за штампање Басни Доситеја Обрадовића садржало је и следећи налог: „... с тим да се шест примерака преда цензури, од којих ће један примерак задржати за Београдску библиотеку.“1 Од 26. новембра 1838. допуњена су Правила цензуре и предвиђено је да се по три примерка достављају Библиотеци Попечитељства просвештенија. На тај начин је заведен обавезни примерак у Србији 1832. године.

Правила о обавезном примерку су у наредне три деценије често мењана и нису много допринела потпуности колекције коју је Библиотека на основу обавезног

1 Гаврило Ковијанић, Архивска грађа о Народној библиотеци у Београду 1821–1944, књ. I, Београд, 1990, стр. 20.

УД

К 0

21.8

4/.8

9(49

7.11

)

24 Драган Бараћ

примерка формирала. Залагањем библиотекара Народне библиотеке Стојана Новаковића обавезни примерак у Србији добио је свој законски основ. Погодан тренутак за то била је одлука да се осавремене Правила цензуре, па је 1870. први пут у Србији (и на Балкану) донет Закон о печатњи (штампи).2 Текст закона припремљен је тако што је дословно преведен предлог француског закона о штампи, најмодернијег прописа те врсте у Европи. Закон је прописивао услове за оснивање штампарских и књижарских радњи, правила цензуре, обавезе штампара и књижара да полицији предају пре растурања „дужносни примерак“ и да сваки штампар обавезно достави „још друга три примерка државној библиотеци, од које ће о пријему надлежно уверење добити“.

Обавезни примерак у 19. веку достављају искључиво штампари. Изузетно ту обавезу имају поједине издавачке куће.

У то време настају велике националне и међународне издавачке куће. Холандски издавачи из 17. века („Елзевир“ и „Плантејн“) постали су парадигма европског издаваштва и потиснули италијанске и енглеске издаваче. На њиховој традицији, два века касније, настају нове издавачке куће са културном мисијом. Томе су погодовале културне и политичке прилике оног времена. Холандија, као република уједињених провинција, представља најнапреднију и слободну институционалну форму у Европи, верска толеранција и интелектулни процват врло су погодан оквир за процват књиге као новог средства комуникације. Уз значајан технолошки напредак у производњи папира по оригиналној техно-логији, они су постали узор савременог издаваштва, штампарства и књижарства у Европи. Упоредо са тим, у европским грађанским монархијама 19. века, у Енглеској, Аустроугарској, продубљује се сукоб приватних издавача штампара и њихових читалаца са моћним системима цензуре и концесија које добијају државне штампарије. Све то ипак није могло да спречи појаву великих приватних издавачких кућа у 19. веку.

У издаваштву преовладава нови приступ књизи као медију масовне комуникације, али и средству које књижевношћу подстиче национално културно и духовно јединство. Повезивање духовног бића нашег народа крајем 19. века није било „супротно грађанским дужностима појединих држава у којима Срби живе“3.

Полазећи од принципа оновремене књижарске трговине, који се заснивају на поставци да књига иде за купцем, а не купац за књигом, гради се активнија улога аутора, издавача, књижара и читаоца. Настојало се да се створи активнији однос и потпунија веза писца, књиге и читаоца. Без добро организоване књижарске трговине не може се обезбедити стварање поуздане читалачке публике, нити остварити право духовно уједињење српског народа. Стваран је такав систем продаје књига који је сваком приступачан и општи, заснован на потпуно

2 Закон о печатњи (штампи), Зборник уредаба издани у Књажеству Србији за 1870. годину XXIII Београд, 1871, стр. 170–192.

3 Стојан Новаковић, Српска књига њени продавци и читаоци у 19. веку, Државна штампарија Краље-вине Србије, Београд, 1900, стр. 7.


слободном избору и што непосреднијем саобраћају између писца и читаоца. Узоран пример остваривања ових принципа код нас јесте оснивање Српске књижевне задруге у Београду пред крај 19. века.

Српска књижевна задруга је и данас најстарији и највећи издавач са мисијом у нашој култури. Томе је допринела визионарска мисао њених оснивача који су, читав век унапред, предвидели интересе и потребе свих учесника у ланцу стварања и коришћења књиге. Међу оснивачима СКЗ било је више научника и књижевних критичара, него самих књижевника. Задруга је од почетка била изнад уских еснафских интереса удружења књижевника. Српска књижевна задруга је установа која на принципима задругарства делује путем књиге и тако, посредно, помаже развоју књижевности и уметности, али обезбеђује национално, културно и духовно уједињење. Истовремено са тим, СКЗ је настојала и успевала да популарише дела других књижевности, објављујући, пре свега, дела високих естетских и уметничких вредности, чиме je посредно подстицала и домаће ставароце.

Српска књижевна задруга постала је спона између различитих култура и транс-мисија националних књижевности у европским размерама. Тиме је обезбеђивала наше учешће у глобалној култури уз очување идентитета и самобитности српског језика и књижевности.

Српска књижевна задруга се као издавач разликује од државних издавачких завода, с једне, и романтичарских издавачких књижарница, с друге стране. За-друга и други издавачи формирају своје препознатљиве библиотеке које већ тада штампају различити штампари. Дешавало се да једну библиотеку штампа по неколико различитих штампара често и изван земље. Ова пракса представљала је нарочит проблем за обезбеђивање целокупности обавезног примерка. Већ тада је наговештена потреба да се за обавезни примерак везују, поред штампара, и издавачи.

Прва половина 20. века није донела веће промене у томе. И сувише кратко време мира (које погодује књизи) и дуго време ратова (које погодује периодици) није давало времена да се нешто значајније помери у том смислу.

У атмосфери хладног рата, национални државни издавачки заводи, нарочито у земљама реалног социјализма, преузимају искључиву бригу о књизи утркујући се у контролисаној продукцији и енормним тиражима.

Тек седамдесетих година 20. века у тим земљама настаје експанзија издаваштва. Издавачи се ослобађају идеолошке зависности и постају све слободнији. Овај период карактерише околност да велики државни издавачи имају своје штампарије, па је што због тога, што по инерцији да се не мења наслеђено, обавезни примерак и даље достављао искључиво штампар публикације. Изузетно је ту обавезу имао издавач само у случају када одређену публикацију штампа у иностранству.


Прикупљање обавезног примерка у Србији регулисано је после Другог светског рата посебним законима о обавезном достављању штампаних ствари.4

Комплетирање и очување укупне издавачке продукције, по угледу на модерне европске државе и код нас све више постаје део културне баштине. Програм Универзалне библиографске контроле (Universal Bibliographic Control - UBC)5 предвиђао је да чланице Ифле пропишу одговарајућa правила за његово оства-ривање.

Од 1977. године Република Србија питање обавезног примерка регулише зако-нима којима се уређује заштита културних добара.6 Преовладало је мишљење да је обавезни примерак који трајно чува национална библиотека културно добро од општег интереса. Тридесет година су прописи о обавезном примерку били саставни део прописа о заштити културних добара, који су предвиђали строге казне за кривична дела за уништавање, крађу или оштећење културних добара. Цео овај систем репресивних мера није дао резултате, нити је повећао прилив и потпуност обавезног примерка јер је био усмерен искључиво према штампару који је једини имао обавезу да предаје обавезни примерак националној би-блио теци. Закони нису поштовали одговорност културне и економске инте-ресе издавача и аутора који су судбински везани за своја издања. Издавачи су чак морали да плаћају посебну надокнаду за остваривање Универзалне библиографске контроле (CIP, ISBN, ISMN, ISSN, DOI), што је још више оптерећивало и отежавало прикупљање и комплетирање обавезног примерка и израду нацоналне библиографије.

Данас су нове технологије омогућиле да се појаве другачији издавачи, којима је комерцијални ефекат издања на тржишту информација основни циљ. Своје тренутне интересе остварују преко комерцијалних инстант издања. Објављују се компилације које се умножавају брзом технологијом, појављују се интернет издања, чак и издања на мрежи. Таква издања (никад прочитане целине књиге) погубно утичу на образовање и културу.

4 Основни закон о достављању штампаних ствари одређеним установама, Службени лист СФРЈ 1965, бр. 15, стр. 653. Закон о достављању штампаних ствари одређеним установама, Службени гласник СР Србије 1971, бр. 51, стр. 1268.

5 Intergovernmental Conference on the Planning of National Documentation, Library and Archives Infrastructures, Paris, 23–27, September 1974, Final Report (COM/MD/30), UNESCO, Paris, 1975.

Програм Универзална библиографска контрола и међународни MARC (UBCIM), настао је спајањем програма Универзалне библиографске контроле и Међународног MARC програма 1987, в.: Roberts, Winston D.: The Universal Bibliographic Control and International MARC. Programme (UBCIM). U: IFLA Journal, Vol. 16, 1990, No 2, str. 231–238.

После тридесет година постојања, Ифлин програм UBCIM, чије је седиште од 1990. било у Немач-кој националној библиотеци, угашен је 1. марта 2003. Августа 2003. установљена је

Алијанса за библиографске стандарде IFLA-e и CDNL-a (Конференције директора националних библиотека) – ICABAS (IFLA – CDNL Alliance for Bibliographic Standards), са циљем да настави и прошири координацију за коју су раније били задужени IFLA UBCIM и UDT (Universal Datafl ow and Telecommunications).

6 Закон о заштити културних добара, Службени гласник СР Србије, 1977. бр. 28. стр. 1513.


Државе Европске уније, које држе до своје културе, измениле су своје прописе о обавезном примерку и напустиле обавезу да штампар предаје обавезни примерак, па обавезни примерак све више обезбеђују издавачи. У смерницама Савета Европе препоручује се усаглашавање прописа о обавезном примерку у том смислу.

Основни циљ обавезног примерка јесте да се обезбеди комплетирање укупне стваралачке продукције као националне културне баштине, израде националне библиографије, омогући универзална библиографска контрола и обезбеди њено очување за будуће генерације. Поред тога, циљ је да се омогући његово масовно коришћење, тако да национална култура на тај начин партиципира у култури шире заједнице.

У остваривању тог циља примењују се многобројне међународне препоруке и документа као што су:

– Препорука Ифле о обавезном примерку штампаног графичког материјала (The IFLA/UNESCO Guidelines for legal deposit legislation)7;

– Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода (Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms, as amended by Protocol No. 11, with Protocol Nos. 1, 4, 6, 7, 12 and 13)8;

– Препоруке Савета Европе о политици приступа архивима и библиотекама9,– Директиве Комисије ЕУ Европском парламенту и Савету за усаглашавање

одређених ауторских права (1992. и 1997)10,– Препоруке Савета Европе о спровођењу конвенције за заштиту аудиовизуелног

наслеђа, Стразбур 2001.11

- Препоруке Савета Европе о спровођењу Конвеције за заштиту аудиовизуелног наслеђа усвојена у Стразбуру 9. новембра 2001.12

7 54th IFLA General Conference Sydney, Australia 30 Avgust – 3 September 1988, London, IFLA, 1988.

8 Council of Evrope, (Serbian version) Конвенција за заштиту људских права и основних слобода са изменама предвиђеним Протоколом 11 и Протоколима 1, 4, 6, 7, 12 и 13. Секретаријат вропског суда за људска права, септембар 2005. Сајт Европског суда за људска права: http: www.echr.coe.int/echr

9 Council of Europe/EBLIDA Guidelines on Library Legislation and Policy in Europe, Strasbourg, 20 January 2000 (DECS/CULT/POL/book(2000).

10 - The European Union Council Directive 92/100 EEC of 19 November 1992 on rental right and lending rights and on certain rights related to copyright in the fi eld of intellectual property.

- The Commission proposal for a European Parliament and Council Directive on the harmonisation of certain aspects of copyrught and related rights in the Information Society, COM(97)628 fi nal- 97/0539 COD.

Оба документа наведена у: Council of Europe/EBLIDA Guidelines on Library Legislation and Policy.11 European Convention for the Protection of the Audiovisual Heritage, Strasbourg, 8. XI 2001. (European Treaty Series – No. 183). Текст доступан на: http://conventions.coe.int/treaty/en/treaties/word/183.doc12 European Convention for the Protection of the Audiovisual Heritage, Strasbourg, 8. XI 2001. (European Treaty Series – No. 183).


– UNESCO, Препоруке за заштиту и чување покретних слика, 1980.13 – Извештај Европске комисије за Депозитне колекције електронских публика-

ција и др.14

Земље у транзицији, уколико желе да се прикључе Европској унији, морају да испуне врло строге услове, постигну политичку стабилност и европске демократске стандарде. Саставни део ове сложене структуре је, уз примену европских стандарда, промена односа и хармонизација права у овој области. Земље из нашег окружења које су примљене у ЕУ, скоро једну деценију радиле су на стварању тих услова и усклађивању закона у области културе.

Шта је покушано код нас да се уради у том смислу? На подручју књиге (изда-ваштво, књижарство, заштита старе и ретке књиге, библиотекарство) започео је својевремено под окриљем Народне библиотеке Србије врло амбициозан рад на припреми нацрта више нових закона. Врло амбициозно се радило на новом Закону о издаваштву, Закону о библиотечко-информационој делатности, Закону о културним добрима, Закону о културним делатностима, Закону о обавезном примерку. Сви ови текстови су остали на нивоу нацрта и нису доживели покретање званичне процедуре. До краја 2006. године нису постојале ни потребне уставне претпоставке за то. Због уставних ограничења тешко да је могло бити говора о правој хармонизацији права о култури са правом Европске уније.

Нови Устав Републике Србије усвојен је крајем прошле године и тако су створене све формалне претпоставке да се изврше промене, ускладе односи у култури и донесу нови закони. Међу њима и Закон о обавезном примерку, који уређује један важан сегмент за остваривање општег интереса у култури.

У припреми новог закона требало би узети у обзир, поред поменутих, и следећа искуства:

1) На јединствен начин, доношењем посебног закона, треба да се регулише обавезно достављање публикација. Ова материја до сада је уређена неколицином закона: Закон о културним добрима (утврђивање обвезника достављања обавезног примерка, услови, број и начин достављања), Закон о издавању публикација (садржај колофона публикације, CIP, ISBN, ISSN), Закон о библиотечкој дела тности (израда националне библиографије, чување и коришћење обавезног при мерка), па новим законом треба целовито регулисати сва питања о обавезном примерку.

2) Садржај закона треба да обухвати остваривање општег интереса у очувању научне и културне баштине, циљеве обавезног достављања публикација, кориш-ћење обавезног примерка, заштиту обавезног примерка као дела научне и

13 Recommendation for the Safeguarding and Preservation of Moving Images, adopted by the General Conference of UNESCO at its twenty-fi rst session, Belgrade, 27 October 1980. Доступно на: http://www.unesco.org/culture/laws/cinema/html_eng/page1.shtml

14 Te Report on Deposit collections of electronic publications, published by the European Commission (1996) У: Council of Europe/EBLIDA Guidelines on Library Legislation and Policy in Europe.


културне баштине, врсте и број обавезних примерака, права корисника, оства-ривање библографске контроле, обавезе и одговорности издавача и депозитних библиотека, финансирање и друга питања.

3) Треба јасно одредити шта све чини обавезни примерак библиотечке грађе. У погледу порекла публикације требало би разликовати публикације које су објављене у Србији или су их српски издавачи штампали у иностранству, од публикација које су издате у иностранству, а намењене за дистрибуцију у Србији. При том би ваљало разликовати обавезни примерак који је резултат издавачке продукције (као делатности) од оног који је резултат штампарске продукције (ситан материјал, некњижна грађа).

4) Због свакодневне појаве нових технологија публиковања и дистрибуције издања, у дефинисању врста публикација које представљају обавезни примерак посебно треба предвидети електронске публикације свих видова и друге публ-икације на новим носиоцима записа које се буду појављивале.

5) Обавезу достављања обавезног примерка треба да имају, пре свега, издавачи и дистрибутери публикација у Србији. Међутим, штампара (досадашњег обвез-ника) не треба потпуно ослободити ове обавезе, он сада мора да доставља оба-везни примерак:

– свих публикација које штампа издавачима изван Србије,– тзв. некњижне грађе (плакат, летак, саопштења и сл.).

Ова грађа нема традиционалне издаваче, а значајан је документ времена, и њу нико други не сакупља и не чува осим библиотека.

Дакле, издавач и штампар сада замењују улоге у погледу достављања обавезног примерка. Прелазак ове обавезе на издавача публикације последица је измењене улоге издавача у погледу примене међународних стандарда за опрему и издавање публикација (ISBN, ISSN, CIP).

6) У погледу броја примерака треба спровести међународне препоруке Савета Европе и међународних библиотечких асоцијација, и смањити број примерака (на четири), као и предвидети дистрибуцију, чување и коришћење обавезног примерка према тим препорукама.

7) Обавезе издавача, посебно електронских издања, јесу да их достављају без електронске заштите, с тим што је депозитна библиотека (НБС и БМС) дужна да предвиди договорене услове за коришћење електронских публикација и публикација на мрежи ради заштите издавачких права.

8) Ради омогућавања спровођења библиографске контроле, новим законом треба успоставити непосреднију везу са Законом о издавању публикација и предвидети потпун садржај колофона сваког издања. Пошто Народна библиотека Србије остварује задатке националног центра за универзалну библиографску


контролу (националне агенције за ISBN, ISSN, ISMN, ISRN, DOI) и у сарадњи са одговарајућим међународним институцијама додељује и друге ознаке међународне библиографске контроле (права копирајта и друге идентификације ауторских права на штампаним и електронским публикацијама) ова веза са прописима о издавачкој делатности треба да створи чвршћи однос између издавача и депозитних библиотека.

9) Издавачи и депозитне библиотеке су најодговорнији за остваривање општег интереса у овој области. Народна библиотека Србије има нарочите обавезе у погледу дистрибуције обавезног примерка, евиденције издавача и дистрибутера, библиографског надзора, заштите обавезног примерка од неовлашћеног кориш-ћења и репродуковања, чувања и коришћења обавезног примерка.

10) Треба успоставити нови систем стимулативних мера за све учеснике у остваривању општег интереса путем обавезног примерка.

Достављањем обавезног примерка, издавачи, штампари, дистрибутери, поне-кад и сами аутори непосредно остварују општи интерес и остварују право дистрибуције библиографских и других информација о њиховим издањима у систему националне и међународне размене библиографских информација. Издавачи остварују право да учествују на конкурсима за откуп издања из јавних средстава и друге погодности. Достављање обавезног примерка депозитној библиотеци не треба да се сматра прометом робе и услуга и треба да буде ослобођено пореза и такса.

11) Треба предвидети делотворне мере за спровођење новог система обавезног примерка и то оне које се најчешће примењују у европским земљама. Мере треба да обезбеде подједнак ниво права и одговорности свих учесника који остварују општи интерес у овој области.

12) Режим казни (за привредни преступ и прекршај) треба да буде подједнак за све учеснике у остваривању општег интереса: за издаваче, штампаре, дистри-бутере, Народну библиотеку Србије, Библиотеку Матице српске и матичне библиотеке.

II

Обавезни примерак публикација који би се заснивао на принципима и пракси Европске уније обезбеђивао би потпуне и трајне колекције од општег интереса као што су:

1. Национална збирка, коју формирају издавачи, дистрибутери и штампари, достављањем обавезног примерка.

2. Регионална збирка грађе, као основа регионалне библиографије, која се формира на основу обавезног примерка издавача и обавезног примерка некњижне грађе коју достављају локални штампари.


3. Завичајна збирка, која се формира у матичној, односно општинској јавној библиотеци из додатног примерка издавача са њеног подручја. Издавач треба да обезбеди један примерак публикације за завичајни фонд библиотеке у седишту издавача уколико је публикација од значаја за научни, културни и привредни живот локалне заједнице. У завичајни фонд улазе и примерци некњижне грађе, које обезбеђује штампарија са њеног подручја. Збирка је основа завичајне библиографије.

4. Збирка депонованих заштићених рукописа публикација као нова збирка која се формира ради заштите ауторских права, депоновањем рукописа код Народне библиотеке Србије, односно Библиотеке Матице српске, у електронској форми или формату припремљеном за штампу.

5. Збирка иностране литературе која се дистрибуира у Србији. По основу обавезе дистрибутера, ову збирку формирају дистрибутери иностране литературе (спе-ци јалне књижаре) у Србији, тако што Народној библиотеци Србије достављају по један примерак публикације од интереса за национални фонд и националну културу.

6. Депозитни примерак србистике је такође нова посебна збирка коју набавља Народна библиотека Србије. Депозитни примерак србистике достављају изда-вачи и аутори из иностранства са циљем да се комплетира фонд србистике и употпуни текућа национална библиографија. Основни циљ формирања свих ових колекција и смисао њиховог комплетирања и одржавања јесте да се користе. Депозитне библиотеке овом питању треба да посвете посебну пажњу. Обавезни примерак, као добро од општег интереса, поред тога што се трајно чува, истовремено мора да буде доступан свим корисницима у библиотекама. Поред њих, треба да буде доступан и корисницима са стране, путем различитих видова међубиблиотечке позајмице и других начина коришћења заштићене грађе у библиотекама. Само на тај начин ће се поштовати опште начело да је обавезни примерак, као и остала културна добра, јавно доступан свим корисницима под једнаким условима.

Због чега све ово?

Зашто се морамо заложити да активирамо припремљене верзије закона о књизи - наравно, допуњене и међусобно усклађене?

Зато што је право на културу једно од основних људских права које се гарантује и остварује по уставу земље, и општеприхваћеним правилима међународног права.

Зато што је то истовремено брига о националном издаваштву и култури.

Зато што је обавеза државе да омогући услове, усклади и стимулише национално издаваштво, јер нам је књига ретко поуздан ресурс с којим можемо у Европу и свет и да им при том донесемо нешто своје и оригинално - духовно стваралаштво на националном језику и писму.


Kључне речи: обавезни примерак, прописи о обавезном примерку, штампари, издавачи, културна баштина, библиографска контрола, колекције од општег интереса.

Проф. др Драган БараћОбавезни примерак и формирање библиотечких колекција

Резиме

У чланку се анализира настанак и развој прописа о обавезном примерку у Србији и указује на његов значај за националну културу. Анализирајући традицију прикупљања обавезног примерка указује се на значај издаваштва за презентацију националне културе и очување културне баштине. Залаже се за доношење новог закона о обавезном примерку у складу са препорукама Савета Европе, Ифле и других асоцијација о стандардима за производњу и дистрибуцију књиге као универзалног духовног добра у којем ће се односи и интереси свих учесника у стварању и коришћењу књиге (аутор, издавач, штампар, књижар, библиотека и читалац) заснивати на савременим демократским стандардима. На тим основама треба да се формирају колекције обавезног примерка као националног добра које се трајно чува. Колекције од општег интереса афирмишу духовно стваралаштво на националном језику и писму.

Prof. Dragan Barać, PhDRules of Legal Deposit and Formation of Library Collections of Common Interest

Summary

This Paper analazes the creation and development of Legal Deposit Rules in Serbia, and its importance to the National Culture. By analysing the tradition of the Legal Deposit Acquisition, we demonstrate the importance of the Book Publishing regarding the presentation of the National Culture and preservation of the Cultural Heritage. It pleads for the Legislation of the new Law on Legal Deposit in accordance with the Recommendation of the European Council, IFLA and other Associations for production standards and book distribution as universal spiritual goods in which relations and interests of all participants, involved in the making and usage of books (author, publisher, printer, bookseller, library and reader), will be based on modern democratic standards. On these bases should be formed all Legal Deposit Collections as National Goods preserved permanently. Collections of common interests are affi rming the spiritual creation in national language and alphabet.

Селективна набавка публикација у Народној библиотеци Србије 33

мр Добрила Бегенишић, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

СЕЛЕКТИВНА НАБАВКА ПУБЛИКАЦИЈАУ НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Попуњавање фондова Народне библиотеке Србије обавља се, као и у свим другим националним библиотекама, на два начина – обавезним примерком и путем селективне набавке. Попуњавање фондова обавезним примерком регулисано је законом и подразумева достављање комплетне издавачке продукције земље, без обзира на врсту грађе и медиј на коме је издата. То је аутоматизовани вид набавке, на који библиотекари не могу много да утичу. Једина могућност да се утиче на достављање обавезног примерка су рекламације у случају када се обавезни примерак не доставља редовно. А то је веома честа појава у НБС. У НБС, поред Закона о обавезном примерку, постоје и додатне одлуке о усмеравању обавезног примерка, којима је дефинисана дистрибуција обавезног примерка до усвајања новог закона.

Други изузетно значајан вид набавке у НБС, знатно флексибилнији, јесте селективна набавка публикација. Селективна набавка подразумева попуњавање фондова путем поклона, размене и куповине. Селективном набавком набављају се различите врсте библиотечке грађе: грађа у класи-чном, папирном облику (књиге, часописи, новине и остали штампани материјал), као и грађа на другим медијима. Помоћу ова три вида набавке набавља се домаћа и страна књига. Што се набавке домаћих публикација тиче, реч је углавном о реституцији фонда, а то значи о публикацијама које из одређених разлога нису достављене обавезним примерком, затим се попуњавају примерци који недостају у фонду и врши се реституција фонда који је уништен у Другом светском рату. Најзначајнију улогу у реституцији фонда Библиотеке у послератном периоду одиграо је поклон, а и данас је поклон најважнији вид селективне набавке публикација штампаних на територији Србије. Поклон је најстарији вид селективне набавке, који постоји од када постоје и библиотеке. Највећи проценат фонда НБС, који је уништен у рату, обновљен је путем поклона. Ипак, данас је овај вид набавке, пре свега домаће књиге, од мање важности него што је то био случај у прошлости. И обим и квали тет добијених поклона се смањују. Поклон је битан, пре свега, за попуњавање фондова антикварном грађом, која се више не може наћи

УД

К 0

25.2

1:02

7.54

(497

.11)

34 Добрила Бегенишић

у продајној мрежи. Пошто је циљ националне библиотеке да попуни све наслове који нису заступљени у фонду, без обзира на годину објављивања, овај вид набавке је изузетно значајан. Фонд НБС се годишње обогати за око 3.500 библиографских јединица „минуса“ фонда, а затим се попуне и дупликати, фонд музејског примерка, фонд Правно-информационог центра и фонд библиотечке литературе.

Поред великог броја предности, поклон као вид набавке има и своје недостатке. Пре свега, то је количина књига и другог материјала који се поклања пошто поклонодавци најчешће не дозвољавају да се поклон узима селективно. Тако библиотекари долазе у ситуацију да зарад неколицине публикација које су потребне преузимају велике количине материјала. Након тога се јавља проблем смештаја тих количина књига које су непотребне (а ипак примљене) и проблем радне снаге која је потребна да би се тај поклон селектовао и проверио, и на крају проблем отписа тих књига. Проблеми се јављају и у сарадњи са поклонодавцима који, без обзира на њихову велику улогу у реституцији и обогаћивању фонда НБС, понекад постављају нереалне захтеве. Често се захтева да се поклоњене књиге чувају као библиотека целина, што је најчешће у супротности са прописима НБС, затим се дешава да поклонодавци траже да све књиге које су поклонили уђу у фонд, што је такође у супротности са набавном политиком библиотеке. Поред тога, дешава се да поклонодавци траже да се на књиге стави неки други печат, затим поклањају своје радове који нису објављени и инсистирају да уђу у фонд, а дешава се чак и да траже да им се врате књиге коју су поклонили можда и пре више деценија. Такви нереални захтеви доводе до неспоразума и незадовољства поклонодаваца који не могу да схвате да приликом поклањања књига не могу да постављају своје услове. У циљу регулисања овог проблема, а у интересу и поклонодаваца и Народне библиотеке Србије донели смо Стручно упутство о пријему и дистрибуцији библиотечке грађе добијене путем поклона, којим су регулисана међусобна права и обавезе. Текст овог упутства може се наћи на сајту НБС на адреси http://www.nbs.bg.ac.yu/pages/article.php?id=1483.

Након усвајања овог упуства проблеми везани за поклон су се смањили, а остварена је боља комуникација са поклонодавцима, који пре него што се преузме поклон бивају упознати са прописима и након тога могу да се одлуче да ли ће да поклоне књиге под условима који су прописани.

Додатни извор информација за попуњавање фонда НБС путем поклона су спискови публикација које по редовној процедури отписују библиотеке у Србији. У последње две године врши се детаљна провера тих спискова и показало се да се међу тим књигама веома често нађу публикације које недостају у фонду НБС. Како би се ова пракса усталила, упутили смо, преко Матичног одељења НБС, свим библиотекема у Србији захтев да се стриктно поштује ова процедура да би се спречило да се отпишу публикације које су потребне за фонд НБС. У циљу што веће контроле отписаних књига у библиотекама у Србији добро би било размишљати о пооштравању и пре-цизирању Упутства о ревизији и отпису библиотечке грађе („Службени гласник РС“, бр. 34/94).


Размена је вид набавке који постоји још из доба размене рукописа средњо-вековних библиотека, а на вишем организационом и методолошком нивоу спроводи се тек од краја 19. века. То је вид набавке који је обележио другу половину 20. века. НБС у области размене сарађује с више од 300 институција у свету (то су националне библиотеке, библиотеке академија наука, славис-тички центри, библиотеке српске националне мањине и преводиоци српске литературе у иностранству). Размена је вид набавке којим се углавном набављају публикације из иностранства, а у складу са набавном политиком библиотеке. Међународна размена је усмерена на комплетирање фонда сербике, са циљем што ажурније израде текуће библиографије Сербике. Поред библиотечке грађе која спада у фонд сербике, набављају се и значајни страни приручници, публикације које се баве славистиком (посебно јужном славистиком), литература из области библиотекарства и информационих наука, и у мањем обиму, значајнија правна литаратура, углавном на енглеском језику, у циљу попуњавања фонда Правно-информационог центра. Размена се обавља и са институцијама у земљи, али обим те размене је врло мали. Фонд НБС годишње се путем размене обогати за око 3.000 јединица бибиотечке грађе.

Говорити о будућности размене као вида набавке је незахвално. На међу-народном нивоу, размена као вид набавке губи на значају. Размена се практикује само уколико тражене публикације не могу да се нађу у продајној мрежи. То су најчешће издања универзитета, института, мањих ораганизација и појединаца, који објављују публикације ограниченог тиража. А таквих публикација, која се не могу наћи у продајној мрежи, данас је све мање. Главни разлози због којих је размена изгубила на значају су појава интернета, појава електронских књижара, умрежавање. Захваљујући томе су све информације постале доступне у веома кратком року. Рок за набавку неке књиге се смањује, а процедура поједностављује. Набавка књига путем размене обично захтева дуже рокове испоруке, процедура је компликованија, већи је утрошак радне снаге, а и компликације са царинским и другим прописима су веће. Како је циљ сваке библиотеке да тражену публикацију набави у што краћем року и да је уступи на коришћење, све више библиотека се одлучује за куповину. За све библиотеке које имају загарантован буџет набавка путем размене губи смисао и све више се прелази на куповину као вид набавке за будућност. Процес преласка са размене на куповину књига у почетку се одвијао постепено, паралелно су књиге набављане и разменом и куповином, да би се данас прешло скоро искључиво на куповину, која узима примат над свим осталим видовима набавке. Куповина представља најлежернији вид набавке; њене предности су брзина набавке, једноставност, поузданост, ефикасност, мањи утрошак радне снаге и времена. У НБС куповина, нажалост, још није добила онај значај који јој припада. Разлози за то су финансијске природе; Министарство за културу Републике Србије не одобрава буџет за куповину књига већ другу годину заредом. То значи да је и реституција фонда угрожена и да не може да се обавља према планиром распореду. Због недостатка финансијских средстава, постоји опасност да велики број антикварних публикација које недостају у фонду НБС заврше у рукама приватних колекционара и да их

36 Добрила Бегенишић

једног дана добијемо у понуди по много већим ценама. Зарад што ефикасније реституције фонда НБС остварени су добри контакти са свим значајним антикварима, колекционарима, члановима Српског библиофилског друштва, започета је израда базе података свих минуса фонда. За период 1868–1944. дезидерати се израђују на основу Српске ретроспективне библиографије, за период 1944–1987. реституција се врши искључиво на основу поклона. Од 1987. године, када се почело са израдом CIP-а, до свих података о минусима фонда долази се једноставно претраживањем COBISS базе података. Публи-кације из периода до 1944. веома је тешко набавити. Досадашња пракса је показала да је могуће набавити 1% тих публикација. Због тога је планирано да се те публикације позајме од библиотека и институција које их поседују, те да се дигитализују и тако учине доступним корисницима. Период од 1944. до 1987. добро је попуњен, а оне публикације које недостају попуњавају се, доста успешно, поклоном. Проблематичан је период од 1987. до данас, јер у фонду НБС недостаје велики број публикација објављених у том периоду. Пошто је реч о књигама које је у великом проценту још увек могуће наћи код антиквара, потребно је обезбедити новчана средства да би се попунио тај део фонда.

Годишње се у НБС путем куповине набави око 2.000 јединица библиотечке грађе. Реч је углавном о некњижној грађи. Ипак, због финасијске ситуације није могуће планско попуњавање „минуса“ фонда НБС.

Претпоставка успешне набавке сваке библиотеке је јасно дефинисана набавна политика. Успешно спровођење набавне политике подразумева поштовање главних принципа набавке. То су: планирање (чиме се обезбеђује дугорочност успешне набавке), доследност, универзалност, селекција, актуел-ност, континуираност, једноставност коришћења. Дефинисана набавна поли-тика и поштовање ових принципа обезбеђују јединствен став особља према набавци, искључују лични приступ у одлучивању и доприносе успешној реализацији набавке. Набавна политика у свакој библиотеци је подложна променама и треба повремено да се ревидира. Даље претпоставке успешне набавке су: адекватна персонална и стручна решења у набавци, обезбеђена финансијска средства, усклађеност са правним прописима (порези, царине, међународни споразуми, познавање прописа о ауторским правима, посебно за публикације у електронској форми). Да би се успешно спровела примена ових принципа веома је важно да су кадрови у набавци, посебно страних публикација, добро обучени. Библиотекар у набавци мора да буде особа која поседује адекватно образовање и посебна знања, вештине и способности, а то су: познавање страних језика, добра обученост за рад на рачунару, познавање свих релевантних извора информација, познавање издавачке продукције и књижарске мреже, добро познавање струке, а поред тога потребно је и познавање правних и финасијских прописа. Све ово говори у прилог томе да је набавка публикација врло битна област библиотекарства и да би јој требало посветити посебну пажњу како у теоријском сагледавању, тако и у практичној примени, што до сада није био случај са библиотекама у Србији.


Кључне речи: набавка, набавна политика, поклон, размена, куповина.

мр Добрила БегенишићСелективна набавка грађе у Народној библиотеци Србије Резиме

Селективна набавка, која обухвата попуњавање фондова путем поклона, размене и куповине, представља веома битан начин набавке библиотечког материјала за фондове Народне библиотеке Србије. Претпоставка успешне селективне набавке јесте постојање јасно дефинисане набавне политике, као и организација рада усклађена са принципима набавне политике. У раду су укратко приказана ова три вида набавке у НБС, њихове предности и недостаци, као и проблеми који се јављају у свакодневном функционисању. Посебна пажња посвећена је перспективама ових видова набавке у будућности. У раду је такође дат осврт на теоријске принципе набавне политике и на могућности њиховe успешнe примене у пракси.

Dobrila Begenishich, MASelective Acquisition of Materials at The National Library of Serbia

Summary

Selective acquisition which represents completion of collection through gifts, exchange and purchase is very important way of acquiring library materials for the collection of the National Library of Serbia. Prosperity of selective acquisition can be assumed only if clearly defi ned acquisition policy exists and the organization of work is in harmony with the principles of acquisition policy. This document concisely represents the three possibilities of acquisition at the NLS, advantages and disadvantages as well as problems which could occur in daily pratice. Special attention is given to the development of these ways of acquisition in the future. This document also draws attention to theoretical principles of acquisition policy, and the possibility of its successful implementation in pratice.

Улога Универзитетске библиотеке на Универзитету и у широј заједници 39

Наташа Васиљевић, виши библиотекарВука Јеремић, виши библиотекарБеоград, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

УЛОГА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ БИБЛИОТЕКЕНА УНИВЕРЗИТЕТУ И У ШИРОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Основни задатак и улога Универзитетске библиотеке јестe да чува и развија колекције и услуге које подржавају и унапређују наставни и научно-истраживачки процес, пратећи пре свега потребе наставника и студената матичног универзитета. Због своје дугогодишње традиције, величине и значаја фонда којим располаже, и могућности да задовољи потребе веома широког спектра корисника, она није само матична библиотека за све високошколске библиотеке у Србији, цен-трална научна библиотека и архивско-документациони центар Универзитета у Београду, већ и установа од националног значаја. Развојем услуга које пружа, чувањем високог нивоа квалитета наслеђених фондова и њиховим унапређењем у складу са најсавременијим токовима библиотечке делатности, Универзитетска библиотека има дужност да задржи и озваничи поменуту вишеструку улогу коју има како у универзитетској заједници, тако и у целокупном културном миљеу Србије.

Своју основну делатност, а то је набавка публикација у складу са потребама наставног и научно-истраживачког процеса на Универзитету у Београду, Универзитетска библиотека обавља у сарадњи са мрежом високошколских, катедарских и институтских библиотека. У том смислу она чува, обнавља и унапређује колекције из свих научних дисциплина, осим уколико не би било изричито дефинисано да нека друга високошколска библиотека покрива неку конкретну научну област у целини. Универзитетска библиотека набавља домаће и стране публикације у класичном и електронском облику које су потребне за додипломске и последипломске студије из свих научних области које се изучавају на факултетима и универзитетима у Србији. У том смислу, као централна универзитетска библиотека, она се налази у блиској надређеној вези са сваком од високошколских библиотека Србије, координирајући њихов рад и водећи рачуна о њиховим специфичностима.

НАБАВНА ПОЛИТИКА: ДЕФИНИЦИЈА И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ

Под набавном политиком подразумевамо пројектовање набавке за дужи или краћи временски период формирањем нових и попуњавањем постојећих колек-

УД

К 0

25.2

2:02

7.7(

497.

11)

40 Наташа Васиљевић, Вука Јеремић

ција у складу са структуром корисника и профилом фонда библиотеке. Кад је реч о универзитетским библиотекама, набавка је процес обезбеђивања адекватних извора информација које ће одговорити наставним и научно-истраживачким потребама корисника у складу са дефинисаном набавном политиком.

Набавна политика је ваљана онда када се заснива на чврсто постављеним и јасно дефинисаним принципима, а то су у случају Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“:

1. усаглашеност са студијским програмима и равномерност у покривању на-учних области;

2. могућност сарадње са наставним особљем и консултација са специјализованим стручњацима;

3. координација са сродним библиотекама да би се избегло дуплирање и нера-ционални трошкови;

4. актуелност заснована на краткорочним и перспективност заснована на дуго-рочним потребама корисника;

5. евалуација и селекција да би се спречио преобиман и неадекватан прилив пу бликација ради очувања профила фонда а самим тим и функције библио-теке.

Селекција као кључни принцип набавке и дефинисање приоритета

Селекција је процес приликом кога се на основу највеће могуће објективности одлучује која грађа је примерена за фонд, узимајући у обзир профил фонда, потребе корисника, актуелност, обим и цену. Селективна набавка се спроводи уз помоћ специјализованих стручњака и у складу са приоритетима који се уста-новљују за одређени временски период. Да би се искључила импровизација и спречило дејство субјективног фактора, неопходно је да се приоритети јасно уобличе, убедљиво аргументују, систематски вреднују и ревидирају када се за то укаже потреба. Трајни приоритети који не подлежу ревизији јесу:

1. да се обезбеди висок и континуиран квалитет и актуелност публикација неопходних за одржавање наставе и научно-истраживачког рада;

2. да се изузетна пажња поклони набавци публикација из интердисциплинарних наука и нових научних дисциплина, при чему се неретко антиципирају потребе академске популације;

3. да се одабирају публикације које се по типу и значају надовезују на постојећи фонд чиме се успоставља целина која се континуирано развија;

4. да се постојећи фонд обнавља рационално и у складу са финансијским мо-гућностима, при чему се узима у обзир да се неке публикације могу добити међубиблиотечком разменом, преко електронских база података и других информационих сервиса.

Из процеса селекције се изузимају искључиво специјалне збирке за које се наба-вља све што се уклапа у њихов профил, без обзира на квалитет, цену и годину издања. У случају Универзитетске библиотеке у Београду селекција се не обавља уколико је у питању грађа која се бави Универзитетом у Београду и самом Универзитетском библиотеком.


УТИЦАЈ СПОЉНИХ ФАКТОРА НА НАБАВКУИ НАБАВНУ ПОЛИТИКУ

Низ спољних фактора утицао је у већој или мањој мери, а каткада и драматично, на набавку и набавну политику Универзитетске библиотеке. Ови фактори могу да доведу не само до смањења или повећања обима приновљених публикација, већ и до много крупнијих последица као што је промена профила фонда, чиме се консеквентно мења улога и функција библиотеке. Узроци оваквих померања могу бити:

1. економска и политичка ситуација у земљи;2. стање на Универзитету и његов положај у широј друштвеној заједници;3. развој издавачке делатности, пораст броја публикација и појава нових

носилаца информација;4. оснивање нових универзитета и пораст броја студената, као и појава нових

научних дисциплина;5. промене законске регулативе (у области ауторских права, увоза публикација,

обавезног примерка итд.).

Од свих сегмената библиотечке делатности, набавка публикација најосетљивија је на спољни утицај због своје директне зависности од финансирања.

Иако економска и политичка ситуација у друштву има тек индиректни ефекат на набавку и набавну политику Библиотеке, сматрамо да је управо она кључни фактор поремећаја који се десио у нашем случају. Економска криза и политичка нестабилност утицале су на укидање финансирања свих оних делатности које немају за резултат директан профитни или политички ефекат. Тихо гашење установа, или оних њихових делова које нису у стању да га произведу, присутно је у свим сегментима друштва, па и у библиотекарству. У трајном општем тренду сиромашења друштва, финансијска политика била је рестриктивна према делатностима као што су култура и просвета јер се концентрисала на решавање проблема који се тичу пуког преживљавања. Чак и средства одвајана за поменуте делатности систематски су усмеравана готово искључиво на оне њихове сегменте који дају брз и видљиви ефекат. Све што даје резултате тек на дужи рок није сматрано политички исплативим. А планско, систематско и акумулативно формирање колекција спада у најбоље примере таквих делатности, које у оваквим околностима не само што више нису приоритет, већ су потпуно заборављене, без свести да је нанета штета у многим аспектима непоправљива. Суморна последица оваквог стања јесте чињеница да је планска набавка књига онемогућена оног тренутка када су средства за ову делатност изостављена приликом формирања буџета.

Најјаснији пример спољног утицаја на реализацију набавне политике јесте пример међународне размене публикација у условима културних санкција током деведесетих. Непосредно пре тога, разменом је набављано више од 40% укупног броја публикација (и када су у питању монографске, и када су у питању периодичне публикације). Увођењем санкција, дошло је до драстичног пада и практичног обустављања размене са највећим бројем иностраних партнера.


Уложен је огроман труд да се у пракси премости оваква ситуација, при чему се показало да у библиотечкој струци влада колегијалност која је изнад политике и захваљујући којој је та ситуација бар делимично олакшана на различите начине. Неке библиотеке чувале су књиге намењене размени са Универзитетском библиотеком да би их послале после укидања санкција, друге су успеле да добију посебне дозволе својих влада да буду изузете од важећих прописа, треће су нашле начин да приватним каналима повремено достављају књиге и часописе. Мора се истаћи да су кључну улогу у овоме одиграли донатори из дијаспоре. И поред свих ових напора, размена још дуго неће достићи ниво из претходног периода, због укидања оваквог начина набавке у великом броју западних библиотека, али и зато што у нашој средини не постоји довољно јасна свест о значају међубиблиотечке размене у оквиру културне сарадње са иностранством.

Статус Универзитета у Београду предуго није решаван, а у тренутку кад је почело редефинисање његове улоге и организације пропуштена је прилика да се прецизно регулише статус једне од његових најстаријих институција – Универзитетске библиотеке. Није дошло до њеног суштинског укључивања у универзитетску заједницу, што би довело до могућности да учествује у процесу одлучивања о финансирању сопствене основне делатности. Напротив, Универзитетска библиотека је почетком ове године изгубила статус правног лица. Како ће то утицати на њено функционисање и финансирање не можемо још да проценимо јер је по свему судећи реч само о формалности која ће то и остати све док Универзитет не донесе прецизну регулативу целокупне делатности Универзитетске библиотеке чиме би, између осталог, обавезао ресорно мини-старство да буџетом регулише финансирање њене основне делатности.

Истовремено је дошло до експлозије новооснованих високошколских инсти-туција којима је Универзитетска библиотека матична, што је произвело појачан при тисак на библиотеку да и њиховим студентима обезбеди приступ својим фон-довима, као и да саме колекције на неки начин прилагоди новонасталим обра-зовним профилима.

Ако се узме у обзир да се, паралелно са свим овим неповољним елементима, одвија експлозиван раст доступности података захваљујући новим носиоцима информација који је обрнуто пропорционалан могућностима да библиотека већину тих информација учини стварно доступним, јавља се незадовољство корисника које има додатни негативни ефекат приликом покушаја да се статус и положај библиотеке реше на повољнији начин.

ПРИМЕНА НАБАВНЕ ПОЛИТИКЕУ УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Видови набавке у Универзитетској библиотеци јесу куповина, размена, поклон, обавезни примерак и тзв. конзорцијумска набавка. По већ истакнутом принципу селективности при набавци било би логично да се претежан део набавке обавља куповином.


Однос куповине, размене и поклона у формирању фондоваУниверзитетске библиотеке

Парадоксално, наменска средства за куповину публикација већ годинама не постоје као ставка у буџету надлежног министарства. Због тога се набавка Универзитетске библиотеке већ деценију и по заснива углавном на поклонима. На овај начин је попуњаван основни фонд, али је и одржан континуитет међународне размене са сродним институцијама. Будући да је наменско финансирање у овом периоду (са изузетком 2005. године) изостало, а да по правилу није било одговора на захтеве за једнократне доделе наменских средстава, профил новонабављених књига битно одступа од дотадашње колекције. Одступања се тичу пре свега односа између страних и домаћих публикација (до ових последњих ипак се некако долазило преко поклона НБС и БМС) и недовољног броја примерака литературе намењене додипломским студијама. Смањени прилив публикација набављаних куповином и разменом довео је до извесног снижавања критеријума приликом прихватања поклона, како индивидуалних, тако и од институција.

Преокрет у учешћу публикација набављених куповином и поклоном десио се пре скоро двадесет година: док је 1987. број купљених публикација био двоструко већи од броја поклоњених и једнак броју публикација набављених разменом, само три године касније однос куповине и поклона је обратан, док је размена остала на истом нивоу. У току деведесетих учешће куповине у укупном броју набављених публикација варира од 41% (1991) до 4% (1999), да би средином следеће деценије доживело до сада највећи пад са свега 0,71% у току 2004. Ситуација није много боља ни сада, будући да је у последњој години набавка куповином представљала мање од 6% од укупног броја нових наслова, а у прва четири месеца ове године тачно 1%.

Као начин набавке, размена нагло губи на значају увођењем санкција (1993. је осам пута мања него 1990). Своју најнижу тачку достиже у току 2003, када је представљала мање од 5% у укупном броју новонабављених публикација, да би од следеће године показала тенденцију лаганог раста, достижући 11% три године касније. Основни проблем јесте што Универзитетска библиотека већ неколико година уназад не издваја средства за куповину књига намењених размени, тако да се целокупна размена заснива на дупликатима поклона или књигама које су библиотеци поклоњене, а које су приликом процеса селекције одбачене. Квалитет понуде на овај начин је минималан, а чак и са таквом понудом нисмо у могућности да одговоримо на сва потраживања иностраних партнера, будући да најчешће располажемо само једним примерком публикације. Попуна фондова за размену путем изнуђеног поклона зависи од добре воље непрофитних издавача и самих аутора и захтева додатно ангажовање, при чему резултати не прате уложени рад.

Селективно попуњавање фондова не може се вршити само на основу поклона будући да је у питању непредвидив, непланиран и нередован вид набавке. Библиотека је у могућности да прима поклоне искључиво уколико дародавац (без обзира да ли је у питању физичко лице или институција) дозвољава селекцију и


преусмеравање дела преузетих публикација. Комплетне колекције прихватају се искључиво у изузетним случајевима, када је удео дупликата у колекцији занемарљив, а постоји интерес да се колекција сачува као целина. Уколико се понуђени поклон не уклапа у профил колекције Универзитетске библиотеке, дародавци се охрабрују да поклон уступе библиотекама другог профила. Поклони се по правилу одбијају и уколико се публикације налазе у стању када би трошкови њихове физичке обраде укључујући дезинфекцију и конзервацију премашили њихову стварну вредност. Највећи број књига набављених поклоном Универзитетска библиотека заправо добија од НБС и БМС, који јој уступају део обавезног примерка. Овај поклон у неким годинама премашивао је по броју књига 50% укупног броја новонабављених наслова.

Библиотека је начелно неговала принцип да две трећине колекције представљају иностране, а једну трећину домаће публикације. До одступања од овог принципа дошло је релативно рано. Већ 1990. године половину новонабављених књига чиниле су књиге штампане у земљи, а удео домаћих публикација прогресивно је растао да би десет година касније, узимајући у обзир све наведене начине набавке, на три домаће књиге била набављена само једна страна. У току 2001. године, на пример, није купљена ниједна страна књига, иако је захваљујући донацијама те године прилив стране књиге био у великом успону, а чак и када је током 2005. куповина ограничена на стране наслове, удео стране књиге није прешао 37%. Ово одступање од прокламованих принципа директна је последица спољног фактора у ситуацији где је Универзитетска библиотека на поклон добијала највећи део домаће издавачке продукције, али није имала могућности да систематски набавља стране публикације.

Могућности конзорцијумске набавке и обавезног примерка

Такозвана конзорцијумска набавка, у којој Универзитетска библиотека учест-вује преко својих представника, основни је принцип набавке електронских пу бли кација. На нашу срећу, за разлику од већине иностраних конзорцијума, за учешће у Кобсону (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) није потребно уложити сопствена средства, што би Универзитетску библиотеку искључило из могућности да у њему учествује. Поменути конзорцијум пружа нашим корисницима изванредне могућности и надамо се да ће и убудуће бити могућности да у њему учествујемо.

Обавезни примерак намењен Универзитетској библиотеци није регулисан за-ко ном, али прописи налажу да све високошколске установе достављају један примерак докторских дисертација одбрањених на универзитетима у Србији. Поред докторских дисертација, Универзитетска библиотека редовно прима и магистарске и специјалистичке радове одбрањене у високошколским институ-цијама, као и зборнике скупова у чијем финансирању учествује Министарство науке Републике Србије. Занимљиво је напоменути да ове зборнике примамо откако је пре пет година министарство у уговоре о финансирању унело клаузулу о обавезном слању једног примерка Универзитетској библиотеци и да, уз мали број изузетака, ову врсте обавезе већина организатора озбиљно схвата и доставља публикације Универзитетској библиотеци у веома кратком року.


Нажалост, нисмо успели да сличан договор постигнемо ни са Министарством културе, ни са Министарством просвете Републике Србије, иако смо у више наврата покушавали да на сличан начин обавежемо издаваче публикација које се потпуно или делимично финансирају ова министарства. Занимљиво је напоменути да ни упорни покушаји да се обезбеди редовно достављање издања универзитета, факултета и института у Републици Србији у протеклој деценији, нису имали ништа више успеха него обезбеђивање директног финансирања. Ако изузмемо неколико факултета који нам своја издања редовно уступају, може се рећи да високошколске организације нису заинтересоване за уступање публикација библиотеци. Закон не регулише обавезу високошколских институција да се публикације које се прихватају као уџбеничка или помоћна литература достављају Универзитетској библиотеци, иако је неспорно да би то било у обостраном интересу. Ова врста обавезног примерка омогућила би израду квалитетних библиографија истраживача и свих научних установа, попуњавање колекције уџбеничком литературом и дисеминацију информација о научним достигнућима у Србији преко међународне библиотечке размене.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Спољни утицаји отежавали су реализацију набавне политике у Универзитетској библиотеци у протеклом периоду, повремено сасвим спречавајући планско и систематско набављање извора информација, али Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ упркос свим негативним спољним факторима не одустаје од циља да својим корисницима обезбеди фондове у складу са усвојеном набавном политиком библиотеке и у том смислу истрајно покушава:

• да ставка набавке публикација за Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ постане саставни део годишњег буџета ресорног министарства,

• да се уведе обавезни примерак за све публикације које се као уџбеници користе на свим нивоима високог образовања намењен Универзитетској библиотеци,

• да у уговорима са издавачима који објављују публикације које делимично или у потпуности финансирају министарства просвете, културе и науке буде предвиђена обавеза достављања Универзитетској библиотеци,

• да приликом акредитације све високошколске установе буду уговором оба-везане да сва своја издања у најмање два примерка достављају Универзитетској библиотеци,

• да се Универзитетска библиотека наметне као један од центара дистрибуције капиталних и репрезентативних издања најугледнијих српских издавача страним библиотекама, при чему би се паралелно попуњавале колекције квалитетним иностраним издањима.

Надамо се да су ово реални циљеви које можемо достићи оног тренутка када се усвоји стратегија окренута будућности. Оваква стратегија обезбедила би пре свега квалитетно образовање младих, у коме значајну улогу има и Универзитетска библиотека.


0%20%40%60%80%

100%

1987 1988 1989 1990

Преокрет у односу куповине и поклона (1987-1990)

куповина размена поклон

05

1015202530354045

1991 1999 2004 2006

Процентуално учешће куповине у репрезентативним годинама

0%20%40%60%80%

100%

1987 1993 2000 2006

Процентуално учешће видова набавке у репрезентативним

годинама

поклонразмена куповина

Прилог: Графикони


1988

1992

1996

2000

2004

010002000300040005000

Број набављених публикација према виду набавке

куповинаразменапоклон

0%

20%

40%

60%

80%

100%

1988 1992 1996 2000 2004

Процентуално учешће видова набавке 1988-2006

поклонразменакуповина

0

2000

4000

6000

1987 1990 1993 1996 1999 2002 2005

Број публикација набављених поклоном


0500

1000150020002500

1987 1990 1993 1996 1999 2002 2005

Број публикација набављених разменом

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2001 2002 2003 2004 2005 2006

Однос домаће и стране књиге 2001-2006

домаће књиге стране књиге

0500

1000150020002500

1987 1990 1993 1996 1999 2002 2005

Број публикација набављених куповином



1. Извештаји о раду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ 1987–2006.

2. Извештаји о раду Одељења набавке Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ 2001–2006.

3. Управљање изворима информација у библиотекама: управљање фондовима у теорији и пракси / Питер Клејтон, Гари Јуџин Горман; [аутор библиографије] Адела Клејтон, превела с енглеског Гордана Љубановић – Београд, Клио, 2003.

4. Дописи из Архива Универзитетске библиотеке

Кључне речи: набавна политика, селекција грађе, спољни утицај, начини набавке.

Наташа Васиљевић, Вука Јеремић

Улога Универзитетске библиотеке на Универзитету и у широј заједници

Резиме

У раду се разматра међусобни утицај установљених принципа набавне политике Универзитетске библиотеке и спољних фактора – друштвених, културних, економских и других. После кратког осврта на улогу Универзитетске библиотеке на Универзитету и у широј заједници, као матичне за све високошколске библиотеке у Србији, централне научне библиотеке Универзитета у Београду и културне институције од националног значаја, дата је кратка презентација основних принципа набавне политике у овом типу библиотека. Посебна пажња посвећена је селекцији као кључном принципу набавке и начину дефинисања приоритета при реализацији набавне политике. Набројани су и описани спољни фактори који могу пресудно да утичу на формирање колекција, а дугорочно и на промену профила и функције библиотеке. Очигледно постојање чврсте везе између спољних фактора и могућности примене набавне политике показали смо на примеру набавке у Универзитетској библиотеци уз илустрације из њене праксе у последњих петнаестак година. Из ових конкретних примера, а нарочито из приложених графикона, јасно проистиче закључак да се као директна последица спољних фактора, а мимо пројектоване набавне политике, десила промена како у начину набавке публикација, тако и у процентуалном учешћу страних и домаћих публикација. Проблеми статуса и финансирања Универзитетске библиотеке сагледани су као кључни фактор одступања од циљева дефинисаних набавном политиком.

Nataša Vasljević, Vuka JeremićThe Role of the University Library at the Universitz and within wider Community

Summary

In this paper the authors discuss the interaction between the established principles of acquisition policy of the Belgrade University Library and various external factors – social, cultural, economic and others. The main principles of acquisition policy for this library type are presented after a brief consideration of the role of the University Library both at the University and at the whole community, as a home library for all university libraries


in Serbia, as a central scientifi c library of the Belgrade University, and fi nally, as a cultural institution of national rank. Special attention has been focused on the selection process, as the key acquisition principle, and also on the way of defi ning priorities during the practical implementation of acquisition policy. Then comes the explanation how the external factors could exert crucial infl uence on the process of collections forming and at long date even completely transform the profi le and function of the library. The evident fi rm connection between mentioned factors and the implementation of acquisition policy principles is documented with illustrative examples from University Library practice during last 15 year. Enclosed examples lead us to the conclusion that the external factors (without changes of adopted acquisition principles) directly provoke a change of the form of publication acquiring and reduce percent of foreign publications in the collection. The problematic status of University Library and especially unappropriate fi nancing are considered the main reasons of deviation from the goals defi ned and established in the frame of its acquisition policy.

Попуна уништеног књижног фонда у библиотекама на Косову и Метохији 51

мр Јордан РистићПриштина, НУБ „Иво Андрић“

ПОПУНА УНИШТЕНОГ КЊИЖНОГ ФОНДАУ БИБЛИОТЕКАМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Озбиљнији приступ овој теми захтева нaјпре стварање услова за рад библиотека, институција од посeбног значаја сваког друштва. Зато се на самом почетку овог рада морамо позабавити питањем миљеа и услова у којима раде библиотеке на Косову и Метохији и шта је све претходило скоро потпуном уништењу књижног фонда у библиотекама на овом подручју. То такође изискује потребу да се позабавимо питањем узрока који за последицу имају уништење фонда српске књиге. Можда ће нас овај став привидно одвојити од ускостручног приступа теми, али смо уверени да је неизбежан; намеће га животна збиља.

Потреба да се говори о овој теми подразумева најпре подсећање на веома богату културу старе Србије и домете њеног духовног раста који су контраст овом времену и животно згуснутoj духовнoj и цивилизацијскoj трагедији српског народа и културе на почетку новог миленијума. Зато, сећања ради, помињемо прве штампане књиге у штампарији новобрдског митрополита Никанора у Грачаници 1539. године (само осамдесетак година после Гутемберга), прве библиотеке рукописних књига на двору Немањића, библиотеке у Високим Дечанима, Пећкој патријаршији, Богородици Љевишкој, Архангелима, Грачаници, Бањској; на двору Уроша I Немањића и жене му Јелене Анжујске у Брњацима испод Мокре Горе, касније Призренске богословије и друге библиотеке.

Поменути манастири и библиотеке својом градитељском и унутрашњом лепотом упућују на једну богату и узбудљиву историју развоја мисли и духа код Срба у овом делу српске државе, гајећи свест о неизмерном културном, историјском, творачком и духовном жаришту и средишту за егзистенцију српског народа у старој Србији, али и у читавом српству. Оне и данас сведоче надасве о нашем трајању, али и нашем трагичном удесу.

Средњовековни манастири на Косову и Метохији (по Димитрију Богдановићу) били су средишта културног и књижевног живота. Он налази да је само на ужем делу Косовске котлине (од Митровице до Качаника) било најмање 1.300 рукописних књига, а на целој територији Косова по њему је морало бити најмање

УД

К 0

25.8

55(4

97.1

15)"

1999

/..."

52 Јордан Ристић

7.500 књига. Само у библиотекама Дечана и Пећи морало је, по њему, бити више хиљада рукописа. Од тог броја се на Косову сачувао само део јер су неке библиотеке спаљене за време II светског рата, а остале крајем XX и почетком XXI века.1

Димитрије Богдановић у тексту „Рукописно наслеђе Косова“ пише: „Сада на Косову има нешто преко 350 рукописа, а са оним књигама које су и 19. веку биле донете у Београд и потом изгореле у рату 1941. године још –140 – око 490 до 500 рукописа.“ Применом кључа Л. П. Жуковске, да је садашњи фонд само 1% од некадашњег, Димитрије Богдановић долази до закључка да је на Косову и Метохији било 49.000 до 50.000 рукописних књига. Да би истакао богатство духовне заоставштине и наслеђа, као допринос српској култури уопште, Димитрије Богдановић ће устврдити: „Не заборављајући ни улогу других великих центара“, рећи ће он, „као што су Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани, Градац и други, косовско-метохијска област је била, може се слободно рећи, главни расадник византијско-српске књижевности код нас, област активне културне рецепције... А репертоар рукописне књиге са своје стране показује како се све оживљавала Србија дејством обновљене Пећке патријаршије. Ту су центри својеврсног отпора, чији су трагови у књигама и делима, све до оних из 18. века.“2

А каква је данас судбина књиге (библиотека) и Срба на Косову и Метохији? Одговор је једноставан. На Косову и Метохији за Србе је осам година по доласку међународних снага слобода кретања ограничена на кућни праг, двориште; омеђена је последњом кућом у селу или улицом, а понекад половином улице, како је неко одредио или пресудио Србима у Ораховцу, скоро једином граду (сем северног Косова) у коме су Срби у симболичном броју остали да живе, праведније рећи, вегетирају. Из других градова, Приштине у којој је живело 40.000 Срба, Призрена 10.000, Гњилана, Урошевца, Пећи, Дечана, Истока, Клине, Срби су протерани и нема их ни у промилима. Ако је слобода српском ђаку и студенту сведена на кућу и школу, до које га често возе наоружани војници, учинимо да школа и библиотека као једини прозори релативне слободе буду мало већи и одшкринутији и буду места у којима ће избором књига проширивати своје знање и слободу и учинити их пријатнијим и пожељним за дужи и угоднији боравак. Чак и у условима са којима се Србија суочава морала би се наћи средства да свака школа има примерену библиотеку која ће задовољити духовну радозналост тих младих неискварених душа и делимично ублажити њихове трауме и удес у који су бачени без своје кривице. Учинимо додатни напор да у овим срединама и не виђамо мркла лица малишана која је онерасположио одговор библиотекара да за њих нема књиге из школске лектире; призоре какве смо ових година гледали у многим школама на Косову и Метохији. Били смо у ситуацији да после оваквих сазнања пишемо и молимо неке живе писце, чија се дела налазе у школској

1 Димитрије Богдановић, „Рукописно наслеђе Косова“, у: Зборник округлог стола о научном истра-живању Косова, САНУ, Београд, 1988. Научни скупови, књ. 42, Одељење језика и књижевности. Одбор за проучавање Косова, књ.1, 1988, стр. 73–80.

2 Исто.


лектири, а и неке институције, да тим библиотекама пошаљу коју књигу. Били су пресрећни библиотекари, а и ђаци, када су им такве пошиљке стизале.

Стање књижног фонда у народним, школским и високошколским библиотекама на Косову и Метохији

Напомињемо да тренутно у основним школама има око 170.000 књига, сме ште-них у библиотекама чија је укупна површина 1.400 м². У њима ради 7 професора, 6 радника са вишом педагошком школом, 20 са средњом школом; само две библиотеке имају читаоницу. Основну школу похађа око 12.500 ученика.

У средњошколским библиотекама има око 76.000 књига, смештених у просто-ријама чија је површина 1.100 м², а у којима ради 6 професора, 6 радника са вишом и 10 са средњом школом. Три библиотеке у средњим школама имају читаоницу. Овај фонд користи 6.350 ученика.

Немамо података о броју књига у градским и народним библиотекама и њиховим огранцима јер су Срби протерани из градова и у највећем броју градских библиотека српске књиге су уништене.

У библиотекама високошколских институција стање књижног фонда је много горе. Од веома богатог фонда књига, остао је незнатан број, који са новокупљеним и набављеним књигама не достиже ни бројку само библиотеке Филозофског факултета, што најбоље илуструје следећа табела:

Факултет Број књига Стручни кадарФилозoфски 21.675 3 библиотекара

Технички 5.000 1 књижничарПМФ - 2 књижничара

Правни није форм. библотека 1 библиотекарЕкономски није форм. библотека 1 библиотекар

Медицински _ 1 књижничарФакултет уметности није форм. библотека 1 књижничар

Учитељски 5.000 1 библиотекарДИФ - 1 књижничар

Пољопривредни - 1 библиотекар

На факултетима на КиМ тренутно студира око 12. 000 студената.

Поређења ради, наведимо податке о броју књига пре доласка међународних снага на КиМ. Укупни фонд књига у народним библиотекама, месним библиотекама и њиховим огранцима на КиМ износио је 1.713.955 књига. Од овог броја, дечјој књизи припадало је 265.652 књиге, а часописа је било 3.555 примерака. У школским библиотекама је у истом периоду било 367.649 књига. Највећи број ових књига чинио је ученички фонд коме су припадале 313.943 књиге, а


наставнички фонд је бројао 50.874 књиге; серијских публикација у школским библиотекама било је 502. У високошколским библиотекама било је 90.548 књига, 1.139 докторских и 933 магистарских радова. Ове библиотеке имале су 3.228 домаћих часописа и 10.523 страних часописа и новина.

Подаци које смо изнели указују на трагедију која је задесила не само књигу, библотеке, већ и српски народ на Косову и Метохију. Ако се овим подацима дода бројка од 130 порушених или попаљених цркава и манастира, слика уништене баштине је још црња, а штета ненадокнадива. Уништени књижни фонд се, делимично, може надокнадити уз већи труд библиотекара и подршку државе.

Наше разматрање ове теме биће усредсређено на обнову фонда у свим типовима библиотека, али ће акценат бити на фонду НУБ „Иво Андрић“, која је матична за библиотеке високошколских установа и научних институција, а и по значају, делатности и другим параметрима заслужује посебну пажњу.

Ако је библиотека срце универзитета, како је дефинише Алкинсон Репорт, и као извор заузима „централно и примарно“ место у остваривању образовне, истраживачке функције универзитета, шта се може рећи о мањкавостима студија на Универзитету у Косовској Митровици који не само да нема универзитетску библиотеку, већ су и саме факултетске библиотеке углавном без књига и библиотекара.

Из приложене табеле и наведених података најбоље се види колико је осирома-шен књижни фонд и колико су ускраћени студенти и наставници у образовном и научно-истраживачком процесу на факултетима овог Универзитета. Изоста-нак активне подршке у остваривању академских програма, у настави и истражи-вањима, спутава даровите студенте које наука почиње да уводи у своје скривене тајне, али и оне који немају такве амбиције и жеље.

Понављамо да без библиотеке нема озбиљног студирања, а ни бављења научно-истраживачким радом. Посебно у условима када су скоро све личне библиотеке наставника Срба и научних радника нестале у јунском погрому 1999. године. Нема без библиотеке, важне карике у коришћењу информационих извора, перманентног образовања, те коришћења публикација позајмицом из других библиотека и слично. Изостанком библиотеке онемогућава се нормално студи-рање, чиме је угрожен наставно-научни процес на универзитету, а свакако се умањује ефикасност студија и негативно се одражава на квалитет студирања.

Играјући улогу регионалног информационог центра, универзитетска библиотека показује свој пуни значај, а празнина која је настала њеним одсуством, нена-докнадива је.

Оскудна опремљеност факултетских библиотека још снажније подупире потребу додатних напора за стварање услова зачетка рада НУБ „Иво Андрић“ у Косовској Митровици, где је и седиште Универзитета. Ако поменемо, поред услуге коју библиотека пружа у коришћењу грађе студентима и наставницима, и њену веома


важну улогу надзора и матичности за библиотеке високошколских институција и научних установа на КиМ, јасније је колико је неопходно њено враћање у близину седишта универзитета. Проф. др Александра Вранеш истиче да је обједињавајући фактор универзитетске библиотеке функција матичности и додаје: „Поштовањем и спровођењем функције матичности, која се највише огледа у: координацији набавке литературе, посебно иностране, стручним усавршавањем радника, формирању централног каталога, успостављању међубиблиотечке сарадње, наро чито једног њеног вида, међубиблиотечке позајмице, омогућавало се форми рање јединствених библиотечко-информационих система универзитета по бившим југословенским републикама, у којима су се могла препознати три типа библиотека општенаучног карактера које опслужују универзитет.“3 У ери експанзија информација знања и компјутеризације скоро сваке породице тешко је прихватити чињеницу да Универзитет у Косовској Митровици нема библиотеку; без ње је немогуће индивидуално напредовање и усавршавање, а ни успешно студирање. Додајмо да је и научним радницима потребна брза и прецизна информација у коришћењу фондова коју пружа обучено особље библиотеке.

Библиотека на универзитету један је од носећих стубова у настави и истражи-вачком процесу без које је незамислив успешан рад и остварење образовног, наставно-научног програма на универзитету. „Без добро организоване библио-теке“, тврди Александра Вранеш, „факултет не може добити акредитацију која му омогућава прихватање у оквире европског образовног простора.“4 Свакако, не треба заборавити ни њену културно-просветну делатност, која је без библиотеке окрњена и осиромашена.

За остварење поменутих циљева, поред богатог фонда и савремене опреме, библиотека мора да располаже и квалитетним кадровима који су условљени структуром фондова.

Но вратимо се косметској збиљи и погледајмо у сурову реалност, пред којом свака даља ускостручна расправа губи смисао, јер је драматика дневних дешавања обесмишљава и потискује у иреални свет маште.

„Нигде није било бедније живети него ту“, како записа Ракићеве речи историчар Андреј Митровић, „али нигде се није човек грчевитије борио да преживи и нигде није више и жалосније пиштала душа жељна живота.“5 Данас, осам година од доласка међународних снага, у логору без жице и најдубљем мраку вегетира 130.000 Срба и неалбанаца који Косово чувају и бране „голим трбухом и зубима

3 Александра Вранеш, Високошколске библиотеке, Темпус пројекта UMI_16059_2001, Београд, 2004, стр. 31.

4 Исто, стр. 242.5 Јован Пејчић, Милан Ракић на Косову, Конрас, Београд, 2006, стр.121. Ракић у писму пријатељу

Јовану Јовановићу 31.08. (13.09.) 1911. пише: „Нигде ваљда нису животне прилике тако бедне, а живот без дражи као овде. Па ипак нигде нисам видео да је душа тако слатка као овде.“ (исто, стр. 120).


као најпергаментскије писмо“, како записа Григорије Божовић; а духовну снагу да издрже све патње и искушења налазе у завету предака и максими Исидоре Секулић: „Косово, нити је престало, нити је нестало, нити ће икада док је нас.“

Вредно је помена да се школе и библиотеке на Косову и Метохији (Стара Србија) отварају и зачињу крајем 19. века по цену великих одрицања и уз несебичну жртву добротвора - националних радника. Илустрације ради, наведимо пример учитеља Јосифа Поповића из Грачанице, који је отворио прву школу у својој сеоској кући „код оца попа и ту лети, под шљивом у башти учио децу српској књизи“6. А упечатљив је пример учитеља Станоја Рашића из Добротина који је „пренео свој сопствени трем из свог обора у црквено двориште и ту отпочео рад. Па је са својим сељацима и вршњацима недељом и празником одлазио на туђ рад у поље, и тако је новцем на тај начин својим знојем прикупљеним подигао дивну школу која и данас служи. Ја сам као први квалификовани учитељ у Приштини, са свршеном богословско-учитељском школом у Призрену и Учитељском школом у Београду, морао изаћи пред пашу обучен у сељачко одело са белом (арнаутском) капом на глави, да као самоуче сељаче, које је некако научило читати, тражим право да могу учити школску децу; и тек сам после пет месеци успео отворити школу и отпочети рад.“7 Професор и школски инспектор, Милан Гајић, о књижном фонду библиотеке Православне српске богословско-учитељске школе у Призрену, поводом 25 година рада, запажа: „Библиотеком богословије је понајбоље. Књиге су већином на српском и руском језику... Скроман школски посленик може у знатној мери обогатити своје знање делима која се налазе у библиотеци.“8

Након последњих страдања која су задесила Косово и Метохију, његове споменике, изузетне у српској историји и култури, и када са неизвесношћу, зебњом и страхом ишчекујемо развој будућих политичких одлука о судбини овог дела Србије, попуна библиотечког фонда је значајно охрабрење оним Србима који су се одлучили да остану у својим кућама, становима и на имањима. Нарочито оним Србима са националном свешћу који су сада једини ослонци и извори снаге, жилавости и мудрости, чиме се у знатној мери смањује осећај привремености и сталне угрожености, а делимично враћа посустала нада у опстанак.

И само говорење о попуни уништеног књижног фонда претпоставља стварање минимума услова за рад школе и библиотеке у њеном саставу. И непотпуни подаци о покушају обнављања неких библиотека и формирања нових указују на трагичну чињеницу да је фонд српске књиге опустошен, уништен, а постојећи број књига је тако мали да никако не може да подупре реалну наду за мисију коју књига има свугде у свету, а посебно на Косову и Метохији где је она ослонац

6 Стојан Капетановић, „Српске школе и учитељи у Јужној Србији 1890.“, Јужни преглед, бр. 5 и 6, година I, мај-јуни, Скопље 1927, стр. 170.

7 Исто, стр. 171.8 Милан Гајић, Споменица о 25-том годишњем раду Православне српске богословске-учитељске

школе у Призрену, 1896, издање ове школе.


духовној обнови и српском опстанку. Вредно је похвале истаћи да је највиднија попуна књижног фонда наставак доставе обавезног примерка којим Народна библиотека Србије попуњава, надамо се привремено, испражњен фонд српске књиге у НУБ „Иво Андрић“. Драгоцени су и повремени откупи Министарства културе Србије, јавни позив за помоћ библиотекама на Косову и Метохији компаније „Новости“ и остале акције које су НУБ „Иво Андрић“ и друге библиотеке са Косова и Метохије покретале за попуну својих испражњених фондова. Мора се рећи да је све то недовољно, чак и симболично, након погрома који је задесио српску књигу на Косову и Метохији.

Озбиљнија попуна књижног фонда у свим библиотекама (народним, школским и високошколским) изискује додатна средства која би обезбедила министарства културе, образовања и науке, а набавку извршиле саме библиотеке, чиме би се најбоље ублажило или побољшало катастрофално тешко стање фондова. Остали видови попуне фондова (донације, откуп и разне повремене и сталне акције) и даље би се користили и обогаћивали новим маркетиншким идејама. Анимирање великих медијских кућа такође би могло да у знатној мери у овоме помогне. Потребно је кадровско и материјално обнављавање и снажење НУБ „Иво Андрић“ и неизоставна стручна помоћ Народне библиотеке Србије на кадровском оспособљавању библиотечког кадра, чиме би се стварала перспектива самој установи, а посредно и окружењу – српској заједници.

Уништене и опустошене библиотеке сведоче о цивилизацијској трагедији једног народа; сведоче о злом времену, о исконској драми српског човека, тежини његовог опстанка на вековима несигурним просторима. Чак и када бисмо хтели да говоримо о судбини српске књиге, о томе бисмо могли само сегментарно известити и само у исказима појединаца-очевидаца. Србима је онемогућен сваки приступ библиотекама и другим културним институцијама, сем у енклавама. Остала су тако бројна сведочанства о бацању, уништавању, паљењу српске књиге. Тако су се и луксузно опремљене књиге домаћих и светских писаца нашле на ђубришту. Празне библиотеке су продубљенија слика наших несрећа, наших судбина. „Све се сабрало да удави“, рећи ће писац Пера Стефановић, аутор књиге Ех, Приштино моја који из своје богате библиотеке није могао да спаси чак ни прве странице књига које је са посветом добио од многобројних писаца, пријатеља и других аутора. Књижевник Ацо Ракочевић понео је у гроб стравичнију слику о судбини своје изузетно богате библиотеке од више од 6.000 књига. Књиге његове библиотеке, заједно са двадесетак уметничких слика, зликовци су бацили на гомилу, испред стана, запалили и око разбуктале ватре играли коло (шоту); сцену коју Ракочевић никада није могао да потисне, а камоли избрише из сећања. И аутору овог текста је, од библиотеке која је имала више од 5.000 значајних књига, остало једва неколико стотина. Слична је судбина задесила књиге многих других пријатеља; издвајам изузетну библиотеку Стојана Костића из које није спасио ниједну књигу. Познати су нам многи власници значајних личних библиотека, библиофили, који у жељи да поврате део богатог књижног фонда обилазе антикварнице, фотокопирнице и довијају се на разне начине да у скромне витрине и полице у новим становима врате покоју књижицу која ће их подсећати на део уништеног књижног фонда.


Навешћемо два примера која сведоче о трагичној судбини која је задесила српску књигу и покушају сада релевантних фактора на Косову и Метохији да се прикрије истина о уништеном фонду српске књиге. Часопис Хвосно од 22. априла 2000. године у тексту „Линч библиотекара“ апострофира напоре Оливере Стевић, директорке Библиотеке „Вук Караџић“ у Косовској Митровици, да упозна представнике међународне заједнице са чињеницом да је уништен фонд српске књиге у једној од најбољих градских библиотека на Косову и Метохији, која је 1999. године имала 114.000 књига: „Књижни фонд је чинио око 58.000 на српском језику, око 500 на руском и енглеском...“9 Оба текста показују не само судбину која је задесила српску књигу која је из библиотечких фондова нашла пут до Фабрике папира за рециклажу у Владичином Хану, већ и непријатељски однос библиотекара Албанаца према колегама Србима који су једва избегли линч; то све уз присуство високих представника међународне заједнице (Марек Антони Новицки, обдусман за Косово и Метохију, Светлана Пенчева, координатор УМНИК-а за културу, као и Андрас Реилдемаер, библиограф са Харварда и Софи Марсал из УМНИК-а). Не знамо да ли је, после пожара у Градској библиотеци „Миладин Попоповић“у Приштини, која је имала око 250.000 књига, остала нека српска књига.

Посебно је необјективан и увредљив извештај господина Андраса Реидлмаера са Харварда који је након тронедељног боравка на Косову и Метохији поднео извештај о стању у библиотекама и архивима на КиМ; Метохију нигде није поменуо из само њему знаних разлога.

У извештају који обухвата стање и проблеме у библиотекама и архивима успео је да прокоментарише „бруталност“ српске војске и полиције, „протумачио“ разне графите, порушене џамије, попаљене библиотеке, како каже од српске полиције, а ниједне речи о уништеним споменицима српске културе који красе буквално сваки квадратни метар овог простора; а нити једног слова о уморству и прогону Срба са вековних огњишта. Да се не бисмо бавили попут њега питањима за које нисмо компетентни, ево неких одговора на изречене оцене о стању и проблемима рада библиотека на Косову и Метохији.

Из његовог извештаја види се да се током боравка сусретао само са Албанцима, и да њихове тврдње и оптужбе није проверавао, нити излагао критичком суду. Искрено жалимо што се није потрудио да разговара са неким Србином или неалбанцем. Они су протерани не само из библиотеке, него из Приштине, Призрена, Урошевца, из својих села, кућа, станова; ако је желео и имао хумане намере, могао их је пронаћи.

И извештај Мемета Гргурија, директора Националне и универзитетске библио-теке Косова, који говори о наводном културном геноциду над албанским кул-турним наслеђем, врви од неистина и у коме нема ниједне речи о уништеном веома богатом средњовековном српском наслеђу и књижном фонду.

9 Оливера Стевић, „Градска библиотека Косовске Митровице“, у: Савремена библиотека, Народ-на библиотека Крушевац, 150 година читалишта, Крушевац, 2007, стр. 37.


Што се рада саме Библиотеке тиче, истичемо да је сав приспели библиотечки материјал, на свим језицима народа, етничких група и страним језицима, уредно евидентиран и обрађиван по свим библиотечким правилима. То потврђују књиге инвентара које говоре о инвентарисаном материјалу, између осталог и на албанском језику. О томе говори и централни каталог у коме је одредница писана у оригиналу, и још низ показатеља који томе иду у прилог. Библиотека је модерно опремљена, са потпуном аутоматизацијом и применом међународних стандарда за израду монографских публикација.

Његови наводи о уништеним збиркама су увредљиви и нетачни, јер Библиотека чува своје збирке у посебним трезорима и никако се оне нису могле наћи на подовима Библиотеке. Најбољи доказ за бригу о збиркама је сачувани специјални фонд монографских публикација штампаних у Албанији, са антисрпском и антидржавном литературом, који је чуван у посебној просторији, затим Арапска збирка и остале збирке који му његови саговорници нису показали. Ни каталошки ормани са листићима нису се могли наћи у читаоници, јер се они налазе у холу Библиотеке испред читаонице.

Сви ти трагични догађаји гасили су ведрину, сламали вољу и брусили тугу у сваком прогнаном или преосталом Србину и неалбанцу на Косову и Метохији. Уништене библиотеке сведоче о испрекиданом животу, испремештаном, поцепаном, растрганом: црнило без искре белог. Оне су и детаљ који унижава, туче, убија, сатире. Уништене библиотеке су слика опустошеног, обесмишљеног и огољеног живота из кога су прогнане радости и који ствара душевне развалине које зјапе и у које се усељава очај и безнађе. Морамо напоменути да косовска истина није садржана у ускраћеним или окрњеним правима албанске заједнице, већ у вишедеценијској сепаратистичкој делатности Албанаца која није престајала од Призренске лиге 1878. године. Овој тежњи помогли су висок демографски раст Албанаца и миграција српског становништва под разним видовима притисака. Поменимо ове чињенице и доказе који се напросто заборављају. У атмосфери кад ниједан албански злочинац није окривљен и пронађен, а камоли кажњен тешко је градити перспективу.

Говор о обнови библиотечког фонда је заправо покушај ублажавања трагичне судбине једног народа (српског) на једном простору који је трагична судбина задесила и освојила по ко зна који пут. То је и светли камичак у мозаику колективног страдања. Како веровати у искреност помирљивог живота са суседима (Албанцима) или поред њих, када се у XXI веку заштита споменика културе првог реда који су под заштитом УНЕСКО-а, Дечана и Пећке патријаршије обезбеђује подизањем зида.

Обновљене библиотеке могу попуном фонда да подстакну узлет духа над празним стаништима, разрушеним светилиштима и улију зрачак наде напаћеним метохијским и косовским заточницима. Могу и да потврде и охрабре ове генерације да нису, попут многих ранијих, поколења за трошак, већ нове снаге које зачињу перспективнији живот.


Нека овај текст буде од помоћи и онима који траже одговор на питање трагичне судбине Срба на Косову и Метохији, нарочито онима који ту трагику могу солидарношћу унеколико да ублаже, делимично исправљајући неправду која је Србима и неалбанцима у овом делу Србије нанета.

Кључне речи: библиотека, уништени књижни фонд, попуна, обнова, трагедија,погром, кадровско јачање.

мр Јордан РистићПопуна уништеног књижног фонда у библиотекама на Косову и Метохији

Резиме

Циљ рада је да се укаже на трагичну судбину и погром који су у једном даху, за неколико недеља или месеци, однели (уништили) скоро целокупни фонд српске књиге. На простору који је вековима био на понос српској и европској култури, албански сепаратисти и зликовци, уз присуство међународних снага, уништили су највећи број споменика богате српске културне баштине, библиотеке и књижевни фонд на српском језику посебно.

Наше разматрање ове теме биће усредсређено на обнову књижног фонда у свим типовима библиотека, али ће акценат бити на НУБ „Иво Андрић“ која по значају и делатности и другим параметрима заслужује посебну пажњу.

Овај рад пледира на обнови библиотечког фонда која је потпора духовној обнови народа; обновљене библиотеке попуном фондова могу да подстакну узлет духа на празном ста ништима, разрушеним црквама и манастирима и улију трачак наде напаћеним метохијским и косовским заточницима.

Jordan Ristić, MARevitalisation of the destroyed Book Collection within Libraries in Kosovo and Metohia

Summary

The aim of this Paper is to indicate the tragic destiny and pogrom, which, in one breath, in few weeks or months, have devastated (destroyed) almost the entire Collection of the Serbian Book. On a territory, which for centuries sent forth the pride of the Serbian and European Culture, the separatists and criminals have, in the presence of Soldiers of the International Military Forces, destroyed a largest number of Monuments of the rich Serbian cultural heritage; libraries and book collections, especially in Serbian language.

Our deliberation upon this subject will be focused on the reconstruction of the book collection within all types of libraries, but the accent will be on the National and University Library „Ivo Andrić“ – Priština, which with its activity and importance and other parameters deserves a special care and attention.

This Paper pleads for the revitalisation of the library collection, which represents a support to the spiritual revival of the People; with the rebuilding of the Collection, the revitalised libraries can incite the soar of the spirit on those empty habitations, demolished churches and monasteries, and give some hope to these affl icted Captives of Kosovo and Metohia.

Електронска издања иериодике у Јавним библиотекама Републике Србије 61

Бојана Вукотић, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА ПЕРИОДИКЕ У ЈАВНИМ БИБЛИОТЕКАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Појам електронске периодике

Технолошки напредак 80-их, а посебно 90-их година 20. века, знатно јефтинији персонални рачунари, популаризација интернета и развој формата за објављи-вање чланака пуног текста допринели су настанку, развоју и великом успеху електронских издања часописа и новина. Називамо их електронска издања, е-издања, дигитална издања, online издања, мрежна издања. Појам електронска периодика подразумева сва периодична издања доступна у електронском облику намењена за приказивање на екрану персоналног или преносног рачунара или мобилног телефона. Овакве публикације могу бити израђене на флопи диску, на компакт-диску или бити објављене на интернету. Могу бити електронске верзије постојећих штампаних часописа или искључиво електронске публикације.

У овом раду под појмом електронска издања подразумеваћемо периодику доступну искључиво путем интернета, без обзира на то да ли постоји само у електронском облику или је у питању електронска верзија штампаног издања.

Начини појављивања

Електронско издање серијске публикације може се појавити у неколико облика: као примарна електронска верзија – само електронско издање или најпре изда ње у електронском облику, док каснија издања могу бити и штампана, паралелна електронска публикација – чије се електронско и штампано изда-ње појављују истовремено (за сада најраспрострањенији вид), електронски репринт – штампана публикација конвертована у електронски облик (накнадно дигитализована) и препринт публикације – рано публиковање још необјављених научних резултата у рукописној фази.

Формати текста

За „штампање“ електронских издања серијских публикација користе се следећи формати текста: ASCII (American Standard Code for Information Interchange)

УД

К 0

50:0

04]:

027(

497.

11)

027

.54:

004(

497.

11)

62 Бојана Вукотић

– омогућава брзо преузимање и читање јер користи једноставан текст без илустрација и форматирања, читљив у сваком рачунару; PDF (Portable Document Format) – даје верну слику документа, приказује чланак у истом облику као што је штампана верзија; HTML (HyperText Markup Language) – уређени текст са графичким елементима и хиперлинковима, омогућава везе у документу и међу документима, па тиме и лакше читање; SGML (Standardized Generalized Markup Language) – надоградња HTML формата, омогућава размену докумената међу издавачима и употребу при електронском слању документа; TEχ формат користи се за правилно представљање различитих формула из области математике; WML (Wireless Markup Language) – формат за означавање хипертекста намењен за бежичне направе; HDML (Handheld Device Markup Language) – језик за означавање хипертекста за мање приручне справе (мобилне телефоне).Поред одговарајућих формата који доприносе да се текст што боље представи електронски, користи се и мултимедија – глас, слика, видео запис.

Како проналазимо електронску периодику

За електронским издањима периодике трагамо преко разних претраживача интернета (Yahoo!, Google, AltaVista, HotBot, Yugoslavia Infomap, Интернет Крстарица, Pogodak), web страница издавача, база електронских часописа које одржавају издавачи или библиотеке, преко јавно доступних каталога појединих библиотека, електронских књижара, тематских портала који на једном месту окупљају научне и стручне часописе који нуде отворени приступ својим радовима или бар библиографским подацима и сажецима радова.

Представљање и доступност електронске периодике

Издавачи често пропагандно представљају наслове које објављују – читаоцу се нуди само могућност наручивања штампане верзије. Понекад се представља целокупна садржина и читаоцу се омогућава лако преузимање целе садржине, а преко хипертекстуалних веза и других база података. Често се нуди преузимање актуелних новости које се непрестано допуњавају и шаљу заинтересованим читаоцима електронском поштом.

Приступ већини online публикација је потпуно бесплатан. Магазини и часописи затвореног типа захтевају претплату, па се њиховом садржају приступа тек након провере корисничког имена и лозинке или се шаљу на е-mail адресу претплатника. Претплата на електронско издање обично је много мања него на штампано, па је информисање преко интернета далеко повољније, чак и ако рачунамо утрошене телефонске импулсе и сате на мрежи. Трећи начин приступа представља компромисно решење: део текстова је доступан бесплатно, а преостали текстови само претплатницима. Неки издавачи дозвољавају бесплатан приступ само садржају текућег годишта, док остале текстове у виду апстракта нуде као могућност наручивања преко интернета. Скоро увек је доступан садржај, често и апстракт, а најређе интегрални текст.

Ограничени приступ регулише се на два начина: 1) помоћу корисничког имена (log in) и лозинке (password) часопису се може приступити са било ког рачунара – библиотеке обавештавају кориснике о корисничком имену и лозинци преко


електронске поште, а корисник мора памтити корисничка имена и лозинке за сваки наслов или базу које користи; 2) помоћу IP (Internet protocol) адреса тако што рачунар-сервер на коме су смештени документи препознаје IP адресе рачунара унутар институције која има права приступа – корисник не мора да памти корисничко име и лозинку, али се изворима може приступити само са рачунара који је одређен за приступ.

Предности и недостаци електронских издања

Електронска издања превазилазе сва ограничења просторне и временске удаљености јер омогућавају тренутни приступ са било које локације на интернету. Документ је доступан независно од радног времена библиотеке и броја примерака – читава библиотека може бити доступна 24 сати дневно, не може се десити да недостаје неки број часописа, а доступни су и часописи којих нема у библиотеци. Посебна погодност је могућност читања и претраживања на више уређаја истовремено.

Убрзава се и комуникација читалаца и аутора – читаоци брзо и једноставно долазе до радова који их занимају, активно учествују у расправама о чланцима, размењују мишљења, шаљу предлоге, дописују се са ауторима чланака, испу-њавају анкете. Посебна погодност за читаоце је директно повезивање референци и њихових сажетака или пуног текста, чиме се брзо и једноставно долази до додатних информација везаних за рад који се чита – могућност директног линка на референце у чланку, везе са другим часописима, архивама, базама података.

Издавачима часописа и ауторима доступне су повратне информације – прати се посећеност часописа и читаност појединих радова, па следе закључци који подижу квалитет часописа и повећавају број читалаца.

Као ограничавајућа околност за коришћење електронских издања најчешће се наводи зависност од електричне енергије, компјутерске опреме, интернета. И онда када решење долази у облику note book рачунара, ручних рачунара, мобилних телефона са бежичним везама до интернета (најновији проналазак је електронски папир) неопходна је веза са интернетом преко модема, кабла или протокола за бежични приступ мрежи (WAP - Wireless Aplication Protocol) или протокола за бежични пренос података у мобилној мрежи (GPRS - General Packet Radio Servise).

Конзорцијуми

Појава многобројних извора научних информација и стални пораст цена научних и стручних часописа, а на другој страни све мања финансијска средства библиотека и све захтевнији корисници, резултирали су удруживањем библиотека у библиотечке конзорцијуме. Овим начином сарадње постиже се координирана набавка, рационализација обраде грађе узајамном каталогизацијом, рационал-нија перманентна едукација особља и корисника. Заједничка набавка осигурава много повољније услове него појединачна претплата (велики попусти, повољнији услови приступа, решавање питања архивирања, смањење међубиблиотечке


размене штампаних издања), контролу обнове претплате, ефикасније финан-сирање (у Србији Кобсон финансира Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије).

Приликом закључивања заједничке лиценце, трошкови преговарања су неупо-ре диво нижи што је већи број библиотека-чланица. Закључује се један зајед-ни чки уговор, а између библиотека-чланица постоји писани договор у коме се наводе услови међусобне сарадње, начини расподеле трошкова и обавезе унутар заједнице. Библиотечки конзорцијуми за сада су најчешћа појава код високошколских библиотека. Народне библиотеке још увек не ступају у овакав модел међубиблиотечке сарадње.

Електронска периодика у Србији

Електронска издања периодичних публикација у Србији обухватају: електронске новине (дневне листове и недељнике), магазине, часописе, адресаре, диги та ли-зоване текстове закона, архивске збирке, документације.

Електронска дневна и периодична штампа одавно се одомаћила и на нашем „делу“ интернета. Редовно се објављују, то јест ажурирају сви домаћи дневни листови, а читаоцима су на располагању и интернет издања многих недељних и петнаестодневних информативно-политичких и локалних гласила, билтени, листови и годишњи извештаји радних организација и удружења, адресари, име-ници, огласници, рекламни листови и водичи. Online магазини на интернету су све бројнији и технички све квалитетнији. Најчешћи су забавни, „женски“, хумористички и сатирични, дечји, научно-популарни, о компјутерима и интер-нету.

На интернету се објављују и бројни часописи из области друштвених наука – из области психологије, педагошки часописи, заступљени су и социологија, политичке науке, библиотекарство и информатика, библиографије, часописи из области позоришне и музичке уметности, књижевности, из филологије и лингвистике, историје, археологије, религије, часописи из економије, ста тис-тике, затим и законски прописи, право, војни часописи; природне науке – математика, астрономија, физика, хемија, медицина, техника, електротехника, грађевинарство и архитектура, рударство, нуклеарне науке, шумарство, пољо-привреда, индустријска производња.

Нова улога библиотеке

Електронска издања постају саставни део библиотечких фондова, а библиотеке добијају нову улогу. Библиотеке и информациони сервиси обезбеђују приступ информацијама, идејама и стваралачким делима исказаним у било којој форми и без обзира на границе. Обавеза библиотека јесте да својим корисницима понуде релевантне информационе изворе и услуге, без икаквих ограничења и без цензуре. Библиотеке и информациони центри треба да прибављају, чувају и чине доступним што је могуће разноврсније материјале. Укључивањем елек-тронских издања у своје колекције, библиотека добија нову улогу и називамо је дигиталном, електронском, виртуелном, хибридном, универзалном, свепри-сутном, библиотеком без зидова.


За кориснике библиотеке сада се нуди и могућност удаљеног приступа, могућ-ност коришћења часописа које библиотека не претплаћује у штампаном облику, више корисника истовремено може да користи исти часопис, коришћење не зависи од радног времена библиотеке, велике су могућности претраживања, понуђени су и линкови на друге документе, а електронске публикације нису подложне физичком пропадању као штампане и не захтевају простор.

Увођење електронских извора у библиотеку утиче и на библиотечко пословање: на организацију простора, набавку одговарајуће рачунарске опреме, набавку нових облика библиотечке грађе, промене у стручној обради, промењене захтеве за обуком кадрова, међубиблиотечку позајмицу, архивирање грађе, рад са корисницима.

Рачунарска опрема

Укључивање електронских периодичних издања у библиотечке колекције захтева најпре добру рачунарску опрему и брз интернет приступ, па су за почетну имплементацију потребна значајна финансијска средства. Почетна инвестиција за сву потребну рачунарску опрему је прилично велика, али касније као главни трошак остаје само приступ интернету, а за електронске часописе који се могу пренети на персонални рачунар интернет се користи само онолико колико је потребно за пренос датотеке. Почетна инвестиција за рачунарску опрему временом се исплати јер су електронска издања перио-дике у Србији већином бесплатна или знатно јефтинија од штампаних.

Библиотечко особље

Да би се електронска издања успешно уврстила у библиотечке колекције и да би се успешно управљало овим фондом потребно је и одговарајуће стручно особље. Зато је неопходно и стручно усавршавање библиотечких радника да би они успешно овладали вештинама за руковање новом рачунарском опремом и новим врстама информација, као и стручна обука за нове захтеве у каталошкој обради електронске грађе.

Набавка – развој фондаТренутно сиромашна набавка периодичних публикација у већини библиотека у Србији делимично се може превазићи бесплатним електронским издањима. За библиотеке се могу набављати: 1) само штампана издања, 2) штампана и електронска или 3) само електронска издања. Приликом развоја фонда потребно је најпре дефинисати основне појмове – који електронски извори су доступни бесплатно, а који уз лиценцу; затим је потребно вредновати изворе с обзиром на њихов садржај, функционалност, могућност приступа, архивирања и заштите; следи одлука о изнајмљивању приступа или куповини штампане грађе; затим треба прецизирати да ли се претплаћује штампана грађа заједно са online приступом или само online приступ; осигурати архивски примерак (електронски или штампани); настојати да се уговори куповина, а не само изнајмљивање или привремени приступ; уговорити услове архивирања и приступа и после истека лиценце. Ради рационалнијег коришћења средстава могућа је и координисана набавка у сарадњи више библиотека.


Каталошка обрада

Без записа у каталогу отежан је приступ документу на iнтернету. Ради каталошке обраде електронских издања периодике и међународни стандард је претрпео измене – ISBD(CR) - Internationan Standard Bibliographic Description for Serials and Other Continuing Resources је ревидирано издање ранијег ISBD(S) стандарда.

Више се не поставља питање да ли да обрађујемо електронске публикације, већ на који начин да то изведемо. Приликом каталошке обраде најпре треба у оквиру библиотечког центра донети одлуку да ли ће се радити посебан запис за исти наслов за штампану и online верзију, или ће се подаци о електронском издању само имплементирати у постојећи каталошки опис за штампану верзију. И једна и друга одлука има своје добре и лоше стране.

Код употребе једног записа за обе верзије у запису се не могу посебно навести карактеристике електронског издања, не могу се навести два ISSN броја; може се навести само напомена да штампано издање има и online верзију и навести различит наслов и податак о приступу (URL адреса) у UNIMARC пољу 856; опредељењем за овакав начин обраде каталог се не оптерећује са превише записа.

Ако се израђује посебан запис за сваку верзију наслова (штампану, микроформу и електронску), добија се чист резултат код претраживања каталога; ако библиотека престаје да набавља штампану, већ само електронску верзију, ови подаци могу се додати постојећем запису за штампану верзију; израда посебних записа правда се чињеницом да електронска верзија није само репродукција штампане.

Без обзира за какву праксу се определили, каталошки запис мора да садржи основне библиографске податке о извору и техничке податке (тип извора, формат датотеке, системске захтеве). Линк на електронску верзију наслова уноси се у UNIMARC поље 856 – идентификатор електронског извора је URL адреса (име домена сервера на ком је извор похрањен) – користи се за приступ електронском документу, а истоветан је сигнатури код штампане грађе; ако се електронски извор премести, промениће се и идентификатор (URL адреса), па линк губи функционалност – зато се морају мењати и подаци у каталошком опису.

Заштита

Највећа предност електронских верзија јесте у могућности трајне заштите фонда угроженог честом и интензивном употребом, јер приликом коришћења електронског документа нема хабања грађе, задуживања, раздуживања и враћања у полице.

Када је у питању архивирање и заштита електронских издања намеће се и про-б лем ко ће архивирати електронску периодику: издавачи, библиотеке, конзор-цијуми библиотека, научна удружења, националне библиотеке или архиви.


Трошкови архивирања дигиталних облика нижи су од трошкова заштите штам-паних издања. Иако су почетни трошкови архивирања врло високи, кад се систем електронског архивирања успостави, трошкови се значајно смањују.

Коришћење

Највећа препрека коришћењу електронских издања је неспремност једног броја корисника да мењају навике – већина корисника, нарочито старијих, навикла је на штампану грађу. Многи корисници зазиру од нове рачунарске технике јер не знају да је користе. Зато библиотеке треба да организују курсеве који би информатички неписменим људима помогли да науче како се приступа свету електронских докумената.

Ради праћења корисника било би добро прикупљати податке о коришћењу електронске грађе. Прикупљање података о коришћењу електронске грађе може бити користан показатељ при обликовању набавне политике библиотеке и едукације корисника. Студије корисника о коришћењу електронских новина и часописа треба да допринесу да се утврде ставови корисника према електронским издањима: шта корисници сматрају њиховим предностима, а шта недостацима, у којој мери их прихватају и користе, учесталост коришћења, наслови које најчешће користе, методе претраживања, на који начин их користе, да ли су спремни да се сасвим одрекну штампане верзије. Анализа приступа може се обављати помоћу специјалне програмске опреме или класичним анкетирањем, посматрањем учесталости позајмице и штампања прилога.

Приликом коришћења електронске грађе појављује се и проблем заштите ауторских права јер је омогућена брза и лака манипулација текстом, па треба посебно обратити пажњу на заштиту ауторских права приликом коришћења електронских извора. Основни је задатак библиотеке да обезбеди слободан приступ информацијама, без обзира у ком облику се оне налазе; дакле, и у некомерцијалне сврхе, укључујући умножавање за приватне потребе, за образовање и науку.

Промоција електронске периодике и презентовање културног наслеђа

Важан чинилац у коришћењу електронске периодике јесте и информисаност о изворима-сервисима преко којих су они доступни. Поред улоге библиотекара као информатора о релевантним електронским публикацијама, потребно је вршити промоцију електронских извора и преко web-странице библиотеке. Уз то је неопходно да библиотека припреми и штампани промотивни материјал (плакате, водиче) због оних корисника који још увек не користе рачунарску опрему – ово би могао бити начин да се и они укључе у едукацију за коришћење нових библиотечких колекција. Библиотека треба повремено да одржи презентације својих услуга и практичне семинаре и радионице за кориснике да би едуковала кориснике за коришћење нових извора.

Како се промовише електронска периодика на web сајтовима наших матичних библиотека? У мају месецу 2007. године периодика се помиње на 17 сајтова матичних народних библиотека и Првој српској виртуелној библиотечкој мрежи (http://www.biblioteke.org.yu/): четири библиотеке дају списак свих (штампаних)


наслова периодике које имају у фонду; четири библиотеке дају информације о свом часопису и позивају на претплату; на сајту две библиотеке доступни су подаци о садржају часописа који су њихова издања; пет библиотека има доступне електронске верзије својих часописа; две библиотеке су издавачи електронских часописа који не излазе у штампаном издању; две библиотеке имају електронске читаонице – нуде дигиталне верзије старе периодике; једна библиотека има електронска издања библиографија везаних за периодику са линковима на поједине наслове у оквиру библиографског описа; на 6 сајтова на располагању су линкови на разне наслове електронске штампе; Прва српска виртуелна библиотечка мрежа има рубрику Press – читаоница која садржи линкове на 19 наслова дневне и ревијалне штампе; две библиотеке имају линк на Кобсон; једна библиотека омогућава везу са Социо-фактом; приликом надзора над стручним радом сазнајемо да три библиотеке плаћају претплату на електронска издања, али о томе не постоји информација на сајту Библиотеке.

НБС - Дигитална збирка серијских публикација

У оквиру Дигиталне Народне библиотеке Србије формирана је и збирка серијских публикација која је преко сајта НБС доступна и свим јавним библиотекама и она до сада обухвата следеће наслове:

• дигитални примерци свих бројева дневног листа Политика, од првог броја 12. јануара 1904. до последњег предратног од 6. априла 1941. године; диги-тална Политика за периоде 1945–1975. и 1987–2000. доступна је само у читаоницама НБС; током 2007. године НБС ће дигитализовати бројеве и за преостали период од 1975. до 1987, па ће тако корисницима у НБС бити доступна комплетна дигитална Политика од 1904. до 2000. године;

• дигитална збирка авангардног часописа Зенит (1921–1926) из оставштине авангардног уметника Љубомира Мицића;

• дигиталне слике страница свих штампаних свезака Београдских илустрованих новина које су излазиле током 1866. године и биле у том периоду, поред Виле, једно од два књижевна гласила са седиштем у Београду;

• дигитализоване су и Српске илустроване новине, лист „за забаву, поуку, умет-ност и књижевност“ који је излазио у Новом Саду од 1881. до 1882. године и представља прву периодичну публикацију штампану на овим просторима која је илустрована фотографијама;

• електронска верзија часописа Гласник НБС (1999–2005);

• Археографски прилози, један од најзначајнијих стручних часописа из области археографије у Србији и у региону, од 2001. године до данас;

• DOI Serbia – дигитална збирка од 12 наслова домаћих научних часописа за период од 2002. до данас; сви чланци из часописа архивирани су у електронском формату и доступни су online у пуном тексту; током 2007. године у ову дигиталну збирку биће укључено још 10 наслова домаћих научних часописа;

• актуелна архива новинске документације ЕБАРТ – дигитална збирка чланака из седам домаћих дневних новина и пет недељника у пуном тексту; овој збирци могуће је приступити само са рачунара у мрежи НБС;


• дигитална збирка која садржи електронска издања Танјугових билтена: Избор из светске штампе, агенција и РТВ и Tanjug Daily News; Танјугови билтени од 2005. године излазе само у електронском формату; и овој збирци могуће је приступити само са рачунара у мрежи НБС;

• Дубоки каталог НБС омогућава преузимање тражених публикација у диги-талном пуном формату директно из библиографског записа у електрон ском каталогу. У Дубоком каталогу саставни део библиографског записа чини линк ка опцији тзв. пуног текста, који се појављује на екрану и може се читати, односно преузети у целини или делом, штампањем, меморисањем на хард диску или слањем на жељену рачунарску адресу. Дубоки каталог НБС тренутно обухвата више од 2.000 библиографских записа преко којих се могу преузети садржаји различите врсте грађе, а у оквиру целокупне колекције НБС су и дигитализована периодична издања.

Дигитализација у НБС за јавне библиотеке

Сагледавајући неопходност очувања своје културне баштине, али и што при-сту пачнијег пружања на увид завичајног културног блага, и у неким разви је-нијим јавним библиотекама Републике Србије је започет пројекат дигиталних библиотека као пионирски подухват у стварању организованих дигитализованих збирки. Јавне библиотеке овом приликом користе искуства Народне библиотеке Србије (која је већ приступила реализацији пројеката дигитализације) и успос-тављају одговарајућу сарадњу у размени искуства и знања, али и у практичном раду. До сада су за потребе јавних библиотека у Народној библиотеци Србије дигитализоване следеће серијске публикације: за Градску библиотеку Чачак Нови Љубић (1900) и Окружна самоуправа (1906–1911), за Народну библиотеку „Стефан Првовенчани“ Краљево Краљевски гласник (1933), за Народну библио-теку „Др Душан Радић“ из Врњачке Бање Нови покрет (1906).

Иницијатива Народне библиотеке Србије у овој области је формирање Нацио-налног центра за дигитализацију који би координирао пословима на дигита-лизацији и укључио институције које се баве дигитализацијом или имају потребу за њом. Овакав центар бавио би се стандардизацијом процеса дигитализације и дефинисањем стратегије и плана дигитализације, са циљевима промоције и очувања националне културне баштине и текуће научне продукције.

У складу са међународним стандардима, у Народној библиотеци Србије уста-новљени су приоритети дигитализације; најпре се дигитализују најзначајнији документи за културу и науку: публикације из националне и културне баштине од великог националног интереса, најчешће коришћени документи, документи у најлошијем стању и публикације код којих постоје проблеми класичног коришћења.

Дигитализација пружа велике могућности у чувању, претраживању и презента-цији научне и културне баштине широј публици, стручној и научној јавности. Кључно место дигитализације је стварање дигиталних копија са пратећим систе-мом мета података и софтвером за манипулисање подацима и грађом.


За успешан рад на дигитализацији Народна библиотека Србије обезбедила је посебно Одељење за развој дигиталне НБС, стручњаке и оператере, простор, хардверску опрему и одговарајућу софтверску подршку.


1. Dobrila Begenišić, „Autorska prava u oblasti elektronskih informacija“ – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 1, бр. 1 (1999), стр. 239–243. - http://www.nbs.bg.ac.yu/view_fi le.php?fi le_id=482

2. Пјер-Мари Белбноа-Авиш, „Светионици у ноћи : истраживање о Интернету“. – У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1998, стр. 260–267.

3. Оле Бронмо, „Законодавство о ауторском праву, правично коришћење и ефикасно ширење научних сазнања“. – У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1996, стр. 223–232.

4. Jina Choi Wakimoto, „Utilization of a set of vendor-supplied MARC records to provide access to journals in a aggregator database“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 43, no. 1 (2002), стр. 79–95.

5. Марин Водановић, Хрвоје Бркић, Тискани или електронски часописи : конку-ренција или надопуна : прича из стоматологије. – http://mod.carnet.hr/hr/cuc2006/prezentacije/g1-vodanovic.pdf

6. Bojana Vukotić, „ Elektronska izdanja periodike u Srbiji dostupna preko Dubokog kataloga Narodne biblioteke Srbije“. – U: ICSL-Godišnjak međunarodnog susreta bibliotekara slavista u Sarajevu. – ISSN 1840/1295. – God. 2, br. 2 (decembar 2006), str. 112–161.

7. Бојана Вукотић, „Електронски часопис у виртуелном свету Интернета“. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 7, бр. 1 (2005), стр. 251-269. - http://www.nbs.bg.ac.yu/view_fi le.php?fi le_id=1273

8. Бојана Вукотић, „Новине у стандарду за обраду серијских публикација“. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 7, бр. 1 (2005), стр. 73–87. - http://www.nbs.bg.ac.yu/view_fi le.php?fi le_id=1336

9. Декларација о библиотекама, информационим сервисима и интелектуалној слободи, IFLA - Глазгов 2002. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 4, бр. 1 (2002), стр. 5–6. -

http://www.nbs.bg.ac.yu/view_fi le.php?fi le_id=135

10. Емануела Ђавара, „Платформа европског корисника ауторског права“. У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1996, стр. 233–237.

11. Томас Ђордано, „Модели библиотечких конзорцијума у Европи: компара-тивна анализа“. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 5, бр. 1 (2003), стр. 381–397.

12. ISBD(CR): Међународни стандардни библиографски опис серијских публи-ка ција и других континуираних извора: прерађено издање ISBD(S) Међу-народни стандардни библиографски опис серијских публикација. – Београд: Народна библиотека Србије, 2004.

13. ISBD(ER) – Međunarodni standardni bibliografski opis elektronskih izvora: radna verzija.


14. Ljiljana Kovačević, „Pozdrav Gutenbergu! : e-publikacije na Internetu i kako ih naći“. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1450-8915. – Год. 3, бр. 1 (2001), стр. 263–273.

15. Греам Корниш, „Системи за заштиту ауторских права података на електрон-ским медијима: снови, ноћна мора или реалност“. – У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1996, стр. 238–245.

16. Биљана Косановић, „Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку: да ли довољно користимо електронске изворе информација“. – У: Инфо-тека. – ISSN 1450-9687. – Год. 4, бр. 2 (2003), стр. 107–113.

17. Биљана Косановић, „Координирана набавка иностраних извора научно-техничких информација у Србији : стање и перспективе“. – У: Инфотека. – ISSN 1450-9687. – Год. 3, бр. 2 (2002), стр. 55–63.

18. Тери Куни, „Мрачни дигитални век : изазови заштите електронских инфор-мација“. – У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1998, стр. 233–243.

19. Морис Б. Лајн, „Разлог за задржавање штампане верзије библиотечко-инфор ма ционих часописа“. – У: Годишњак Библиотеке Матице српске. – ISSN 0351-3580. – 1998, стр. 244–252.

20. Anne Mitchell, „Tacking aggregator coverage with spreadsheets“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 43, no. 1 (2002), стр. 19–23.

21. Wayne Morris, Lynda Thomas, „Single or separate OPAC records for e-journals: the Glamorgan perspective“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 41, no. 3/4 (2000), стр. 97–109. - http://www.public.iastate.edu/~gerrymck/SLv41n3-4.pdf

22. Gerry McKierman, „E is for everything: the extra-ordinary, evolutionary [e]journal“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 41, no. 3/4 (2000), стр. 293–304. - http://www.public.iastate.edu/~gerrymck/SLv41n3-4.pdf

23. „Online magazini“. У: Internet ogledalo. – ISSN 1451-0235 – Бр. 6 (2000) (http://www.internetogledalo.com/index.php3?broj=6&tekst=t_br_6.htm)

24. Popović Bošković, Gordana, Fortuna, Biserka: ISBD(CR): izzivi katalogizacijevirov v nadaljevanju. – У: Organizacija znanja (e-časopis). – ISSN 1580-9803. – Бр. 2 (2003) (http://splet02.izum.si/cobiss/CobissNews.jsp?apl=/2003_2/ar02.jsp)

25. http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Kobson/page/

26. Martin K.Charity, Paul S. Hoffman, „Do we catalog or not: how research libraries provide bibliographic access to electronic journals in aggregated databases“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 43, no. 1 (2002), стр. 61–77.

27. Ann Copeland: „E-Serials Cataloging in the 1990s: a review of the literature“. - У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 41, no. 3/4 (2000), стр. 7–29. – http://www.public.iastate.edu/~gerymck/SLv41n3-4.pdf

28. Mary Curran, „Step one in formalizing the rules in AACR2 for cataloging e-serials: Chapter 9 and the Anglo-American Cataloging Rules Amendments 2001 Package“. – У: Serials Librarian. – ISSN 0361-526X. – Vol. 43, no. 1 (2002), стр. 25–30.


Кључне речи: серијске публикације, електронска издања, е-издања, дигитална издања, online издања, мрежна издања, дигитализација, интернет, јавне библиотеке, дигиталне библиотеке.

Бојана Вукотић,Електронска издања периодике у јавним библиотекама Републике Србије

Резиме

Технолошки напредак и популарност интернета допринели су настанку, развоју и великом успеху електронских издања часописа и новина. Електронска издања превазилазе сва ограничења просторне и временске удаљености. Приступ већини online публикација је потпуно бесплатан. Увођење електронских извора у библиотеку утиче на библиотечко пословање: на организацију простора, набавку одговарајуће рачунарске опреме и нових облика библиотечке грађе, промене у стручној обради, промењене захтеве за обуком кадрова, међубиблиотечку позајмицу, архивирање грађе, рад са корисницима.

Bojana VukotićElectronic Editions of Periodicals within Public Libraries of the Republic of Serbia

Summary

Technical progress and popularity of Internet contributed great success of electronic journals and newspapers. Electronic issues overcome all terms of spatial and temporal distances. Access to most online editions is free. Involving of electronic resources in libraries responds to organizing library’s ambience, acquistion adequate computer accessories, acquistion new formats of library materials, changing of data processing, new requirement of professional training, inter-library borrowing and new style of contact with users.

Коришћење електронских серијских публикација у универзитетској библиотеци... 73

Мр Вера Петровић, виши библиотекарДр Стела Филипи-Матутиновић, библиотекар саветникБеоград, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

КОРИШЋЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ СЕРИЈСКИХПУБЛИКАЦИЈА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

„СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ У БЕОГРАДУ

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду има у свом фонду 9.536 наслова серијских публикација. До 2007. године у електронски каталог унето је 6.200 наслова серијских публикација у штампаној форми.

Скупштина Београдског универзитета донела је 1987. године одлуку о форми-рању информационог система Универзитета, у оквиру којег је Универзитетска библиотека одређена да буде центар за научне и стручне информације. Исте године је успостављена и прва терминалска веза преко модема са иностраним информационим изворима. Прва оптичка рачунарска мрежа је успостављена 1991. године у земљи, а 1996. је Рачунски центар Универзитета у Београду, за потребе Академске мреже остварио прву везу са светским интернетом.

Од 1996. године, када је реализован пројекат интеграције локалних мрежа у Библиотеци и њиховог повезивања на LOTEX сегмент јавне академске мреже, у интернет учионици корисницима је доступно и претраживање свих јавно доступних информација преко интернета, а на располагању им је и помоћ у претраживању.

Нова локална рачунарска мрежа изграђена је 2001. средствима која су обезбедили Фонд за отворено друштво и Министарство за културу Републике Србије. Влада Републике Словеније је преко ИЗУМ-а поклонила Алфа сервер.

Приступ електронским часописима у Србији први пут је обезбеђен преко Фонда за отворено друштво у 2001. години. Укупно је било доступно око 3.000 наслова, претежно из друштвених наука. Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (Кобсон) радни је назив новог облика организовања библиотека Србије. Иницијатива за формирање Конзорцијума покренута је новембра 2001. године. Иницијатори су били управници водећих научних библиотека у Србији (Народне библиотеке Србије – Београд, Библиотеке Матице српске - Нови Сад, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ - Београд, Универзитетске библиотеке „Никола Тесла“ – Ниш, Универзитетске библиотеке –Крагујевац,

УД

К 0

50:0

04]:0

27.7

(497

.11)

"200

0/20

06"

74 Вера Петровић, Стела Филипи-Матутиновић

Библиотеке САНУ – Београд), као и представници Заједнице универзитетских библиотека и Заједнице библиотека у Србији. За представника у преговорима са издавачима и са надлежним министарствима (Министарство за науку, тех-нологије и развој, Министарство образовања и спорта и Министарство за културу Републике Србије) одређена је Народна библиотека Србије. Конзорцијум је у почетку набављао часописе и у штампаном и у електронском облику, с тим да је број штампаних часописа сваке године смањиван, а електронских повећаван. Сваке године се свим библиотекама чланицама Конзорцијума шаљу позиви да пошаљу списак својих дезидерата. Потом се у Центру за научне информације НБС, који је и централа конзорцијума Кобсон, спискови упоређују и часописи који постоје у електронском облику се бришу са списка. Затим се припремају дефинитивни спискови свих часописа и почињу преговори са добављачима и са Министарством за науку, које финансира комплетну делатност Кобсона.

Електронски облик часописа је у предности над штампаним из више разлога. То су пре свега многоструко повећана могућност њиховог коришћења, пошто се у уговорима са добављачима тражи приступ преко целе академске мреже, као и знатно нижа цена.

Издавачи часописа пуну производну цену часописа, у коју је урачунат и знатан профит, наплаћују развијеним земљама, а земљама са ниским бруто националним производом по глави становника наплаћују знатно ниже цене или чак неке наслове дају бесплатно. Тако је Србија захваљујући активности и преговарачким вештинама конзорцијума Кобсон и ниском БНП успела да за око 1,2 милиона евра обезбеди приступ до 20.000 наслова светских часописа преко најзначајнијих база података. За развијене земље то је оквирна цена само за један сервис, на пример Science direct. Број приступа новим базама података стално се повећава.

година штампани електронски 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

11.870 17.769 15.216 12.942 10.692 17.744 12.386

Не постојипрецизна

статистика

Коришћење електронских часописа није могуће пратити на исти начин на који се пратило коришћење папирних – преко реверса – што се и види из табеле. Сваки сервис има свој систем праћења приступа серверу са часописима, а податке о коришћењу годишње шаље Кобсону. Међутим, у свету је у току стандардизација вођења статистика коришћења електронских извора, и тек када сви сервиси прихвате јединствено вођење статистике, биће могуће правити поређења на нивоу различитих установа. Статистике се у принципу воде тако да сервери аутоматски бележе број приступа и број преузимања чланака са одређених ИП


адреса на интернету. Пошто се у оквиру Кобсона у уговоре уносе само почетни бројеви ИП адреса Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, није могуће разлучити у оквиру појединих градова која је установа и колико користила поједине сервисе. Додатни проблем јесте и то што се велики део претраживања електронских часописа и преузимања чланака обавља преко прокси сервера Кобсона, који се бележи на серверима сервиса попут Народне библиотекае Србије, иако се претраживање врши из неке истраживачке инсти-туције која није на академској мрежи, или чак са приватног рачунара истра-живача који је добио личну лозинку за тај прокси сервер. Стога су једини смислени статистички подаци они који се односе на целу Србију. Ови подаци су приказани на следећим графиконима. Важно је напоменути да је Србија водећа земља у региону по броју преузетих чланака и да је јединична цена чланка из електронског часописа за српске истраживаче управо због интензитета коришћења нижа него што је то случај у региону.

ББрој преузетих чланака 2004. (жута), 2005. (плава) и 2006. године (црвена).На следећој табели дат је преглед преузетих чланака по сервисима. Видљиво је да је највише коришћен сервис издавачке куће „Елзевир“, затим „Шпрингер“ и агрегатор EBSCO, који је био први доступан електронски сервис у Србији. Сви часописи које ови сервиси покривају постали су доступни свим потенцијалним корисницима у Србији, под условом да имају могућност да приђу рачунару прикљученом на академску мрежу, и онда се пред њима отвара могућност да користе више часописа него што је икада иједна библиотека у Србији имала, а и више него што многе велике светске библиотеке имају данас. Уобичајен број доступних часописа у водећим светским универзитетским библиотекама не прелази 10.000, док сада свака факултетска библиотека у Србији има приступ до двоструко више часописа.

СервисУкупно преузето чланака 2004.

Укупно преузето чланака 2005.

Укупно преузето чланака 2006.

Sci Direct 417.018 (68%) 389.222 (56,8%) 438.862 (53,2%)EBSCO 69.536 (11,3%) 93.403 (13,7%) 90.827 (11%)Springer 15.352 (2,5%) 42.937 (6,3%) 81.375 (9,9%)Blackwell 11.593 (1,9%) 37.529 (5,5%) 52.714 (6,4%)AmChemSoc 42.906 (7%) 30.674 (4,5%) 32.428 (3,9%)JSTORE - 25.877 (3,8%) 33.908 (4,1%)ProQuest 14.743 (2,4%) 16.424 (2,4%) 18.891 (2,3%)Kluwer 24.779 (4%) 15.880 (2.3%) -IoP 10.248 (1,7%) 12.258 (1,8%) 13.480 (1,6%)CUP 11.550 (1,7%) 4.879 (0,6%)IEEE 7.469 (1,2%) 8.143 (1,2%) 10.577 (1,3%)APS 234Emerald 7.068 (0,9%)

76 Вера Петровић, Стела Филипи-Матутиновић

HighWire 9.904 (1,2%)Oxford 24.982 (3%)TEEAL 4.266 (0,5%)TOTAL 613.644 (100%) 683.897 (100%) 824.478 (100%)

Број отворених налога за удаљени приступ по универзитетским центрима

Универзитетски центар Број отворених налогаБеоград 2428Крагујевац 169Косовска Митровица 85Ниш 227Нови Сад 695остало 132

укупно 3.736

Колико је значајно то што је истраживачима у Србији комуникација са светским научним резултатима омогућена на веома високом нивоу, види се и по њиховим резултатима. Број радова које су наши научници успели да објаве у водећим светским часописима које покрива Web of Science дуплиран је у периоду 2000–2006, што је видљиво из следеће табеле.

Радови аутора из научнихинституција Србије

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Ревијски рад 19 11 20 14 33 40 32Чланак 1001 967 979 1131 1361 1555 1623Приказ књиге 4 8 6 1 1 3 6Уводник 24 32 41 45 50 58 46Апстракт са конференција 129 105 247 180 337 399 323Друго 1 5 1 2 2 10

Укупно 1.177 1.124 1.298 1.372 1.784 2.057 2.040

Постоји корелација између броја доступних часописа у Србији и броја радова аутора из Србије у водећим светским часописима. Овај резултат показује и значај делатности научних библиотека за развој науке у Србији. Ту посебно треба истаћи заслуге руководства Конзорцијума Кобсон, које веома успешно преговара са Министарством науке и добављачима и шири информације о раду Конзорцијума, али и едукатора из универзитетских библиотека и НБС који су обилазили све научне институције у Србији и држали презентације како би се што више људи упознало са могућностима које су им на располагању у проналажењу релевантних информација.



1. Извештаји о раду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Бео-граду, 2000–2006. године

2. Биљана Косановић, „Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку: да ли довољно користимо електронске изворе информација“ . – Инфотека, 4, 2003, 2, стр. 107–113.

3. Биљана Косановић, „Координирана набавка иностраних извора научно-тех-ничких информација у Србији – стање и перспектива“. – Инфотека, 3, 2002, 1/2, стр.55–63.

4. Stela Filipi-Matutinovic, Biljana Kosanovic, „Correlation of the access to electro-nic services in Serbia and the presence of Serbian authors in Web of Science“. - INFORUM 2007: 13th Conference on Professional Information Resources, Prague, May 22–24, 2007 http://www.inforum.cz/pdf/2007/fi lipi-matutinovic-stela.pdf

Кључне речи: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, серијске публикације, коришћење, конзорцијум Кобсон, електронски часописи.

Мр Вера ПетровићДр Стела Филипи-МатутиновићКоришћење електронских серијских публикација у универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду

Резиме

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду има у свом фонду 9.536 наслова серијских публикација. У електронски каталог је до 2007. године унето 6.200 наслова серијских публикација у штампаној форми. Све серијске публикације у папирној форми могу се користити у наменској читаоници. Већи број научних часописа (тренутно 20.000 наслова) је претражив у електронској форми преко Кобсона у пуном тексту. Интернет учионица са 10 рачунара пружа могућност корисницима да претражују и користе електронске часописе. Рад ће приказати резултате коришћења електронских часописа од 2000–2006. године.

Vera Petrović, MAStela Filipi-Matutinović, PhDUsage of Electronic Serial Publications within University Library «Svetozar Marković» in Belgrade

Summary

University library „Svetozar Markovic“ in Belgrade has 9,536 titles of serials in the collection. Until 2007. total of 6,200 records for serials in printed form were created for the electronic catalogue of the library. All printed serials are used in the serials reading room. More serials – at the moment about 20,000 titles – is searchable in the electronic form through Kobson. Internet center with 10 computers enables users to search and use electronic journals. The results of usage of electronic journals in the years 2000/2006 is presented.

Имплементација DOI у Србији 79

Татјана Тимотијевић, стручни сарадникБеоград, Народна библиотека Србије

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА DOI У СРБИЈИ

Последњих година дошло је до великих промена у научном издаваштву, чему је у великој мери допринео и брзи развој интернета. Наиме, све већи број часописа поред своје папирне верзије публикује се и у електронском облику. Овакав начин објављивање часописа знатно доприноси већој видљивости часописа са једне стране, као и бржој и сталној доступности чланaка крајњем кориснику.

Електронска форма часописа омогућава крајњем кориснику да поред жељеног чланка може прочитати и пуни текст радова који су цитирани у сваком чланку. Ова комуникација обезбеђује се посредством DOI бројева.

DOI је алфанумеричка ознака која се додељује појединачном дигиталном објекту, било да је то чланак у часопису или поглавље књиге, и њиме се успоставља стална веза до интернет странице на којој се документ налази. Повезивање референци са пуним текстом чланка обавља се преко сервиса CrossRef (www.crossref.org.).

DOI број се састоји од префикса и суфикса. Префикс је исти за све часописе из Србије, он се додељује јединствено на националном нивоу. Суфикс се додељује по избору, али једнозначно. У Србији је то скраћеница наслова часописа, година издања свеске, број свеске, почетна страница чланка и прво слово презимена првог аутора. Један DOI број из Србије изгледао би овако:

10.2298/jsc0301017V

за чланак:Величковић Драган Т., Ранђеловић Новица В., Ристић Михаило С., Величковић Ана С., Шмелцеровић Андрија: Хемијски састав и антимикробно деловање етанолних екстраката добијених из цвета, листа и стабљике Salvia offi cinalis L, Journal of the Serbian Chemical Society, 2003, vol. 68, бр. 1, стр. 17–24 Систем додељивања DOI бројева у свету је почео да се користи 2001. године. У Србији је, у сарадњи Народне библиотеке Србије и Министарства за науку и

УД

К 0

05.9

22:0

25.2

5(49

7.11

)

05

0:00

4(49

7.11

)

80 Татјана Тимотијевић

заштиту животне средине, 2005. године успостављен систем додељивања DOI бројева (http://www.doiserbia.nbs.bg.ac.yu/). Може се истаћи да је Народна библиотека Србије једина библиотека на свету која одржава овакав систем. Наиме, свуда у свету комуникацију са CrossRefom обављају издавачи научних часописа који издају на десетине наслова. Пошто у Србији часописе углавном издају асоцијације и удружења и не постоји ниједан велики издавач научних часописа, као ни удружење издавача, улогу координатора целокупног система преузела је Народна библиотека Србије.

Целокупан систем функционише тако што Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије одређује листу часописа, финансира целокупан систем (за период од 2002. до 2007. године) и ангажује Народну библиотеку Србије. У овом тренутку у систему се налази 26 водећих домаћих часописа. Они су изабрани на основу резултата категоризације домаћих научних часописа. Заступљени су часописи из разних научних области:

Улога Народне библиотеке Србије јесте да:

– испитује понуђене опције – реализује DOI систем – формира и одржава дигиталну архиву – додељује DOI бројеве – формира метаподатке – прослеђује XML датотеке CrossRef-у – контактира са издавачима– уређује ауторска права (уговор са издавачима) – обезбеђује стални приступ – прати број приступа, и чини га видљивим– унапређује систем.

• Acta periodica technologica• Acta veterinaria• Archive of oncology• Archives of Biological Sciences• Bulletin: Classe des sciences mathématiques et natturalles• Ekonomski anali• Facta universitatis – series: Physics, Chemistry and Technology• Филозофија и друштво• Геолошки анали Балканског полуострва• Helia• Journal of Mining and Metallurgy, Section B: Metallurgy• Journal of the Serbian Chemical Society• Југословенска медицинска биохемија

• Јужнословенски филолог• Медицински преглед• Nuclear Technology and Radiation Protection• Publications de l'Institut Mathematique• Science of Sintering• Serbian Astronomical Journal• Старинар• Стоматолошки гласник Србије• Temida• Theoretical and Applied Mechanics• Thermal Science• Yugoslav Journal of Operations Research• Зборник Института за педагошка истраживања


Уредништва изабраних часописа дужна су да се сагласе са условима функцио-нисања система што се постиже потписивањем уговора; непосредно пре штампе достављају Народној библиотеци Србије, Центру за научне информације, садржај свеске ради додељивања DOI броја; штампају DOI број уз сваки чланак; достављају дигиталне копије нових свезака.

Архиве часописа налазе се на web адреси: www.doiserbia.nbs.bg.ac.yu.

Ова страница није предвиђена за претраживање, већ само за листање часописа по годинама, у оквиру година по свескама:

Претраживање Googlea или других светских претраживача, затим најпознатијих светских (Scopus) и домаћих (SCIndeks) апстракно-рефералних база података ће нас довести до пуних текстова радова из ових домаћих научних часописа. Велико унапређење које доноси DOI систем јесте и успостављање линкова директно из каталошког записа. То је још један од начина на који Народна библиотека Србије посредством DOI бројева промовише домаће научне часописе као часописе отвореног приступа. Оно што је крајњи циљ целокупног система јесте да се домаћим радовима, посредством DOI бројева и комуникације са CrossRef системом, може приступити до нивоа пуног текста и сваки пут када је неки од њих, у било ком раду, било ког аутора, наведен у попису референци, нпр. на http://dx.doi.http://dx.doi.org/10.1016/j.apsusc.2004.05.227org/10.1016/j.apsusc.2004.05.227,, у раду Synthesis and application of hydroxyapatite/polylactide composite biomaterial, Nenad Ignjatovic and Dragan Uskokovic, Applied Surface Science, Volume 238, Issues 1–4, 15 November 2004, Pages 314–319, referenca br.

13. N. Ignjatovic, E. Suljovrujic, Z. Stojanovic and D. Uskokovic, Structure and characteristics of the hot pressed hydroxyapatite/poly – lactide composite bio-material. Sci. Sint. 34 (2002), pp. 79–93. Full Text via CrossRef

82 Татјана Тимотијевић

Једноставним кликом на линк Full Text via CrossRef долази се на сајт DOISerbia где се може погледати и преузети целокупан текст рада:


На овај начин домаћи научни часописи постају видљиви светској научној зајед-ници. Тиме се повећава утицајност домаћих научних часописа, али и цити раност домаћих аутора. Центар за научне информације Народне библиотеке Србије редовно прати статистику прилажења DOISerbia сајту, и он је стабилан на око 1.000 разрешења месечно. Остварени су линкови до свих наших часописа, што показује да је систем испунио свој основни задатак.

Литература: www.doiserbia.nbs.bg.ac.yu

Кључне речи: DOI број, имплементација у Србији, циљеви DOI система.

Татјана ТимотијевићИмплементација DOI у Србији

Резиме

Систем додељивања DOI бројева (Digital Object Identifi er) у свету је почео да се примењује 2001. године. У Србији је систем почео да се примењује 2005. године у сарадњи Народне библиотеке Србије, Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије и уредништава часописа.У раду се приказује шта је DOI број, његова имплементација у Србији, као и његова основна сврха и намена.

Tatjana TimotijevićDOI Implementation in Serbia

Summary

In the World, application of DOI (Digital Object Identifi er) system started in 2001.Its usage started in Serbia in 2005, in cooperation with National library of Serbia, Ministry of Science and Environmental Protection of Republic of Serbia and journals editorial board. This paper presents what is DIO number, its implementation in Serbia, and its main purpose and assignment.

Аналогни и дигитални звук 85

мр Весна Александровић, библиотекарБеоград, Народна библиотека Србије

АНАЛОГНИ И ДИГИТАЛНИ ЗВУК

Дигитализација грамофонских плоча сниманих на 78 обртајаиз фонда Народне библиотеке Србије

BCB (Before Compact Disc)

Био је 12. август 1877. године када је, говорећи преко телефона, прстима осетио ритмичку вибрацију звучних таласа. Сасвим случајно, како се то често дешава, тог дана рођена је идеја о конструисању уређаја који би могао бележити и репродуковати звук. Био је то Томас Алва Едисон.

Деценију касније, док је снимао свој глас, Френсис Баро запазио је како његов мешанац бултеријера Нипер, седи испред „трубе“ фонографа са главом накривљеном у леву страну и са пажњом и чуђењем слуша глас свог господара. Решио је да наслика овај призор не знајући да ће, након што се јануара 1900. године појавио на етикети грамофонске плоче, постати најуспешнији и нај-познатији трејд марк свих времена.

У доба индустријске револуције бројни научници експериментишу на разним пољима. Откривен је електрицитет, убрзано се сазнаје о светлости, звуку, времену, простору. Ипак, бележење и репродукција снимљеног звука захтевало је да се тог подухвата прихвати армија људи, стрпљиво и упорно истражујући и доприносећи решавању проблема. Репродукција звучних таласа је изузетно сложен и софистициран концепт. Први корак је „хватање“ звучних таласа који се простиру кроз ваздух, затим следи њихово претварање у неку механичку форму и, на крају, репродуковање забележеног звука.

Пре 200 година, први покушај који је колико-толико уродио плодом јесте онај Британца Томаса Јанга. Он је вибрирајућу звучну виљушку прислонио на површину ротирајућег цилиндра и добио визуелни запис звучних таласа. Пола века касније, 1857. године, Француз Леон Скот де Мартинвил конструисао је

УД

К 0

27.5

4.06

2(49

7.11

)

53

4.85

1:00

4.4’

277(

497.

11)

86 Весна Александровић

фоноаутограф. Звук је бележила чекиња повезана са мембраном смештеном на дну ваљкастог левка. Када би звук ушао у то „звоно“, притисак звучних таласа чинио је да мембрана завибрира и на тај начин покрене чекињу која је остављала траг звучних таласа по задимљеној површини листа папира којим је био пресвучен ротирајући цилиндар. Каснији модел овог уређаја имао је диск уместо цилиндра.

Фоноаутограф Леона Скота де Мартинвила

Половином 19. века многи научници долазе до значајних открића о начину функционисања људског тела. Терапеути говора окретали су се науци посежући за одговорима који су се тицали природе звука – начина на који гласнице производе звук, положаја и померања језика и усана при говору. Александар Грејем Бел је 1876. конструисао уређај који је преносио људски глас на даљину, електричним путем – телефон. Откривен је начин преноса звука, остало је још само питање како да се сачува и касније репродукује.

Од његових 1093 патената свакако је најпознатији фонограф, пријављен и заведен 19. фебруара 1878. године. Након небројено много покушаја, Томас Алва Едисон створио је уређај који је могао забележити и касније репродуковати тај звук. Првобитно је бележен на ролни папира, да би касније, проучавајући фоноаутограф Леона Скота, Едисон направио фонограф који је звучну слику оцртавао на ваљку обложеном танком металном фолијом. Звучни снимак трајао је највише два минута. Да би се забележио звук, оператер би викао у левак по облику сличан микрофону телефона и истовремено покретао ручицу. Вибрације су се преносиле преко мембране и игле на танку металну фолију, попут серија малих знакова. Да би се овај снимак репродуковао, игла би ишла по траговима звучних шара са фолије ваљка и преносила вибрацију на мембрану.

Нешто касније, 1885. године, Бел и Тајнер стварају графофон, замењујући калајни ваљак картонским који је пресвучен воском. Воштани цилиндар је производио квалитетнији снимак и омогућавао његово дуже трајање.


Едисонов фонограф је превасходно био намењен пословној комуникацији, као машина које ће уместо стенографа снимати и бележити изговорене речи. Американац немачког порекла Емил Берлинер приступио је послу на стварању уређаја за снимање и репродуковање звука из сасвим другачије перспективе. Након експериментисања са унапређивањем Беловог телефона, Берлинер 26. септембра 1887. пријављује свој патент грамофон. После четири године рада успева да начини уређај који бележи траг звучних таласа латерално на зачађеној површини стакленог или диска од цинка. После урезивања трага звучних таласа, диск је потапао у киселину како би стабилизовао бразде. Предност диска у односу на цилиндар јесте у томе што је могао бити јефтино и лако умножаван са мастер диска, прављењем негатива и отискивањем у гуми и другим смесама.

Едисонов грамофон

Елдриџ Џонсон уградио је 1895. године сатни механизам у грамофон који је до тада радио на ручни погон. Годину дана касније, Берлинер започиње комерцијалну производњу плоча које су до 1901. године биле снимане једно-страно. До првог снимка начињеног микрофоном и електричног грамофона прошло је још скоро две деценије.

Непун век после првог електричног грамофона звук се бележи и репродукује дигиталном техником са компакт дискова и преносивих (флеш) уређаја. Грамофонска плоча пала је у заборав. Ваља имати на уму да су на њима забележени значајни снимци историјских догађаја и говора важних личности, нека од најбољих извођења уметничке, народне или популарне музике, као и гласови попут Енрика Каруза и др. Схватамо ли колико је важно ове снимке спасити од заборава?


Збирка грамофонских плоча сниманих на 78 обртаја у фонду НБС

Збирка фонодокумената Народне библиотеке Србије основана је 1963. године. Поред лонг плеј и сингл плоча, касета и компакт дискова, у њој се може наћи и око 1.000 плоча сниманих на 78 обртаја. Прикупљане су поклоном и куповином, а снимане у иностранству, а кад је отворена фабрика „Југотон“ (1947. у Загребу), и на простору бивше Југославије. Старе плоче, од којих су најраније прављене од лепенке пресвучене најразличитијим масама (шелак, шкриљац) постале су крти, ломљиви, напрсли сведоци деценија које су на њима оставиле трага. Било је случајева када би плоча пукла у руци, не трпећи физички притисак. Просечна старост ових плоча је око 70 година. Најстарије датирају из прве деценије 20. века, док су најмлађе старе „само“ око 40 до 50 година.

Поред појединачних плоча, од којих више од половине нема ни свој оригинални омот, у фонду Народне библиотеке Србије корисник може наћи и већи број албума, сортираних према издавачу (нпр. албум His Master’s Voice, Edison Bell…), композитору (албуми плоча свих Бетовенових симфонија, Моцартових клавирских концерата или Лингафонових курсева језика), трговцу или према неком другом критеријуму. Мањи број албума сачинили су и сортирали колекционари чијом смо их љубазношћу добили на поклон.

Прецизном статистичком анализом биће утврђен број страних и домаћих плоча у фонду, тренутно је тај однос 55:45 процената у корист страних.

Музички снимци најразличитијих жанрова (уметничка, народна, популарна, духовна музика) страних и домаћих аутора и извођача забележени су на овим плочама. Поред најбројнијих, музичких, у фонду имамо и одређен број говорних снимака углавном драмског карактера. Од историјских снимака поменућемо плочу са говором Њ. в. краља у Нишу, 3. јуна 1927. године приликом откривања споменика Чегарским јунацима, у извођењу г. Живојиновића.

До Другог светског рата домаћи извођачи снимали су за 55 страних издавачких кућа. Тај дуготрајан процес започињао би доласком техничара са вагоном пуним опреме за снимање у Београд, Кикинду, Суботицу, Мостар и друге градове. Начинио би велики број снимака, некада и до 100, једног или више извођача и затим би снимке вратио у фабрику где би плоче биле произведене. Прва фабрика за производњу грамофонских плоча на простору бивше Југославије отворена је у Загребу 1926. године под именом Edison Bell Penkala Record. Фабрика је успешно радила једну деценију, до 1938. године, када је преузима Јосип Крижанец са компанијом „Електротон“. Под овим именом је радила и за време рата, све до 1947. године, када је национализована и преименована у „Југотон“, прву домаћу фабрику за производњу плоча. Прве снимке начинила је после национализације и у наредној деценији успешно производила и издавала грамофонске плоче на 78 обртаја.

Број издавачких кућа чија издања Народна библиотека Србије има у фонду завидан, поменућемо само неке: Concert Record Gramophone, His Master’s Voice, Odeon, Edison Bell, Parlophone, Zonophone, Pathe, Diadal, Decca, Jugoton и многе друге.


Један од веома озбиљних проблема са којима се сусрећемо приликом обраде и идентификације старих плоча јесте недостатак података о години издања. Најстарије плоче нису имале овај податак забележен на етикети која би углавном садржала наслов, аутора и/или извођача дела и у горњем делу назив издавача, каталошки број и/или број матрице. Тек мали број плоча има на излазној бразди, уз етикету, ручно угравиран овај податак. Стога свако ко жели прецизно да идентификује плочу коју има у рукама мора да користи широки спектар приручних извора информација. Најпре су то каталози издавачких кућа (иако се и њима не може увек веровати са стопостотном сигурношћу), затим чланци, огласи из периодике, монографске публикације које се на неки начин баве тематиком почетака снимања звука и, на крају, ништа мање издашни, важни и корисни подаци преузети са интернета (сајтови издавачких кућа, библиотека, архива) и од колекционара. Овај поступак не примењује се само на податак о години издања, већ и на било који други, који би помогао идентификацију снимка и саме плоче. Само неко ко је пасионирани љубитељ или истраживач може пожелети да се упусти у лутање дифузним путевима у потрази за информацијама које су му потребне. То свакако захтева пуно труда и времена. Крајњи резултат – откривање нових, непознатих информација, неретко може изостати.

Најстарија плоча на 78 обртаја у фонду НБС је издање His Master’s Voice-a из 1902, са снимком арије из Вердијеве опере „Don Carlo“ . Плоча је једнострана.

Обе стране најстарије плоче у фонду НБС, His Master’s Voice, 1902.

Најраније српске плоче (њих око двадесетак) снимане су у Београду око 1900. године, издате су деценију касније. Што се српских плоча у фонду НБС тиче, најраније датирају из периода од 1907. (мање поуздан, непроверљив податак) и 1910. године. Сачувана су извођења Јоце Мимике, Стевана Бачића Трнде, Милана Бушина (кларинетисте из БГ) и Тамбурашког друштва „Срем“, Музике краљеве гарде и комичара Народног позоришта из БГ Петра Христилића.

Concert Record Gramophone, Сељак пред министром у извођењу Петра Христилића, 1909.


Музичко благо сачувано на овим плочама сведочи о начину извођења и музичком животу прве половине XX века. Поменућемо само неке српске композиторе чија су дела доступна захваљујући плочама: Стеван Ст. Мокрањац, Стеван Христић, Исидор Бајић, Станислав Бинички, Миливоје Црвчанин, Петар Коњовић. Збирку још вреднијом чине снимци на којима су забележени гласови највећих српских певача тог доба – Мијата Мијатовића, Софке Николић, Теодоре Арсеновић, Живојина Томића –првака Београдске опере. Што се вокалних, инструменталних и вокално – инструменталних састава тиче, поменућемо извођења Музике Краљеве гарде, Капеле Цицварића, Хора Обилић – Крсмановић и бројних трупа, капела и других ансамбала.

Страни композитори који су у уметничкој музици оставили дубок траг, а чија дела имамо забележена на плочама на 78 обртаја су: Јохан Себастијан Бах, Лудвиг ван Бетовен, Волфганг Амадеус Моцарт, Рихард Вагнер, Феликс Менделсон и многи други. Од страних извођача поменућемо и оркестар Берлинске опере, Филаделфијску фихармонију, Артура Рубинштајна, диригента Леполда Стоковског и сина Рихарда Вагнера Зигфрида, који диригује оперу свог оца у Бајројту на Вагнер фестивалу.

Бројним истраживачима старе плоче из фонда Народне библиотеке Србије могу бити изузетно вредан извор информација и приказ музичког и културног живота Србије и Европе до шездесетих година XX века.

Дигитализација – зашто, како

Деценијама и вековима старе публикације, отваране и коришћене много пута, постају трошне и њихова будућност се доводи у питање. Тековина друге половине XX века, дигитална техника, може помоћи у виду неаналогне репродукције оригинала, изложене у виртуелном изложбеном простору – бази података смештеној у некој инфинитезималној тачки интернет реалности.

Пре било какве дигиталне интервенције ваља поставити питање: шта је циљ дигитализације? Да ли је то заштита грађе, доступност информација, освајање шире публике, нешто друго или комбинација свега наведеног? Од одговора на ова питања зависиће и процес дигитализације, најпре његов технички део.

У музичкој читаоници Народне библиотеке Србије налази се стари His Master’s Voice грамофон, као подсетник на чари и лепоту пуцкетања и шуштања плоча и свет прошлих времена. Без одговарајуће игле и са сумњивом равномерношћу окретања диска, сведен је на комад намештаја. Плоче снимане на 78 обртаја могу се репродуковати само на таквом грамофону. Прашњаве, напрсле, преломљене, изгребане, постале су неискоришћена библиотечка грађа. Почетком XXI века суочили смо се са чињеницом да је један важан, вредан и не тако мали део фонда Народне библиотеке Србије сакривен од очију јавности, недоступан, угрожен и неискоришћен. Управо је то разлог што је Народна библиотека Србије 2004. године покренула пројекат дигитализације старих плоча, чиме је постала пионир у овој области у нашој земљи.


Збирка грамофонских плоча сниманих на 78 обртаја биће дигитализована у целости, без обзира да ли су на њима снимци који припадају српском или страном културном наслеђу. Ипак, по завршетку пројекта дигитализације и уноса у електронски каталог Народне библиотеке Србије, српске ће плоче (под овим подразумевамо српског аутора и/или извођача и/или дело) бити издвојене и проглашене културним добром одговарајућег степена и важности. У Британији, Америци и другим земљама је процес пребацивања аналогног звучног снимка у дигитални формат озбиљно схваћен и приступа му се на крајње професионалан начин. Овоме у прилог говоре и велика финансијска средства која бројне институције, почев од издавачких кућа, преко библиотека и архива, издвајају за пројекте заштите и чувања културне баштине.

У Србији се овакви подухвати нису предузимали ни на институционалном, нити на ванинституционалном нивоу, па су зато потпуна непознаница. Не постоји ниједна општеприхваћена норма, технички узус нити стандард према коме би се дигитализација старих снимака, као изузетно деликатан посао који захтева одређена знања и опрему, обављала.

Вреди поменути хвале вредан случај Чешке националне библиотеке која је упорним лобирањем у владиним и невладиним институцијама, прецизним менаџерским акцијама убедила јавност и власти да је дигитализација културне баштине пројекат на националном нивоу иза кога морају стати држава и друштво. У крајњој инстанци, културна баштина једног народа је благо, и наслеђе целог човечанства.

Народна библиотека Србије финансира овај пројекат из сопствених сред става. Ради разумевања односа средстава која се одвајају, поменућемо да профе-сионални мајстори ремастеризовања старих плоча у европским земљама и САД наплаћују свој рад по једној плочи 5 до 10 пута више од суме коју Народна библиотека Србије издваја. С тим у вези је и проблем што у Србији постоји недовољан број професионалаца који би уз адекватну, изузетно скупу опрему, и широки опсег знања из више области имали љубав и стрпљење неопходне за успешну дигитализацију најстаријих плоча.

За послове дигитализације плоча сниманих на 78 обртаја потребно је имати одговарајућу опрему – уређаје и програме за обраду и чишћење звука. Најпре, солидан акустички грамофон са могућношћу подешавања брзине окретања диска. Популарно назване седамдесетосмице снимане су на брзинама од 60 до 90 обртаја у минуту, што је зависило од периода продукције, произвођача и других околности. У случају да на плочи не стоји податак о стварној брзини, особа која врши дигитализацију мора одвојити време за пробање и проналажење адекватне брзине окретања плоче. У случају уметничке музике и других дела, за која се зна у ком су тоналитету писана и извођена, лако је подестити брзину. Бројни шлагери и снимци народне музике међутим, немају одређен тоналитет, већ се он разликује о извођењу и тада се мора постепеним повећавањем брзине наћи оптимална звучност плоче.

Ширина бразде на плочама није била стандардизована, на почетку производње биле су знатно шире него касније. Зависила је од времена настанка плоче,


произвођача, масе од које је плоча направљена, ширине ножа којим се звучни траг урезивао. За квалитетну дигитализацију плоча потребно је имати низ одговарајућих игала за репродукцију. Британац Џон Р. Т. Дејвис, један од светски познатих мајстора ремастеризовања старих плоча, радио је са 40 различитих типова игала. Мали број продавница нуде игле за репродуковање плоча сниманих на 78 обртаја; међутим, игле се могу правити специјално за одређену плочу, што је изузетно скупо.

Плоче су често чуване у неадекватним условима – подруми, тавани, кутије. Стога је пре репродуковања неопходно посебном течношћу очистити плочу од прљавштине, масноће, катрана, дувана и фине прашине коју су правиле раније игле приликом сваког слушања плоче. За најстарије плоче, које су се правиле од лепенке обложеном танким слојем посебне масе, метода чишћења течношћу није право решење јер би плоча била уништена. Потребно је имати уређај који личи на грамофон, а намењен је усисавању нечистоћа из бразди. Уколико је плоча напрсла, преломљена или оштећена на неки други начин, она није заувек неупотребљива, јер се може много учинити уз адекватна механичка и хемијска средства за репарацију оваквих примерака. Потребно је користити микроскоп ради прецизног повезивања бразде.

Пошто је плоча очишћена, може се приступити снимању. Звук се из грамофона преноси до компјутера преко предпојачала. Потребна подешавања еквилајзера различита су у зависности од плоче.

Када је аналогни снимак пребачен у дигитални формат, почиње се са тежим и захтевнијим делом посла за који су потребни програми и plug in за звучну рестаурацију са noise reduction, click and crack reduction и другим опцијама, као и оштар, трениран и осетљив слух онога ко га обавља. Мноштво програма за обраду звука доступно је у бесплатним верзијама на интернету. Професионални програми, као што је CEDAR или неки други, у свом основном пакету коштају од 5.000 долара, па навише.

Очишћени ремастер нарезује се на CD, похрањује на хард диск компјутера или сервер. Добро је имати и скенер за скенирање етикета и омота како би дигитални производ и физички био комплетан.

Народна библиотека Србије ангажовала је професионалце који обављају диги-тализацију старих плоча. Процес дуго траје – за пребацивање једне плоче у диги-тални медијум и обраду звука, потребно је некада и више дана.

Свака плоча пребачена је на по један компакт диск у четири варијанте:

• непрочишћени, оригинални снимак који ће служити као мастер за неку будућу обраду када се појаве софистициранији алати за ремастеризовање снимака;

• потпуно очишћен снимак; • псеудостерео снимак (пошто су плоче на 78 обртаја снимане у моно техници.

Псеудостерео настаје једноставним копирањем са канала на канал);• оптимално очишћен снимак.


Поред компакт дискова, снимци дигитализованих плоча похрањени су и на серверу, у mp3 и wеb формату.

Обрада дискова је у току (физичка обрада, инвентарисање, сигнирање), као и унос у електронску базу Народне библиотеке Србије. Дискови немају свој запис у бази, подаци се додају запису одговарајуће плоче уз податке о дигиталној копији, степену доступности и убачен хиперлинк на звучни снимак коме се може приступити из самог записа. Дискови ће физички бити интегрисани у збирку компакт дискова и на тај начин чувани.

Од почетка пројекта, за око две године, дигитализовано је скоро 600 плоча, а ради се на уносу последњих 100 у електронски каталог. Остале плоче биће дигитализоване до краја 2008. године. Направљена је интернет презентација на сајту Дигиталне НБС, која је интегрисана у портал Европске библиотеке. Доступна је на адреси http://www.diгital.nbs.bг.ac.yu/scc/muzikalije.php.

И даље се ради на прикупљању плоча, НБС их прима као поклон или их купује. Идеја нам је стварање највеће збирке грамофонских плоча сниманих на 78 обртаја у аналогном и дигиталном формату у земљи, па и региону.

Народна библиотека Србије заштитила је овим пројектом и учинила доступним важан и вредан део свог фонда. Надамо се да ће љубитељи, колекционари или истраживачи слушајући снимке старих плоча осетити лепоту звука давно прошлих времена, као и да ће наћи информације које су им потребне. Такође ћемо радити и на успостављању сарадње са осталим институцијама које у својим фондовима имају плоче снимане на 78 обртаја, помоћу дигитализације, обраде, чувања или неког другог облика заједничког деловања у правцу заштите и дигитализације звучне културне баштине. Литература:

1. Dearling Robert, Dearling Celia, The Guinness Book of Recorded Sound, London, 1984.

2. The Virtual Gramophone: Canadian Historical sound recordings http://www.collectionscanada.ca/4/4/index-e.html3. Cedar Audio http://www.cedar-audio.com/4. Dan Krotz, From Top Quarks to the Blues: Berkeley Lab physicists develop way to

digitally restore and preserve audio recordings. http://www.lbl.gov/Science-Articles/Archive/Phys-quarks-to-blues.html5. The British Library Sound Archive http://www.bl.uk/collections/sound-archive/nsa.html6. Roger Wilmut, Reproduction of 78 rpmRecords http://www.rfwilmut.clara.net/repro78/repro.html7. The 78rpm Record Home Page http://www.гeocities.com/SoHo/Museum/8764/8. Вера Милић, Звучни запис у фонду Народне библиотеке Србије, Београд,

Народна библиотека Србије http://www.nbs.bg.ac.yu/view_fi le.php?fi le_id=521


Кључне речи: звучни снимак, грамофонске плоче, дигиталилзација, грамофон, зву чна рестаурација.

мр Весна АлександровићАналогни и дигитални звук

Резиме

Разумевање важности дигитализације грамофонских плоча на 78 обртаја из фонда НБС почиње историјским освртом на почетке производње уређаја за снимање и репродукцију звука, и грамофонских плоча. Наставља се описом збирке (број јединица, унос у електронски каталог, садржајном и формалном анализом збирке). Други део посвећен је с једне стране општим питањима дигитализације звучних снимака, давањем одговора на питања зашто и како се процес дигитализације покреће и одвија, док се са друге стране бави конкретним проблемима дигитализације збирке грамофонских плоча на 78 обртаја из фонда НБС пружајући корисне информације о проблемима који се јављају током процеса и њиховим решавањем. Анализа пројекта дигитализације грамофонских плоча дата је на самом крају рада.

Vesna Aleksandrović MAAnalog and Digital Sound

Summary

Historical informations on sound recording issues, machines and techniques brings overview on importance of sound heritage. Afterwards, Collection of Old Gramophone Records of National Library of Serbia will be presented, number of records, some problems we are facing during its cataloguing, and through short global analysis of Collection. Second part brings questions and answers on digitization issues of sound recordings, on one side, and on the other, it shows each step of digitization process, from its beginning to its end, which is digital object, public available.Short analysis of our project will be shown at the end, along with some future steps and ideas.

Завичајно одељење Народне библиотеке Крушевац 95

мр Снежана Ненезић, библиотекар саветникКрушевац, Народна библиотека Крушевац

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕНАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ КРУШЕВАЦ

– набавка, организација, дигитализација колекцијаи њихово коришћење –

Под фондом библиотеке подразумевамо скуп физичких извора информација комбинованих са виртуелним приступом одабраним и организованим изворима информација.

Обогаћивање и развијање библиотечких фондова обухвата одређени број актив-ности које се односе на одређивање и координисање програма бирања, проце-њивања потреба садашњих и потенцијалних корисника, истраживање коришћења фонда и његовог вредновања, уочавање потребa фонда, бирање материјала, планирање заједничког коришћења ресурса, обезбеђивања приступа, одржавање фонда, очување и његово обнављање.

„Делатност обогаћивања колекције не треба посматрати као циљ сам по себи, осим ако дефинисани основни циљ библиотеке није да чува и конзервира изворе за будуће генерације.“1

Библиотеке користе све већу доступност информација у електронском облику и померају тежиште са обогаћивања фонда на обезбеђивање приступа инфор-мацијама. Нови електронски извори информација су једноставнији за кориш-ћење. Императив дигиталног доба је заједничко коришћење ресурса, а библиотека је део мреже или система дисеминације информација.

„Јавна библиотека треба да осигура равноправан приступ разним изворима који задовољавају потребе корисника у погледу образовања, информација, сло бод ног времена и личног развоја. Библиотека треба да обезбеди приступ

1 IFLA/UNESCO смернице за развој јавних библиотека. – Београд: Народна библиотека Србије :Библиотека града Београда, 2005. – стр. 40.

УД

К 0

26:9

08(4

97.1

1)

026:

004.

352(

497.

11)

96 Снежана Ненезић

наслеђу свог друштва и да побољша различите културне потенцијале и искуства. Непрекидна интеракција и консултације са локалном заједницом допринеће да се тај циљ оствари.“ 2

У Народној библиотеци Крушевац заступљене су следеће категорије библио-течке грађе: књижевна и некњижевна дела за децу, младе и одрасле, референтна дела, часописи, локалне, регионалне (Завичајно оде љење – штампа некадашњег региона Краљево) и националне новине, инфор мације о заједници, службене информације, укључујући и оне о локалним орга нима управе (службена изда-ња СО Крушевац), извори за завичајну историју, књиге и извори на другим језицима (енглески, француски, руски), музичке компо зиције, рачунарске игре, материјали за учење, микрофилм, рукописи, библиотечки материјал – плакат, позивница, разгледница.

Највише заступљен формат у тој библиотеци су књиге, у тврдом и меком повезу, затим новине и часописи, укључујући збирке исечака из новина на Завичајном одељењу (press cliping), брошуре, леци и ефемера, дигиталне информације на интернету, микрофилмови, оптички дискови, плакати, грамофонске плоче, видео касете.

„Библиотечка збирка је динамичан извор. Она захтева непрекидан прилив нове грађе и отписивање старе, да би се осигурало да непрестано буде релевантна за заједницу и на прихватљивом нивоу поузданости.“3

Историјат колекција и библиотечких услугаНародне библиотеке Крушевац

„У историји књига и библиотека, појава читалишта крајем четрдесетих година 19. века на тлу обновљене Србије представљала је значајан догађај. Оснивајући ове јавне институције ’поради читања новина и књига и поради међусобног сообраштенија`, млада грађанска класа уставобранитељске Србије истиче питање свог просветног и културног развоја.“ Истраживања које је обавила проф. др Десанка Стаматовић и објавила у публикацији „Читалишта у Србији у XIX веку“ показују да су сачувани подаци о постојању и раду 79 читалишта, која су у периоду од 1846. до 1900. године основали добровољно удружени грађани. Једно од њих јесте и Читалиште основано у Крушевцу 8. фебруара 1857. године.4

На основу сачуване историјске грађе Министарстава просвете из XIX века, која се чува у Историјском архиву Србије, имамо веродостојне доказе да су чиновници и виђенији крушевачки грађани током 1856. године тражили „једно просветно

2 Piter Klejton, Upravljanje izvorima informacija u bibliotekama: Upravljanje fondovima u teoriji i prak-si. – Beograd: Clio, 2003. –str. 6-7.

3 IFLA/UNESCO смернице за развој јавних библиотека. – Београд: Народна библиотека Србије :Библиотека града Београда, 2005. – стр. 44.

4 Десанка Стаматовић, Читалишта у Србији. – Београд: Народна библиотека Србије, 1984. – стр. V-VI


заведеније под именом ’Касина‘, у коме ће се новине тако и књиге читати“.5 Начелству Окружја крушевачког стигао је потврдан одговор Попечитељства просвештенија по питању оснивања Касине, али не под именом Касина, већ Читалиште. На основу писма начелника округа крушевачког Милана Миковића из 1869. године, сазнајемо да „ововарошка читаоница има 110 редовних чланова за сада и држи свега 17 разних српских и страних листова“. Чланци у периодици седме деценије 19. века, Видовдану (11. јули 1863), Јединству (1/1869, бр. 65), Србији (25. јануар 1869), такође потврђују постојање Читалишта у Крушевцу, чији фонд чини домаћа и страна периодика, а чланство према различитим изворима броји од 100 до 150 чланова. Финансирање је било на бази добровољних чланских улога. Седамдесетих година 19. века, Читаоница је добијала часописе: Застава, Тежак, Јавор, Нова школа, Руски мир (руски часопис) и чешки Светозар.6

Правила Крушевачке читаонице (5. април 1879.) први су познати правилник о раду. У осам тачака Правила регулишу рад Читаонице, чији фонд чини периодика, српске и стране новине. О Читаоници води бригу одбор који се састоји од председника, деловође и благајника, који се бирају на годину дана. Годишња чланарина била је 10 динара. Правила су такође одређивала да се периодична издања смеју користити само у просторијама Читаонице, али и да се „са одобрењем председника могу (...) носити кући на читање пошто се замене новим бројевима.“7

У Крушевцу је 1865. године отворена Гимназија, а наредне 1866. на Св. Саву основана је Гимназијска библиотека од добровољнх прилога грађана. Из извештаја 1868/9. се види да је библиотечки фонд чинило 105 књига, један глобус и неколико мапа. Списак је имао следеће рубрике: „Редни број, Назив књиге, Од куда је књига набављена, Стање књиге и Примедба. Према њему се види да је куповином набављен незнатан број књига, а фонд знатно увећаван поклонима разних дародаваца, виђенијих и ученијих људи оног времена, међу којима се истичу Српско учено друштво и Министарство просвете и црквених дела.“

У списку се наводе аутори, наслови, стање књиге (тврдо везана, слабо везана), што је уједно и инвентарни списак и једна врста каталога.8

Од осамдесетих година 19. века, па наредних 30 година, рад општинске би-блиотеке поникле из Читалишта и рад школске гимназијске библиотеке везују се за крушевачку Гимназију. На основу сачуване документације, 1904. године било је 1.114 књига у 2.303 свеске. Књижница је примала монографске публикације,

5 Бранко Перуничић, Крушевац у једном веку. – Крушевац: Историјски архив, 1971. - стр. 575-576.

6 Богданка Деспотовић, Народна библиотека Крушевац, 120 година библиотекарства у општини, 30 година рада Народне библиотеке Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 1977.

7 Исто. - стр. 18-21.8 Бранко Перуничић, Крушевац у једном веку. – Крушевац: Историјски архив, 1971. - стр. 828-838.


издања Српске књижевне задруге, периодичне публикације Српски књижевни гласник, Босну, Просветни гласник, Бранково коло, Глас САН, Етнографски зборник, Историјски зборник,Записник српског геолошког друштва, Преглед рада Народне скупштине. Фонд монографских публикација чиниле су књиге на српском, као и на страним језицима, француском и немачком. Садржински су више биле заступљене књиге из друштвених, него из природних наука. Били су заступљени аутори који су се бавили националном историјом, Станоје Станојевић и Константин Јиречек. Из теорије књижевности били су следећи наслови: Јован Грчић, Историја српске књижевности, Повијест српске или хрватске књижевности Ђура Шармина, Историја дубровачке драме Армина Павића. О насловима и ауторима који су били заступљени у Гимназијској наставничкој књижници сведоче спискови књига наставничке књижнице, које су годишње оверавали директори. Опис књига садржавао је редни број, име писца, наслов књиге, годину издања и име издавача. Ови спискови су уједно били и каталози. Под једним инвентарним бројем завођене су целе колекције (нпр. под бројем 280 стоје 42 књиге, издања Југословенске академије).

У Гимназији је од 1884. године постојала и ђачка књижница „Напредак“, чији је најинтензивнији рад био у периоду од 1903. до 1914. године. Познати су наслови часописа на које је књижница била претплаћена: Јавор – лист за забаву, поуку и књижевност, Отаџбина – лист за књижевност, науку и друштвени живот, Бока, Босанска вила и Нова искра.

У периоду између два светска рата, у Крушевцу је радила и Књижница Крушевачке трговачке омладине.

„Једним општим погледом на крушевачко библиотекарство од његове појаве до почетка Другог светског рата 1941. године запажа се неконтинуираност развоја – виде се мањи или већи успони и падови у развоју; али за читаво ово раздобље од близу 100 година – битно је да је живела књига у различитим облицима књижница или библиотека, а инересовање грађана и омладине за књигу никада није престајало.“ 9

После Другог светског рата, развој индустрије и школства у Крушевцу захтевали су организовани развој библиотекарства у граду и околним местима. Градски народни одбор у Крушевцу донео је 1. октобра 1947. године одлуку о оснивању Градске библиотеке и читаонице Крушевац, преузимањем књижног фонда Фронтовске библиотеке. Из извештаја о раду који се односи на период од јануара до јуна 1947. године сазнајемо да је библиотека имала 8.964 књига и 1.427 корисника, који су прочитали 14.406 књига, као и да је Библиотека имала само једну службу – Позајмну. Из овог периода нису сачувани подаци о структури књижног фонда, који су наслови и аутори били заступљени, као ни ко су били корисници Библиотеке.

9 Љубица Петковић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 2002. – стр. 39.


Из извештаја о раду, који је Библиотека упутила Министарству за науку и културу владе ФНРЈ, који се односи на период 1. јануар – 30. јуни 1949. године, сазнајемо да је Библиотека претплаћена на три листа и три часописа, да има своју картотеку, број уписаних је 1.586, од којих су 45 радници, 75 службеници, 1.400 ђаци и студенти, 68 остали. Библиотека има књиге на руском језику, једног плаћеног књижничара и читаоницу.10

Први познати подаци о ревизији рада Народне библиотеке су из 1950. године, када је рад Библиотеке ослабио, па органи власти шаљу свог ревизора да сагледа стање. Службеницима библиотеке ревизор је препоручио њено сређивање и завођење давања кауције при подизању књига. Ради унапређења библиотечке делатности и сређивања односа између службеника 1952. године оформљен је Савет, који је израдио Правила о начину издавања књига и реду у библиотеци града Крушевца. Правила су регулисала основна питања рада у Библиотеци и утврђивала однос између Библиотеке и њених корисника. Следеће године, када се Библиотека преселила у нове просторије овај Савет је прерастао у стални Савет сарадника, који су чинили истакнути градски културни посленици. Библиотека је имала 6.838 књига и два одељења – Позајмно и Читаоницу, и два запослена, од којих је један био и управник Библиотеке. Половином 1953. године Библиотеку је посетио инспектор Библиотечког центра Народне библиотеке Србије који је дао главна и основна упутства о вођењу библиотечких послова. Један радник библиотеке позван је на једномесечни семинар у Народној библиотеци Србије, где је стручно оспособљен за вођење библиотечких послова. Од тада започиње стручна обрада књига по УДК систему (Универзална децимална класификација).11

Терминологија и проблематика завичајних фондова уведена је од 1953. године у библиотечку делатност и библиотекарство уопште. У оквиру историчности појма завичајна одељења треба напоменути да су земље са богатијом библиотечком традицијом, започеле у периоду између два светска рата организовање завичајних фондова, чији је бржи развој започео после Другог светског рата. У Србији, у тим годинама народне библиотеке тек се развијају, а њихове материјалне, кадровске и просторне могућности нису могле да прихвате овај задатак. У настојању да се у развоју не заостане за светским библиотекарством, у оквиру реорганизације мреже, Народна библиотека Србије упутила је 1953. године обавезујући предлог свим народним библиотекама да почну формирање завичајних фондова. Закључак Првог саветовања библиотекара исте године био је: „Све библиотечке установе, на чијој територији је у времену од 1884. до 1918. године постојала издавачка делатност, треба да прикупи све књиге, брошуре, новине, часописе, који ће се користити за научне и библиографске сврхе“, и даље: „...среска библиотека би могла да приступи прикупљању географских,

10 Слободан Симоновић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Круше-вац, 2002. – стр. 55-57., 62, 67.

11 Исто.


историјских, етнографских, привредних и културних прилика у срезу, како у прошлости, тако и данас“.12

У народним библиотекама заступљено је оперативно библиотекарство јер је нагласак и интерес корисника на књизи, тако да су овом јасно формулисаном задатку, којим су одређени садржаји и намена будућих завичајних фондова приступио мањи број боље организованих библиотека.

Друго саветовање библиотекара и књижничара Србије, 27. и 28. децембра 1954. године, донело је закључак да је „израда локалних библиографија и при-купљање грађе о одређеном месту обавеза свих библиотека“. На истом савето-вању Библиотечки центар Народне библиотеке Србије, пошто је помогао стручно сређивање крушевачке библиотеке, донео је одлуку по којој је Градска библиотека у Крушевцу у обавези да организује рад среских библиотека (постаје Централна библиотека за осам срезова).

Током 1955. године Библиотека има 8.000 књига, од којих су 2.000 књига књиге за децу, 2.500 чланова, претплаћена је на 39 наслова часописа и 18 наслова новина.

Књижни фонд Библиотеке је током 1957. године нарастао на 19.550 књига распоређених у оквиру три одељења: Позајмно (11.641), Дечје (1.342) и Опште одељење (6.567). Чланова је било 2.765, од којих су 59 били радници из непосредне производње и 40 пољопривредници. Укупно је прочитано 46.998 књига.

Закон о Библиотекама из 1960. године (Закон о Библиотекама, Службени гласник СР Србије, 1960, бр. 48 (члан 38)) обавезао је општинску народну библиотеку на формирање и неговање завичајног фонда. Током шесте деценије 20. века књижни фонд крушевачке библиотеке непрестано се обогаћује. Матична служба Библиотеке је 1964. године извршила попис целокупног књижног фонда у општини. Матична библиотека у том тренутку има 29.819 књига и публикација. Укупни књижни фонд у општини броји 61.682 књиге. Година 1966. једна је од успешнијих у раду Библиотеке јер је током ње набављено 5.000 нових књига. Библиотечки извештај о раду из исте године показује да је Библиотека имала 5.015 чланова који су прочитали 61.487 књига. Повећање броја корисника довело је и до промене њихове структуре. Међу корисницима сада је више радника из непосредне производње (135) и пољопривредника (170).

Прекретница у раду Народне библиотеке Крушевац настаје пресељењем у нове просторије у Дому синдиката, 26. новембра 1967. године, где се Народна библиотека Крушевац и данас налази. Пресељењем су створени повољнији услови за рад Библиотеке и развој нових програма, активности и библиотечких служби. Поред ранијих деценија развијеног рада Позајмног, Дечјег и Општег

12 Десанка Стаматовић, „Завичајни фондови данас“. У: Стање и перспективе развоја завичајних фондова: [зборник радова са саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2004. – стр.12


(научног) одељења, организован је и рад Матичне службе, Службе обраде књига и периодике, Службе набавке књига. Уведен је и систем самизбора књига.

Основа сваке Библиотеке јесте одговарајући књижни фонд и инструменти којима тај фонд може да се среди. За нов начин рада (самизбор књига) били су неопходни каталози. У свакој библиотеци постоје мање колекције књижног фонда у боље или лошије организованом облику. Приступа се изради посебних каталога за свако одељење. Формирају се следећи каталози: ауторски, насловни, стручни и предметни за Позајмно одељење, Опште одељење (област филозофије, књижевне критике и есејистике) и каталога наслова периодике. За Дечје одељење се формирају ауторски, стручни и каталог за наслов. При каснијем формирању нових одељења Библиотеке (сеоске књижнице, Завичајно одељење) одмах ће се приступити изради свих потребних каталога. Тако је Народна библиотека у Крушевцу, по каталошкој сређености, била једна од најбољих библиотека у унутрашњости Србије. Почетак седме деценије 20. века Библиотека је дочекала са 55.362 књиге, 6.224 корисника, од којих су 323 радници из непосредне производње и 205 пољопривредника.13

Формирање Завичајног одељења Народне библиотеке Крушевац

„Када кажемо завичај, утврђујемо да је реч о територији, ограниченом значењем завичајности која подразумева нешто блиско, домаће, потпуно прожето просто-ром. Завичај је простор и време. Завичајна збирка није ограничена временом.“ Када мислимо простор, то је окружење у коме делује библиотека.

Завичајна збирка је појам који нам одређује форму и значи нешто сакупљено на једном месту, одређено територијалним појмом завичај. Завичајна збирка је садржајем или пореклом везана за одређену територију, одређену админи-стративним границама (границе подлежу променама).14

Народна библиотека Крушевац пратила је инструктивне семинаре, саветовања, Закон о библиотекама (1960.), Правила о раду матичних библиотека, Десето-годишњи програм развоја библиотекарства 1970–1980. године, Пројекције развоја библиотекарства, којима је ближе одређена улога и значај завичајних фондова и који су одређеним члановима и поглављима обавезивали општинску народну библиотеку на формирање и неговање завичајних збирки. На Дан ослобођења Крушевца, 14. октобра 1973. године, оформљено је Завичајно оде-љење Народне библиотеке Крушевац. Саветовање у Титовом Ужицу (1974.) и Предлог стандарда за народне библиотеке (1975.) иницирали су рад на форми-рању завичајних фондова, упуте на заједничку технологију и указали на искуство из праксе.15

13 Слободан Симоновић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Круше-вац, 2002. – стр. 72-73.

14 www.nck-sisak.hr/zavičajna.htm15 Десанка Стаматовић, „Завичајни фондови данас“. У: Стање и перспективе развоја завичајних

фондова: [зборник радова са саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис'', 2004. – стр.13


Најзаслужнији библиотекар за формирање Завичајног одељења НБК био је Слободан Симоновић, библиотекар који је започео сакупљање библиотечке грађе везане за крушевачки крај. Од самог почетка започело се сакупљање разноврсне грађе на различитим медијумима.

Следећи Методска упутства за формирање и вођење завичајних фондова у општинским народним библиотекама, Десанке Стаматовић, која су разматрана и усвојена на саветовању у Нишу у октобру 1982. године и штампана у Заједници библиотека, 2, 1982. године Слободан Симоновић започео је израду потребних каталога (хронолошког, топографског), као и микрофилмовање крушевачке периодике из фондова других библиотека у Србији и Хрватској.

Инвентарисање на Завичајном одељењу, као прва фаза стручне обраде библио-течке грађе започето је 1975. године. Разлучивањем јединица које одговарају неком од три критеријума за фонд Завичајног одељења из основног фонда, током године издвoјено је и инвентарисано 676 библиотечких јединица. Смештај књига на одељењу је по систему numerus currens ( I, II, IV формат).

Приликом формирања фонда Завичајног одељења руководило се тиме да вели-чина и квалитет фонда треба да одсликава потребе заједнице.

Попуњавање Завичајног одељења обављало се куповином, поклоном и разменом, што је остало и данас.

Актуелни Закон о библиотечкој делатности из 1994. године (Службени гла с ник РС, 34/94) одредио је матичне функције за Расински округ Народној библио-теци Крушевац. Међутим, закон је превидео подзаконске акте који регулишу достављање обавезног примерка штампаног материјала на територији Расинског округа. Библиотека је по питању сакупљања завичајне штампане продукције пре-пуштена савести локалних штампара и издавача да доставе обавезни примерак.

Књижни фонд и корисници Народне библиотеке Крушевац

Књижни фонд Библиотеке стално се обогаћивао. Постоје сведочанства о томе да је 1970. године фонд бројао 55.000 књига, а да у јубиларној 1977. има 96.000 књига. Десет година касније, 1987. године, књижни фонд достигао је цифру од 140.935 књига. Током осамдесетих година годишњи прилив књига оквирно се кретао у распону од 4.000 до 5.000 књига годишње, док се број набављених наслова периодичних публикација кретао од 40 до 100 наслова. Подаци из записника о стручном надзору, који је извршила Матична служба Народне библиотеке Србије (новембар 1990. године), потврђује да је у Библиотеци (подаци се односе на септембар 1989. године) било 156.600 публикација, 57.210 наслова (с огранцима 198.000 публикација), односно 89.780 наслова. Фонд периодике био је заступљен са 231 насловом часописа и 73 наслова новина.16

16 Снежана Ненезић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 2002. – стр. 106-107.


Током 1989. године набављено је 3.500 књига и извршена претплата на 44 часописа, што показује да је набавна политика Библиотеке у односу на претходни период у опадању.

Један део средстава за набавку књига Библиотека је обезбеђивала из сопствених прихода стечених вршењем репрографских и књиговезачких услуга. Нови и актуелни наслови набављани су и разменом публикација чији је издавач била Библиотека. Од 1989. године набавна политика Библиотеке није првенствено оријентисана на белетристику, већ и на књиге из природних наука и технике, посебно из области аутоматизације, света компјутера, маркетинга и менаџмента, књиге на страним језицима, што је био све израженији захтев корисника.

Табела бр. 1:Структура књижног фонда Народне библиотеке Крушевац 1989. године

Позајмно одељење 67.578Дечје одељење 41.839Одељење марксистичке књиге 25.832Одељење ретке књиге, приручника и периодике 17.884Завичајно одељење 2.851

Наредне, 1990. године набављено је 3.520 књига, што је било недовољно када се има у виду број корисника, број коришћених књига, застарелост књижног фонда и његово оштећење. Од овог броја, 420 књига било је набављено разменом публикација. Продајом и разменом публикација с издавачима тиражи издања Библиотеке у потпуности су исцрпени, али су корисници добили актуелне наслове из југословенске књижевне продукције.

Опадање броја нових наслова наставља се и наредних година. Тако је 1991. Године, од планиране набавке 3.500 књига, остварена куповина само 1.827 нових наслова. Следећа година донела је још драстичнији податак – набављено је само 1.268 нових књига, што је најмање за протеклих 25 година, а за Завичајно одељење ниједна, што се десило још једном, 1987. године. Бројчани показатељ фонда Библиотеке износи 162.586 књига.

Табела бр. 2:Преглед броја укупно набављених јединица у односу на број књига за Завичајно одељење у периоду 1989–1992. година:

ГодинаУкупан број набављених

књигаБрој набављених књига за

Завичајно одељење

1989. 3.500 3541990. 3.520 1981991. 1.827 831992. 1.268 0


Раздобље распада Југославије, опште кризе у друштву 1992–1994. године, и недостатак финансијских средстава одразио се и на Библиотеку, пре свега на њене књижне фондове. Ових година долази до знатног смањења броја нових наслова, који ће се и квантитативно и квалитативно неповољно одразити на састав књижног фонда Библиотеке.

У време прославе 140-годишњице Читалишта, 1997. године књижни фонд броји 180.046 књига, 258 наслова периодике и следеће је структуре:

Табела бр. 3:Преглед структуре књижног фонда НБК, 1997. године

Фонд белетристике 84.372Фонд стручне књиге 45.000Фонд дечје књиге 48.824Завичајни фонд 4.054

Библиотека није, по библиотечким стандардима, располагала просечним књиж-ним фондом од 1,5 књиге по становнику општине, већ је тај однос сведен на 1,1 књигу по становнику.

Набавна политика Библиотеке није се побољшала у периоду 1999 –2001.

Табела бр. 4:Број набављених књига, корисника и коришћења библиотечке грађеу НБК за период 1999 – 2001. година

Година Број набављених књига

Број корисника Број издатих јединица

1999. 2.687 6.862 116.519

2000. 2.619 7.540146.606 монографских и

8.021 серијскa публикација

2001. 2.688 7.391150.885 монографских и

9.403 серијскe публикацијe

Почетком трећег миленијума се набавна политика библиотеке знатно побољшала, што је обезбедило континуитет у књижним фондовима.

Током 2002. Године, захваљујући ангажовању управе Библиотеке, набавка књига за Библиотеку постала је буџетска ставка у плану СО Крушевац. Од ове године је набавка књига значајно повећана.


Табела бр. 5:Преглед набавке књижног фонда за НБК у односу на укупну набавкуу Србији за све јавне библиотеке

ГодинаБрој набављених књига за Народну

библиотеку Крушевац

Укупни број набављених књига за

све библиотеке у Србији

Остварена набавка књига у Србији у

односу на стандард

2002. 4.977 431.113 72,37%2003. 5.573 372.696 62,56%2004. 6.335 421.635 70,35%2005. 7.504 525.247 87,64%2006. 7.500 - -

Укупни фонд књига у мрежи јавних библиотека Србије се у неколико последњих година кретао у распону од 1,7 до 1,9 књига по становнику.

У циљу ублажавања последица овог вишегодишњег стања, Министарство културе Србије је у последњих неколико година установило праксу да за јавне библиотеке откупи један број књига: 2002. године 67.660 књига, 2003. – 85.871 књигу, 2004. – 66.051 књигу, а 2005. – 62.082 књиге. Ова набавка представља 10% до 14% од стандардима предвиђеног годишњег обима набавке за мрежу јавних библиотека Србије.17

Сталним акцијама које доносе попуст у цени приликом учлањења нових кори-сника, као и разним акцијама хуманитарног карактера (уз традиционалну акцију бесплатног уписа ђака-првака и колективним уписима предузећа, школа и уста-нова, солидном понудом нових књига), у 2006. години је Народна библиотека Крушевац достигла број од 7.665 сталних корисника. Са корисницима уписаним у огранцима у Белој Води, Рибарској Бањи, овај број износи 8.200. Укупни број посетилаца са огранцима у 2006. години износио је 131.546, док је укупан број издатих публикација (књига, серијских публикација, некњижне грађе у НБК износи 188.110, са огранцима 193.196).

Укупан број публикација у 2005. години износи 133.000. Након извршене реви-зије монографских публикација на Позајмном одељењу за одрасле и Одељењу стручне књиге са читаоницом у 2006. години отписано је 12.610. Уз остварену набавку од 7.500 књига, добијамо стварно стање фонда које износи 127.890 књига.

На основу извештаја позајмних одељења Матична служба Библиотеке дошла је до резултата о повећању обрта књижног фонда. Он је у 2005. години износио 1,3%, а у 2006. години 1,47%. Према подацима Матичне службе Народне библиотеке

17 Владимир Шекуларац, Мрежа јавних библиотека у Србији 2005. – Извештај Матичне службе Народне библиотеке Србије из 2006. године. – http://nbs.bg.ac.yu/view_php?fi le_id=968


Србије, обрт књижног фонда је у Србији у току 2005. године износио 0,57%, а јавне библиотеке евидентирале су коришћење 8.204.409 књига. По стандардима је потребно да јавна библиотека обрне свој књижни фонд најмање два пута током године. Обрт књижног фонда је најнеповољнији параметар у раду јавних библиотека Србије и истовремено указује на висок степен неактуелних књижних фондова.

Број учлањених у НБК (7.665) је у односу на становништво у општини (145.000) износио 5,28%, а са чланством у огранцима 5,65%, док је у односу на број становника ужег градског подручја (57.371) 13,36%.18 Проценат чланством обухваћеног становништва у јавним библиотекама Србије током 2005. године био је 6,30%.

Табела бр. 6: Преглед броја уписаних чланова НБК са огранцима у 2006. години

Дечје одељење НБК 2.547Одељење за одрсле НБК 5.118Органак у Белој Води 96Органак у Јасици 439Укупно 8.200

Табела бр. 7 :Структура уписаних корисника НБК у 2006. години

Деца претшколског узраста 63Ученици основне школе 2.484Ученици средње школе 923Студенти 522Радници у непосредној производњи 1.462Радници у другим делатностима 822Пољопривредни произвођачи 2Остали 1.357Укупно 7.665

Јавна библиотека треба пре свега да одговори профилу своје средине и да задовољи образовне, информационе и рекреативне захтеве свих старосних група корисника, различитих нивоа образовања. Култура и интересовање су стално присутне категорије. У пракси то значи да се образовне и информационе потребе задовољавају бар у истој мери у којој и рекреативне, а ова последња категорија захтева већу пажњу него у другим типовима библиотека.

18 Милица Стевановић, Извештај о коришђењу библиотечке граће Народне библиотеке Крушевац за 2006. годину.


Нагласак набавне политике Библиотеке је на куповини нових наслова комерцијалних издавача, будући да они највише одговарају општим интересима корисника. Наравно, не значи да је запостављена набавка нових наслова различитих стручних група. Набавка стручне књиге остварује се набавком општих рефересних дела, нових наслова одређених стручних група, које Библиотека набавља пратећи образовне интересе корисника, и који су променљиви.

Избор књига и селекцију у Народној библиотеци Крушевац врши служба Набавке и обраде библиотечке грађе, у сарадњи са службеницима позајмних одељења, који поред актуелне издавачке продукције прате и интересовања и захтеве корисника Библиотеке. Бирање у јавним библиотекама придаје много више значаја ставу јавности према различитим темама, него у било ком другом типу библиотеке.

У Народној библиотеци Крушевац се налази грађа у различитим форматима, али преовладава књига. Одржавање колекција односи се подједнако на сву грађу без обзира на формат. Грађа у отвореном приступу (Позајмно одељење за одрасле, Дечје одељење) је у релативно добром физичком стању и садржи актуелне информације. Квалитетан фонд нових наслова је више коришћен од великог броја наслова књига издатих ранијих деценија.

Грађа у електронском облику допуњава референсну збирку књига. Референсна дела и часописи на интернету и дисковима се користе као алтернативне замене штампаним форматима. Ову врсту грађе користе студенати за спремање испита и средњошколци за израду семинарских радова.

Набавка монографских публикација за Завичајно одељењеНародне библиотеке Крушевац

32032

4219999 999

3833861

13333333 33333 10 23666666 1999 77

292299988888 0 00 666666 1111111 14 444444 14444444 1111111 10000000 122122222 1010100000 1111

29266666 1010 1211

3483

127227939393

629999

2192

9797997775

1899228

95959555 9494 105105

2812

164

78

1711

115115151512512512525107107

1661

115155155155 555555 5555

124122424138

341

165

231202222

8888 44444 777771111 22222999999 5555

636161

77777111111 16616666333 15 155 151555 5555 55101010101010000000 2323223233333 14444444666666 99991111 66666777777744429292 262

50000000000 0 00 000 666666666666 20220000111111111111111111 100100000141414141444444 11444444444444 77777111111 88888111111 444444111111 9999111111262101011 10111

3535552929229999 431555101010100000

3933

676

173

119

7376262

1421

343

117779494

21421441414

266

11511515122

000000000000000000000000000000000000000000

118105105

354

198198

837878

000000000000000000000000000000000000000

1771711711461464646149

112107107

187

134131691696691551555555

1761160016060149138138

405405

214214

25625565625322

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

1992

1993

1994

1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

I format

II format

IV format

ukupno

Званични фонфдови

Бро

ј књ

ига

Година


„Све библиотеке сродног типа (отвореног, позајмне и слично) по правилу имају сличне фондове, књижевне програме, изложбе и друго. Разлика у опремљености или згради у којој се налази, тешко да ће некога више или мање заинтересовати за једну библиотеку у односу на другу. Разлике се срећу само на једном месту - у завичајном одељењу.“19

Завичајно одељење Народне библиотеке Крушевац прикупља, чува и обрађује савремену и историјску грађу о Крушевцу, али и стару и ретку књигу, рукописе и фотографије.

Фонд Завичајног одељења чини 6.000 монографских публикација (што чини 5% укупног фонда библиотеке), којима је основна тема Крушевац (или се Крушевац помиње у неком значајнијем контексту), аутор је Крушевљанин или је публикација штампана у Крушевцу.

Ситан библиотечки материјал - разгледнице, позивнице, плакати, заступљени су у готово једнаком броју као и монографске публикације, а имају изузетну документациону вредност за проучавање развоја културе и културних односа у Крушевцу. Овај материјал такође поткрепљује богату културну делатност лока-лних културних посленика и институција културе, од краја Другог светског рата до данас.

Општим приказом фонда, може да се уочи које врсте материјала постоје у фонду (монографске публикације, серијске публикације, електронски медији, архивска грађа), као и предности и недостаци фонда.

19 Мирко С. Марковић, „Перспективе коришћења завичајне библиотечке грађе на Интернету“. У: Стање и перспективе развоја завичајних фондова: [зборник радова са саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис'', 2004. – стр.125.

6070

1255

86546 798 638

2700

400 270870

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

2007.

Series1 6070 1255 86 546 798 638 2700 400 270 870

,


Програм обогаћивања фонда треба да буде у контексту мисије библиотеке. Принципи и програми бирања, као и критеријуми за куповину свих врста мате ријала у контексту мисије библиотеке одређени су према следећим крите-ријумима: однос према мисији Завичајног одељења, општи приказ фонда, каква је историја фонда, сврха програма управљања завичајним фондом, корисници услуга, приступ фонду, расположива финансијска средства.

Завичајна одељења јавних библиотека имају донекле сличности са специјалним библиотекама. Тако библиотекар Завичајног одељења треба да има карактери-стике које има и библиотекар специјалне библиотеке: „високу стручну спрему из одговарајуће научне ообласти и одређено знање из библиотечко-информативне струке; да поседује макар и пасивно знање светских језика; да се интересује за нове технологије које се могу применити“.20

Завичајно одељење, поред уобичајених библиотечких послова има и додатне задатке, обраду и анализу информација, као и пружање саветодавних услуга на основу обраде и анализе истраживачима грађе везане за Крушевац.

Потребе корисника Библиотеке су увек оцењиване као примарне, а разматрани су алтернативни начини на који се могу набавити информације ради допуњавања локалних фондова.

Фонд Завичајног одељења није уско профилисан и усмерен на одређену стру-чну област, обично се попуњава и посебним врстама докумената, као и медиа фоматима. Термин „избор материјала“ обухвата проналажење извора информа-ција који су прикладни за одређену област, и коначан одабир материјала који ће бити купљен или за који ће бити обезбеђен приступ.

Управаљање фондом или „библиотекари у набавци“ селекција библиотечког материјала је под утицајем буџета библиотеке, променљивих потреба корис-ника и формирања библиотечке мреже. Набавна политика је неформалне приро де, чак није дата ни у писаном облику. Набавна политика, изјаве, циљеви, крите ријуми за селекцију и ставови према посебним категоријама библиотечког фонда су пре свега методе селекције које се базирају на личном искуству, него на коришћењу математичких модела, јер такви модели аутоматски оптимизују процес цена - ефективност.

Без обзира на величину фонда и финансијска средства, ићи у корак са публи-кованом литературом скоро је немогуће. Општа је констатација да буџети би блиотека не могу да држе корак са порастом издавачке продукције, зато треба иднтификовати краткорочне и дугорочне потребе корисника, а ипак задржати континуитет и установити приоритете приликом поделе буџета. Међутим то се постиже различитим методама: узајамном каталогизацијом, праћењем секундарних публикација (библиографија) и индексираних часописа, подржавање предметних индекса, као и комбинацијом свих наведених метода.

20 Бранко Б. Кнежевић, Специјално библиотекарство. - Београд : Требник, 2002.


Без обзира на величину библиотеке и комплетираност њених фондова, једна библиотека нема све што је потребно њеним корисницима. Повремено се и преко библиотечке позајмице долази до одређене јединице.

На Завичајном одељењу је потребно евалуирати прикупљену колекцију уз претход-но извршено процењивање потреба за информацијама као и пројектовање буду-ћих информационих услуга.

Развој интернета је омогућио да се напусти идеја централних садржаја који су се показали непрактичним и отворио могућности приступа дистрибутивним садржајима – дистрибутивном сазнању. Такви се садржаји налазе у установама које чувају духовну баштину – музејима, библиотекама и архивима.

Трећи миленијум је библиотекама донео дигитализацију писане баштине у контексту глобалног програма за њену заштиту (UNESCO – Memory of the World). Дигитализација традиционалне грађе је процес који помаже да се обухвати постојеће, штампано, и створи дигитално културно наслеђе. Србија припада земљама с дугом штампарском традицијом, а српске библиотеке поседују вредну стару грађу, у многим случајевима недоступну са стране библиографског надзора, а и са аспекта њене правилне заштите и чувања.

UNIMARC указује на специфичности библиотечке струке у проширивању би-блиотечких збирки грађом с интернета, поља 856, напомене о електронској лока-цији и начину приступа и поље 452 (друго издање и други медији).

Народна библиотека Крушевац је искористила развој програма за дигитализацију који су пружили јавним библиотекама могућност да привуку грађане који до сада нису користили њихове услуге, да постану активни и обучени учесници у коришћењу могућности умреженог света.

Библиотека је током 2003. започела дигитализацију завичајних фондова. Диги-тализација библиотечке грађе је омогућила: понуду нових и иновативних услуга, промишљање нових стратегија, повезивање садашњих потреба са свешћу у историјском контексту, повезивање традиционалних и нових технологија, сло-бо дан приступ информацијама, отварање Завичајног фонда широј јавности у циљу презентовања локалне духовне културне баштине, привлачењем нових категорија корисника, попуњавање недостајећих примерака Завичајног фонда скенирањем.

Дигитализација, било да је на локалном, националном или ширем плану је кооперативни пројекат. Она развија нове облике сарадње међу организацијама које не зависе од времена и доводи до мреже формалних и неформалних веза са организацијама које се баве сличним пословима. Народна библиотека Крушевац је нашла стратешке партнере на локалном нивоу: Историјски архив Крушевац и Филателистичко друштво Крушевац. Будући да Европска заједница финансира пројекте који се баве метаподацима, дигитализација пружа и нове могућности за финансирање, које треба искористити.


Током 2006. године Библиотека је у своју web презентацију убацила интеракти-вни сервис – Дигиталне завичајне збирке, са могућношћу претраге и две врсте извештаја: највише гледане и најновије убачене. Ради се о малој групи разгледница и фотографија из фонда Завичајног одељења, старих разгледница Крушевца из приватних колекција и анзист карти и фотографија из фонда Историјског архива Крушевац. Разгледнице и фотографије (779 јединица) су разврстане у 34 албум и 7 категорија. На основу извештаја гледаност разгледница у 2006. била је око 27.000 хитова, а у 2007. години 64521 хитова. Највише гледане разгледнице су: „Црква Лазарица“ (369), „Београд у ноћи“ (362), „Загреб“ (348), анзист карта „Момак и девојка“ (321), фотографија из Завичајне збирке „Бунар“ (316), стање на дан 05.07.2007. године.

Интересантно је да у међувремену у Библиотеци није било захтева за кориш ћењем ове врсте библиотечке грађе, што значи да је Библиотека заин-тересовала и оне посетиоце који примарно нису били заинтересовани за основну идеју садржаја. Дигитализација је довела до мењања приоритета услуга, тако да је НБК већ почела да заснива своје услуге на мешавини физичких објеката и електронских ствари. Такође, Библиотека је почела да обезбеђује услуге у различитим форматима и на различитим медијима ( коегзистенција традиционалних и електронских извора инфирмација ).

Статистички извештај о коришћењу дигиталних завичајних збирки, показује да је највећа коришћеност ових ресурса суботом поподне и недељом, дакле у време када Библиотека не ради. Највећи број корисника библиотечких услуга је из Словеније, САД, територије бивше Југославије, Европске уније... Све ово доказује да су уклоњене објективне препреке приступу документима, без обзира на радно време Библиотеке, и место боравка корисника.

Корисници Библиотеке нису предвидиви у својим потребама, очекивањима или нивоима искуства и разумевања, а такође су и на различитим образовним нивоима. Током априла и маја 2007. године извршено је истраживање информативног стања корисника Библиотеке, на основу директног посматрања, интервјуа са појединцима и анкете спроведене међу корисницима на позајмним одељењима Библиотеке, у смислу побољшања квалитета услуга Завичајног одељења.

Завичајно одељење Библиотеке се налази пред новим изазовима и потребама локалне заједнице да пронађе нове изворе о локалној историји, изворе који се односе на историју културних догађања, локалних културних садржаја и информација о заједници. Развијање фонда Завичајног одељења се све више помера ка ономе што зовемо непрекидно и живо деловање, где је корисник у средишту библиотечких услуга, а окружује га и подржава читав низ услуга и људи.

Народна библиотека Крушевац је пројектовањем развојне политике Библиотеке и односа са јавношћу, започела популарисање Библиотеке путем различитих програмских активности намењених грађанима Крушевца и различитим група-ма корисника имајући не само циљ, већ и обавезу да потребе корисника очува као приоритетне и да размотри алтернативне начине задовољења истих.


Завичајно одељење библиотеке је развило различитост библиотечких услуга у складу с различитим групама корисника, а већина услуга и производа дизај-нирана је за просечног корисника.

Народна библиотека Крушевац је члан Виртуелне библиотеке Србије (ВБС) од 2005. године и у локалној бази има 8.500 записа. Чланством у ВБС омогућен је приступ електронском каталогу Народне библиотеке Србије (599.000 би-блиографских јединица), као и приступ узајамном електронскомe каталогу са 1.720.000 библиографских јединица система COBIB.SR (библиографски записи библиотека оснивача ВБС: Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске Нови Сад, и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“). Систем узајамне каталогизације има 67 библиотека чланица. Приступ библиографским записима преко јавно доступног електронског каталога смештеног на глобалној рачунарској мрежи помаже за ретроспективно попуњавање фонова Завичајног одељења, као и израду завичајних библиографија. На основу личног увида може да се изврши брза евалуација што омогућава набављање материјала пре него што корисници сазнају за њега.


1. IFLA/UNESCO смернице за развој јавних библиотека. – Београд: Народна библиоека Србије :Библиотека града Београда, 2005. – стр. 40

2. Piter Klejton, Upravljanje izvorima informacija u bibliotekama: Upravljanje fondovima u teoriji i praksi. – Beograd: Clio, 2003. str.

3. Десанка Стаматовић, Читалишта у Србији. – Београд: Народна библиотека Србије, 1984. – стр. V-VI

4. Бранко Перуничић, Крушевац у једном веку. – Крушевац: Историјски архив, 1971.

5. Богданка Деспотовић, Народна библиотека Крушевац, 120 година библио-текарства у општини, 30 година рада Народне библиотеке Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 1977

6. Десанка Стаматовић, „Завичајни фондови данас“. У: Стање и перспективе развоја завичајних фондова: [зборник радова са саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. – Чачак: Градска би блио-тека „Владислав Петковић Дис'', 2004. – стр. 12

7. Љубица Петковић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна би-блио тека Крушевац, 2002. – стр. 15.

8. Слободан Симоновић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна библиотека Крушевац, 2002. – стр. 55–57., 62, 67.

9. Владимир Шекуларац, Мрежа јавних библиотека у Србији 2005. – Извештај Матичне службе Народне библиотеке Србије из 2006. године. –

http://nbs.bg.ac.yu/view_php?fi le_id=96810. Милица Стевановић, Извештај о коришђењу библиотечке граће Народне

библиотеке Крушевац за 2006. годину11. Мирко С. Марковић, „Перспективе коришћења завичајне библиотечке

грађе на Интернету“. У: Стање и перспективе развоја завичајних фондова:


[зборник радова са саветовања библиотекара одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. – Чачак: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2004. – стр.125.

12. Снежана Ненезић, Народна библиотека Крушевац. – Крушевац: Народна би-блиотека Крушевац, 2002. – стр. 106–107.

13. Бранко Б. Кнежевић, Специјално библиотекарство. – Београд: Требник, 2002.

Кључне речи: Javna biblioteka Kruševac, tradicija biblioteke u Kruševcu, domaće odeljenje za istoriju, kulturna baština, digitalizacija

мр Снежана НенезићЗавичајно одељење Народне библиотеке Крушевац: набавка, организација, дигитализација колекција и њихово коришћење

Резиме

Предмет истраживања овог рада је оснивање Читалишта у Крушевцу, наслови првих набављених часописа, прва правила о начину коришћења библиотечке грађе, оснивање Гимназијске библиотеке, Ђачке књижнице, Књижнице трговачке омладине, што чини део 150. година дуге традиције библиотекарства у граду.Рад приказује обогаћивање књижног фонда Библиотеке, по главним етапама развоја, са подацима о коришћењу књижног фонда и корисницима, као и стање и перспективе развоја различитих врста колекција библиотечке грађе Завичајног одељења Библиотеке.Посебан акценат је на грађи Завичајног одељења, као и примени нових информационих технологија - дигитализацији у презентацији фондова Библиотеке и популарисања локалне културне баштине.

Снежана Ненезић M.A.Local History Department Of Public Library Kruševac: Acquisition Of Material, Organization Library Collection, Digitalization And Collection Utilization

Summary

The aim of this paper is foundation Periodical reading room in Kruševac, in 1857. year, the titles of fi rst magazines, the fi rst rules for library use...and 150 years long library tradition in Kruševac.The paprers show as a phases of development Public library Kruševac, library used and state and perspectives of development different collections Local history fund. As the local history fund includes written word of particular region in wariouс forms, the collecting of local history material is on exceptional importance for the society, because it discovers the cultural heritage of a region, an as an authentic material also represents an important of information system. The paper treats the general importance of the local history fund from cultural, educational and historical aspects, the history of Public library Kruševac and its Local history Department.Acquisition of materials in public library Kruševac is carried out on the basis of Rules and Method Instructions for Forming of Local history Funds in Public Libraries.


The Local history Department of the Public library Kruševac has 6.070 books, many titles of journals and newspapers, over 400 postcards and 870 photos, a smaller number of music and video cassettes and compact disc, an importan number of posters (638), invitation cards (2.700) grouped according to subject. The Local history Department also collects old and rare books.The local history funds, the keepers of heritage, represent an everlasting evidence about events, people and their total creative work, about culture identity, tradition and history of our region.Public library Kruševac started with digitalization in 2003. with noon-book materials from Local history collections. On our library web site (www.nbks.org.yu) visiters can see postcards Kruševac, from our library, local historical archive and private collections. Now we start to digitalized photographs which we have in our Local History Collection.You can fi nd historic and modern pictures of the borough' s streets and buildings as portraits of the people, communities and personalities of Kruševac.Helping open our heritage for everyone to enjoy 24 hour open library.

Tипологија и класификација некњижне грађе у Народној библиотеци Србије 115

Јасмина Трифунац, виши библиотекарБеоград, Народна библиотека Србије

ТИПОЛОГИЈА И КЛАСИФИКАЦИЈА НЕКЊИЖНЕ ГРАЂЕУ НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Некњижна грађа представља материјал који преноси идеје, информације и естетске садржаје визуелним и аудитивним путем у форми која се разликује од књиге.

Врсте некњижне грађе су:

• визуелна грађа• аудио грађа• аудио-визуелна грађа• рукописна грађа.

Визуелна грађа је она која пружа кориснику чињенице и идеје путем цртежа, речи и слика. Ту спадају: карте, фотографије, разгледнице, графике, плакати, цртежи, дијафилмови, дијапозитиви и сличан материјал.

Аудио грађа преноси садржај путем звука. Ту се убрајају: грамофонске плоче, звучне касете, магнетофонске траке и други звучни материјал.

Аудио-визуелна грађа делује на корисника звуком и оком. Она обухвата видео касете, видео траке, DVD материјал. Као засебан тип некњижне грађе издваја се рукописна грађа, која због својих карактеристика не би могла да се сврста ни у једну напред поменуту категорију некњижне грађе.

Некњижној грађи припада и тзв. ситно штампани документациони материјал (ситна штампа). Она је карактеристична по свом облику, садржају, начину графичког приказивања и документацијској природи. Ту се убрајају: разне рекламе, програми позоришних и филмских представа, програми спортских приредби, упутства за руковање и одржавање апарата, разна обавештења комер-цијалног карактера. Овај материјал је обично штампан на једном или више листова различитих формата и најчешће се чува у кутијама. Ту се сврстава и грађа која је ефемерног карактера и не заслужује детаљнију стручну обраду (нпр.

УД

К 0

25.1

7:02

7.54

(497

.11)

116 Јасмина Трифунац

сликовнице без текста, редови вожње, разни извештаји, нацрти и преднацрти самоуправних аката радних и других организација). Материјал се систематизује по тематским групама и обрађује по скраћеним каталошким принципима.1

Некњижна грађа се класификује у посебне збирке. У Народној библиотеци Србије формиране су следеће збирке:

• Збирка књижевних и других рукописа и архивалија• Збирка картографије• Збирка музикалија, фонодокумената и аудио-визуелне грађе• Збирка фотодокумента и разгледница• Збирка графике• Збирка плаката и документационог материјала• Збирка електронских публикација.

Све наведене збирке налазе се у оквиру једног засебног одељења, тј. у оквиру Одељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије.

Основни критеријум за издвајање овог материјала од осталог библиотечког материјала јесте његов појавни вид. Овај материјал није књига већ грађа друге врсте.

Ваља напоменути да изузетак од овог правила чине две збирке које се такође налазе у оквиру Одељења посебних фондова, а то су:

• Збирка старе и ретке књиге• Збирка легата.

Обе збирке чине књиге, међутим, изузетак је направљен јер је у оба случаја у питању реткост, уникатност или целовитост материјала који захтева посебан третман приликом обраде, заштите и презентације.

Збирка књижевних и других рукописа и архивалија представља значајну и аутентичну грађу за неговање и проучавање националне културне баштине, пре свега књижевности и историје, али и других научних области које се баве изучавањем културе у најширем смислу (филозофије, социологије, филологије, етнологије и др.).

Током Првог светског рата уништени су бројни рукописи, а у бомбардовању 1941. године изгорела је сва рукописна и архивска грађа, између осталог и архив турских докумената о Србији. Већ у току рата почели су да пристижу поклони дародаваца, али тек од 1947. (од оснивања Одељења рукописа, старих и ретких књига у Народној библиотеци Србије) ова грађа се сакупља систематично и по утврђеним критеријумима.

1 Светлана Јанчић, Мирјана Бабовић, Слободанка Тодоровић, Основе библиотечко-инфромационе делатности, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1991.


Овај фонд обухвата рукописну грађу насталу у периоду XIX и XX века, садржи аутографе појединачних рукописа и писама: Симе Милутиновића Сарајлије, Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског, Десанке Макси-мо вић, Бранислава Нушића и др., затим садржи рукописне заоставштине науч-ника, књижевника, културних и јавних радника: Милана Ђ. Милићевића, Јеврема Грујића, Влада Ђорђевића и др., садржи архиву уредништва часописа Бранково коло, садржи часописе и листове у рукопису, умножене под индигом или литографи-сане: Камила, Нада, Српски глас, Логорски јеж.

Данас, Збирка млађих рукописа има преко 35.500 предмета и представља једну од највреднијих и најбогатијих збирки ове врсте у земљи.

Збирка картографије састоји се од три збирке:

a) Збирка каратаb) Збирка атласаc) Збирка рељефа

Картографски материјал може да буде научни извор, затим, пружа слику исто-ријско-политичких кретања, као што може имати и историјско-уметничку и естетску вредност.

Картографски фонд Народне библиотеке Србије је веома разноврстан, како у погледу садржаја, намене и размере, тако исто и у погледу различитог начина израде и спољног изгледа картографских публикација. Поседује картографске публикације на којима је приказано подручје јужнословенских земаља, Јужне и Југоисточне Европе.

Старе ретке карте, стари атласи и рукописне карте имају посебну вредност и културноисторијски значај те чине посебну категорију у овој збирци. Због изу-зетне историјске, документационе и графичке вредности та грађа захтева посе-бну пажњу, посебну обраду, као и посебно чување.

Збирка музикалија, фонодокумента и аудиовизуелне грађе састављена је од 3 збирке:

a) Збирка музикалија обухвата рукописне и штампане нотне публикације. У фонду се налазе дела домаћих националних композитора која представљају обавезни део фонда, а селективни део фонда је састављен од дела страних композитора. Садржи бројну педагошку литературу из свих области музичке педагогије, за све нивое образовања и богату збирку домаће и стране референсне литературе (енциклопедије, лексикони, речници, приручници...).

b) Збирка фонодокумената је основана 1963 године. Чине је звучни записи на најразличитијим носачима звука. Ту се налазе: грамофонске плоче, звучне касете, музички CD-ови. Фонотека садржи снимке свих музичких жанрова домаћих и страних аутора и извођача, говорне и литерарне текстове.

c) Збирка аудио-визуелне грађе садржи видео публикације (филмове, анима-


ције), као и аудио-визуелне публикације педагошког карактера на DVD диско-вима и видео касетама.

Збирка фотодокумената састоји се од 3 збирке, то су:

a) Збирка фотографијаb) Збирка колекционарских албумаc) Збирка разгледница.

Збирка фотографија је врло богата и вредна. Чине је фотографије на којима су приказани ликови из наше и стране културне и политичке историје.

Збирку колекционарских албума чине албуми који су велике, често веома богато укоричене књиге у кожи или плишу, са месинганим или сребрним оковима и копчама. У њима су се чувале фотографије, најчешће породичне.

Збирка разгледница је тематски јако богата, на њима су најчешће дати предели и градови, историјске и знамените личности, слике историјских догађаја итд.

Збирка графике – чине је оригиналне графике, графичке мапе, репродукције. Неколико цртежа и акварела датирају из периода након 16. века, са тежиштем на 19. веку. Заступљена је висока, дубока и равна штампа. Преовлађују литографије и бакрорези, а по тематици су највише заступљени графички листови који се односе на Србију и Југославију. Ова збирка је од велике уметничко-документарне вредности.

У збирци се налазе и изложбени каталози, водичи кроз музеје и каталози музеј-ских колекција.

Збирка плаката и документационог материјала – чине је две збирке:

a) Збирка плакатаb) Збирка ситног документационог материјала

Прву збирку чине плакати, огласи, разна обавештења, наредбе и сличан материјал који се лепи или качи на јавним местима како би се привукла пролазникова пажња. У ову збирку убрајају се и леци, који су по формату мањи од плаката, и првенствено нису намењени качењу или лепљењу, већ дељењу из руке у руку. Збирка је јако богата и тематски разноврсна и обухвата плакате из прве половине 20. века до данашњих дана.

Документациони материјал чине каталози и проспекти из разних области и различитог садржаја, затим адресари, именици, комерцијални туристички водичи, као и сва ситна штампа о којој је на почетку било речи. У највећем броју случајева овај материјал је без аутора.

Збирка електронских публикација – чини је грађа која се користи помоћу рачунара, укључујући и грађу којој се приступа помоћу периферних уређаја (на пример CD-ROM читача). Електронски извор може да садржи словне, нумеричке,


сликовне податке, текстуалне податке као што су библиографске базе података, часописи, документи или може садржати програме, односно разне команде за извођење одређених задатака. Додатно, они могу бити комбиновани тј. могу укључивати електронске податке и програме2. То су интерактивне мултимедије које комбинују различите елементе: слике, звук, филм, а који су повезани хипертекстом и типичан начин кретања је путем линкова.

Услед брзог развоја рачунарских технологија електронски извори се стално мењају и прилагођавају технолошким иновацијама, због чега класификација овог типа грађе остаје отворена и за неке нове будеће медије. За библиографску обраду некњижне грађе користе се 4 различита међународна стандарда за библиографски опис (ISBD – International Standard Bibliograhic Description) у зависности од типа некњижне грађе.

За картографску грађу користи се ISBD(CM) – ISBD for Cartographic Material, за штампане музикалије ISBD(PM) – ISBD for Printed Music, за електронске изворе ISBD(ER) – ISBD for Electronic Resource, а за осталу некњижну грађу (графике, разгледнице, фотографије, плакате, аудио грађу тј. грамофонске плоче, звучне касете, затим за видео касете, видео траке, разне едукативне комплете, пузле итд.) користи се ISBD(NBM) – ISBD Non Book Material. Треба напоменути да за рукописну грађу још увек није израђен стандард којим би се уједначила библиографска обрада, већ је она доста шаролика како код нас тако и у свету. Према горе наведеним врстама некњижног материјала, уочава се да највише некњижне библиотечке грађе подлеже библиографској обради по ISBD(NBM) стандарду.

ISBD(NBM) спецификује захтеве за опис и идентификацију некњижних јединица, одређује редослед елемената описа и утврђује систем интерпункције за опис. Сврха ISBD(NBM) јесте да учини да записи некњижне грађе израђени у једној земљи могу лако да се прихвате у библиотечким каталозима и библиографијама у било којој земљи, затим да помогне у тумачењу записа упркос језичким баријерама и да помогне у конверзији библиографских записа у машински читљив облик.3

Народна библиотека Србије је 2006. године издала превод Међународног стан-дарда за библиографски опис некњижне грађе који је одобрила Секција за ката-логизацију IFLA-e.

Сада ISBD(NBM) заједно са ISBD(CM), ISBD(PM) и ISBD(ER) обухвата све актуелне врсте некњижне библиотечке грађе и обезбеђује усаглашену алфабетску каталогизацију и међународну размену библиографских записа.

2 ISBD(ER) Међународни стандарни библиографски опис електронских извора, Београд : Народна библиотека Србије, 2006.

3 ISBD(NBM) Међународни стандардни библиографски опис некњижне грађе, Београд : Народна библиотека Србије, 2006.



1. ISBD(NBM) Међународни стандардни библиографски опис некњижне грађе, Београд : Народна библиотека Србије, 2006.

2. ISBD(ER) Међународни стандарни библиографски опис електронских извора, Београд : Народна библиотека Србије, 2006.

3. Светлана Јанчић, Мирјана Бабовић, Слободанка Тодоровић, Основе библио-течко-инфромационе делатности, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1991.

4. Изложба Одељења посебних фондова : водич и каталог, Београд : Народна би-блиотека Србије, 1982.

5. Сајт Народне библиотеке Србије – www.nbs.bg.ac.yu

Kључне речи: некњижна грађа, класификација, Народна библиотека Србије, ISBD(NBM).

Јасмина ТрифунацТипологија и класификација некњижне грађе у Народној библиотеци Србије

Резиме Некњижна грађа је материјал који се разликује по форми од књиге и преноси садржаје путем звука, слике или комбинујући звук и слику. Дата је класификација некњижног библиотечког материјала по збиркама у оквиру Одељења посебних фондова у Народној библиотеци Србије. Представљене су опште и најзначајније карактеристике сваке од збирки. Завршни део рада је осврт на међународне стандарде који се користе у библиогарфској обради некњижног материјала.

Jasmina TrifunacTipology and Classifi cation of Non-Book Materials within the National Library of Serbia

Summary

Non book material is difrent from the form of books and gives the contents through the sound, picture or by combining these two ways. The text gives the classifi cation of non book material in the collections inside the Department of special collections in National library of Serbia. General and the most important characteristics of all collections are represented there. The conclusion of the text gives a review of the international standards that are used in the bibliographic description for non book material.

Периодика са статусом културног добра 121

Бранка Булатовић, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

ПЕРИОДИКА СА СТАТУСОМ КУЛТУРНОГ ДОБРА

Књига и писана реч, једном речју памћење народа, сачувани су пре свега захваљујући несебичном и пожртвованом труду „књигохранитеља“ – библио-текара који су у свим временима књигу, чувара националног блага, стављали изнад свега. Од својих почетака чувари књиге и читалишта знали су да прикупљају и чувају књиге, часописе и новине и тиме допринели културном уздизању и просвећивању свог народа.

Од свог почетка српска периодика, делећи судбину народа, имала је ту несрећну привилегију да излази у туђини, на широким просторима, од „царствујушћег града Вијене”, Будима, Венеције, Темишвара, до Крфа, Бизерте, Солуна, Корзике, Женеве и Лондона, леденог Сибира, у заробљеничким логорима нацистичке Немачке и многим местима Северне и Јужне Америке. Чување и заштита тих наших првих новина и часописа свакако је један од најважнијих задатака свих нас данас и убудуће. Уосталом Законом о културним добрима тачно су одређени и прописани критеријуми о чувању покретних културних добара који се односе и на проглашавање старе и ретке књиге и периодике од изузетног и великог значаја.

Према одредбама члана 26 Закона о културним добрима стару и ретку књигу сачињавају: рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и друга библио-течка грађа настала до краја 1867. године, ретке књиге, одређени примерци периодичних издања и друге ретке библиотечке грађе настале и после ове го-дине, одређена библиотечка грађа која се на основу овог закона доставља овлаш-ћеној библиотеци као обавезни примерак и документација о њој, као и посебне библиотечке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске вредности значајне за науку и културу.

Чланом 5 овог закона прописани су општи критеријуми на основу којих се културно добро може прогласити за културно добро од изузетног значаја или културно добро од великог значаја.

Основни елементи за утврђивање старе и ретке периодике за културно добро од изузетног и великог значаја су: време настанка, односно година штампања

УД

К 0

50+

.070

(497

.11)

09

4:05

0(49

7.11

)

122 Бранка Булатовић

часописа или новина, реткост периодике рукописне или штампане (какви су, на пример, рукописни листови настали у току Првог и Другог светског рата, у избеглиштву итд.), значај тих публикација за проучавање националне историје, културе и науке као и писмо и језик публикације.

Под старом и ретком периодиком од изузетног значаја подразумевају се уникатни – ретки примерци периодичних издања, а значајни су за проучавање одређених научних области народног стваралаштва Србије.

Под ретким периодичним издањима подразумевају се такође и примерци који су били забрањивани и уништавани – цензурисани из идеолошких и других разлога о чему се прибавља документована грађа.

Под старом и ретком периодиком од великог значаја подразумевају се ретки примерци српских часописа и новина насталих и после 1867. године, а који су имали значајан утицај на развој културе и стваралаштва српског народа.

У складу са Законом о културним добрима, Народна библиотека Србије као централна установа заштите културних добара прикупља податке о покретним културним добрима на територији Републике Србије. У оквиру својих надлеж-ности Библиотека прикупља податке и води централне регистре старе и ретке књиге утврђене као културно добро од изузетног значаја и културно добро од великог значаја. Према члану 57 овог закона библиотеке су дужне да воде регистре наведених покретних културних добара од великог и изузетног значаја и да те податке достављају Народној библиотеци Србије. На основу обједињених достављених предлога Библиотека доставља списак Министарству културе ради утврђивања листе културних добара од изузетног значаја у Народној скупштини Србије, односно њено усвајање и проглашавање списка старе и ретке књиге од изузетног значаја у Службеном гласнику Републике Србије. Подаци о проглашеним културним добрима у оквиру наведених категорија биће унети у централне регистре који се воде у Библиотеци.

У току 2000. године, на основу листе коју је направила Народна библиотека Србије у Службеном гласнику Републике Србије бр. 3/2000 поред ретких књига нашло се и неколико ретких периодичних публикација, односно наши најстарији часописи и новине, као на пример, Славено-сербскиј магазин (1768) Захарија Орфелина штампан у Венецији у Типографији Славеногреческој Димитрија Теодосијева, први не само српски већ и јужнословенски часопис, Сербске летописи (1824. за 1825) – Летопис Матице српске, Будим-Нови Сад; прве новине Славено-сербскија вједомости посвјаштене Роду и Свјаштенству (1792-1794) Стефана Новаковића, Беч; и први дневни лист Новине сербске из Царствујушћега града Вијене (1813–1822) Димитрија Давидовића. Наравно на листи су и алманаси-забавници Даница (1826–1834) Беч Вука Караџића; Банатски алманах (1827–1829) Димитрија Тирола, Будим; Забавник (1815–1836) Димитрија Давидовића, Вијена.

У току 2006. године Народна библиотека Србије упутила је библиотекама допис у коме их моли да доставе податке о покретним културним добрима на

Периодика са статусом културног добра 123

територији Републике Србије. Библиотека је у том смислу направила листу наслова периодичних публикација који би могли да се подведу под категорију старе и ретке периодике као на пример: Сербскије повседневнија новини (1791-1792) браће Пуљо, Вијена; Новине србске (1834-1919) Крагујевац-Београд; Сербскиј народниј лист (1835-1848) Теодора Павловића, Пешта-Будим; Напредак (1848-1849) Данила Медаковића, Сремски Карловци-Земун итд., укупно око 29 наслова која ће бити достављена Скупштини Србије. Како библиотеке у Србији бар до сада нису послале своје предлоге за листу културних добара било би добро да то што пре доставе Народној библиотеци Србије која води централне регистре.


1. Закон о културним добрима, Службени гласник РС, број 71/94.2. Милица Кисић, Бранка Булатовић: Српска штампа 1786–1995, Београд, Медија центар 1996.

Кључне речи: периодика, културно добро, закон

Бранка БулатовићПериодика са статусом културног добра.

Резиме

Рад садржи преглед критеријума за проглашавање старе и ретке периодике за културно добро од изузетног и од великог значаја. Утврђује елементе које Закон о културним добрима прописује као основне параметре за утврђивање старе и ретке периодике за културно добро.

Branka BulatovićPeriodicals with Cultural Goods Status

Summary

This Paper contains the Review of Criteria for defi ning Old and Rare Periodicals as Cultural Goods of extreme and great importance. It determines elements enacted by the Law on Cultural Goods, as basic parameters for defi ning Old and Rare Periodicals as Cultural Goods.

Концепција збирки фонда старе, ретке и минијатурне књиге Народне библиотеке Србије 125

Мр Дејан Вукићевић, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

КОНЦЕПЦИЈА ЗБИРКИ ФОНДА СТАРЕ, РЕТКЕ И МИНИЈАТУРНЕ КЊИГЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

„Ста ру и рет ку књи гу сачињавају: ру ко пи си, ру ко пи сне и штам па не књи ге, пе-ри о ди ка и дру га библиотечка грађа на ста ла до кра ја 1867. го ди не, рет ке књи ге, одређени при мер ци пе ри о дич них из да ња и дру ге рет ке библиотечке грађе на ста-ле и по сле ове го ди не, одређена библиотечка грађа која се на основу овог закона доставља овлашћеној библиотеци као обавезни примерак и до ку мен та ци ја о њој, као и посебне библиотечке целине које су због свог садржаја, уметничке, културне и историјске вредности значајне за науку и културу.“ (Чл. 26 Закона о културним добрима, Београд, Службени гласник, 1996)

„Ста ру и рет ку књи гу чи не: ру ко пи си, ру ко пи сне и штам па не књи ге, пе ри о ди ка и дру ге пу бли ка ци је на ста ли до кра ја 1867. го ди не, или – за пу бли ка ци је на стра-ним је зи ци ма – на ста ли до го ди не утврђе не про пи си ма зе мље у ко јој су из да ти, од но сно про пи си ма ма тич не зе мље за пу бли ка ци је на је зи ку на ци о нал них ма-њи на, рет ке књи ге, рет ки при мер ци пе ри о дич них из да ња и дру гих рет ких пу бли-ка ци ја на ста ли и по сле ове го ди не, као и до ку мен та ци ја о њој.“ (Чл. 34 Нацрта Закона о културним добрима)1

Фонд старе, ретке и минијатурне књиге, пре свега његов први сегмент, један је од најстаријих и најважнијих у Народној библиотеци Србије. У прилог томе говори и чињеница да је Одељење посебних фондова приликом оснивања 1947. године носило назив Одељење рукописа, старих и ретких књига.

1. Стара књига

Збирка старе књиге основана је када и Народна библиотека, и на њеном про-филисању и попуњавању радили су највећи српски библиотечки посленици као што су, да издвојимо за ову прилику, Ђуро Даничић и Стојан Новаковић. Њену судбину не би пожелела ниједна друга збирка: у Првом светском рату нестао је

1 Преузето са сајта Народне библиотеке Србије www.nbs.bg.ac.yu.

УД

К 0

27.5

4:09

4.1(

497.

11)

02

5.17

1(49

7.11

)

126 Дејан Вукићевић

велики број књига, док је у Другом већ првог дана потпуно уништен фонд, добрим делом обновљен између два рата. После рата кренуло се са обнављањем збирке, најчешће и у прво време поклоном, а затим и куповином и разменом. Данас збирка има, условно речено, 1.403 наслова I, 3.716 II, 251 III и 306 IV формата. Ради се, дакле о укупно 5.676 наслова, с тим што су подаци релативни јер се под једном сигнатуром у неким случајевима налази више (и до 15–16) јединица, односно записа, али ако се сасвим условно узму као тачни и при том помноже са 3,5 примерка, колико по крајње слободној процени просечно има сваки наслов, долази се до цифре од око 20.000 примерака у збирци старе књиге.

Збирка је 1973. добила, пре свега трудом Душице Стошић, незаобилазан Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867 којим је представљен већи део збирке, односно 3.044 библиографске јединице. На самом почетку ваља нагласити да се старе рукописне и штампане књиге у Народној библиотеци Србије налазе на два места – у Археографском одељењу су српске ћирилске рукописне књиге, инкунабуле и штампане књиге до 1638, док се у Збирци старе књиге чувају страна и српска стара штампана књига, као и периодика на годишњем нивоу (годишњаци, алманаси, календари)2. Збирка је осмишљена тако да су у њу ушле и хрватске и словеначке књиге закључно са 1867. годином. Даље, „збирка садржи стару српску ћирилску штампану књигу до краја XVII века закључно као једну, и књигу на свим језицима југословенских народа штампану од почетка XVIII века до 1867. године као другу целину; условно, према интерној терминологији Библиотеке, прва целина подразумева се под појмом старе, а друга под појмом ретке књиге“3. Oваква концепција можда је и могла да пропрати критеријуме свог времена, када се на великом простору СФР Југославије очекивао јединствен прилаз, међутим, данашњи приступ свакако би морао да буде другачији.

Наиме, пре свега би требало направити терминолошко „чишћење“ и утврдити има ли разлога да се задржи стара синтагма „стара и ретка књига“ у коју се може ставити много тога разнородног, или нам пак ваља одвојити и искристалисати појмове старе (old, ancient) и ретке (rare) књиге. Аргумент за прву тезу био би да је стара књига сама по себи и ретка, те је тако тешко дати примат било ком од два критеријума. Са друге стране пак ретка књига не подразумева и старост. Хрватски библиограф и библиофил Мирко Брајер (Breyer) у књизи О старим и ријетким југославенским књигама већ у првој реченици каже следеће: „Појам ’ријеткости‘, за стара штампана дјела на хрватском или српском и словенском језику, а такођер и за дјела југославенских аутора на другим језицима обухваћа готово све, што је од тога изашло у XV и XVI стољећу, а често и касније.“4 Оваква непрецизна дефиниција „реткости“ није усамљен пример кад је у питању истраживање ове теме. Напротив, као да је део правила. Крстарећи сајтовима

2 Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске као водеће националне институције донеле су заједничку одлуку да се периодика на годишњем нивоу третира као монографска пу-бликација и у смислу смештаја и у смислу обраде.

3 Душица Стошић, Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867, стр. XV.4 Mirko Breyer, O starim i rijetkim jugoslavenskim knjigama, Zagreb, 1952, str. 7.


европских библиотека стиче се утисак да је синтагма „стара и ретка књига“ била најподеснија јер је најмање обавезујућа.

Потписник ових редова заложио би се за друго решење које би јасно разграни-ченим појмовима „старог“ и „ретког“ приписао прецизне критеријуме. У случају старе књиге посао је јасан јер се ради о временском принципу укрштеним са националном књижевношћу: за српску књижевност и културу горња граница је 1867, година када је укинута забрана употребе Вуковог писма (или, ако се посматра са друге стране, када је званично усвојена Вукова реформа); за хрватску и словеначку књижевност 1835; за мађарску 1800; за западноевропске књижевности то је 1700. Тако би ваљало за сваку националну књижевност (односно језик), како и стоји у Нацрту Закона о културним добрима, утврдити и поштовати горњу границу, што до сада није учињено. У Библиотеци Матице српске, на пример, установили су своје границе старе књиге на следећи начин: српска књига 1867, руска 1800, хрватска и словеначка 1850, македонска 1945, мађарска (у почетку 1711) 1800, румунска 1830. и остали 1700.5 Ваља подвући да је одлука углавном арбитрарна, а не утврђена на неком општем нивоу.

Посао око утврђивања националних граница свакако неће бити нимало лак и једноставан имајући пре свега у виду случај српског и хрватског језика који су веома сродни и у 19. веку најчешће називани једним именом – илирски. Ако се овоме дода и рађање нових језика као што су босански, а ускоро можемо очекивати и црногорски, ситуација се веома компликује.

Сигнатура Збирке старе књиге је С.

2. Ретка књига

„У ретку књигу спадају: српске књиге и књиге југословенских народа штампане у периоду 1914–1918; књиге штампане 1941–1945. у Југославији и иностранству (у ово се не убраја продукција масовне окупацијске делатности, уџбеници, новине итд.); књига која због посебне опреме или њеног обележја излази из профила укупног тиража; библиофилска издања нумерисана и потписана; књиге малог тиража до 200 примерака (ово се не односи на шапирографисане извешатаје, скрипта и сл.); домаћа и страна књига са посветом, потписима аутора везаним за неки значајан догађај, рукописним додацима; фототипска издања која пред-стављају оригинал у највернијем облику (папир, илустрација, повез); књиге

5 Потписник ових редова покушао је да једним циркуларним писмом упућеним европским нацио-налним библиотечким центрима следећим питањима дође до података: 1. Која је горња временска граница вашег Фонда старе књиге и да ли је она језичка, национална

или територијална (држава, регија, покрајина);2. Која је горња граница за стару књигу на латинском језику;3. По којим критеријумима је формиран Фонд ретке књиге;4. Која је горња граница димензија минијатурне књиге, уколико такву збирку имате (76 х 76 мм,

или 100 х 100 мм, или нека трећа);5. Како сте, у најкраћем, конципирали Фонд старе књиге.

Нажалост, одговор није стигао ни са једне адресе. Приликом недавне посете Националној и све-училишној књижници у Загребу предочено ми је да је временска граница за њихову књижевност 1835.


минијатурних издања.“ (Владимир Јокановић и Лепосава Чукић, Основи библио-текарства (скрипта), Београд, Народна библиотека Србије, 1991)6

Свака од теза изнесених у горњем цитату могла би се довести у питање.

а) Данас више немамо разлога (бар не довољних) да правимо разлику између књига југословенских народа и иностраних књига.

б) „Књига која због посебне опреме или њеног обележја излази из профила укупног тиража“ би представљала редак примерак, не и издање. Није сасвим јасно ни шта се подразумева под обележјем.

в) „Библиофилска издања нумерисана и потписана.“ Сам појам библиофилског издања је у тој мери профанисан и злоупотребљен да се данас под тим називом крију најобичнија нумерисана издања у тиражу од 200, 300, па и преко 1.000 примерака.

г) У време социјализма и тржишта СФР Југославије тиражи су били знатно већи него данас, тако да се тираж од 200 примерака (посебно у случају песничких књига) одавно не сматра малим.

д) Књиге са посветама и/или потписима аутора су само ретки примерци, не и наслови. Њих свакако треба третирати на посебан начин, али не и издвајати, посебно ако се има у виду да лако може доћи до хиперпродукције таквих примерака од стране мање вредних аутора.

ђ) Не постоји ниједан разлог да се фототипска издања која нису објављена у малом тиражу прогласе ретким, без обзира да ли и колико верно прате оригинал. Напротив, она су најчешће рађена у већим тиражима.

е) Што се тиче минијатурне књиге, она би се могла сврстати у ретка издања, међутим, у случају Народне библиотеке Србије формирана је засебна збирка (посебно инвентарисање, смештај/сигнатура, каталог).

Незнатно се разликује концепција Збирке ретких књига Фонда раритета Матице српске коју дефиниште Душица Грбић: „У њу улазе оне публикације које нису уобичајена штампарска продукција. Ту спадају:

– публикације настале у току ратова (1912–1913, 1914–1918, 1941–1945), али не све, већ илегална антифашистичка издања;

– књиге специјалне опреме (нпр. кожни повез, специјална хартија, изузетно лепо илустровано издање итд.);

– минијатурне књиге, односно књиге веома малог формата, које су најчешће прављене за библиофиле и излазиле су у малом тиражу (у пракси библиотека наилази се на различите критеријуме у погледу величине ових издања, а у БМС обично се поштује принцип да је висина књиге до 7 cm);

– књиге малог тиража (и овде праксе библиотека нису уједначене, а сходно данашњим условима издавања, када је тираж књига смањен, сматрам да граница треба да буде 100 примерака);

6 Ово је једини писани траг, не рачунајући текст Душице Грбић, о критеријумима за концепцију ретке књиге на који је аутор у досадашњем раду дошао. Закон о библиотекама из 1965. на веома сужени начин дефинише ретку књигу: „Ретким библиотечким материјалом сматрају се књиге и други библиотечки материјал штампан на српскохрватском језику у времену од 1912. до краја 1918. и од 1941. до средине 1945. године, као и књиге и други библиотечки материјал штампан на другим језицима у том времену на територији Србије.“ Закон о библиотекама, Службени гласник СР Србије, 15, 1965, стр. 329–330.


– нумерисани примерци неког издања;– књиге које су значајне за науку и културу, а умножене су литографијом или

писаћом машином, гештетнером и сл.;– ретки репринти или факсимили старих књига (нпр. Карејски типик, Миро-

слављево јеванђеље, Минхенски псалтир, Гутенбергова библија, Biblia pauperum, тј. Библија за сиромашне, отиснута ксилографском техником итд.);

– књиге са посветама и белешкама значајнијих личности и сл.“7

У самом тексту на претходним странама се истиче неопходност ближих одређења законских одредаба, „нарочито када се ради о појму ретка књига8, али су се непрецизности поткрале и у критеријумима Збирке ретких књига исте библиотеке:

– илегална антифашистичка издања могу се везати за последњи, али не и Први светски рат и Балканске ратове;

– која је то специјална хартија и ко је меродаван да процени шта је то „изузетно лепо илустровано издање“?;

– формулација „обично се поштује принцип да је висина [минијатурне] књиге до 7 cm“ није довољно прецизна, а заправо се ради о томе да су током времена, критеријуми мењани, а фонд при том остајао исти;

– нумерисани примерци припадају данас многим, а не само „неким изда њима“.

Са предлогом да се граница у тиражу помери или одреди на 100 морамо бити сагласни, с тим што би је, због врло честог тиража од 100 примерака, овај аутор формулисао тако да гласи: мање од 100 примерака.

Чувени Каталог ретких српских књига 1741–1941 Јанка Хркаловића веома је драгоцено помагало библиотекарима, али никако не треба сметнути с ума да је то каталог рађен пре свега из тржишних књижарских разлога, те га у том смислу и треба третирати – само као помагало.

Сигнатура Збирке ретке књиге је Фт. Ово је још једно од необичних решења у фонду јер је скраћеница од фототипско, као да сва фототипска издања спадају у ретку књигу. Збирка тренутно има само 194 наслова, али реално овај број је много мањи. Из горе наведених разлога неизбежно мора доћи до реорганизације збирке у којој ће већина наслова бити излучена због неприпадања.

3. Минијатурна књига

Традиција минијатурних издања стара је безмало као и штампане књиге уопште. Прву такву књигу, Diurnale Mogantinum, објавио је Петер Шефер још 1468.

7 Грбић, Душица, „О формирању и попуњавању збирки старих и ретких књига у Библиотеци Ма-тице српске“, Годишњак библиотека Срема, 6, 2006, стр. 51–52. На сличан начин критеријуме у истој установи дефинисала је и Нада Вујић: „...публикације које нису уобичајена штампарска продукција: илегална, револуционарна и ратна издања, затим књиге које су штампари, књиго-весци и ликовни уметници реализовали остављајући специфичне трагове свог умећа, хтења и стваралаштва. Значајну групу реткости књига чине оне које имају документациону вредност. Такве су књиге са потписима и белешкама аутора на књигама, а такође посебну целину чине и збирке књига са печатима, као и књиге малог тиража и специјалне опреме.“ Нада Вујић, Чување, коришћење и презентовање старих и ретких књига у БМС, стр. 7.

8 Душица Грбић, исто, стр. 48.


године у димензијама 94 х 65 мм. У западним земљама минијатурна издања углавном се категоришу на следећи начин: 1. макро-мини, издања од 3 до 4 инча (цола), 2. мини, издања између 2 и 3 инча, 3. микро-мини, издања од 1 до 2 инча и 4. ултра-микро-мини, издања мања од 1 инча (1 инч = 25, 4 мм). Међутим, западне земље се најчешће ограничавају на 3 инча, тј. 76 х 76 х 76 мм, док је у бившим социјалистичким земљама пракса да се узимају димензије 100 х 100 х 100 мм. Уочљива је важност и треће димензије, тј. дебљине књиге.

У литератури се могу срести и другачији термини: микроскопска издања, микроиздања, микробиблони, колибри, лилипути, патуљци и др. Могло би се рећи да се углавном ради о библиофилској бизарности, мотив за објављивање ових дела је, ако изузмемо чињеницу да су књиге малог формата практичне за сваку прилику, најчешће доказивање штампара.

И кад је у питању Збирка минијатурне књиге (Народне библиотеке Србије) постоје проблеми у вези са критеријумима. У Водичу Посебних фондова о овој збирци стоји следећа дефиниција: „Књиге изузетно малих формата, најчешће прављене за библиофиле, и у малим тиражима, чине Збирку минијатурних издања.“ Овако незграпна дефиниција само додатно збуњује јер „књига изузетно малог формата“ не значи много, мора се успоставити јасна горња граница. Аутор предлаже да то ипак буде други од два понуђена критеријума, а то је 100 х 100 х 100 мм.

Сигнатура Збирке минијатурне књиге је Мн. Збирка је тренутно у обради и броји 197 наслова.

Закључна напомена

Имајући претходно речено у виду, Народна библиотека Србије као водећа ин-ституција мора, у сарадњи са сродним институцијама, донети нове недво сми-слене критеријуме и уредити ову област.


1. Милица Баковић, „Стара и ретка књига у Градској библиотеци [„Владислав Петковић Дис“]“. Глас библиотеке, 7, 7–8, 1996, стр. 29–49.

2. Соња Бокун Ђинић, Старе, завичајне књиге Библиотеке шабачке. Шабац : Библиотека шабачка, 2004.

3. Mirko Breyer, O starim i rijetkim jugoslavenskim knjigama : bibliografsko-bibliofi lski prikaz. Zagreb : Izdavački zavod Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, 1952.

4. Нада Вујић, Чување, коришћење и презентовање старих и ретких књига у Библиотеци Матице српске. – Београд [тј. Нови Сад] : Н. Вујић, 1997 (необјављени рукопис).

5. Душица Грбић, „О формирању и попуњавању збирки старих и ретких књига у библиотеци Матице српске“. Годишњак библиотека Срема, 6, 2006, стр. 47–55.


6. Kosta Grubačić, Leksikon bibliotekarstva. Sarajevo : Zavod za izdavanje udžbe-nika, 1964.

7. Т. Живковић, Бојана Ћирковић, Каталог старе и ретке књиге у Народној би-блиотеци Илија М. Петровић Пожаревац : 1774–1867. Пожаревац : Народна библиотека „Илија М. Петровић“, 1996.

8. Martin Žnideršič, Jože Munda, Miniaturna knjiga : mednarodna razstava. Ljubljana : Cankarjev dom, 1983.

9. Закон о библиотечкој делатности. Службени гласник СР Србије, 34, 1994.10. Закон о заштити културних добара. Службени гласник СР Србије, 28, 1977.11. Закон о изменама и допунама Закона о заштити културних добара. Службени

гласник СР Србије, 34, 1981.12. Изложба Одељења посебних фондова : водич и каталог. Београд : Народна би-

блиотека Србије, 1982.13. Владимир Јокановић, Лепосава Чукић, Основи библиотекарства. Београд :

Народна библиотека Србије, 1991 (скрипта).14. Каталог књига на језицима југословенских народа : 1519–1867. Београд :

Народна библиотека Србије, 1973.15. Kleinod der Buchkunst. Leipzig : Veb Fachbuchverlag, 1979.16. Мирјана Кљаић, Негован Кљаић, Правни систем заштите културних добара

у Србији. Београд : Службени гласник, 1996.17. „Критеријуми за утврђивање које су старе и ретке књиге културна добра од

изузетног и од великог значаја“. Библиотекар, 40, 3–4, 1988, стр. 60–61.18. Жужана Кункин, „Стара и ретка књига Градске библиотеке у Суботици“. Глас

библиотеке, 8, 9, 1997, стр. 31–34.19. Снежана Лађиновић, „Стара књига у библиотекама Срема“. Годишњак библио-

тека Срема, 6, 2006, стр. 37–45.20. Марина Лазовић, Гордана Јовановић, Стара и ретка књига и периодика у

Народној библиотеци Смедерево : (1544–1867) : библиографија. Смедерево : Народна библиотека, 2006.

21. Евгений Львович Немировский, „Актуальные проблемы работы с редкими изданиями“. Советское библиотековедение, 4, 1980, стр. 71–82.

22. Евгений Львович Немировский, Ольга Михайловна Виноградова, Миниатюрные книги : вчера, сегодня, завтра. – Москва : Книга, 1977.

23. Драгутин Никчевић, „Заштита старе и ретке књиге“. Годишњак Народне библиотеке Србије, 1980, стр. 255–273.

24. Драгутин Никчевић, „Поводом доношења критеријума за утврђивање старе и ретке књиге“. Библиотекар, 40, 3–4, 1988, стр. 62–68.

25. Л. Н. Петрова, „О формировании и сохранности фондов редких книг респу-бликанских библиотек“. Советское библиотековедение, 4, 1980, стр. 82–97.

26. Пушичић, Ветурија Пушичић, „Душа и достојанство града : Фонд старе и ретке књиге Панчевачке библиотеке“. Панчевачко читалиште, 4, 7, 2005, стр. 2–3.

27. Е. Г. Степанова-Герасимова, Фонды редких и ценных изданий (книжных памятников) в библиотеках РСФСР : указатель. Москва : Государственная библиотека имени В. И. Ленина, 1990.

28. Јанко Хркаловић, Каталог ретких српских књига : 1741–1941. Београд : Ј. Хркаловић, 1971.


Кључне речи: старе књиге, ретке књиге, минијатурне књиге, Народна библиотека Србије.

мр Дејан ВукићевићКонцепција збирки фонда старе, ретке и минијатурне књигеНародне библиотеке Србије

Резиме

Рад се бави садашњим концепцијама појединачних збирки у Фонду старе, ретке и минијатурне књиге Народне библиотеке Србије, предлажући утврђивање критеријума и нека нова решења. Узгред су и представљене наведене збирке.

Dejan Vukićević, MAThe Collection Conception of Old, Rare and Miniature Books Collections withinthe National Library of Serbia

Sammary

This text deals with contemporary conceptions of the collections from the Department of old, rare and miniature books of the National Library of Serbia. The text deals with them individually. Research suggests establishing the criteria and some new solutions. Also exibited are the above mentioned collections.

Збирка штампаних Србуља у Библиотеци Матице српске 133

мр Душица Грбић, археограф саветникНови Сад, Библиотека Матице српске

ЗБИРКА ШТАМПАНИХ СРБУЉА У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Библиотека Матице српске поседује богате и разноврсне збирке старих и ретких књига. Њихово прибављање и комплетирање текло је постепено од оснивања Матице српске 1826. до данас.

Захваљујући дугогодишњем брижљивом и систематском раду на прикупљању књижног блага, у овој угледној културној институцији са дугом традицијом данас се налази изузетна збирка рукописа, највећа збирка штампаних србуља, најбогатије збирке српских књига и периодичних публикација 18. и 19. века, највише инкунабула на тлу Србије, значајан број старих штампаних књига 16. и 17. века на разним језицима, вредне збирке ретких књига, библиотеке-целине знаменитих личности, установа и друштава, од којих су посебно драгоцене Библиотека Саве Текелије и Библиотека Текелијанума. Са Библиотеком Саве Текелије су крајем 1842. или почетком 1843. у БМС доспеле и прве рукописне књиге и инкунабуле.

У збирци рукописних књига најбројнији су и највреднији српски ћирилички рукописи, међу којима је најстарији Матичин апостол из 13. века, исписан на пергаменту.

Збирке старих штампаних књига обухватају публикације од почетка штампања до 1867, граничне године за стару српску књигу. Према хронолошком критеријуму формиране су следеће групе: инкунабуле, палеотипи, односно књиге 16–17. века, књиге 18. века, књиге 19. века (1801–1867), периодичне публикације 18. и периодичне публикације 19. века. Свака од ових хронолошких целина има посебне збирке по провенијенцији или језицима.

Као што је већ истакнуто, у Библиотеци Матице српске постоји највећи број старих српских штампаних књига 15–17. века, чији језик је српскословенски, тј. српска редакција старословенског језика, па се називају још и србуље. Оне су продуковане у српскословенским штампаријама – на Цетињу, у Горажду,

УД

К 0

27.5

4:09

4(49

7.11

3)

134 Душица Грбић

манастирима Рујну, Грачаници, Милешеви и Мркшиној цркви, Београду, Скадру и Венецији.1

Из готово свих наведених српскословенских штампарија у Матичиној библиотеци налази се тридесет издања, што је леп број када се зна да је у раздобљу старог српског штампарства, објављено укупно око четрдесет књига.2 О богатству ове збирке сведочи и број примерака тих издања, који износи 143, укључујући и фрагменте. Осим физички самосталних јединица постоји и један привез – Псалтир с последовањем Јеролима Загуровића (Венеција, 1570), заједно увезан са Кијевским псалтиром из 1657. године.

Најстарија књига у збирци јесте Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића из 1493/4, прва ћириличка инкунабула на словенском југу, а најмлађа је Псалтир с последовањем Бартоломеа Ђинамија, отиснут у Венецији 1638. године. Ђинамијев Псалтир представља прву србуљу с насловном страном и нумерацијом листова, јер су све претходне српске штампане књиге биле по узору на рукописну традицију, без насловне стране и без фолијације листова.

Највише србуља, четрнаест, у Библиотеци Матице српске припада штампарији Вуковића, највећој и најпродуктивнијој типографији код Јужних Словена, од којих су шест књига издања Божидара, а осам Вићенца Вуковића.

Од књига српских манастирских штампарија, које су у 16. веку радиле кратко и са прекидима, налазе се осам издања са укупно двадесет примерака (три књиге су из манастира Милешеве, по две су из Горажда и Мркшине цркве, а једна је из Грачанице).3

Доста издања заступљено је у два или у више егземплара. По броју примерака издвајају се Празнични минеј Божидара Вуковића из 1538. (деветнаест), Служабник Вићенца Вуковића из 1554. (осамнаест), Октоих Божидара Вуковића из 1537. (девет), итд.

Више примерака неке књиге на једном месту омогућава непосреднији приступ у њиховом испитивању и међусобном упоређивању, што је нарочито важно код утврђивања типографских и других варијанти издања, чије откривање доприноси свеобухватнијем и квалитетнијем библиографско-каталошком опису. У том погледу Матичина збирка србуља представља значајан и незаобилазан библиографско-информациони и библиолошки извор.

Варијантске разлике неког издања интересантне су за боље познавање самог про-цеса штампања и услова у којима се он одвијао. Оне могу да сведоче о образова-ности, штампарском умећу и пажњи типографа, о учешћу и интервенцијама

1 Пет векова српског штампарства : 1494–1994 : Раздобље српскословенске штампе. Приредили Митар Пешикан, Катарина Мано-Зиси, Вељко Ковачевић, Београд 1994, 136.

2 Исто.3 Исто.


и других личности у обликовању књиге – издавача, приређивача, коректора, илустратора – да укажу на узоре и предлошке, да открију прештампавање или поновно слагање текста појединих свешчица, мотивисано различитим разлозима и потребама. Од важности су и за нека друга закључивања, те представљају занимљиву грађу за историју штампарства, штампарија и књига, као и за шира културно-историјска и научна истраживања.

Према резултатима неких досадашњих испитивања, највећи број неслагања између примерака неког издања у збирци србуља Библиотеке Матице српске последица су грешака насталих у току штампања, као и интервенција штампара у њиховом отклањању.

Тако је често присутна неподударност у боји штампе, тј. црна штампа наспрам црвене, или пак изостајање црвене штампе. Постоје и грешке у сигнатури свешчица, словне грешке, различити акценатски или интерпункцијски знаци, као и неке друге особености по којима се примерци истог издања међусобно не подударају.4

У неким егземпларима поједини листови или свешчице типографски се разликују и услед поновног слагања текста. О томе сведочи неједнако слагање и пресецање редова, односно неједнак крај реда, затим јављање скраћенице наспрам пуне речи, исправно наспрам погрешно одштампане речи, присуство правописних и других одступања. Такве разлике између примерака потврђују се, на пример, у 11. и 15. свешчици примерака Служабника Божидара Вуковића из 1519/20,5 или пак у 21. свешчици Божидаревог Псалтира с последовањем из 1519–1520, где постоји и различита заставица.6

У Библиотеци Матице српске налазе се србуље, укључујући и фрагменте, које су посебно вредне јер су сачуване у мањем броју примерака, као што су Зборник за путнике Божидара Вуковића из 1536, Зборник Јакова из Камене Реке из 1566, гораждански Псалтир с последовањем из 1521, гораждански Молитвеник (Требник) из 1523. и грачанички Октоих петогласник из 1539. године.

У реткости спада и одломак Псалтира непознате штампарије из средине 16. века.

Библиотека Матице српске поседује и књиге на српскословенском језику штам-пане у Румунији за потребе тамошње српске цркве. То су Триод цветни Јована Светогорца, Трговиште, 1648–1649, и фрагмент 2. л. у 54. свешчици Минеја

4 Душица Грбић, Катица Шкорић, О проблему варијаната старих штампаних ћириличких књига, Сусрети библиографа `96, Инђија 1997, 258–261.

5 Душица Грбић, „Две варијанте Служабника Божидара Вуковића из 1519. године“, Годишњак Би-блиотеке Матице српске за 1992, Нови Сад 1993, 51–64.

6 Лаза Чурчић, „Псалтир Божидара Вуковића из 1519–1520. Године“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад 1974, књ. XXII/3, 463–486.


празничног ђакона Коресија, Сас Себеш, 1580.7 Ова издања припадају историји и румунске и српске штампе, а према провенијенцији штампарија додељена им је сигнатура збирке осталих ћириличких књига 16–17. Века, заједно са руским, украјинским, белоруским и још неким издањима.

Штампане србуље Библиотеке Матице српске набављене су углавном купови-ном, мањим делом поклоном и разменом. Највредније од њих, међу којима и Октоих црнојевићки, Матица је откупила 1909. са библиотеком Александра Сандића, професора Новосадске гимназије.

После Другог светског рата прикупљању старих штампаних књига посвећено је доста пажње. Тада је купљено више србуља од породице Јоце Вујића из Сенте, од др Георгија Михаиловића из Инђије и од Српске књижевне задруге посредством Антикварнице.

У том послератном времену особит допринос комплетирању и опису старих српских штампаних књига пружио је најпре др Димитрије Кириловић, а потом Лаза Чурчић, наш највећи зналац србуљске штампане књиге, али не само србуљске, већ уопште старе српске књиге. Лаза Чурчић је нарочито заслужан за идентификацију великог броја непотпуних књига, за нумерацију листова према идеалном примерку, као и за припрему књига за адекватну конзерваторско-рестаураторску и књиговезачку заштиту.

Поводом петстоте годишњице Октоиха првогласника Ђурђа Црнојевића, на иницијативу управника Библиотеке Матице српске Мира Вуксановића, 1994. је публикован каталог Ћирилицом штампане књиге Библиотеке Матице српске 15–17. Века. Аутори су Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић и Катица Шкорић.

У овом каталогу, који се појавио као први у серији Старе и ретке књиге и легати, детаљно су описане ћириличке штампане књиге разних провенијенција тога доба. Од 163 описана примерка педесет издања, 139 примерака је српске а двадесет и четири егземплара су остале провенијенције.

Описи књига у наведеном каталогу садрже најпре основне библиографске пода-тке о издању, са изводима из предговора, поговора, или колофона, и цитираним библиографским изворима.

Следи опис конкретног примерка, који почиње навођењем сигнатуре и инвен-тарног броја. Сигнатуру чини словна ознака за припадност збирци раритета (Р), затим скраћеница провенијенције (Ср = српска, Ћр = остале ћириличке књиге), римски број за формат књиге и арапска цифра за број књиге у оквиру формата. Иза те цифре долази тачка, а потом арапска цифра за број примерка одређеног издања (нпр.: Р Ср I 1.1, за српске, или Р Ћр I 1.1, за остале ћириличке књиге). Осим важеће сигнатуре, у загради су дате и све сачуване старе сигнатурне ознаке.

7 М. Пешикан, К. Мано-Зиси, В., Пет векова српског штампарства, 136.


У наставку описа примерка истакнуте су његове физичке карактеристике (број и величина листова, оштећења и сл.). Регистровани су затим рукописни додаци, уколико су у књизи делови текста дописивани, са напоменом да ли дописани текст одговара првобитном, штампаном тексту.

Код сваког примерка понаособ наведене су илустрације, грбови и заставице.

Посебни одељци посвећени су типографским особеностима примерка, кара-ктеристикама повеза, сачуваним записима и печатима, који су донети изворним писмом и правописом, а такође и начину прибављања и историјату књиге.

Од пратећих регистара каталог садржи: Регистар наслова књига, Регистар места издања са штампаријама, Регистар имена аутора, издавача, штампара и лица поменутих у описима издања, Регистар личних имена у записима и печатима, Регистар географских назива у записима и печатима, Предметни регистар записа и печата, Регистар година из записа и печата и Регистар сигнатура књига.

Рецензенти каталога су истакнути истраживачи старих српских књига Катарина-Мано Зиси, проф. др Митар Пешикан и Лаза Чурчић, чији су савети били дра-гоцени за приређивање овог каталога.

Проф. др Јевгеније Љвович Немировски, угледни руски истраживач старих ћириличких и глагољичких књига, библиотекар и библиограф, каталог Ћири-лицом штампане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске по изласку из штампе оценио је као значајан догађај у богатој и дугогодишњој историји славено-руске библиографије (превод са енглеског и руског Д. Г.).8

У предговорима вишетомног капиталног Сводног каталога старих штампаних ћириличких књига на немачком језику, до сада изишлог у шест књига, Е. Л. Немировски на доста места цитира и поменути Матичин каталог, указујући на његов велики значај и у припреми самог Сводног каталога, што нам чини посебну част и подршку у раду. Тако, на пример, у предговору на руском језику шесте књиге тог импозантног библиографског дела он истиче: Међу најкомпетентније описе старих штампаних ћириличких издања која припадају појединим библиотекама треба навести каталог „Ћирилицом штампане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске“ ... Овде је описано 9 примерака Октоиха петогласника 1537 г. ... у овом каталогу те књиге су први пут детаљно и веома марљиво описане. Радећи на Сводном каталогу, аутор ових редова искористио је те описе (превод с руског Д. Г.).9 У истом предговору, говорећи о историографији Празничног минеја Божидара Вуковића из 1538. године, проф. Немировски још

8 E. L. Nemirovski, Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић. Ћирилицом штампане књиге 15-17. века Библиотеке Матице српске. Нови Сад, 1994. 238 с., Solanus – In-ternational Journal for Russian and East European Bibliographic Library and Publishing Studies, New Series, Vol. 9, London, 1995, 82; Е. Л. Немировский Библиотека Матицы сербской, Книжное обозрение, 1996, No 5, 30. 1, стр. 19.

9 Evgenij L. Nemirovskij: Gesamtkatalog der Fruhdrucke in Kyrillischer Schrift, Band VI, Die zweite Druckerei von Božidar Vuković in Venedig, Verlag Valentin Koerner, Baden-Baden, 2000, 109–110.


наглашава: ...немогуће је заобићи најкапиталнији опис староштампаних издања Библиотеке Матице српске, који се појавио 1994. г. Овде је подробно и веома марљиво описано 19 примерака Празничног минеја ... Детаљне описе ... ми смо искористили у раду и на овом Сводном каталогу (превод с руског Д. Г.).10

У време израде каталога у Библиотеци Матице српске постојао је још један (седми) примерак књиге Триод цветни, Мркшина црква, 1566, који је случајно изостао из описа јер се налазио на рестаурацији.

Збирка ћирилицом штампаних књига 15–17. века перманентно се увећава, колико то понуда дозвољава, те она данас садржи 170 примерака 53 издања, што са напред поменутим привезом чини укупно 171 каталошку јединицу.

После објављивања каталога прибављено је, дакле, шест старих штампаних ћириличких књига – три српске и три украјинске, од којих једна украјинска (Кијевски псалтир из 1657), као што је то напред већ истакнуто, има и привезану српску књигу (Псалтир с последовањем Јеролима Загуровића из 1570).11

Збирка србуља тако је обогаћена новим примерцима већ постојећих издања – Октоих петогласник, Венеција, Вићенцо Вуковић, око 1560 (прештампано изда-ње Божидара Вуковића из 1537), осми примерак у Библиотеци Матице српске, Триод цветни, Скадар (Венеција?), Стефан од Скадра, Вићенцо Вуковић, 1563, шести примерак у збирци, Служабник, Венеција, Јеролим Загуровић? око 1570. године, седми примерак у збирци, као и поменутим привезом Загуровићевог Псалтира из 1570, заступљеног још у три физички самостална егземплара.12

Осим у цитираном штампаном каталогу, србуље Библиотеке Матице српске презентоване су и у електронском каталогу. Ту се за сада могу наћи само основни подаци о издању и сваком примерку понаособ, а у плану је да се ове драгоцене књиге, споменици културе од изузетног значаја, и детаљније компјутерски опишу и дигитализују.

Кључне речи: Библиотека Матице српске – збирке раритета, штампане српско-словенске књиге, штампане србуље, старе српске штампарије, старо српско штампарство, старе штампане ћириличке књиге.

10 Исто, 131.11 Опширније о томе в. рад: Душица Грбић, „Приновљене књиге у збирци ћирилицом штампаних

књига 15–17. века Библиотеке Матице српске“, Годишњак Библиотеке Матице српске за 1997, Нови Сад 1998, 77–90.

12 Исто.


Мр Душица Грбић, Збирка штампаних србуља у Библиотеци Матице српске Резиме

У раду је приказана збирка штампаних српскословенских књига (србуља) 15–17. века у Библиотеци Матице српске, са аспекта њеног историјата, систематског попуњавања, обраде и презентовања. Омеђена Октоихом Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године и Псалтиром с последовањем Бартоломеа Гинамија из 1638. године, најстаријом и најмлађом књигом из времена старог српског штампарства, ова збирка садржи 30 издања са укупно 144 примерка, међу којима је и један привез. Судећи по броју издања и њихових егземплара, Матичина збирка штампаних српскословенских књига представља изузетно значајан културно-историјски, библиолошки и библиографско-информациони извор.

Dušica Grbić, MACollection of Old Printed Serbian-slavonic Books (Srbulje) in the Matica Srpska Li-brary

Summary

History, systematic supplying, cataloguing and presentation of a collection of print-ed Serbian-Slavonic books (srbulje) from 15th to 17th century in the Matica Srpska Library are analyzed in this paper. This collection comprises 30 issues with the total of 144 items and one work bound with another. The oldest book in the col-lection, belonging to the old Serbian printing, is Oktoih (Octoechos – the liturgical book in eight parts) printed in 1493 and 1494 in Djurdje Crnojevic printing house in Cetinje, and the newest is Bartolomeo Ginami's Psalter with additional material (Psaltir s posledovanjem) from 1638.Matica Srpska Library collection of printed Serbian-Slavonic books represents a very important cultural-historical, bibliological and bibliographic information re-source, due to the number of its issues and their samples.

О књигама у каталогу српске књиге Библиотеке Матице српске 1801–1867 141

Јасна Карталовић, библиотекарНови Сад, Библиотека Матице српске

О КЊИГАМА У КАТАЛОГУ СРПСКЕ КЊИГЕБИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ 1801–1867

Habent sua fata libelli.„Књиге имају своју судбину.“

Каталог библиотеке према утврђеним правилима систематски пописује књи-жно благо стицано годинама, представља га јавности на корист небројених посетилаца, кроз писану реч им отвара врата у свет знања. Штампани каталог (уз попис) нуди бројне податке, ненаметљиво упознајући читаоца са временом, именима и догађајима омеђеним корицама. На једноставан начин, успут, упознаје се тако и библиотека, многа њена спотицања и узлетања, све оно што чини један живот, па тако и живот библиотеке.

Библиотека Матице српске је кроз Списак књига и рукописа у Библиотеци Матице српске Стевана Милованова 1899. добила свој први каталог. Потом је Димитрије Кириловић 1950. и 1955. саставио Каталог Библиотеке Матице српске у две књиге, за српске књиге 1494–1847, и 1848–1880. Поникла у Пешти давне 1826. из Матице српске, тј. из прве частице Летописа Матице српске 1824, поводом чијег су покретања на поклон пристизале књиге, Библиотека своју времешност и значај данас приказује кроз многобројне колекције које чине њену окосницу.

Након првог поклона који је стигао 1832. од Атанасија Стојковића (1773–1832), доктора филозофије, професора физике на Универзитету у Харкову, уследиле су, путем размене, књиге из Руске академије наука, а потом и поклони многих познатих личности и институција.

Године 1841. Матица српска, чији је циљ „распрострањеније књижества и просвештенија народа србског“, добија личну библиотеку будимског епископа Платона Атанацковића (1788–1867). Са дужним поштовањем дародавцу, а на радост поштовалаца књиге, Библиотека је средином последње деценије двадесетог века штампала каталог Библиотека Платона Атанацковића1, покренувши тако нову едицију, Каталог легата Библиотеке Матице српске. Друга књига у едицији

1 Корнелија Олар, Финка Пјевач, Светлана Вучковић, Библиотека Платона Атанацковића, Нови Сад, 1995.

УД

К 0

17.1

:094

=16

3.41

(497

.113

)"18

01/1

867"

142 Јасна Карталовић

je каталог Библиотека Саве Текелије2, трећа3, четврта4 и пета5 – тротомни каталог Библиотека Текелијанума. Пажња с којом се приступило представљању легата Саве Текелије (1761–1842) говори о значају поклона овог српског добротвора. Књиге Текелијанума, завода за школовање будуће српске интелигенције, који је Сава Текелија основао у Пешти 1838, и његова богата лична библиотека, смештена 1844. у Матици српској, постали су беочуг Библиотеке.

У наредном периоду у Библиотеку су се слиле, углавном као поклони, књиге Вука, Његоша, Теодора Павловића, Димитрија Тирола, Јана Колара, Јована Јова новића Змаја, Александра Сандића, Уједињене омладине српске, Српске право славне велике гимназије у Новом Саду, Тихомира Остојића, Васе Стајића и многих других. Осим поклонима, Библиотека је непрестано богатила своју ризницу и куповином или разменом, пратећи живот оних за чију је ползу саздана.

Отворена за јавност под председништвом Саве Текелије, августа 1838. Библио-тека је започела са радом „да би сваки Славјанин, буди кога наречија и колена славенски син био, слободан приступ има и књиге читати може“. До времена интернета прешла је дуг пут измерен вековима. Захваљујући визионарству челника и истрајности библиотекара, ова највремешнија национална, научна и јавна библиотека код Срба је уз основну делатност – очување писане речи и памћења народа, ојачала и своју издавачку делатност. Тако је бројним издањима спојила векове, сачувала златан рез прапочетка.

◙На измаку 20. века Библиотека Матице српске је покренула едицију Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске. Првенац у едицији Ћирилицом штампане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске6 посвећен је првој српској штампаној књизи, Октоиху првоглеснику јеромонаха Макарија из штампарије Ђурђа Црнојевића 1493/4, чијим описом започиње каталог. Улогу вишеструког првенца понео је Октоих сасвим намерно и смислено. Закуцао је поново истим звекиром на врата заспалог српства, као пре пет векова, када се појавио „рукоделисан свештеноиноком Макаријем“7 у словослагачници војводе зетског Црнојевића, коме „нико не спори пионирски подвиг изведен у кршу и нигдини“.8

2 Светлана Вучковић, Корнелиај Олар, Финка Пјевач, Мирјана Брковић, Библиотека Саве Текелије, Нови Сад, 1997.

3 Финка Пјевач, Библиотека Текелијанума, 1, Нови Сад, 2002.4 Светлана Вучковић, Библиотека Текелијанума, 2, Нови Сад, 2003.5 Светлана Вучковић, Драгица Мијовић, Финка Пјевач, Петер Хајнерман, Библиотека Текелијанума,

3, Нови Сад, 2004.6 Душица Грбић, Ксенија Минчић-Обрадовић, Катица Шкорић, Ћирилицом штампане књиге 15–

17. века Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1994.7 Према предговору у фототипском издању Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића 1491, Цетиње

1987.8 Миро Вуксановић, Реч уредника у Д. Грбић, К. Минчић-Обрадовић, К. Шкорић, Ћирилицом штам-

пане књиге 15–17. века Библиотеке Матице српске, 7.


Убрзо се појавила и друга књига у поменутој едицији, Српске књиге и периодика 18. века9, потом су објављени први и други том Каталога српске књиге 1801–1867. године10. Монографске публикације из овог временског раздобља, према бази података Библиотеке Матице српске, описане су у приближно 5.500 записа, што обимом премашује једнотомну публикацију. Стога је одлучено да овај каталог буде штампан у три тома, први том са одредницама у азбучном редоследу од А до Љ, други са одредницама од М до П, трећи са одредницама од Р до Ш. У припреми за штампу је трећи том, док ће српска периодика 19. века и ситно штампани материјал (прогласи, огласи, објављенија и сл.) бити публиковани одвојено.

У каталог су уврштена и ауторска дела која су публикована као прилог неким периодичним издањима, онда када су штампана као засебне целине. Књиге су распоређене азбучним редом. Одредницу чине презиме и име аутора у фонетском облику, код неутврђеног ауторства то је наслов књиге или његов део. Тамо где нема наслова, одредница је сам почетак текста.

Описани су сви примерци ове богате колекције, поштујући међународни ISBD(А) стандард. То значи да је забележен сваки детаљ о свакој књизи који доноси значајнију информацију. Први примерак, најкомплетнији и најочуванији, уједно је и најзаштићенији.

Изнад каталошког описа, у горњем левом углу, стоји број библиографске јединице, у десном је сигнатура коју чине словне и нумеричке ознаке: Р – ознака за раритет, тј. реткост, арапски број 19, који означава век публикације, скраћеница за језик: Ср – српски, Ср(Хр), или Хр(Ср) (двојне скраћене ознаке за књиге које припадају и српској и хрватској култури), римски број за формат ( I, II, III. IV), арапски број као ознака за нумерус куренс, и на крају низа арапски број за примерак, који је од претходног одвојен тачком.

Након главног каталошког описа следе напомене о пренумерантима и цитираним изворима. Они су дати у скраћеном облику, а њихов пун назив доноси се у попису скраћеница. У каталогу су представљене књиге које не бележе наведени извори, а завређују посебну пажњу. Овај податак потврђује да се ради о ретким примерцима који нису претходно описани. Таквих је у Библиотеци знатан број.

Потом су утврђеном реду према наведени подаци о оштећењима, привезима, рукописним записима, печатима, екслибрису, старим сигнатурама, о повезу и опреми, и на крају је наведен, према инвентарној књизи, податак о начину набавке и времену инвентарисања. Оваква исцрпност омогућава да се прати кретање сваке књиге од године штампања до доласка у Библиотеку, а библиофилима се пружа увид у судбину сваког примерка појединачно.

9 Мирјана Брковић, Српске књиге и периодика 18. века Библиотеке Матице српске, Нови Сад, 1996.

10 Финка Пјевач, Јасна Карталовић, Српске књиге Библиотеке Матице српске 1801-1867, 1, Нови Сад, 2005.


Каталог је опремљен и илустративним прилозима из описаних књига. Сваки прилог означен је бројем каталошке јединице књиге из које је преузет. Прате га и регистри: ауторски, регистар наслова (ћириличких и латиничких), регистар места издавања, издавача или штампара, стручни и хронолошки регистар.

У каталогу је заступљена свака година која је обухваћена временским интервалом 1801–1867. Са почетном 1801. у каталогу је тринаест наслова. Споменимо Фисику Атанасија Стојковића објављену у Будиму 1801, која је ,,простим језиком списана за род славено-сербски“, прву књигу о физици писану на српском језику, затим књижицу Вићентија Ракића Собеседованије Грешника с дјаволом при разлученији души от тела, коју не наводе цитирани извори и која на месту импресума има само годину као поуздан податак.

Стварана и попуњавана од самих почетака Библиотеке, ова колекција, по броју издања и примерака највећа те врсте, смештена је у Одељењу старе и ретке књиге и легата. Књиге су збринуте конзерваторским поступком и књиговезачком заштитом, а са посебном пажњом и у посебним условима дају се корисницима на увид.

◙Најстарији чувари писане речи код Срба су манастирске библиотеке, манастири су у дугом низу година једини центри за описмењавање. Након ширења Османског царства на Балкану, узмицања и пропасти хришћанских држава, дошло је до огромног уништења књижног блага по манастирским ризницама у Србији и до престанка рада и последње штампарије при храму Вазнесења манастира Мркшина црква 1566. године. Ниже се затим дугих двеста шездесет и пет година када нема ниједне штампарије. Губитком државе, владара, за српски народ, суочен са страхом од истребљења, настало је време у коме једино усмена реч бележи памћење. Та реч се преносила најлакше кроз песму, тако „цео народ постаје један песник“, а песма је најбољи хроничар, чувар сећања на минула времена и светле ликове. То народно предање је Србима било најискренији савезник у очувању сопственог идентитета огледаног у имену, вери и језику, светог тројства које отимачи са све четири стране света нису уништили.

Док су преписивачи у манастирима, уместо словослагача, вредно умножавали црквене књиге, а из царске Русије стизала и понека штампана књига, патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић (око 1633–1706) повео је свој народ 1690. у Велику сеобу, са надом да ће тамо, у туђем свету, пронаћи начин како да ослободи Србе тристагодишњег ропства. Лицем окренутим према хришћанској и моћној Аустрији, ослоњен и на савезницу Русију, патријарх небројено пута покушава да добије дозволу за подизање манастира, школе и штампарије за своје сународнике настањене ван Србије. Али Аустрија све до пред крај 18. века нема слуха за потребу расељених да се отисне књига српским писменима. Уз многе неуслишене патријархове молбе упућене ћесару, остао је недосањан и сан да се врати са својим Сербима на своје огњиште.

Након времена у коме се и Европа суочила са злом које се није дало избећи оличеном у освајачким налетима Турске, након бројних пораза и победа,


крајем 18. века настаје ново доба. Срби су успели да са тегобно извојеваним Привилегијама у Аустрији, која је постала њихов нови господар, сачувају аутокефалност своје цркве. Из тог језгра европски образована, мада малобројна српска интелигенција, кренула је у народни препород. Књиге и часописи постали су насушна потреба новонасталог грађанског слоја.

На почетку 19. века Србија је Европи готово непозаната, дели их не само водени ток Саве и Дунава већ и време у коме су се различитости умножавале и продубљивале. Својим положајем, и наравно суштином свог националног бића, Србија је кроз историју била грудобран Европи од најезда освајача, a за Европу живот тамо иза бедема као да стоји, и само су ретки хтели да знају шта се то дешава иза границе која раздваја, чини се не само различите културе но и цивилизације. Срби су раздељени и међу собом, живећи с једне стране у Турској царевини и са друге стране, тамо преко, у Хабзбуршкој монархији.

И како за све постоји време, са буђењем националне свести у 19. веку настало је време рушења те границе. Најављено крајем 18. века просветитељским делом Доситеја Обрадовића (1739?–1811), затим штампањем првих српских новина и задужбинарским делом српског добротвора Саве Текелије, настављено је кроз образовање српске интелигенције, кроз јачање грађанског слоја. Српски гласноговорници убрзо су огласили дуго потискивану потребу да буду повезани са осталим светом и да узму учешће у културном животу Европе.

Прве новине које су оживеле издавачку и штампарску делатност код Срба штампане су 1813. у Бечу. Димитрије Давидовић (1789–1838) и Димитрије Фрушић (1790–1838) покрећу Новине сербске из царствујушчега града Вијене. У њима су, као додатак, штамани и многи полемички списи Вука Стефановића Караџића поводом језичке реформе и Народне српске приповијетке 1821. године. Новине су због отежаних материјалних услова престале да се штампају 1822.

Кнежевина Србија је своју штампарију добила тек 1832. у Београду, након низа покушаја уважених културних посленика Димитрија Давидовића, Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. До тада се штампање српских књига одвијало у страним штампаријама, у Венецији, Немачкој, а крајем 18. века у Бечу у штампарији Јосифа Курцбека. И прве новине Србима су штампали странци, браћа Маркидес Пуљо, Георгије и Публије, Грци, 1791. године у Бечу. Биле су то Сербскија повседенија новини, касније само Сербскија новини. Године 1792. штампарија је постала власништво Стефана Новаковића. У њој су грађанском ћирилицом штампане наше друге новине Славеносербскија вједомости у току 1792–1794. године.

Другим хатишерифом из 1830. одобрено је да Срби могу оснивати своје болнице, штампарије и школе. Кнез Милош Обреновић је послао Аврама Петронијевића и Цветка Рајовића у Петроград по опрему. Штампарија је 1832. под називом Књажеско-србска књигопечатња почела са радом. Ускоро је променила назив у Књажеско-србска типографија, потом у Државна штампарија. У другој половини 19. века она је обављала знатну књижевну продукцију.


До почетка рада прве српске штампарије у Београду, за српску културу значајну улогу има штампарија Јерменског манастира у Бечу. Братство јерменских мехитариста убрзо након доласка у Беч 1810. штампа на српском језику дела Платона Атанацковића, Георгија Магарашевића, Уроша Миланковића, Димитрија Тирола, Забавник Димитрија Давидовића. У њој су године 1847, уочи револуције, светло дана угледала за Србе најзначајнија дела 19. века, дела Вука, Његоша и Бранка.

Од оснивања и затварања прве београдске штампарије године 1552. до обна-вљања штампарске делатности у Београду прошло је, дакле, скоро триста година. Срби су штампарски занат успешно савладавали учећи од немачких типографа, и врло брзо јављају се штампарије у власништву појединаца. Међу првим приватним штампаријама у Београду била је књигопечатња Александра Андрића, док је Велимир Валожић први штампао сензационалистичке романе и популарна штива, као што су 1865. Србски кувар Јеротеја Драгановића и Борба у животу Чарлса Дикенса.

У Будиму се обављала жива издавачка делатност током 19. века, он заузима значајно место у образовању српске интелигенције. Књиге је најчешће штампала Печатња Краљевског пештанског свеучилишта или Славено-србска печатња краљевског свеучилишта. Ту су 1824. године штампане новине Сербске Летописи за год. 1825. иждивенијем новосадског књигопродавца Константина Каулиција. Припреман годинама трудом професора и књижевника Георгија Магарашевића (1793–1830), Летопис показује спремност образованих Срба да се укључе у све токове збивања. Та прва частица Летописа, названог касније Летопис Матице српске, навела је неколицину пештанских Срба да удруженим средствима 1826. у Пешти оснују Матицу српску, друштво за просвећивање, науку и културу. Ћириличким словима, на округлом печату којим је оверен договор, потписали су се Јосиф Миловук, Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић, Ђорђе Станковић, Петар Рајић, Јован Деметровић и Јован Хаџић. Настала као прво организовано научно и књижевно друштво, Матица српска је била узор осталим словенским народима како да се организују и огласе. Кренула је река националне самоспознаје, оснажене Матице рађале су код слободоумних, младих духом, жеље за новим сазнањима.

Штампање књига и новина омогућило је појаву библиотека. Прве библиотеке стварају се у домовима угледних и образованих појединаца. Окупљанем књига настају мале ризнице. Оне су касније постављене као темељ, језгро из кога су настале велике библиотеке – Народна библиотека Србије у Београду из оставштине књигопродавца и књижара, издавача дела Доситеја Обрадовића, Глигорија Возаревића (179?–1848), и Библиотека Матице српске у Пешти 1826, такође из поклона многобројних дародаваца.

Увек будна, Матица српска је кроз историју пратила сва бурна дешавања. Револуционарне 1848. године, која је потресла целу Европу, услед отежаног живот у Пешти, Матица и Библиотека обуставиле су свој рад. Уследило је


пресељење 1864. у Нови Сад. Библиотека је ту успешно наставила са радом, попуњавајући своје фондове и пратећи живот свога народа.

◙Богатство збирке књига 19. века Библиотеке Матице српске документује каталог низом познатих имена из културне баштине, стваралаца чија су дела пратила развој и токове у друштвеним догађањима, у књижевности и науци, имена која су обележила то доба, а чија дела и данас живе. То су, уз претходно поменуте, Вук Стефановић Караџић (1787–1864), Ђура Даничић (1825–1882), Петар Петровић Његош (1813–1851), Бранко Радичевић (1824–1853), Ђура Јакшић (1832–1878), Јован Јовановић Змај (1833–1904), Јаков Игњатовић (1822–1889), Лаза Костић (1841–1910), Стјепан Митров Љубиша (1824–1878), Лукијан Мушицки (1777–1837), Сима Милутиновића-Сарајлија (1791–1847), Јован Рајић (1726–1801), Љубомир П. Ненадовић (1826–1895), Милица Стојадиновић Српкиња (1830–1878), Светозар Милетић (1826–1901). Знатно је већи број данас заборављених имена оних који су у време стварања били познати, а чија дела траже да буду споменути: романописац и новелиста Богобој Атанацковић (1826–1858), педагог и песник Лазар Бојић (1791–1859), лекар, књижевник, секретар Матице српске, уредник Летописа и професор Новосадске гимназије Јован Ђорђевић (1826–1900), песник, архимандрит манастира Крушедола Никанор Грујић (1810–1887), песник, министар правде Јован Илић (1823–1901), лекар и песник Милан Јовановић Морски (1834–1896), филозоф, теолог и песник, професор Велике школе у Београду и министар просвете Милан Кујунџић Абердар (1842–1893), песник Ђорђе Марковић Кодер (1806–1891), писац и сакупљач народних пословица, правник и сенатор у Пешти Јован Мушкатировић (1743?–1809), филозоф и есејиста Урош Миланковић, алијас Светољуб (1800–1849), књижевник и преводилац Павле Соларић (1779–1821), писац и калуђер Вићентије Ракић (1750–1818), лекар и писац Ђорђе Натошевић (1821–887), лекар, књижевник и просветитељ Јован Стејић (1803–1853), књижевник и правник, први председник Матице српске Јован Хаџић, алијас Милош Светић (1799–1869), песник и политичар Јован Суботић (1817–1886), публициста и историчар Данило Медаковић (1831–1908), етнограф и писац Милан Ђ. Милићевић (1831–1908), књижевни критичар, преводилац и приповедач Коста Руварац (1837–1864), и још многа друга сабрана у регистру аутора.

Име Петра Аси-Марковића (1770–1844), писца, преводиоца и добротвора, који је својим целокупним делом помагао да књига, пре свега уџбеник, што лакше стигне до читаоца, не звучи познато данашњем читаоцу. Подсетимо да је он давне 1803. у Будиму објавио прво дело код Срба о Ромима Стематографија сирјеч описаније началнога присхожденија Циганов мађарских с неким приповедками, и да му је остала неостварена жеља да у Угарској отвори библиопол, како је називао књижару.

У каталогу је побројано преко тридесет наслова Лукијана Мушицког, песника завидног образовања. Издвајамо Азбучник плашчански објављен у Карловцу 1829, дело које не бележе наведени извори. Пажњу привлачи и име песникиње Јевстахије Арсић (1776–1843), тј. њено дело Полезнаја размишленија о четирех годишних временех, Будим 1816, са којим почиње изучавање метеорологије код


нас. Не треба заборавити ни име Јеремије Обрадовића Караџића (1814–1888), песника, публицисту који је слеп путовао Србијом и растурао књиге. У каталогу је, уз друга његова дела, Богиња љубави, Београд 1859, књига коју не бележе наведени извори.

У каталогу су побројана дела уваженог лингвисте, Вуковог саборца, Ђуре Даничића, у преко педесет записа. Уз његово име само онима који се баве изучавањем српског језика име Саве Мркаља има право значење, а његово дело Писмо и две пјесне, Беч 1821, објављено као додатак Новинама србским, подсећа да је реч о правој реткости, коју не бележе извори.

Заборав је прекрио име песника Васе Живковића (1819–1891), пароха у Панчеву, али се памте његове родољубиве песме: Оро кликће са висине и Радо иде Србин у војнике. По образовању правник, у души песник, он је умео да пренесе романтичарски дух свога времена у песме које су код савременика прихваћене готово као химна. У каталогу је заступљен песмом Осамнаести февруариј, Земун 1853. и Надгробном беседом Марији Драгичевић, Панчево 1866.

◙Постоје ствараоци који су делима прерасли границе своје домовине и време у коме су живели, који су снажно утицали на образовање и формирање стила интелектуалаца, уметника и људи слободног духа. Због њих се у књижевности 19. века јављају бројни преводи, прераде, посрбљавања. Наведимо само неке ауторе чија су дела преведена код нас, често само пар година након појављивања на културној сцени Европе: Џорџ Гордон Бајрон (George Gordon Byron), у преводу Аце Поповића, Волтер (Voltaire), у преводу Павла Берића и Давида Рашића, Јохан Волфганг фон Гете (Johann Wolfgang von Goethe) у преводу Јована Рајића и Дамјана Павловића, Николај Васиљевич Гогољ у преводу Ђорђа Поповића, Данијел Дефо (Daniel Defoe), у преводу Емилијана Лазића, Чарлс Дикенс (Charles Dickens), у преводу Елодије Мијатовић, Александар Дима (Alexandre Dumas), у преводу Милана Рашића и Љубомира П. Ненадовића, Виктор Иго (Victor Hugo), у преводу Ђорђа Поповића, Хомер (Homeros) у преводу Петра Демелића Панјевског, Вилијам Шекспир (William Shakespeare) у преводу Аце Поповића Зуба и Милоша Зечевића, а дела Михаила Јурјевича Љермонтова српском читалишту представили су 1863. Ђорђе Поповић и Јован Јовановић Змај.

Као преводиоци, уз претходно поменуте, појављују се још многи аутори. Подсетимо, у каталогу је присутан Ђура Даничић преводима Живот светога Симеона и светога Саве од Доментијана, и преводом Приповијетки из Старога и Новог завјета, Лаза Костић са преводом Едварда Џорџа Литон Булвера (Edward George Lytton Bulwer). Овом низу имена европских аутора прикључује се знатан број данас мање познатих, најчешће из немачке књижевности. Тако је Аугуст фон Коцебу (August von Kotzebue), немачки драмски писац из друге половине 18. и са почетка 19. века, данас мало познат, у каталогу представљен преводима Михаила Витковића, Јоакима Вујића и Аврама Мразовића.

Појавом Вука Стефановића Караџића на културној сцени Европе покреће се духовна обнова и морални препород у српској књижевности. Поприште је Беч,


царска престоница и центар свеколиких дешавања, политичких и културних. Ту је у Штампарији бечких мехитариста 1814. објављена Вукова Писменица сербскога језика и Мала простонародна славено-сербска пјеснарица, а 1818. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима, дела којима је утемељен Вуков рад и ојачано буђењу националне свести. Године 1821. као додатак Новина Србских у Бечу су штампане Народне српске приповијетке, а у наредним годинама, 1823–1824. у Лајпцигу светло дана угледале су у три књиге сакупљене Народне српске пјесме. У истој штампарији Брејткопфа и Ертла, као и претходно, 1824. у Лајпцигу су штампани Огледи Светог писма на српском језику.

У Бечу је 1827. у штампарији Јерменског манастира Вук штампао Први Српски буквар, књижицу на седамнаест страна, данас тако ретку, сачувану у Библиотеци Матице српске у једном примерку. Исте године у Будиму објављено је и Житије Ђорђија Арсенијевића Емануела, Вуково дело о руском императорском генерал-лајтнанту, а следеће године у истој штампарији објављено је још једно Вуково дело, као паралела претходном, Милош Обреновић, књаз Сербије или Грађа за српску историју нашега времена.

Српске јуначке пјесме и Народне српске пјесме, књига четврта, скупио је и на свет издао 1833. у Бечу „Јадранин из Тршића, а од старине Дробњак из Петнице философије доктор и учени друштва Санктпетебускога вољнога љубитеља Руске Словесности, Краковскога, Тирингско-Саксонскога за истраживање отач. Старине и Гетингскога Краљевско член кореспондент и бивши президент славнога магистрата наије и вароши Београдске“, како се у маниру 19. века културној јавности представљао Вук Стефановић Караџић. Раздобље које је потом следило било је наставак Вуковог рада на сакупљању и представљању народног блага. Ометан, нападан, омаловажаван, болешћу и породичним недаћама погођен већ времешан Вук ипак није посустајао. Народне српске пословице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи Вук је штампао 1836. на Цетињу у Народној штемпарији, а Српске народне пјесме у новом, допуњеном издању, штампао је у три књиге, 1841, 1845. и 1846. у штампарији јерменскога манастира у Бечу. О Вуковој борби за просвећеност и о противницима које је пером савладавао говоре Одговор на ситнице језикословне Г. Ј. Хаџића – М. Светића, Беч 1839, Вуков одговор на Утук Г. М. Светића, Беч 1843, и Вуков одговор на лажи и опадање у Србскоме улаку, Беч 1844. Конзервативни грађански и црквени угледници узмакли су након две деценије дуге Вукове борбе за реформу писма, а дужина и беспоштедност ове борбе говоре колико је ово била много више но само борба за језик, био је то мисионарски задатак који је обавио Вук Стефановић Караџић.

На темеље свог дугогодишњег рада Вук је поставио превод Новог завјета господа нашега Исуса Христа у Бечу 1847. и тиме указао на богатство српског језика, на способност да се њиме говори о метафизичким појавама и да се искаже духовност народа. Превод Новод завета је од огромног значаја за културу српског народа, њиме је постала нераскидива веза Срба са осталим хришћанским светом.

Вук Стефановић Караџић, етнограф, лексикораф, филолог, реформатор српског језика, олакшао је пут самоспознаје генерацији која је пристизала. Историјске


1847. у Будиму је објављен Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића и најављена победа Вукове борбе за афирмацију народног језика и књижевности. Потврду Вукове борбе донело је штампање Горског вијенца црногорског владике Петра Петровића Његоша. Исте године објављене су Песме Банка Радичевића. Све три књиге, Нови завјет, Горски вијенац и Песме штампане су у истој штампарији јерменског манастира у Бечу. Исте године, у Београду 8. маја са сагласношћу Совјета донет је и штампан на једанаест страна, а у Библиотеци се налази у једном примерку, Устав Дружтва србске словесности. Објављивањем овог документа правно је регулисана делатност установе која ће каснијом трансформацијом кроз Српску краљевску академију прерасти у Српску академију наука. Настала у бурним временима и њена је улога у токовима историје српског народа бурна, говори увек о временима и људима који омеђавају тај ток.

Каснији рад Вука Стефановића Караџића кретао се пртходно назначеном линијом. За Вукова живота Нови завјет прештампан је 1857. и 1864, у Каталогу је и издање из 1867, Вукова полемика Господину са два крста објављена је у Бечу 1848. као одговор на критику Аврама Петронијевића. Српске народне пословице поново су објављене 1849, у истој години објављен је у Бечу и Ковчежић за историју језика и обичаје Срба сва три закона, у Каталогу су Српски рјечник из 1852, Српске народне приповијетке 1853, Примјери српско-славенскога језика, Беч 1857, Правителствујучи совјет сербски за времена Кара-Ђорђијева или Отимање ондашњијех великаша око власти, Беч 1860, Одбрана од ружења и куђења, Београд 1861, Српске народне пјесме 1862, 1865, Српске народне пјесме из Херцеговине, Беч 1866. и Живот и обичаји народа српскога, објављени у наклади Ане удове В.С. Караџића 1867.

Природне науке код Срба утемељене су током 19. века. За припрему наставног кадра основане су Карловачка гимназија 1791, Велика школа у Београду 1808, Новосадска гимназија 1810, сомборска Препарандија 1817, и београдски Лицеј 1838. Школе за основно описмењавање отворене су у свим важнијим трговачким центрима.

Утемељење наука пратили су уџбеници, у почетку су то преводи књига на страним језицима из познатих културних центара Европе, а затим су то ауторска дела писана од стране професора поменутих школа, који су се образовали у Бечу, Пешти, Паризу, Лондону и у осталим великим градовима. Тако је архимандрит манастира Свети Ђорђе у Банату и природњак Павле Кенгелац образован у Халеу, Лондону, Паризу и Петрограду, већ 1811. у Темишвару објавио Јестествословије, дело из области биологије. Учитељ Пантелејмон Михаиловић 1818. је у Будиму штампао Енкиклопедију или Краткое описаније свију наука, роду и отечеству своме. Исте године у Будиму објавио је архимандрит манастира Раковца Прокопије Болић Словар виноделца, а њему је претходио 1816, такође у Будиму, Совершен виноделац. Споменимо само понеке: Обшчеполезна и лагковразумителна поученија о одбранителним средствама противу пламена у великом пожару за потребу помпиера (огнегаситеља) Јована Алдинија (Giovanni Aldini), Будим 1836, Воћњак или проста тајност природе откривена у време јестива свежег


воћа, млоги воћија, које се по Европи восточној и западној Индији и прочим Азије, Африке и Америке пределима наоде, превод са италијанског Јевтимија Петровића, Београд 1840, Основне черте равне и сферичне тригонометрије про фесора Емилијана Јосимовића, Београд 1854, Опис минерални вода и њино упо треблење ваобште а понаособ лековити вода у Књажеству Србији до сада по-знати Емериха Линденмајера (Emerich Lindenmayr), Београд 1856, Поњатија о телеграфу професора крагујевачке полугимназије Крунослава Јосифа Весе-лића, Београд 1859, Пчелар Филипа Ђорђевића, Нови Сад 1860, исте године Грађанска архитектура и грађење путова и Начела више математике професора Јосимовића, Хипологија, наука о коњима професора и ветеринара Јована Геца, Београд 1862, Кратко наставленије за службу у пољу, по упутству за аустријску војску превод са немачког од Љубомира Узун-Мирковића, капетана и ађутанта књаза српског, Београд 1864, Аналитични план великих ратних комбинација, политика рата и философија војена генерала барона Анри Жоминија (Henri Jomini), превод коњичког официра Младена Ненадовића, Београд 1865, исте године у Београду Хемија др Милана Јовановића Морског. Током следеће 1866. године од истог аутора, Милана Јовановића Морског, објављена је Дијететика, а затим у истој години следи низ дела: О укидању смртне казне Бернера Алберта Фридриха (Berner Albert Friedrich), превод Милана Дамјановића, Београд, Физика за женскиње Емилијана Јосимовића, Наука о геометријском цртању Драгутина Јовановића, Београд, Минералогија Јосифа Дусла, професора шабачке гимназије, Београд. У години 1867, са којом се овај каталог завршава, објављено је у Београду Објаснење предлога за регулисање оног дела вароши Београда што лежи у шанцу Емилијана Јосимовића, а у Новом Саду од учителја Димитрија Јосића „за зрелију младеж српски писана“ појавила се, као одговор на питања из астрономије, књига Како је у Месецу?.

Појављивању књиге претходило је сакупљање пренумераната, односно прет-платника, често дуготрајно и неизвесно. Након завршеног штампања следило је њено растурање, тј. продаја, такође непредвидивог исхода. Књига је у по-четку продавана трудом књижара ходаоца, који су путујући продавали књиге и проносили глас о њима. У Каталогу се из записа сазнаје да ли је за књигу било пренумераната, а сам попис пренумераната говори о броју и о сталежу читалачке публике. Данас овај податак служи као полазна тачка историчарима књижевности у многим истраживањима. Међу првим књижарима спомиње се Глигорије Возаревић у Београду и Дамјан Каулициј (1760–1810) у Новом Саду, који уз продају својих издања врши и продају књига приспелих из Русије.

Књига је у то време, поред основне намене да описмени и образује, имала вишеструку улогу, не само својим садржајем но и формом. Књига је вредан поклон, нарочито њено прво издање. Врло често угледала је светлост дана „иждивенијем и трудом“ имућних припадника грађанске елите. То је за многе био најбољи начин да искажу захвалност, одају почаст, најаве или покрену неки значајан културни догађај. Посвета у књизи писана је бираним речима, графички и стилски дотерана, на листовима који претходе самом делу. Данас то можда изгледа као претеривање, али засигурно добро илуструје време од кога


смо се само наизглед одмакли. У посветама и захвалницама има неизбрисивих трагова о нашој културној баштини. Посветом и списком пренумераната на четрнаест страна, где су уз лична имена наведени и називи места, (истакнимо само познатије – Задар, Книн, Дрниш, Шибеник, Скрадин, Котор, Дубровник, Цавтат, Трст, Перој у Истри, Митровица, Рума, Београд, Ужице, Сарајево, Тузла, Мостар, Будва, Беч) послужиће као илустрација следећа књига: Девојчица како треба да се изобрази, Беч 1856, књига коју је преводилац и приређивач Ђорђе Николајевић, протопрезивитер у Дубровнику, посветио Анети Опуић из Трста. Посвета гласи овако:

Многопочитаема Госпоја Анета!

Истина, да Ви од Вашега срца женскога порода неимате, но при свем том, свакој Србској Девојчици толико добра и среће желите, као својој собственој кћери. И баш да би самим делом пред светом осведочили, колико ји љубите, и у свом ји нежном срцу носите, дозволили сте ми преко Вашега драгог Господина Риста, да ову књигу, посвећену Вашему Имену, што прие издам, не за другу сврху, но да се с њом окористе и усреће, колико се боље може, Србске Девојчице, Супруге, и Матере. Ја вас молим и унапред, све докле живи будете, и докле Вас Бог у том срећном стању уздржати благоизволи, да се у Вашем милостивом срцу и благој нарави непромените, но да Србским кћерима, особито сиротама, права и душевна мајка останете, као што је и Ваш Супруг сиротињски пријатељ. Живите на дику Дубровчана, међу којима сте се родили, а на утеху Србскога рода, кои из свега срца љубите.


1. Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Београд 1987.

2. Лазар Плавшић, Српске штампарије, Београд 1959.

Кључне речи: каталог, књиге, 19. век, Матица српска, Библиотека Матице Српске.

Јасна КарталовићО књигама у каталогу Српске књиге Библиотеке Матице српске 1801–1867

Резиме

Рад је приказ тротомног каталога Српске књиге Библиотеке Матице српске 1801–1867, у коме је пописано преко пет хиљада књига Библиотеке Матице српске из наведеног временског интервала. Због изузетног значаја који је 19. век имао за српску културу, ово је и покушај да се то раздобље кроз кратке осврте на истакнутије ствараоце и њихова дела приближи данашњем читаоцу.


Jasna KartalovićAbout the Books in the Catalogue Serbian Books in Matica Srpska Library 1801–1867

Summary:

The paper is a survey of the three-volumed catalogue of Serbian Books in Matica Srpska Library (Srpske knjige Biblioteke Matice srpske) having over fi ve thousand books of the Matica Srpska Library from the mentioned time interval. Because of the exceptional signifi cance which the 19th century had in Serbian culture, this is also an attempt to approach today’s reader with this period, through short review of famous authors and their works.Key words: catalogue, books, 19th century, Matica Srpska, Matica Srpska Library

Европска математика у светлу Фонда старих ретких књига Градске библиотеке у Суботици 155

Рита Флеис, библиотекар Суботица, Градска библиотека

ЕВРОПСКА МАТЕМАТИКА У СВЕТЛУ ФОНДА СТАРИХРЕТКИХ КЊИГА ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У СУБОТИЦИ

Фондови старих и ретких књига попуњавају се најчешће набавком понуђених књига, стога њихови предметни каталози не могу да се планирају. Те прилике верно дочарава и начин инвентарисања, односно смештања књига у фонд Градске библиотеке у Суботици, наиме, нумерус куренс. Теме су веома различите и многобројне. Ипак, њиховом анализом могу да се успоставе тематске целине као наглашене, но никако не и издвојене колекције књига, тим пре што се оне тематски и преклапају. Да илуструјем, опште познато Свето писмо по теми спада у религију, социологију, историју, књижевност, филозофију, филологију, језикословље, етнографију, географију и теме још нису исцрпљене. Оно се у специјалном случају библиотечког примерка може изучавати још и у погледу издавача, штампарије, материјала, посесора и многих других њему својствених библиографских познаница.

Књишка продукција сакупљена у Фонду старих и ретких књига Градске би блио-теке у Суботици представља центре културе широм Европе, од градова Немачке и Холандије на северу континента, до градова Италије на југу, а исто тако и од великих културних центара Русије на источном делу Европе, до градова Француске на западу. Највећи број ових књига дакако је продукција културе Средње Европе, којој припадају све историјске државе којима је Суботица историјски и културно припадала, као и њиховим суседним државама. Фонд чува сећања на време када европски човек није слутио постојање америчког тла, па све до пред сам наступ двадесетог века, од инкунабула до 1867, период издавања књига технологијом штампања. Дакле, имамо овде директан додир људске мисли старе и пет стотина година, колико су старе наше најстарије инкунабуле. А мисао концентрисана на овај простор у различитим временима сведочи о познавању традиција људи које су од Градске библиотеке, као центра, много више, удаљених како просторно, тако и временски. Збирка, која се по различитим параметрима може ценити између шест и осам хиљада свезака (ту спадају и

УД

К 0

27.5

2:09

4(49

7.11

3)

094:

51(4

97.1

13)

156 Рита Флеис

дуплуми, фототипска издања, периодика), представља праву ризницу извора података о материјалној култури историјског континуума управо дефинисаног простором и временом, што је драгоцен узорак за изучавање културне антро-пологије. Колико је потенцијал овог историјског и антрополошког узорка велики, илу-строваћу на примеру теме математике, теме од које на први поглед лаик не очекује значајне резултате. Наиме, показаћу место и улогу математичких наука у европској култури у периоду од инкунабула у време штампане књиге, монографској и периодичној грађи у Фонду старих и ретких књига Градске библиотеке у Суботици. Фонд броји преко сто монографских публикација и периодике математичког садржаја. Неке од њих су сасвим очекивано вишетомне. Има овде приручника, уџбеника, расправа, примењене математике, нумеричких таблица и слично. Писане су на званичним језицима админинстрације, на латинском и немачком, али и народним језицима, мађарском, српском, који су и сами временом постали званичнима.

Библиотека може да се похвали да у својини има универзитетске уџбенике Адама Риса и Фризија Геме, два чувена математичара шеснаестог века. Адам Рис (Adam Ries) је био професор математике на универзитету у Алтдорфу (Altdorf) близу Нирнберга. За разлику од тадашњих обичаја, Рис је обучавао своје студенте аритметичкој операцији дељења, коју нису познавали чак ни тадашњи европски научници. Фризије Гема је издао књигу Arithmeticae practicae methodus facilis (1540), што у преводу значи: Лака метода практичне аритметике. И он је поучавао дељењу. Фризије, као што му и име каже, живео је у Фризији, на територији данашње истоимене холандске покрајине. Обојица су припадали новом хришћанском покрету, протестантизму. У то време, протестанстски универзитети ширили су Европом математичко учење преузето од арапских математичара преко Италије. А Градска библиотека у Суботици има и следеће сведочанство о том новом покрету у науци, наиме уџбеник Ђерђа Маротија из Дебрецена Arithmetica, vagy számvetésnek mestersége, mellyet írt és közönséges haszonra, főképen a Magyar Országon előfordulható dolgokra alkalmaztatván kiadott. - Debretzen : Margitai István, 1763 (Аритметика, односно занат писања бројева, који је за опште потребе издат, а посебно ради примене на ствари које се могу десити у Мађарској-Дебрецен: Иштван Маргитаи, 1763). До тада обичај је био да се поучава половљењу и трећињењу, а од њих се у Европи ширио обичај поучавања дељењу било којим бројем.

У погледу антропологије значајно је и то што су уџбенике почели да пишу народним језиком. Фонд старих и ретких књига Градске библиотеке у Суботици их има из различитих времена и различитих издања.

Многе су примене математичких знања за које је потребан велики број тачних бројних података. За то су издавана помоћна средства, на пример табеле, логаритамске таблице. Градска библиотека међу старим књигама има их од три


различита приређивача: Бригсове, који се и данас штампају за ђачке потребе, Јурја Веге из Словеније и Чарлса Бабиџа из Британије. Бабиџ је проверио таблице својих претходника, те имајући у виду практичну употребу таблица, скратио је број децимала логаритамских вредности.

Математичке дисциплине нису одувек тако дефинисане и подељене као данас, што је свакако последица појимања броја. У монографији Elemi mennyiségtan, Pozsony, 1842. на страни 2 налазимо следећу дефиницију количине: „a mennyiséget néha bizonyos tárgyról mondjuk ki, a’ midőn is azt ’egyitett nek’ (quantitas concreta) nevezzük; néha pedig minden tárgy nélkül élünk vele, és ekkor azt ’elvontnak’ (quantitas abstracta) hivjuk. P.O. a’ ’7’ elvont;, ’hétnap’, ’három ember’ pedig egyitett mennyiség.“ Односно, у преводу: „Количину некад о неком предмету казујемо, када ју 'сједињеном' (quantitas concreta) називамо, међутим, понекад је користимо без икакивог предмета и тада ју називамо мисаоном (quantitas abstracta). На пример, 'седам' је мисаон, 'седмица', 'три човека' напротив је 'сједињен'.“ И мада у предговору аутори наводе ту јасну разлику у појмовима, редовито срећемо математичку литературу, у којој се уз чисту математику обрађују области у којима се математика примењује, наиме аерометрија, хидраулика, оптика и друге области, данас редовито третиране као области физике. Таква је монографија Anleitung zur Mathematik. Wien, MDCCXXXXVI. Њени томови носе следеће поднаслове: Erster Theil. Arithmetik und Algebra; Sechster Theil. Optik, Dioptrik, und Katoptrik и тако даље,односно, у преводу: Први део. Аритметика и алгебра. Шести део оптика, диоптрика и катоптрика.

Периодика такође пружа занимљив увид у однос друштва према науци, овога пута са посебном нагласком на математици. Раније поменути Чарлс Бабиџ из Велике Британије (Charles Babbage) залагао се за конструисање покретне машине за рачунање. Колико је пројекат био велик, видимо из посредног сведочанства Tudománytár (Ризница науке; у мом слободном преводу), 1843, ' Babbage számoló mozgonya’ (Бабиџов покретни калкулатор; у мом слободном преводу), стр. 151-228.. Занимљиво је да се потребне инвестиције пореде са улагањима у Ватову парну машину средином 18.века. Дакле, јасно је било и тада да је такав изум од опште користи. Надаље, видимо да се у области, у којој доминира категорија количине, покушавају изнаћи слична помагала за убрзавање и олакшавање рада као у области писања. Да је настојање било сталан процес и да је свест о томе стално постојала, доказује нам чињеница постојања помагала све до данас модерних рачунара.

У Фонду старих и ретких књига налазимо класичан извор знања, Еуклидову математику, приређену од два издавача. Један од њих је Јохан Фридрих Лоренц (Johann Friedrich Lorenz), који је дело превео са грчког на немачки. Други је Кристофер Клавије (Christopher Clavius), чувени језуита, кога су звали Еуклидом 16. века, обојица пореклом из Немачке. Еуклидова геометрија је вековима била основна литература за изучавање геометрије. Клавијева потиче из времена ренесансе и хуманизма. Њен посесор је Андрија Дудић, савременик самог приређивача, један од највећих хуманиста свога доба, родом из ових крајева,

158 Рита Флеис

угледан у Мађарској. У овој књизи сусрећемо два идејно сукобљена правца тадашње светске културе, две ерудите образоване на истом, медитеранском поднебљу. Занимљиво је да пред крај живота обојица су се повукла из јавних кругова задржавајући своје хумане идеје у својој приватности.

Свест о богатсву, које људски род скупља у свим својим делатностима, увек се чува у неком облику, било у митовима и легендама у разним облицима усмене књижевности, било по архивима и библиотекама у облику регеста и енциклопедија. О тој истој свести сведочи монографија Régi tudós világ históriája... Budai Esaiás, Debreczenbenn, MDCCCII. (Историја старог научног света', Есаије Будаија, Дебрецен, 1802. У њој су енциклопедијски набројане све цивилизације до њој савремене, те у свакој цивилизацији сви културни радници са својим доприносима и то набројанима по области делатности. Међу њима се налази и математика и сви помена заслужни математичари.

Из података, о којима математичке монографије Фонда старих и ретких књига сведоче, јасно се види да у историјском периоду од првих штампаних књига све до пред праг 20. века, питање математике зависи од много чинилаца у друштвеним кретањима. Премисе, које пружају различите религије у датом тренутку, одређују однос према материјалу, који на први поглед уопште нема никакве везе са њом, као што је случај са аритметичком операцијом дељења. Новчане прилике у друштву дефинитивно одређују моћ истог друштва да из своје продукције издвоји материјална средства и намени их одређеним циљевима, наизглед непродуктивнима, као што је научно истраживање. Надање, масовност знања зависи и од комуникативних околности у друштву, наиме, ако је материјал приближен народним језиком, биће много пријемчивији. Најзад, свест о вредностима поседовања методологије рада засноване на анализи количинских односа доприноси већем квалитету живљења. Нарочит моменат у култури је поново свест, овог пута о вредности културних добара које је човечанство створило и чувало.

Током свог рада у Фонду старе и ретке књиге сазнала сам да су мишљења о друштвеном положају природних наука, тако и математике, веома различита, углавном непримерена стварном стању. Како би библиотека извршавала и извршила своју васпитну улогу у процесу информисања и едукације на свој специфичан начин, настојим да овај прилично изоловани фонд, изолован како због штива, тако и због вредности као споменика материјалне културе, приближим читаоцима, корисницима библиотеке, пре свега путем приказивања књишке грађе групама посетилаца, у првом реду ученицима.


1. Margitai István, Arithmetica, vagy számvetésnek mestersége, mellyet írt és közönséges haszonra, föképen a Magyar Országon elöfordulható dolgokra alkalmaztatván kiadott. - Debretzen : 1763.

2. Euklids Elemente, fünfzehn Bücher, aus dem Griechischen übersetzt von Johann Friedrich Lorenz, Halle, 1781.

3. Anleitung zur Mathematik. Wien, MDCCXXXXVI


4. Budai Esaiás, „Régi tudós világ históriája...“, Debreczenbenn, MDCCCII.5. Károly Babbage, А’ természetes számok logarithmai 1 töl 108000ig; London, s.a.6. Tudománytár, Babbage számoló mozgonya,str. 150-179, 1843, Bp.7. „Elemi mennyiségtan“, Pozsony, 1842. 8. Frisius Gemma, Arithmeticae practicae methodus facilis (1540)

Кључне речи: математика, математичке дисциплине, колекција књига, културна антропологија.

Рита ФлеисЕвропска математика у светлу Фонда старих ретких књигаГрадске библиотеке у Суботици

Резиме

Место и улога математичких наука у европској култури у време штампане књиге према монографској и периодичној грађи у Фонду старих и ретких књига Градске библиотеке у Суботици пружа широке могућности изучавања културне антропологије Европе од почетака штампампарске праксе до прага свеопште културне експанзије 20. века.

Rita Fleis European Mathematics in the light of Old and Rare Books Holdings of theCity Library of Subotica

Summary

The place and the role of the Mathematics in the European culture in the period of the printed books according to the monographical and periodical material of the Fund of Old and Rare Books of the Municipal Library in Subotica is a give to study the cultural Anthropology of the Europe from the beginning of printing till the threshold of general cultural expand in 20th century.

Колекције у Завичајној збирци Библиотеке Матице српске 161

Гордана Ђилас, библиотекар саветникНови Сад, Библиотека Матице српске

КОЛЕКЦИЈЕ У ЗАВИЧАЈНОЈ ЗБИРЦИБИБЛИОТЕКЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Појам, критеријуми за попуњавање Збирке

Библиотека Матице српске основала је 1954. године Завичајну збирку, и тиме постала прва библиотека у Војводини која је формирала фонд завичајног примерка књиге. Каталогизација завичајног фонда усклађена је са каталогизацијом првог примерка. Збирка, као и све завичајне збирке, укључује у себе све врсте грађе (штампане, рукописне, ефемерне, електронске и др.). Збирка је формирана с одређеним критеријумима и она је по својим обележјима и физички посебно смештена у оквиру укупног библиотечког фонда. Као колекција, у односу на укупан фонд, подразумева највиши степен поштовања критеријума за попуњавање, и једном унета публикација по правилу остаје у њој заувек. Помоћу система каталога Библиотека остварује узајамност свих делова библиотечког фонда. У појединостима, у каталогу се одржавају одређене специфичности које улазе у састав колекције. Нпр. везано за сваки појединачан примерак књиге она подразумева све врсте рукописних напомена, посвета, ex librisa, записа као и података о физичком стању одређеног примерка.

Ради што боље прегледности и информативности, а за разлику од уникатског примерка, формирани су бројни каталози: топографски, хронолошки, каталог издавача, географски каталог (по месту издања), каталог колекција, датотеке завичајних аутора. Начело равноправности свих језика који улазе у састав Збирке, огледа се и у овим врстама каталога. Завичајна збирка Библиотеке Матице српске је музејског карактера и попуњава се другим примерком.

Не само по слободном приступу информацијама, једнакости у приступу, бес платном коришћењу њених ресурса, него и по поштовању и уважавању разли читости друштва, историје, културе, традиције и тековина народа који живе на одређеном простору библиотека, као и библиографија „је облик у којем је и оличена и уобличена једна дотле разливена, оком и погледом необухватна стварност“1.

1 Душан Панковић, „Библиграфия Руснацох у Югославиї“, у: Библиотекарски годишњак Војводине, Нови Сад, 1990, стр. 60.

УД

К 0

27.5

4:90

8(49

7.11

)

162 Гордана Ђилас

Поштујући критеријуме територијалног, етничког, језичког, историјског и на-цио налног принципа, Завичајна збирка Библиотеке умногоме је одредила и фор мирала принципе за одабир књига, часописа, новина и осталог штампаног мате ријала, и у складу са историјским и културним местом Библиотеке Матице српске. Збирка је замишљена да буде најкомплетнија ризница српске књиге код нас (до 1919) и комплетна збирка књиге и периодике издате на територији Војводине (од 1919).

У састав Завичајне збирке улазе све српске књиге и листови издати од 1868. до 1919, дакле не само они који се односе на територију данашње Војводине. Што се тиче Мађара, Словака, Румуна, Русина, Хрвата, Рома, Немаца који живе у Војводини, Завичајна збирка окупља, чува, обрађује све књиге, листове и остале штампане ствари, а са данашње територије Војводине од 1919. О њиховим културним достигнућима сведоче и бројне колекције. Принципи одабира, обраде и смештаја исти су као и за српску књигу.

Такође, у састав Збирке улазе и све књиге које имају за тему Војводину или Војвођане, без обзира где су објављене или на ком језику су написане. Такође улазе и књиге које су штампане у Војводини до 1945. године, да би од 1945. у састав Збирке улазиле само књиге које су издали војвођански издавачи. Изузетак су публикације специфичне по својој опреми.

Као и књиге, у састав Збирке улазе листови на другим језицима само ако су издати на данашњој територији Војводине, без обзира на године. Исто тако у Збирку улазе и дела писаца који нису рођени у Војводини али су, неко време, у њој деловали као активни књижевници, научници, лекари... Реч је о Вуку Стефановићу Караџићу, Васи Пелагићу, Светозару Марковићу, Ђорђу Сп. Радојичићу, Стевану Раичковићу, Бериславу Берићу...

Доследна примена овако постављених принципа одабира у Завичајној збирци Библиотеке Матице српске увек се показује као изазов и захтева сталну и додатну пажњу библиотекара. На који начин ће библиотекар долазити до потребних информација, као и публикација, показаће не само време него и степен и мера систематског и организованог рада као и континуиране сарадње са библиотекарима других завичајних збирки.

Електронска обрада публикација

Када је 1989. године у Библиотеци Матице српске започела аутоматска обрада публикација, објединињене су каталошка и библиографска обрада књига. Систем каталога постао је каталошка и библиографска база, електронски и централни каталог. Истовремено са уносом података за основни фонд, започета је и каталошка обрада Завичајне збирке. Завичајна збирка Библиотеке Матице српске спремно је одговорила захтевима електронског начина обраде публикација. У време када је започета, електронска обрада публикација је имала развијену збирку, утврђен систем набавке публикација, њихову заштиту и смештај. Прецизност и доследност у примени правила почетна су тачка у којој се сусрећу потребе свих корисника електронске базе.


Завичајна збирка Библиотеке Матице српске је, преласком на електронски начин обраде, своје бројне каталоге (алфабетски каталог на свим језицима појединачно, топографски, каталог издавача, хронолошки, каталог колекција, каталог ликовног фонда, каталог уџбеника за основне и средње школе, каталог посебних збирки) прилагодила електронској бази Библиотеке. Она се по кон-цепцији каталога не разликује од електронског каталога Библиотеке Матице српске. Електронски каталог ујединио је и повезао све ове врсте каталога и тиме је проширена његова информативност у односу на класични, лисни каталог. С обзиром на чињеницу да је база претражива помоћу великог броја параметара, она је не само задржала него и проширила могућност да буде прегледна и доступна бројним аспектима претраживања. Алфабетски каталог, један од кљу-чних сег мената библиотечко-информационог система, најцеловитији је извор инфор мација који се консултује при попуњавању фондова, обради и коришћењу библиотечке грађе.

Посебне колекције у Завичајној збирци

У Завичајној збирци Библиотеке се као засебне целине чувају и издања Матице српске (пре формирања Завичајне збирке 1950. године најпре је била формирана збирка издања Матице српске), југословенских академија и Српске књижевне задруге. У Списку добрих књига за народне и за домаће књижнице из пера Васе Стајића, а који је издао Просветни одсек Матице српске 1921. побројани су азбучним редом аутори тих књига. Изузетак чине књиге Српске књижевне задруге које у азбучнику стоје под словом „С“, а тек унутар тог податка следи списак дела и аутора који су објавили у овој збирци. Сама колекција чинила се аутору довољном информацијом за квалитет понуђених књига. Списак је подразумевао и „борбу за добро, а против рђавога штива у нашем друштву“2, а привлачио је „велику пажњу књижница, читаоница, школа и друштава, па и многобројних породица“.3

Када је, 1978. године, купљена едиција Српски писци, дата је као целина на чување Завичајној збирци. Разлог за то била је чињеница да су издања ових институција, посебно када су настајале, у непосредној вези и са Библиотеком Матице српске.

Издања југословенских академија

У Завичајној збирци се, као посебна целина, чувају издања академија свих бивших југословенских република (до тренутка отцепљења) и Српске академије наука и уметности у Београду и Огранка у Новом Саду. Ова збирка засебно је смештена у магацину, попуњава се разменом или поклоном, а део старијег фонда набављен је куповином, поклонима или откупом. Пошто су се од самог почетка свог издавачког рада све академије углавном определиле за издавање

2 Васа Стајић, Списак добрих књига за народне и за домаће књижнице, Нови Сад, Просветни одсек Матице српске, 1921, стр. [2].

3 Душан Попов, Историја Матице српске : 4 део : 1918-1941, Нови Сад, Матица српска, 2001, стр. 227.


публикација по серијама и подсеријама, у том смислу су и сигнатуре које су формиране базиране на штампаном каталогу издања. Тако свака од серија има свој број, који је истовремено и numerus curens. Посебна издања Српске академије наука и уметности, дакле, у оквиру свог формата и текућег броја, носе ознаку 1. Тренутно је у Завичајној збирци преко 400 публикација само из ове серије и реч је о отвореној колекцији са јасном физиономијом и још се попуњава.

Издања Матице српске

Однос Матице српске и Библиотеке Матице српске условио је да и издања Матице српске имају посебан третман, а сигнатуром су одвојена од осталог дела збирке као и посебним смештајем у магацину. Наиме, поред тога што су сва издања Матице српске укључена у основну збирку, она се у Завичајној збирци чувају у још једном примерку, са посебним, хронолошким смештајем, тако да су сигнатуром везане све публикације које су изашле у току једне године, а у оквиру сигнатуре разврстане су по формату. Ако колекцију схватимо као ознаку, обележје једне духовне делатности којом се покушава практично уобличити једна идеја, у покушају да се на најбољи могући начин прикаже део историје, културе, науке или уопште свих аспеката живота једног народа или једне регије, онда су разумљиви напори за њеним што бољим осмишљавањем. Осветлићемо само један аспект везан за настанак посебних колекција и бригу о њима, у једном временском исечку:

Када је Васа Стајић, на седници Књижевног одбора Матице српске од 10. октобра 1945. године, покренуо проблем издавања књига, он је истовремено и предложио да се хитно изда „један низ наших класика“ како би се „задовољила велика потреба школског штива“. Ишло се у сусрет корисницима. Решено је да се издају дела Стевана Сремца, Доситеја Обрадовића, Ђуре Јакшића, Јакова Игњатовића, Симе Матавуља, Радоја Домановића... У колекцији под именом Старији писци објављено је 1946. године пет књига Ђуре Јакшића (поезија и проза), Лазе Костића, Бранка Радичевића, Јакова Игњатовића, а колекција је затворена 1947. године објављивањем Одабраних комедија Јована Стерије Поповића. Међутим, на наредној седници Књижевног одбора од 28. новембра 1945. године долази до измене издавачког плана јер се установило да се роман Поп Ћира и поп Спира Стевана Сремца који је увелико био већ у припреми за штампу, штампа у Београду. Живан Милисавац је саопштио да је при Министарству просвете сачињен општи план издавачке делатности у целој земљи и да је са њим у вези сугерисана издавачка делатност у Војводини и Матици српској, па би Матица требало да издаје научно-популарну литературу у малим свешчицама; књиге не репрезентативне, но јевтине, да се приликом издавања савремених писаца поведе рачуна о актуелној проблематици изнесеној у њиховим делима, а приликом превођења из страних књижевности да се ограничи само на превођење приповедака, не и романа. Након овог уплива државе у стварање издавачких, па самим тим и библиотечких колекција, Васа Стајић је предложио да Матица издаје књиге које би биле посвећене мање познатим писцима Војводине: Илији Огњановићу-Абуказему, Стеви В. Поповићу, Панти Поповићу и др. На наредној седници Јован Поповић коригује термине при измени издавачког плана тврдећи


да се не ради о општем плану, већ о извесној координацији у издавачкој делатности.

Књиге за народ

Једну од колекција у Завичајној збирци чине и Књиге за народ. Она је данас затворена колекција, тј. са издавањем ове серије књига завршено је са 161. књигом, 1932. године, после 47 година излажења. Занимљиво је истаћи озбиљност којом се приступило издавању ових књига и покушају да се осмишљеном издавачком политиком утиче на продукцију популарних књига, и по квалитету и по квантитету, али и на писце – да усмере пажњу на потребе овог програма. Не треба сметнути са ума ни да је то покушај да се образује и развија у културном смислу народ који је живео у туђој држави, Аустро-Угарској.

Пре формирања ове целине осврнућемо се на неколико покушаја који јој претходе или теку паралелно са њом или су покренуте у другим местима. Вреди приметити четири књиге које на својој насловној страни имају синтагму Књига за народ а које су изашле из Платонове штампарије у Новом Саду 1869. и 1870. године. Ознака колекције није јасно дефинисана пошто се податак о њој налази на насловној страници, али је нумерисана, и садржајем књига упућује на тематску целину (наслови књига су Стеван Немања I велики жупан србски – књ. 1, није потписан аутор, Свети Сава први српски архијепископ и просветитељ народни – књ. 2, аутор Александар Сандић, Михаило М. Обреновић III. кнез српски – књ. 3, аутор Александар Сандић, И. И. Срезњевскога Живот Вука Ст. Караџића – књ. 4, преводилац са руског Александар Сандић) тако да може промаћи каталогизатору да је уврсти у колекцију и на тај начин каталогизује. У издању Књижарнице Михајла Милановића у Сарајеву, 1903. године назив колекције се не налази на корицама књиге, већ је у књизи (Михајло Милановић – Калуђер), док се 1911. године сам Тихомир Остојић јавља као издавач књиге Живот Доситеја Обрадовића, која на врху насловне стране носи ознаку Књига за народ. У Панчеву1935. године, као поднаслов, али нумерисан попут колекције, стоји Књига за народ на књизи Грујице Аџемовића Златна књига.

Програм издавања ових књига под називом Програм „Књига за народ“, усвојен је 1885. године, док је још 8. и 9. септембра 1884. године на седници Књижевног одељења Матице српске којом је председавао Ђорђе Натошевић одлучено да се новац Коњовићеве задужбине употреби за издавање Књига за народ. Идеја Ђорђа Натошевића о „народном просвећивању и мишљу како да Матица српска учини нешто на том плану“4 остала је у основи ове едиције до краја њеног излажења. Један од ретких противника идеје да се новац из задужбине Петра Коњовића користи за штампање овог типа књига био је Александар Сандић. Живан Милисавац види зачетке ове едиције чак у чланку Константина Пејичића Справа за план к сербско-народном благостаојанију5, из 1833. године.

4 Живан Милисавац, Историја Матице српске. 3 део : 1880-1918, Нови Сад, Матица српска, 2000, стр. 64.

5 Константин Пејичић, Справа за план к сербско-народном благостојанију, у: Летопис Матице српске, год. 9, књ. 34, св. 3, 1833, стр. 143-149.


О њима је у Матици српској одржана и конференција 24. септембра 1902. године, а реферисао је Тихомир Остојић, референт Редакционог одбора. Очи јавности биле су упрте у њу.

У тексту Матица српска и организовање друштвеног просвећивања у Војводини, објављеном у Летопису Матице српске, у тристотој књизи, 1921. године Васа Стајић је указао на чињеницу да нови реформаторски талас који је у Матици кренуо 1899. године није био задовољан књигама из ове серије, па је поново путем те серије покренуо питање популарисања књиге, сматрајући да је Матица позвана да поведе акцију за културно просвећивање (групу су сачињавали Тихомир Остојић, Станоје Станојевић, Милутин Јакшић и Јован Радонић). Реформисти су 1902. и 1903. године одржали две конференције о Књигама за народ, а 1912. основан је Збор за друштвено просвећивање и Књиге за народ (и то није први пут да се у Матици формира специјалан одбор за издавање ових књига). Прва седница овог збора одржана је тек 26. марта 1913. када је решен и проблем организоване продаје књига – што је уродило успехом.

Са којом озбиљношћу се приступало издавању ових књига сведочи и извештај о раду Књижевног одељења, за 1919. годину. Расправљало се како да Књиге за народ буду што актуалније по садржини, што боље по изради и што згодније за народне масе. Ради књига економске садржине решено је да се сазове анкета стручњака за економију у споразуму са Савезом српских земљорадничких задруга. Ради књига из хигијене сазвана је анкета лечника; за дечје књиге анкета стручњака за дечју књижевност.

О Реформи књижевних издања Матичиних писао је и Милутин Јакшић, 1927. године, осврћући се и на програм издавања Књига за народ. Свестан је да ће се књиге куповати и у време привредне кризе, и ево једне од њених најплеменитијих мисија: ако буде пружала помоћ од зла6. На примеру ове колекције можемо видети колико је времена, труда и енергије потребно уложити у један добро организован систем књига са одређеним садржајем. И на крају остаје неизвесност колико је то успешно обављен посао. Ако су аутори оваквог концепта имали сумње, и поред најбоље воље и максималног труда, колекцијаСрпска књижевност у сто књига је био пун погодак.

Српска књижевност у сто књига

По свом саставу колекција може бити отворена (она која наставља да се развија и попуњава) и затворена (она чије је формирање завршено). У Завичајној збирци чува се на десетине отворених и затворених колекција. Ранијим начином сиги-нирања, до преласка на електронски начин обраде публикација, свака од тих колекција добијала је своју сигнатуру, а у оквиру те сигнатуре растући број, тако да су оне и данас на тај начин смештене у магацину. Свака од њих има своју историју, своју улогу и своје место у оквиру колекције којој припада, а ако библиотеку схватимо као аналогну животу, онда и своје место у животу и култури одређеног народа или њеног корисника.

6 Милутин Јакшић, Реформа књижевних издања Матичиних, у: Летопис Матице српске, год. 101, књ. 313, 1927, стр. 72.


У новембру 1957. изашло је из штампе првих пет књига из библиотеке Српска књижевност у сто књига. Матица српска је заједно са Српском књижевном задругом обећала да ће „у два кола годишње од по пет књига, дакле у раздобљу од десет година са десет књига годишње, објавити, у добром избору и солидној техничкој опреми, у сто томова целокупну српску књижевност од најстаријих времена до данас“.7 Био је то један од највећих и најзначајнијих послератних издавачких подухвата код нас, а књиге из ове колекције и данас красе многе домове и преносе се на наредне нараштаје. Њихова вредност није застарила а вероватно ће у даљој будућности још добијати на вредности. Можемо само да кажемо да у времену када је настајао, није постојао истородан еквивалент оваквој врсти националних пројеката.

Уређивачки одбор (Иво Андрић, Живојин Бошков, Војислав Ђурић, Младен Лесковац, Душан Матић, Живан Милисавац, Борислав Михајловић Михиз, Бошко Петровић и Живорад Стојковић) гарантовао је, данас видимо, да су књиге опремљене предговорима и коментарима, биографским подацима о писцима и најважнијом библиографијом њихових радова и литератури о њима. У овој краткој и језгровитој белешци стоји да картотека претплатника ове библиотеке обухвата хиљаде и хиљаде страница са именима људи широм тадашње Југосла-вије и разних образовних и професионалних структура. Од објављених једанаест кола чији је укупан тираж 500.000 примерака, првих девет кола било је 1963. године потпуно распродато. Мањи део тиража повезан је у кожу и намењен „већим библиотекама и установама“.8

Проблемска ситуација

У садашњем технолошком друштву повећана је и улога библиотека у инфор-мационом обезбеђивању грађана и формирању информационе културе личности. У том контексту заслужује пажњу питање о попуњавању збирки у библиотекама. Проблем комплетирања фондова новим књигама, ако би се до краја поштовали принципи његовог организовања, једно је од најважнијих, и приоритетних питања, сагласних са повишеном улогом библиотека у савременом друштву. Укључивањем осталих библиотека, могло би се у догледно време размишљати у правцу размене информација. Ова размена подразумевала би формирање заједничке базе информација о заједничким потребама за набавком неке публикације.

Библиотека Матице српске прима обавезни примерак штампаних ствари са територије Војводине од 1972. године у десет примерака. Завичајна збирка Библиотеке попуњава се једним од десет. Тако се у идеалној опцији решава проблем њеног попуњавања текућом издавачком продукцијом. Законским регулисањем добијања обавезног примерка Србије и Војводине начелно је решено оно што се код нас стално понавља као тачка у којој се сусрећу проблеми око набавке и попуњавања фонда свих библиотека. У његовом би решавању могла

7 „Српска књижевност у сто књига“, у: Билтен Матице српске, год. 1, бр. 1 (јануар 1963), стр. 13.8 Исто, стр. 13.


да послужи и глобална мрежа информација, потреба да се у општој поплави информација и брзих промена адекватно реагује.

Попуњавање празнина у Збирци за старији период, као и празнина које су настале нарочито у протеклој деценији, а условљене су економском кризом, малим тиражима и непоштовањем законских регулатива о обавезном слању штампаних ствари, показује се као континуиран и систематски посао. При томе је и свака библиографија, која као поље свога интересовања има аутора или регион или тему која улази у фокус и Завичајне збирке Библиотеке, од непроцењиве важности.

Једна од најраспрострањенијих форми одражавања састава конкретне збирке су штампани каталози или библиографије. У конкректном случају, на основу Завичајног примерка књиге у Библиотеци Матице српске штампа се Библиографија књига у Војводини, од 1981. Принципи који се примењују за Завичајну збирку, а о којима смо већ говорили, важе и за ову Библиографију, с тим што је код завичајности присутан и један моменат везан за прошлост региона, кога нема у текућој Библиографији. Израда ове библиографије само је један од сегмената рада Завичајне збирке.

Тако се однос Завичајне збирке и библиографије показује као интерактиван – он од редактора или библиографа тражи сталну пажњу и концентрисаност на могућности попуне фонда, обавештеност при библиографском раду и сталну усредсређеност на заједничка поља интересовања.

Ради попуњавања Завичајног фонда континуирано се прегледа и обавезни примерак, као и поклони и легати који стижу у Библиотеку Матице српске. Пре њиховог преузимања у електронску базу Библиотеке, на основу провере, у електронски каталог уноси се дезидерат за књигу уколико је у Збирци нема, а потребна је.

И на крају, отворићемо неколико проблемских ситуација које нас чекају - то је проблем набавке што више публикација за период који се односи на прошлост региона, а које прате критеријуме за њено попуњавање. Подразумева се и попуна колекција, посебно затворених, чије излажење је престало у 18, 19. или 20. веку, а нису комплетне као и праћење састава и евентуалних недостајућих публикација код отворених, чије излажење још траје. У том смислу, успешном, уходаном сарадњом са Одељењем набавке пажљиво се прегледа и проверава сваки поклон или обавезни примерак који стиже у Библиотеку и евидентира, уколико постоји потреба да се набави за Завичајну збирку. Од увођења компјутерске обраде публикација, у базу Библиотеке унето је преко 5.000 дезидерата. Сматрамо да само тако свака публикација која чини део неке збирке или колекције добија на својој вредности, како у појединачности тако и у целини, и да та вредност, видели смо, временом расте.



1. Александра Вранеш, Основи библиографије, Београд, Народна библиотека Србије, 2001.

2. Екатерина Гениева, Библиотека как центр межкультурной комуникации, Москва, РОССПЭН, 2005.

3. Милутин Јакшић, Реформа књижевних издања Матичиних, у: Летопис Матице српске, год. 101, књ. 313, 1927, стр. 70-78.

4. Светлана Јанчић, Алфабетски каталог завичајног фонда. – У: Стање и пер-спективе развоја завичајних фондова : [зборник радова са саветовања библио-текара Србије одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку]. - 1. изд., Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, 2004, стр. 56-61.

5. Светлана Јанчић, Аспекти алфабетског каталога : семиотички приступ, у: Гласник Народне библиотеке Србије 1, 2000, стр. 41-47.

6. Марија Јованцаи, Библиографија Војводине и аутоматизација, у: Годишњак Библиотеке Матице српске за 1992, Нови Сад, Библиотека Матице српске, 1993, стр. 142-148.

7. Живан Милисавац, Историја Матице српске. 3 део : 1880-1918, Нови Сад, Матица српска, 2000.

8. Живан Милисавац, Матица српска и књиге за народ, у: Из књижевног и културног живота, Нови Сад, Матица српска, 1951.

9. Конференција у Матици српској о Књигама за народ, Сремски Карловци, Српска манастирска штампарија, 1902.

10. Душан Попов, Историја Матице српске : 1918-1941, Нови Сад, Матица српска, 2001.

11. Васа Стајић, Матица српска и организовање друштвеног просвећивања у Војводини, у: Летопис Матице српске, год. 96, књ. 297-300, 1914-1921, стр. 90–106.

12. Васа Стајић, Списак добрих књига за народне и за домаће књижнице, Нови Сад, Просветни одсек Матице српске, 1921.

Кључне речи: Завичајна (музејска) збирка, Библиотека Матице српске, електронска обрада публикација, посебне колекције, проблемска ситуација.

Гордана ЂиласКолекције у Завичајној збирци Библиотеке Матице српске

Резиме

Завичајна (музејска) збирка Библиотеке Матице српске (и сама организована као колекција) до преласка на електронски начин обраде публикација, 1989. године имала је широко организовану збирку колекција повезаних сигнатуром и самим тим и местом у магацину. Рећи ћемо нешто о особеностима тих колекција које, свака на свој начин, репрезентују културу народâ чије стваралаштво представљају, историју књиге и штампе на територији Војводине. Као посебне целине чувају се и обрађују издања академија, Српске књижевне задруге, едиција Српски писци, и књиге Матице српске.


Gordana ĐilasCollections in a Special Regional Collection of Matica Srpska Library

Summary

A special regional (museum) collection of the Matica Srpska Library (organized as a collection in itseft) had a wide organized collections within itself linked with a signature and in this way with the storage position even before starting to use the electronic publication processing. We shall say something about the characteristics of these collections which, each in its way, represent the culture of the nations it deal with, as well as the history of books and print at the teritory of Vojvodina. Publications of academies and Serbian literary group, Serbian writers edition and Matica Srpska books are preserved and processed as special series.

Библиотека Саве Текелије и Библиотека Текелијанума 171

Светлана Вучковић, библиотекар саветникНови Сад, Библиотека Матице Српске

БИБЛИОТЕКА САВЕ ТЕКЕЛИЈЕ И БИБЛИОТЕКА ТЕКЕЛИЈАНУМА

Иницијатива за окупљање личних билиотека и библиотека установа или друштава јавила се у Библиотеци Матице српске још средином прошлог века, када је и почело издвајање књига из фондова Библиотеке Матице српске. Интензивнији и систематичнији рад се одвијао у периоду 1985-1987. године, када је екипа библиотекара прегледала књигу по књигу. Првобитно окупљање заснивало се на непосредном прегледању збирки књига Библиотеке Матице српске и издвајању оних са потписом Саве Текелије и печатима Текелијанума. Рестаурисане су и остале библиотеке-целине за које се Библиотека Матице српске определила да их такве и чува, а основни принцип окупљања били су потпис, печат или екслибрис личности, односно печат установе или друштва.

Путем каталога, електронског или штампаног, овакве збирке излазе из својих скровишта и започињу нови живот представљајући се некој другој читалачкој публици.

Прву велику збирку Библиотека Матице српске добила је 1841. године од Платона Атанацковића, тадашњег будимског епископа. Ова збирка представљена је 1995. штампаним каталогом Библиотека Платона Атанацковића као прва књига у едицији Каталог легата Библиотеке Матице српске.

Библиотека Саве Текелије, великог добротвора српског народа, и библиотека његове задужбине Текелијанума, завода за школовање српске младежи у Пешти, чине највећу збирку у Библиотеци Матице српске.

Сава Текелија рођен је у Араду 1761. године. Студије права завршио је 1782. у Будиму, а доктор права постао је 1786. године. Више од пола века учествовао је у политичком и културном животу Срба у Угарској, као саборски посланик, царски чиновник, писац, задужбинар. Умро је у Араду 1842 године.

Марта 1843. године лична библиотека Саве Текелије пренета је из Арада у његову задужбину Текелијанум, завод за школовање српске младежи у Пешти.

УД

К 0

27.5

4:06

1.27

(497

.113

)

34:9

29 Т

акел

ија

С.

172 Светлана Вучковић

Тако је испоштована његова последња жеља да, ако семинарија у Араду не буде одобрена, његове књиге припадну овом заводу и да се ставе под управу Матице српске. Текелијина библиотека постаје језгро библиотеке Текелијанума. Након пресељења из Пеште у Нови Сад (1869. године), и из Новог Сада у Будимпешту (1875. године), ове две библиотеке су од краја 1945. године опет у Новом Саду, у Библиотеци Матице српске.

Колико је из литературе познато, прво сређивање Текелијиних књига било је крајем 1843. и почетком 1844. године поверено Томи Теодоровићу, „надзи-ратељу“ и библиотекару у Текелијануму, о чему је он оставио извештај. Пошто није сачуван никакав списак нити инвентар Текелијине библиотеке из тог времена, не постоји поуздан доказ о стању и саставу те библиотеке одмах по смрти дародавца.

Најстарији сачувани списак библиотеке Саве Текелије и Текелијанума, под насловом Списак књига из Текелијине књижнице, која је у Нови Сад била пренесена, сачинио је у Новом Саду тадашњи Матичин секретар Антоније Хаџић 1875. године, када су угарске власти захтевале да се Текелијина књижница врати у Будимпешту. Иако у наслову овог списка стоји Текелијина књижница, он не садржи само личне Текелијине књиге, већ и књиге које су припадале библиотеци Текелијанума. Ишчитавајући Грађу за историју Библиотеке Матице српске као и друге изворе, уверили смо се да су се синтагме „Текелијина књижница”, „Текелијина библиотека” усталиле у означавању како личне збирке Саве Текелије као језгра библиотеке његовог завода Текелијанума, тако и приновљених књига у овом Заведенију после Текелијине смрти. Списак Текелијине књижнице Антонија Хаџића показује број наслова у овој збирци, закључно са 9.(21.) јуном 1875. године, скоро пуне тридесет и три године после Текелијине смрти. Овако дуго временско раздобље од доласка личне библиотеке Саве Текелије у његово Заведеније до првог сачуваног списка, уз оскудне податке у литератури о библиотеци Саве Текелије и библиотеци Текелијанума, отежало је реконструкцију ових збирки, те се у њиховом окупљању пошло од јасно постављених критеријума, а то су потпис (за личну библиотеку), односно печати (за библиотеку Текелијанума).

На последњој, 113. страни Хаџићевог списка дат је укупан број: „Свега 2861 дела, 5246 књига, 5490 свезака”, а иза тога су датум и потпис: „У Н. Саду 9.(21.) јуна 1875. А. Хаџић, секретар Матице српске”. Инвентарни број у овом списку не означава само једну физичку јединицу (свеску), већ само наслов дела. Под истим бројем забележени су дупликати књиге и постојећи томови вишетомне публикације. Tа ознака се налази у рубрици о броју свезака. Хаџићевим списком су обухваћене и периодичне публикације.

Поред Хаџићевог списка постоји у збирци рукописа у Библиотеци Матице српске и Списак Текелине књижнице устројен по струкама и по азбучном реду списатеља, који је саставио Константин Пеичић по приспећу збирке из Новог Сада у Будимпешту 1875. године. Ова рукописна књига фолио формата почиње предлистом на којем је садржај насловљен Упутство за библиотеку Саве Текелије у његовом Заведенију, са поднасловом У овом по научним струкама уређеном


попису налазе се, а испод тога следи списак научних струка: Белетристична дела, Богословска дела, Војничка дела, Економска дела, Животописна дела, Земљописна дела, Историја, Лечничка дела, Математична дела, Трговачка дела, Политичка дела, Природописна дела, Физичка дела, Филолошка дела, Философска дела, Правничка дела, Школска и архитектурска дела и Астрономска дела. С обзиром на то да су дела груписана по струкама, инвентарни бројеви, који су преузети из Хаџићевог списка, не почињу од броја 1 и не теку у низу, те се тачан број може утврдити само њиховим пребројавањем. Укупно има 2310 инвентарних бројева од 2329, колико Хаџић бележи.

У збирци рукописа у Библиотеци Матице српске налазе се и две инвентарне књиге настале у првој деценији двадесетог века. Обе имају наслов Књижница будимпештанског завода Саве Текелије. У првој су, како јој и поднаслов каже, Књиге разних језика, пописане у 4699 инвентарних јединица. Инвентарни бројеви су преузети из Хаџићевог списка, тако да су под бројевима од 1 до 2329, докле тече и Хаџићев списак, пописани исти наслови, осим код 45 инвентарних бројева, под којима су уписане друге публикације. Тридесет седам од поменутих 45 данас не постоје у рестаурисаним библиотекама Саве Текелије и Текелијанума, па се може претпоставити да су оне нестале још пре израде овог будимпештанског списка, а њихови инвентари су попуњени новим насловима.

Друга инвентарна књига садржи Српске књиге у истим инвентарним рубрикама под бројевима од 1 до 2386. Осамнаест књига не налазимо данас ни у библиотеци Саве Текелије ни у библиотеци Текелијанума.

Инвентарне књиге Текелијине књижнице с почетка 20. века потврђују да су и у њима као и у Хаџићевом и Пеичићевом списку заједно пописане књиге Саве Текелије и Текелијанума, као и то да је увећање збирке редовно евидентирано. Не може се тачно рећи докле је инвентарисање текло, али је познато да је најмлађа заведена књига објављена 1942. године.

Када је почело систематичније окупљање и комплетирање библиотека-целина у Библиотеци Матице српске (1985. године), око 1700 књига са потписом Саве Текелије било је већ издвојено. У току уређења збирки Библиотеке Матице српске и њиховог пресељења из радних просторија у магацин, у периоду од 1955. до 1958. године издвојена је лична библиотека Саве Текелије на основу његовог потписа или његових бележака и она је бројала 1757 свезака. Књиге из библиотеке Текелијанума, као ни књиге из неких других личних библиотека нису посебно издвојене.

Приликом окупљања и реконструкције Библиотеке Текелијанума, из разних Матичиних збирки издвојене су књиге са печатима Савва Тюкюли, Књижница Текелијина завода и Чика-Стевин дар, а такође и са посветама и записима који указују на припадност тој Библиотеци. За окупљање књига из ове збирке нису били меродавни само печати и записи, јер су они могли бити избледели или у непрепознатљивим траговима, па чак и изостати, него и сачуване старе сигнатуре на књигама. На основу старих сигнатура реконструисане библиотеке


Саве Текелије и Текелијанума упоређене су и са списковима Антонија Хаџића и Константина Пеичића, и са пописом обе књиге насловљене Књижница буди-мпештанског завода Саве Текелије.

Са циљем да се што боље окупи и реконструише Библиотека Текелијанума, обављена су и истраживања према инвентарним књигама Библиотеке Матице српске. Пошто се увидело да има доста књига, пре свега у Библиотеци Текелијанума, које немају печате, а очувани инвентарни бројеви из Хаџићевог или инвентари Књижнице будимпештанског завода Саве Текелије, као и напомена у важећим инвентарним књигама Библиотеке Матице српске сведоче да оне заиста потичу из поменутих збирки, приступило се овим проверама. Основну смерницу у истраживању према инвентарима Библиотеке Матице српске представљао је податак о начину њиховог прибављања, који је у инвентарним књигама бележен у посебној рубрици. За публикације из Библиотеке Саве Текелије или Текелијанума у тој рубрици постоје различите напомене: „Би-блиотека Текелијанума”, „Из књижнице Текелијина завода ”, „Из библио теке Саве Текелије“, „Из књижнице Саве Текелије“, „Поклон Текелијанума“, „Из Текелијиног завода“, „Затечено у библиотеци из библиотеке Саве Текелије“.

Своје књиге Сава Текелија потписивао је различито. На књигама штам паним латиницом, готицом, грчким писмом и румунском ћирилицом потписивао се латиницом. На ћириличким књигама се већином потписао латиницом, а на понеким ћирилицом. Најчешће се среће формулација на латинском језику Comp. per Sabbam Tököly, која се јавља и у варијантама као Comp. S. Tököly, Comp. per S. Tököly, Comparat per Sabbam Tököly и сл., а смисао јој је да је књигу лично купио или на други начин набавио Сава Текелија. Ређе је присутно само име и презиме или иницијал имена и презиме: Sabba Tököly, Савва Тюкюли, Савва Текели, Сава Текелия и сл.

Код вишетомних публикација, потпис Саве Текелије није увек на свим томо ви-ма. Најчешћи том са његовим потписом је први том у низу или први постојећи том уколико није поседовао целу публикацију. На неким публикацијама уз потпис назначио је и број томова које је наручио или поседовао, нпр. Т. 12 S. Tököly. За комплетирање вишетомних публикација била је меродавна и та Текелијина белешка о броју томова, као и стари инвентарни бројеви у којима је исказан број томова, а такође и напомене о броју свезака у већ поменутим старим инвентарним књигама, па су тако потписаним томовима припојени и они без потписа.

Има случајева када публикације нису изашле као вишетомне и објављене су у различитим годинама, а Текелија их је по тематици или по аутору спајао, остављајући уз потпис белешку о броју томова. Тако је на бакрорезним књигама Старог завета из 1804. и Новог завета из 1797. године записао: Comp. per Sabbam Tököly Т. 2. На књизи о цивилној архитектури из 1764. године ставио је уз потпис податак да постоје два тома, мислећи вероватно на књигу о војној архитектури из 1765. године, а обема је аутор Јохан Баптист Ицо.


У личну библиотеку Саве Текелије увршћене су и рукописне књиге које су писане његовом руком. У питању је 5 књига, тј. 7 наслова на латинском језику, јер две имају привезе. Те књиге из области права, историје и политике Сава Текелија је писао у својим студентским данима, између 1783. и 1785. године, у Будиму и Пешти.

Личној библиотеци Саве Текелије припојене су и књиге без потписа, уколико имају његове белешке. Његов потпис је изостао управо на примерцима његове докторске дисертације, који су идентификовани као његови лични примерци, један на основу његовом руком исписаног наслова на предњим корицама, а други према тексту, који је такође он исписао на листићу хартије прилепљеном на задњи корични лист. Ни на књизи о пореклу Влаха, чији је он аутор, нема потписа, али је та књига уврштена у његову збирку, јер је он својом руком исправљао штампарске грешке. Поред коректорских исправки Саве Текелије, срећу се и друге његове белешке, примедбе и коментари исписани у току читања књиге који су узети у обзир приликом окупљања његове личне библиотеке.

Идентификацију Текелијиних бележака отежавало је то што су писане на различитим језицима и различитим писмима, као и то што му дуктус није увек био уједначен. Своје белешке остављао је углавном на језику и писму књиге којом се бавио, а понегде их је исписивао на више језика, као на пример на румунском и немачком језику, румунском ћирилицом и готицом, као на приручнику за учење немачког и влашког језика Јоана Молнара из 1823. године.

Известан број књига без потписа Саве Текелије сврстан је у његову библиотеку према посветама, углавном аутора, Сави Текелији. Сачуване посвете на књигама сведоче да је Сава Текелија добијао књиге на поклон углавном од српских писаца, као на пример од драмског писца и оснивача позоришта Јоакима Вујића, педагога Аврама Мразовића, издавача и једног од оснивача Матице српске Јосифа Миловука, од чувеног слависте Јернеја Копитара, затим од агронома и библиотекара родом из Арада Јожефа Бартошага и других.

Према записима на књигама из 18. или 19. века, који казују о власништву по-родице Текелија, уврштени су у личну библиотеку Буквар на руском језику из 1751. године и познати препис Душановог законика неидентификованог писара с краја 17. века.

Неке књиге са својим потписом Сава Текелија је поклонио Текелијануму, остављајући о томе посвету односно белешку, тако што је иза потписа дописао да књигу намењује своме Заводу, нпр: „Sabba Tököly Основанію своемў Пестанскомў”, „Савва Тюкюли Основанію своемў возпитателномў”, те су ове књиге у библиотеци Текелијанума и описане у каталогу те збирке.

Данас окупљена збирка књига Саве Текелије садржи 1.794 свеске, сигниране у 1.153 издања, што чини 1.984 каталошке јединице на 15 језика (српском (186), немачком (959), латинском (423), француском (238), мађарском (52), руском (14), италијанском (52), румунском (14), грчком (14), чешком (5), енглеском (4), хрватском (16), шведском (3), шпанском (3) и јерменском (1).


Књиге из Библиотеке Саве Текелије и Библиотеке Текелијанума (сем рукописних и инкунабула) сигниране су по језицима. Њихова сигнатура садржи ознаку за реткост (Р), иницијале имена и презимена Саве Текелије (СТ) у личној библиотеци, односно скраћеницу за Текелијанум (Тк) у текелијанумској збирци, затим скраћеницу за језик публикације (Ср - српски, Грч - грчки, Енг - енглески, Ит - италијански, Јрм - јерменски, Лат - латински, Мађ - мађарски, Мк – македонски, Нем - немачки, Пољ – пољски, Рм – румунски, Рс – руски, Сл – словеначки, Фр – француски, Хол – холандски, Хр – хрватски, Чс – чешки, Шв – шведски и Шп – шпански), затим римски броја за формат (I, II, III, IV) и арапски број за нумерус куренс. У Библиотеци Текелијанума у сигнатурама књига које припадају и српској и хрватској култури дате су двојне скраћене ознаке – Ср(Хр) или Хр(Ср) (нпр. Маретићева Граматика и стилистика хрватскога или српскога књижевног језика). Код књига које се јављају у два примерка иза арапског броја стоји тачка, а затим следи арапски број који показује број примерка (нпр. РСТСр I 3.1 и РСТСр I 3.2). Рукописне књиге и инкунабуле нису издвајане из збирки рукописних књига и инкунабула Библиотеке Матице српске, те оне имају сигнатуре збирки којима припадају. Сигнатура рукописних књига почиње ознаком РР, а затим следи римски број за формат и арапски број у оквиру резервисаних бројева за језик (нпр. српски рукопис РР III 85, рукописи на латинском језику РР III 1601 итд.). У сигнатури инкунабула такође долази ознака за реткост (Р) иза које је скраћеница за инкунабулу (Ин), скраћеница за језик (Ит – италијански и Лат – латински), римски број за формат и нумерус куренс (нпр. РИнЛат IV 8). Напоменом „Књигу је преписао Сава Текелија”, његовим потписом или печатом указује се на припадност збиркама Саве Текелије и Текелијанума, те су ове књиге описане у штампаним каталозима.

Збирке Саве Текелије и Текелијанума обрађене су у електронској бази Библиотеке Матице српске. Смештене су у Магацину раритета, а део Текелијанума је и у Читаоници за стару и ретку књигу и легате, у којој су обе збирке доступне корисницима. Према утврђеном редоследу, књиге из ових збирки се рестауришу и књиговезачки заштићују, а такође и микрофилмују.

Каталог Библиотека Саве Текелије (Нови Сад, 1997) објављен је као друга књига у едицији Каталог легата Библиотеке Матице српске. Каталог Библиотека Текелијанума публикован је у три тома (Нови Сад, 2001, 2003. и 2004), која чине трећу, четврту и пету књигу у истој едицији. У каталозима Библиотеке Текелијанума представљено је 7.114 каталошких јединица на 17 језика.

Први том каталога Библиотека Текелијанума садржи описе српских и хрватских књига (1.572 каталошке јединице), други том обухвата књиге на немачком језику (2.578 каталошких јединица), а у трећем, последњем, тому налазе се описи књига на грчком (44), енглеском (62), италијанском (45), латинском (611), мађарском (826), македонском (1), пољском (7), румунском (10), руском (833), словеначком (25), француском (482), холандском (1), чешком (13) и шпанском језику (1). У трећем тому представљено је 2.964 каталошке јединице на четрнаест језика.

Библиотека Саве Текелије и Библиотека Текелијанума, које чине целину Теке-лијине задужбине, заједно броје 9.098 каталошких јединица.


Књиге су описане по ISBD(А) стандарду. Одреднице су дате у изворном облику, а при опису је поштован језик, писмо и правопис публикације. Имена грчких аутора су транслитерисана у ћирилицу, стварни наслови су дати изворно, а имена аутора страних књига преведених на руски језик наведена су у складу са српским фонетизмом. Код књига штампаних готицом, румунском ћирилицом и јерменским писмом опис је транслитерисан у латиницу, а у напомени је наведена скраћеница за писмо (Гот.; Рум. ћир.; Јерм.).

Након главног каталошког описа долазе опште напомене и напомене о при-мерку (оштећења, привези, потписи, белешке, записи, печати, екслибриси, старе сигнатуре, повез). Као прва напомена код инкунабула и елзевира, као и код свих српских књига стоји податак о библиографским изворима у скраћеном облику. Осим наведене литературе коришћен је и интернет. Записи и белешке Саве Текелије и других личности су цитирани или пренети што доследније, док су записи писани готицом или грчким писмом остали нерашчитани, а напоменом је указано на њихово постојање. Код неких опсежнијих, делом нечитљивих, записа објашњена је описно њихова садржина и тематика. На крају напомене у левом доњем углу налази се садашњи инвентарни број књиге. У прва два тома Библиотеке Текелијанума, који садрже описе књига на српском односно на немачком језику, нумерација каталошких јединица тече од 1 до последњег броја. С обзиром на то да су у каталозима Библиотека Саве Текелије и у трећем тому Библиотеке Текелијанума представљени описи књига на више језика, они су дати у језичким целинама, сложеним по азбучном реду назива за језик (с тим да су у каталогу личне библиотеке, која је представљена у једном тому, на почетку књиге на српском језику, а потом следе оне на другим језицима), те су каталошки описи нумерисани двојако. Горе лево је број у целокупном низу, а горе десно је нумерација у оквиру језика.

Каталошком прегледу претходе разрешене скраћенице, а иза каталога су регис-три: Ауторски регистар, Регистар наслова, Хронолошки и Стручни регистар. На крају каталога дате су илустрације начињене из описаних књига, које су означене каталошким бројем.

Већина књига у личној библиотеци Саве Текелије датира из времена његовог живота, из друге половине 18. века и првих деценија 19. века. Најстарије књиге у збирци су две инкунабуле: Петраркини сонети – Trioinfi – на италијанском језику, штампани у Венецији 1478. године и Библија на латинском језику отиснута у Базелу 1482. године. До краја 17. века постоје још 153 наслова, од којих 23 потичу из 16, а 130 су из 17. века, и највише их је на латинском језику. Међу њима преовлађују дела историјског садржаја, а има и књига из области религије, медицине, географије, књижевности, филозофије, политике, права итд. По значају, лепоти, географским картама у бакрорезу, повезу од пергамента са орнаментима на позлаћеном резу истиче се Географија1 Птолемеја Клаудија издата у Келну 1597. године, а веома су драгоцене елзевире којих је 14 (12 књига

1 Наслови неких књига на страним језицима дати су у слободном преводу, сем руских књига, чији наслови су дати савременом ортографијом , у пуном или скраћеном облику.


и 2 привеза) на латинском језику из чувене типографије холандске породице Елзевир. Једна од њих штампана је у Амстердаму 1649. године, а остале су из Лајдена из времена 1625-1647. године. То су књиге малог формата (12 cm), у пергаментском повезу, штампане ситним лепим словима, а украшене су бакрорезним илустрацијама. По садржају су то углавном историографско-географски прегледи појединих тадашњих земаља – Московије и Тартарије, Португалије, Галије, Енглеске, Персије, Јапана, Бохемије.

Из овог периода, 16. и 17. век, скренула бих пажњу на париско издање Библије из 1556/1557. године, на базелско издање дела Атанасија Великог из 1564. године, париско издање дела Дионисија Ареопагита из 1569. године, затим на Тукидидов Пелопонески рат, франкфуртско издање из 1589, Страбонову географију из Базела 1571. године, књигу изабраних писма светог Јеронима из 1649. године, Сенекина дела из 1604. године, Херодијанову историју из 1694. године, Лафонтенова дела из 1696, путопис Џорџа Вилера по Далмацији из 1689. године, опис библиотеке цариградског патријарха Фотија из 1653. године.

Као човек широког интересовања и образовања, Текелија се занимао за раз-новрсне теме и области, те је пратио савремена збивања и моду у публиковању књига и трудио се да их прибави и обогати своју збирку. Међу књигама Текелијиног доба, у његовој библиотеци највише је дела из друштвених наука, нарочито из историје, књижевности, филологије, права, заступљена су и дела из области религије, географије, медицине, филозофије, психологије и етике, војних наука, а најмање је књига из природних наука, математике, астрономије, физике, хемије, биологије.

Међу књигама на српском језику налазе се дела како домаћих тако и страних аутора. Ту су драмска дела, источњачке повести, забавно-поучна литература, затим књиге религиозног, историјског, правног, медицинског, природњачког, педагошког садржаја, неколико манастирских историја, граматике српског, немачког, италијанског и мађарског језика. Од тих књига најпознатије су Граматика Мелетија Смотрицког (Римник 1755), прештампана са руског издања, Правила молебнаја свјатих серпских просвјетителеј (Римник 1761), Историја Јована Рајића (Беч 1794-1795), Причте илити по простому пословице Јована Мушкатировића (Беч 1787; Будим 1807), Физика Атанасија Стојковића (Будим 1801-1803), Јестествословије Павла Кенгелца (Будим 1811), Памјатник Лазара Бојића (Беч 1815), Српски рјечник Вука Стефановића Караџића (Беч 1818), Житије Герасима Зелића (Будим 1823), Стихотворенија Лукијана Мушицког (Пешта 1838-1840), а као ретку књигу истичем спис Европа у своме новом виду по закљученију Парискога мира и уговору Вијенског конгреса Јована Мостарског Поповића (Будим 1818).

Већи део књига у његовој библиотеци је на страним језицима. О његовом интересовању за разне језике сведочи велики број речника, граматика и других приручника за учење страних језика. Добро је знао класичне језике, грчки и латински, а такође и француски, италијански, немачки, мађарски, руски, румунски, шпански. Према приручницима, види се да су га занимали и други


европски језици и дијалекти – дански, шведски, чешки, словачки, португалски, хрватски и славонски, влашки, вендски (лужичкосрпски), каталонски, јермен-ски, а такође и они, не тако блиски језици једном Европљанину, етиопски, сиријски, хебрејски, кинески, санскрит, тагалски. Од тих приручника истичу се седмојезични речник Амброђа Калепина из 1758. године, затим речник немачког, француског, италијанског, енглеског, латинског и шпанског језика А. В. Шмита, Вајгелов новогрчко немачко-италијански речник. Треба истаћи и неке руске уџбенике који су значајно утицали на ширење руске писмености код Срба: Лексикон Фјодора Поликарпова (Москва 1704), Первое учение отроком Теофана Прокоповича(Москва 1743) и Буквар или Началное учение (Кијев 1751).

Поред језичких речника Текелија је поседовао и обимни географско-историјски речник у 6 томова на француском језику Бризан де ла Мартинијера (Париз 1768), као и Зајцов географско-статистички приручник у 7 томова .

Књиге енциклопедијског типа заузимају значајно место сведочећи о Текелијиној радозналости и потреби за ширим стицањем знања. Ту су, на пример Општа енциклопедија наука и уметности на немачком језику у 75 томова, коју су приредили Јохан Самуел Ерш и Јохан Готфрид Грубер, затим енциклопедија за омладину упоредо на четири језика у 12 томова, као и разне библиографије, библиотечки, хералдички и нумизматички каталози.

Његово интересовање за историју без сумње је било на првом месту, како за светску, тако и за историју земаља у којима је боравио и где је живео. Једнако га је занимала историја древних народа и земаља као и савремена. У својој библиотеци окупио је 30 дела из колекције писаца византијске историје Corpus scriptorum historiae Byzantinae, 11 томова Диодорове историје, 12 томова Историје Тита Ливија, Историју Италије у 20 томова, сабрана дела са кореспонденцијом пруског краља Фридриха II у 32 тома и многе друге књиге које садрже приказе, фрагменте, декларације, манифесте, расправе, преписку историјско-политичке тематике.

Као и многи његови савременици, који су више или мање показивали дивљење према Наполеону Бонапарти, упознавао се са личношћу овог чувеног ратника и освајача читајући његову кореспонденцију и мемоаре. И друге војсковође и знамените личности побуђивале су његову пажњу, па у збирци налазимо и књиге биографског садржаја, на пример Плутархово дело Живот знаменитих људи у 14 књига, Живот славних војсковођа Корнелија Непота, књигу о Карлу Великом, Јану Хусу, Мартину Лутеру, Јемељину Пугачову.

Жудећи за „путовањима око света и на оба пола копном и морем”, како у слободном преводу говори наслов Француза Пажеа о ауторовим путовањима у периоду од 1767. до 1776. године, Текелија је имао и многе књиге, које су му приближавале разне области и крајеве Земљине кугле, од Кавказа и Сибира, Египта и Арабије, кроз Европу до Патагоније и Јужне Америке. Бишингове 24 књиге представљају Велико земљеописаније, а уз помоћ 24 тома Збирке најбољих и најновијих путописа и 16 томова Нове европске географије држава и путовања


упознао је и оне делове света до којих није могао лично доспети. Познато је да је волео да путује и да чита путописе Виале де Сомјера по Црној Гори, Тоунсона по Мађарској или Вилера по Далмацији, Грчкој и Блиском истоку. На своја путовања носио би књиге из своје библиотеке и читао. Тако му се и догодило, како сазнајемо из његове аутобиографије Описаније живота, да је на путовању по Русији 1816. године изгубио први том Зулцеровог Описанија Молдаве, па стога данас у његовој библиотеци постоје само преостала два тома, док је у библиотеци Текелијанума ово дело у комплету.

Сава Текелија је имао огромну, вредну библиотеку типичног радозналог и бога тог интелектуалца свога времена. Пратећи моду набавио је и неколико бакрорезних књига. То су издања Старог и Новог завета, о којима је већ било речи, књига са бакрорезним илустрацијама према Вергилијевим мотивима и Монтескјеово литерарно дело из 1773. године. Судећи према броју књижевних дела у његовој библиотеци, Текелија је уживао да чита литературу, а понеко дело је набавио и због специфичности издања као нпр. прво издање Шилерових Разбојника из 1781. објављено анонимно. Очигледно је тежио да подржи енциклопедисте и пратио савремена збивања свога доба. Можда му је у томе помогао и Формеов Приручник како се формира једна библиотека на француском језику из 1755. године где се дају разни савети о набавци и уређењу књига.

Књиге у збирци Саве Текелије су углавном добро очуване и потпуне. Поред елзевира, још неколико примерака је у пергаментском повезу. Доста књига има кожни повез, често и са златотиском на хрпту, понегде и на корицама, а ређе се среће позлаћени један или целокупни рез. Кожа је на неким примерцима орнаментисана, а могу се видети и примерци са орнаментима на позлаћеном резу. Велики број књига је у полукожном повезу – корице су тврди картон обложен хартијом, често марморираном, а хрбат и углови су од коже.

Књиге за своју библиотеку, уз оне што их је наследио, Сава Текелија је прибављао углавном куповином, а неке је добио и на поклон, што потврђују посвете. До савремених издања он је долазио и претплатом. Текелија је био пренумерант на 57 наслова српских књига 18. и 19. Века. Данас у окупљеној личној библиотеци постоје 32 овакве књиге, од којих 9 наслова постоје и у библиотеци Текелијанума. Дванаест наслова којих нема у личној библиотеци од оних горе поменутих 57 постоје у текелијанумској збирци. Текелија је књиге куповао не само да би их имао у својој библиотеци, него и да би их поклањао, што потврђује чињеница да је наручивао по више примерака исте публикације (нпр. Граматику сербску Милована Видаковића је поручио у 5 примерака, Вујићево земљеописаније у 10, а Руководство ка славенском красноречју Аврама Мразовића у 33 примерка). Од 57 поручених наслова 13 нема ни у једној од ове две збирке.

Окупљена библиотека Саве Текелије, поред тога што сведочи да је Текелија био библиофил и да је волео да има богату и лепу збирку књига, казује и то да је он био марљив и активан њен читалац. Његове белешке потврда су таквог односа према књизи. Читајући пажљиво и будно он је исправљао словне, правописне и језичке грешке, додавао, прецртавао или замењивао лексеме и остављао


различите примедбе у вези са текстом књиге. Занимљиво је то како је он у Ферићевим Баснама из 1794. уз текст сваке пословице на илирском и латинском језику руком дописивао одговарајућу пословицу на српском језику. Трудио се, такође, да оштећене и некомплетне примерке допуни лично преписујући насловну страну или поједине листове књиге који недостају, увезујући их са штампаним делом, што потврђује да је он сваку своју књигу добро знао и водио рачуна о њој.

Због обимности грађе каталог Библиотеке Текелијанума штампан је у три тома. Књиге на српском и хрватском језику, с обзиром на библиотеку која има част да их чува, опише и прикаже каталогом и на публику којој су намењене, представљене су, не само због бројности него више због своје важности у првом тому каталога ове збирке, што отежава истицање неких наслова или примерака. Најстарија књига у овом тому је Плач блажене девице Марије Матије Дивковића, штампана босанчицом у Венецији 1723. године. Интересантан је и Молитвослов из 1761. године. Књига је прештампана са једног од московских издања у Венецији, те због тога је на насловној страни податак да је место издања Москва. Највећи број књига је из књижевности, историје и религије. Најзаступљенији српски аутори су Платон Атанацковић, Вук Стефановић Караџић, Аврам Мразовић, Ђорђе Натошевић, Јосиф Панчић, Јован Стерија Поповић, Јован Рајић, Атанасије Стојковић. О занимању за стране писце сведоче бројни преводи са латинског, немачког, руског, француског језика.

Од књига на немачком језику вредно је поменути најстарију књигу на овом језику у Библиотеци Текелијанума, а то је инкунабула Liber chronicarum Хартмана Шедела, Аугзбург из 1496. године са богатим илустрацијама.

Међу књигама на осталим страним језицима истичу се неки занимљиви наслови. Хронолошки гледано, књиге на латинском језику чине најстарију језичку целину у овој збирци. Издвајамо четири инкунабуле: Legenda aurea sanctorum, sive Lombardica historia Јакобуса де Ворагинеа, Улм, 1481, Pauli Orosii uiri doctissimi historiarum initium ad Aurelium Augustinum, Венеција, 1483 , Claudii Ptolomei viri Alexandrini Cosmographie ..., Улм, 1486. и Valerii Maximi Dictorum Factorumque Memorabilium libri IX, Венеција 1500. Овде је и једна елзевира Historia Gothorum, Vandalorum & Langobardorum Хуга Гроцијуса, Амстердам, 1655. Већину чине књиге из 18. и 19. века, а међу њима издвајамо говор Саве Текелије из 1790. године на народном сабору у Темишвару, Sermo quem Sabbas Tököly qua deputatus ad nationalem Illyricum congressum in sessione, Temesvarini Die 9na Septembris Anno 1790 celebrata, idiomate nationali fecit, Пешта, 1791, затим докторске дисертације Лазе Костића из права Theses e scientiis juridicis et politicis, Будим, 1866 и Константина Пеичића из медицине Dissertatio inauguralis medicopolitica de pauperum aegrorum cura, Пешта, 1830. Скрећем пажњу и на публикације, односно текстове на латинском, мађарском и немачком језику посвећене Сави Текелији, настале као знак захвалности за обновљен торањ и ново звоно на Цркви апостола Петра и Павла у Араду, као и на песму Андраша Ђерфија Ad Sabbam e nobilibus Tököly.


Веома вредна књига у збирци јесте превод дела Novus orbis regionum на холандски језик, коју чине географски описи разних земаља више аутора путописаца Die Nieuwe Weerelt der Landtschappen ende Eylanden, die tot hier toe allen ouden weerelt bescrijuere onbekent geweest sijn, Антверпен, 1563. То је и једина холандска књига у збирци. Према сада доступним каталозима светских библиотека ово издање поседује само још Британска библиотека у Лондону.

Већина књига на мађарском језику у библиотеци Текелијанума потиче из 19. и прве половине 20. века, а 13 дела је из 18. века. Међу књигама 19. века посебно су драгоцена дела српских писаца, која аутентично сведоче о њиховом времену, просторима на којима су живели и српско-мађарским односима и везама. Такво је, на пример, преведено дело Јована Ристића, политичара и историчара, заступника Србије на Берлинском конгресу 1878, објављено у три тома, од којих у збирци Текелијанума постоје само прва два: Szerbia külügyi viszonyai az újabb időben 1848-1868, Велики Бечкерек, 1892 (наслов оригинала Спољашњи одношаји Србије 1848-1872). Оно даје слику политичког деловања Србије у назначеном периоду. Веселин Ђисаловић, познати гимназијски професор, школски инспектор и књижевник, превео је и публиковао у Новом Саду 1902. године Горски вијенац Петра Петровића Његоша: Hegyek koszorúja : Montenegró dicsősége : dramatizált eposz . Значајно је поменути и студију Александра Андрића, уредника листова Световид и Зимзелен, Историја Црне Горе од најранијих времена до 1852. године. Са немачког на мађарски језик превео ју је Ђула Кунош - A montenegrói fejedelemség története: a legrégibb időktől fogva az 1852-ik évig Велики Бечкерек, 1890. Вредна је и генеалошка студија са више родословних таблица краљева и владара средњовековне Србије аутора Мора Вертнера - A középkori délszláv uralkodók genealogiai története: több genealogiai táblával, Темишвар, 1891. Од занимљивијих публикација на мађарском језику је и дело о пољопривреди Србије у 1914. години Јожефа Немета Szerbia mezőgazdasági termelése és forgalma, Будимпешта, 1914, затим издање у два тома Александра Б. Поповића, професора Српске православне велике гимназије у Новом Саду, о геолошким истраживањима Фрушке горе - Jelentés a Frusca Gora hegységben tett geologiai gyűjtés- és kutatásról. 1. rész, Eruptiv közetek, 2. rész, Üledékes közetek, Будимпешта, 1876-1877, пригодно издање о балканским државама за велику земаљску изложбу у Будимпешти 1885, које је уредио Карољ Келети - A Balkán-félsziget némely országai- és tartományainak közgazdasági viszonyai, Будимпешта, 1885, студија о Јовану Јовановићу Змају и мађарској књижевности из пера Лазара Поповића - Zmáj-Jovanovics János dr. és a magyar költészet, Будимпешта, 1913.

Међу руским књигама највише је руских аутора, али има и превода, углавном са француског и немачког језика. Најстарији примерак је превод са латинског - Кнiга iсторiографiя, објављен у Санктпетербургу 1722. године. У књизи су сакуп-љени подаци о разним владарима, царевима, краљевствима и провинцијама, а приредио ју је Марко Орбини.

Стефан Јаковљевич Колумбов, јереј при руској цркви у Мађарској, поклонио је 1927. године Текелијануму своју приватну збирку књига (431), од којих је 273


на руском језику. Остали примерци су на немачком, мађарском и нешто на француском језику.

Међу књигама на италијанском језику најстарија је Историја Јована Зонара, византијског хроничара из дванаестог века, Венеција, 1560. У њој има података о Србима и Бугарима. Издваја се и Историја Фанцуске Пјера Матјеа у три књиге, Венеција, 1623.

Најстарија књига на француском језику је превод Римске историје Тита Ливија, без места издања, 1607. Вредно је истаћи и Волтерова дела у седамдесетједном тому, Гота, 1784–1790, Дидроова комплетна филозофска, књижевна и драмска дела у пет књига, Амстердам, 1773. и превод Полибијеве Историје у шест томова, Амстердам, 1729–1730. године, у којој се, према изворима, налазе подаци о нашој земљи из хеленско-римског доба.

Занимљива су разноврсна дела на другим језицима: из књижевности, историје, филологије, права, природних наука и других области знања.

Објављивањем последњег тома Библиотеке Текелијанума, Библиотека Матице српске заокружила је представљање реконструисане збирке ове знамените установе, задужбине Саве Текелије, која са његовом личном библиотеком чини неодвојиву целину.


1. Светлана Вучковић, Увод у Каталог - Библиотека Саве Текелије, Нови Сад 1997.

2. Финка Пјевач, Увод у Каталог - Библиотека Текелијанума, Том 1, Нови Сад 2001.

3. Светлана Вучковић, Увод у Каталог - Библиотека Текелијанума, Том 2, Нови Сад 2003.

4. Светлана Вучковић; Драгица Мијовић; Финка Пјевач; Петер Хајнерман, Увод у Каталог - Библиотека Текелијанума, Том 3, Нови Сад 2004.

Кључне речи: Сава Текелија, лична библиотека, Библиотека Текелијанума, Каталог легата Библиотеке Матице српске.

Светлана ВучковићБиблиотека Саве Текелије и Библиотека Текелијанума

Резиме

Текстом су представљене збирке књига Саве Текелије и његове задужбине Текелијанума. Описана је њихова историја, принципи окупљања и формирања у Библиотеци Матице српске, садржај и публиковани каталози.


Svetlana VučkovićDie Bibliothek von Sava Tekelija und die Bibliothek des Tekelijanums

Zusammenfassung:

Im Text werden die Büchersammlungen von Sava Tekelija und von seiner Stiftung Tekelijanum durch ihre Geschichte, Prinzipien der Einrichtung in der Bibliothek der Matica srpska, den Inhalt der Sammlungen und die publizierten Kataloge dargestellt.

Збирке и легати Одељења уметности Библиотеке града Београда 185

Мирјана Савић, виши библиотекарБеоград, Библиотека града Београда

ЗБИРКЕ И ЛЕГАТИ ОДЕЉЕЊА УМЕТНОСТИБИБЛИОТЕКЕ ГРАДА БЕОГРАДА

У Библиотеци града Београда, у Одељењу уметности1 се налази посебан, једин-ствени фонд књига из области ликовних уметности, музике, позоришне и филмске уметности, фотографије. Овај фонд допуњује приручна збирка речника и енциклопедија из области које су заступљене у фонду. Поред књижне грађе у фонду се налази и некњижна грађа (аудио визуелни материјал: аудио и ВХС касете, CD, слајдови, грамофонске плоче, ноте, уметничке слике, фотографије...). Фонд располаже са око 17.000 публикација како на нашем тако и на страним језицима.

Одељење уметности Библиотеке у свом фонду чува изузетно драгоцену збирку уметничких дела реномираних уметника, недавно добијених на поклон поводом јубиларне изложбе 20 година постојања и рада Галерије ‚Атријум‘2. У збирци су заступљена имена наших најугледнијих уметника: Милијa Белић, Владa Величковић, Батa Михаиловић, Петaр Омчикус, Душан Оташевић, Југо слав Влаховић, Новак Демоњић Озренски, Василијe Доловачки, Живко Ђак, Оља Ивањицки, Богдан Кршић, Љуба Поповић, Косара Бокшан, Љубинка Јовано вић, Весна Бајалски, Милан Сташевић, Мома Антоновић, Љубиша Ђурић, Мили ца Којчић, Цветко Лаиновић, Миливоје Богосављевић, Здравко Мандић, Слобо-данка Ракић Шефер, Даница Масниковић, Даница Баста, Марина Накићеновић, Милан Циле Маринковић, Милун Митровић, Миодраг Б. Протић, Слободан Сотиров, Драган Стојков, Милан-Тарин Тепавац, Радислав Тркуља, Иван Стојаковић3, Бранислав Михајловић4. У збирци су заступљени и страни уметници Жан Пјер Амбер (Швајцарска), Сергеј Апарин (Русија), Скарлет Баптиста

1 Које је формирано 1986. године, по пресељењу библиотеке у нове просторије зграде бившег хотела „Српска круна“ у Кнез Михаиловој улици, бр 56,

2 Изложба је одржана 1-15. јуна 2007. године. Аутор пројекта (изложбе и каталога) је Мирјана Савић, историчар уметности.3 Уметник живи и ствара у Њујорку.4 Уметник живи и ради у Португалу.

УДК 027.52:025.177(497.11)

186 Мирјана Савић

Никитовић (Индија), Дана Мерча Миклауш и Јон Мерча (Румунија), Анђела де Ката5 (Италија). Збирка представља сажет приказ уметничких збивања током последњих 20 година. Као сегмент нашег уметничког живота она приказује стање у уметности крајем 20. и почетком 21. века, те одражава слику времена. Такође, збирка приказује распон различитих стилова и поетика које постоје у нашој уметности, а које ће послужити као изазов историчарима уметности- ликовним критичарима за даља истраживања, откривања нових тенденција у историји и теорији уметности. У сваком случају ова колекција уметничких дела представља значајну оставштину за будућност. Збирку уметничких радова прати и одговарајући каталог у коме се, поред података о уметницима и њихових фотографија, налазе и фотографије ових поклоњених уметничких дела. У фонду Одељења уметности, у посебним кабинама чува се и друга ликовна збирка „Седам радних скица - предложака за грб града Београда“ из 1931. годи-не, аутора Ђорђа Чарапића. Ова збирка нам пружа увид у детаље првог јавног конкурса за грб града Београда.

Београдска општина је започела припреме за конкурс именујући Марију Илић Агапову, тадашњег управника Библиотеке и Музеја Општине београдске (првог управника БГБ), за организатора и координатора овог значајног догађаја из историје престонице. Тако се десило да су скоро заборављене скице грбова остале у Библиотеци све до 2002. године, када су захваљујући залагању новог управника Библиотеке града Београда Јована Радуловића конзервиране, урамљене и 2003. године први пут представљене београдској јавности на годишњој изложби посвећеној Библиотеци града Београда у Галерији „Атријум“.

Рађени у техници темпере на кашираном папиру чија је полеђина пресвучена фином кожом (сафијаном), ови предлошци су вредан допринос хералдици. Осим ликовне они садрже и документарно-историјску вредност.

О њиховом аутору, Ђорђу Чарапићу, зна се да је био дугогодишњи секретар Канцеларије Краљевих ордена, од 1908. до 1935., и члан стручног одбора за припрему првог јавног Конкурса за грб града Београда.

Рођен је 1879. године у Београду, где је и умро 10. јула 1941. године. Право презиме по оцу, аустроугарском Чеху, било му је Фусек, али је он усвојио српску верзију – Чарапић. У Немачкој, у Минхену, стекао је диплому рударског инжињера, а у Прагу је студирао сликарство на чувеној Академији лепих уметности. Талентован и плодан стваралац, није био аутор само ликовних решења државних ордена, медаља и споменица, већ и великог броја династичких и војноисторијских разгледница. Као хералдичар патентирао је нови државни и нови краљевски грб.

Ђорђе Чарапић је био активан учесник у свим делатностима које су током 1931. године претходиле расписивању конкурса за нови грб града Београда. Крајем

5 Преминула априла 2007.


марта 1931. године формиран је стручни одбор за расписивање конкурса за нови грб града Београда, који се састојао од најелитнијих стручњака – историчара, хералдичара, уметника.6

Стручни одбор је закључио да грб мора садржати: националне боје, реке као симбол исконске снаге Београда, римску трирему као симбол старине Београда и беле зидине с отвореном капијом. Земљиште у клину грба, међу рекама и под зидинама, треба да је црвене боје (симбол крви и вечног страдања и патње), реке су према хералдичким законима беле боје, зидине, такође беле, симбол су белог града, и плаво небо као симбол наде и вере у бољу будућност.

Сугерисане елементе грба, који би могли доћи у обзир, као и оне који су на крају дефинисани, Ђорђе Чарапић је уградио у седам скица по строгим хералдичким законима. На основу достављених ликовних елемената на скици Ђорђа Чарапића обра зло жених у реферату Марије Илић Агапове, Стручни одбор је донео одлуку да се распише конкурс за нови грб.

Конкурс је расписан 30. септембра 1931. године и од 56 пријављених решења прву награду је освојио рад познатог уметника Ђорђа Андрејевића Куна – садашњи грб наше престонице. У фонду Одељења уметности смештен је и легат „Сигнализам“ песника Миодрага Тодоровића који је почео да се формира 2005. године те стога и није велики. Каталошки је обрађен, сигниран ознаком L, и смештен у посебном орману. Састоји се од oкo 200 књига, брошура, каталога, сепарата, часописа, цртежа, графикона, фотографија, поштанских карата итд. Књиге за овај легат још пристижу.

Миодраг Тодоровић је оснивач и теоретичар сигнализма, српског (југословен-ског) неоавангардног стваралачког покрета. Рођен је 1940. године у Скопљу. Гимназију је учио у Нишу, дипломирао је на Правном факултету у Београду. Објавио је више од шездесет књига поезије, есеја, полемика, дневничке и епистоларне прозе; стварао је и визуелну поезију, mail art, концептуалну уметност, цртеже и друге мулти-медијалне радове. Већина његових радова је смештена у његов легат. Тодоровић је имао дванаест самосталних и преко шест стотина колективних изложби у земљи и иностранству.

Сигнализам (лат. Signum – знак) је интердисциплинарни уметнички покрет међународног карактера. Тачније, јавио се најпре у српској поезији почетком 60- тих година 20. века у Београду, а присталице на ширем југословенском простору стекао крајем шесте и почетком седме деценије. Почеци се везују за 1959. годину, када оснивач и теоретичар овог покрета, песник М. Тодоровић почиње са експериментима у језику, уверен да нема револуције у поезији уколико

6 Станоја Станојевића, Алексе Ивића, Уроша Предића, Бете Вукановић, Драгија Стојановића, Илије Шобајића, Живојина Лукића, Богдана Поповића, Живана Живановића, Милана Николајевића, Милисава Стојадиновића, Бранка Поповића, проф. Костића и Ђорђа Чарапића.


се она не изврши у њеном основном медијуму-језику. Револуционисање језика поезије започето је његовом сцијентизацијом – уношењем симбола, формула, лексема и већих језичких исказа из егзактних наука (физике, биологије, хемије, математике, биохемије, астрофизике) и визуелизацијом текста (графичко разлагање речи, синтагми и исказа на слогове и слова као знакове и њихово распростирање на простору странице, уношењем невербалних знакова у текст, као што су цртежи, графикони, фотографије и други елементи који се кола-жирају), тако да је прва фаза сигнализма означена термином сцијентизам. Њу најбоље илуструју сигналистичке књиге Миодрага Тодоровића Планета (1965), Путовање у Звездалију (1971) и циклуси песама Беланчевина, Кисеоник, Ожилиште. Сигнализам негира песничко и културтално наслеђе инсистира на експерименту у реализацији новог. Објављена су 3 манифеста, Манифест песничке науке, 1968. Манифест сигнализма (Regulae poesis), 1969. и Сигнализам, 1970. Покренут је и међународни часопис Сигнал (1970), чији је уредник био Мирољуб Тодоровић.

Овај покрет се проширио и на друге уметности: позоришну, музичку, филмску, и ликовну (концептуалну уметност, конкретну поезију, mail art).

Чланови овог покрета били су песници, ликовни уметници, историчари умет-ности, научници и дизајнери. Сигнализам се залагао за егзактан начин раз-мишљања и радикалне експерименте. У појединим истраживањима користили су се компјутером као стваралачким инструментом.

Чланови покрета издавали су часопис Сигнал (1970-73). Реч је о интернационал-ној ревији за сигналистичка истраживања. Часопис је окупио десетине приста-лица из земље и света и омогућио нашим уметницима продор у свет и афирмацију сигнализма као концепта и покрета планетарне уметности. Чланови су основали Сигналистички документациони центар у Београду. Одржано је пет изложби сигналиста (Милано 1971, Загреб 1974, Београд 1975, 1982, Оџаци 1981). Од југословенских уметника у покрету су учествовали Марина Абрамовић, Неша Париповић, Зоран Поповић, Миливоје Павловић, Љубиша Јоцић, Спасоје Влајић, Јарослав Супек и Влада Стојиљковић.

У читаоници Одељења уметности смештена је спомен библиотека истакнутог историчара уметности професора др Катарине Амброзић. Поред њене рукописне грађе, објављених и необјављених радова фотографија и једне уметничке слике, њеног портрета из младих дана, коју је 1947. године урадила сликарка Гордана Јовановић. У специјалним орманима смештене су књиге из њене приватне библиотеке. То су књиге из области историје уметности и књижевности, разне монографије уметника, опште историје уметности, каталози, књиге на разним страним језицима, као и поклон књиге и каталози које је добијала на разним гостовањима и путовањима... У фонду се тренутно налази око 2000 књига. Књиге су све каталошки обрађене, сигниране са L. Нове књиге за фонд стално пристижу. Претпоставља се да ће их бити око 4.000-5.000.


Проф. др Катарина Амброзић, рођена је 1925. године у Мостару. Гимназију и Филозофски факултет (историју уметности) завршила је у Београду 1948. године. По завршетку студија усавршавала се на Ecole du Louvre, у Паризу. 1956. године докторирала је у Љубљани и постала први историчар уметности на просторима бивше Југославије, који је одбранио докторску дисерацију из модерне уметности.

Као истакнути историчар и теоретичар уметности, ликовни критичар, поли-глота, Катарина Амброзић је својим професионалним пројектима и изложбама афирмисала и промовисала својим нашу уметност у свету. Добитник је мно-гих признања код нас и у свету. За свој прегалачки рад у уметности и науци одликована је „Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима“ (1986.), добитник је награде Културно просветне заједнице Србије „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда (1997), а носилац је и два елитна признања за културу: француског „Arts et des Lettres“ (1984.) и шпанског „Izabel la Catolica – Ofi cial“ (1986.). Скупштина Удружења ликовних уметника примењених умет-ности доделила јој је 2002. године награду за животно дело као допринос развоју примењених уметности и дизајна.

Све ове збирке и легати трајно су поверени БГБ на чување, презентацију, и њихову афирмацију.

Кључне речи: Одељење уметности, збирка, колекција, легат, фонд.

Мирјана СавићЗбирке и легати Одељења уметности Библиотеке града Београда

Резиме

У Библиотеци града Београда, у Одељењу уметности, налази се посебан, јединствени фонд књига из области ликовних уметности, музике, позоришне и филмске уметности, фотографије... Поред књижне, у фонду се налази и некњижна грађа. Одељење уметности чува у свом фонду збирку уметничких дела поклоњених Библиотеци поводом 20 година постојања Галерије „Атријум“. Аутор се на њој посебно задржава јер је реч о 41 уметничком делу наших најпознатијих савремених сликара, као и страних уметника. Аутор се осврће и на друге збирке и легате који се налазе у фонду Одељења уметности, особито на легат истакнутог историчара уметности проф. др Катарине Амброзић, легат Миодрага Тодоровића „Сигнализам“ и ликовну збирку од „Седам скица грба града Бео-града“, аутора Ђорђа Чарапића.

Mirjana SavićCollections et cadeaux (legats) dans la Section d art de la Bibliothequede la ville de Belgrade

Sommaire

A la Bibliotheque de la ville de Belgrade, dans la Section d art, se trouve un fond particulier et unique de livres du domaine d art: art fi guratif, musique, arts de theatre, de fi lms et de


photographies… Aupres des livres, au fond se trouvent aussi les materiaux audio-visuels.La section d art garde dans son fond la collection d oeuvres d art (tableaux) donnees en cadeau a la Bibliotheque a propos de l exposition organisee sous titre 20 annees d existence de la Galerie Atrium de la Bibliotheque. L auteur s arrête specialement a cette collection parce qu il s agit de 41 tableaux d oeuvres d art des artistes mentiones. Cette collection d art presentee reste en propriete a l avenir. L auteur souligne l importance de cette collection dans laquelle entrent les plus renommes artistes d aujourd hui et aussi quelques artistes etrangers de Suisse, d Italie, de Roumanie, d Inde et de Russie.L auteur fait une attention aussi aux suivantes collections et legats qui se trouvent au fond de la Section d art: Legat d une femme professeur, dr Catherine Ambrozić, historienne d art; Legat Signalisme du poete Miodrag Todorović et la collection fi gurative Septs esquisses du blason de la ville de Belgrade de l auteur Đorđe Čarapić.

Легат Миливоја и Божидарке Филиповић у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку 191

Милица Баковић, библиотекар саветник

Мр Маријана Матовић, библиотекар саветникЧачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

ЛЕГАТ МИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У ЧАЧКУ

Залог за будућност

„Мало преко потока, на север, велика је и красна школа коју су опет градили Кнезови: Милош и Михаило...“ - тако Милан Ђ. Милићевић (1831–1908) у Кнежевини Србији (Београд, 1876) описује школску зграду подигнуту половином XIX века (1854) у Горњој Добрињи. У то време Срби су масовно неписмени, а српски сељак, у борби за феудалну независност, нема много разумевања за просвету и културу. Србији недостаје учитељски кадар.

У Горњој Добрињи (округ ужички), родном селу кнеза Милоша Обреновића, од 1899. године службује учитељски брачни пар Миливоје и Божидарка Филиповић који ће отачеству даривати целокупно своје материјално и духовно богатство.

На прелому два претходна века, Србија рат доживљава као судбину. Краљ Милан Обреновић, под притиском незадовољног народа и опозиције, предаје престо сину Александру који је, због емотивне везе и брака са Драгом Машин, убијен у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године. Мајским превратом династија Обреновић заувек нестаје с политичке сцене Србије, јер је већ 2. јуна исте године устоличен Петар Први Карађорђевић. На српском престолу поново су потомци вожда Карађорђа.

Баш у то време, Миливоје и Божидарка утемељују своју личну библиотеку која броји око 4000 изванредно очуваних монографских и серијских публикација.1 У тишини учитељске осаме, у дугим добрињским ноћима, једино су у књизи налазили лепоту и заборав, али и снажну инспирацију својој просветитељској мисији.

Поштујући последњу вољу свог мужа, ово културно добро од великог значаја Божидарка Филиповић 1948. године тестаментом завештава тадашњој Уједиње-

1 План за куповину књига и уређење библиотеке Божидарка је препустила Миливоју, али му је ставила на располагање сва своја примања.

УД

К 0

27.5

2(49

7.11

)

061.

27(4

97.1

1)

192 Милица Баковић, Маријана Матовић

ној књижници и читаоници у Чачку, „са једином жељом да се завештане књиге не дају на читање ван Библиотеке, већ само у просторијама где су књиге смештене или одговарајућој читаоници“. Ту изричиту жељу дародавца легатар никада није изневерио.

Зналачки одабране и сачуване личне библиотеке су изузетно ретке, нарочито у унутрашњости Србије, те је легат Филиповића, као препознатљиво обележје Чачка, пуних шест деценија најверније сведочанство духа, интелекта и времена ових изузетних књигољубаца и верна слика друштвеног живота у Србији на прелому претходна два столећа.

„...Задужбинари који су граду Чачку завештали своју збирку посведочили су њоме не само свој озбиљан књижевни и уметнички укус, не само своју личну књижевну културу, него и висок ниво књижевне културе једне веома цењене, у своје време најцењеније у нас, интелектуалне професије – народни учитељ...“, искрено задивљена, емотивно истиче проф. др Мила Стојнић, разгледајући само део књижног фонда из овог легата на отварању изложбе књига поводом 90 година од првог броја Српског књижевног гласника.2

Филиповића легат смештен је у Научном одељењу Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, у осам застакљених дрвених ормара који су такође поклон дародавца. Сређен је онако како га је класификовао и систематизовао сам дародавац. Има посебну инвентарску књигу и комплетан лисни ауторски каталог.

Све публикације припадају издавачкој продукцији Србије с краја XIX и прве половине XX века, те легат заокружује историјско раздобље – до почетка Другог светског рата, тј. до Миливојеве изненадне смрти 24. јуна 1941. године, истога дана када Немци врше прво хапшење у Чачку.3

Ова уникатна и раритетна књижна збирка употпуњена је архивском грађом и рукописном заоставштином, а две велике урамљене фотографије дародаваца дочаравају амбијент и атмосферу у којој су живели и стварали.

С обзиром на то да је током бурне српске историје велики део српског писаног блага на разне начине уништаван, чачанска Библиотека је с разлогом поносна што је баш она легатар овог књижног фонда који је утиснуо особен печат националној традицији и култури.

Уласком у XXI век ова спомен-библиотека, симбол културног идентитета Срба на размеђи XIX и XX века, добија на вредности и значају, те има посебан

2 Поводом 90 година од излажења првог броја Српског књижевног гласника (1901-1991), на Техничком факултету у Чачку 25. априла 1991. године постављена је изложба која је садржавала део књижног фонда из Филиповићевог легата тј. комплетну стару и нову серију Српског књижевног гласника - часописа који је окупљао неколико генерација српских интелектуалца школованих у Европи. Том приликом о племенитим задужбинарима града Чачка надахнуто су говориле проф. др Мила Стојнић и аутор изложбе Милица Баковић.

3 Миливоје је сахрањен на чачанском гробљу.


стручни третман, јер и поред најновијих достигнућа електронске ере, књига остаје најдрагоценији документ времена у којем је настала.

Биографије легатора

Миливоје Филиповић (Равна Гора, 1871 - Чачак, 1941), од оца Василија и мајке Синђелије, одраста испод Мучња, у сиромашној и многочланој патријархалној породици.4 Основну школу учи у Миланџи (1882-1886), пет разреда гимназије у Ужицу (1886-1890), а Учитељску школу у Београду (1891-1894). Већ тада располаже са пуна два сандука књига, који су зачетак његове библиотеке. Према Миливојевом казивању које је забележио његов пријатељ, професор чачанске Гимназије Драгомир С. Поповић (1899-1986),5 у Учитељској школи највише на њега утиче професор Живко Поповић,6 који му је, поред миланџанског учитеља Миленка Нешовића, улио и развио љубав према књизи. Професор Живко Поповић учи младог Миливоја како треба куповати и чувати књиге, непрестано га подстичући на стварање личне библиотеке.

Божидарка Лазовић Филиповић (Чачак, 1874 – Београд, 1959), од оца Димитрија и мајке Филипе, рођена је у многочланој, али имућној чачанској породици. Основну школу и четири разреда гимназије учи у родном граду, а Вишу женску школу завршава у Београду 1892. године и тако стиче звање учитељице. Од 1893. службује у Приликама, где се 1895. венчава са Миливојем, тада учитељем у Кремни. У јесен исте године одлазе у Катиће, а потом у Горњу Добрињу, где ће провести највећи део радног века – 20 година (1899-1919).

Као писар и активни војник, Миливоје је учесник Српско-турског (1912-1913) и Првог светског рата (1914), када прелази Албанију, Крф, Солун, Кајмакчалан... Његове датиране и потписане ратне белешке потврђују да ни тада није могао побећи од себе, а себе је налазио једино у свету књиге. Покушавајући да буде далеко од сурове стварности, чита и ишчитава бројна домаћа и страна књижевна дела, између осталих и гласовите „Мисли“ Божидара Кнежевића (1862-1905) за кога је литература „духовни организам једног народа“ у коме су алфа и омега Бог, Васиона и Човек. Размишљајући о овом књижевно-филозофском сведочанству, Миливоје у логору, 7. фебруара 1917. између Бача и Добровени, у ратном дневнику записује: „...његове омиљене идеје јесу: неизлечива нискост људске природе, несимпатично схватање човека, борба идеала са стварношћу, крајњи тријумф духа над материјом и вечности над пролазношћу, култ и поезија мисли, мисли ослободилачке и утешитељске...“

По завршетку ове српске голготе, тј. трогодишњег „живота без отаџбине“, достојанствено се враћа у Горњу Добрињу и наставља учитељевање. Од 1919.

4 Филиповићи су из Старог Влаха, а славе Светог Николу.5 Текст Драгомира С. Поповића „Миливоје Филиповић : (1871-1941)“, илустрован породичним

фотографијама Филиповића, објављен је у: Градац : часопис за књижевност, уметност и културу (Чачак). – Год. 7, бр. 32 (јануар-фебруар 1980), стр. 46-60 (штампан и као сепарат), а прештампан у: Глас библиотеке (Чачак). – Год. 1, бр. 1 (децембар 1988), стр. [26]-41.

6 Унук Васе Поповића, главног кнеза Пожешке нахије, са средиштем у Чачку.


је школски надзорник за срез пожешки и ариљски, а Божидарка учитељица у Пожеги. Пензионисани су 1926, а годину дана касније постају житељи Чачка, где ће провести 15 заједничких година. Купују кућу у Синђелићевој улици бр. 10, која и данас постоји. Према сећањима старих Чачана, унутрашњост њихове куће није личила ни на једну другу – сви зидови били су прекривени књигама. Имали су радио, грамофон и око четрдесет грамофонских плоча, те су и због тога посете њиховој кући представљале изузетан културни доживљај. Гости у њиховом дому, који је, без сумње, оплемењивао сваког посетиоца, знаменита су имена српске културе и науке: Јован Цвијић7, Љуба Давидовић, Ксенија Атанасијевић, Стеван Јаковљевић, Драгослав Страњаковић, Божидар Ковачевић...

Као редован члан Географског друштва од 1923. године, Миливоје шаље материјал са терена за Српски етнографски зборник.

Интелектуална и професионална радозналост одводи их у многе светске гра дове у којима их не задивљују сјај и богатство Запада, већ историјски и културни споменици: Париз, Венеција, Милано, Цариград, Софија, Пловдив, Беч, Будимпешта, Братислава, Дубровник, Херцег Нови, Рисан, Котор, Будва, Цетиње... Након пензионисања, свако лето проводе у Врњачкој Бањи, а зимске месеце у Београду где прате позоришне представе и друге културне садржаје. У њиховом самообразовању није било осредњости.

Пасионирани библиофил, Миливоје склапа и негује познанства са познатим београдским антикварима и књижарима. Континуирано прати и претплаћује се на најзначајнију периодику, а књиге купује по унапред припремљеном списку. Увек благовремено информисан о збивањима на књижарском тржишту, био је добро упућен у тајне библиотекарске, библиографске и књиговезачке струке.

Својим књигама оставиће дубок духовни траг свог овоземаљског битисања – на ползу српском народу.

Миливоје је коричењу књига поклањао изузетну пажњу8, па су све књиге у високо квалитетном црном или браон полукожном повезу, са угравираним иницијалима М. Ф. или М. Филиповић на хрпту. Свака је обележена екслибрисом – печатом са ћириличним словима Миливоје В. Филиповић, учитељ и својеручним потписом власника.

Посебан куриозитет су његове маргиналије (место и датум читања, забелешке, објашњења и други записи), својеврстан упутно-информативни систем (анотирана библиографија) који већ више од пола века користе бројне генера-ције истраживача. Припада читалачкој публици прве половине XX века, када је књига представљала животну потребу грађанске класе, те је читао и подвлачио

7 У Међуопштинском историјском архиву у Чачку чувају се писма Јована Цвијића и Матије Мурка, чешког слависте, породици Филиповић.

8 Неколико пута је доводио књиговесца из Београда у Горњу Добрињу, који је у коричењу књига у Миливојевој кући проводио и преко месец дана.


редове свуда, чак и у рову, о чему постоје писани трагови. Тако је, у 1914. години, за време рата, прочитао 16 књига, а 1915. стигао је да прочита 24 књиге. Највећи број књига ишчитавао је неколико пута, најпре као млад учитељ, а потом као пензионер, те спада у категорију имплицитних читалаца који су у релацији аутор-дело-публика потпуно равноправни у књижевном процесу и веома захвални за разна социолошка, психолошка и педагошка истраживања. Можда је Миливојеву потребу за читањем најбоље осетио професор Драгомир С. Поповић који у својим сећањима бележи: „...тај човек живео је више духовним него телесним животом и књига је за њега нешто исто тако неопходно као и ваздух“.

Саставни део легата су и неколико сачуваних породичних фотографија, ори-ги нални печат, ратне белешке, исечци из тадашње штампе, као и копија Божи-даркиног рукописа из 1954. године – Цртице из живота Миливоја и Божидарке Филиповића, бивших учитеља.9

Свестан значаја образовања и учености, несебично је подстицао и утицао на формирање многих школских библиотека. Захваљујући њему, књига је стизала и у најзабаченија села пожешког и ариљског среза. Миливоје ће се касније носталгично сећати свога учитељевања: „Кад бих се поново родио, опет бих волео да будем учитељ на селу.“

Филиповићи свог порода нису имали, али су, као изузетно хумани људи, деци посветили читав живот. Следећи дугу српску традицију доброчинства, Миливојеву синовицу Милијану, којој је отац погинуо у Првом светском рату, усвојили су, васпитали и удомили.10 Несебично су помагали и сиромашне рођаке, посебно Миливојевог синовца на селу. По причању Божидаркине сестричине Вере Додић из Београда, ишколовали су још најмање шест сиромашних ученика, будућих угледних стручњака.

Између осталог, уплаћивали су и добровољне прилоге у фонд „Сиромашни малишан“.

Садржај легата

Заоставштину ових пасионираних библиофила, без које је незамислив било какав научноистраживачки или публицистички рад, чине монографске и серијске публикације које својим садржајем превазилазе локални и регионални значај, чувајући углед и 160-годишњу традицију чачанске Библиотеке.11

Печат њиховом књижном фонду дају публикације штампане на српском језику између 1912. и 1918. које се у тим ратним годинама штампају у посебним

9 Оригинал се чува у Међуопштинском историјском архиву у Чачку.10 Удала се за Раденка Марковића, кафеџију из Чачка, с којим је добила Александра и Миливоја.11 Зачеци Градске библиотеке у Чачку датирају од јануара 1848. године, када је основано

„Дружство Читаня Србско-Славенскій Новина у Чачку“.


околностима и у малом тиражу, те се сврставају у ретку књигу12. Као посебан куриозитет, публикације из XIX века спадају у стару књигу и такође имају специјалан третман. Али, с обзиром на то да фонд старе и ретке књиге чачанске Библиотеке чине углавном српске књиге и периодичне публикације штампане у XIX веку, хронолошка граница за њихову категоризацију померена је до почетка XX века, тј. до 1900. године. У ширем поимању струке, комплетан Филиповићев легат је стара и ретка књига.

Најстарија публикација је Голубица съ цветомъ кньижества србскогъ. [Уредио Јован Хаџић]. Св. V. - Григориемъ Возаровићемъ, Кньиговезцемъ и Кньигопродавцемъ [издана]. – У Бъограду, у Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1843-1844. – Стр. 350 + [16].

Посебно богатство чине бројне секретиране публикације чије је штампање и растурање својевремено, углавном из политичких разлога, јавно или прећутно забрањивано. Сачуване су захваљујући изузетно савесном стручном кадру који је књигу претпостављао свакој идеологији, тако да ова утуљена баштина, на срећу за српску културу, то ипак никада није била, што потврђује готово целокупан књижевни опус Слободана Јовановића, Милана Ђ. Милићевића, Драгослава Страњаковића, Драгише Васића, Владимира Дворниковића, Нила Александровича Попова, Јована Мишковића, Живана Живановића, Миленка Р. Веснића, Гргура Јакшића, Миленка Вукићевића, Владимира Ћоровића, Лазара Арсенијевића-Баталаке, Михаила Гавриловића, Андре Гавриловића, Владана Ђорђевића, Ксеније Атанасијевић, Владимира-Велмар Јанковића, Бартоломеа Куниберте, Владимира Карића, Светислава Стефановића, Глигорија Божовића, Ника Бартуловића, Косте Н. Христића, Пере Тодоровића, Станислава Кракова, Константина Јиречека, Ота Дубислава Пирха, Станоја Стефановића, Симе Милутиновића Сарајлије, Бранислава Петронијевића, Божидара Кнежевића, Вила Дјуранта, а ту је и библиофилско издање Знаменити Срби XIX века (1901, 1903, 1904) у три тома, затим, Достојевски о Европи и словенству (1940) Јустина Поповића, Жива црква : недељни гласник словенског хришћанства, свеске 2 и 4 (Њујорк, 1915) Николаја Велимировића...

Делећи историјску судбину народа, у вихору Балканских и Светских ратова нестало је преко пет стотина књига из ове библиотеке, али је неопходно нагласити и да је један део књижног фонда на сраман начин отуђен. Доказ за овакво људско недело је инвентарска књига легата, у којој је забележено да су после Другог светског рата (1948) расходоване књиге које нису биле у милости тадашњим политичким моћницима - Николај Велимировић: Беседе (1912), Речи о Свечовеку (1920), Религија Његошева (1921); Фридрих Ниче: Ecce homo (1911), Тако је говорио Заратустра (1912); Лудвиг Емил: Вођи Европе (1935); Радојица Никчевић: Национални храм (1936); Карло Сфорца: Неимари савремене Европе (1932)...

12 Доња граница за датирање ретке књиге, година 1867, прихваћена је према Српској библиографији за новију књижевност Стојана Новаковића, с обзиром на то да је те године у Кнежевини Србији укинута забрана употребе Вуковог писма и правописа у школама и у државној администрацији.


Оригинални Каталог књига

О Миливојевом изузетном познавању библиографске науке сведочи и његов рукописни Каталог књига који садржи богату био-библиографску грађу. У свом Каталогу класификовао је целокупан књижни фонд и аналитички, de visu, обрадио знатан број часописа, те овај Каталог пружа широке могућности за разна истраживања. Будући да се у Србији библиографија интензивно развија тек после Другог светског рата, Миливоје Филиповић крајње озбиљно и стручно утире пут овој научној дисциплини.

Монографске публикације систематизује у 20 група:

1. Педагогија и филозофија2. Историја Срба и биографија3. Историја општа и биографија4. Географија и етнографија5. Путописи6. Филологија и историја књижевности7. Природне науке8. Лекарска књижевност и хигијена9. Политичка књижевност10. Позоришна дела11. а) Песништво (оригинално) б) Песништво (преводи)12. а) Лепа књижевност (оригинална) б) Лепа књижевност (преводи)13. Војна књижевност14. Књиге о Балканском рату15. Књиге о Светском рату16. Разна књижевност17. Књиге Српске књижевне задруге (43 кола)18. „Забавник“ Српске књижевне задруге19. „Поучник“ Српске књижевне задруге20. Списи Вука Стефановића Караџића

Упоредо са израдом ове класификације, бележио је и библиографске јединице које се односе на одређену личност или догађај, те су ове предметне одреднице својеврстан предметни каталог на којем му и данас могу позавидети многи би-блиотекари.

Његову читалачку пажњу посебно привлаче еминентне личности: Драгољуб Павловић, Тихомир Ђорђевић, Никола Вулић, Бранислав Петронијевић, Николај Велимировић, Ксенија Атанасијевић, Андра Гавриловић, Владимир Ћоровић, Слободан Јовановић, Веселин Чајкановић, Виљем II, Хајнрих Хајне, Јохан Волфганг Гете, Рабиндранат Тагоре, Лав Николајевич Толстој, Александар Сергејевич Пушкин, Анатол Франс и многи други, а за све њих приредио је опсежне персоналне библиографије које се и данас користе.


Његово наглашено интересовање за историју сагледава се из аналитичке обраде Балканских ратова и Светског рата, која представља импресивну библиографију чланака од 170 јединица, док је Српски књижевни гласник посебно обрађен у 275 јединица.

Периодичне публикације је континуирано и пажљиво одабирао и класификовао, а потом их повезивао као књиге. Наслови часописа и листова, чији је стални пренумерант, аутентично сведоче о његовој ерудицији и правовременој инфор-ми саности о свим књижевним, културним, научним и политичким збивањима код нас и у свету.

Периодичне публикације систематизује у 50 група:

1. Отаџбина (129 свезака у 32 књиге)2. Годишњица Николе Чупића (48 свезака у 48 књига)3. Дело (72 књиге)4. Српски књижевни гласник (Стара серија – 32 књиге; Нова серија – 62 књиге)5. Етнографски зборник – Насеља и порекло становништва (20 књига)6. Етнографски зборник – Живот и обичаји народни (7 књига)7. Мисао (42 књиге)8. Братство (Стара серија – 14 књига; Нова серија – 15 књига)9. Нови живот (27 књига)10. Нова Европа (27 књига)11. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (25 свезака у 12 књига)12. Прилози за проучавање народне поезије (12 свезака у 3 књиге)13. Страни преглед (26 свезака у 3 књиге)14. Гласник Географског друштва (1-25 свезака у 9 књига)15. Гласник Историјског друштва у Новом Саду (6 томова у 4 књиге)16. Гласник Етнографског музеја у Београду (6 томова у 4 књиге)17. Природа и наука (3 књиге)18. Избор (51 свеска у 8 књига)19. XX век (15 свезака)20. Наука и живот (9 свезака)21. Будућност (4 књиге)22. Народно здравље (221 свеска у 15 књига)23. Здравље (86 свезака у 4 књиге)24. Илустровани лист (360 свезака)25. Забавник Српских новина – крфско издање (10 свезака)26. Ратник (37 свезака)27. Кића (47 свезака у 5 књига)28. Криминална библиотека (240 свезака у 10 књига)29. Глас СКА (16 свезака)30. Годишњак СКА (16 свезака)31. Сад и некад (25 свезака)32. Гласник Српског научног друштва – Скопље (2 књиге)33. Босанска вила (1 свеска)34. Наша смотра (4 свеске)35. Претеча (3 свеске)


36. Коло (1 књига)37. Широм света (6 свезака)38. Човечанство (4 свеске)39. Британија (4 свеске)40. Даница (1 свеска)41. Јужни преглед (1 књига)42. Argus, humoristički tjednik (3 свеске)43. Српско-хрватски алманах (1 свеска)44. Тридесет дана (2 свеске)45. Голубица за 1843. годину (1 књига)46. Реч и слика (5 књига)47. Алманах Јадранске страже (1 књига)48. Сатирично-хумористички алманах (1 свеска)49. Лицејка за 1862. годину (1 свеска)50. Магазин Северне Далмације (1 свеска)

Легат Филиповића данас

Неспорно, духовни видици Миливоја Филиповића досезали су далеко у будућ-ност. Својом библиотеком, рукописном заоставштином и библиографским радом Филиповићи су себи подигли најтрајнији споменик и иза себе оставили историју – друштвену, политичку и културну. Ако се људска постојаност мери присуством у другим људима, с правом се може рећи да су Миливоје и Божидарка – бесмртни.

О Филиповићевој библиотеци целини снимљено је неколико радио и ТВ емисија, а објављивани су и бројни пригодни текстови и студије.13 Легат Филиповића нашао се и на страницама првог броја Чачанског гласа 16. јула давне 1932. године, као и у Енциклопедији Југославије, књ. 1 (Загреб, Лексикографски завод ФНРЈ, 1955, стр. 525).

Пратећи историјат Филиповићеве библиотеке, неопходно је поменути и неко-лико самосталних изложби његових књига поводом пригодних годишњица, али и бројне друге изложбе које су незамисливе без овог књижног фонда.

Идуће (2008) године навршава се шест деценија од како чачанска Библиотека баштини ово драгоцено културно добро те је у току реализација пројекта Каталог легата Миливоја и Божидарке Филиповић14.

13 Текстови о Филиповићима и њиховом легату објављивани су, између осталог, у периодици: Градац (1968, 1980), Настава и васпитање (1968), Дисов гласник (1973), Изворник (1989), Чачански глас (1932, 1968, 1971, 1991, 1997, 2002), Чачанско огледало (1991), Чачанске новине (2006), Глас библиотеке (1988, 1991, 1996), Дисово пролеће (1976, 1989, 1990, 1991, 1999), Расковник (1988), НИН (1992), Бележница (Бор, 2003), Зборник радова Народног музеја XXXV (Чачак, 2005), као и у монографским публикацијама: Читалишта и библиотеке у Чачку : (1847-1987) (Чачак, 1987), Ратни дневници Ужичана : 1912-1918. (Ужице, 1995), Добриња (Београд, 1995), Прилике, Дубрава и Радаљево (Чачак, 2002), Чачак и Чачани некад (Чачак, 2002), Моравичке школе и учитељи у XIX веку (Ивањица, 2005), итд.

14 Радећи дужи низ година у Научном одељењу чачанске Библиотеке, где је смештен овај легат,


Кључне речи: Чачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, задужбинарство, легат Миливоја и Божидарке Филиповић, садржај спомен библиотеке, стара и ретка књига, маргиналије.

Милица Баковић, Мр Маријана Матовић,Легат миливоја и божидарке филиповић у Градској библиотеци „Владислав Петковић дис“ у Чачку

Резиме

Учитељски брачни пар Миливоје (1871-1941) и Божидарка (Лазовић) Филиповић (1874-1959), оформили су личну библиотеку, јединствену у Србији, која броји око 4000 изванредно очуваних монографских и серијских публикација. Књижни фонд утемељују крајем XIX века у Горњој Добрињи у којој проводе највећи део свог радног века - 20 година. У духу српске задужбинарске традиције, Божидарка ово културно добро, заједно са архивском и рукописном грађом 1948. године завештава чачанској Библиотеци.Све публикације ове спомен библиотеке припадају издавачкој продукцији Србије с краја XIX и прве половине XX века те заокружују ову изузетно важну историјску целину.У раду је представљена био-библиографија легатора, као и садржај легата са посебним освртом на Миливојев рукописни Каталог књига и маргиналије.

Milica Baković, Marijana Matović MALegacy of Milivoje and Bozidarka Filipovic in the City Library “Vladislav Petkovic Dis” in Cacak

Summary

A married couple of teachers Milivoje (1871-1941) and Bozidarka (born Lazovic) Filipovic (1874-1959), formed a personal library, unique in Serbia, which counts around 4.000 wonderfully preserved monographies and serial publications. The holding of the legacy was set at the end of the XIX century in Gornja Dobrinja where they had spent the greatest part of their time – 20 years. In the spirit of Serbian tradition of legacies Bozidarka bequeaths this cultural heritage together with archive and manuscript materials to the Library of Cacak in 1948.All publications in this commemoration library belong to the publishing production of Serbia at the end of the XIX and the beginning of the XX century and supplement this extremely important historical period.This work represents a bio-bibliography of the legators as well as the content of the legacy with the special attention given to Milivoj’s manuscript catalogue of books and marginal notes.

аутори ове студије, Милица Баковић и мр Маријана Матовић, умногоме су допринеле његовој афирмацији, али и физичкој заштити. Појединачно, објавиле су запажене студије у Гласу библиотеке, Зборнику радова Народног музеја, Бележници, Чачачанском гласу, али и пригодне текстове у Чачанском огледалу, Чачанским новинама и Дисовом пролећу. Односећи се стручно и професионално, али и емотивно према највреднијим књигама чачанске Библиотеке, архивирају комплетну био-библиографску грађу, чинећи је прегледном и доступном свим заинтересованм корисницима.Пратећи културну историју града и схватајући значај ових изузетно племенитих добротвора, „Друштво за неговање традиција и обичаја града Чачка“ недавно је покренуло иницијативу да се једна улица у Чачку назове њиховим именом.

Збирка новинских исечака у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку 201

Марија Орбовић, библиотекар саветникЧачак, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“

ЗБИРКА НОВИНСКИХ ИСЕЧАКА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ„ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС“ У ЧАЧКУ

Збирка новинских исечака постоји у завичајном одељењу Градске библиотеке у Чачку од 1980. године. До 1993. попуњавана је куповином од Новинске доку-ментације, која је припремала текстове из свих листова некадашње Југославије, а од тада се у Библиотеци исецају или фотокопирају текстови о Чачку и околини (са Драгачевом) из листова који се набављају за читаоницу.

Да би могли лакше да се користе, новински прилози су груписани тематски и инвентарисани у посебним свескама. Називи група су одређивани најчешће према именима великих предузећа у Чачку, као што су: „Аутопревоз“, БИП, „Житопромет“, „Литопапир“, „1. мај“, „1. октобар“, „Ратко Митровић“, „Слобода“, „Фабрика резног алата“ и друге, али и према делатности коју покривају, као на пример: здравство, култура, спорт, пољопривреда, туризам, угоститељство, школство. Нису све групе формиране истовремено, јер су нове друштвене околности условиле да се деведесетих година прошлог века пише више него раније, на пример, о екологији, криминалу, избеглицама, а у политичком животу настало је вишестраначје, па отуда и настанак нових група. Исто тако показало се да је група Култура гломазна, па су из ње издвојене нове - Градска библиотека и Дисово пролеће. И даље су неке групе сувише уопштене, као на пример Спорт, где се одлажу сви новински исечци који се односе на ту област, без обзира на поједине дисциплине. То је уједно и најбројнија група, садржи 8.536 исечака од укупно 29.152, колико збирка броји.

Поред ових новинских исечака прикупљених у последњих 27 година у завичајном одељењу Градске библиотеке постоји још једна врста ове грађе, специфична по својој садржини и начину чувања. Приликом једног ранијег истраживања у међуратним бројевима Политике фото-копирани су и неки занимљиви чланци о Чачку и околини, који су настали у периоду од 1923. до 1938. године. Они су инвентарисани у посебној свесци и одложени у кутију са налепницом Политика 1923-1938.

УД

К 0

27.5

2:02

5.17

5(49

7.11

)

202 Марија Орбовић

Још за живота књижевника Бранка В. Радичевића, његов пријатељ Младен П. Чакаревић направио је 1996. укоричену књигу његових фотокопираних новин-ских исечака у три примерка и један поклонио нашој библиотеци. Књигу је насловио Мачиста или записи о Б. В. Радичевићу и у предговору објаснио своју намеру да помогне писцу да сачува велики број новинских прилога о себи, истакавши да је то само прва књига од више предвиђених. Ова књига је направљена тако што су на листовима формата А4 поређани текстови, знатно умањени и зато тешко читљиви и, што је најважнија препрека за коришћење, уклопљени су према величини да би се у потпуности испунио простор листа, а не ни приближно хронолошки. Још већи проблем је што код неких, истина малобројних исечака, није наведен извор и датум. На тај начин је на 296 страна стало 800 разноврсних текстова. У завичајном одељењу чува се и укоричени прес клипинг угледног историчара уметности Радомира Станића, али он је, за разлику од Радичевићевог, урађен на примеран начин. Сви Станићеви новински текстови су копирани у изворном облику на листовима формата А3 уз поштовање хронолошког редоследа објављивања. Тако је то књига од 362 нумерисане стране са 666 новинских исечака насталих од 1960. до краја његовог живота, 1996. године. С обзиром на чињеницу да ова необична књига садржи бројне текстове о црквама и манстирима у Западној Србији и чачанском крају, што је нашим читаоцима често потребно, урађен је предметни регистар који омогућује брзо проналажење траженог текста. Овако уређен прес клипинг једног аутора је изванредан извор за изучавање његовог рада, чији се развој може са лакоћом пратити, а с друге стране, једноставно је доступан корисницима његових сазнања. Сасвим је другачији случај са новинским исечцима Синише Пауновића, који су постали власништво Градске библиотеке 2001. године заједно са легатом овог књижевника и дугогодишњег новинара Политике. Његов обиман прес клипинг стигао је несређен и помешан са осталом архивском грађом смештеном у 60 кутија. Ипак, и поред тога што су бројни исечци били без икаквих података о наслову и датуму извора, или са погрешним датумом, послужили су за даља истраживања, тако да је до данас урађена библиографија од 1.340 јединица, а прикупљени прес клипинг биће обрађен у оквиру легата. Занимљиву целину прес клипинга чине и фотокопирани текстови о Чачку и околини из листова који су излазили у Београду за време Другог светског рата: Наша борба (1941-1942), Српски народ (1942-1944), Обнова (1941-1944) и Ново време (1941-1944). Ови текстови се чувају у посебној кутији и доста су коришћени у последње време, нарочито после појаве књига о четничком покрету у чачанском крају. Сви новински исечци у збирци су инвентарисани тако што свака од 36 група има своју инвентарску свеску формата А4 у коју се заводе најважнији подаци карактеристични за појединачни новински исечак: инвентарни број, наслов текста, извор, тј. наслов листа и датум. Печат са инвентарним бројем стављен је на лист на који је налепљен новински исечак. Свака група почиње од броја 1 и

Збирка новинских исечака у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку 203

тако обрађени новински исечци се одлажу у одговарајуће кутије са налепницама на којима пише назив групе, почетни и крајњи број, ако је кутија испуњена, као и сигнатура групе којој исечци у кутији припадају. Кутије су сложене у полицама према азбучном реду назива групе, па су тако формиране и сигнатуре. Сигнатуру чини комбинација словних и бројчаних ознака у којој је свим групама заједничка ознака NI (новински исечак) и број групе који је утврђен на основу њеног места у азбучном низу. Тако збирка почиње са сигнатуром NI1 којом је обележена група Аутопревоз и завршава се са NI36 - Школство. Тако постављена збирка новинских исечака лако се користила док је била мањег обима, јер је то омогућено тематским и хронолошким редоследом, као и пописом у инвенатарским свескама. На пример текст „Теофиловићи опчинили Америку“ објављен у листу Данас (15-16. X 2005) проналази се у кутији Култура под бројем 4280, јер је тако инвентарисан. Али, како је наслов често уопштен, или срочен тако да код читаоца изазове одређене ефекте, не може се увек сазнати да тај текст говори о траженој теми, а за то је још мања гаранција име новинара, тражење преко инвентарске свеске није понекад успешно. Тако, на пример, из наслова „Знање за извоз“ не би се могло закључити да је реч о угледном чачанском предузећу „Цини“. Зато се приступило каталошкој обради. У електронској бази за серијске публикације програма Библио, у коме наша Библиотека још увек ради, обрађују се новински исечци као и сви други прилози из периодике. На овај начин се превазилазе тешкоће недовољне услед индикативности наслова за садржину текста, јер се истиче предметна одредница и више њих, ако је потребно. Електронски каталог се лако претражује, најчешће по предметној одредници, а тражени текст се брзо проналази у одговарајућој кутији, пошто се уз сигнатуру уписује инвентарсни број. Тако на пример, ако су потребни новински исечци о Дисовом пролећу одржаном 1999. за време НАТО агресије, укуцавањем PO= Ратно Дисово пролеће, добија се податак да база садржи седам записа са сигнатурама NI4/8, NI4/10, NI4/11, NI4/12, NI4/14, NI4/18, NI4/20, па је библиотекару јасно да се чланци могу потражити у кутији Дисово пролеће (која има сигнатуру NI4), а исечци о Ратном Дисовом пролећу су са инвентарским бројевима: 8, 10, 11, 12, 14, 18 и 20. Данас, у ери дигитализације, библиотекари завичајних фондова су пред прона-лажењем ефикаснијих и кориснијих начина за вођење свих збирки, па и прес клипинга. Досадашњи примери дигитализованих листова у целини, као што је Политика на сајту Народне библиотеке Србије и као што ће ускоро бити Чачански глас на сајту Градске библиотеке у Чачку, брзо дају одговоре када корисник тражи одређени текст за који зна основне податке, или бар тачан датум. Другачије претраживање није могуће.

Постојање Медијске документације Ебарт, специјализоване агенције за електронски прес клипинг, за сада (период од 2000. до 2007. Године), такође не решава овај проблем у потпуности. Поред тога што покрива кратак период и коришћење није бесплатно, овај прес клипинг није потпун, што се могло утврдити упоређивањем са исеченим новинским чланцима у одређеном периоду.

204 Марија Орбовић

Највероватније је да право решење треба тражити у дигитализовању новинских текстова са завичајном тематиком и повезати их у одговарајућем програму са базом библиографски обрађених прилога у серијским публикацијама, као што се већ ради са визуелном грађом. Такви текстови би били далеко доступнији, него када би били тражени у дигитализованом листу у целини.

Кључне речи: sortiranje prema subjektu, hronološki redosled, obrada, smeštaj, Branko V. Radičević, Siniša Paunović, digitalizacija

Марија ОрбовићЗбирка новинских исечака у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку

Резиме

Збирка новинских исечака у Библиотеци у Чачку формирана је 1980. године. До 1992. попуњавана је редовном куповином од Југословенске новинске агенције документације, а од тада до данас исецањем текстова из прочитаних листова или копирањем из оних новина које се кориче. Збирка данас садржи 29152 исечка, разврстаних у 35 група и инвентарисаних у исто толико свесака. Смештена је у картонским кутијама, обележеним називима група и словним и бројчаним ознакама. Започета је каталошка обрада. Поред новинских исечака о разним завичајним темама у оквиру ове збирке су и укоричени новински текстови појединих аутора, као и прилози о Чачку из појединих листова који су излазили за време Другог светског рата. У посебној кутији су исечци о Чачку из Политике из периода 1923-1938. године.Због ажурног вођења, редовног попуњавања и обраде, ова збирка је лако доступна корис-ницима.Појава агенције за дигитализовање прес клипинга, као и дигитализованих листова у целини, поставља одређена питања пред класичне збирке новинских исечака.

Marija OrbovićCollection of Newspaper Clippings in Library „Vladislav Petkovich Dis“ of Chachac

Summary

The collection of the newspaper clippings in the Library of Chachac was formed in 1980. Up to 1992 it had been supplemented by regular purchase from the Yugoslav Newspaper Documentation Agency, and later on up to now by clipping articles from the read newspapers or by copying the articles from the newspapers which are being bound. Today the collection contains 29,152 clippings sorted into 36 groups and recorded in the equal number of inventory books. It is stored in carton boxes labeled with titles of groups as well as letter and numerical marks. The bibliographic cataloguing has been already started.In addition to the newspaper clippings on different local history subjects this collection also includes bound newspaper articles of particular authors relating Chachac authors as well as the articles from the particular newspapers printed during the Second World War. A separate box contains the clippings on Chachac from the „Politika“ from the 1923 - 1938 period. Due to the regular supplementing and processing this collection is easily accessible to the users.The appearance of the Press Clippings Digitalization Agency as well as completely digitalized newspapers raises particular questions to the conventional press clippings collections.

Колекција визуелне и аудиовизуелне грађе завичајног фонда 205

Весна Спасојевић, библиотекарСремска Митровица, Библиотека „Глигорије Возаревић“

КОЛЕКЦИЈА ВИЗУЕЛНЕ И АУДИОВИЗУЕЛНЕ ГРАЂЕЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА

Завичајне збирке, као ослонац истраживачима историјске и културне прош-лости региона, заузимају посебно место у фондовима библиотека у којима се при купља, истражује, чува, обрађује, презентује и даје на коришћење зави чајна грађа. Њихова свео бухватност огледа се у природи и врсти грађе коју поседују, од моногра фских и серијских публикација, издања аутора са тог подручја из различитих области, затим рукописа, хроника, летописа, мемоара, потом картографске, визуелне, аудиовизуелне грађе и ситног би-блио течког материјала.

Др Десанка Стаматовић наглашава да завичајни фонд, као део националног фонда за одређену средину, мора бити комплетан и мора да сачува штампани библиотечки материјал и друге носиоце информација у првобитном облику, да би се обезбедили извори за многострука изучавања материјалне и духовне културе завичаја.

Сремскомитровачка Библиотека „Глигорије Возаревић“, као и већина библио те-ка у окружењу, почела је посебну бригу о завичајној грађи након 1974. го дине. Дуга историја и пребогата културна баштина Сремске Митровице, уте меље не на зидинама античког Сирмијума, биле су и остале добра основа форми рања завичајних збирки. Корени овог подручја, аутентичност и богатство грађе, која се умножава свакодневно, пружају обиље докумената битних за разумевање прошлости и локалне традиције. Завичајним темама данас се баве средњошколци, студенти, научни радници, истраживачи и други корисници, с циљем упознавања свог краја, али и објављивања стручне литературе.

Библиотеке осећају изазов времена, а библиотечка делатност увођењем одређе-них иновација поприма савремену улогу. Побољшањем техничких услова рада, неминовно се намеће потреба осмишљавања, осавремењавања, стручног вођења и афирмисања одређених категорија збирки. Запажено место у завичајним збиркама попримају колекције визуелне и аудиовизуелне грађе.

Уз прикупљање и чување књига, које и саме спадају у визуелне медије, овде прикључујемо ситан библиотечки материјал: плакате, летке, програме мани-

УД

К 0

27.5

2:02

5.17

7(49

7.11

3)

206 Весна Спасојевић

фе стација, позивнице, проспекте, пропагандни материјал за индустријске про-изводе, затим ликовне приказе, фотографије, разгледнице, филмске записе, електронске слике. У нашим библиотекама увелико се користе електронски извори, односно грађа која је рачунарски управљана, укључујући и грађу која захтева коришћење CD-ROM и DVD читача. Набавка библиотечке грађе за завичајни фонд има два тока: текући и ретро-спективни. Начин набавке визуелне и аудиовизуелне грађе, је исти као и код набавке књига: остварује се путем обавезног примерка, куповином, разменом и поклоном. У пракси сремскомитровачке завичајне збирке се показало да је поклон веома значајан вид набавке у формирању и попуњавању завичајног фонда. Аутори, издавачи и штампари поклањају библиотеци нова издања. Повремено се и путем локалних средстава информисања упућују позиви грађанству да својим прилозима допринесу обогаћивању завичајне збирке. Добар ефекат постигнут је објављивањем Каталога завичајних збирки у библио-текама Срема, приређивача Весне Петровић. Након промоције овог издања одазвали су се многи писци и други ствараоци, прилажући своја дела и другу библиотечку грађу завичајној збирци. У прикупљању материјала веома је значајан добар и пријатељски контакт са ствараоцима из завичаја, као и сарадња са другим институцијама културе у граду, попут Архива, Музеја, Галерије, Центра са културу, Позоришта, Установе за неговање културе. Посебно је драгоцена сарадња са локалном телевизијом, од које се преузима видео документација, која се превасходно односи на прилоге из културе, а потом и на значајне догађаје из привредног и урбаног развоја града. Видан допринос дају и сами библиотекари својом креативношћу и најразно-врснијим активностима. Вредно место у том послу заузимају бројне изложбе. Уз ону о Глигорију Возаревићу, 150-годишњици Лазе Костића, Страница Бранковог кола поводом истоимене манифестације у Сремским Карловцима, О српским манастирима, Писци и књиге, изложби акварела „Приче“Нене Трајковић, 100-годишњице Српске књижевне задруге, Кругови песништва, Митови и легенде, О религији, 100 година од рођења Иве Андрића, потом Библиотеке Срема на крају XX века, Знаменити Сремци у Матици српској, Митровица у записима, Странице наших летописа од 1966-2006. године и тако редом. Град не чине само улице и тргови. Град чине људи, а Сремска Митровица се дичи знаменитим личностима попут Милеве Ајнштајн, Славка Воркапића, Милоша Ђурића, Драгоша Цветковића, Петра Краља, Мире Бањац, Петра Милошевића и других, који су својим делима дали белег времену у коме су живели и стварали. Оно што ме је посебно мотивисало при избору теме Визуелна и аудиовизуелна грађа у сремскомитровачкој завичајној збирци, је присећање на промоцију петог броја часописа за науку, уметност и културу Сунчани сат, објављеног у пролеће 1995. године, који на насловној страни доноси цртеж Славка Воркапића „Глава девојке“ из 1938. године, који се чува у Музеју Срема. У промоцији овог броја


часописа учествовао је професор Марко Бабац, који је говорио о уметнику, теоретичару, педагогу филма и једном од зачетника филмске индустрије у Холивуду, Сремцу, митровачком ђаку Славку Воркапићу, рођеном 1894. године. Приказани су и његови филмови Шума шумори и Фингалова пећина, две краће визуелне интерпретације Вагнерове и Менделсонове музике. Оба филма поетски изражавају љубав према природи. Необичне фотографије садрже у себи безброј импресија о шуми, о мору. Мајсторском монтажом су приказани незаборавни кадрови кад се таласи сударају са стенама, или галебови, који су монтирани у моментима кад музика достиже крешендо, или пак мирују на обали - кад се музика смирује. Завичајна збирка у Сремској Митровици поседује и монографску публикацију Визуелна природа филма, која је објављена поводом 100-годишњице Воркапићевог рођења. Комплексним процесом бележења са визуелним и тонским ефектима региструје се објективна реалност и постиже документарна вредност. Збирка чува и богату колекцију видео записа, којом документује активности јавне делатности свих одељења која се баве популаризацијом књиге и читања. Визуелни и аудиовизуелни материјал обухвата грађу која је настала различитим техникама. На 36 двочасовних видео касета од 1988. до 2002. године хронолошки је забележено преко 200 догађаја: књижевних сусрета, трибина, тематских преда-вања, попут оних о првом српском штампару и издавачу Глигорију Возаревићу поводом 200 годишњице његовог рођења, потом јубилеј 125-година од оснивања Српске грађанске читаонице, затим документарни филм о библиотекама Срема и друге. Документован је и рад дечјег одељења кроз снимке баснотека, бајкотека, црто-тека, квизова, акције Читалачка значка. Међу богатством записа издвајају се они о Фестивалу беседништва Sirmium lux verbi-Сирмијум светлост речи, јединстве-ној културној манифестацији установљеној у славу, част и неговање лепе речи, а пониклој на тлу Сирмијума, некадашњој престоници римског царства, колевци говорништва. На филмској траци овековечена су вишегодишња археолошка истраживања, позоришне представе, митровачке фабрике (ФЦП „Матроз“) из-градња пешачког моста преко реке Саве, природни резерват Бара Засавица. Последњих година видео касете заменили су савременији носиоци записа (CD и DVD). Збирци је придодато око 40 PowerPoint презентација, које употпуњују стручна предавања која се баве различитим темама и областима, из теорије и праксе библиотекарства и завичајности. Дакле, колекција визуелне и аудиовизуелне библиотечке грађе свакодневно се употпуњује. Обрада, инвентарисање, каталошки опис и чување некњижне, па и аудиовизуелне грађе значајан је и специфичан посао. Обавља се по упутствима др Десанке Стаматовић. Уз посебно вођење књиге инвентара добро је направити посебан избор елемената библиографског описа прилагођеног потребама и лакшем сналажењу корисника и библиотекара. Поред стандардних елемената описа, који подразумевају главни стварни наслов, поднаслов, ауторство, место издавања,

208 Весна Спасојевић

издавача, годину, битно је навести и посебну ознаку грађе и опсег јединице, односно дужину трајања записа на касетама и количину података меморије у МВ за све дискове. За СD/ROM потребно је дати опис потребне рачунарске конфигурације. Сваку јединицу неопходно је снабдети маркицом, која служи као подлога за уписивање сигнатуре, односно места смештаја визуелне и аудио-визуелне грађе у библиотечкој збирци, док се печат власништва ставља на омот, или друго пригодно место где је то могуће збoг димензија јединице, односно амбалаже у којој се чува. Неминован је и рад на непрекидном ажурирању грађе, како би се омогућила што квалитетнија доступност и удовољило захтевима корисника у остваривању најширих слојева интересовања.Упорност, завичајни понос и стручност битне су карактеристике које треба да красе доброг библиотекара, спремног да обо-гаћује,одржава и развија завичајне фондове. Библиотекари сносе и посебну одго ворност за њихов континуитет и комплетност. Само таквим односом мо-гуће је превазићи околности у којима су важећим законским регулативама о библиотекама и њиховој делатности ови фондови остали у запећку.


1. Др Десанка Стаматовић, „Методско упутство за формирање и вођење зави-чајних фондова у општинским народним библиотекама“, у: Глас библиотеке – часопис за библиотекарство, бр. 11/2004, стр. 15-40.

2. Марија Чука, „Нови видови прикупљања завичајне грађе“ у: Стање и перспе к-тиве развоја завичајнох фондова-зборник радова са саветовања библиотекара Србије одржаног 14. и 15. децембра 2000. године у Чачку, стр. 51-54.

3. Драган Стојменовић, „Документарна вредност визуелних и аудио-визуелних извора у завичајним фондовима“, у:Бележница-лист Народне библиотеке Бор, број 6-пролеће/лето 2002.

4. Биљана Билбија, „Библиотечка колекција, развој“, у: Основи библиотекарства, стр. 49-88.

5. Душан Познановић, „Митровачки дани Славка Воркапића“, у: Сунчани сат, бр. 5/1995, стр. 69-79.

Kључне речи: Срем, завичај, комуникација, документарност, аудиовизуелна грађа, фото графија, разгледница, филм, библиотека.

Весна СпасојевићКолекција визуелне и аудиовизуелне грађе завичајне збирке

Резиме

Рад на тему „Колекција визуелне и аудиовизуелне грађе“ заснован је на приказу дела фонда некњижне грађе Завичајне збирке Библиотеке „Глигорије Возаревић“ у Сремској Митровици, са посебним акцентом на материјал који кроз савремене облике комуникације отвара нове могућности знатижељним истраживачима, корисницима ове збирке. Бави се формирањем, богаћењем, систематизацијом врста и употребом ових посебно драгоцених документарних извора. Излагање је поткрепљено PowerPoint презентацијом.


Град дуге историје и богате културне традиције, утемењен на зидинама античког Сирмијума, честа је тема истраживача. Његови корени и културна баштина пружају обиље карактеристичних докумената битних за разумевање прошлости и локалне традиције.

Vesna Spasojevic – LibrarianThe Collection of Visual and Audio-visual Foundation of Homeland Completion From the “Gligorije Vozarevic“ Library

Summary

The work on the subject „THE COLLECTION OF VISUAL AND AUDIOVISUAL FOUNDATION“, is based on the showing and representing the foundation of non-printed library materials and sources from Homeland Foundation of The „Gligorije Vozarevic“ Library in Sremska Mitrovica. Among them are various storage media such as microfi lm, audio tapes, CDs, LPs, cassettes, video tapes and DVDs.However, the whole project is based on utilizing modern types of media and communications, which provide a completely new approach to research workers and other users of collection. My fi nal presentation is documented and presented using the MS Power Point presentation tool.The town of Sremska Mitrovica is based and developed on the foundations of the Roman city Sirmium, and from it’s name was derived the name of the entire region between the Sava and Danube rivers – today’s Srem. Accordingly to these facts, Sremska Mitrovica is very often the important point of various researches. Its historical roots and cultural legacy, provide an enormous and immesurable source of various informations and data for all kind of studies. In such a context, usage of modern types of informations and data storage media, will be necessarily for obtaining ideal goals in all kind of researching and presentations.

Хронике села као специфична колекција у оквиру завичајног фонда 211

Нарциса Алексић, библиотекарНадица Костић, библиотекарПирот, Народна библиотека

ХРОНИКЕ СЕЛА КАО СПЕЦИФИЧНА КОЛЕКЦИЈАУ ОКВИРУ ЗАВИЧАЈНОГ ФОНДА

Целокупна штампарска, рукописна и на други начин умножена грађа једне библиотеке, која се формира и попуњава плански, према утврђеним крите-ријумима, представља библиотечки фонд.

Окружна Народна библиотека која је носилац матичности, дужна је да формира посебну збирку библиотечке грађе, тзв. завичајни фонд. Он обухвата штампану и на други начин умножену библиотечку грађу која је тематски, пореклом аутора или издавачко-штампарском продукцијом везана за територију где је лоцирана одређена библиотека. Задатак овог фонда је да омогући изучавање свих видова живота, развоја и стваралаштва одређене средине, тако да завичајни фонд са аутентичним материјалом и збиркама врши функцију информационог центра једне средине.

Завичајни фонд Народне библиотеке Пирот поседује, између осталог, богату збирку хроника села, која садржи како хронике села пиротског округа, тако и хронике аутора који потичу из овог краја. За хронике села смо се определили јер сматрамо да, и поред чињенице да их има у свим библиотекама и да неоспорно имају велику документарну и историјску вредност, и даље представљају марги-нализовану колекцију. Чињеница је да села старе и гасе се, и да ће хронике, као сведочанство о животу који нестаје, временом све више добијати на значају.

Хроника (летопис) у Библиотекарском лексикону је дефинисана као врста списа који хронолошким редом бележи значајне догађаје; има културну вредност и служи као извор за историју.

Хронике села обухватају развој и живот села од настанка до данашњих дана и у њима су описани значајни догађаји из привредног и друштвеног живота места, као и знамените личности. Аутори хроника систематски прате све релевантне аспекте које захтева овакво стваралаштво: настанак и развој места, географски положај, друштвено-економске прилике, обичаје, порекло становништва и ро-до слове породица, школство, задругарство, спорт, учешће становника у осло -

УД

К 0

27.5

2:[0

25.1

71:9

08(4

97.1

1)

212 Нарциса Алексић, Надица Костић

бо дилачким ратовима итд., настојећи да све аргументују чињеницама и фото-графијама. Објективност, истинитост и тачност података, основни су принципи на којима се заснива израда хроника. Монографије не претендују да прикажу настанак и развој села у свим детаљима, кроз цео период његовог постојања, већ да забележе и илуструју оне чињенице из његовог живота које су познате и несумњиве, дајући на тај начин основу за будућа истраживања и допуну новим подацима до којих се буде дошло.

Хронике села писане су спорадично и у ранијим раздобљима (најстарија хро-ника у Народној библиотеци Пирот је монографија села Крупац из 1974. године, чији су аутори др Јован Ћирић и Витомир Живковић), али тек крајем осамдестих година прошлог века, на иницијативу Одбора за проучавање села Српске академије наука и уметности у заједници са Заводом за проучавање културног наслеђа-развоја Србије, писању хроника приступило се на један организован начин. Оформљена је Библиотека „Хронике села“ и израђено је Упутство за писање хронике које Одбор доставља свим заинтересованим писцима.

Иако хроничари нису препуштени себи, често је процес сакупљања грађе због оскудног материјала (у многим селима су уништене архиве) муко трпан и траје годинама, а некад и деценијама. Аутори своја истраживања бази рају на доступној архивској грађи, изворним документима, аутентичним етнолошким подацима, релевантној литератури, али се ослањају и на казивања, па и на сопствено искуство. Посебан проблем представља свеобухватност теме, што захтева мултидисциплинарни приступ, тако да писању хроника села приступају заиста истински ентузијасти. Иако су то људи врло различитих профила и образовног нивоа, оно што их повезује је љубав према родном месту, која надокнађује некад скромно образовање аутора. Сви они посвећени су идеји да оставе писани траг о животу свог села и да отму од заборава богато народно стваралаштво; са аманетом да се истраживања наставе, празнине попуне, да се прате и бележе даља животна збивања. Стога неретко у посвети аутора хронике стоји само: „Потомству“.

Завичајно познавање села пиротског округа није до скора било обухваћено садржајним систематским изучавањима, а села и засеоци у овом крају буквално одумиру. Таква насеља су: Басара, Милојковац, Височка Ржана, Изатовци, Куманово, Планиница, Радејна, Масуровци, Мирановачка Кула... Ових села ускоро неће бити на географској карти. Стога, настојање аутора да бар кроз писање моно графије о свом селу, отргну од заборава живот и обичаје села, представља пле мениту и понекад „немогућу“ мисију јер малобројни и скромни писани доку менти или ретки успутни записи о селу једва да су довољни да се употпуни слика о вековном постојању српског села. Понекад узрок нестајања неког места може бити и природна катастрофа, каква је задесила село Завој 1963. године када се земљиште са падина Старе планине сурвало у долину реке Височице и преградило њен ток, што је довело до потапања села. Тако се на тој истој географској карти уместо села Завој нашло Завојско језеро, а као успомена на село којег више нема остале су приче и сећање и монографија Завој чији је аутор Војислав Минић.


Колекција хроника села, због свог едукативно-документаристичког профила, обиља података илустрованих фотографијама, табелама и графиконима, пред-ставља богат извор информација и основу за даља истраживања. Запослени у Народној библиотеци Пирот могу и на основу статистичких података да потврде да су чести посетиоци завичајног одељења ученици и студенти који литературу са овог одељења користе за израду семинарских, матурских и дипломских радова. Писци хроника и потенцијални аутори овог вида стваралаштва такође спадају у редовне кориснике завичајног одељења. Они вредно трагају за подацима с невероватном љубављу према родном месту или месту у коме су дуже боравили или радили (углавном су то некадашњи учитељи и наставници, сада у пензији), перманентно сакупљајући грађу за настанак хронике. Јер, писање хронике је, пре свега, „сакупљачки“ посао, скопчан с бројним потешкоћама и проблемима (без обзира на постојање Упутства за писање хронике, хроничари су углавном истраживачи-аматери а не стручњаци за све поменуте области). Велика по-све ћеност и радозналост духа, истрајност и ентузијазам основне су одлике доброг хроничара, али и још понешто. Свестан те чињенице, један од оснивача завичајног одељења Народне библиотеке Пирот Момчило Антић спровео је анкету међу хроничарима из које се видело који су заправо мотиви и моменти пресудни за настанак записа о местима. На увид стављамо питања из анкете као и интересантније одговоре.

На питање када су одлучили да напишу хронику-монографију свог села већина аутора каже да је и пре тога бележила народно стваралаштво, сакупљала податке о свом „породичном стаблу“, понекад и деценијама чувајући своје белешке, али да се усуде да отпочну с озбиљним писањем монографије свог села обично им је био потребан подстицај са стране, наговор пријатеља књижевника или професора, рођака или познаника. Понекад нека срећна околност, као што је неочекивно прибављање вредне архивске грађе о селу, о чему говори један од аутора хронике Паклештица Никола Ђорђевић, буде управо тај пресудни моменат. А некад је то збуњеност и немоћ аутора пред сазнањем да се о свом родном месту најмање зна услед изостанка било каквог писаног трага и завичајне литературе.

„Уколико током разговора чујем и неки нови податак или ми покажу неки старији докуменат сачуван у њиховом домаћинству, задовољан сам напуштао свог саговорника“ био је искрен Часлав Спасић, који је написао прву хронику једног сеоског рода који траје два века (Долдашевци) и монографију Присјан, одговарајући на питање шта вам у току рада причињава највеће задовољство. „Кад људи виде да нико неће да их превари отворе и срце и душу и своје старе сандуке са брижљиво чуваним документима“ примећује Цветко Иванов, аутор хронике Борово. Сви се хроничари слажу да им је долажење до нових сазнања, било проналажењем аутентичних докумената или кроз разговор, интервјуе са савременицима о догађајима у селу чији су сведоци били или о којима су им преци приповедали, представљало највеће задовољство приликом истраживања и писања монографије.

Проблеми у раду су били бројни, почев од нарушеног здравља, недостатка времена и материјалних средстава, разноврсности материје и њеног обима,


непотпуног материјала, оскудног казивања старијих људи. Један од анкетираних хроничара чак каже да је веома тешко долазио до основних средстава за писање, папира и машине за куцање. Међутим, у већини случајева прави проблеми су настајали онда када је материјал коначно био прикупљен и систематизован а новчаних средстава за штампање није било, без обзира што је већина мештана благонаклоно гледала на писање монографије, поздрављајући могућност да буде одштампана хроника њиховог села.

Анализирајући све ове одговоре дошло се до сазнања да заправо сви аутори, без обзира на бројне потешкоће и проблеме, осећају огромно задовољство при раду јер су уверени у оправданост и значај свог подухвата, па је то и објашњење за њихову велику истрајност и упорност. Жеља да се расветли прошлост и сачува од заборава, а потомству дају одговори на бројна питања неки су од основних мотива за настанак хроника, о чему пише у предговору своје књиге Моје село Велико Боњинце Предраг Станковић, истичићу да је њему као учитељу најтеже било кад на постављено питање нема одговор. Као значајно (а што није обухваћено питањима), Ч. Спасић истиче: „Има доста села на подручју Пирота, са богатом историјском, верском и културном прошлошћу о којима није скоро ништа записано. Треба охрабрити истраживаче. Никад није касно да се отпочне са истраживањем. Боље је забележити то што се још може ишчепркати у сачуваним архивама и памћењу старијих људи, него да се то остави забораву.“

Све ово јасно указује на психолошке мотиве аутора хроника села. Нећемо погрешити ако кажемо да су хроничари истински заљубљеници у свој завичај, носталгичари који у крајњем желе да потврде своје корене, порекло и идентитет. Али, нису ли колекције хроника у завичајном одељењу управо идентитет једне средине? На то питање и још многа друга везана за настанак и значај хроника, али и проблеме приликом дугогодишњег рада, одговоре можемо наћи у самим хроникама.

Писање хроника села је трајна активност. Сваког дана јављају се нови аутори, тако да је од 87 потенцијалних писаца, окупљених на првом састанку Одбора САНУ за проучавање села, тај број нарастао на близу хиљаду писаца који су укључени или заинтересовани за израду хроника села. Све је више и разних установа које се укуључују у акцију писања хроника и свега што прати ову активност, а као издавачи, поред САНУ и Културно просветне заједнице Републике Србије, јављају се и библиотеке, музеји, месне заједнице, што објашњава неуједначен изглед издања.

Ваља истаћи да хронике села досад написане оправдавају напоре писаца и Одбора, јер су својеврстан скуп историографских, демографских, социолошких, етнолошких, етнографских и антропогеографских карактеристика српског села; у овим хроникама дати су „душа, живот и карактер народни“. На примеру хроника уочљив је и процес ретрадиционализације, односно „враћања коренима“ кроз тежњу појединаца да сазнају одговоре на питања: како је настало село, ко су и одакле наши преци, како су живели, итд.


Уколико о једном насељу нема сачуваних писаних трагова, оно као да није ни постојало, што је још израженије код сеоских насеља која убрзано нестају са онима који старе и умиру. Без записа, села немају ни своју историју. Управо из тог разлога је и поникла идеја и иницијатива Српске академије наука и уметности да се организовано приступи писању хроника села с циљем да свеукупни народни живот и стваралаштво буду сабрани на једном месту. Без обзира на њихов локални домет и значај, овако обједињене хронике могу представљати основу за израду историје Србије засноване на објективним чињеницама и аргументима.

Свесни те чињенице, радници Народне библиотеке Пирот настоје да фонд завичајног одељења Библиотеке континуирано допуњују завичајном грађом, а значајан део овог фонда чине управо хронике села. Оне су својеврсна колекција у колекцији, коју смо формирали постепено, углавном од поклона самих аутора. Рад хроничара је заокружен тек када своју књигу поклони библиотеци. За њих књига представља део њих самих, а за завичајни фонд део колекције који одише посебним сензибилитетом. Даривајући књиге библиотеци, свесни сазнања да један део свог личног доживљаја базираног на документима дају на увид јавности, хроничари су и чести посетиоци завичајног фонда са питањем „да ли се моја хроника чита?“. То указује на жељу аутора да се сазна, отргне од заборава, али и да се наставе истраживања а хроника користи као основ и подстицај за неке даље свеобухватније радове. У том смислу ова колекција може представљати значајну потпору у информационом систему региона за изучавање прошлости, па и креирање неких догађаја и појава.

Тиме се може објаснити наша заинтересованост за ову врсту грађе, али и решеност да јој обезбедимо третман и место какво би требало да има. Народна библиотека Пирот планира да у скорије време организује изложбу хроника села коју ће пратити адекватан каталог. Пажљиво пратимо и помажемо у изради нових хроника са јасним циљем: сачувати идентитет сваког места, презентовати и оставити за будућа поколења, што је коначно и жеља самих аутора.

Оно што није записано као да се није ни догодило!

Кључне речи: село, хроника села, завичај, завичајна збирка, индентитет, породи-чно стабло, ретрадиционализација.

Нарциса Алексић, Надица КостићХронике села као специфична колекција у оквиру завичајног фонда

Резиме

Хронике села као колекција у колекцији завичајног фонда имају велику документарну и историјску вредност. Хронике обухватају развој и живот села од настанка до данашњих дана и у њима су описани сви значајни догађаји из привредног и друштвеног живота села, као и знамените личности. Основни принципи на којима се заснива израда хроника су објективност и тачност података.


Са организованим писањем хроника отпочело се крајем осамдесетих година прошлог века, на иницијативу Одбора за проучавање села Српске академије наука и уметности у заједници са Заводом за проучавање културног наслеђа – развоја Србије. Оформљена је Библиотека „Хронике села“ и израђено је Упутство за писање хронике које Одбор доставља свим заинтересованим писцима.Анкета коју је спровело завичајно одељење Народне билиотеке Пирот међу хроничарима илуструје разлоге и мотиве писања хроника, указујући на бројне потешкоће са којима су се суочили у свом раду.Без обзира на локални домет и значај, хронике представљају богат извор информација и основу за даља истраживања. Села старе и гасе се и временом ће хронике као сведочанство о животу који нестаје све више добијати на значају. У том смислу ова колекција може представљати значајну потпору у информационом систему региона за изучавање прошлости па и креирање неких догађаја и појава.

Narcisa Aleksić, Nadica KostićChronicles of the Village, as specifi c Collection within the Local History Collection

Summary

Chronicles of the villages as a collection within a collection of the homeland fund have a signifi cant documentary and historical value. Chronicles include development and life of the villages since the time they were founded till today. They describe all important events related to the economic and social life of the villages, as well as renowned persons. Objectivity and accuracy of the data are basic principles on which the preparation of the chronicles was founded. Organized writing of chronicles started at the end of 80s in the last century, at the initiative of the Board for village research within the Serbian Academy of Science and Art together with the Institute for research of cultural heritage and development of Serbia. A Library „Chronicles of the villages“ was established and Instructions for the writing of chronicles were prepared, which the Board submits to all interested writers. A survey which has been made by the Homeland department of the Library in Pirot among the writers of the chronicles illustrates the reasons and motives for writing of the chronicles, pointing out numerous diffi culties which they faced with during their work. Regardless of their local importance and infl uence, chronicles represent a rich source of information and a basis for further research. Villages are getting older and emptier as the time passes and thus, the chronicles, as a certifi cate about the life which is dying out are going to be more and more important. Therefore, this collection can represent signifi cant support in the information system of the region in the research of the past, as well as in the creation of some events and occurrences.

Издавачке целине – мале колекције у електронском каталогу и библиографији 217

Марија Јованцаи, библиотекар саветник,Новка Шокица-Шуваковић, библиотекар саветникНови Сад, Библиотека Матице српске

ИЗДАВАЧКЕ ЦЕЛИНЕ – МАЛЕ КОЛЕКЦИЈЕУ ЕЛЕКТРОНСКОМ КАТАЛОГУ И БИБЛИОГРАФИЈИ

Упоредо са појавом штампане књиге појавила се и потреба за њеном рекламом. Требало је обавестити јавност о новим насловима како би се привукли читаоци и потенцијални купци. У ту сврху штампана су разна обавештења, вести, позиви на претплату у дневним листовима и посебни рекламни материјали. Рекламирани су појединачни наслови књига, а и групе књига окупљене под заједничким насловом као целине сродне по садржају, намени, облику. Појавом нових медија радија и телевизије, проширује се и простор за рекламу књиге. Целокупан напредак и развој свих људских делатности утицао је и на развој издаваштва. Данас оно нема за циљ само да створи књигу него и публику, и да свој производ понуди преко свих могућих канала у све делове света. Маркетинг као нова дисциплина у многим научним областима, па и у издаваштву, има значајну улогу у предузимању свих мера ради најбољег пласмана робе односно књиге.

Издавачке целине као пројекти издавача и у библиотекама имају значајну улогу. Таквим целинама посвећује се посебна пажња како у погледу прикупљања, тако и у погледу обраде, смештаја и коришћења. У многим библиотекама оне се окупљају и чувају као посебне збирке. Неке специјалне библиотеке (на пример из области уметности) ради лакшег коришћења књиге смештају по издавачким целинама, које су поред осталог и визуелно препознатљиве (истог су формата, исте боја корица). Када је Библиотека Матице српске постала самостална институција она је своју делатност усмерила на попуњавање фонда, обраду књига и осталих публикација и формирање каталога. Поред општих каталога који окупљају целокупан фонд библиотеке, формирани су и посебни каталози за поједине збирке, међу којима је и каталог колекција. У њему су описане издавачке целине, делимично нумерисане. На каталошком листићу руком, графитном а касније хемијском оловком, после назива колекције исписани су, у другом нивоу, име аутора, наслов књиге и година издавања, у хронолошком реду или по броју нумерације. Ови каталози су интерног карактера и служили су као важан извор информација и поуздан показатељ празнина у фонду, које је требало попунити. Данас се чувају

УД

К 0

25.3

/.4:

004]

:655

.4(4

97.1

1)

218 Марија Јованцаи, Новка Шокица-Шуваковић

да сведоче о времену у којем су настале, о издавачким програмима и издавачима од којих већина више не постоји.

Преласком на аутоматизовану обраду књига и осталих публикација у Библиотеци Матице српске, 1989. Године престаје израда свих лисних каталога. Уносом података у базу настају библиографски записи који се претражују великим бројем параметара и лако и брзо дају информације. Сви библиографски записи чине један општи, универзални, електронски каталог који нема никаквих ограничења, ни по начину обраде грађе, ни по њеном обиму, а ни по намени. У овом каталогу издавачке целине имају своје одређено место. Оне су саставни део записа у којем чине посебно подручје описа, онако како је предвиђено по стандарду ISBD(M), а њени делови уносе се у поља и потпоља одређена по UNIMARC-у. Осим наслова и упоредног наслова на другом језику, уносе се и поднаслови, подаци о одговорности, серије, кола, ISSN број и све врсте нумерација. По облику и броју података оне су различите. Неке од њих имају само карактеристичан назив (нпр. Трагови, Савременици, Практикуми, Антологије итд.), док већина уз карактеристичан назив има реч библиотека, едиција, серија, збирка и друго (нпр. Библиотека Стражилово, Библиотека Детињство, Едиција Нобеловци, Едиција Поезија итд.). Поједини издавачи за своје целине имају ISSN или ISBN број. ISSN број издавачке целине уноси се у потпоље предвиђено за то (225x) и у испису се појављује иза наслова или податка о одговорности, одвојен зарезом. Када књига поред свог ISBN броја има и број за целину, оба броја уносе се у запис посебно, у поновљива поља предвиђена за то (010а), а уз број за целину додаје објашњење речима за издавачку целину. Сваки податак овакве целине, ако је унет тачно у одређена поља, лако се претражује. Упитом CL= добије се појединачно сваки елемент који се односи на едицију (наслов, упоредни наслов на другом језику, поднаслов, податак о одговорности, подаци о сeрији, колу и нумерацији). Комбинацијом упита добије се конкретна тражена књига. Претраживање по ISBN броју врши се префиксом BN=, a ISSN бројa помоћу префикса CX=. Тако се претраживањем у електронском каталогу преко наслова или ISSN бројa могу добити груписане све појединачне књиге целине са заједничким насловом. Свака целина објављена је са циљем да окупи књиге по неком заједничком елементу. За кориснике који не знају име аутора ни наслов из неке области, целине тематски сродних књига, могу бити од велике помоћи. За библиотекаре који раде на комплетирању фонда библиотеке, оне су јасан показатељ празнина које треба попунити.

Библиографија књига у Војводини припрема се у Библиотеци Матице српске и објављује у годишњим свескама од 1981. године. Она садржи описе књига објављених и штампаних на српском језику и језицима националних мањина које живе на територији Војводине. Вишејезичност је условила распоред по језицима грађе и то на српски, мађарски, словачки, румунски, русински и остале језике. Лакше сналажење по овако распоређеној грађи омогућавају регистри којих има укупно седам (именски, предметни, децималних ознака, географски, регистар колекција, регистар издавача и регистар штампарија). Сви регистри, осим регистра колекција, односе се на целокупну библиографску грађу. Регистар колекција окупља издавачке целине у оквиру сваког језика посебно. Наслови


су сложени азбучно или абецедно према писму публикације. Испод наведеног наслова следи попис свих књига са именима аутора и бројем јединице у којој се налазе. У првим свескама Библиографије поред наслова колекције стављана су и имена издавача и места издавања. До сада су објављене 24 свеске Библиографије у којима је описано око 3.000 колекција на укупно 295 страна. У неким колекцијама у једној години објављена је само једна књига, док је у већини њих објављено више књига. Поједине колекције заступљене су само у једној свесци, а има и оних које се налазе у свим свескама Библиографије. То несумњиво указује на њихов квалитет и на несмањено интересовање за њих, како издавача тако и аутора. Једна од таквих колекција је са називом Библиотека Прва књига коју издаје Матица српска. У њој млади аутори објављују своја прва књижевна дела. Ова едиција покренута је 1957. године под другим називом Библиотека Прва збирка који је задржала све до 1961. године када се мењају њен назив и карактеристике. Поред поезије у њој се објављује и проза. Аутор чија књига носи бр. 1 у овој едицији је Гојко Јањушевић. Своје првенце ту су објавили познати песници и књижевници као што су Милош Николић, Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Бошко Ивков, Перо Зубац, Драгомир Брајковић, Миро Вуксановић, Драган Великић, Михајло Пантић, Војислав Карановић и други. До 2006. године у овој едицији штампана је 241 књига. Све су оне истог формата и све су описане у електронском каталогу, а у музејској збирци Библиотеке обједињене су истом сигнатуром и смештајем (до 2000. године). Ове године пуни се педесет година ове едиције, која ће у Библиотеци Матице српске бити обележена пригодном изложбом и пратећим каталогом.

Осим целина које нису омеђене бројем књига, постоје и ограничене издавачке целине које садрже најмање две књиге, а понекад две и више десетина књига. То су књиге у више свезака које имају истог аутора и исти наслов или књиге различитих аутора са истим насловом. Тако се најчешће објављују дела која због обимности морају бити подељена у више физичких јединица, затим сабрана и одабрана дела неког аутора, речници, енциклопедије, лексикони, зборници, уџбеници, разни приручници и друго. Ове целине понекад се публикују истовремено, а некада у току више година. У библиотекама су оне обједињене истом сигнатуром и заједничким смештајем. Обрада омеђених целина врши се на два начина, на једном, и на два или више нивоа. Опис на једном нивоу примењује се када појединачне јединице целине имају исте све елементе описа, осим броја страна. У подручју материјалног описа уноси се прво податак о броју физичких јединица, а затим, у округлој загради, укупан број страна ако је пагинација јединствена за све јединице, или број страна за сваку јединицу појединачно. Опис књига на два и више нивоа примењује се код оних целина код којих свака јединица осим заједничког наслова има и свој посебан наслов. На првом нивоу се уносе елементи заједнички за све јединице, а на другом нивоу елементи карактеристични за сваку појединачну јединицу. Овакав начин обраде омеђених целина примењивао се када је опис рађен ручно. Преласком на аутоматизовану обраду покушано је да се и ту примене исти принципи како би при испису добили распоред података као што је био на каталошком листићу. Тако су направљене две варијанте за унос података, маска 1 и маска 2, од којих је маска 1 била на вишем, а маска 2 на нижем, подређеном нивоу. Оне су популарно

220 Марија Јованцаи, Новка Шокица-Шуваковић

назване отац и син, а ако је опис био на више нивоа онда су постојали и унук и праунук. У маску 1 уносили су се подаци заједнички за све јединице, а у маску 2 подаци карактеристични за сваку јединицу посебно. Обе маске међусобно су биле повезане ID бројевима. Убрзо се показало да овакав начин уноса података није добар, посебно због претраживања. Ако се у претраживању наишло на опис у масци 2, у којем нема заједничког наслова, а понекад ни наслова појединаче јединице (ако га није било на књизи) онда је тешко било утврдити о којој публикацији се ради. Посебан проблем био је испис у Библиографији књига у Војводини у којој сваки запис чини једну библиографску јединицу са описом само једне књиге. Зато се одустало од оваквог описа омеђених целина па је направљен нови модел у којем се сваки део описује у посебном запису, где се уносе сви заједнички елементи и елементи карактеристични за појединачан део. Одмах иза заједничког наслова уноси се податак о бројчаној ознаци јединице иза које следи наслов посебног дела целине (ако постоји на књизи). У испису је податак о ознаци дела књиге одвојен тачком од наслова, а наслов дела целине од ознаке зарезом. Тако се приликом претраживања могу добити сви делови целине и заједнички наслов и појединачан наслов дела. Иако је овај начин описа омеђених целина веома једноставан и практичан, како у погледу уноса података, тако и у погледу претраживања и исписа, последњих година појавиле су се препоруке да се омеђене целине код којих нема карактеристичних наслова за појединачне делове, описују у једном запису (па макар оне обухватале и већи број физичких јединица). У таквим записима подаци о нумерацији појединачног дела и броју страна уносе се у поље предвиђено за напомене о садражају књиге (поље 327 и потпоља 0 и а) после исписа речи Садржај (када су сви делови објављени истовремено) или синтагме Досадашњи садржај (када се објављивање наставља). Код претраживања се добије само један запис за целину од више публикација и непрегледно набрајање ознака појединачних делова и њихових страна. Зато је Редакциони тим за уједначавање именске обраде књига при ВБС-у, који чине стручњаци Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, поред осталих бројних питања решавао и питање обраде омеђених целина. Договорено је да се књиге из обавезног примерка и даље обрађују појединачно, сваки део целине један запис, а код обраде страних књига и ретроспективног уноса описа, ако су окупљени сви делови да се примени обрада на једном нивоу. О овом питању предстоје још разговори и договори. Најважније је да целине буду претраживе и да се о њима може лако и брзо дати потребна информација.

Издавачке целине прешле су пут од руком писаног листића до електронског каталога. Оне су сада виртуелне целине локалних база библиотека и заједничке базе Виртуелне библиотеке Србије COBIB.SR. Доступне су корисницима ових база а преко интернета и корисницима широм света.

Литература:1. Биљана Билбија, Основи библиотекарства. - Бања Лука : Глас српски, 2004.2. Alison Baverstok, Marketing u izdavaštvu. - Beograd : Clio, 2001.


Кључне речи: издавачка целина (неомеђена и омеђена), електронски каталог, Библио-графија књига у Војводини.

Марија Јованцаи, Новка Шокица-ШуваковићИздавачке целине – мале колекције у електронском каталогу и библиографији

Резиме

У раду је показано како се окупљају, обрађују и претражују издавачке целине као збирке више јединица библиотечке грађе са заједничким насловом. Анализирани су и регистри колекција у Библиографији књига у Војводини, у 24 свеске, који представљају изузетно значајну збирку ових целина.

Marija Jovancai, Novka Šokica-ŠuvakovićPublishing Series – Little Collections Within Electronic Catalogue аnd Bibliography

Summary

This Paper demonstrates how Series are collected, processed and searched as collections of more library material items with a common title. The Registers of Collections are also analysed within the Bibliography of Books in Voivodina, in 24 volumes, which represents a very important collection of these Series.

Библиотечке колекције у електронском каталогу 223

Радован Мићић, библиотекар саветникНови Сад, Библиотека Матице српске

БИБЛИОТЕЧКЕ КОЛЕКЦИЈЕ У ЕЛЕКТРОНСКОМ КАТАЛОГУ

Посматране у значењу збирки различите провенијенције, које одражавају инте-лектуална стремљења и информационе потребе њихових твораца, појединаца и институција, библиотечке колекције се јављају у два основна вида. Први се препознаје у завештаним целинама – легатима, и поклоњеним или откупљеним личним и породичним библиотекама и збиркама културних, научних и про све-тних институција. Међу њима, оне старијег порекла имају превасходно културно-историјски значај, док новије збирке садрже и публикације са научним и стручним информацијама. Други вид је препознатљив у референсним збиркама, које садрже консултативну литературу и од велике су користи читаоцима и библиотекарима.

Заједничке карактеристике оба вида библиотечких колекција се огледају у разно врсности грађе, насупрот колекцијама истоврсних публикација – доктор-ских дисертација, географских карата или књига и часописа публикованих Бра јевим писмом, затим у уврштавању публикација у збирку према личним или колективно усклађеним критеријумима, те у осмишљавању целине у којем се уочава однос према националном и универзалном стваралаштву. У тради-ционалним колекцијама тај однос је исказан настојањем да се сакупе и сачувају публикације које представљају културно наслеђе, у новијим колекцијама он се испољава у окупљању савремених публикација из посебних научних области, а у референсним збиркама он је видљив у тежњи да се избором и ажурирањем секундарних и терцијарних и селективно бираних примарних извора информа-ција читаоцима олакша коришћење литературе која презентује научно, стручно и уметничко стваралаштво.

У класичном систему библиотечких информација, публикације библиотечких колекција уврштене су у алфабетски каталог, реалне каталоге и у посебне колек-цијске каталоге, што их чини доступним посетиоцима библиотеке.

У аутоматизованој каталошко-библиографској бази података, публикације би-блио течких каталога регистроване су као библиографске јединице, а целине

УД

К 0

25.3

/.4:

004(

497.

11)

224 Радован Мићић

који ма припадају могу се објединити помоћу заједничке колекцијске ознаке. И у првом и у другом случају су информације о њима доступне у библиотеци и у библио течко-информационом систему у који је библиотека укључена.

Поставке на којима је утемељена каталошко-библиографска база података пружају могућност библиотекарима и читаоцима да у претраживању обликују колекцију ауторских дела која су описана у несамосталним библиографским јединицима. Појављујући се искључиво у електронском каталогу та виртуелна колекција омогућава заинтересованима са дођу до актуелних, пре свега научних и стручних, информација у библиотеци и у мрежи библиотечко-информационог система. Традиционалне и савремене колекцијеу каталошко-библиофској бази података

Највећи број традиционалних и савремених библиотечких колекција српских, јужнословенских и страних културних, научних и јавних посленика данас чувају Библиотека Матице српске, Народна библиотека Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду и београдски Филолошки факултет. Посредством електронског каталога културној и научној јавности у потпуности су доступне колекције које је примила или обновила Библиотека Матице српске.

Записи публикација из традиционалних колекција Матичине Библиотеке откривају библиографске реткости и указују на њихов историјат, а записи из (по постанку) нових колекција упућују кориснике на савремене примарне изворе информација. Примери за то могу се наћи међу записима публикација из збирки Александра Сандића и Катарине и Славка Боројевића.

Дугогоришњи професор Новосадске гимназије и књижевни послених Александар Сандић посвећивао је велику пажњу српским књигама. Подстицај за то добио је, несумњиво, студирајући словенску филологију код Фрање Миклошића и радећи седам година као секретар Вука Караџића. На седницима Скупштине Матице српске и Матичиног Књижевног одељења, чији је био члан, учестало је предлагао да Матица систематски набавља старије српске књиге. Он сам, како се касније показало, чувао је у својој збирци вредније књиге од оних у Матичиној Библиотеци. Годину дана после његове смрти, Матица српска је 1909. откупила ту колекцију и обогатила своју збирку рукописним и штампаним књигама изузетне старине. Међу њима највредније су Матичин апостол из 13. века, Бечкеречки типик исто из 13. века, цетињски Октоих из 1493/1494. године, Стихологија Кипријана Рачанина с почетка 18. века и Зборник апокрифа такође с краја 18. века. На те изузетне споменике националне културе надовезују се, хронолошки посматрано, књиге штампане у 18. веку и књиге Сандићевих савременика публиковане у 19. и на самом почетку 20. столећа. Све књиге у збирци, укупно 301 осим србуља, окупља иста колекцијска ознака. У електронском каталогу оне су заступљене записима који садрже све елементе


Међународног стандардног библиографског описа, укључујући и исцрпне по-датке у подручју напомене.

Тако утемељен каталошко-библиографски опис у електронском каталогу омо-гућава претраживање записа из колекције коришћењем ауторских и предметних одредница, наслова дела, кључних речи, имена издавача и штампарија, затим године издања, ознаке језика публикације и других формалних обележја. За истраживаче историје културе може бити посебно занимљиво претраживање коришћењем података из ужег подручја инвентарних напомена.

Подаци из ужег подручја инвентарних напомена односе се на потписе, печате, посвете и записе. Претраживање записа књига из Сандићеве колекције, ослоњено на посвете и записе, омогућава корисницима да сагледају његову делатност и везе које је успостављао са својим савременицима.

Најстарије дело са дедикацијом потиче од Вука Караџића. На књизи Српске народне пословице, објављеној 1849. године, стоје посвета „Господину Александру Сандићу за спомен Вук Стеф. Караџић у Бечу 26. октобра 1858“ и Сандићев запис о броју пословица у тој збирци. Посвета аутора Стојана Новаковића на књизи Српска синтакса из 1874. године открива библиографски податак који указује на то да се професор српског језика у Новосадској гимназији подробније бавио језичким питањима. Она гласи: „Господину Проф. А. Сандићу захвала за реферат у ,Мл. Србадији‘ од Ст. Нов.“.

Сандићево занимање за језикословље свакако је било познато и тадашњем архи мандриту манастира Гргетега Герману Анђелићу, који је седамдесетих и почетком осамдесетих година новосадском професору слао са посветом фило-лошке часописе и књиге на немачком.

Више него запис на књизи српских народних пословица, пажњу привлаче Сандићеви записи на Вуковом Српском рјечнику из 1852. године. Први, исписан његовом руком, садржи на немачком језику мишљење Срезњевског о Рјечнику, други доноси податке о броју речи у првом и другом издању, трећи допуњава Рјечник новим речима а четврти даје тумачења појединих речи и израза.

О томе да је Александар Сандић био пажљив и обавештен читалац сведочи његов запис на књизи Јозефа Јиречека о Павелу Јозефу Шафарику из 1865. године. Он ту бележи да је сличан животопис објавила као фељтон прашка Политика, а помиње и некрологе објављене у Видовдану и Летопису Матице српске.

Примери које смо као карактеристичне издвојили из већег броја књига по-свећених Александру Сандићу, показују да исцрпан каталошко-библиографски опис идентификује публикацију у колекцији и даје јој значење индикативног библиографског извора.

Иако колекција Катарине и Славка Боројевића на својеврстан начин одражава њихову плодну научну делатност, каталошко-библиографски опис публикација у њој више је усредсређен на актуелни информациони значај тих извора.


Агроном генетичар, професор Новосадског универзитета, др Катарина Боро је вић од 1952. године је проучавала и предавала генетику, посебно се баве ћи питањима мутационе генетике. О њеном доприносу развоју генетике све-дочи податак да је објавила 206 научних и стручних радова из те области. Др Славко Боројевић, агроном генетичар и селекционар, професор Новосадског универзитета и редовни члан Српске академије наука и уметности, од 1948. године бавио се генетиком у областима оплемењивања биљака и стварања високородних сорти пшенице. У току свог стваралачког рада објавио је више од 140 научних дела и стручних чланака. Катарина и Славко Боројевић темељили су истраживачки и наставно-научни рад на примарним изворима научних и стручних информација у својој колекцији, у којој се данас налази, укључујући и њихове радове, 9119 наслова књига и часописа. Међу њима су најбројнија дела из опште генетике, генетског наслеђивања, популационе генетике, селекције биљака, опште ботанике, систе-матике биљака, примењене генетике, семенског гајења биљака и гајења пшенице и других култура. Посебно вредну целину представља збирка од 664 сепарата из области генетике, са радовима на српском и страним језицима, публикованим у раздобљу од близу стотине година, почев од прве деценије 20. века. Значај збирке је утолико већи што обухвата и известан број униката, то јест сепарата који нису регистровани у другим библиотекама. Егзактан садржај научних и стручних публикација у овој колекцији подразумева да се у претраживању записа, који их представљају у електронском каталогу, првенствено користе кључне речи, предметне одреднице или индекси Универ-залне децималне класификације. Насупрот кључним речима, које се појављују као вишезначне те често изазивају синонимију и оптерећују испис записима публикација које нису предмет инте-ресовања корисника, предметне одреднице у претраживању обавештавају корис-ника о тематској садржини дела и њеним аспектима на које упућују подређене пододреднице. Међутим, оне нису тезаурисане па се у исписима могу јавити записи са истоветном предметном одредницом у синтагми која има другачији тематски опсег и не одговара исказаном интересовању корисника. Са своје стране, нумерички изражен индекс Универзалне децималне класификације у претраживању окупља записе публикација које према садржини и тематском опсегу имају одређено место у том класификационом систему. При претраживању записа и уређењу исписа могу се делотворно повезати прин цип предметног означавања садржаја и принцип систематског развр-ставања садржаја према схеми Универзалне децималне класификације. Ако у претраживању као предметну одредницу употребимо назив научне области, на пример генетику, добијени испис можемо уредити према систематској поставци Универзалне децималне класификације у низ који најпре презентује записе библиографија као секундарних извора информација, затим скуп записа примарних извора који се тичу друштвених аспеката примене генетике, потом скуп записа публикација разврстаних у природне науке и скуп записа разврста-


них у примењене науке. Тако систематизован низ, репродукован из базе података, има обележје стручне библиографије. Уврштени у Узајамну каталошко-библиографску базу података, записи публи-кација из традиционалних и савремених библиотечких колекција представљају каталошке и библиографске информације, које омогућавају заинтересованим научницима и стручњацима да користе те публикације у изворном и репро-дукованом виду. Тај облик информационог рада представља значајан допринос који библиотеке укључене у Кооперативни online библиографски систем са сервисима – COBISS – пружају развоју културе, науке и високог образовања. Референсне збирке у електронском каталогу Савремена референсна збирка данас је дефинисана као колекција окренута читаоцима разноврсних интересовања и библиотекарима који пружају библио-графске и рефералне информације, обједињујући три групе публика ција (тради-ционалне библиографске изворе индикативног карактера; енцикло педијске, лексикографске и био-библиографске изворе, адресаре и друге систе матизоване прегледе података, хрестоматије научних и стручних текстова, дела о општој и националној историји, историјске прегледе књижевности и појединих грана уметности, монографије о географским регијама, земљама, градовима и друге примарне изворе информација од значаја за читаоце). Током развоја и разграњавања информационе делатности у библиотекама она је надрасла функције првобитне приручне збирке секундарних и терцијарних извора и постала специфична колекција рефералне и консултативне литературе која омогућава добијање ексцерптираних информација.

У пракси колекцију рефералне и консултативне литературе чине збирке које су непосредно доступне корисницима у општим и специјализованим читаоницама и библиотекарима у радним просторијама. Електронски каталог обједињава те збирке, употпуњава њихове елементарне функције и преузима један од нај ва-жнијих видова њиховог информационог рада. На првом месту електронски каталог окупља публикације референсних збирки у слободном приступу, у просторијама библиотеке. Наводећи у њиховим записима локацијске ознаке, он омогућава циркулацију информација из референсних збирки, која је неопходна пошто те колекције нису идентичног састава а поједине садрже уникатне изворе информација. Исто тако, електронски каталог упућује читаоце и библиотекаре на актуелну рефералну и консултативну литературу из других колекција и тиме допуњава информациони потенцијал референсне збирке у целини. У Библиотеци Матице српске такав је случај са новим издањима аустријске ретроспективне библио-графије и Мајеровог великог џепног лексикона у 24 тома. Она су као поклон Аустрије уврштена у колекцију која носи назив Аустријска библиотека, али су доступна свим корисницима који се занимају за информације из њих.


После појаве Библиографије Србије у електронском облику аутоматизована база података презузела је средишњу библиографско-информациону функцију референсних збирки – обавештавање о публикацијама које бележи национална библиографија.

Досадашња искуства у делатности референсних збирки показују да њихов учинак зависи од актуелности извора које окупљају. Упућујући кориснике на актуелне реферално-информационе публикације из референсних збирки и других колекција, електронски каталог повећава коришћење секундарних и терцијарних извора информација и доступност примарним изворима.

Колекције компонентних прилога у електронском каталогу Када су библиотеке увеле у каталошко-библиографску праксу опис чланака у часописима и листовима и прилога у монографским публикацијама према Међународном стандардном библиографском опису компонентних делова, настале су специфичне колекције тих ауторских дела, објављених у виду несамосталних библиографских јединица, које презентују локални електронски каталози и Узајамна база каталошко-библиографских података.

Прва карактеристика тих колекција огледа се у томе што настају селективним избором извора који садрже информације о културном, научном, стручном и уметничком стваралаштву.

Друга карактеристика исказује се у томе што записи нису еквивалентни физички издвојеној збирци попут других колекција. Заправо колекција тих дела настаје у процесу претраживања и окупља матичне библиографске јединице у којима су описана дела објављена. При томе, претраживањем локалне базе података добијају се записи који имају карактер каталошких информација и садрже локацијске податке матичне јединице, док записи добијени претраживањем Узајамне базе каталошко-библиографских података имају карактер библиографских информација.

Трећа специфичка карактеристика испољава се у томе што ове колекције обликују и осмишљавају библиотекари информатори или сами корисници. Зависно од потреба за информацијама, они претражују записе у електронском каталогу полазећи од ауторске одреднице, кључних речи, предметне одреднице, индекса Универзалне децималне класификације или од уобличеног сложеног израза у претраживању. Определивши се за устаљену одредницу или сложени израз у претраживању у истом облику, корисник самостално обликује колекцију чланака у опсегу који је омеђен одредницом, а у интервалима које одреди може је ажурирати избором нових, актуелних чланака. У тако осмишљеном претраживању важно место има формат записа. Стандардни формат садржи податке који омогућавају идентификовање чланка или прилога и оне који омогућавају идентификовање матичне библиографске јединице. Записи са пуним текстом резимеа пружају најпотпуније информације и омогућују избор релевантних извора информација, што и јесте циљ претраживања ових колекција.


Каталошко-библиографски опис публикација из традиционалних и савремених библиотечких колекција у елетронском каталогу повећао је доступност тих извора информација истраживачима из области историје језика, књиже вно-сти, културе, друштвених, природних и примењених наука. Када је реч о секун дарним изворима информација, електронски каталог је повећао рефе-рално-информациони потенцијал у библиотекама. Посебан допринос развоју истраживачког рада представљају свеже информације о резултатима научног, стручног и уметничког рада, објављене у часописима, које презентује и дисе-минира електронски каталог.

Извор:

Електронски каталог Библиотеке Матице српске


1. Александра Вранеш, Високошколске библиотеке, Београд, Конзорцијум Tempus UMI JEP 16059-2001, Универзитетеска библиотека „Светозар Марковић“; Бањалука, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2004.

2. Александра Вранеш, Од рукописа до библиотеке, Београд, Филолошки фа-култет, 2006.

3. Гордана Ђилас, Александар Сандић и Библиотека Матице српске, У: Годиш-њак Библиотеке Матице српске за 2000, Нови Сад, 2001, стр. 56-66.

4. Владимир Шекуларац, Драгица Јанковић, Библиотеке Србије, Београд, На-родна библиотека Србије, 2001.

5. Новка Шокица, Жељко Вучковић, Десет година Електронског каталога Би-блиотеке Матице српске, У: Годишњак Библиотеке Матице српске за 1999, Нови Сад, 2000, стр. 32-43.

Кључне речи: библиотечке колекције, електронски каталог, Библиотека Матице српске, личне библиотеке, Александар Сандић, Катарина Боројевић, Славко Боро-јевић; референсне збирке, Узајамна база каталошко-библиографских пода-така, колекције компонетних прилога, претраживање колекција.

Радован МићићБиблиотечке колекције у електронском каталогу Резиме

Електронски каталог региструје различите библиотечке колекције. То су пре свега личне библиотеке које одражавају интелектуална стремљења и информационе потребе њихових власника. Референсне збирке омогућавају читаоцима и библиотекарима да интензивно користе научне књиге, часописе и чланке. У информационом раду имају велики значај колекције које обухватају записе чланака у часописима. Оне се јављају само у електронском каталогу и пружају актуелне информације о научној и уметничкој делатности.


Radovan MićićDie Bibliothekskollektionen im elektronischen Katalog Zusammenfassung

Der elektronische Katalog registriert verschiedene Bibliothekskollektionen. Das sind vor allem die persönlichen Bibliotheken, die intellektuelles Streben und Informationserfordernisse ihrer Besitzer ausdrücken. Die Referenzsammlungen ermöglichen den Lesern und Biblio-thekaren wissenschaftliche Bücher, Zeitschriften und Artikel intensiv zu nutzen. In der Informationsarbeit haben die Kollektionen, die Beschreibungen von Zeitschriftsartikeln umfassen, grosse Bedeutung. Die gibt es nur im elektronischen Katalog und sie bieten aktuelle Informationen über die Ergebnisse aus wissenschaftlicher und künstlerischer Tätigkeit.

Од Париских до Франкфуртских начела – каталошки концепт у OPAC окружењу 231

Светлана Јанчић, библиотекар саветникНародна библиотека Србије, Београд

ОД ПАРИСКИХ ДО ФРАНКФУРТСКИХ НАЧЕЛА- КАТАЛОШКИ КОНЦЕПТ У OPAC ОКРУЖЕЊУ -

Процес кодификовања каталошке теорије и њеног структуирања у организовани и кохерентни систем каталошких правила на међународном плану покренут је пре готово пола века – прокламовањем Париских начела, развијањем пројеката Универзалне библиографске контроле (UBC – Universal Bibliographic Control) и Унивезалне доступности публикација (UAP - Universal Availability of Publication), усвајањем стандарда за библиографски опс (ISBD - International Standard Bibliographic Description) и њиховом имплементацијом у националне каталошке правилнике. Овај процес формирања јединственог теоријског језгра представља логичну последицу захтева за ефикасношћу, хармонизацијом и економичношћу у сфери идентификовања библиографских извора и креирања и размене релевантних мета информација.

Париска начелаМеђународна конференција о каталошким начелима1, одржана 1961. године у Паризу, представљала је значајан корак ка стварању јединствене теоријске основе као полазне тачке за даљи рад на доношењу нових националних каталошких правилника и редефинисању постојећих. Стратешки документ познат као Париска начела утврдио је, у дванаест прецизно постављених и разрађених тачака, основне принципе на којима се заснивају задаци и структура лисних алфабетских каталога, одређују врсте приступа путем главних и помоћних каталошких јединица и дефинише избор и облик одредница и редалица. Усвојен је концепт јединствене одреднице као кључног фактора библиографске организације каталога, и размотрене су битне поставке каталошког описа. Постигнута је сагласност о прихватању колективног тела и формулисању колективне одреднице. Разрађен је појам анонимног дела и назначене основне поставке формалне одреднице. У погледу задатака који се постављају пред алфабетски каталог, утврђени су заједнички полазни ставови, чији ће се

1 Statement of Principles Adopted by The International Conference on Cataloguing Principles, Paris, Oc-tober, 1961.

УД

К 0

06.7

2:02

5.3/

.4

232 Светлана Јанчић

однос у терији и пракси временом модификовати у правцу разграничења три темељна принципа. У том контексту, алфабетски каталог треба да информише корисника о томе да ли библиотека поседује одређену библиографску јединицу, које све преводе, прераде и издања једнога дела има и које се све публикације које садрже дело једног аутора налазе у библиотеци. Париска начела утврдила су принципе ауторства према којима је аутор дефинисан као особа или колективно тело које је сачинило дело или је одговорно за његов интелектуални садржај, обраду или облик. Овако конципиран појам ауторства представљао је консеквентно постављену теоријску основу из које ће се развијати и уобличити теорија ауторства која се базира на принципима одговорности. Каталошки правилници који су настајали после Париске конференције укључили су битан део усвојених начела, тако да се, упркос извесним одступањима у формулисању одреднице колективног тела, већ могао сагледати онај неопходни минимум заједничког приступа темељним питањима каталошке теорије и праксе.

У периоду који карактерише укидање старе дихотомије између културе и тех нологије, аутоматизоване библиографске базе података замењују лисне линеарне прекоординиране системе. Узајамне библиографске базе података (OPAC-Online Public Access Catalogue) и кооперативна каталогизација доводе до радикалних промене у сфери „библиографског универзума“. Промена концепта огледа се у померању тежишта са модела унифицираног и јединственог, ка моделу контролисаног и усклађеног приступа организацији каталога и прокламовању каталошких норми. Ако је „стандардизација“ представљала кљу-чну реч седамдесетих и осамдесетих година двадесетога века, деведесете уводе „хармонизацију“ и „контролу“ као нов структурални модел у коме рационалност, економичност, нормативизација и релевантност добијају значење полазне основе за креирање каталошког дискурса.

Фуннкционални захтеви за библиографске записе

Кључни принципи на којима је утемељена нова каталошка парадигма, чије ће основне концептуалне и лексичке поставке бити уграђене у ревизију Англо-америчких каталошких правила2, засновани су на моделу FRBR – Функционални захтеви за библиографске записе3 и редефинисаном међународном каталошком коду – Франкфуртским начелима4.

Студија FRBR представља објектно-релациони модел који је заснован на кори-снички оријентисаном приступу, те отуда и његова примена није искључиво оријентисна на аутоматизоване библиотечке системе попут World Cat, већ проширује утицај и на архивистику, музеологију, издавачку делатност и бројне информационе сервисе изван традиционалног библиотечког окружења.

2 AACR Anglo-American Cataloguing Rules.3 FRBR- Functional Recuirements for Bibliographic Records.4 First IFLA Meeting of Experts on an International Cataloguing Code, Frankfurt, 2003.


Иницирана на скупу о библиографским записима који је одржан у Стокхолму 1990. Године, у организацији Секције за библиографску контролу IFLА-е и UBCIM програма5, ова студија је имала за циљ преиспитивање функционалности и екеномичности библиографског записа и реструктуирање његових функција у односу на различите носиоце информација и различите потребе корисника, независно од релевантних каталошких правила. Модел је представљао почетни покушај да се структурира оквирна шема која би понудила одговор на суштинско питање: коју врсту информација нуди библиографски запис и какав тај запис треба да буде да би одговорио потребама корисника, што би, у крајњој линији, допринело даљем развоју правила за библиографски и садржински опис и унапређивању система за креирање, управљање и коришћење библиографских података. Предмет разматрања били су не само елементи библиографског описа већ и елементи за претраживање (име, наслов, предмет), елементи за разврставање (различити видови класификације) као и анотације. Сту-дијска група израдила је препопруке за основни функционални ниво записа националних библиографских агенција. Стални одбор IFLA-е усвојио је 1977. године извештај Студијске групе која је годину дана касније објављена.6

Структура модела заснована је на утврђивању релевантних ентитета који су значајни за кориснике библиографских информација, дефинисању атрибута који их карактеришу и успостављању односа међу ентитетима. Ови елементи су изведени из логичке анализе података који се налазе у библиографским записима. Примењена је методологија анализе појединачних ентитета који се уобичајено користе за развој концептуалних модела релационих база подата ка уз идентификацију њихових карактеристика (атрибута). Главни извори кори ш-ћени у анализи укључују релевантне стандарде за библиографски опис (ISBD), Упутства за нормативне и упутне јединице (GARE)7, Упутства за предметне нормативне и упутне јединице (GSARE)8 и Приручник за UNIMARC.

Први корак у примени модела представља одређивање кључних ентитета који су од интереса за кориснике. Ентитети су основни елементи модела библиографског записа и деле се у три категорије: прва обухвата дело као апстрактни ентитет који се односи на интелектуално или уметничко остварење (литерарна јединица), експресију као интелектуалну или уметничку реализацију једног дела у облику алфанумеричког, визуелног, аудитивног записа или у мултимедијалној комбинацији при чему нову експресију чини свака промена у реализацији дела (превод, прерада, верзија), манифестацију која означава физички израз експресије (монографска публикација, рукопис, карта, плакат, електронски извори, интегративни извори и сл.) и јединицу која представља конкретан ентитет, појединачни примерак манифестације. У ентитете спадају и особе и колективна тела повезана са стварањем или извођењем дела, затим појмови, објекти, догађаји и локације.

5 Universal Bibliographic Control and International MARC Programme.6 FRBR : Functional Recuirements for Bibliographic Records : fi nal report. München, 1998.7 Guidelines for Authority and Reference Entries.8 Guidelines for Subject Authority and Reference Entries.


Следећи корак у примени модела је идентификација кључних карактеристика - атрибута сваког појединачног ентитета. Ови елементи служе корисницима при формулисању упита и тумачењу одговора при претраживању информација о одређеном ентитету. У том контексту појављују се атрибути дела, експресије, манифестације, особе, колективног тела, појма, објекта, догађаја и места.

Библиографски односи имају функцију посредника у описивању веза које се успостављају између дела, експресије, манифестације и јединице. У библио гра-фском запису они пружају додатне податке који кориснику олакшавају претрагу и омогућавају повезивање сродних ентитета. Односи могу да функционишу само уколико су ентитети прецизно одређени.

Понуђени модел дефинише основни ниво функционалности записа који треба да омогући кориснику налажење, идентификовање, одабирање и прибављање описаног ентитета у аутоматизованом окружењу. Иако не нуди целовит модел метаподатака на коме би могао да се гради нови библиотечки систем, FRBR је остварио значајан утицај на иновирање лексичког корпуса у домену би-блио текарства, архивистике, музеологије и издавачке делатности, као и на редефинисање каталошких правила на националном и међународном плану. Тако је Секција за каталогизацију IFLA-e основала 2002. године Радну групу за FRBR, преименовану годину дана касније у Групу за ревизију FRBR-а 9, са задатком да, полазећи од предложеног концептуалног модела, осавремени структуру ISBD-a, каталошких начела, нормативних записа и формата за кодирање и пренос библиографских података.

Франкфуртска начела

Одговор IFLA-е на суштинске промене у библиографском окружењу био је усмерен ка усвајању иновираних каталошких начела као основе за израду међународног каталошког правилника. На Првом IFLA-ином састанку стручњака за израду Међународног каталошког правилника одржаном у Франкфурту 2003. године усвојена је изјава о међународним каталошким начелима. За разлику од Париских начела која се баве само текстуалном грађом и превасходно су оријентисана на утврђивање задатака алфабетских лисних каталога и дефинисање избора и облика одредница, Франкфуртска начела укључују све врсте библиографских извора, усвајају FRBR модел, прецизно и веома разуђено дефинишу функције каталога, развијајући аспекте приступа (одреднице), структуру библиографског описа, нормативне записе и основе за претраживање. Концепт начела полази од прагматичног става – израдити правилник примерен потребама корисника у чијем ће фокусу бити постављени темељни задаци каталога: проналажење, идентификација, селекција и директан приступ релевантним библиографским изворима.

Франкфуртска начела имају широку примену у изради каталога, библиографија и база података у библиотечком али и у ванбиблиотечком окружењу. Захваљујући

9 FRBR Review Group.


својој конзистентној структури, Начела омогућавају контролисани приступ каталогизацији и предметној класификацији библиографских извора свих врста, представљајући поуздан теоријски оквир за ревизију постојећих и израду нових каталошких правилника.

У дефинисању кључних функција каталога, Начела полазе од одредаба изнетих у раду Е. Свенониус „The Intellectual Foundation of Information Organization“10. У том контексту, каталог треба да омогући проналажење библиографских извора у реалним или виртуелним колекцијама коришћењем релевантних атрибута и релација, дакле применом FRBR модела; да лоцира поједине изворе; да лоцира скуп извора који припадају истом делу, истом изразу или истом појавном облику као и сва дела и изразе одређене особе, породице или колективног тела; да лоцира све изворе који се односе на дати предмет, или су одређени ктегоријама као што су језик, подручје идавања, година издавања, физички формат и сл.; да идентификује библиографски извор потврђивањем да ентитет описан у запису одговара траженом ентитету или да направи разлику између више ентитета са сличним карактеристикама; да укаже на библиографски извор који одговара потребама корисника у погледу садржаја, физичког формата, језичких карактеристика и сл.; да омогући приступ описаној јединици обезбеђивањем информације која ће кориснику омогућити да дође до тражене јединице путем куповине, позајмице, on line приступом и сл.

Реализацију овако разуђених задатака каталога омогућавају: стандардизовани библиографски опис различитог нивоа потпуности, заснован на примени ре-ле вантних ISBD-a и формулисање одговарајућих приступних тачака, контро-лисаних (јединствене одреднице, нормирани облици) и неконтролисаних (стварни наслови преузети са појавног облика или кључне речи преузете из било ког дела библиографског записа). У погледу избора елемената који улазе у њихов састав, облика, језика и писма, контролисане тачке приступа формулишу се у складу са одговарајућим стандардима и каталошким начелима. Својим нормативизованим облицима ове приступнице омогућавају конзистентност каталога неопходну за лоцирање скупова извора. Усвојени и контролисани облици улазе у састав нормативних записа уз неусвојене или варијантне облике (упутнице) који се користе као додатни приступи.

Начела не разрађују принципе ауторства. Колективно ауторство своде на израз колективног мишљења или активности колективног тела, остајући доследна концепту одговорности као кључном фактору атрибуције ауторства. Свака значајна промена у називу колективног тела сматра се новим ентитетом који се повезује у нормативним записима унакрсном упутницом.

Нормативни записи су кључни механизам контроле усвојених и алтернативних облика који се користе као приступне тачке за ентитете као што су особе, породице, колективна тела, дела, изрази, појавни облици, јединице грађе, пој-мови, објекти, догађаји и места.

10 Elaine Svenonius, The Intellectual Foundation of Information Organization. Cambridge : MIT Press, 2000.


Стављајући у први план кориснички приступ, Начела развијају концепт пре-траживања и проналажења библиографских и нормативних записа заснован на систему приступних тачака. Неопходне приступне тачке полазе од главних атрибута и односа појединих ентитета у библиографским и нормативним запи сима; оне укључују податке о примарној индивидуалној одговорности, главни стварни наслов, годину издавања, јединствени стварни наслов за дело/израз, предметне ознаке, класификационе бројеве, стандардне бројеве, кључне на сло ве за описани ентитет; неопходне приступне тачке за нормативне записе укључују усвојено име или стварни наслов ентитета као и неусвојене облике имена и стварних наслова ентитета. Додатне приступне тачке односе се на алтернативне и секундарне податке о индивидуалној, односно колективној одговорности, на упоредне стварне наслове, варијанте стварних наслова, заједничке стварне наслове, језик ентитета, земљу издавања, физички медијум. У нормативним записима то су имена или стварни наслови сродних ентитета и идентификатори.

Модел савременог каталошког правилника

Савремени каталошки правилник, који интегрише кључне поставке Франк-фуртских начела, треба у пуној мери да уважава и афирмише потребе корисника. „Коперникански приступ“ – фокусиран на организовани приступ знању, како га је окарактерисао Питер Брофи11, говорећи о редефинисаној улози библиотека као активног посредника између „универзума информција“ и „универзума кори сника“ – налаже методолошке и функционалне промене у организацији и садржинским аспектима иновираних националних каталошких правилника који се све више приближавају моделу међународног каталошког концепта.

Нови приступ креирању и претраживању библиографских метаподатака, који треба да омогуће лоцирање информационог објекта и његово вредновање у OPAC окружењу, заснован је на:

• корисничком концепту, истраживању корисничке популације и дисеминацији информација;

• отвореној интегративној структури правилника који се на тај начин лако мења и допуњава;

• укључивању свих типова грађе;• повезивању општих и посебних правила;• успостављању вишеаспектних релација између ентитета и атрибута;• избору битних тачака приступа и њиховом контролисању путем нормативних

датотека;• економичности, прецизности и релевантности као кључним принципима

описивања библиографских извора;• стандардизованој селекцији елемената података у више нивоа;• нормативизацији лексике примерене потребама корисника.

Пролазећи кроз више развојних фаза и ревизија, Англо-америчка каталошка правила (AACR Anglo-American Cataloguing Rules) преузела су, са пуним

11 Piter Brofi , Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd : Clio, 2005, str. 71.


професионалним легитимитетом, улогу међународно признатих каталошких начела и стекла ауторитет нове каталошке парадигме, представљајући у дужем временском периоду модел савременог правилника заснованог на концепту FRBR-a и Франкфуртским начелима.

Од 2004. године делатност Међународног комитета за ревизију AACR (Steering Committee for Revision AACR) усмерена је ка развијању новог стандарда за опис библиографских извора и приступ организованом и систематизованом корпусу знања. RDA – Resource Description and Access је конципиран као обиман сет смерница и инструкција за идентификацију и приступ свим типовима садржаја и медија. Намењен је широком спектру корисника: библиотекама, архивима, музејима, издавачима и другим сродним институцијама и организацијама. Утемељен на принципима AACR-а, FRBR-а и FRAD-a (Functional Recuirements for Authority Data), овај стандард представља флексибилан оквир за усаглашавање са стандардима и правилима за метаподатке у ширем информатичком окружењу.

Пред националне каталошке правилнике, поготово оне са дугом традицијом и конзистентном структуром, поставља се комплексан задатак - у првом кораку сагледан као усклађивање са редефинисаним каталошким кодом, у следећем исказан као прихватање међународно кодификованог модела.


1. Statement of Principles Adopted by The International Conference on Cataloguing Principles, Paris, October, 1961. Annotated ed. with comentary and examples by Eva Verona. London : IFLA Committee on Cataloguing, 1971.

2. First IFLA Meeting of Experts on an International Cataloguing Code. Frankfurt, 2003.

3. FRBR : Functional Recuirements for Bibliographic Records : fi nal report. München, 1998.

4. AACR2 : Anglo-American Cataloguing Rules. 2nd ed., revision (2002, 2003 and 2005 updates).

5. Piter Brofi , Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd : Clio, 2005.6. GARR : Guidelines for Authority Records and References. 2nd ed. München : Saur,

2001.7. GSARE : Guidelines for Subject Authority and Reference Entries. München : Saur,

1993. RDA : Resource Description and Access. Dostupno na:

Dhttp://www.collection scanada.ca/jsc/rda.html

Кључне речи: Париска начела, Франкфуртска начела, каталогизација, каталошка пра-вила, библиографски запис, библиографска јединица, ентитети, атрибути, односи, дело, експресија, манифестација, UBC, ISBD, OPAC, FRBR, AACR, RDA.


Светлана ЈанчићОд Париских до Франкфуртских начела – каталошки концепт у OPAC окружењу

Резиме

Иновирани каталошки концепт у OPAC окружењу заснива се на моделу контролисаног приступа организацији знања и креирању и размени библиографских метаинформација. Кључне детерминанте овога концепта су: објектно-релациони модел FRBR, Франкфуртска начела (редефинисана Париска начела) и ревидирани ААCR.Циљ Међународне конференције о начелима каталогизације одржане у Паризу 1961. године био је стандардизовање библиографског описа чиме су постављени темељи за развој нових каталошких правилника и прераду постојећих.Одговор IFLA-e на радикалне промене у сфери библиографског универзума био је усмерен ка усвајању нове каталошке парадигме и изради међународног каталошког правилника. Франкфуртска начела замењују и проширују закључке Париске конференције, укључујући све врсте грађе и све аспекте библиографских и нормативних записа у базама података. Начела утврђују јединствени оквир за развијање и усаглашавање постојећих националних правилника, полазећи од прагматичног става – израдити правилник п ри мерен потребама корисника у чијем ће фокусу бити постављени темељни задаци ката лога: проналажење, идентификација, селекција и директан приступ релевантним библиографским изворима.

Svetlana JančićFrom Paris to Frankfurt Principles – Catalogue Concept within OPAC framework

Summary

Innovated cataloguing concept in OPAC is based upon a model of controlled access of knowledge organization and creating and transfer of bibliographic meta-information. Key components of this concept are: FRBR, International cataloguing code (Frankfurt, 2003) and AACR revisions.The aim of the International Conference of Cataloguing Principles held in Paris in 1961 was to bring together bibliographic and cataloguing description and, by standardizing it, to lay foundation for the development of new national cataloguing rules or revision of the existing ones.IFLA's response to these radical changes in the area of bibliographic universe was ratifi cation of new cataloguing paradigm and creation of international cataloguing rulebook. Frankfurt International cataloguing principles replaced and widened fi ndings of Paris conference, including all of types and aspects of bibliographic and normative records.The Statement of international cataloguing principles takes into consideration cataloguers and end users of online catalogues. These new principles replace and broaden the Paris Principles from just textual works to all types of materials and from the choice and form of entry to all aspects of the bibliographic and authority records used in library catalogues. They can also be applied to bibliographies and data fi les created by libraries, archives, museums and other institutions.Statements are creating unique framework for development and coordination of current national rulebooks, beginning from a very pragmatic approach – to create a rulebook according to users needs which will have essential cataloguing tasks for it's foundation: search, identifi cation, selection and direct approach for relevant bibliographic sources.

RFID и ЕМ као помоћ при контроли и заштити фонда 239

Предраг Ђукић, библиотекарБеоград, Библиотека града Београда

RFID И ЕМ КАО ПОМОЋ ПРИ КОНТРОЛИИ ЗАШТИТИ ФОНДА

Информационе технологије (Information Technologies – IT) се у библиотекама успешно користе у различите сврхе већ неколико деценија. Посебно значајне могућности њихове примене су у области заштите (од крађе) и контроле (кретања) фонда. У овом раду посебан акценат биће стављен на две од ових технологија: електро-магнетну (ЕМ) и на идентификацију помоћу радио таласа (RFID).

Електро-магнетна технологија

ЕМ технологија има своју употребу у библиотекама првенствено у функцији заштите фонда од отуђења. За примену ове технологије неопходно је да постоји ЕМ таг (налепница) који се ставља на библиотечку јединицу и капија на излазу из просторије/библиотеке. Додатно, зависно од врсте (генерације) налепнице, може да постоји и уређај за магнетисање/размагнетисање тага.

Таг се састоји од електричног кола које носи информацију да ли је налепница активна или пасивна (намагнетисана или размагнетисана). Постоје две врсте тагова: обични, који су намагнетисани и немају могућност размагнетисања и „паметни”, који имају могућност магнетисања односно размагнетисања. Обични тагови су били у употреби на почетку коришћења ЕМ технолологије, а сада су углавном замењени „паметним”. Временом је налепница променила облик, па је упадљива, четвртаста, велика (од 3.5х3.5 до 5х5 цм), која се стављала на неку од страница у публикацији замењена узаном, дугуљастом, врло неприметном која се ставља у хрбат књиге. На овај начин су почетне мане ове технологије – лако откривање, прекривање металном фолијом, исецање или цепање налепнице – превазиђене.

Капија, најчешће метална, поставља се на излазу из библиотеке или просторије у којој се налази фонд. Треба је поставити на одређеној удаљености од врата, јер може постојати интерференција са металним деловима на раму врата што може изазвати ометање правилног рада капије. Новији модели су све савршенији и овакви проблеми се јављају у малом броју случајева.

УД

К 0

2:00

4

02:6

21.3

96

240 Предраг Ђукић

Примена ове технологије је веома једноставна: на библиотечку јединицу се ставља ЕМ налепница (таг) у намагнетисаном стању. Приликом задужења корисника налепница на библиотечкој јединици се размагнетише, након чега је могуће пронети је кроз капију а да се не укључи аларм. Када корисник врати јединицу, пре враћања на полицу, налепница се поново магнетише. Уколико неко покуша да изнесе јединицу на којој се налази намагнетисана налепница активираће се аларм и сигнализирати звучним и светлосним сигналом да постоји покушај изношења незадужене јединице ван библиотеке.

Radio Frequency IDentifi cation

RFID је технологија која је позната више од 35 годинa али се у библиотекама примењује последњих десетак година. Посебну експанзију доживљава од 2005. године, од када је у порасту број библиотека које се одлучују за увођење RFID.

За примену ове технологије неопходно је да постоји RFID таг (налепница) који се ставља на библиотечку јединицу, RFID читач (преко кога се инфомација коју носи таг повезује са информационим системом библиотеке, односно базом података циркулације фонда) и капија на излазу из просторије/библиотеке. Постоје још и додатни уређаји као што је станица за самозадуживање/самораздуживање и DLA (digital library assistant) који допуњују део система и олакшавају рад.

RFID таг поседује електично коло и антену. Систем функционише тако што RFID таг уноси поље радио фреквенције, затим сигнал RFID читача покреће струјно коло тага након чега читач шаље модулирани сигнал. Таг демодулира сигнал и враћа податак читачу који шаље податак рачунару да би на крају рачунар пренео нови податак преко читача до тага. Битно је напоменути да није потребно да постоји оптичка видљивост између тага и читача. Довољно је да се јединица налази на удаљености која је прописана за ту врсту опреме (до 35цм за ручне читаче, до 80цм за капију).


Тип библиотеке и потребна врста заштите и/или контроле фонда Пре имплементације ЕМ и RFID нужно је прецизно сагледати постојећу ситуа-цију и дефинисати потребе и циљеве библиотеке, односно шта желимо да пости-гнемо применом ових технологија. Уопштено гледано, решења се могу поделити у четири нивоа:

основни пакет безбедности, основни пакет безбедности уз додатак опреме за самозадужење и разду-

жење, пуна продуктивност, безбедност и пуна продуктивност.

Основни пакет безбедности предвиђа употребу искључиво ЕМ технологије. У овај пакет улазе ЕМ налепница, капије и уређај за магнетисање/размагнетисање налепница. Овакав систем је намењен библиотекама које првенствено желе да обезбеде заштиту фонда од отуђења.

Основни пакет безбедности уз додатак опреме за самозадужење и раздужење. Овај систем користи исте елементе као и претходни, уз додатак посебног уређаја помоћу кога корисници могу сами да се задужују односно раздужују. На овај начин се омугућава и већа продуктивност запослених, јер су ослобођени манипулативних радњи при циркулацији фонда. Да би овај систем брзо и лако функционисао потребно је да библиотечка јединица има бар-код налепницу које носи информацију о инвентарном броју. Бар-код се лепи најчешће на полеђини задње корице, како би била приступачна за очитавање.

Пуна продуктивност подразумева коришћење само RFID технологије без употребе ЕМ налепница. Овакав систем се примењује када заштита фонда није у првом плану, мада она свакако постоји у одређеном облику. Рањивост овог система се огледа у томе што су RFID налепнице видљиве и могу се одвојити од публикације, након чега постоји могућност изношења незадужене јединице из библиотеке а да се при томе не огласи аларм капије на вратима.

Ове технологије омогућава веома једноставно слагање фонда: када се сложи фонд на једној полици, уз помоћ ручног читача (DLA) се прође поред јединица на удаљености од око 20 цм, након чега читач запамти положај свих јединица. Када после одређеног времена поново приступимо слагању фонда, довољно је да прођемо поред полице са ручним читачем који ће упоредити тренутно стање са претходним и сигнализирати ако је нека јединица погрешно смештена. Ово је драгоцено за библиотеке где се фонд налази у слободном приступу, јер корисници често коришћене публикације враћају на неодговарајуће место на полици. Такође, обављање ревизије фонда врши се у веома кратком року упоређивањем стања у бази података са стањем очитаним уз помоћ ручних читача, што не захтева прекид рада библиотеке са корисницима.

242 Предраг Ђукић

Безбедност и пуна продуктивност могу се постићи комбинацијом ЕМ и RFID технологије. На овај начин се обједињују најбоље особине обе технологије које заједно омогућују максималну безбедност и пуну продуктивност при коришћењу библиотечког фонда. Негативна страна овог система је цена RFID тага која је још увек релативно висока за широку употребу. Очекује се да ће у наредним годинама цена тага пасти са садашњих 35 на 7 еуро центи. Мада је и поред релативно високе цене ове технологије регистрован велики пораст у употреби.1 У току 2006. године неколико стотина библиотека у свету започело је примену ове технологије за разлику од 2005. године када број износио само неколико десетина.

Примена у Србији

Мали је број библиотека у Србији које имају имплементирану неку од информационих технологија у функцији заштите и контроле фонда. Најчешће их користе библиотеке страних културних центара, и то углавном ЕМ технологију.

У централној згради Библиотеке града Београда, већ више од 10 година употребљава систем ЕМ заштите фонда при чему се користе стари тагови који немају могућност промене стања електричног кола него су стално активни. Овакав систем условљава кретање корисника које је приликом уласка и изласка из позајмног одељења прецизно одређено.

У сарадњи са произвођачем ЕМ и RFID опреме – мултинационалном компа-нијом 3М и Секретаријатом за културу града Београда Библиотека града Бео-

1 На веб сајту 3М постоји могућност калкулације исплативости улагања у ову опрему. За даље информације погледати: http://solutions.3m.com/wps/portal/3M/en_US/library/home


града планира да у току 2007. године у потпуности опреми један огранак са целокупним системом за безбедност и пуну продуктивност. На овај начин биће демонстрирана ова технологија у реалним условима, што ће обезбедити припрему за, надамо се, ширу употребу у Србији у годинама које долазе.


1. Woody Evans, „They're RFIDs, Not ‚Arphids‘”. Library Journal, November 15, 20062. Alan Butters, Radio Frequency Identifi cation: An Introduction For Library Profe-

ssionals.3. Aplis, 19(4) December 20064. D. Paret, „RFID and contactless smart card applications“. Wiley, 20055. Mather, K and Wiebell. „How RFID should be restricted by the state“. Information

age December 2005/January 20066. M. O’Connor, „San Francisco Library denied funds for RFID“. RFID journal 2005 преузето са www.rfi djournal.com/article/articleview/1708/1/1/7. Electronic Frontier Foundation Keep RFIDs out of Californian pub преузето са www.eff.org/Privacy/Surveillance/RFID/8. Singh, Jay, Brar, Navjit, Fong, Carmen. ,,The State of RFIDApplications in

Libraries“. Information Technology And Libraries, March 2006

Кључне речи: EМ, RFID, RF, заштита фонда, донтрола, ревизија.

Предраг ЂукићRFID и ЕМ као помоћ при контроли и заштити фонда

Резиме

RFID и EM технологија има више предности у односу на BAR CODE технологију која је тренутно у употреби. У библиотекама које их користе RFID и ЕМ омогућавају уштеду времена, трошкова и повећање ефикасности у односу на BAR CODE. Такође, RFID и EM има предност у односу на BAR CODE, јер може да се користи у сврху физичке заштите фонда од отуђења, као и за утврђивање тренутног статуса сваке посебне јединице. Ове информације о статусу фонда крајњем кориснику умногоме олакшавају коришћење библиотека. Коришћење DLA омогућава лако и брзо обављање ревизије фонда.

Predrag ĐukićRFID and EM as help during the control and preservation of Holdings

Summary

RFID and EM technology has several advantages over the current barcode systems being used at libraries worldwide. For the libraries that use it, RFID and EM promises to save time and operate more effi ciently and effectively than the barcode systems. Some of the compensations of RFID and EM over a barcode system are that RFID and EM tags can be used for security as well as for status control, thereby eliminating the need to attach security strips to library items; RFID and EM systems make self-checkout faster and easier for library patrons; and RFID portable scanners can take inventory by just being passed slowly along the library shelves, without having to handle each item individually.

Белетристика у мрежи јавних библиотека Србије 245

Владимир Шекуларац, библиотекар саветникБеоград, Народна библиотека Србије

БЕЛЕТРИСТИКА У МРЕЖИ ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Традиционални положај белетристике у јавним библиотекама

Колекције белетристике, у ширем изворном значењу које подразумева све књи-жевне уметничке врсте укључујући и есејистику (група 82 Универзалне деци-малне класификације) и реторику (група 808 Универзалне децималне класи-фикације), душа су сваке јавне библиотеке. Тај се принцип континуирано потврђивао у свим периодима развоја јавних библиотека, од Асинија Пилона који је у доба Јулија Цезара у Риму отворио прву јавну библиотеку са грчким делима, до савремене јавне библиотеке која својим корисницима нуди богате и неговане колекције грађе и извора одабраних дела лепе књижевности народа света, на свим врстама одговарајућих медија и модерних технологија, као и традиционалну грађу, у библиотеци и на даљину. Пет столећа штампане књиге је било и време јавних библиотека, које су се у том периоду у урбанизованим и просперитетним државним заједницама развиле и прерасле у мрежу културних установа од прворазредног значаја. Информатичка револуција јавним библиотекама отвара нове, до сада скоро неслућене могућ-ности за пружање библиотечких услуга, како са становишта садржаја извора, тако и становишта грађана заједнице у којој јавна библиотека остварује своје законом прописане функције. Јавне библиотеке су увек, без обзира на материјал на коме су дела лепе књи-жевности забележена (папирусни свитак, пергамент, штампана књига или диги-тални запис), прикупљале, чувале и давале грађанима урбаних насеља на кори-шћење књижевна дела, остварујући тако своју основну и традиционално доми-натну функцију. Снага уметничког текста је таква да врста материјала на коме је забележен нема одлучујући утицај на квалитет рецепције, али има одлучујући утицај на степен физичке доступности књижевног текста. Јавне библиотеке су, стога, своју традиционалну улогу остваривале у зависности од ограничења и предности носиоца

УД

К 0

27.0

22:[

025.

17:8

2(49

7.11

)

246 Владимир Шекуларац

текста, од папируса и пергамента, преко неупоредиво доступније шта мпане књиге до савременог дигитализованог записа, који има степен досту пности који је, са становишта досадашњих представа, несамерљиво већи, скоро апсолутан.

Колекције белетристике у јавним библиотекамау документима IFLA/UNESCO

Услуге савремених јавних библиотека ослоњене на фондове белетристике нашле су релевантно место у актуелним међународним документима којима се дефи-нишу начела њихових функција.

Улога и сврха јавних библиотека дефинисани су на међународном плану у IFLA/UNESCO МАНИФЕСТУ ЗА ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ1, универзалном документу обја-вљеном 1994. године, који је oбавезујући за државе и библиотеке и који утврђује принципе организације библиотекарске струке, дефинише место јавних библио-тека у окружењу либералне економије и истиче њихов значај и обавезу њиховог финансирања из буџета од стране државних, регионалних и локалних извора.

Основне хумане вредности, према поменутом документу, слобода, благостање и напредак појединца и друштва, остварују се ако су грађани добро информисани, способни да остварују своја демократска права и да играју активну улогу у друштву. Јавна библиотека се, према поменутом документу, схвата као капија знања, која пружа основне услове за учење током читавог живота и за само-стално доношење одлука и културни напредак појединца и друштва. Јавне би-блиотеке су у Манифесту дефинисане као животна снага образовања, културе и информисања.

Услуге јавних библиотека су у начелу бесплатне, за њих су одговорни локални и државни органи управе, њихов рад се одвија на основу посебних правних прописа, а финансирају га локални и државни органи управе. Јавна библиотека је, према Манифесту, суштински елеменат изградње стратегије у областима културе, снабдевања информацијама, описмењавања и образовања, а њене услуге почивају на начелу равноправног приступа без елемената дискриминације по основу старости, расе, пола, вере, националности, језика и друштвеног положаја.

Када су у питању колекције и услуге јавних библиотека, Манифест препоручује да оне обавезно треба да обухвате све врсте одговарајућих медија и модерних технологија, као и традиционалну грађу. При томе је од темељног значаја да колекције и услуге буду доброг квалитета и да одговарају локалним потребама, као и да сви извори одражавају савремена кретања и еволуцију друштва, као и сећање на прошле људске подухвате и напоре духа и да не подлежу ни идеолошкој, ни политичкој нити верској цензури, ни комерцијалним притисцима.

У прегледу језгра услуга сваке јавне библиотеке налазе се и најважнији задаци који се односе на информације, описмењавање, образовање и културу, који се

1 „IFLA/UNESCO Манифест за јавне библиотеке“. У: IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних би-блиотека, Београд : Народна библиотека Србије : Библиотека града Београда, 2005.


могу остварити само на основи богатих и актуелних фондова белетристике: стварање и неговање читалачких навика код деце од раног узраста, подстицање маште и креативности код деце и младих, повећање свести о културном наслеђу, разумевање уметности, научних достигнућа и открића, омогућавање приступа културном изражавању које се остварује кроз све сценске уметности, унапређивање дијалога међу културама и неговање културне разноликости, подршка усменој традицији и подршка и учествовање у књижевним активностима и програмима и покретање таквих активности.

Други међународни докуменат релеватан за сагледавање значаја фондова беле-тристике за остваривање улоге јавних библиотека су IFLA/UNESCO СМЕРНИЦЕ ЗА РАЗВОЈ ЈАВНИХ БИБЛИОТЕКА2, универзални докуменат донет 2000. године на основу Унесковог Манифеста за јавне библиотеке. Смернице препоручују, без квантификације и стандарда, организацију и функционисање јавних библиотека и доносе обиље подстицајних примера из праксе јавних библиотека широм света.

Основни услов да јавна библиотека на задовољавајући начин испуни своју улогу је оптимална и континуирана снабдевеност одговарајућим ресурсима, грађом и изворима у свим форматима. При набавци грађе и извора неопходно је да се подједнако набављају нови наслови и нови примерци потребних постојећих наслова, што је принцип од посебног значаја за формирање и вођење фондова белетристике, имајући у виду чињеницу постојања и присуства књижевних дела универзалног значаја и вредности, која су актуелна у свим временима и свим друштвеним заједницама, и основа су сваког доброг фонда белетристике у јавној библиотеци.

Од посебног је значаја за кориснике да услуге јавне библиотеке које се темеље на фонду белетристике не треба да подлежу било каквом идеолошком, поли-тичком, верском или комерцијалном притиску, као и да су способне да се прилагођавају и развијају у складу са променама у друштву, на пример са про-ме нама у породичној структури, обрасцима запошљавања, демографским крета-њима, културној разноликости и методима комуникације.

У низу услуга које јавне библиотеке пружају својим корисницима, у различитим форматима и на различитим медијима, посебно треба обезбедити да услуге утемељене на фондовима белетристике буду лако доступне; мисли се на позајмицу књига и других докумената, обезбеђивање књига и друге грађе за коришћење у библиотеци, саветодавне услуге за читаоце, као и организацију програма и догађаја.

Да би се пружале услуге коришћења белетристике, у библиотеци и изван ње, неопходно је користити информациону и комуникациону технологију, као и штампану реч.

2 IFLA/UNESCO Смернице за развој јавних библиотека / у име Секције јавних библиотека припре-мила Радна група којом је председавао Филип Џил; [преводилац Гордана Љубановић]. – Београд: Народна библиотека Србије: Библиотека града Београда, 2005.


У процесу обогаћивања колекција, посебно колекција белетристике, неопходно је да јавна библиотека осигура равноправан приступ разним изворима који задовољавају потребе корисника у погледу образовања, информација, слободног времена и личног развоја. Међу категоријама библиотечке грађе које су заступљене у разноврсним коле-кцијама у јавној библиотеци налазе се, наравно, књижевна дела за одрасле, младе и децу, часописи, локалне, регионалне и националне новине, као и при ступ базама података са књижевним делима.

Белетристика се, као и остала грађа, може пронаћи у низу формата: књиге, новине и часописи, дигиталне информације на интернету, онлајн доступне базе података, базе података на CD и DVD дисковима, видео касете, ласерски дискови, материјали штампани крупним словима, материјали на Брајевом писму, звучне књиге и електронске књиге.

Међу основним критеријумима за формирање колекција јавних библиотека су и критеријуми који се непосредно или посредно односе на формирање фондова белетристике: распон извора који може да опскрби све припаднике заједнице, извори у форматима који омогућавају свим члановима заједнице да користе библиотечке услуге, прилив нових наслова, прилив нових примерака књига, велик избор књижевних жанрова, понуда нештампаних извора, приступ спољним изворима, као што су библиотеке других институција и електронске базе података, али и отпис старих, похабаних, или застарелих књига.

Једно од начела одржавања колекција је да је неопходно да се у јавним библио-текама налази грађа у различитим форматима који се узајамно надопуњавају. Тако грађа у електронском облику допуњава збирку књига, а референсна дела и часописи на интернету и CD-ROM-у јављају се као алтернативе штампаним форматима.

Реализација принципа по коме су библиотечке збирке динамичан извор, који захтева непрекидан и благовремен прилив нове грађе и отписивање старе, посебно је значајно са становишта неговања и богаћења фондова белетристике.

Међу препорученим стандардима за колекције књига налазе се и одредбе да у најмањим колекцијама материјали за децу, књижевност за одрасле и књиге за одрасле из других области треба да буду заступљени у једнакој размери.

Трећи међународни докуменат релеватан са становишта значаја фондова беле-тристике у процесу остваривања функција јавних библиотека су СМЕРНИЦЕ ЗА БИБЛИОТЕЧКЕ УСЛУГЕ ЗА ДЕЦУ3, докуменат комплементаран са IFLA/UNESCO Манифестом за јавне библиотеке, IFLA/UNESCO Смерницама за развој јавних библиотека, и Смерницама за библиотечке услуге за младе.

3 „Смернице за библиотечке услуге за децу“. У: Гласник Народне библиотеке Србије, 1/2006, стр. 205–209, Београд, 2006.


Смернице за библиотечке услуге за децу се ослањају на принципе Смерница за развој јавних библиотека, утврђеним у посебном поглављу Услуге за децу, и надаље детаљније одређују оквире програма јавних библиотека заснованих на коришћењу фондова белетристике.

Смернице за развој јавних библиотека упућују јавне библиотеке да понудом великог избора грађе и активности пруже деци могућност да доживе уживање у читању, и узбуђење при откривању знања и плодова људске маште. Јавне библиотеке, према овом документу, имају посебну одговорност да помогну процес савладавања вештине читања и да промовишу књиге и друге медије намењене деци, као и да организују посебне програме за децу, као што је приповедање прича. Ови принципи су основни оквири у којима су дефинисани задаци библиотеке за децу.

Међу бројним циљевима библиотеке за децу су и циљеви засновани на коришће-њу фондова белетристике: да сваком детету олакша остваривање права на култу-рни развитак, развијање вештине и навике читања, учење током читавог живота и креативни програми намењени слободном времену.

Међу разноврсном грађом у свим форматима библиотеке за децу потребно је да имају штампану грађу (књиге, периодика, стрипови, брошуре), грађу на разним медијумима (CD, DVD, касете), играчке, едукативне игре, рачунаре, програме и приступ интернету.

Четврти међународни докуменат релеватан за анализу значаја фондова белетри-стике за остваривање улоге јавних библиотека су СМЕРНИЦЕ ЗА БИБЛИОТЕЧКЕ УСЛУГЕ ЗА МЛАДЕ4, докуменат комплементаран са IFLA/UNESCO Манифестом за јавне библиотеке, IFLA/UNESCO Смерницама за развој јавних библиотека, и Смерницама за библиотечке услуге за децу.

Смернице за библиотечке услуге за младе се ослањају на принципе Смерница за развој јавних библиотека утврђеним у посебном поглављу Услуге за младе и даље ближе одређују оквире програма јавних библиотека заснованих на коришћењу фондова белетристике. Неопходно је да јавне библиотеке међу својим услуга ма имају и специфичну понуду за младе. Међу грађом коју је неопходно обезбе-дити за младе је и грађа са садржајем белетристике. Понекад је то грађа која представља културу младих, на различитим медијумима, а која не спада у тра-диционалну библиотечку грађу, на пример популарни романи, књижни и теле-визијски серијали, тинејџерски часописи и стрипови.

Приликом ближег дефинисања задатака и циљева јавних библиотека на плану услуга за младе, полази се од принципа изнетих у Повељи за Читаоца Међународне комисије за књигу и Међународног удружења издавача од 1992. године: „Адолесценти захтевају нарочиту пажњу јер многи од њих у овом периоду живота запостављају добровољно читање.“

4 „Смернице за библиотечке услуге за младе“. У: Гласник Народне библиотеке Србије, 1/2006, стр. 211–217, Београд, 2006.


Циљеви услуга за младе су да обезбеде прелазак са услуга намењених деци на услуге за одрасле, да подстичу учење током читавог живота, промовишући читање и библиотеке, да мотивишу за читање током читавог живота ради долажења до информација и из задовољства и да обезбеде библиотечке колекције и услуге за све младе у једној заједници да би задовољиле њихове образовне и културне потребе, као и потребе у време доколице и разоноде.

Међу услугама јавних библиотека за младе, које су са становишта положаја беле-тристике значајне, налази се пружање савета на тему „Шта читати?“ а у програм су укључени разговори о књигама и причање прича. На плану оспособљавања особља библиотека које ради са младима, као неопходне врлине се истичу способност вредновања и бирања књижне грађе и некњижне грађе и познавање развојних карактеристика младих људи.

Степен значаја фондова белетристике за успешно остваривање мисије јавних библиотека видљив је и из облика сарадње јавних и школских библиотека из-не тих у Смерницама за развој јавних библиотека. У поменутом поглављу је јавним библиотекама препоручено успостављање формалних веза са локалним школама, као једног од најважнијих институционалних односа који успоставља јавна библиотека у средини у којој делује.

Међу више облика повезивања и сарадње јавних и школских библиотека већина је утемељена на богатим и актуелним фондовима белетристике (заједничко коришћење извора, кооперативно обогаћивање колекција, кооперативно осми-шљавање програма, одељењске посете јавној библиотеци, удружена промоција читања и писмености, програми упознавања са Web-ом намењени деци и заједнички договорене посете аутора).

На поменутим одредбама засноване су препоруке о сарадњи јавних и школских библиотека и у међународним документима који регулишу рад школских би-блио тека IFLA/UNESCO МАНИФЕСТУ ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ5 и IFLA/UNESCO СМЕРНИЦАМА ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ6.

Из овог сумарног прегледа међународних докумената више је него очигледно да успешно остваривање функције јавних библиотека у средини у којој делују, апсолутно није могуће без богатих, актуелних и брижљиво и зналачки формираних и у континиутету негованих фондова белетристике.

Белетристика у мрежи јавних библиотека Србије

Мрежу јавних библиотека Републике Србије, као подсистем библиотечко-информационог система Србије у 2006. години чиниле су следеће јединице: 148 самосталних народних библиотека, 15 организационих јединица општинских

5 „IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке“. У: Гласник НБС, 1/2005, стр. 419–422, Бео-град, 2005.

6 „IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке“. У: Гласник НБС, 1/2005, стр. 387–417, Бео-град, 2005.


домова културе или културних центара које врше функцију општинске народне библиотеке, 381 стационарни огранак народних библиотека, 35 месних библиотека и 38 библиотека са општим фондом у предузећима, укупно 617 јединица. Мрежом јавних библиотека у 2006. години било је обухваћено укупно око 80% становништва Републике.

Финансирање мреже јавних библиотека врши се из општинских буџета, сагласно одредбама Закона о општем интересу у области културе (Сл. гласник РС, бр. 42/92) којима су за обезбеђивање услова за рад народних библиотека обавезани органи локалне самоуправе као њихови оснивачи.

Недограђена регулатива на овом плану представља озбиљан проблем у обе-збеђивању средстава за рад мреже јавних библиотека. Иако је, наиме, чланом 11. Закона о општем интересу у области културе прописана обавеза општина и градова да средства за остваривање потреба у култури опредељују на основу критеријума, програма и предрачуна трошкова потребних за остваривање тих програма, нормативно утврђени критеријуми су права реткост па се средства за рад јавних библиотека одређују најчешће на основу затеченог стања из претходне године и без јасно утврђених параметара. Такво се стање неповољно одражава на обим средстава за куповину нових књига који је скоро редовно и у свим општинама далеко испод неопходног за редовно годишње обнављање фондова јавних библиотека.

Колекције белетристике у јавним библиотекама Србије чине око 60% фонда монографских публикација те се стога сви параметри који се тичу укупног фонда монографских публикација релевантно односе и на колекције белетристике јавних библиотека.

Иако мрежа располаже релевантним фондом књига, који се креће у оквиру међународних и домаћих стандарда, показатељи о проценту становништва обу-хваћеног чланством у јавним библиотекама и параметри о коришћењу књижног фонда несумњиво указују на чињеницу да је постојећи књижни фонд у врло високом степену неактуелан.

Јавне библиотеке Србије располагале су, наиме, на крају 2006. године укупним фондом од 14.147.342 књиге, односно са 1,89 књига по становнику, док се у периоду од 2000. до 2006. године укупан фонд књига у мрежи кретао се у распону од 1,73 до 1,91 књига по становнику.

Проценат становништва обухваћеног чланством у јавним библиотекама је, међутим, упркос знакова скромног раста, низак у односу на стандардима одре-ђен проценат. Јавне библиотеке су у 2006. години уписале 457.182 члана па је проценат чланова јавних библиотека Србије износио свега 6,10. Проценат се у периоду од 2000. до 2006. године креће у распону од 5,56 до 6,30, из чега се види да број уписаних корисника стагнира. Ако се има у виду одредба стандарда да је потребно да јавна библиотека упише најмање 10% становништва подручја које опслужује, проценат уписаних у периоду од 2000. до 2006. године указује да у функционисању мреже има озбиљних недостатака.


И обим коришћења књига у народним библиотекама Србије је изразито низак. Јавне библиотеке евидентирале су у 2006. години коришћење 7.588.523 књиге. Када број коришћених књига поредимо са расположивим фондом добијамо најзначајнији параметар за процену ефикасности мреже, такозвани обрт књижног фонда који је у 2006. години износио свега 0,54, а у периоду од 2000. до 2006. године креће се у распону од 0,55 до 0,59.

Када имамо у виду одредбе стандарда према којима је потребно да јавна библиотека обрне свој фонд најмање два пута у току године, онда је јасно у којој је мери угрожено остваривање основних функција јавних библиотека Србије.

Разлози због којих обрт књижног фонда за стандардном величином заостаје више од три пута треба пре свега тражити у знатном броју неактуелних и корисницима непотребних књига у фондовима јавних библиотека, и у вошегодишњем поремећају у редовној годишњој попуни фондова.

Недовољан обим набавке књига је доминантни проблем који је присутан у сваком делу мреже, траје више од једне деценије и по и од пресудног је негативног утицаја на даљи рад и развој мреже јавних библиотека. У периоду од 1991. до 2006. године, наиме, било је у мрежи јавних библиотека неопходно приновити око 9.600.000 књига, а набављено је само мање од 4.300.000, односно у мрежу није ушло више од 5.300.000 књига. Озбиљан поремећај у попуни фондова траје пуних 16 година и од пресудног је значаја за рад и даљи развој мреже. Колекције књига у мрежи јавних библиотека Србије су у претходних шеснаест година изостајањем редовне годишње попуне у пуном обиму драстично осиромашене, чиме је озбиљно угрожено остваривање основних функција мреже. Имајући у виду да су колекције е-издања још увек у фази формирања, и да коришћење удаљених извора преко интернета код већине библиотека изостаје, укупно стање на овом плану може се са пуним правом оценити као неприхватљиво неповољно.

У којој мери недовољан прилив књига угрожава функционисање мреже јавних библиотека види се и из параметара о броју стручних радника у мрежи. Укупно у мрежи ради око 1.550 радника, што је у односу према броју становника Републике Србије око 80% од по том критерију потребног броја, што одговара развијености мреже која покрива око 80% становништва Републике. Према броју коришћених књига садашњи број стручних је, међутим, двоструко већи (око 200%) од по том критеријуму потребног броја радника, што значи да су основни ресурси мреже, фонд и особље, у озбиљној несагласности, односно да неактуелни фондови дају за негативну последицу половичну искоришћеност особља.

Актуелно стање мреже јавних библиотека у Републици Србији могло би се најкраће оценити као стање озбиљне неравнотеже и несклада између скромних могућности библиотека и нараслих потреба корисника библиотечких услуга и то пре свега и у највећој мери због неактуелних фондова монографских публикација.


Основни услов за превазилажење овог доминантног проблема у мрежи јавних библиотека и омогућавање њиховог даљег рада и развоја је, дакле, приоритетно у односу на све друге проблеме у мрежи, обезбеђивање средстава за ванредну темељну обнову и попуну фонда монографских публикација.

Полазећи од принципа утврђених у IFLA/UNESCO Смерницама за развој јавних библиотека да су „библиотечке збирке динамичан извор који захтева непрекидан прилив нове грађе и отписивање старе, да би се осигурало да непрестано буде релевантна за заједницу и на прихватљивом нивоу поузданости“, актуелно стање фондова монографских публикација јавних библиотека може се оценити као изузетно неповољно и закључити да је њихова хитна попуна апсолутно неопходна јер би у противном функционисање целе мреже било доведено у питање.

Да би се јавне библиотеке што пре оспособиле да одговоре захтевима корисника неопходно је, дакле, да се ванредном набавком књига у неопходном обиму изврши темељна попуна њихови осиромашених и неактуелних фондова монографских публикација, а тиме и колекција белетристике.

Кључне речи: јавне библиотеке, фондови белетристике.

Владимир ШекуларацБелетристика у мрежи јавних библиотека Србије

Резиме Колекције белетристике су душа сваке јавне библиотеке, што је континуирано потвр-ђивано кроз њихову дугу историју. Од Асинија Пилона који је у доба Јулија Цезара у Риму отворио прву јавну библиотеку са грчким делима, до савремене јавне библиотеке која својим корисницима нуди богате и неговане колекције и изворе одабраних дела лепе књижевности на свим врстама одговарајућих медија и модерних технологија, у библиотеци и на даљину, библиотечке услуге ослоњене на колекције белетристике чиниле су окосницу функције јавних библиотека.Услуге савремених јавних библиотека ослоњене на фондове белетристике, нашле су релевантно место и у актуелним међународним документима којима се дефинишу начела њихове функције. Актуелне колекције белетристике у мрежи јавних библиотека Србије су, изостајањем редовне годишње попуне у претходних петнаестак година, драстично осиромашене, чиме је угрожено остваривање основних функција мреже. Неопходна је, стога, хитна попуна и ревитализација колекција белетристике у традиционалној форми штампане књиге, али и техничко опремање и оспособљавање особља сваке јавне библиотеке да њени корисници приступају све богатијим електронским изворима.

Vladimir Šekularac,Belletristic within the Network of Public Libraries of Serbia

Summary The Collections of Belletristic represent the soul of every Public Library, which is continuously confi rmed through their long history. From G. Asinius Pollio, who founded the fi rst Public


Library in the Ancient Rome with greek books, to the modern Public Library which offers to its users a rich and precious collections and resources of selected books from Belletristic Literature on all types of appropriate medium and modern technology, within the library or on distance, library services, relying on Belletristic Collections, made the framework of the Public Library function.Modern Public Libraries Services, relying on Belletristic collections, have also found a relevant place within the actual International Documents which defi ne the principles of their function. The existing Collections of Belletristic within the Network of Public Libraries of Serbia have drastically impoverished, due to the absence of regular annual fi llings within the past fi fteen years, that is endangering the implementation of basic functions of the Network. Therefore, a rapid fi lling-up and urgent revitalisation of Belletristic Collections is essential, and that in traditional form of printed books, but also, as a technical equipping and staff trainings for every Public Library, so their users can access the more and more richer electronic resources.

Приручни фонд у народним библиотекама Србије 255

Драгана Грујић, библиотекарБеоград, Народна библиотека Србије

ПРИРУЧНИ ФОНД У НАРОДНИМ БИБЛИОТЕКАМА СРБИЈЕ

Народне библиотеке, као образовно-културно-информациони центар своје средине, настоје да задовоље интересе и склоности најразличитије читалачке публике. Тежиште библиотечке делатности померило се са чувања и давања публикација на коришћење, на пружања података, тако да јавна библиотека прераста у информациони центар. Народне библиотеке су приступачне свима и њихова функција је да допринесу напретку појединца, а на тај начин и читавом друштву. У којој мери ће то успети, зависи од бројних чинилаца: од развоја библиотечеке делатности, од стручности и циљева библиотечког особља, од структуре и величине библиотечких фондова, библиотечке технологије, али и од односа саме средине према библиотеци.

Према стандардима за народне библиотеке из 1986. године, фонд народних библиотека треба да садржи грађу намењену широким читалачким круговима и обухвата:

највише 55% лепе књижевности за омладину и одрасле, најмање 20% стручне и научно-популарне литературе, најмање 25% литературе за децу, домаћу приручну литературу, периодичне публикације, завичајну грађу, неконвенционалну библиотечку грађу.

Приручни фонд обухвата универзални и специфични садржај, резимира сва подручја људског стваралаштва и упућује на изворе знања. Управо приручници осигуравају научни и стручни карактер библиотеке и свој пуни значај добијају када се испоље у оквиру стваралачких резултата. Приручни фонд мора да прати нова кретања у свим научним областима и друштву, јер само тако може да задовољи захтеве корисника и да пружи квалитетну, тачну и адекватну информацију, различиту по тематици, структури и величини. Овај фонд се сразмерно повећава према величини библиотеке, односно према потребама корисника, с тим да у библиотеци која опслужује 5.000 становника, број приручника треба да износи

УД

К 0

25.5

:027

.022

(497

.11)

256 Драгана Грујић

бар 100 свезака1. У већим библиотекама тај број би могао да износи и 10% од целокупног фонда књига. Овај број обухвата и приручну литературу за децу.

У народним библиотекама у Србији највише су заступљени приручници из друштвених наука, затим из географије, историје, примењених наука, медицине, технике, филозофије, психологије, следе приручници из науке и знања уопште, уметност, забава и спорт. Најмање је приручника из природних наука и религије.2 Заступљеност појединих грана варира у зависности од структуре становништва, односно од потенцијалних корисника приручног фонда. Најбогатији приручни фонд имају матичне народне библиотеке и народне библиотеке у развијенијим општинама.

Приручни фонд у народним библотекама сређен је или по УДК групама, тематско-садржајним целинама које су ради веће прегледности одвојене међашима, или по формату и нумерус куренсу. Без обзира који се принцип користи приликом смештаја, приручници морају бити сређени систематски, прегледно, како би се задовољило основно начело савремене библиотеке – брзо до релевантне информације. Приручници се најчешће налазе у читаоници, у слободном приступу, надохват читалаца. На тај начин читаоци се директно срећу са публикацијама, могу да их прелиставају, да изаберу ону која им највише одговара или која садржи потребну информацију. У већим народним библиотекама актуелни стручни, научни приручници и приручници референсне збирке су изложени, док се остали налазе у магацину и по потреби се издају на коришћење. Заједничко за све народне библиотеке је да се публикације из приручног фонда користе у просторијама библиотеке, у опремљеним читаоницама.

У појединим библиотекама је референсна збирка посебно издвојена из осталог фонда. Обухвата литературу која пружа брзе одговоре, као што су енциклопедије (опште и научне), речнике (енциклопедијске, једнојезичне, двојезичне и сл.), библиографије, лексиконе, каталоге, водиче... Такође, посебно је смештена приручна литература за децу. Нажалост, услед неповољних просторних услова за рад многа дечија одељења су одвојена од остатка библиотеке.

Ради боље информисаности корисника, приручници су евидентирани у каталозима. На тај начин корисник може да упозна фонд, да сазна из којих све области библиотека има приручничку литературу и које конкретне публикације из појединих области поседује. Повећава се број народних библиотека које имају ову грађу евидентирану и у електронском каталогу.

Народне библиотеке треба да обезбеде потребну литературу свим слојевима и свим образовним профилима, а не само да служе разоноди. Структура корисника

1 „Стандарди за народне библиотеке“. У : Заједница библиотека. Београд : Заједница матичних библиотека Србије, 1986, бр.1-4, стр. 57.

2 Подаци су наведени на основу анализе расположивих података у Мрежи библиотека Србије за 2005. годину.


народних библиотека све се више мења у прилог оних којима су потребни приручници. Ову литературу најчешће користе ученици и студенти за израду семинарских радова, реферата, за матурске и дипломске радове, стручњаци из различитих установа... Такође, приручни фонд се користи за стручно усавршавање, истраживачки и научни рад, али и за опште образовање. Корисници најчешће имају конкретан захтев, а мало времена. Зато су ту библиотекари који прате напредак свеопштег знања и помажу читаоцима да се снађу у мору података. Ни поред највећег ентузијазма библиотекари, не могу увек изаћи у сусрет жељама читалаца. За то су основни разлози: мањак средстава за набавку нових приручника, а самим тим и недовољно литературе из појединих области, недостатак стручног кадара... Постоје библиотеке које не могу да се похвале Оксфордским речницима, новим Ларусовим енциклопедијама, обимнијим лексиконима, приручницима који доносе актуелне податке. На другој страни повећава се број корисника који траже информације у електронском облику. Поједине библотеке могу да понуде претраживање фондова путем интернета, али ни једна народна библиотека у Србији нема организовану виртуелну збирку приручника.

Један део приручног фонда чине публикације које имају трајну вредност, али ту је и други, већи део који захтева константну обнову, како би се задовољила актуелна интересовања и потребе корисника. У систему научних и стручних информација све већи значај има ова врста грађе, управо из тог разлога треба јој посветити посебну пажњу приликом набавке. Нажалост, средства из општинског буџета намењена финансирању јавних библиотека и куповини нових публикација нису довољна. Захваљујући поклонима Министарства културе делимично је ублажено вишегодишње запостављање попуне фондова. Међутим, ови поклони се углавном односе на лепу књижевност, а научна и стручна књига најчешће нису предмет откупа, тако да је стање међу приручном литературом и даље испод потребног минимума. Стога не треба да нас чуди што је обрт фонда, који треба да буде 2, 2005. године износио 0,57, а када је реч о приручницима коришћење је још мање. Не треба да нас чуди, али треба да нас забрине, нарочито ако се има на уму да је тај број сваке године далеко испод стандарда. Према подацима из 2000. године обрт књижног фонда био је 0,59; 2001. био је 0,56; 2002. 0,54; а 2003. и 2004. године само 0,55. Подаци из 2005. године показују да на сваког становника долази 1,90 књига. Разлози за ове поражавајуће податке леже у застарелој литератури која не може да задовољи многобројне информационе потребе корисника у савременом друштву. Стога је све мањи број чланова јавних библиотека. Према подацима за 2005. годину у Републици Србији само 6,3% становништва били су корисници јавних библиотека, а према стандардима тај број треба да се креће око 10%.

Заједница матичних библиотека и Удружење издавача покушали су да пронађу решење како би се превазишао проблем недовољне набавке нових књига. Упутили су предлог Министарству науке и заштите животне средине и Министарству науке и спорта у коме предлажу да се 2007. године установи откуп у вредности од 6.000.000,00 динара. За тај износ би се за мрежу јавних библиотека Србије, укључујући и десетак библиотека на Косову и Метохији, могло откупити око


100 наслова у 170 примерака у укупном броју од око 17.000 примерака, што је око 20% од обима поклона који годишње мрежи обезбеђује Министарсво културе. Уколико би министарства изашла у сусрет овој молби (оформила би се комисија која би стручно вршила одабир публикација) број приручника у народним библиотекама повећао би се за око сто нових наслова. То би још увек било недовољно да пружи одговоре на све комплексније захтеве корисника, али уколико би годишњи откуп приручника постао редовна пракса, побољшала би се структура приручног фонда, а самим тим унапредила би се не само библиотечка делатност у Србији, већ и целокупни развој савремене науке и културе.

На значај народних библиотека, као носиоце образовања, културе и информи-сања, указали су IFLA и UNESCO у своме Манифесту за јавне библиотеке из 1994. године3. У њему се народне библиотеке називају локалном капијом знања, али данас библиотеке све више постају капија за електронске информације. Развој информационе технологије изменио је улогу библиотека и преобратио је начин на који се информације прикупљају и користе. У савременом друштву, у коме информација представља моћ, постоје информационо богати и информационо сиромашни. Библиотеке треба да помогну да се тај јаз премости тако што ће обезбедити актуелне податке, пружити услове за учење током читавог живота и помоћи корисницима у савлађивању рачунарске вештине. Народне библиотеке су намењене свима и морају да задовоље основно људско право на коришћење информација у свим облицима. Треба омогућити свим старосним групама да пронађу грађу која одговара њиховим потребама. На тај начин оствариће се важна начела Манифеста – да је библиотека локални центар информација, покретач промена, пружа слободу информисања и могућност за лични развој и усавршавање. Улагањем у набавку приручника библиотеке ће се изборити за своје место и оправдаће свој опстанак. Специјализоване секције IFLA-е дале су препоруке за развој јавних библиотека. Да би библиотеке задовољиле препоруке, испуниле стандарде и оствариле прокламоване циљеве, неопходно је да локалне и државне институције помогну финансирање јавних библиотека и да активно учествују у њиховом развоју. Морају се наћи решења да се приручни фонд обнови и попуни релевантним научним и стручним књигама. Доминантан проблем у мрежи јавних библиотека је застарели приручни фонд. Неактуелни књижни фондови не само да онемогућују остваривање основне функције јавних библиотека, већ угрожавају њен опстанак. Да би се реализовале обавезе из Манифеста за јавне библиотеке потребно је обезбедити трајан прилив приручне литературе. Нарочито су запостављене научне и стручне књиге домаћих аутора. То мора да се промени како би се подржало издавање нових релевантних дела у српској науци. Библиотеке морају да искористе могућности које пружа информациона и комуникациона технологија, и да набављају грађу на новим медијима, али наравно треба да задрже и традиционалне услуге, да пружају информације у штампаном или усменом облику. Приручна литература, научна и стручна књига морају се наћи и у народним библиотекама, а не само у високошколским, школским и специјалним библиотекама. Неопходно је успоставити сарадњу са другим сродним установама како би се средства рационалније утрошила,

3 http://www.ifl a.org/VII/s8/unesco/manif.htm


избегло дуплирање наслова и постојећи извори искористили на најбољи начин. Саставни део библиотеке треба да буду публикације које одговарају захтевима локалне средине, прате актуелна кретања и развој технологије и осликавају друштвену ситацију, али чувају и претходне стваралачке подухвате. Пружањем квалитетних, савремених и чињенично поузданих података које су одраз разли-читих вредности, мишљења и културе локалне и глобалне заједнице поспешиће се информисање, дигитална и медијска писменост и културни развитак.

Народне библиотеке треба да развијају услуге за децу и младе подједнако као и за одрасле. Смернице за библиотечке услуге за младе које је IFLA донела дају препоруке услуга које јавне библиотеке треба да пруже. Библиотекари не треба само да задовоље дечију потребу за забавом, већ да им позајмљују различиту грађу и пруже информационе и референсне услуге. Децу треба подстуцати да користе библиотеку од најмлађег доба, јер ће тако постати њени стални корисници. Треба их упознати да народне библиотеке не садрже само лепу књижевност, већ и публикације које помажу формално и неформално образовање. У дечијим одељењима мора да постоји разноврсна грађа примерена различитим узрастима у свим форматима. Млађим корисницима су нарочито занимљиви подаци у електронском облику (CD, DVD), као и едукативне игре, рачунари и приступ интернету.

Библиотеке морају да преузму нове задатке и да измене своје пословање, али за то је потребна помоћ средине која мора да схвати да је за многе становнике приручни фонд библиотеке једино доступно средство које му помаже у брзом и непосредном прилажењу знању, мишљењу и информацијама из сваке области.


1. Заједница библиотека. Београд : Заједница матичних библиотека Србије 1986, бр. 1-4

2. Библиотекар. Београд : Друштво библиотекара Србије, 1997, бр. 1-23. Библиотекар. Београд : Друштво библиотекара Србије, 1971, бр. 1-24. Александра Вранеш; Љиљана Марковић, Улога библиотека у савременом дру-

штву. Београд: Филолошки факултет: Факултет за менаџмент Универзи те та „Браћа Карић”, 2005.

Кључне речи: народне библиотеке, приручни фонд, референсна збирка, информације.

Драгана ГрујићПриручни фонд у народним библиотекама Србије

Резиме

Применом савременог концепта народне библиотеке као носиоца образовања, културе и информисања, приручни фонд у народним библиотекама Србије мора да представља полазну тачку у коришћењу свих ресурса библиотеке. Овај текст доноси осврт на тренутно стање приручног фонда у народним библиотекама Србије, утврђује његов значај за рад


библиотеке као информационог система али и научно-образовног центра, представља основе функционисања, скицира правце развоја у циљу испуњавања савремених стандарда и износи предлоге за материјалну, техничку и организациону подршку у остваривању прокламованих циљева.

Dragana GrujićReserve Collections within Public Libraries of Serbia

Summary In accordance with the modern concept of public libraries as bearers of education, culture and informing, reference funds in public libraries of Serbia must represent a starting point in the use of all the libraries' resources. This text represents a view on the current state of reference funds in public libraries of Serbia; establishes their signifi cance for the work of libraries as informational as well as scientifi c and educational centers; presents functioning bases and drafts development strategies towards fulfi lling modern standards; brings forth suggestions for fi nancial, technical and organizational support in achieving the goals proclaimed.

Набавка књига у библиотекама Срема у 2006. години 261

Ружица Станковић, виши библиотекарСремска Митровица, Библиотека „Глигорије Возаревић“

НАБАВКА КЊИГА У БИБЛИОТЕКАМА СРЕМА У 2006. ГОДИНИ

Негде на интернету пронашла сам приказ књиге Питера Брофија Библиотека у 21.веку где он у предговору каже: „Ја верујем у библиотеке , али се бојим за њих.“ Ја кажем: „Познајући библиотеке у Срему, ја се за њих не бојим.“

Срем има седам библиотека, и то у Инђији, Иригу, Старој Пазови, Пећинцима, Руми, Сремској Митровици и Шиду.Матична библиотека је Библиотека „Глигорије Возаревић“ у Сремској Митровици, у којој ја радим.

У стварању једног новог, бољег, истински демократског друштва каквом тежимо, улога библиотеке је неизоставна и непроцењива. Да би се направио тај ваљан корак није довољно испунити нормативне услове, него створити и предуслове да би оно могло да се оствари и функционише. Два су основна предуслова: социјални и културни. На плану социјалног библиотекари су немоћни. Други предуслов је културни – стварање и подизање нивоа културе.

У формирању демократског обрасца мишљења, деловања и понашања, потребно је подићи општи ниво културе понашања грађана, формирати и поштовати личност, стварати узајамна поверења, васпитавати и образовати грађане за дијалог и толеранцију, јер без јавног духа нема доброг и квалитетног живота.

Духовни и научни храмови попут библиотека, требало би да буду места и гнезда рађања и сусрета идеја, различитих погледа и приступа, слободног избора, једном речју грађења новог обрасца мишљења, деловања и понашања.

Сумирајући набавку књига у библиотекама Срема за 2006. годину, уочавамо чињеницу да библиотеке деле судбину општих токова живота, трудећи се да одговоре на захтеве струке, корисника и локалне самоуправе.

Због наставка старих друштвених кретања није дошло до разрешења битних питања којима се одређује делатност. Недостаје осмишљена културна политика у којој би библиотекарство заузело значајну функцију, јер циљ друштва није да

УД

К 0

25.2

2:02

7.02

2(49

7.11

3)"2

006"

262 Ружица Станковић

књига постане приватна ствар, симбол личног статуса него да књига представља средство јавног, масовног образовања и културне демократије. У остваривању ових друштвених циљева библиотеке су незаменљив чинилац.

Набавка књига за библиотеку је један од најкреативнијих послова у библио-текарству. Иако је набавка у данашње време ограничена, и увек зависи од много чинилаца, она представља једну интерактивну делатност на релацији корисник – набавка – корисник.

Народне библиотеке Срема у 2006. години располагале су књижним фондом од 496 636 књига, што је за 2,8 % више у односу на 2005. годину.

Набавка и обнова књижних фондова у библиотекама Срема одвијала се на уобичајене начине: куповином, разменом и поклоном.

Укупно је набављено 20.230 књига, што је за 1,38 % више у односу на претходне године. Куповином је приновљено 7.315 књига, што је само 36 %укупне набавке, а 12.125 књига је набављено поклоном. Оваква врста набавке условила је неповољну структуру фондова и немогућност задовољења стварних потреба читалаца.

По библиотекама изгледало би овако:

Књижни фонд Бр. становникаопштине

Стандард: двекњиге по становнику

Инђија 82 891 49 609 1,7Ириг 36 150 12 329 2,9Пећинци 26 897 21 506 1,3Рума 73 926 60 006 1,2С. Митровица 107 902 85 902 1,3Стара Пазова 137 892 67 576 2,0Шид 30 978 38 973 0,8

Стандард Набавка у 2006. % Куповина у

2006. %

Инђија 4 250 2 635 62% 1 515 57%Ириг 1 875 1 875 100% 308 16%Пећинци 2 500 1 850 74% 423 22%Рума 5 250 2 229 42% 1 346 60%С. Митровица 6 750 4 095 60% 1 250 30%Стара Пазова 5 250 5 310 101% 1 722 32%Шид 4 000 2 236 55% 749 33%

Набавка књига у библиотекама Срема у 2006. години 263

Сагледавајући ток набавке може се закључити да су стандарди достижни, али су више плод неких изузетних година, изузетне сналажљивости или изузетних инсајдера у локалној самоуправи, а не обавезујуће константе.

Кључне речи: библиотеке Срема, набавка књига, стандарди, књижни фонд.

Ружица СтанковићНабавка књига у библиотекама Срема у 2006. години

Резиме

У условима глобалне информатизације, свака библиотека може се посматрати из разли-читог типолошког угла , јер је мото 21.века јединственост простора. Тако је најзначајнији задатак сваке библиотеке да постане духовно-информациони центар.У том случају она неће дуплирати активности институција које већ постоје, већ ће трагати и проналазити сопствени приступ, користећи искуства и сарађујући са другима.Друштвени развој потврђује библиотеку као информациони, духовни и образовни центар. Психо-емоционални утицај на развој личности у складу са духовним савршенством и толеранцијом све је потребнији.

Ružica StankovićBook Acquisition within Libraries of Srem, in 2006

Summary

Under the global informatization conditions, each library may be seen from various tipological points of view, for the 21st Century motto signifi es universal outreach. This the most important function of the library becomes its introduction as a spirit-information centre. In this case it will not be repering the activities of the alredy established institutions. Instead, it searches for and fi nds its own approach by using the experience of and interacting with the institutions.The development refl ects the contemplorary achievements of the library as an informative, spiritual and enlightening centre. The psycho-emotional infl uence on the personality development in tolerance to spiritual perfection and tolerance is being brought out.

265

Марина Митрић, виши библиотекарБеоград, Народна библиотека Србије

КЊИЖНИ И НЕКЊИЖНИ ФОНДОВИУ ШКОЛСКИМ БИБЛИОТЕКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

1. Предмет анализе и период посматрања, извори за анализу

Библиотечки фондови школских библиотека обухватају књижне фондове (мо но -графске и серијске публикације) и некњижну грађу (географске карте, грамо-фонске плоче, аудио и видео касете, филмове и дијафилмове, микро филмове, фотографије, CD и DVD публикације) из свих наставних области.

Анализом су обухваћени библиотечки фондови у школским библиотекама у Републици Србији у односу на важеће националне стандарде за школске би-блиотеке, прописе из области образовања, као и препоруке IFLА-е и UNESCO-а. Анализирана је величина и структура књижних фондова, укупан број књига и број наслова периодике, број јединица некњижне грађе, набавка и набавна политика, простор и библиотечка опрема – полице за смештај фондова и те-хничка опрема за коришћење некњижне грађе, начин смештаја и сређивања фонда, инвентарисање, обрада и коришћење фондова на нивоу Републике.

Анализа је урађена на основу података који су достављени за базу Мрежа би-блиотека Србије о пословању школских библиотека у 2005. и неколико пре-тходних година. У погледу броја обухваћених библиотека, може се сматрати да је свеобухватног карактера, јер податке о пословању за ову базу достављају укупно 1342 школскe библиотекe у Србији (980 у основним школама и 362 у средњим школама), а на анкетни упитник сваке године одговоре доставља преко 80% библиотека. Територијално, обухваћене су школске библиотеке у Републици Србији, али због немогућности достављања података, нису укључене школске библиотеке на Косову и Метохији.

Као извори за анализу, поред података достављених за базу МБС, коришћени су и извештаји о извршеном надзору над стручним радом школских библиотека, које матичне библиотеке, по извршеном надзору, достављају Народној библиотеци Србије.

УД

К 0

25.1

7:02

7.8(

497.

11)

266 Марина Митрић

2. Величина и структура фондова

2.1. Књижни фондови (монографске и серијске публикације), укупан број књига и број наслова периодике у школским библиотекама

Када је реч о квантитативним показатељима, најважнији критеријум за одре-ђивање величине књижног фонда школских библиотека је број књига у односу на број ученика.

Према Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних сред-става за основну школу (Просветни гласник, бр. 4/1990) прописано је да школска библиотека потпуне осморазредне основне школе (од 8 до 24 одељења) треба да има почетни књижни фонд од 2000 до 4000 примерака, односно укупан број књига по ученику требало би да буде најмање 10.

Правилником о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних сред-става за гимназију (и нормативи) (Просветни гласник, бр. 5/90) одређен је укупан број књига у школској библиотеци који износи 10-15 књига по ученику.

Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке (Библио-текар, бр. 5-6, 1973) однос библиотечког фонда према броју ученика износи 8-10 књига по ученику. Школска библиотека потпуне основне или средње школе са мање од 500 ученика треба да поседује минимум 2500 свезака. Наиме, предвиђено је да школе које имају и знатно мањи број ученика, уколико имају потпуни број разреда, не могу имати библиотеку са мањим бројем свезака, јер је 2500 минималан број примерака са којим се могу извршавати задаци школске библиотеке у складу са наставним програмом потпуне основне или средње школе.

Према IFLA/UNESCO Смерницама за школске библиотеке (Гласник НБС, 1/2005) под умереном колекцијом књижних извора подразумева се 10 књига по ученику, а у фонду школске библиотеке треба да има најмање 2500 важних и савремених јединица намењених корисницима свих узраста, способности и образовног нивоа.

У односу на стандарде за школске библиотеке и нормативе из области образова-ња, укупан број књига на нивоу Републике је задовољавајући и износи 13,7 књига по ученику. Према подацима о пословању школских библиотека у 2005. години прописани минимум од 10 књига по ученику није достигнут само у два округа.

Када је реч о школским библиотекама у потпуним основним или средњим школама са мање од 500 ученика, прикупљени подаци показују да 3,5 % таквих библиотека на републичком нивоу располаже књижним фондом мањим од 2500 примерака, што није у складу са стандардом.

На основу статистичких показатеља може се закључити да укупан број књига по ученику у школским библиотекама у Србији задовољава стандарде, али услед

267

вишегодишње недовољне набавке фондови нису актуелни. У многим школским библиотекама књижни фондови оптерећени су великим бројем примерака застареле и неактуелне литературе. Често се и школска лектира која одавно није у наставном програму налази у великом броју примерака, као и превазиђена литература из различитих области коју више нико не користи, а посебан проблем су похабане и физички дотрајале публикације.

У школским библиотекама основних школа фондови су подељени на ученички и наставнички. У библиотекама средњих школа структура библиотечког фонда је иста као и у библиотекама основних школа, с том разликом да је у средњим школама библиотечки фонд јединствен, а њиме се користе и наставници и ученици.Полазећи од основног задатка - да буду подршка остварењу васпитно-образовног процеса у школи и помажу ученицима у савладавању наставног програма, предвиђено је да школске библиотеке имају специфичну структуру књижног фонда која се одређује према типу школе. То је у највећем проценту литература за наставу матерњег језика, литература за остале предмете, приручнa литературa - енциклопедије, лексикони, атласи, речници и сл. и литература за наставно особље.

Према Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу однос белетристике и остале литературе у ученичком фонду требало би да износи приближно 2:1. На основу достављених података о структури ученичког фонда може се уочити да су у највећем проценту заступљена дела из матерњег језика, која чине 56,6% укупног фонда. Литература потребна у настави осталих предмета заступљена је са 8,7% у односу на укупан фонд, сликовнице 1,4%, приручна литература за ученике 1,1%, а литература изван програма намењена ученицима чини 16,6% укупног фонда. Може се уочити велика несразмера у заступљености литературе за наставу матерњег језика (56,6 %) и литературе потребне у настави осталих предмета (8,7%), што указује на чињеницу да школске библиотеке са овако неповољном структуром фондова нису у могућности да у потпуности прате извођење наставног процеса у школи. Неповољан однос заступљености литературе из осталих предмета сасвим је поуздан показатељ да набавна политика није прилагођена наставном програму. Један од узрока свакако су оскудна материјална средства, али и недовољна сарадња библиотекара са активима предметних наставника.

Литература за наставно особље чини 15,6% у односу на укупан фонд школских библиотека, а заступљена је у следећем односу: уџбеници 5,5%, приручна литература 0,9 %, дидактичко-методичка литература 2 %, педагошко-психолошка литература 1,6%, дела за обраду у лектири намењeна наставном особљу 5,3%, закони 0,2 % и планови и програми 0,1%.

Када је реч о структури фонда по групама УДК, у 17 округа недостају ови подаци за преко 50% библиотека, што само наводи на претпоставку да у тим библиотекама класификација фонда није ни извршена. На основу достављених 46,5% података на нивоу Републике може се закључити да у фондовима


школских библиотека доминирају дела из области књижевности, а структура по групама УДК је следећа: група 0 – 2,7 %, група 1 – 1,2 %, група 2 – 0,3 %, група 3 – 5,8 %, група 5 – 3,3 %, група 6 – 2,2 %, група 7 – 1,5 %, група 8 – 79,2 % и група 9 – 3,9 %.

Општа је оцена да књижни фондови у школским библиотекама у Србији не одговарају потребама савремено конципиране наставе. За њихово побољшање у квалитативном смислу потребна су већа материјална улагања и правилно усмерена набавна политика, која мора да се заснива на наставном програму школе и различитим интересовањима ученика за коришћење литературе ван наставног процеса.

Када је реч о периодици, у релевантним документима која се односе на рад школских библиотека углавном је истакнута потреба да фондови школских библиотека обухватају различите периодичне публикације намењене ученицима и наставном особљу, у складу са потребама васпитно-образовног процеса.

Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке потреба набавке периодике дата је у складу са усвојеном поделом књижног фонда на ученички и наставнички. Истичући стручно-педагошки карактер наставничког фонда, стандарди предвиђају да он садржи 800-1000 наслова – дела из педагогије, дидактике, методике, школске психологије, библиотекарства, социологије, приручнике и стручну периодику. Када је у питању ученички фонд, минимум стандарда за школске библиотеке предвиђа набавку периодике намењене ученицима различитог узраста и различитих интересовања.

Подзаконска акта из области образовања, као документи који регулишу одређене сегменте пословања школских библиотека као саставног дела образовних установа, односно школа, прецизнији су од Минимума југословенских стандарда за школске библиотеке, када је реч о набавци периодичних публикација. Правилник о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу за наставничку библиотеку прецизира набавку одређених стручних и педагошких листова и часописа и друге периодике – по областима; за ученичку библиотеку прописује набавку дечјих и омладинских листова и часописа, док за приручну библиотеку са специфичном опремом за стручне сараднике (педагоге, психологе, библиотекаре) прописује набавку часописа, листова и другу периодику из области педагогије, андрагогије, психологије, социологије, односно оних области које се односе на делатност стручних сарадника у школи.

Различити правилници који се односе на делатност гимназија и средњих стру-чних школа у оквиру посебних и заједничких наставних средстава за поједине стручне предмете, за школску библиотеку прописују набавку различитих стручних часописа који се односе на одговарајуће наставне предмете.

IFLA/UNESCO Смернице за школске библиотеке истичу потребу да школска библиотека набавља часописе у складу са образовним процесом и интересовањима ученика.

269

Имајући у виду да серијске публикације имају велики значај у развоју свих научних дисциплина и представљају најсвежији извор информација из разних области, у школским библиотекама посебну пажњу треба посветити формирању и организацији фондова периодике. Одабирање наслова и комплетирање годи-шта часописа који су подршка васпитно-образовном процесу, претпоставка су за успешан рад сваке школске библиотеке. Фондове периодике у школским библиотекама у Србији углавном чине новине и часописи који се односе на наставу и организацију рада у школи, односно различити педагошки часописи намењени наставном особљу, затим часописи који се односе на поједина наставна подручја, као и часописи за децу и бројни школски листови.

Према подацима достављеним за базу података Мрежа библиотека Србије свега 44,6 % школских библиотека у Републици Србији има серијске публикације у својим фондовима, а просечан укупан број наслова који се чува у једној школској библиотеци је 3,5 на републичком нивоу. Посматрано појединачно, у највећем броју библиотека које имају периодику чува се до 10 наслова, известан мањи број поседује укупно 10-15 наслова, а изузетно су ретке школске библиотеке које чувају преко 15 наслова часописа у својим фондовима.

2.2. Некњижни фондови, укупан број јединица различитих врста некњижне грађе

Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке библиотечки фонд школске библиотеке чине књиге, листови, часописи, приручници, аудиовизуелни и документациони материјал потребан у извршавању програма наставе. У школама које немају посебне аудиовизуелне кабинете, аудиовизуелни материјал (грамофонске плоче, магнетофонски снимци, документациони, сликовни и други материјал) чува се и даје на коришћење у школској библиотеци. Тај се материјал, као и периодика, не издаје на употребу изван школских просторија, а њиме се служе и наставници и ученици.

Наставна средства и дидактички материјали, од визуелних, аудитивних и аудио-визуелних до најсавременијих електронских медија, могу значајно да допринесу омогућавању интерактивне наставе и осавремењивању васпитно-образовног процеса.

Правилником о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу прецизирано је да сва књижна и некњижна грађа коју поседује школа мора бити евидентирана и смештена у школској библиотеци, односно медијатеци. У делу који се односи на општа (заједничка) наставна средства прописана је набавка савремених аудиовизуелних наставно-техничких средста-ва која се користе у свим разредима и областима васпитно-образовног рада, а у оквиру норматива наставних средстава за поједине предмете наведена је потреба набавке некњижне, аудиовизуелне грађе која се користи у настави појединих предмета. Прописана је набавка различитих визуелних средстава – слика и илустрација, фотографија и уметничких репродукција, различитих


графичких приказа (цртежа, скица, схема и готових графофолија са обрађеним наставним јединицама за одговарајуће предмете), дијафилмова, дијапозитива и различитих дијасерија, односно елемент филмова; затим набавка аудитивних средстава као што су звучне читанке или касете за српски језик, грамофонске плоче и сл. и различитих аудиовизуелних наставних средстава, попут филмова на видео-касетама и наставних филмова 8 mm и 16 mm.

Правилник о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за гимназију (и нормативи) у оквиру наставних средстава за поједине предмете прописује набавку визуелних, аудитивних и аудиовизуелних средстава која су неопходна у настави одговарајућег предмета. Прописан је обавезан минимум и дате су препоруке за наставна средства потребна за даље опремање школе и пружање подршке образовном процесу. Према нормативима набавља се следећа некњижна грађа: визуелна наставна средства – географске карте, дијапозитиви, фотографије, графички прикази (скице и цртежи великог формата или на графофолијама, различите схеме, скице, графикони и сл.); општа видеотека (са снимљеним материјалима, филмовима који се могу користити за све предмете и области педагошког рада), предметна видеотека (снимљени материјали за поједине наставне предмете) и видеодокументација (снимци појединих свечаности, седница, гостију, обележавања значајних празника и сл.); фолиотеке - комплети фолија (слојевитих и др.) сређених у посебним документационим кутијама (мапама) према областима на које се односе; мултимедијски дидактички пакети који садрже различите дидактичке материјале сређене у посебним кутијама, према предметима и наставним јединицама; затим филмотеке – елемент филмови сређени у посебним касетама према предметним јединицама, као и снимљени филмови за потребе наставног рада школе (општи) и за поједине предмете (предметна филмотека); дијатека са дијасликама и дијапозитивима сређеним у посебним комплетима према наставним темама; аудитивна наставна средства – грамофонске плоче и касете, магнетофонске траке, музичка библиотека са збирком хорских и оркестарских композиција – партитура намењена за потребе наставног предмета музичка култура; аудиовизуелна наставна средства – наставни филмови 8 mm и 16 mm, видео касете и др.

Према IFLA/UNESCO Смерницама за школске библиотеке у фонду школске библиотеке треба да има најмање 2500 важних и савремених јединица намењених корисницима свих узраста, способности и образовног нивоа, при чему најмање 60 % фонда треба да чине некњижевни извори који се односе на наставни програм. Школска библиотека треба да набавља музику, компјутерске игре, видео касете и видео дискове. Услуге библиотеке обавезно подразумевају и приступ електронским изворима информација који прате наставни програм и одражавају интересовања и културу корисника. Електронски извори треба да обухвате приступ интернету, као и посебне библиографске и базе пуног текста и образовне софтверске пакете.

Према подацима о пословању за 2005. годину, у Републици Србији свега 33,4% школских библиотека у својим фондовима поседује некњижну библиотечку

271

грађу. Просечан укупан број јединица различитих врста некњижне грађе у једној школској библиотеци је следећи: 16,5 грамофонских плоча, 12,9 аудио касета, 6,3 видео касете, 5,8 филмова, 19,6 дијафилмова, 0,7 микрофилмова, 11 фотографија, 4 географске карте и 1,6 CD ROM дискова. Колико је то недовољно илуструје податак да је према Нормативима простора, опреме и наставних средстава за гимназију само за наставу српског језика обавезно најмање 6 наставних филмова (8 mm и 16 mm) и најмање 4 видео касете (или магнетофонске траке) са снимљеним делима школске лектире.

3. Набавка, набавна политика

Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке потребно је да школска библиотека поседује почетни фонд од 8-10 књига по ученику, а да библиотечки фонд попуњава у односу 0,5-1 нове књиге по ученику у току сваке школске године. Просечан број набављених књига у току неколико последњих година износи 0,2 до 0,3 књиге по ученику што не задовољава ни минимум стандарда за принову. Према подацима о пословању у 2005. години минимум стандарда за школске библиотеке достигнут је само у једном округу и износи 0,62 приновљене књиге по ученику, а још само у два округа у Србији број приновљених књига је близу испуњења минимума стандарда и износи 0,49, односно 0,48 приновљених књига по ученику.

Услед вишегодишњег недостатка новца за куповину нових књига, поклон је најзаступљенији вид набавке у школским библиотекама у Србији, што има за последицу неодговарајућу структуру књижних фондова и чињеницу да школске библиотеке углавном располажу старим књигама. Услед недостатка финансијских средстава, не набавља се чак ни школска лектира предвиђена програмима матерњег језика и књижевности.

Када је реч о периодици, оскудна и недовољна набавка периодичних публикација је карактеристична за већину школских библиотека у Србији. Посебан проблем представља 55,4 % библиотека које уопште немају периодику, нису у могућности да је набаве, нити имају услова за њен смештај и коришћење. Са друге стране, школске библиотеке које имају периодику суочавају се са финансијским про-блемима за обнављање претплате педагошких и дечјих часописа сваке године, што се одражава на оскудан број приновљених наслова и некомплетирана годишта појединих часописа. Посматрано појединачно, највећи број библиотека које имају периодику годишње набавља 1-2 или највише 5 наслова часописа, док известан мањи број има 5-10 приновљених наслова, а су изузетно ретке школске библиотеке које успевају да обнове претплату за преко 10 наслова часописа годишње. На републичком нивоу статистички показатељи говоре да једна просечна школска библиотека није у могућности да обнови претплату ни за један цео наслов. Према подацима о пословању за 2005. годину, просечан број приновљених наслова часописа у једној школској библиотеци у Србији је свега 0,8.

Када је реч о обнављању јединица различитих врста некњижне грађе, према подацима доступним у бази података Мрежа библиотека Србије за неколико


последњих година, може се закључити да се ови фондови обнављају у готово занемарљивој мери. Према подацима о пословању у 2005. години, просечна набавка различитих врста некњижне грађе у једној школској библиотеци је следећа: 1,2 грамофонске плоче, 0,9 аудио касета, 0,4 видео касете, 0,2 филма, 1,4 дијафилма, 0,05 микрофилмова, 0,9 фотографија, 0,5 географских карти и 0,7 CD ROM дискова. Подаци о броју приновљених јединица некњижне грађе не разликују се ни за неколико претходних година, од 2001. до 2005, са малим одступањима у погледу CD ROM дискова, чија се просечна набавка у школским библиотекама повећава од 0,04 у 2001. години до 0,7 у 2005. години.

4. Простор и библиотечка опрема – полице за смештај фонда, техничка опрема за коришћење некњижне грађе

4.1. Простор

Просторне услове, техничку опрему и наставна средства у школским библио-текама ближе одређује Правилник о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу, као и низ правилника којима се одређују ближи услови у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање делатности средњих стручних школа за поједине делатности. Предвиђено је да се школска библиотека састоји од две просторије – књижнице и читаонице, а величина простора зависи од развијености школе, при чему на једног ученика долази 0,1 m2 простора за библиотеку. У већим школама предвиђена је и медијатека.

Правилником о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу прописано је и да у читаоници школске библиотеке треба обезбедити по једно место на сваких 20 ученика од I до VIII разреда. Према подацима о пословању за 2005. годину школске библиотеке у основним школама у Србији сада располажу тек са 41 % потребних места у читаоницама.

Правилник о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за гимназију прописује блок просторија за библиотеку – медијатеку, у оквиру кога је само за смештај књига предвиђено 30-40 m2, а за читаоницу до 54 m2.

Према Минимуму југословенских стандарда за школске библиотеке за правилно функционисање школске библиотеке потребна су два повезана простора – за библиотеку и за читаоницу. Величина читаонице одређује се према броју читалачких места за један разред, при чему се за сваког ученика одређује минимум простора 2 m2. С обзиром на просечан број ученика у разреду (30), читаонички простор библиотеке треба да има око 60 m2.

Ретке су школске библиотеке у Србији које располажу просторним условима који су прописани наведеним правилницима и стандардом. Проблем простора са којим се суочавају многе школе у Србији негативно се одражава и на просторне услове школских библиотека. У просеку свака библиотека поседује 51,6 m2, што свакако није довољно за правилно функционисање школске библиотеке.

273

Према IFLA/UNESCO Смерницама за школске библиотеке не постоји опште-важећа мера за величину простора школске библиотеке, али су дате одговара-јуће смернице које треба узети у обзир при планирању простора како би библио-тека на најделотворнији начин задовољила потребе школе. То се, пре свега, односи на одговарајућу величину, како би се обезбедио простор за смештај свих врста библиотечке грађе, простор за учење, за читаонице, компјутере, изложбени простор, радне просторије запослених и за пријемни пулт.

4.2. Библиотечка опрема

На проблем простора, са којим се суочавају многе школске библиотеке у Србији, надовезује се и недостатак библиотечке опреме – полица за смештај фондова. Библиотеке које имају проблем недовољног простора, најчешће имају и проблем са недовољним бројем полица за смештај фонда.

Једна школска библиотека у Србији у просеку располаже са 99,4 m дужних за смештај књига, што износи тек 37,8 % потребног простора. Имајући у виду да стандардна ширина полице за књиге износи 20-30 cm (најчешће је 25 cm), а њена стандардна дужина је 1 m – што омогућава смештај 30 до 33 књиге на једној полици (до 35 књига ако се односи на дечју књигу), јасно је зашто су у великом броју библиотека књиге на полицама неадекватно смештене у два реда. Услед недовољног броја полица за смештај, у појединим школским библиотекама књиге су ређане и хоризонтално положене изнад редова на полицама.

Стандардна ширина полице за увезану периодику износи 40-45 cm. Дужина полице износи 1 m, што омогућава смештај 3-4 часописа, односно 18-24 свезака. Једна школска библиотека у Србији у просеку располаже са 2,9 m дужних за смештај периодике, што омогућава смештај 8-12 часописа, односно 52-70 свезака.

Поређењем броја библиотека које имају периодику са бројем библиотека које су у анкетном упитнику назначиле да немају посебну библиотечку опрему (полице) за часописе, добија се податак да 8,8 % библиотека нема услове за смештај и нормално коришћење периодике. У тим библиотекама периодика је најчешће смештена на неадекватним полицама за књиге. Са друге стране, имајући у виду да у школским библиотекама недостаје 62,2 % библиотечке опреме, односно полица за смештај књига, чињеница да 55,4 % библиотека нема периодику може се објаснити недостатком опреме за смештај и чување ове врсте публикација.

4.3. Техничка опрема за коришћење некњижне грађе и рачунарска опрема у школским библиотекама

Према расположивим подацима у бази Мрежа библиотека Србије, школске би-блио теке у Србији карактерише слаба техничка опремљеност за коришћење аудио визуелне грађе. Према подацима о пословању школских библиотека за 2005. годину дијапројектор поседује 75,3 % библиотека, кинопројектор 24,1 %, видеоуређај 43,8 %, аудиоуређај 63,9 %, микрочитач 0,6 %, а фотокопир апарат 28,6 % библиотека.


Правилник о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу у делу који се односи на техничку опрему за коришћење визуелне, аудитивне и аудиовизуелне грађе предвиђа да се оптимум ових средстава обезбеђује у зависности од услова и материјалних могућности школе, али је истакнута потреба сталне модернизације васпитно-образовног рада да би се опремљеност постепено побољшала до оптималног нивоа. У том смислу наведени су минимални и оптимални захтеви у погледу опремљености, односно обезбеђивања техничке опреме неопходне за коришћење различите аудиовизуелне, односно некњижне грађе: графоскоп (минимум 1 на 2 одељења, оптимално 1 за свако одељење), дијапројектор, аутоматски или полуаутоматски (минимум 1 на 4 одељења, оптимално 1 на 2 одељења), епископ и радиокасетофон (минимум по 1 на 8 одељења, оптимално по 1 на 4 одељења), ТВ пријемник (минимум 1 на 4 одељења, оптимално 1 за свако одељење), видео-рикордер или плејер (минимум 1 на 4 одељења), видео-камера (минимум 1 за школу), фото-апарат (минимум 1 на 12 одељења, оптимално 1 на 8 одељења), стерео радио-пријемник (минимум 1, оптимално 2 за школу), фотокопир-апарат на папир и фолије (оптимално 1 за школу), пројектор за елемент-филм 8 mm (оптимално 1 на 8 одељења). Прописано је да непотпуне основне школе са 4 разреда, као минимум треба да обезбеде по један графоскоп, дијапројектор, епископ или епидијаскоп, ТВ пријемник, радио-пријемник, односно касетофон и плејер.

Правилником о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних сред-става за гимназију (и нормативи) за школску библиотеку-медијатеку прописана је и одговарајућа техничка опрема неопходна за коришћење свих врста некњижне грађе. У обавезан минимум прописане опреме спада универзални дидактички сет уређаја за коришћење аудиовизуелне грађе који обухвата по један графоскоп, касетопројектор, дијапројектор, епидијаскоп, радиокасетофон, видео-рикордер и ТВ пријемник, звучни кинопројектор (16 mm), видео-камеру, фото-апарат и фото-термокопирни апарат, а по потреби стерео-грамофон. За даље опремање препоручује се универзални рачунарски сет – компјутер са штампачем.

Када је реч о рачунарској опреми, према подацима о пословању за 2005. годину 54,8% школских библиотека је компјутерски опремљено, од тога са CD ROM читачем је 20% рачунара, док је 14,5% ове опреме застарело, са ознаком микро-процесора 386 и 486. Штампач поседује укупно 18,2% библиотека (матрични 6,4% и ласерски 11,8%), а могућност коришћења електронске поште има свега 1,2% школских библиотека у Србији.

5. Начин смештаја и сређивања књижног фонда

За школске библиотеке систем смештаја по Универзалној децималној класи-фикацији је најпогоднији и примењен је у већини оних које су стручно уређене. Најчешће је школска лектира сређена по разредима, а остатак фонда по групама УДК.

Према подацима о пословању за 2005. годину УДК систем примењен је у 32,7% библиотека на републичком нивоу. Numerus currens применило је

275

1,6% библиотека, а комбиновани систем смештаја 0,5% школских библиотека. Међутим, податак о начину сређивања књижног фонда није доставило 65,2 % школских библиотека које су одговориле на анкетни упитник о пословању у 2005. години. Изостављање податка о начину сређивања књижног фонда у тако великом броју достављених анкета наводи на претпоставку да у тим школским библиотекама књижни фонд није сређен или су примењени неки импровизовани начини сређивања фонда, мимо свих стручних правила. Таква библиотека не може правилно да функционише и одговори свим задацима који се пред школску библиотеку постављају. Ипак, поређењем података за период од неколико претходних година (2001. до 2005. год.), може се уочити да је 8 % библиотека, које су раније имале некакав интерни распоред, применило УДК систем смештаја.

Са друге стране, слободан приступ књизи, о коме при сређивању књижног фонда у школској библиотеци треба првенствено водити рачуна, није омогућен у свим библиотекама. На републичком нивоу слободан приступ књизи примењен је у 78,5% школских библиотека, док је у 11,5% заступљен затворен приступ. Комбиновани приступ фонду – део књига у слободном, а део у затвореном приступу - примењен је само у 1,5% библиотека на републичком нивоу, док 8,5% библиотека није доставило податак. Посматрањем достављених података за 2001. годину (када је било 68,2% библиотека у којима је заступљен слободан приступ књизи) и 2005. годину (када је 78,5% применило слободан приступ), може се уочити да се број библиотека које о томе воде рачуна повећава за 10% у току наведеног петогодишњег периода. Такође се може уочити да се број библиотека које примењују затворен или комбинован приступ мења у занемарљивом проценту, док се број библиотека које о томе не достављају податак смањује за 18 %. На основу тога може се закључити да су библиотеке које су раније избегавале да о томе доставе податак, у међувремену примениле слободан приступ књизи.

6. Инвентарисање и обрада

Вођење књиге инвентара је законска обавеза сваке библиотеке. У Републици Србији 20,6% школских библиотека нема формиране ни књиге инвентара за монографске публикације, што је недопустиво, имајући у виду да је то најважнији материјални докуменат библиотеке на основу кога се утврђује вредност библиотечког фонда. У већини школских библиотека у Србији грађа се не инвентарише у складу са Правилником о евиденцији библиотечке грађе (Сл. гласник РС, бр. 7/95). Често су различите врсте грађе инвентарисане у истој књизи инвентара, док у извесном броју школских библиотека грађа није инвентарисана нити пописана на било који начин.

Формиране књиге инвентара за монографске публикације поседује 79,4% библиотека, док свега 10,1% школских библиотека у Србији поседује књигу инвентара за серијске публикације. Некњижна грађа инвентарисана је у зане-марљиво малом броју библиотека. Формиране књиге инвентара за различите врсте некњижне грађе на републичком нивоу заступљене су у следећим про-


центима: картографска грађа 0,8%, музикалије 1,4%, визуелна пројекција 0,9%, филм и видео снимак 2,3 %, микрооблици 0,09%, визуелна грађа 1,8 % и звучна грађа 2,3%. Будући да 33,4% школских библиотека има ову врсту грађе у својим фондовима, може се констатовати да она у највећем броју библиотека није инвентарисана.

Посматрањем података о стручној обради публикација, може се уочити да су информациони инструменти изразито неразвијени, јер у већини школских библиотека није формиран ниједан од каталога. У 76% школских библиотека у Србији није формиран чак ни лисни алфабетски каталог, иако је обавезан за сваку библиотеку. Према подацима о пословању за 2005. годину, алфабетски каталог поседује 24% школских библиотека у Србији, насловни каталог 8,6%, стручни каталог по УДК 10,2%, а предметни само 2,6%. Илустративан је податак да у 12 округа у Србији предметни каталог није формиран ни у једној школској библиотеци, иако је вишеструко значајан као информациони инструмент у овом типу библиотека. Свега 3,8% школских библиотека поседује каталог на наслов за серијске публикације, док је још нижи проценат оних које за серијске публикације имају стручни каталог – свега 1,7% на републичком нивоу.

Електронске каталоге, с обзиром на слабу рачунарску опремљеност, поседује мали број школских библиотека. Према подацима о пословању за 2005. годину 54,8% школских библиотека у Србији је компјутерски опремљено, али је само 7,7% ту опрему искористило за аутоматизацију пословања. С обзиром на мали број библиотека (на републичком нивоу) које поседују одговарајући софтвер, разумљиво је зашто нема аутоматизоване базе података о фонду. 7. Коришћење библиотечких фондова

Коришћење библиотечког фонда и услуга у школској библиотеци је од посебног значаја, јер од заинтересованости ученика за библиотеку и степена коришћења библиотечких фондова и услуга зависи у којој мери је школска библиотека испунила своје основне задатке и циљеве.

7.1. Библиотечка статистика

Вођење библиотечке статистике је обавеза сваке библиотеке. Без обзира да ли је библиотечко пословање аутоматизовано или није, библиотечка статистика мора да се води на јединствен начин у свим библиотекама.

Када је реч о статистичким подацима везаним за коришћење библиотечких фондова, треба истаћи чињеницу да велики број школских библиотека у Србији не води статистику у складу са библиотечким правилима, а из године у годину известан број библиотека уопште не бележи ове податке, што свакако не може позитивно да утиче на правилно функционисање школске библиотеке. У 2005. години податке о броју корисника или броју коришћених књига изоставило је 24,8% школских библиотека у Србији, а 67% школских библиотека које су назначиле да имају периодику у својим фондовима није водило статистику

277

коришћења периодичних публикација. Податке о коришћењу некњижне грађе бележи тек мали број школских библиотека, свега 13,4% на републичком нивоу, те није била могућа детаљнија анализа ових података.

7.2. Подаци о коришћењу књижних фондова у школским библиотекама

С обзиром на то да мали број школских библиотека бележи статистичке пока-затеље о коришћењу периодичних публикација и фондова некњижне грађе, детаљнија анализа података о коришћењу била је могућа само за фондове књига.

Поређење података о укупном броју ученика и наставног особља у школама, са показатељима о броју корисника у школским библиотекама, указује на чињеницу да је у 2005. години 80,6% ученика учлањено у школску библиотеку и да 75,3 % наставног особља користи школску библиотеку. Са друге стране, обрт књижног фонда и просечан број књига које је у току једне школске године користио један читалац су незадовољавајуће мали. Ови подаци готово су идентични и за неколико претходних година, са малим разликама у погледу броја ученика и наставног особља које користи библиотеку.

Када се упореде достављени подаци о укупном броју корисника и укупном броју коришћених књига на републичком нивоу – добија се резултат да је у просеку један читалац школске библиотеке у 2005. години користио 6 књига. Ако би само број књига које су прочитали ученици поредили са укупним бројем ученика корисника библиотеке – добија се још слабији резултат: 4 прочитане књиге по ученику у току једне школске године. То је, углавном, обавезна школска лектира.

Ако се, са друге стране, анализира циркулација књижног фонда за неколико претходних година, од 2001. до 2005, поређењем броја прочитаних књига у односу на укупан број књига у фондовима школских библиотека, долази се до констатације да је обрт књижног фонда свега 0,3 на републичком нивоу. На основу тога се може закључити да капацитет књижног фонда није довољно искоришћен, а један од узрока свакако треба тражити у неактуелним и застарелим фондовима.

Изненађујућа чињеница је да број коришћених књига уопште не зависи од броја корисника библиотеке. Наиме, поређењем података за округе са највећим и најмањим бројем корисника не може се уочити никаква веза између броја наставника и ученика учлањених у библиотеку и броја књига које су они користили. У неколико округа у Србији проценат ученика и наставног особља које користи школску библиотеку знатно је изнад републичког просека, док је број коришћених књига и обрт фонда у истим тим школским библиотекама далеко испод републичког просека, што јасно указује на застарелост фондова. Са друге стране, уочљив је већи број књига које су користили наставници у оним школским библиотекама у којима је наставнички фонд богатији и у односу на укупан фонд чини већи проценат. На републичком нивоу наставнички фонд


чини 15,6% укупног књижног фонда, а број књига које је користило наставно особље чини 11% укупног броја коришћених књига.

На основу изнетих података може се закључити да коришћење библиотечких фондова највише зависи од тога какви су фондови и колико су у стању да задовоље потребе и интересовања корисника. Имајући у виду застареле и неактуелне фондове школских библиотека и постојећу неодговарајућу структуру, која не може да задовољи све потребе наставног процеса, може се закључити да су незадовољавајући подаци о коришћењу књижних фондова последица немо-гућности набавке нових и атрактивних издања у складу са различитим интере-совањима ученика, као и потребама наставника за коришћењем лите ра туре неопходне за стручно усавршавање у савременом процесу наставе.

8. Предлози мера за унапређење рада школских библиотека Мере за унапређење рада школских библиотека у циљу побољшања библиотечких фондова у квалитативном и квантитативном смислу, подразумевају, пре свега, обнављање постојећег фонда и набавку нових књига. Основна мера за унапређење је попуна фондова до стандардима одређених параметара – минимум стандарда за школске библиотеке предвиђа почетни књижни фонд од 8-10 књига по ученику и годишњи прираштај од 0,5-1 нове књиге по ученику. У циљу побољшања обима и структуре књижних фондова неопходно је сваке године набавку обављати селективно и плански, преко библиотечке комисије и уз унапред обезбеђена финансијска средства за куповину нових књига. Сарадња школског библиотекара и наставног особља, укључујући сарадњу са активима предметних наставника, подразумева прављење спискова дезидерата који ће омогућити набавку литературе неопходне за остваривање наставног програма школе.

Услед вишегодишње недовољне набавке, књижни фондови школских библиотека у Србији нису актуелни. Оптерећени су великим бројем примерака застареле и неактуелне литературе, а посебан проблем су похабане и физички дотрајале публикације. За отпис дотрајале и непотребне литературе неопходно је, у складу са одговарајућим законским прописима, повремено обављати ревизије књижних фондова, при чему и тада број приновљених књига на годишњем нивоу треба да буде већи од броја отписаних књига. Књижне фондове школских библиотека треба учинити актуелним и у складу са потребама образовно-васпитног процеса. Правилно усмерена набавна политика заснована је и на различитим интересовањима ученика за коришћење литературе изван наставног процеса.

Да би школска библиотека на најделотворнији начин задовољила потребе школе, неопходно је да поседује одговарајуће просторне услове за несметан рад и смештај свих врста библиотечке грађе. Стручно уређење свих школских библиотека требало би подићи на виши ниво, применити систем смештаја по УДК и обезбедити слободан приступ књизи у библиотекама у којима до сада није омогућен.

279

Имајући у виду стање и услове рада школских библиотека у Републици Ср-бији (20,6 % школских библиотека нема формиране књиге инвентара, 76% нема формиран ниједан каталог, у највећем броју библиотека коришћење библиотечких фондова није у складу са библиотечким правилима или се не води статистика коришћења) неопходно је, пре свега, обезбеђивање стручног кадра. С обзиром на то да у школским библиотекама често ради и по неколико наставника час или два дневно, допуњујући на тај начин норму часова у настави, а лица запослена у библиотеци смењују се скоро сваке школске године, потребно је, најпре, у школским библиотекама обезбедити сталност кадра, а затим инсистирати на стручној оспособљености за обављање послова у библиотечкој делатности и даљем непрекидном усавршавању. Стицање елементарних и усавршавање постојећих знања истовремено ће омогућити подизање нивоа стручне обраде библиотечке грађе и изградњу модерних информационих инструмената у школским библиотекама.

У складу са захтевима савременог информатичког доба неопходна је и набавка електронских публикација, омогућавање приступа интернету и коришћење ди-гиталних ресурса других библиотека. То подразумева набавку рачунарске опреме и програма за аутоматизацију пословања, као и обуку кадрова за практичан рад у области информационих технологија.

Један од приоритетних задатака школске библиотеке је и развијање културне делатности библиотеке и њено укључивање у сва културна догађања у школи, у циљу популарисања књиге и читања.

8.1. Сарадња са јавним библиотекама и заједничко коришћење ресурса У циљу задовољавања потреба корисника неопходно је развијати сарадњу школске библиотеке са другим типовима библиотека, пре свега са јавним, на-родним библиотекама. Различита међународна документа која се односе на рад школских и јавних библиотека дефинишу принципе ове сарадње и истичу потребу повезивања библиотека у шире библиотечке мреже на различитим нивоима.

У Манифесту и Смерницама за школске библиотеке истиче се потреба пове-зивања школских библиотека у шире библиотечке мреже на локалном, регио-налном и националном нивоу, а облици сарадње школских библиотека са јавним библиотекама, дефинисани у Смерницама за школске библиотеке, дати су координирано и у складу са облицима њихове међусобне сарадње датим у IFLA/UNESCO Смерницама за развој јавних библиотека. У овим документима дат је читав низ смерница за успостављање односа јавних и школских библиотека у циљу пружања квалитетнијих услуга корисницима школског узраста. Суштина је у таквим облицима повезивања који ће омогућити заједничко коришћење извора (повезивањем у различите мреже централних каталога) и заједничко коришћење ресурса (кооперативним обогаћивањем фондова, уз избегавање дуплирања услуга, и међубиблиотечком позајмицом). Манифест за школске


библиотеке истиче потребу повезивања школске библиотеке у ширу библиотечко-информациону мрежу, као неизоставног учесника у локалним и регионалним мрежама, као и у националној библиотечко-информационој мрежи, а везе са јавном библиотеком треба да одржава школски библиотекар. Смернице за школске библиотеке истичу да услуге које пружају школске библиотеке подразумевају коришћење електронских извора. У том смислу наведена је и потреба набавке софтвера за аутоматизацију пословања, који ће омогућити да се каталогизација и класификација у школским библиотекама ради у складу са стандардима за библиографски опис, што ће олакшати укључивање таквих каталога у шире електронске мреже. Дате су смернице за успостављање сарадње са јавном библиотеком и предложени различити облици те сарадње која ће заједничким коришћењем ресурса, кооперативним обогаћивањем фондова и координацијом електронских сервиса и мрежа омогућити боље и ефикасније задовољавање потреба корисника школског узраста.

Када је реч о националним документима која се односе на рад школских библиотека, сви ови принципи повезивања и сарадње са различитим библиотекама, на различитим нивоима, били су и раније дефинисани у одговарајућим про-писима из области образовања, који се односе на рад школског библиотекара. У Правилнику о програму рада стручних сарадника у основној школи (Просветни гласник, бр. 1/94, 6/96) као обавезни послови школског библиотекара наведени су организовање и остваривање међубиблиотечке позајмице и сарадње, затим остваривање сарадње са организацијама и установама у области културе, које се баве радом са децом и омладином, посебно њиховим слободним временом (народне библиотеке, културноуметничка друштва, центри за културу и др.) и сарађивање с народним и другим библиотекама и савезима библиотечких радника региона и Србије.

Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи (Просветни гласник, бр. 1/93) као обавезне послове школског библиотекара, између осталог, одређује и организовање међубиблиотечке позајмице и сарадње са народним и другим библиотекама на територији општине, округа и Републике.

Овакви облици сарадње са јавним библиотекама свакако би могли унапредити рад школских библиотека и допринети да садашње сиромаштво фондова школских библиотека буде значајно умањено могућностима кооперативног коришћења фондова и међубиблиотечке позајмице.

Са појавом нових информационих и комуникационих технологија и потенцијала које оне нуде, све активности и планирање развоја школских библиотека тре-бало би усмерити ка њиховом трансформисању у школске библиотечко-инфор-мационе центре, који би омогућили увођење савремених достигнућа науке у педагогију и били незаменљива подршка васпитно-образовном процесу.

281


1. „Минимум југословенских стандарда за школске библиотеке“. У: Библиоте-кар, бр. 5-6, 1973.

2. „Правилник о нормативима школског простора, опреме и наставних сред-става за основну школу“. У: Просветни гласник, бр. 4, 1990.

3. „Правилник о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за гимназију (и нормативи) “. У: Просветни гласник, бр. 5, 1990.

4. „Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи“. У: Про-светни гласник, бр. 1, 1994.

5. „Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи“. У: Про-светни гласник, бр. 1, 1993.

6. „ИФЛА/УНЕСКО Смернице за школске библиотеке“. У: Гласник НБС, бр. 1, 2005.

7. „ИФЛА/УНЕСКО Манифест за школске библиотеке“. У: Гласник НБС, бр. 1, 2005.

8. ИФЛА/УНЕСКО Смернице за развој јавних библиотека / у име Секције јавних библиотека припремила Радна група којом је председавао Филип Џил. Београд : Народна библиотека Србије : Библиотека града Београда, 2005.

Кључне речи: школска библиотека; библиотечки фондови; набавна политика; простор; библиотечка опрема; техничка опрема; коришћење фондова; мере унапређења.

Марина МитрићКњижни и некњижни фондови у школским библиотекама у републици Србији

Резиме

Анализом су обухваћени проблеми формирања, обраде, чувања и коришћења фондова у школским библиотекама у Републици Србији. Фондови су анализирани у односу на важеће националне стандарде за школске библиотеке, прописе из области образовања, као и препоруке IFLЕ и UNESCO-а. Анализирана је величина и структура књижних фондова, укупан број књига и број наслова периодике, некњижни фондови - број јединица некњижне грађе, набавка и набавна политика, простор и библиотечка опрема – полице за смештај фондова, техничка опрема за коришћење некњижне грађе и рачунарска опрема, начин смештаја и сређивања фонда, инвентарисање, обрада, вођење библиотечке ста-тистике и коришћење фондова на нивоу Републике, а у закључку дати су предлози мера за унапређење рада школских библиотека.

Marina MitrićBook and Non-book Holdings Within School Libraries in the Republic of Serbia

Summary

This Paper coveres problems of formatting, processing, preservation and usage of Holdings in School Libraries within the Republic of Serbia. Holdings are analysed according to valid National Standards for School Libraries, educational Rules, as well as IFLA and UNESCO


Recommendations. It analyses the size and structure of Book Holdings, the total number of books and the number of periodicals titles, then Non-book Holdings – the number of non-book materials items, acquisition and acquisition policy, the space and library equipment – holdings shelving system, technical equipment for non-book materials usage and computer equipment, arrangement ways and holdings set up, inventory, processing, conduct of library statistics and holdings usage at the Republic level, and within the conclusion are given propositions of measures for improvement of the School Library work.

Aустријска библиотека у универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду 283

Татјана Брзуловић-Станисављевић, виши библиотекарАлександра Настић, виши библиотекарБеоград, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

AУСТРИЈСКА БИБЛИОТЕКА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“ У БЕОГРАДУ

Увод

Крајем осамдесетих година, Република Аустрија је, у сарадњи са локалним библиотекама у земљама домаћинима, започела пројекат оснивања аустријских библиотека у иностранству ради приближавања аустријске културе и науке народима земаља средње, источне и југоисточне Европе. Носилац пројекта је Културнополитичка секција Министарства за европску и међународну сарадњу (Kulturpolitischen Sektion des Bundesministeriums für europäische und internationale Angelegenheiten – BMeiA).

Аустријске библиотеке треба да постану културни и медијски центри који обављају функцију класичних библиотека и културно-образовних информационих центара и намењене су корисницима заинтересованим за проучавање аустријске књижевности, науке и културе. Ове библиотеке истовремено доприносе ширењу немачког језика, а у земљама у којима постоје значајан је пораст интересовања за учење немачког језика.

До сада је основана 51 библиотека у 23 државе. Прва Аустријска библиотека отворена је у Пољској, у Кракову, 1986. године, а последња у Бугарској, у Русу, 2005. године. Предвиђено је да у мају ове године буде основана библиотека у Истанбулу, а у плану је и отварање библиотеке у Црној Гори. Опсег фонда Аустријских библиотека креће се од 2.000-6.000 јединица. Принцип оснивања ових библиотека је идентичан за све библиотеке земаља домаћина, а то подразумева поклон Владе Аустрије у опреми и публикацијама. Очекује се од земље домаћина да публикације буду у слободном приступу и да чланарина буде бесплатна. У земљама бивше Југославије, Аустријске библиотеке постоје у следећим градовима:

– у Марибору у Универзитетној књижници од 1990.– у Осијеку у Градској и свеучилишној књижници од 1995.

УД

К 0

25.1

7=11

2.2:

027.

7(49

7.11

)

284 Татјана Брзуловић-Станисављевић, Александра Настић

– у Сарајеву у Националној и универзитетској библиотеци 1996.– у Тузли у Народној и универзитетској библиотеци од 1996.– у Битољу као посебна установа од 2001.

Аустријске библиотеке у Србији

Библиотека Матице српске

У Србији је прва Аустријска библиотека отворена у Библиотеци Матице српске у Новом Саду 1998. године.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Публикације из поклона Републике Аустрије стигле су у Београд 2001. године. У сарадњи са Универзитетом у Београду договорено је да се ова библиотека преда Библиотеци Медицинског факултета. Пошто су публикације скоро две године стајале необрађене на Медицинском факултету на иницијативу Универзитета, Аустријска библиотека је пресељена у Универзитетску библиотеку. Сматрало се да је Универзитетска библиотека најбоље место за то због структуре свог фонда и корисника, а могла је да пружи одговарајући простор, обучен библиотечки кадар и потребну инфраструктуру (аутоматизована база података, укључена у систем COBISS). Децембра 2002. године ове публикације су коначно пресељене у Универзитетску библиотеку.

Захваљујући донацији Владе Републике Аустрије, простор за Аустријску би-блио теку је адаптиран и опремљен потребним намештајем и рачунарском опремом. Припреме за отварање Аустријске библиотеке трајале су 6 месеци и она је отворена у јуну 2003. године. Организациона политика била је таква да се сматрало да најпре треба обрадити фонд, или бар већи део фонда, па тек потом ову колекцију представити јавности и потенцијалним корисницима. То је и разлог што је Аустријска библиотека потпуно отворена за кориснике тек 2006. године. Библиотека је смештена у посебном простору (око 100м2). Целокупан фонд се налази у слободном приступу. Аустријска библиотека има статус посебне библиотеке. Одмах по пријему Аустријске библиотеке појавио се проблем организације послова. Није било могуће запослити библиотекара коме би то био основни посао. Проблем је решен тако што је одлучено да тај фонд обрађују библиотекари и књижничари одељења набавке и обраде. Договорено је да се тај посао обавља уз редован посао као и да постоје дежурства у читаоници која је сваког радног дана отворена за кориснике од 10-14 сати (http://www.unilib.bg.ac.yu/austriana/index.php). Фонд

Целокупан фонд Библиотеке поклон је Републике Аустрије. Фонд тренутно броји око 3.500 библиотечких јединица – књига, часописа, видео касета,


аудио касета, DVD, CD-RОМ дискова... Највећи део публикација је из области књижевности, науке о књижевности и лингвистике (60%), уметности и архитектуре (10%), историје и културне историје (5%) и политике (3%). Остатак фонда чине публикације из филозофије, социологије, географије. Мали број публикација је из природних и медицинских наука. Нарочито је значајна богата референсна збирка (DUDEN, Kindlers neues Literatur Lexikon, Lexikon der Kunst, Österreichische Biographisches Lexikon). Треба истаћи да се у фонду налазе и биографије знаменитих аустријских историјских личности, као и бројни водичи кроз разне аустријске крајеве. Фонд се сваке године увећава захваљујући новчаној донацији Аустријске владе која износи око 2.000 евра. Универзитетској библиотеци је остављен избор публикација које су релевантне да уђу у фонд. Куповина се врши у Бечу, у књижари Walter Schaden Büchhandlung током студијског боравка који омогућава Културнополитичка секција Министарства за европску и међународну сарадњу (Kulturpolitischen Sektion des Bundesministeriums für europäische und internationale Angelegenheiten – BMeiA) преко Аустријског друштва за књижевност (Österreichische Gesellschaft für Literatur). Књиге се могу наручити и online преко сајта Књижаре (www.buch-schaden.at). Поред тога, сваке године, преко Аустријског културног форума, Библиотека у виду поклона у више наврата добија нове публикације.

Обрада

Монографске публикације

Монографске публикације Аустријске библиотеке су обрађене на исти начин као било која друга публикација у бази Универзитетске библиотеке, што подразумева потпун библиографски опис, предметну и стручну класификацију. Посао је олакшан тиме што је значајан број записа преузет из узајамне базе. Креатори преузетих записа су Библиотека Матице српске и Универзитетна књижница Марибор. Записи за публикације Аустријске библиотеке саставни су део електронског каталога Универзитетске библиотеке, а преко њега и Виртуелне библиотеке Србије и претраживе су по свим параметрима. Због начина смештаја публикације су сигниране по УДК. Ове публикације носе и специфичну локацијску ознаку АБ, па их је преко упита sg=lAB* у оквиру командног претраживања могуће издвојити из остатка фонда.

Select: sg=lab* Цео фондsg=lab\u03* Референсна збиркаsg=lab\u1\* Филозофијаsg=lab\u159.9\* Психологијаsg=lab\u2\* Религијаsg=lab\u316\* Социологијаsg=lab\u32\* Политика


sg=lab\u33\* Економијаsg=lab\u34\* Правоsg=lab\u37\* Образовањеsg=lab\u39\* Етнологијаsg=lab\u7* Уметностsg=lab\u72\* Архитектураsg=lab\u75\* Ликовне уметностиsg=lab\u78\* Музикаsg=lab\u79\* Позориште, филмsg=lab\u81\* Филологијаsg=lab\u82\* Књижевностsg=lab\u82.09\* Књижевност, студијеsg=lab\u91\* Географијаsg=lab\u929\* Биографијеsg=lab\u93\* Културна историјаsg=lab\u94\* Историја

По пријему Аустријске библиотеке, током 2004. године, договорено је да на пословима обраде публикација раде два библиотекара – каталогизатор и класи-фикатор Одељења обраде, и два књижничара Одељења набавке на пословима инвентарисања и сигнирања фонда. У току 2005. године у процес обраде укључио се и референт за набавку са германског говорног подручја на пословима преузимања записа и креирања иницијалних записа. Крајем 2005. године простор у којем је била смештена Аустријска библиотека адаптиран је и проширен. Тиме су се стекли услови да од 2006. године укупно шест библиотекара (три каталогизатора, два класификатора и један редактор) буде укључено у процес обраде и дежурстава у Аустријској читаоници.

ГодинаКаталогизација

(креираних/преузетих)Класификација Редакција

2004. 441 (76 / 365) 441 –2005. 1125 (460 / 665) 1238 –2006. 1441 (961 / 480) 867 5782007. (до 1. јуна) 5 (4 / 1) 116 377Укупно 3012 2662 955

Серијске публикације

На обради серијских публикација у Аустријској библиотеци од краја 2006. године једном недељно ради један библиотекар Одељења периодике. До сада су обрађена и у електронски каталог унета 43 наслова перидичних публикација у 193 свеске.


Некњижна грађа

Некњижна грађа у овој колекцији обухвата видео касете, аудио касете, CD и DVD дискове (око 200 библиотечких јединица) и до сада није унета у електронски каталог Универзитетске библиотеке. У плану је да то буде учињено до краја ове године.

Корисници

Корисници могу бити сви заинтересовани пунолетни грађани који Аустријску библиотеку могу користити бесплатно. Они истовремено могу бити чланови и Универзитетске библиотеке или само чланови Аустријске библиотеке. За чланове Аустријске библиотеке постоји посебна чланска карта и они могу публикације читати у Библиотеци или изнети из Библиотеке 10 публикација на период од месец дана. Референсна збирка и периодика се не може износити, већ се користи у читаоници Аустријске библиотеке. Корисници су нарочито професори и лектори Катедре за германистику Филолошког факултета, студенти германистике, студенти историје, професори немачког језика у основним и средњим школама, као и матуранти Филолошке гимназије.

Културна сарадња

Универзитетска библиотека је преко своје Аустријске библиотеке остварила значајну сарадњу са Аустријским културним форумом са којим је била организатор бројних културних дешавања и промоција књига аустријских писаца.

Закључак

Аустријска библиотека је вишеструко значајна за Универзитетску библиотеку и њене кориснике. Она је незаобилазан извор информација за научно-истраживачки рад на проучавању немачког језика, аустријске књижевности, науке, уметности, историје и културе. Почаствовани смо тиме што је ова колекција нашла место баш у Универзитетској библиотеци, јер по научној и стручној литератури коју садржи ту и припада.

Добро је познато да Универзитетска библиотека у Београду има највреднији и најбогатији фонд књига на немачком језику на Балкану, посебно оних из 19. века и између два светска рата. Одмах по њеном отварању (1926) за потребе научног и наставног рада Београдског универзитета купљен је у Немачкој и Швајцарској велики број дела и низ посебно вредних личних библиотека на немачком језику. Током њене осамдесетогодишње историје настављено је систематско попуњавање ових фондова.

Тако је ова вредна збирка аустријске књиге дошла на право место и употпуњује фонд књига на немачком језику и иначе традиционално богат фонд страних књига Универзитетске библиотеке.


Лирература:

1. Извештаји о раду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” 2004-2006. године

2. Magda Strebl, „Österreich-Bibliotheken” - Eine der kulturpolitischen Initiativen Österreichs im neuen Europa (1999)

3. http://www.oesterreich-bibliotheken.at/4. Igor Baš, Projekat „Cataloguing of materials by the 'Austrian libraries' located

in the South Eastern Europe“ // Organizacija znanja, let. 7, zv. 1-2(2002)

Кључне речи: Аустријска библиотека, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, посебне колекције, каталогизација, класификација.

Татјана Брзуловић-Станисављевић, Александра НастићAустријска библиотека у универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду

Разиме

У овом раду биће представљена Аустријска библиотека која се од 2003. године налази у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Библиотека је настала у оквиру пројекта Аустријске владе и једна је од 50-ак таквих у свету. Ова библиотека је позајмна библиотека која обухвата око 3500 књига, часописа, CD-а, аудио и видеокасета које се налазе у слободном приступу. Највећи део фонда чине књиге из области књи-жевности, филологије, уметности, архитектуре, културе, историје, филозофије, психоло-гије и социологије. Посебну вредност има богата референсна збирка. Публикације из овог фонда могу позајмљивати сва пунолетна лица бесплатно. Записи за публикације Аустријске библиотеке саставни су део електронског каталога Универзитетске библиотеке, а преко њега и Виртуелне библиотеке Србије. У раду ће се говорити о набавци, обради, смештају и коришћењу ове колекције.

Tatjana Brzulović-Stanisavljević, Aleksandra NasićLibrary of Austria within the University Library „Svetozar Marković“ in Belgrade

Sammary

In the paper is presented the Austrian Library which is held in University Library „Svetozar Markovic” since 2003. The library was created in the frame of the project of Austrian Government and Austrian Ministry of Culture and it is one of over 50 Austrian libraries all over the world. This is a loan library that include some 3500 books, magazines, CDs, audio and video cassettes available on open access. Most of the collection belongs to areas of literature, philology, art, architecture, culture, history, philosophy, psychology and sociology. A rich reference collection has special value. The use of collection is free of charge for all users over 18 years. The records for publications in Austrian Library has been catalogued as part of on-line catalogue of University Library, and consequently belongs to Serbian virtual library. The paper presents the acquisition, cataloguing, shelving and use of this collection.

Поклон библиотека Аустрије у Библиотеци Матице српске 289

Марија Ваш, библиотекар Нови Сад, Библиотека Матице српске

ПОКЛОН БИБЛИОТЕКА АУСТРИЈЕУ БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Поклон библиотека Аустрије у Новом Саду основана је 1998. године уговором између тадашњег Савезног министарства иностраних послова Републике Аустрије – данас Савезног министарства за европске и међународне послове Аустрије – и Матице српске из Новог Сада. Уговором је предвиђено да се фонд ове збирке смести у просторијама Библиотеке Матице српске и да буде на располагању корисницима исте.

Приликом формирања, у фонду Поклон библиотеке Аустрије је било око 3000 публикација. Данас се у њему налази преко 4100 монографских публикација, у које убрајамо књиге, брошуре, каталоге, CD и DVD издања, аудио и видео касете, итд. Све до сада пристигле публикације су инвентарисане, сигниране и налазе се у електронском каталогу БМС. Публикације из ове збирке имају сигнатуру Аут. Каталошки су обрађене,односно именски, предметно и децимално претраживе. Фонд Поклон библиотеке Аустрије се сваке године повећава публикацијама које по свом избору шаље Савезно министарство за европске и међународне послове Аустрије. Те публикације су углавном уско везане за Аустрију и често су повезане са актуелним годишњицама. Тако је у 2006. години пристигло прилично публикација у вези са манифестацијом Година Моцарта у Бечу. Осим тога Аустријским библиотекама годишње на располагању стоји сума од 2000 евра за наручивање књига по избору саме библиотеке.

У фонду Поклон библиотеке Аустрије се налазе пре свега публикације из књижевности: имамо дела најзначајнијих стваралаца попут Штефана Цвајга, Адалберта Штифтера, Франца Кафке, Јохана Нестроја, Петера Хандкеа, Мила Дора, такође и дела добитнице Нобелове награде за књижевност 2004. године Елфриде Јелинек. Треба напоменути да у овом фонду имамо и преводе на немачки језик наших аутора попут Иве Андрића, Александра Тишме, Давида Албахарија, Драгана Великића и других. У фонду Поклон библиотеке Аустрије налазе се монографије и фотомонографије о Аустрији, као и велики број водича по Аустрији. Постоји и приличан број публикација из културне историје како саме Аустрије тако и шире. Затим су ту приручници из немачког језика за разне

УД

К 0

25.2

2:02

7.54

(497

.113

)

290 Марија Ваш

нивое знања. Велики број монографија је из области уметности – пре свега из сликарства и музике. Заступљене су и теме које се тичу позоришне уметности. Незаобилазна је и литература из области психологије, пре свега везана уз име аустријског психоналитичара Сигмунда Фројда. У корак с временом у коме живимо ова збирка поседује публикације које се односе на Европску унију, њено оснивање и развој. У овом фонду се налазе опште енциклопедије и лексикони из књижевности, уметности, религије и историје. Имамо и речнике немачког језика, углавном издавача Дуден. Сви формати књига су заступљени, највише је публикација другог формата. У фонду Поклон библиотеке Аустрије налазе се видео касете и DVD издања са документарним и играним филмовима. На аудио касетама и компакт дисковима се налазе звучни снимци књижевних дела односно музика.

У овој збирци постоји и око 80 наслова периодичних публикација, углавном из области културе и књижевности. Нажалост, те публикације се не испоручују редовно.

Од издавача су углавном заступљени издавачи из Аустрије, али и са немачког говорног подручја генерално. То су пре свега Аустријска академија наука из Беча, Визер из Клагенфурта, Белау и Аустријски позоришни музеј из Беча, издавач Фишер из Франкфурта на Мајни, Реклам из Штутгарта, Лангеншајдт из Берлина и други.

Увид у фонд је доступан преко интернета на адреси Библиотеке Матице српске www.bms.ns.ac.yu. Прошле године Аустријски културни форум је ради популарисања аустријских библиотека у Србији штампао брошуре. Оне су штампане на српском и немачком језику и садрже основне податке везане за Поклон библиотеку Аустрије у Новом Саду и Аустријску библиотеку у Београду која је смештена у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Савезно министарство за европске и међународне послове Аустрије свим аустријским библиотекама, а има их преко 50, сваке године ставља на располагање могућност да користе стипендије у трајању од 4 недеље. Почев од 2003. Године, запослени у Библиотеци Матице српске су присуствовали семинарима односно симпозијумима који су у Бечу и другим градовима организовали Аустријско друштво за књижевност из Беча и Аустријски институт за источну и југоисточну Европу, који је у прошле године угашен, а његову улогу је преузео Центар за источну и југоисточну Европу. У позиву на семинаре је увек наглашено да се корисници стипендија позивају да се на лицу места обавесте о најновијим дешавањима везаним за аустријску књижевност. 2004. године био је организован симпозијум „Ах, ви пишете“, који се бавио проблемима жена књижевника и на њему су учествовале књижевнице које живе и раде у Аустрији. Организатор је било Аустријско друштво за књижевност. Следеће године семинар је имао наслов „Аустријски аутори после 1945“ и бавио се књижевницима који су пре, за време и после рата писали и стварали углавном у егзилу. Можемо поменути значајна имена попут Штефана Цвајга, Франца Верфела и других. Предавачи су били угледни професори са разних универзитета из Аустрије и Немачке. Организатор

Поклон библиотека Аустрије у Библиотеци Матице српске 291

је био Аустријски институт за источну и југоисточну Европу. Истовремено је од стране Аустријског друштва за књижевност био организован симпозијум „Језички Вавилон“, који се бавио проблемима вишејезичности у Европи, језицима мањина и равноправношћу језика, као и могућностима превођења са и без посредног језика. 2006. је организован семинар под насловом „Аустријска књижевност 19. века“. Предавања су обухватила значајне личности аустријске књижевности као што су Николас Ленау, Франц Грилпарцер, Адалберт Штифтер и други. Последња три дана боравка била су предвиђена за посету Салцбургу у коме су током прошле године биле приређене бројне манифестације поводом годишњице рођења Волфганга Амадеуса Моцарта. Циљ посете је било упознавање са културном историјом самог града и тог дела Аустрије. Ове године је у плану одлазак на семинар о аустријској књижевници Кристини Буста који ће се у октобру одржати у Бечу, а организатор је Аустријско друштво за књижевност.

Семинари и симпозијуми организовани у Аустрији на које одлазе корисници стипендија имају, између осталог, задатак да се библиотекари из разних земаља међусобно упознају и размене искуства везана за рад својих библиотека односно проблеме везане за избор и достављање поручених публикација. У књижари Шаден, преко које се поручују публикације, могу се узети актуелни каталози издавача.Организују се и радионице на којима се дају предлози за побољшање рада библиотека као и за укључење у нове пројекте. Постоји сајт аустријских библиотека, и на њему попис свих библиотека са основних подацима везаним за оснивање, адресом, бројевима телефона, и-мејл адресама и слично. Осим тога ту се налазе најаве годишњица као и страница на којој се објављују вести како из Аустрије, тако и из других земаља за које аутори текстова сматрају да би могли бити интересантни за јавност. Могуће је погледати и тзв. Аустријаку, која обухвата дела аустријских аутора која су преведена на разне језике.

У уговору о оснивању Поклон библиотеке Аустрије је предвиђено и да се у сарадњи са Аустријском амбасадом, односно Аустријским културним форумом, с времена на време организују изложбе, музичке вечери, предавања и друга културна дешавања. Запослени у Аустријском културном форуму повремено посећују Библиотеку Матице српске и прате рад Поклон библиотеке Аустрије. Преко те институције нам се достављају публикације које стижу из Аустрије. Они су задужени да позивају и организују боравак аустријских уметника и књижевника који потврде своје учешће не неком од дешавања. Ове године је досад био организован један концерт пијанисткиње нашег порекла која живи у Аустрији Анике Вавић, као и читалачко поподне књижевнице Еве Марије Теје Мајер и писца Фридриха Цаунера.

Корисници фонда Поклон библиотеке Аустрије су углавном професори и студенти германистике, затим научни радници. Користи се стручна литература потребна у току студија или се пишу радови и врше истраживања. Предуслов је да се добро влада немачким језиком. Осим књига на немачком, постоји и мањи број књига на енглеском језику као и зборници на више језика.

Сваке године (до краја јануара) се Савезном министарству за европске и међународне послове шаље извештај о раду за претходну годину. Он обухвата

292 Марија Ваш

податке о библиотеци, прилив публикација, списак манифестација које су орга-низоване и податке о корисницима фонда и корисницима стипендија.

Извори са интернета:

1. www.bms.ns.ac.yu 2. www.oesterreich-bibliotheken.at

Кључне речи: Библиотека Матице српске, Поклон библиотека Аустрије

Марија Ваш Поклон библиотека Аустрије у Библиотеци Матице српске

Резиме

Поклон библиотека Аустрије у Новом Саду основана је 1998. године. У њеном фонду се налази преко 4100 монографских публикација и око 80 наслова перио-дике. Фонд ове збирке се сваке године допуњује новим насловима. Публикације су претраживе у електронском каталогу Библиотеке Матице српске.

Marija VašGeschenk der österreichischen Bibliotheken in der Bibliothek von Matica Srpska

Zusammenfassung

Die Österreich-Bibliothek in Novi Sad wurde 1998 gegründet. In ihrem Bestand befi nden sich über 4100 monografi sche Publikationen und etwa 80 Titel der Periodik. Der Bestand dieser Sammlung wird jedes Jahr durch neue Titel ergänzt. Die Publikationen sind im elektronischen Katalog der Bibliothek Matica srpska auffi ndbar.

Фонд за адолесценте (А фонд) Народне библиотеке Бор 293

Виолета Стојменовић, библиотекар Народна библиотека Бор

ФОНД ЗА АДОЛЕСЦЕНТЕ (А ФОНД)НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ БОР

„Културна индустрија треба (…) непрестано да премошћује основну против-уречност која постоји између њене бирократизовано-стандардизоване структу-ре и оригиналности (индивидуалности и новине) производа који мора да испоручи.“1 Библиотека је, као испоручилац публикација за јавну употребу, ипак део те културне индустрије, па је принуђена да садржину и структуру својих фондова, у времену чију естетику и политику диктирају закони потрошње, прилагоди тим законима2 – а они укључују и повремену промену „амбалаже“, што у случају библиотеке може да значи преструктурирање фондова, као маркетиншки трик који корисницима омогућава нове начине личног учешћа, као и да њен простор и грађу искористе онако како најбоље одговара њиховим личним и разноликим друштвеним идентитетима. Откако јавна библиотека није превасходно прикупљач и чувар, питање њене друштвене рентабилности, функционалности и релевантности њеног значаја у заједници, захтева непрестано иновирање и надметање са конкурентним институцијама. „Тиранија тренутка“, у смислу одржавања сталне актуелности и брзине конструктивне (или привидно конструктивне) реакције на културне и научне трендове, захтева од библиотеке флексибилност, отвореност, динамику у организацији која ће одржати корак са друштвеном динамиком и новим облицима друштвене диференцијације, укључујући и узрасну стратификацију. Дакле:

1 Морен Едгар, Дух времена I, Просвета, Београд, 1975, стр. 26-272 Мада се не мора дословце прихватити параноична теза чија је једна од бројних формулација да

је ,,чин потрошње главни модус инкорпорације у свет (...)ми интернализујемо чин потрошње и преносимо то искуство на све друге (...) активности и аспекте социјалног бивствовања“ (Тревор Норис, „Конзумација знакова, конзумација полиса: Хана Арент и Жан Бодријар о потрошачком друштву и помрачењу стварности“, Златна греда, 63–64, јануар – фебруар, 2007, стр. 4), ипак треба прихватити чињеницу да је конзумеризам појава која у многим случајевима одређује и став корисника према библиотеци, односно према њеним ресурсима, те да они од ње и у њој траже естетику и политику хипермаркета. Бодријаровско претварање објеката у знак који симулира потребе и ставове да би их произвео јесте стратегија којој библиотека у промоцији своје делатности може да се приклони систематским изграђивањем слике читања као поља сталне иновације искустава и доживљаја, као чина самоизражавања, као прагматично-утилитарне, хедонистичке, естетске, комуникационе итд. делатности.

УД

К 0

27.5

2-05

3.6(

497.

11)

294 Виолета Стојменовић

За кога и из којих разлога је формиран А фонд?

Разлоге разних појава и промена, мањег или већег опсега, на глобалном или локалном плану, истражују и објашњавају разне научне дисциплине са чијим би анализама и закључцима библиотекари морали бити упознати, не само да би адекватно задовољили готове захтеве са којим им корисници долазе, већ нарочито зато да би могли да развију одговарајућу методологију рада усмереног на мотивисање и анимирање што већег броја потенцијалних и стварних корисни ка. Културне потребе, бар оне фундаменталне – комуникација, стваралаштво, сазнање, забава - ка чијем развијању, продубљивању и чвршћем утемељењу је усмерен рад библиотеке, не подлежу драстичним променама али се мења њихова хијерархија, услови за њихово развијање, начини и садржаји њиховог задовољавања, средства трансмисије и размене, као и њихови кумулативни ефекти. У овом конкретном случају реч је о постепеном формирању посебне, узрасне циљне групе – адолесцентима и, наравно, о аспектима библиотечке делатности усмерене ка њој.

Да ли су психолози адолесценцију заиста „открили“ или су је конструисали, за библиотекара је неважно. Углавном, појам адолесценције је са експанзијом психолошких теорија и њиховом вештом, нарочито масмедијском популари зацијом, постао „природан“, натурализовао се у јавном мњењу, заједно са скупом социјално-психолошких карактеристика које се овој узрасној фази приписују. Тај скуп научних и ненаучних представа о адолесценцији подразумева да је за њих, између осталог, карактеристично инсистирање на самосталности у одлучивању и одраслости, с једне стране, уз активно прихватање неформалних групних норми, стандарда и облика активности, с друге; дакле двојство индивидуализма и инкорпорираности у заједницу на принципу „сродства по избору“. Ово друго адолесценте чини посебно пријемчивим за производе популарне и масо вне културе3, која у својој тежњи ка хомогенизацији тема и обичаја, ка стандардизацији интересовања и укуса брише старосне границе, и ма колико психологија инсистирала на садржинској диференцијацији адолесценције, на интелектуалној, емоционалној, психолошкој самосвојности овог периода живота, у домену популарне културе дозвољава велику инкорпорираност деце у свет одраслих.4 Културне потребе адолесцената, у сваком случају, нису једнообразне, иако су селективне и везане за известан број шаблона, а често су противуречне у њиховом покушају да задрже опозициони став према свету родитеља и наставника а да, ипак, њихову културу, или бар за њих релевантан део ње, асимилирају. Та им пак култура са своје стране често нуди обрасце ране зрелости и еманципације с којима они могу да се индентификују. А идентификовање је битан елеменат општијег процеса формирања идентитета за који је ова фаза развоја преломна, што је разлог да се утицаји којима је адолесцент

3 Исто; такође и Фисково разликовање масовне и популарне културе са становишта реципијентовог одзива, као разлика између пасивног и значењски продуктивног коришћења културе. (Xон Фиск, Популарна култура, Clio, Београд, 2001, нарочито стр.44.)

4 Још пре 40 год. Едгар Морен је забележио: „Можемо сматрати да је 14 година доба када дете приступа масовној култури одраслих.“ (Нав. дело, стр. 43). Данас је очигледно та граница померена за неколико година унапред, па и много млађа деца паралелно конзумирају како културне производе намењене њиховом узрасту, тако и оне намњене свима и ником посебно.


изложен сматрају кључним, а овај период психичког живота сматра изразито нестабилним. Непостојаност и недоследност, или како се обично каже „криза идентитета“, сигурно су код младих још и ојачани транзиционим карактером наше актуелне културне и друштвено-политичке ситуације, која подразумева стално преиспитивање значења и вредности ствари и навика, што свакако није помоћ у дезорјентизацији и покушају изградње стабилног и одрживог идентитета, колико је он у савременом друштву уопште могућ. Дакле, реч је о једном релативно издвојеном делу популације, којем се мора приступити на начин који уважава све менталне, емоционалне, интелектуалне, мотивационе и др. особености.

Даље, свеприсутност аудиовизуелних електронских медија у свакодневном животу, поред тога што мења видове, изворе и начине забаве и учења, што уводи нову социјалну, економску и културну парадигму5, кроз сталну иновацију услуга и умножавање роба, али и жеља, има, како показују истраживања психолога и антрополога6, великог утицаја на когнитивне и перцептивне способности деце, с једне стране, док са друге олабављује контролу над опсегом и врстом информација до којих ће деца и адолесценти доћи, као и над васпитавањем и дисциплиновањем укуса и интересовања. И савремена техника је, дакле, средство да се дете брже уведе у свет одраслих, али је и средство које значајно утиче на његове сазнајне и естетске преокупације, у великој мери диктира хоризонт потреба, укуса и очекивања. С обзиром на просечан ниво медијске културе и писмености код нас, услед недостатка систематског медијског образовања, које би омогућило дистанциранији и демистификујући однос према масмедијски презентираним садржајима, као и према реалној вредности разних извора информација, код адолесцената прилично низак, њихова подложност таквим утицајима и порукама још је евидентнија, нарочито у мањим местима, чија је непосредна културна понуда оскудна и периодична. То, додуше, доброј библиотеци даје предност и могућност да кроз свој рад компензује недостатак других перманентно делотворних институција културе.

Реформисање школства представља битан фактор организације дечијих одељења јавних библиотека у целини. Оно је данас, или се бар тако представља, у духу афирмације самосталност и иницијативе, права на избор – додуше, у границама. Развијање склоности и способности деце представља се као педагошки идеал,

5 „Сагледавање перформанси хипертехнолошке ере представља вишеструки изазов не само за практиканте већ и за теоретичаре различитих научних дисциплина (…) Глобална комуникациона мрежа (…) прети да преобликује готово сваки сегменат наших живота укључујући модалитете рада и одмора, забаву, потрошњу, образовање, политички ангажман, породично искуство и друштвену структуру.“ (Зорица Томић, Увод, Култура 107-108, Београд, 2003, стр.9-10.)

6 Види Нада Кораћ, Визуелни медији и сазнајни развој детета, Завод за уxбенике и наставна средства, Београд, 1992., Питање на који начин тзв. општила, амплификатори, или како све не називају средства која је човек створио да би задовољио економске и социјалне потребе, повратно делују на његове психо-физичке способности има дугу традицију, сеже и даље од Маклуана који је ту проблематику популаризовао. Подсећамо на Виготског и теорију интернализације путем које природне психичке функције постају културне. Наравно, и на оне који оптимизму инсистирања на едукативним потенцијалима медија супротстављају слику поремећених психофизичких функција, растућу инфантилност и сл., као нпр. Вирилио. (Пол Вирилио, Информатичка бомба, Светови, Нови Сад, 2000, стр.43-44.)


који настоји да дете учини активним ствараоцем и произвођачем сопственог знања, те да неприкосновеност уџбеника и готових сазнања замени самосталним истраживањем, а стратегију контроле, стратегијом подстицаја. Та реформа подра-зумева не само методичке експерименте и промоцију другачијих социјалних вредности, него и промене у наставном програму, у месту и вредности које се даје појединим научним дисциплинама, уз увођење нових, у количини знања које се сматра фундаменталним, а самим тим и у врсти компетенција које се траже од ученика, што даље условљава да они зарад извршавања школских задатака траже другачије информације.

Све ове натукнице о „духу времена“ јесу генерализације које треба да подсете како укрштање интереса и стратегија из разних области формира један мање-више стабилан скуп представа везаних за појам адолесценције, скуп индентификација и пројекција које дају легитимитет захтевима младих за посебним третманом у оквиру неких институција. Ти захтеви, упућени породици, школи итд., не заобилазе ни библиотеку. На основу таквих захтева формиран је и А фонд Народне библиотеке Бор, што је донекле у складу са IFLA–ним Смерницама за библиотечке услуге за младе.7 Иако IFLA предвиђа постојање посебних омладинских библиотека намењених адолесцентима, или бар физички од дечијег одвојених одељења за младе, код нас се, ипак, остало на формирању посебне збирке у оквиру Дечијег одељења, што је још увек далеко од праксе многих библиотека на западу. Препознавши адолесценцију као вероватно најбитнију циљну групу8, многе од њих оформиле су посебна одељења, услуге које обављају самостално и у сарадњи са различитим културним, социјалним, образовним институцијама, интернет презентације различитог садржаја намењене овом узрасту, као и посебна библиотечка удружења типа YALSA9 и посебне програме обуке за библиотекаре који са адолесцентима раде. То јесте перспектива бављења адолесцентима и у Народној библиотеци Бор, мада би прича о проблематичном карактеру институционалне сарадње у Бору, неопходне за остваривање таквих планова и идеја, прерасла у подужи ламент.

Како изгледа А фонд?

Наслови заступљени у овој збирци – а њих је, тренутно, преко 500, тј. 553 јединице - могу се, углавном, наћи и на одељењима за одрасле, мада је за брз раст фонда заслужан и новији тренд превођења и стварања посебне литературе,

7 Guidelines for Library Services for Young Adults. IFLA. URL:http://њњњ.ifl a.org/VII/s10/pubs/guidelines-e.pdf (2007)

8 „Teens are trend setters in society and services to them need to react љuickly and change as need change.“ (Patrick Jones) URL:http:/www.nclaonline.org/pubibsec/ya(2007); „Teenagers need special attention since many abandon voluntary reading at this stage in their lives. Their introduction to a wide array of books, compatible with their changing interests, should be encouraged by librar-ians and others who are aware of their psychological and emotional growth.“ (CHARTER FOR THE READER, INTERNATIONAL BOOK COMMITTEEAND INTERNATIONAL PUBLISHING ASSOCIA-TION 1992)URL:http://www.ifl a.org/VII/s10/pubs/guidelines-e.pdf (2007)

9 YALSA – Young Adaults Library Services Association


такорећи новог жанра, за адолесценте, што ће вероватно у скоријој будућности допринети већој садржинској самосвојности ове збирке. Сигурни смо да и у другим библиотекама, због потражње, такве наслове увршћују у фондове дечијег одељења, иако не спадају у дечију књигу. Посебност А фонда, дакле, проистиче управо из његовог карактера посебне, физички одвојене, наменске збирке, мада она нема ни формално ни тематско јединство класичне колекције. Ово „подривање“ библиотечке организације и стручне класификације грађе условљено је прихватањем права корисника да учествују својим прохтевима и потребама на активнији начин у реорганизацији. Када су млади у питању такво право је корисно средство привлачења пажње. Поред тога „цепкање“ фонда на мање збирке у складу је са савременом парцијализацијом свих тржишта роба и услуга у глобалу. Усредсређивање на мање циљне групе, за чије потребе и интересовања је могуће специјализовати се, сигурно је ефектније од окретања ширим неиздиференцираним групама. Адолесценти су добили простор за себе, издвојен од остатка фонда, различит по садржини и општем изгледу, са полицама као за одрасле, високим и озбиљним, на којима се поред књига налази и техника, дакле, кутак који асоцира модерност, кућну атмосферу, фамилијарност, пријатност, који материјализује и чини очигледним њихов прелазни, а ипак самосвојни статус, који доживљавају као јавно признање и очитовање њихових друштвених припадности, њиховог личног и релационог идентитета. Анкета показује да око 65% корисника од 13-14 година користе само овај део Дечијег одељења, односно да када не долазе по лектиру или референсну грађу, онда бирају наслове из А фонда јер их сматрају занимљивијима и примеренијим њиховом узрасту. Да би одређени простор био место, а не неместо, како каже Марк Оже10, оно мора имати поред просторне и једну семантичко-симболичну димензију; одређене просторне референце стварају са идентитетом оног који тај простор користи не зато што мора, него зато што хоће, интиман и значајан однос. А фонд, како показује анкета, за већину корисника има низ позитивних референци које им омогућавају да то место осете како своје, а не као део неке строго организоване институције. Ова се стратегија показала толико делотворном, да је сам боравак у том делу простора корисницима постао доживљај, стимуланс, чак и за много млађу децу која би да виде чега ту има. Данас свака успешна реклама представља много више од информације о производу јер тај свој производ нуди као карактеристику једног начина живота, не привлачећи кориснике/купце функционалношћу или

10 Библиотека лако може да постане неместо у Ожеовом смислу, јер има ,,предуслове“ за то: уговорни карактер коришћења који укључује низ правила и ограничења, упутства за употребу – прескриптивна, прохибитивна или информациона – која посредују између корисника и окружења и, пошто утврде његов идентитет, одмах га и занемарују, сводећи човека само на корисника. Простор неместа ствара самоћу и сличност, а не органске међуљудске везе. (Марк Оже, Неместа, Библиотека XX век, Круг, Београд, 2005, стр. 73-110.) Уколико библиотекар свој рад сведе на израду каталога, информативних панаоа и табли, на унифициране савете, библиографије, апстракте, на изложбе које својим информативним карактером подржавају савремени тренд претварања знања и искуства у информацију, онда је свакако немогуће да корисник, препуштен сажецима са клапни или задње корице књиге, које чита као етикету и декларацију са робе из продавнице, библиотеку доживи другачије до као транзитни простор. Такав став би требало избећи, нарочито на дечијим одељењима.


неким другим својством дотичног производа, већ комплексном представом која укључује и производ и оног коме је намењен и околности коришћења. Без озлоглашене маркетиншке демагогије и манипулације, наравно, и без комерцијалних интереса, то је оно што и А фонд представља у очима својих корисника – доказ да коришћење библиотеке може да се уклопи у њихове контексте и концепте. Психолошки ефекат формирања фонда, као повластице и уступка жељама и потребама старије деце, показао се као повољан, а ефекат на коришћење грађе може се видети из статистичких података. Мада се број корисника није драстично повећао, што се с обзиром на демографску ситуацију и не може очекивати, процентуални однос корисника и оних који то нису - јесте, као и број посета, а од 2004. и број издатих књига из ове збирке.

Није неважна ни чињеница да хиперпродукција велике јединствене фондове у отвореном приступу, који се попуњавају брже него ранијих година, чак и у јавној библиотеци са ограниченим финансијским средствима, чини непрактичним, непрегледним и захтева од корисника који воле да сами бирају књиге, да претражују гомилу наслова који су сасвим сигурно ван њиховог интересовања. То је још изразитије на дечијем одељењу, где су заступљени наслови који треба да задовоље популацију чије се интелектуалне способности и интересовања драстично разликују. Због тога су библиотекари Дечијег одељења издвојили неколико мањих карактеристичних збирки књига, у које спада и А фонд.

Шта садржи А фонд?

А фонд је збирка књига из свих стручних група, намењена деци узраста од 12-13 до 15 година, са колико стичу право на упус на одељења намењена одраслим корисницима. Ипак, већ споменута појава неколиких наслова намењених искључиво тинејџерима навела је и неке кориснике одељења за одрасле да се учлане и на Дечије одељење, а не треба заборавити ни родитеље млаће деце који су „скривени“ али врло активни корисници А фонда. Упркос напорима библиотекара да ова збирка не буде одраз тренутних мода и да се у њој нађе што више наслова чија су садржина и стил, по различитим критеријумима, а не само због популарности и рекламе, адекватни њиховом узрасту и њиховим потенцијалним интересовањима, ипак је начин коришћења овог фонда одраз актуелне културне климе. Тек када су од 2003. у збирку почели да се укључују и наслови чије је издавање пратила појачана медијска кампања, реклама као стимуланс за дотада непостојеће потребе, наслови за које се отимају и корисници на одељењима за одрасле, који се месецима не скидају са библиотечких и књижарских топ листа, фонд је и заиста заживео. Ауторитет медија и медијских личности, као и за адолесценте релевантних друштвених група, у највећем броју случајева креирају њихове културне, па и читалачке потребе, на које препоруке библиотекара имају слаб утицај. Али га могу имати. Тзв. класична дела, сем што нису у духу опсесије модом и актуелношћу и што им дизајн није у складу са популарним визуелним естетикама, у свести адолесцената везују се за такве облике друштвене употребе као што су подучавања, васпитање, образовање, дакле и за појмове институција, организација, одрасли, обавезе, контрола, наметање значења, укуса и ставова, па је њих врло тешко пласирати и презентовати


као занимљиве или пожељне. Потребно је дакле пронаћи адекватне видове мотивације, како група адолесцената, тако и појединачних корисника; моделе деловања чија се разноликост креће од агресивне рекламе, која ће деловати колико театрално толико и аутентично, до потпуне персонализације информације о одређеном делу која ће кориснику представити постојање за њега лично релевантних значења и могућност интеракције са текстом. Институције културе морају се суочити са чињеницом да је у времену брзог застаревања производа и сталног (стварног или наводног) иновирања свега, од рачунара до детерџената, појам универзалне, трансгенерацијске вредности младима неприродан, и да оне морају да га изграђују. Радници Дечијег одељења Народне библиотеке Бор непрестано смишљају нове начине презентације фонда кроз изложбе, водиче, предавања, радионице итд, пратећи савремену праксу анимирања корисника. Уверење да је могуће успешно деловати на културне навике, макар и мање групе корисника, разлог је што се није одступило од почетног концепта, чак иако су укључена квалитативно дискутабилна дела.

Поред белетристичких бестселера различитих жанрова, за које су млади јако заинтересовани (епска фантастика, научна фантастика, авантуристички, љубавни и крими романи), у фонду су заступљени и наслови из различитих научних области. Опет су најтраженији и доминирају они писани тзв. популарним стилом, подједнако занимљиви и за децу и за одрасле лаике, дакле искључиво информативни без продубљивања и аргументације, наслови чији начин приређивања и излагања показује утицај визуелних медија, ослањајући се на иконичност и иконографију рекламе, штампе, интернет презентације, наслови који више ангажују опажање, него апстрактно мишљење. Многобројне културолошке, социолошке, антрополошке, филозофске студије већ су нам показале зашто, а искуство нам је потврдило да се у јавним библиотекама, поред белетристике, највише тражи популарна психологија – савети за решавање разних криза, упутства за живот у којима се лична срећа и успех промовишу као апсолутне вредности које се могу рационално контролисати и маркетиншки третирати. Ова врста литературе нарочито је интересантна адолесцентима, тим пре што се њихов узраст представља као нарочито подложан кризама, страховима и несигурности, али и већ споменутим „скривеним“ корисницима – родитељима. Ово је приказ а не критика популарне културе, мада се све упутнијим може чинити питање да ли ће искључиво текстуалне публикације, тј. књиге које читаоцима не нуде готову визуелну представу онога о чему говоре, уопште опстати поред мултимедија, да ли ће корисници сасвим заборавити да је читање текста, нарочито уметничког, подједнако интерактивно, дематеријализујуће и сл, а у погледу слободе имагинирања још и подстицајније од кретања кроз било који облик сајбер-простора. Коришћење ове збирке, које је симптоматично и репрезентативно за библиотеку у целини, управо зато што је мала и прегледна, показује да је потребно још много труда и експериментисања на плану анимације, нарочито деце и адолесцената, да би библиотека опстала као установа која нуди више, којој је циљ да сазнајне и естетске видике својих корисника прошири, а не да их само пасивно задовољава, која неће бити само информативни сервис.


С друге стране, чињеница је да су данас промоција читања као активности и, још више, популарисање потребе за коришћењем библиотеке, као установе чија се делатност потепено али сигурно трансформише, битније од критиковања квалитета и садржаја које већина корисника тражи. Библиотека би требало да буде свесна различитих хијерархија вредности и значења у оквиру којих функционише, свог места у мрежи све већег броја друштвених контекста и све разноврснијих видова културних тржишта, да би могла да стратешки свој положај у оквиру њих побољша. Тек када анализира сва значења које чин читања и посећивања библиотеке има у различитим контекстима, а дијапазон симболичке и употребне вредности библиотечке грађе, услуга и програма је прилично широк, библиотека може да размишља о својој евентуалној педагошкој и просветитељској функцији и о начинима њеног ефикасног спровођења у својој, добро емпиријски проученој, заједници. А фонд Народне библиотеке Бор јесте, дакле, компромис између постојећег, просечног, и потенцијалног културног нивоа младих корисника. Како се гради А фонд?

Избор књига за А фонд није лак посао. Не постоји неки детаљан план и програм управљања фондом, али се њиме баве скоро сви библиотекари. Разноликост наслова треба да је у складу са различитим моделима вредности и укуса, са неколиким модама. Библиотекар би, дакле, требало да је упућен у актуелне културне обрасце младих. Наравно, идиосинкратичне потребе појединачних корисника, с којима се практично свакодневно суочавамо, при формирању збирке и креирању набавне политике подређене су представама о групним идентитетима младих, генерализацијама на основу континуираног праћења њихових културних припадности (животних стилова11). Али то је иначе случај када је реч о набавној политици јавне библиотеке. Да би садржина фонда била што богатија и разноликија, потребан је пун увид у текућу продукцију, да би се изабрали и они наслови којима циљна група, по ауторима и издавачима, нису адолесценти, али које њима ипак могу да буду интересантне или потребне. Орјентири при набавци, поред дезидерата, јесу рецензије, препоруке и рекламе у новинама, часописима и на сајтовима који су на неки начин у вези са овом старосном популацијом. Значајне су и анкете које колегинице са

11 Види Дејвид Чејни , Животни стилови , Clio, Београд, 2003, стр. 21-23.„Животни стилови (су) особени модеран образац статусног груписања. Карактеристични су за потрошачко друштво, јер их одређује начин потрошње роба и услуга. С обзиром да не постоје на неком високом теоријском нивоу, већ да их људи користе у свакодневном животу да би одредили и објаснили припадности и идентитет већих размера, они су, сматрам, користан репер за диференцирање читалачких профила нарочито када су адолесценти у питању. [Као] део речника који се свакодневно употребљава… за устаљене начине комбиновања одређених аспеката свакодневног живота и друштвених и симболичких вредности“ (стр. 60), као начин друштвеног диференцирања који је превасходно везан за просторе и стратегије употребе слободног времена, животни стил је вид друштвеног повезивања карактеристичан за модернизам и експанзију моде у свим областима. Мада је сам аутор против типологија због убрзане динамике промена идентитета, неке апроксимативне периодично ревидиране, емпириојски верификоване типологије укуса и сензибилитета постојећих и потенцијалних корисника, локалног карактера и значаја биле би добар критеријум при набавној политици.


одељења периодично спроводе како би пратиле динамику интересовања својих корисника, а које су уједно и главно средство евалуације фонда. Такође је важно и упознавање са планираним и оствареним изменама наставних програма да би се на време обезбедили адекватни извори информација за нове садржаје који ће се у школама обрађивати. С обзиром на чињеницу да ниво информативних потреба везаних за поједине научне области адолесцената готово у потпуности задовољавају други извори, нарочито интернет, који је доступан све већем броју њих, и то је фактор који утиче на расподелу средства по предметним областима.

Фонд намеће додатан посао и обрађивачима, који се морају детаљније упутити у садржај публикације да би проценили адекватност појединих наслова и да би фонд остао доследан у својој понуди. То подразумева не само већу професионалну, него и педагошку, па чак и моралну одговорност према кориснику, нужност да се објективно процене различити аспекти једне публикације. Међутим, упркос тим додатним оптерећењима чињеница је да одељење као мозаик малих збирки, више привлачи кориснике од строго и дисциплиновано стручно сређеног фонда у коме се могу снаћи само уз помоћ библиотекара. „Простор може постати заједничко место само ако постане, истовремено, место сваког понаособ: ако остави могућност појединачних, личних путања.“12


1. Едгар Морен, Дух времена I, Просвета, Београд, 1975.2. Дејвид Чејни , Животни стилови , Clio, Београд, 2003.3. Пол Вирилио, Информатичка бомба, Светови, Нови Сад, 2000.4. Марк Оже, Прилог антропологији савремених светова, Библиотека XX век,

Књижара Круг, 2005.5. Марк Оже, Неместа, Библиотека XX век, Круг, Београд, 2005.6. Зорица Томић, „Увод“, Култура, 107/108, 2003. 7. Xон Фиск, Популарна култура, Clio, Београд, 2001. 8. Питер Клејтон, Гари Јуxин Горман, Управљање изворима информација у

библиотекама: управљање фондовима у теорији и пракси, Clio, 2003.9. Тревор Норис, „Конзумација знакова, конзумација полиса: Хана Арент и

Жан Бодријар о потрошачком друштву и помрачењу стварности“, Златна греда, 63 – 64, јануар – фебруар, 2007, стр. 4-12.

- URL:http://www.ifl a.org/VII/s10/pubs/guidelines-e.pdf (2007). - URL:http://www.nclaonline.org/pubibsec/ya (2007).

12 Марк Оже, Прилог антропологији савремених светова, Библиотека XX век, Књижара Круг, 2005, стр.181.


Кључне речи: А фонд, адолесценција, популарна култура, образоваље, органи за-ција, анимација, коришћење.

Виолета СтојменовићФонд за адолесценте (А фонд) Народне библиотеке Бор

Резиме

Овај рад се тиче А фонда Народне библиотеке Бор тј. збирке књига намењених деци узраста од 13 до 15 година, смештеној на Дечијем одељесу библиотеке. Покушава да објасни разлоге због којих је ова збирка формирана, савремене културне, као и социјалне и психолошке потребе ране адолесценције које ова збирка покушава да задовољи, њену сврху и функцију, уз осврт на репрезентативне карактеристике наслова и жанрова који улазе у њен састав. Приказује се њена просторна и стручна организација, начин набавке књига за овај део фонда и проблеми са којима се библиотекари суочавају приликом њихове обраде. Посебна пажња посвећена је анализи реакција корисника, као и разматрању ефеката постојања ове збирке на коришћење грађе. Како је реч о фонду Дечјег одељења, разматрање мора узети у обзир и питање образовно-васпитне функције библиотеке као и њеног односа према савременим културним трендовима младих и актуелним педагошким и методичким праксама. У закључку се излажење у сусрет захтевима корисника третира као нужан предуслов за просветитељску мисију библиотеке.

Violeta StojmenovićHoldings for Adolescents (A Holding) within the Public Library Bor

Summary

This paper deals with the collection for adolescents 13 – 15 years old, which is a part of The Children’s department of The Public library in Bor. My purpose is to try to explain various reasons for its existence, cultural, social and psychological needs of the adolescents that this collection tends to satisfy, its functions and goals. I will then mention some representative characteristics of the titles and genres this collection consists of. The essay also depicts organization of collection, so as the procedures and problems of acљuisition and processing books librarians deal њith. I have paid special attention to users’ reactions and effects that separation of this collection has on usage of library resources. Speaking about a collection of The Children’s department should also consider problems of possible educative and pedagogical role of a library, its attitude towards contemporary cultural trends and on-going pedagogical and methodical strategies. I argue that the encounter of users’ requests and wishes is the compromise a library must make in order to realize its enlightening mission.

П Р И Л О З И

303

П р и л о з и 305

Лаза Чурчић

БИБЛИОТЕКАРИ У ИСТОРИЈИ

Ко не би желео да зна онога који је први написао знаке којима ће оставити сведочанство о стваралаштву и поруке за вечност. Неће се, нажалост, никада сазнати ни његово име, нити простор на коме је то било, ни време када је то остварено. А онај који је написао прве знаке да поживе ван живе речи могао је записати и своје име, и место где је то било и време када је то било. Нешто га је спречило да то учини, или је то, може бити, нестало у невремену. Његови записи били су, срећом, прихваћени и ширени су до тада неслућеном брзином. Били су записи потребни порезницима, трговцима, административцима, али и писцима и свим учењацима.

Можда у Вавилону нису били први који су схватили да записима могу сачувати оно што је било предање, оно што је стварано и оно што ће тек донети стваралаштво. Радили су како су умели и могли. Исписивали су текстове на глиненим плочицама, стављали их у поредак за читање и наменили их трајању. Ако нису били први, били су први за које се зна да су исписано (забележено) предање и стваралаштво хтели да сакупе како би било при руци онима којима је било потребно. Тај њихов посао био је најдаљи познати претходник библиотекарства, а обављали су га претходници библиотекара. Њима је неупитно било јасно да морају бити зналци онога што је већ негде, понегде и веома далеко, већ записано или што је тек требало записати. У сваком случају, за њихове потребе све је то морало бити поново преписано. На почетку њихових послова било је велико знање. То, међутим, није било довољно. Морали су они потом набављати глину и припремити је за писање. Ваљало је затим ангажовати калиграфе да на глинене плочице пренесу текстове. А њих је онда требало осушити и тек тада започети послове који ће радити будући библиотекари. Стављање у поредак исписане глинене плочице да буду читане и да, потом, буду сачуване за трајање био је и компликован и мучан посао. У Вавилону су тражили и налазили решења да одговоре задацима.Много касније, Аристотелов ученик, Александар Велики, сакупио је у Але ксан-дрији највише што је било написано у хеленском свету. За разлику од Вавилона и грчких глинотека, у Александрији су читаоцима и будућности понуђени преписи

306 Миро Вуксановић

на папирусним свицима. И александријски претходници библиотекара морали су знати и знали су веома много о писаном стваралаштву. Било им је у раду лакше радити са папирусом него с глиненим плочицама. Припрема папируса била је скупља, као што је и рад калиграфа био скупљи. Простор за стављање у поредак свитака за читање и трајање био је мањи, а рад са њима знатно лакши.

Оно што се данас зове књига производ је хришћанске цивилизације. Обавезно читање новозаветних текстова и обредних литургијских текстова било је веома тешко са свитака, па им се морала наћи практичнија замена, морала је настати књига. Писана реч је у књигама доживела право место и знатне могућности у комуницирању, а допринела је ширењу хришћанства из Грчке ка Јерменима, Грузијцима, Коптима, Арапима и Етиопљанима.

Уз хришћанске литургијске књиге ишле су и друге, светоотачке, поуке, тумачења и друге. Са њима су настале и библиотеке да би у њима радили библиотекари. Њихов посао је био знатно олакшан. Књиге су преписиване у скрипторијама. Онде су могле бити или наручене, или су једноставно куповане. Библиотекари су, међутим, морали да знају много о књигама, али су морали да брину и о куповини и обезбеђивању новаца. Знатно им је било лакше да раде са књигама и да обезбеде њихово трајање У великим духовним центрима, библиотекари су настојали да дођу до књига и на различитим језицима. Настале су тако многе значајне манастирске библиотеке, али и дворске. Библиотекари су нарочито поклањали пажњу библиотекама Ватикана и негдањој патријарашкој уз цркву свете Софије у Цариграду.

Једва се знају библиотекари средњовековних библиотека, али је извесно да су библиотеке добро водили и организовали да би могле задовољавати читаоце, и тада и у будућности. Можда је рад оновремених библиотекара европског Запада био нешто лакши, јер су у њима сакупљане књиге највише на латинском језику. Рад у цариградској библиотеци био је сложенији, јер су у њу доспевале књиге на источним језицима. За словенску писменост било је то веома важно. Када је она стварана, када је светом Ћирилу наложено да утемељи словенску писменост, задатак му је био олакшан, јер је као библиотекар патријарашке библиотеке Свете Софије у Цариграду знао писма Јермена, Грузијанаца, Копта и Етиопљана настала у време њихове христијанизације према грчком писму. Зналац тих писмености, свети Ћирило је начинио словенско писмо имајући на уму њих.Пад Цариграда и Византије половином 15. века условио је знатно сеобу грчких рукописних књига у западну Европу. Библиотекари европског Запада су са грчким рукописним књигама завршавала једну епоху историје књиге, а са Гутенберговим штампаним књигама започели нову. Штампане књиге су сасвим измениле набавку књига у библиотекама, али су библиотекарима поставили нове задатке. Морали су још више да стичу знања, јер је штампана књига знатно проширила и убрзала општа и посебна знања. Све то морали су да прате и библиотекари, а да би били у току, морали су да започну израду каталога и библиографија, што је опет тражило нова знања.

Библиотекари су опет у ситуацији да прате писану реч у сасвим новим приликама.


Техничка помагала знатно убрзавају научни рад и свако стваралаштво. Помажу и библиотекарима у раду, али их не ослобађају захтева за знањем. Напротив. Библиотекари су у ситуацији да мање раде на набавци, уређењу библиотека, раду са читаоцима, али потреба за њиховим знањем опет се повећава. Сасвим је извесно да ће библиотекари морати да знају све више. Све што они пропусте учиниће да се начине нове и неопростиве грешке у свим областима стваралаштва. То се не сме дозволити никако.

Када је реч о библиотекарима, ваља имати на уму и оне који су високо подигли њихов углед. Поменућу само неке, без намере да наведем читав низ значајних фигура. Библиотекари су, на пример били Лајбниц, Иван Андрејевич Крилов, нама близак Јернеј Копитар и још многи. Библиотекари наших библиотека били су и Ђуро Даничић, Јован Ђорђевић, Стојан Новаковић, Милован Глишић, Јован Радонић, Јован Томић, па Ђорђе Сп. Радојичић, Петар Ђорђић, Младен Лесковац, Љубомир Дурковић Јакшић, Владан Недић, Борислав Михајловић Михиз, Димитрије Кириловић, Димитрије Богдановић, да поменем само оне који нису међу живима. Сви су они били зналци какви се само могу пожелети. Њихов рад обавезује да и нови библиотекари буду у свему у врху стваралаштва.


Мр Душица Грбић, археограф саветникНови Сад, Библиотека Матице српске

ПОРТРЕТ ЛАЗЕ ЧУРЧИЋА

Лаза Чурчић, библиотекар, историчар српске књиге, књижевности и културе, библиолог, покретач, уредник, приређивач и редактор публикација, учесник, иницијатор и утемељивач научних скупова посвећених књизи, рођен је у Тителу, 24. октобра 1926. године. У родном месту завршио је основну и грађанску школу (1933/4-1940/1) и изучио трговину (1941–1943). Од маја 1944. био је у покрету отпора, а од краја октобра 1944. у рату. Демобилисан је 17. новембра 1945. Наставио је школовање у Мешовитој гимназији у Новом Саду. После матуре 1948. уписао је српскохрватски језик и југословенске књижевности и дипломирао на Филозофском факултету у Београду.

Од 16. децембра 1953. до половине 1986. радио је у Библиотеци Матице српске, где је провео скоро цео свој радни век бавећи се истраживањем, комплетирањем и описом старих и ретких књига. Првенствено су га интересовале старе српске књиге 15–19. века, као и оне ретке касније објављене, а велику пажњу поклањао је и књигама других провенијенција – руским, мађарским, румунским, хрватским, словеначким, немачким, латинским, грчким, италијанским, чешким итд., од инкунабула до краја 17. века.

Неуморно трагајући за књигама и са заносом их сакупљајући, знатно је допри-нео да Матичине збирке раритета данас по много чему буду јединствене и незаобилазне ризнице писаног наслеђа.

Истраживао je и радио и у многим манастирским и црквеним библиотекама, као што су библиотеке манастира Ковиља, Бођана, Врдника, Хиландара, библиотека Славонске епархије у Пакрацу и библиотека Будимске епархије у Сент Андреји.

Последњих пет година свог активног рада, до 1991. када је пензионисан, провео је у Народној библиотеци Србије, путујући возом из Новог Сада.

Као заљубљеник у књигу и њен страствени истраживач, објавио је велики број студија, прилога и рецензија, осветљавајући је са разних страна и демистифи-кујући многе њене тајне и заблуде.


Своје прве радове почео је да објављује 1959. у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, а затим наставио у Зборнику Матице српске за друштвене науке и у другим Матичиним Зборницима и Летопису, те у Ковчежићу Вуковог и Доситејевог музеја, Библиотекару, Књижевним новинама, Писцу и другде.

Био је међу оснивачима новосадске Трибине младих и покретачима Поља 1954. године.

Учествовао је на научним скуповима у Матици српској, Српској академији наука и уметности, Хунгаролошком институту, Црногорској академији наука и умјетности, као и на Сусретима библиографа у Инђији, чији је и један од иницијатора и утемељивач.

Био је члан многих одбора за обележавање значајнијих годишњица, међу којима су и 150-годишњица Матице српске и 500-годишњица штампарства на Цетињу, такође и члан многих жирија, а доста књига је и рецензирао, промовисао и приказао.

Лаза Чурчић био је и дугогодишњи испитивач из предмета Историја писма, књиге и библиотека на стручним испитима у Београду, а памти се по томе што је био врло захтеван, посебно када се ради о писменом раду. Теме Лазе Чурчића биле су увек оригиналне и изискивале су озбиљнија истраживања, при чему је он свесрдно помагао својим сугестијама и упућивањем на изворе, тако да су скоро сви радови под његовим менторством касније и објављени.

Као секретар Покрајинског одбора Друштва библиотекара Србије за Војводину покренуо је Библиотекарски годишњак Војводине, а потом у Библиотеци Матице српске и њен Годишњак.

У Матичиној Библиотеци уредио је зборнике уз изложбе Орфелиново Житије Петра Великог 1772–1972 (Нови Сад 1972), и Штампарија у Римнику и обнова штампања српких књига 1726 (Нови Сад 1976).

Редактор је зборника Српске штампане књиге 18. века, који је објављен као каталог изложбе 1972. године, а такође и каталога: Српске рукописне и штампане књиге у Славонији од 15. до 18. века, Београд–Пакрац 1990.

Приредио је за штампу фототипско издање Хронолошког прегледа ћирилицом штампаних књига 1491–1730 (Хронологическая роспись книг напечатанных кирилловскими буквами, Санкт Петербург 1861) Ивана Каратајева (Нови Сад 1973), затим Песме Захарија Орфелина (Нови Сад 1983), а коментарисао је и фототипско издање Искусног подрумара Захарија Орфелина (Београд 1986).

Аутор је и три књиге – Српске књиге и српски писци 18. века (Нови Сад 1988), Казивања о Библиотеци Матице српске (Нови Сад 1996) и Књига о Захарији Орфелину (Загреб 2002).


Казивања о Библиотеци Матице српске чине шести том у едицији Трагови Библиотеке Матице српске, чији је покретач и уредник Миро Вуксановић. У истој серији се 2006. појавила још једна књига Лазе Чурчића, Исходи и стазе српских књига 18. века, приређена о осамдесетогодишњици његовог рођења.

То је у ствари зборник тринаест прилога о српској књизи 18. века, њеним узорима и путевима, доминантној и непресушној теми у стваралаштву овог зналца енциклопедијске ширине и још увек изузетне истраживачке енергије и упорности, како сведоче и претходне две поменуте књиге Српске књиге и српски писци 18. века и Књига о Орфелину.

У изучавању српске писане речи, рукописне и штампане, Лазу Чурчића инспи-рисао је и узбуђивао сваки њен детаљ и све што је везано за њу – писмо, правопис, језик, украс, калиграф, илустратор, састављач, песник, преводилац, налогодавац, штампа, штампарија, штампар, бакрорезац, издање, варијанта, цена, сачувани запис, власник и читалац, трговина, кретање и судбина књиге, налажење и библиографско бележење. Као врсни и оригинални тумач старе српске књиге, Лаза Чурчић је открио многе њене тајне, а, препун идеја, стално је подстицао и друге да се њоме баве и истражују.

Добитник је „Митровданске повеље“ 1996, коју је установила Народна библио-тека „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије, за постигнуте резултате у промовисању библиотекарства, библиографије, културе, науке и образовања у Инђијској општини, а Заједница библиотека Србије и Народна библиотека Србије доделиле су му Награду „Милорад Панић Суреп“ за 2000. годину, највише стручно признање у нашем библиотекарству.

Жива стваралачка активност Лазара Чурчића не само да се наставила, већ се и проширила и после његовог пензионисања и пресељења у родитељску кућу у Тителу, на Тителском брегу, у Шајкашкој, како воли да истакне. Мисионарски делујући и овде, он поред осталог, покреће и уређује новине Тител данас и Тителски летопис са календаром. За то анимира и своје суграђане, доприносећи тако културно-историјском и просветном осветљавању и уздизању свог места, али и културе уопште.

Кућа и импозантна библиотека Лазе Чурчића у њој увек су отворени за све поклонике књиге, као и за све добронамерне, а ту се већ традиционално одр жа-вају и Видовдански сусрети Друштва за историју и теорију књиге и читања, захва-љујући љубазности и гостопримству домаћина, Марије и Лазе Чурчић.


Миро Вуксановић

ЛАЗА ЧУРЧИЋ ОКРЕНУТ 18. ВЕКУ И ОРФЕЛИНУ

Ако би требало у овој прилици, крушевачкој и лепој, да погодим шта би Лазa Чурчић хтео да чује о себи, ако би требало да одаберем његово омиљено столеће и најдражег му човека у том столећу, сигуран сам да је то осамнаести век и Захарија Орфелин. Зато ће централно место мојег казивања бити о односу Лазе Чурчића према Захарији Орфелину. Али, не може се о томе ни кратка реченица саставити а да се не помену стара и ретка књига, библиологија, Матица српска, ако се не опише, скоковито барем, нарав и радна живост Лазе Чурчића, ако вас не позовем да признате: док гледате, сада, Лазу Чурчића, и не помишљате да је пред вама човек који је прошао осамдесету годину живота. Овакав је, јер ради, мисли, пише, чита, обрађује башту, чува перад, вратио се у тителску родитељску кућу, шајкашки се подмладио. О таквом библиотекару је говор. Различитом. Зато му и одајемо почаст. Захвални што није мргодан и мучногуз као што већина јесте. При том, наравно, циљам оне којима је све тешко, који од длаке праве брвно, који претурају књиге као цепанице. Да овде станем. Одвише сам помињао дрва, а глагол знате.

Мислио сам, наравно, како ћу опет о Лази Чурчићу и решио да поступим овакво: казаћу вам два своја текста, помешана, поправљена, допуњена, подешена и тако редом, да бих погодио две жеље – Лазину и своју. С надом да и вама буде занимљиво. А почетак те занимљивости ваља тражити у истини која следи.

Не могу, нажалост, као што ред обавезује, из прве руке говорити о Лази Чурчићу као библиотекару. Док је он радио у Библиотеци Матице српске, нисам био у Новом Саду. Додуше, слушао сам доста интересантних анегдота о његовом раду, најчешће о теми коју на једном месту досетљиво назива „прекрасни неред у који могу доспети само књиге“. Таква казивања су најчешће са симпатијама и наклоношћу речена, а тек понекад уз пакост и прекор. Истичем, разуме се, оно што је најважније – у Библиотеци Матице српске, у њеној збирци старих и ретких књига, и данас су небројени трагови завршених и започетих послова Лазе Чурчића. А када смо покренули серије штампаних каталога тих збирки, његови савети и рецензије били су драгоцени. Тада сам се уверио у оно што


сам раније и наслућивао. Лаза Чурчић је једини српски библиотекар који је успео да буде библиографија старих српских књига који хода и једини српски библиотекар који каталог тих књига има у глави. Овде је реч „каталог“ у њеном најширем значењу. Готово је невероватно колико чињеница, ретко познатих, у нарочитој стваралачкој врућици, Лаза немилице саопштава, с лакоћом, уверљиво, импресивно, као доказ огромног знања о старим српским издањима, и не само српским. Велика је штета што га није систематизовао и објавио. Још није доцкан. То би било важно и за Библиотеку Матице српске у којој је, како каже, „научио више но игде“, и за нашу историју културе, за књигу у њој. Овако, Лаза је Чурчић мала покретна енциклопедија у којој одреднице нису уазбучене, у којој није довршен најлакши посао. Лаза Чурчић је свој радни век, досадашњи, несебично дао ранијим вековима, нарочито осамнаестом међу њима, али је успео да остане савремен и за сваки актуелни догађај запитан. То није једноставно. То могу упорни и даровити. Лаза Чурчић је човек кога не држи место. Стално је у покрету, у немиру, у тражењу, у промени расположења. Понекад пре подне уздиже оно што ће после подне, истог датума, жестоко напасти. Свакога проматра с обе стране, с лица и с наличја, и најчешће је пристрасан. Нико неће установити колико је послова и послића покренуо, а колико је својих замисли сасвим остварио. Он је човек почетка, човек идеје и указивања шта би ваљало учинити. Зато себе види на разним местима одједном, зато је присутан и онамо где његовог имена нема. Имао је рашта у књиге и у науку о њима. Лаза Чурчић има нарочиту нарав, нарочит темперамент, редак. Неко би поверовао да му мисли лоше, а није стигао ни да се наљути, већ му је дошла лепа реч. Важно је ово казати када се приказују његови радови. Понесеност је свуда. Зато у његовом укупном послу нема строге систематичности и низања уморних ситница, како се од библиотекара очекује. И зато нема у његовим студијама, огледима и белешкама строге одвојености. Стално се допуњују, улазе једни у друге, преливају, каткад се понављају. Лаза Чурчић, говоре они којима није драг као нама - а таквих увек има, што више неко ради и успева брже се њихов број повећава - такви кажу да је остао у фрагментима. Па шта? Тако је Исидора о Лази Костићу писала и није му ништа наудила. Или, кажу да се Чурчић трошио у усмености, да је просипао своје обимно знање, свуда сејао чињенице до којих је дошао дугим читањима и проверама, да је жртва властите нестрпљивости. Шта ако је и тако? Зар слично нису писали о Вељку Петровићу, говорили да га је усмено приповедање завело толико да није написао роман? А ко пажљиво прочита Петровићев Раванград и ту књигу прими по модерним тумачењима, видеће да примедба виси. Важније мора да се каже, као што је Славко Гордић тачно казао: после Иве Андрића највише антологијских приповедака у српској књижевности написао је управо Вељко Петровић. Зар је то мало? Лаза Чурчић, рећи ће покоји циник, деценијама трчкара око научних тема, а није стекао ниједно научно звање - магистарско или докторско, рецимо,


јер саветничко звање у библиотекарству, мисле, нема толики утицај и углед. Бранитељи одмах кажу да Младен Лесковац, такође, није стицао, данас готово редовне, титуле, а остао је непомичан у историји српске књижевности и био је професор универзитета и академик. Магистарски радови и дисертације никоме такво место не гарантују. Лаза Чурчић је најпознатији међу живим Србима који се баве старом и ретком књигом, који то чине библиотекарски, библиографски, библиолошки, а није, рећи ће они од мало пре, цинични, није урадио више од два-три зборника уз изложбе и није приредио више од две-три књиге. При том су три таква издања о Захарији Орфелину. Редактор је каталога пакрачке збирке српских књига, а није редактор сличних издања Библиотеке Матице српске. Не знају да је приредио каталог Димитрија Кириловића и не знају да две серије каталога у Библиотеци Матице српске излазе по правилима и на основама што их је установио Лаза Чурчић. Има га и где га нема, речено је већ. Лаза Чурчић има само четири књиге. Толико их је досад објавио. Две су о српским писцима и књигама 18. века. Трећа је окупила његова казивања о установи с којом је срастао, у коју је уграђивао 33 године, с крајем који је неприродан, о чему се не говори у свечаним приликама. Ко је превише радознао, нека погледа биографску белешку и податак о петогодишњем путовању на посао у Народну библиотеку, из Новог Сада у Београд, али мора пре тога знати да је Лаза Чурчић и тада био у својој Библиотеци, у оној о којој је објавио књигу Четврта књига Лазе Чурчића, обимна, лепо опремљена, свечано штампана ћирилицом у Загребу, захваљујући тамошњем Српском друштву „Просвјета“, с прецизним поговором професорице Мирјане Стефановић, „уз финансијску помоћ Уреда за националне мањине“ у Хрватској, о чему би требало опширно, таква књига, тако објављена, цела је с текстовима о Орфелину. Наслов је једноставан: Књига о Захарији Орфелину. Последња страница носи број 439. На тој страници се завршава садржај који има 32 прилога, укључив прослов приређивача Боривоја Чалића, регистре Марије Чурчић, напомене писца и већ поменути шармантни поговор. То је књига пуна пажње и пуна лепоте, књига љубави према Захарији Орфелину, који је с Доситејем и Јованом Рајићем трајно обележио српски осамнаести век. И још мало бројева. Први текст о Орфелину Чурчић је објавио 1961. године. Чурчић, дакле, изучава Орфелина четрдесет и неколико година. То се мора знати пре сваког разговора о њиховом односу и књизи која је окупила Чурчићеве прилоге о Захарији Орфелину, који је имао занимања колико и година живота, шездесетак, а о свакоме би ваљало понаособ. „О његовом делу, међутим, нема ниједне докторске дисертације“, пише Чурчић. Да је хтео, да је био за такав посао, то би припадало баш њему. Овако остаје да кажемо: нико није толико година изучавао Захарију Орфелина, његов живот и његово укупно дело, књижевно и свако, нико није објавио толико књига и других прилога о Орфелину, нико није на толико места почео да копа у непрегледном мајдану Орфелиновог века, нико то није радио с толико опреза и опомињања,


нико као Лаза Чурчић. Чуло се колико је година дао том послу. Уредио је зборник о Орфелиновом Житију Петра Великог. Приредио је за штампу Орфелинове Песме. Коментарима је пропратио фототипско издање Орфелиновог Искусног подрумара. А у Књизи о Орфелину окупљена су двадесет и четири Чурчићева текста, различита, а иста у једном: у начину казивања. На крају Књиге о Орфелину, после свега што је поменуто, Лаза Чурчић је написао: „Много је непознаница о Орфелину. Да их толико буде трудио се и сам. Али су томе додавали и други. Неспретна белешка Јована Рајића да је умро пребедно постала је опште место када се писало о њему. Извесно је да о његовом раду и о његовом делу нису нађени многи одговори.“ Тако о готово пола века свог посла може рећи само озбиљан истраживач и човек који зна да ништа није изучено до краја. Таква признања не умањују потписника. Она га увеличавају. Лаза Чурчић је себе увеличао и радовима о Захарији Орфелину и освртима на те радове. О томе ће стручњаци. Већ јесу. Одали су му заслужена признања. Додавање не може бити сувишно и неправедно. Напротив. А овде, у овој пригодној речи, у причи која се више бавила писцем но његовом књигом, више о Лази Чурчићу но о Књизи о Захарији Орфелину, треба оправдати такав приступ и вратити дуг који се помаља из саслушаних реченица, нарочито из оне која помиње начин казивања, чиграсту природу, исто такве навике Лазе Чурчића, који, када пише о години Орфелиновог рођења, у набрајању шта се све значајно и занимљиво Србима у тој години десило (а тога доиста има, сијасет података зове да читалац онамо завири), у мноштво, у сред трагалачког рада, лирског, приповедачког, есејског и научног истовремено, уноси и запис хоповског калуђера, у пет редака:

„Мало јасти,мало пити,мало спати,хоће добро бити.1726.“

Није случајно загледан Лаза Чурчић у годину 1726. (када су рођени Орфелин, Рајић и Симеон Пишчевић, када је обновљено штампање српских књига и када је почео раст свих српских школа из славенске школе браће Максима и Петра Суворова у Сремским Карловцима), као што Лаза Чурчић није случајно, у другим својим радовима, загледан у годину 1826. (када је у Пешти основана Матица српска и њена Библиотека, када је рођен Светозар Милетић, када је било оно што само Лазе Чурчића радозналост може скупити), није случајно загледан у те две године, јер је откако зна за себе загледан у годину 1926. када је дошао међу нас, када је рођен у Тителу, у месту где је с брега видео како се окупљају текстови у његовим књигама као целовити одговори свим завидљивим гласовима.


Књиге Лазе Чурчића дају одговор и на питање које се кроз овај осврт посредно јавља. Наиме, без обзира што те књиге носе чињенице, голе податке, године, имена места и појава, све што има истраживачко сабирање, оне нису заморне, нису лење, нису досадне. Нису зато што Лаза Чурчић увек прича причу, приповеда, говори живе речи, литерарно облачи сваку тему и сваку личност о којој пише. У томе се крије магнетичност текстова и у томе се препознаје стална жеља да буде писац. У томе је тајна Лазе Чурчића и његове нестрпљивости. Он не може да пише ако није занесен. Није хладноков. Ко хоће у његову књигу, у читање, требало би да понесе такво сазнање. Биће му лепше. Такав ће много више од честих набрајања видети и такав ће поређења разна препознати и рећи: као што је Захарија Орфелин Житије Петра Великог несвесно написао као први српски историјски роман, тако је Лаза Чурчић Књигу о Захарији Орфелину подсвесно саставио као прочишћену грађу за фрагментарни роман о једном изузетном и вишеструко заслужном човеку. И дозволите да своју здравицу завршим једном напоменом која истиче посебност Лазе Чурчића. Он је са својом супругом Маријом Чурчић, која је свој пуни радни век провела у Библиотеци Матице српске као цењени стручњак, неправедно у Лазиној сенци, он је, дакле с њом, са својом Маријом заједно од студентских дана. И свих педесет и неколико година једно другом говоре – Ви. Како првог дана, тако и данас. Лаза и Марија имају троје деце. У Матици је смишљено овакво питање: Колико би деце имали Марија и Лаза да су прешли на ти?

(Портрет Лазе Чурчића, Крушевац, 5. VI 2007)


КОЛЕКЦИЈЕ У БИБЛИОТЕКАМА: Формирање, заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење

Издавачи

Заједница матичних библиотека СрбијеБеоград, Скерлићева 1

Тел. ++381 11 2541 242

За издавачаСретен Угричић

Народна библиотека КрушевацКрушевац, Трг косовских јунака 1

Тел. ++381 37 443 168

За издавачаСоња Вељковић

Главни и одговорни уредник Сретен Угричић

Технички уредникРагеб Кокаш

Лектура и коректураЈасна Димитријевић

Дизајн корицеОливера Батајић

ШтампаСтандард II

Тираж

500

319

025.2/.8 (497.11)(082)

ДАНИ матичних библиотека Србије 2007Библионет (2007 ; Крушевац) Колекције у библиотекама : формирање,заштита, богаћење, одржавање, ревизија икоришћење / Дани матичних библиотека Србије2007 Библионет. – Београд : Заједницаматичних библиотека Србије ; Крушевац : Народна библиотека Србије, 2008 (Београд : Стандард2). – 317 стр. ; 25 cm

Тираж 500. – Библиографија уз већину радова.- Summaries.

ISBN 978-86-7035-180-6

a) Библиотечки фондови – Србијa – Зборнициb) Библиотечко пословaње – СрбијaЗборнициCOBISS.SR-ID 147554828

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

320

zbornik srpski

Documents

vagy szmvetsnek mestersge

anleitung zur mathematik

dvadeset prvom veku

rijetkim jugoslavenskim knjigama

obveznem izvodu publikacij

concert record gramophone

babbage szmol mozgonya

upravljanje izvorima informacija