zbornik u čast profesorki veri vasić

1

ZBORNIK U AST

Veri Vasi

LEKSIKA GRAMATIKA DISKURS

urednici:

Milivoj AlanoviJasmina DraiGordana tasniGordana trbac

Novi Sad2013

2

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Recenzenti:Darinka Gortan PremkSvenka SaviMirjana Joci

Za izdavaa:Ivana ivanevi Sekeru, dekan

ISBN 978-86-6065-193-0

5

SADRAJ

Re urednika ........................................................................................................ 9

Nataa J. Beli Bibliografija radova prof. dr Vere Vasi ............................................................. 11

LEKSIKOGRAFSKO-LEKSIKOLOKA ISTRAIVANJA ........................... 29

. - ................................................................................. 31

Tvrtko T. Pri Novi renik novijih anglicizama: zato, ta i kako ............................................. 41

. ........................ 59

. ......................... 75

. o- .................................................................................................. 93

. .....................................111

. ...................................................... 129

6

MORFOLOKO-DERIVACIONA I PROZODIJSKA ISTRAIVANJA ....... 141

Ana M. Mari Rozdiel v gramatickom rode substantv v slovenine a srbine ...................... 143

. ............ 157

Ranko D. Bugarski Jedan agresivni srpski sufiks: -ijda ................................................................ 169

Duanka S. Vujovi Fest od vaara do konferencije (o nazivima tipa Tamburica fest) .......................179

. ............. 189

Lidija S. Ori Anglicizmi u univerzitetskim udbenicima ekonomije ................................... 205

. -(), - (- ) .................................................. 217

. - 18. 19. ................................................................................ 235

Dejan M. Sredojevi Prozodijska istaknutost poente u mikro i makro strukturi vica ........................ 251

MORFOSINTAKSIKA I METODIKA ISTRAIVANJA ......................... 277

. : ......... 279

. A .... 289

7

. ....................................... 301

. ..................................................................................... 315

. ................................................................................. 327

. ................................................................. 343

E. , M. ............................................... 353

. : ........................................................................................................... 369

. - : ......................................................................... 389

. : .......................................... 405

Mirjana M. Joci Komunikacija putem radija i televizije kontekstualni okvir ......................... 419

. ............................................................................................................ 437

Biljana M. Mii Ili Pisane izjave o misiji/ciljevima visokokolskih ustanova kao specifian vid akademskog diskursa ................................................................................. 455

8

Strahinja R. Stepanov Politiki govor u ogledalu pragmatikih i kognitivnih teorija ......................... 473

. .............................. 495

Duanka Zveki-Duanovi Iz diskursa imenovanja: nazivi kozmetikih proizvoda u srpskom i maarskom jeziku .......................................................................................... 503

9

RE UREDNIKA

Odsek za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu priredio je zbornik Leksika gramatika diskurs u ast prof. dr Veri Vasi po-vodom ezdeset pet godina ivota i uspene univerzitetske karijere.

Ovako koncipiran tematski okvir Zbornika najbolje odraava kljune obla-sti interesovanja profesorke Vere Vasi, koje je svojim pregalakim radom afir-misala i u kojima je dala znaajan doprinos. Raznovrsnim naunoistraivakim radom proirila je i produbila granice saznanja u domenu leksikologije, leksiko-grafije, derivacije, sintakse i analize diskursa. Nesvakidanji dar u kreativnom i inovativnom pristupu u selekciji i opisu jezikih fenomena posebno se ogleda u koncipiranju i konkretnoj realizaciji, po temama, sadraju i znaaju za nau lingvistiku kljunih leksikografskih dela i monografskih studija. Ali ne samo u njima, ve i u istraivanjima orijentisanim na prouavanje sintakse sloene re-enice, te niza diskursnih fenomena, poev od usvajanja i razvoja govora pa sve do reklamnog i politikog diskursa. S namerom da lingvistiki problemi budu u sistematizovanoj formi dostupniji studentima i nau primenu u nastavi inicirala je pokretanje edicije Lingvistike sveske Odseka za srpski jezik i lingvistiku. U okviru nje su kao trea i peta sveska objavljeni semantiko-derivacioni renici u kojima je i ona bila jedna od redaktorki. Ovoj ediciji pripadaju i dve sveske monografskog opisa govora Novog Sada, nastale u okviru istoimenog projekta kojim je profesorka rukovodila, a koji je realizovan u okviru naunog programa Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj. Izuzetne organizacione sposobnosti pokazala je u ureivanju, samostalnom ili u saradnji, zbornika u ast Melaniji Mike, Svenki Savi, Ranku Bugarskom, te u kreiraranju i realizaciji studijskog programa Odseka za medijske studije, iji je bila i prva koordinatorka.

U odnosima prema mlaim saradnicima, na profesionalnom i privatnom planu, ispoljila je nesebinost, briljivost i portvovanost, ukazujui pri tome uvek na nove ciljeve i zadatke koji ih oekuju u buduem istraivakom radu. Upravo nekima od njih, nekada buduim istraivaima a sada u ulozi urednika Zbornika, pripalo je zadovoljstvo da svojoj profesorki, mentorki, potom i prija-telju u ast prirede ovu knjigu. Kako nita u ivotu nije sluajno, ve se deava po nekom redu i sa nekom svrhom i ciljem, relativno mlai sastav urednitva svedoi, makar i simbolino, da se sa smenom generacija u naoj lingvistici, ili barem u njenoj Novosadskoj koli, ne prekidaju, nego jo intenzivnije nastavljaju ve zapoeta ili pokreu nova istraivanja na razliitim poljima, za ta nemala

10

zasluga pripada i naoj profesorki Veri koja je, u meri u kojoj je to od nje zavisilo, pomogla sigurniju budunost nae struke.

Ipak, posebno nam je zadovoljstvo to moemo da istaknemo da se oko ovog prijatnog posla nisu okupili samo nastavnici i saradnici sa naeg odseka i Fi-lozofskog fakulteta u Novom Sadu ve i kolege i prijatelji sa drugih univerziteta i instituta u Srbiji, ime su i profesorki Veri Vasi i nama ukazali ast i naklonost, a svojim korisnim i za nas dragocenim radom podrali napore urednitva da se Zbornik na vreme zakljui.

Na samom kraju ne smemo da zaboravimo ni korisnike i itaoce ove knji-ge, pre svih nae studente, kojima e radovi u njoj, iskreno se nadamo, biti korisni orijentiri i zanimljive stanice na njihovim buduim lingvistikim proputovanji-ma, te koji e i sami doprineti daljoj afirmaciji prozodijskih, leksikoloko-lek-sikografskih, morfoloko-derivacionih, morfosintaksikih, lingvokulturolokih, diskursnih i metodkih istraivanja, kako su to umeno uradili i autori priloga u ovom zborniku.

Urednici

11

Nataa J. BELIFilozofski fakultetSeminarska biblioteka Odseka za srpski jezik i lingvistiku

BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI1

I POSEBNA IZDANJA

1983.

Govor sa sestrom i bratom. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za junoslo-venske jezike, 1983. 203 str. ; 20 cm. (Serija Usvajanje jezika).

Sadraj: Uvod (7); Ponavljanje (14); Ispravljanje (29); Objanjavanje (35); Pitanja (45); Imperativ (56); Iskaz: srednja duina i sintaksika organizacija (72); Leksi-ka (95); Oslovljavanje i samooslovljavanje (110); Pripadanje: moje, tvoje i nae (132); Socio-komunikacijski stereotipi (137); Refonologizacija u govoru starije dece (171); Zakljune napomene (179); Summary (184); Literatura (198).

1995.

Novinski reklamni oglas : studija iz kontekstualne lingvistike / Vera Vasi. Ve-ternik: LDI, 1995. 326 str., [4] presavijena lista : ilustr. ; 24 cm.

Sadraj: 1. Uvod (9); 1.1 Teorijsko-metodoloki pristup (9); 1.2 Kriteriji za izbor korpusa (12); 2. Tipologija oglasa (15); 2.1 Pojam i definisanje oglasa (15); 2.2 Tipoloke karakteristike (21); 2.2.1 Komunikacijski aspekt (21); 2.2.2 Pragmatiki aspekt (24); 2.2.3 Semiotiki aspekt (26); 2.2.4 Lingvistiki aspekt (29); 3. Klasi-fikacija i hronoloki prikaz reklamnih oglasa (33); 3.1 Klasifikacija reklamnih oglasa (33); 3.2 Hronoloki prikaz reklamnih oglasa u novinama na srpskohrvat-skom jeziku (35); 3.2.1 Knjievni oglasi (35); 3.2.2 Reklamni komercijalni oglasi (42); Oglasi za farmaceutske i kozmetike proizvode (43); Oglasi za hranu, pie i cigarete (45); Oglasi za odevne predmete (46); Oglasi za tehniku robu (46); 3.2.3 Reklamni usluni oglasi (47); Zanatlijski reklamni oglasi (48); Ugostiteljski i turistiki oglasi (48); Oglasi za medicinske usluge (49); Advokatski oglasi (50); Oglasi novanih zavoda (50); 4. Diskurs novinskih reklamnih oglasa (53); 4.1 Tri primera metodoloki okvir analize (53); 4.2 Oglas kao govorni in (61); 4.2.1 Govorni in preporuke (61); Struktura govornog ina preporuke (61); Tipovi go-vornog ina preporuke (61); Sintaksika struktura govornog ina preporuke (62); 4.2.1.1 Prost govorni in direktne preporuke (64); 4.2.2 Govorni in saveta (70); 4.2.3 Prost govorni in indirektne preporuke (71); 4.2.3.1 Govorni in obaveta-

1 [email protected]

12

Nataa J. Beli: BIBLIOGRAFIJA RADOVA PROF. DR VERE VASI

vanja (73); 4.2.3.2 Govorni in tvrenja (76); 4.2.3.3 Govorni in obeanja (78); 4.2.4 Globalni govorni in preporuke (80); Diskurs novinskih reklamnih oglasa zakljuna metodoloka napomena (86); 4.3 Tekst oglasa (87); 4.3.1 Parametri tekstualnosti (87); 4.3.2 Tipovi kohezivnih odnosa (88); 4.3.3 Organizacija tek-sta (94); 4.3.4 Tekstovne forme (97); 4.3.4.1 Principi klasifikacije (97); 4.3.4.1 anrovska podela (99); Etiketna tekstovna forma (100); Kataloka tekstovna for-ma (101); Telegrafska tekstovna forma (101); Izvetajna tekstovna forma (102); Epistolarna tekstovna forma (103); Recepturna tekstovna forma (105); Tekstovna forma pesme (106); Narativna tekstovna forma (107); Tekstovna forma lanka (112); Reklamna tekstovna forma (114); Slogan (117); 4.3.5 Diskurs tekst: zavrna napomena (118); 4.4. Reklamne strategije i tehnike (118); 4.4.1 Reklamne strategije kao diskursne strategije (118); 4.4.1.1 Skriveni ubeivai (119); Apel na patriotska oseanja (120); Apel na enu (123); Apel na korist (127); 4.4.2 Rekla-mne tehnike (128); 4.4.3 Razumevanje diskursa i njegovog socijalnog konteksta i obratno na primeru reklamnih strategija i tehnika zavrna primedba (131); 5. Jezik u novinskim reklamnim oglasima (133); 5.1 Metodoloko-teorijska pita-nja (133); 5.2 Semantika i sintaksika organizacija teksta oglasa (134); 5.2.1 Sin-taksika koordinacija i subordinacija (135); Prosta neintegrisana reenica (135); Koordinirane klauze (138); Kopulativne klauze (138); Adverzativne klauze (140); Subordinirane klauze (140); Kauzalna klauza (141); Kondicionalna klauza (143); Relativna klauza (145); 5.2.2 Kondenzacija reenice (150); Deverbativna imenica u funkciji kondenzatora (151); Participi u funkciji kondenzatora (158); Gerundi u funkciji kondenzatora (165); Infinitiv u funkciji kondenzatora (170); 5.3 Fokus i red rei (172); 5.3.1 Fokus / red rei i tekstovne forme (174); 5.3.2 Dijahroni aspekt reda rei u reklamnim oglasima (178); 5.4 Leksika, sintagmatika i topika u oglasima (182); 5.4.1 Leksika i pragmatika funkcija oglasa (183); 5.4.1.1 Leksi-ka oglasa u sociolingvistikom makrokontekstu (188); 5.4.1.2 Oglas kao leksiko-grafski izvor (190); 5.4.2 Sintagmatika u oglasima (192); 5.4.3 Topika u oglasima (193); 5.4.4 O jeziku na osnovu jezika u oglasima zakljuna napomena (196); 6. Istorijski prikaz reklamnog oglasnog diskursa (199); Summary (207); Litera-tura (211); Registar imena (217); Predmetni registar (219); Izvori 1 (223); Prilog 1 (229); Izvori 2 (273); Prilog 2 (275).

II RENICI

1988.

kolski renik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knj. 1, A - Lj. [1. izd.]. Novi Sad : Zavod za izdavanje udbenika : Institut za juno-slovenske jezike Filozofskog fakulteta, 1988. XII, 900 str. : ilustr. ; 25 cm (u koautorstvu sa M. Joci).

13


Sadraj: 1. Predgovor (V); 2. Izvori (IX); Renici i prirunici (XIII); 3. Skraenice i sim-boli (XIV); 4. Renik (XV); 5. Ilustrovani registri (847); Socijalistika Federativna Re-publika Jugoslavija (849); oveje telo / ovjeje tijelo (851); Rodbinski odnosi (858); Naselja (860); Stanovanje (870); Zanimanja (875); kolski pribor (887); Igrake (888); Prevozna sredstva / Prijevozna sredstva (891); Glazbala i muziki instrumenti / Muziki instrumenti (894); Sportovi i sportai / Sportovi i sportisti (896).

1989.

kolski renik standardnog srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog jezika. Knj. 2, M Po. [1. izd.]. Novi Sad : Zavod za izdavanje udbenika : Institut za juno-slovenske jezike Filozofskog fakulteta 1989. 856 str. : ilustr. ; 25 cm (u koau-torstvu sa M. Joci).

Sadraj: 1. Renik (7); 2. Ilustrovani registri (799); Povrina Zemlje (reljef) (801); Strane sveta / Strane svijeta (805); Klima (806); Godinja doba (807); Meseci u godini / Mjeseci u godini (808); Dani u sedmici / Dani u tjednu (808); Delovi dana i noi / Dijelovi dana i noi (809); Biljke (810); ivotinje (830).

2001.

Renik novijih anglicizama : du yu speak anglosrpski?. Novi Sad : Zmaj, 2001. 275 str. ; 21 cm. (Zmajevi renici) (u koautorstvu sa T. Priem, G. Nejgeba-uer).

Sadraj: Re unapred (7); Vodi kroz renik (10); Konsultovani renici i drugi prirunici (17); tampani izvori (19); Renik (23).

2003.

- . . 1: . : , , 2003. 373 . : ; 23 cm. ( ; 3) ( . - . ).

: (87); (126); (130); (169); (182); (188); (261); (315); (326); (350); (356); (359); (360); (367); (367); (369); (370); , , (370); (371); (372); a (372); (372); (373).

2006.

- . . 2, , , , . : , , 2006. 774

14


. : ; 23 cm. ( ; 5) ( . - . ).

: (56); (60); / (105); (111); (303); (406); (441); (468); (482); (587); (592); (617); (758).

2011.

Renik novijih anglicizama : du yu speak anglosrpski?. 2. izd. Novi Sad : Zmaj, 2011. 275 str. ; 21 cm. (Zmajevi renici) (u koautorstvu sa T. Priem, G. Nejgebauer).

Sadraj: Re unapred (7); Vodi kroz renik (10); Konsultovani renici i drugi prirunici (17); tampani izvori (19); Renik (23).

III PRIREIVAKI RAD

1990.

Jezika politika i planiranje jezika u Jugoslaviji. Novi Sad : Filozofski fakultet, Institut za junoslovenske jezike, 1990. 141 str. ; 24 cm.

2004.

. : , , 2004. 191 . : . ; 23 cm. ( ; 4) ( . . ).

Pusti Ventil Radija 021. Novi Sad : : enske studije i istraivanja Mileva Mari-Ajntajn, 2004. 144 str. ; 25 cm.

2009.

Viejezini svet Melanije Mike. Novi Sad : Filozofski fakultet : Drutvo za pri-menjenu lingvistiku Srbije, 2009. 206 str. : slika M. Mike ; 23 cm. (Zbornik u ast / Filozofski fakultet, Novi Sad) (kourednitvo sa P. Vlahovi i R. Bugar-skim).Zbornik je posveen prof. dr Melaniji Mike.

2010.

Diskurs i diskursi. Novi Sad : Filozofski fakultet : enske studije i istraivanja, 2010. 415 str. ; 23 cm. (Zbornik u ast / Filozofski fakultet, Novi Sad).Zbornik je posveen prof. emeritus Svenki Savi.

15


2011.

. . 2, , . : , , 2011. 719 . : . ; 23 cm. ( ; 9) ( . ).Jezik u upotrebi = Language in use. Beograd : Drutvo za primenjenu lingvisti-ku Srbije : Filoloki fakultet ; Novi Sad : Filozofski fakultet, 2011. 382 str. ; 30 cm. (Primenjena lingvistika = Applied linguistics in honour)Zbornik posveen prof. dr Ranku Bugarskom.

IV STUDIJE I LANCI

1974.

V. A. Zaporoec, M. I. Lisina, Razvoj komunikacije u predkolskom dobu (Mo-skva, 1974) // Predkolsko dete (Zagreb, Beograd). ISSN 0350-1957. Br. 4 (1974), str. 437-441.Prikaz.

1975.

Kultura, asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Beograd br. 25, godina 1974 // Polja (Novi Sad). ISSN 0032-3578. God. 21, br. 194 (april 1975), str. 20-21.Prikaz.

1976.

Verbalna interakcija starijeg i mlaeg deteta u mikrosredini // Je-zik u drutvenoj sredini: zbornik radova sa konferencije Jezik i dru-tvo / uredili Ranko Bugarski, Vladimir Ivir, Melanija Mike. Novi Sad : Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, 1976. Str. 121-130. Prikaz.

1977.

Modeli u sintaksi dejeg govora (ed. M. Joci, S. Savi, 1974); S. Savi, Razvoj-na psiholingvistika, 1976 // International Review of Slavic Linguistics (Edmon-ton). ISSN 0703-5330. Vol. 2, No 2/3 (1977), str. 457-465.Prikaz.

16


1979.

A gyermeknyelvrl (A krds krlhatrolsa) // Klnlenyomat A Hungarolgiai Intzet Tudomnyos Kzlemnyei (Novi Sad). Sz. 39-40 (1979), p. 7-14.

Lingvistika analiza emisija TV Novi Sad namenjenih deci // Izvetaji i studije TV Novi Sad. Recenzenti o emisijama TV Novi Sad na srpskohrvatskom i maar-skom jeziku namenjenim deci: zbornik recenzija (1979), str. 40-68.

Stowna interakcija wiedzu starozym, mlodzym dzieskim w rodzine // Psycho-logia wychowawcza (Warszawa). ISSN 0033-2860. T. 20, nr. 2 (1979), str. 116-127.

Tipovi oslovljavanja odrasle osobe u govoru dece predkolskog uzrasta // Godi-njak Saveza drutava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije (Beograd). ISSN 0350-8757. Br. 3 (1979), str. [175]-180.

1980.

Kako se obraamo i kako govorimo deci: lingvostilistika analiza 4 (emisije iz serije Razliak) // RTV: teorija i praksa (Beograd). ISSN 0351-6008. Br. 21 (1980), str. 96-109.

Linguistische Aspekte der Sprachadaptation in der Kindersprache // Folia Lingu-istica (Berlin). ISSN 0165-4004. Vol. 14, 3/4 (1980), p. 427-431.

Lingvostilistika obeleja naslova // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad). ISSN 0555-1137. 16 (1980), str. [1]-16 (u koautorstvu sa . uji, D. Ivkovi, P. Stepanov, V. kori, S. tolba)

Usvajanje priloga za mesto na ranom uzrastu // Godinjak Saveza drutava za primijenjenu lingvistiku Jugoslavije (Zagreb). ISSN 0350-8757. Br. 4/5 (1980/1981), str. 187-190.

1981.

O usvajanju priloga na ranom uzrastu // Prilozi prouavanju jezika (Novi Sad). ISSN 0555-1137. 17 (1981). Str. 39-101.

17


Osobine jezikog komuniciranja dete-dete u predkolskoj ustanovi // / . : , 1981. . 86-94.

Jedan pokuaj sociolingvistike i psiholingvistike analize teksta (na prime-rima ifara malih oglasa enidbeno-udadbenog tipa) // / . : , 1981. . [63-73].

1982.

Konferencija: Jeziki kontakti u jugoslovenskoj zajednici (Ohrid, 21-23. maj 1982) // Zbornik radova Instituta za strane jezike i knjievnosti (Novi Sad). ISSN 0351-9074. Sv. 4 (1982), str. [447]-448.

O razumljivosti udbenika matematike // Bilten Pokrajinskog zavoda za izdava-nje udbenika (Novi Sad). ISSN 0350-7718. Knj. 49/50 (1982), str. 25-36.

1984.

// - : / . : : - , 1984. . 187-191 (koautorstvo sa K. Centerham)

1985.

Kako se obraamo i kako govorimo deci // Televizija viena oima istraivaa: 1975-1985 : zbornik istraivanja o programu Televizije Novi Sad / [priredio or-ije Popovi]. Novi Sad : Radio-televizija, 1985. Str. 274-282.

// Zbornik radova XXXII kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije. 1. Novi Sad : Udruenje folklorista SAP Vojvodine, 1985. Str. 573-576.

18


1986.

O upotrebi leksike u standardnom jeziku i tekstu // Knjievni jezik (Sarajevo). ISSN 0350-3496. Knj. 15, br. 1 (1986), str. 55-64. , ( ) // ( ). ISSN 0352-5724. 29, 2 (1986), . 198-202..

Srpskohrvatski kao strani jezik: problem varijantnog raslojavajanja // Nastava srpskohrvatskog jezika kao stranog: zbornik radova sa savetovanja Nastava srpskohrvatskog jezika kao stranog / [odgovorni urednik Petar Vukovi]. Beograd : Institut za strane jezike, 1986. Str. 13-17.

1987.

Kontrastive grammatik Deutsch-Serbokroatisch, urednici Ulrich Engel i Pavi-ca Mrazovi, A, Jezike studije. Radovi Instituta za strane jezike i knjievnosti, Sv. 7 (Institut fr deutsche Sprache Mannheim Philosophische Fakultt der Universitt Novi Sad) Novi Sad // ( ). ISSN 0352-5724. 30, 2 (1987), . 131-144.

// (). ISSN 0350-5480. . 7 (1987), . 145-158.

1988.

Od jezikoslovne normativnosti ka normi // Polja (Novi Sad). ISSN 0032-3578. God. 34, br. 353/354 (jul-avg. 1988), str. 250. Nadreeni stv. nasl.: Jezika norma.Prikaz.

1989.

O jugoslovenskom projektu o jezikoj politici // Nae teme (Zagreb). ISSN 0547-3144. God. 33, br. 4 (1989), str. 707-710.Povodom knjige Jezina politika Dubravka kiljana

O upotrebi varijanata standardnog srpskohrvatskog jezika // SOL (Zagreb). ISSN 0352-8715. Br. 7 (1989), str. 93-96.

19


Komparativna analiza itulja // Jazikot i kulturata: zbornik na trudovi od Kon-ferencijata odrana vo Ohrid od 27 do 29 maj 1988 / ureduvaki odbor Ljupo Stefanovski, Mirka Mii, Marija Madar. Skopje : Sojuz na drutvata za pri-meneta lingvistika na Makedonija, 1987. Str. 160-166.

1992.

Autoregulacija u upotrebi dijalekta // Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Sv. 6 (1992), str. 56-62.

: ( , , 1990) // ( ). ISSN 0352-5724. 35, 1, . 257-259..

Selektivna bibliografija o vremenu i aspektu u modernom srpskohrvatskom je-ziku (1900-1992) // EUROTAP Working Papers, Series VI/4, (1993), str. 1-43 (koautorstvo sa S. Savi, Lj. Spasi, T. Vojnovi)

1993.

Svenka Savi, Diskurs analiza (Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, 1993) // Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Novi Sad). ISSN 0352-5724. 36, 2 (1993), str. 242-244.Prikaz.

1994.

Focus and word order in early childhood : pragmatics versus linguistics // Inter-national journal of psycholinguistics (The Hague). Vol. 10, no. 3 (1994), str. [255]-272 (u koautorstvu sa M. Mike).

// ( ). ISSN 0352-5724. 37 (1994), . [109]-118.

Upotrebna vrednost simbola boje i broja // Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Sv. 8, (1994), str. 148-152.

20


1995.

// ( ). ISSN 0352-5007. 48/49 (1995), . 298-301..

Folklorna graa u jednojezinim renicima (na primeru Renika srpskohrvatskog knjievnog jezika, I, II Matica srpska Matica hrvatska, III-VI Matica srpska) // Folklor u Vojvodini (Novi Sad). ISSN 0353-4111. Sv. 9 (1995), str. 159-166.

1996.

: // (). ISSN 0351-9066. 25, 2 (1996), . 265-272 ( . )

Lingvistiki aspekti subordinacije agensa proagentivnog tipa u Vukovom pre-vodu Novog zaveta // ( ). ISSN 0543-1220. . 44, . 1/3 (1996), . 93-104.

// (). ISSN 0354-9259. . 1, . 1/2 (1996), . 32-38.

(. I-II , III-VI // : , / ; . : ; : , 1996. . [89]-95.

- / -, I, -, ( . : , : , 1995) // ( ). ISSN 0352-5724. 39, 2 (1996), . 245-249..

21


1997.

. // ( ). ISSN 0352-5724. 40, 2 (1997), . 35-[40].

Josip Buljovi, Filoloki ogledi (NIP Subotike novine, Subotica 1996) // Ruko-vet (1997). God. 43, br. 1/3 (1997), str. 56-57.Prikaz.

( - , I) // ( ). ISSN 0488-7557. 35, . 1/2 (1997), . 44-51.

Textual Forms in the Discourse of Advertising // Proceeding of the 16th Interna-tional Congress of Linguists / editor Bernard Caron. Oxford : Pergamon Press, 1997. Paper No. 0378 (CD)..

1998.

// (). ISSN 0350-185X. 54 (1998), . [79]-86.

1999.

Jednojezini renici kao gramatiki korpus dvojezinih // : , , / . : ; : : , 1999. . [281]-288 ( . ).

2000.

Argument autoriteta u Stevanovievoj Gramatici // ( ). ISSN 0352-5724. 43 (2000), . [91]-97.

Diskurs novinskih reklamnih oglasa, Tri primera; metodololoki okvir analize (preuzeto iz knjige Novinski reklamni oglas) // : / . : [. .], 2000. . 296-311.

22


Kondicionalne klauze sa nekonsekutivnom apodozom // (). ISSN 0350-185X. 56, 1/2 (2000), . 177-185.

. , . -, . , . , 1 ; . -, . , . -, 2 (, , 2000) // (). ISSN 1450-9083. . 2, . 5 (2001)..

2001.

Slobodan Pavlovi, Determinativni padei u govoru severozapadne Boke (Insti-tut za srpski jezik SANU, Biblioteka Junoslovenskog filologa, Nova serija, knj. 16, Beograd 2000) // ( ). ISSN 0352-5724. 44, 1/2 (2001), . 280-282.

2002.

- : ( ) // / . : : ; : , 2002. . [125]-131.

2003.

// (). ISSN 0351-9066. 31, 1, (2003), . [29]-34.

2004.

Frekvencijski renik // Pusti Ventil Radija 021 / priredila Vera Vasi. Novi Sad : : enske studije i istraivanja Mileva Mari Ajn-tajn, 2004. Str. 50-83.

// (). ISSN 0351-9066. 33, 1 (2004), . [47]-54.

Predgovor // Pusti Ventil Radija 021 / priredila Vera Vasi. Novi Sad :

23


: enske studije i istraivanja Mileva Mari Ajntajn, 2004. Str. 5.

2007.

Az jvidki Egyetem jsgri szak elkpzelse // Audiovizulis jsgr-ok-tats a Szegedi s az jvidki egyetemen / szerkesztette Ivask Lvia s Mtyus Imre. Szeged : Szegedi Tudomnyegyetem, Kommunikci- s Mdiatu-domnyi Tanszk, 2007. Str. 24-27 (u koautorstvu sa Lj. Suboti)

// (). ISSN 0351-9066. 36, 1 (2007), . [27]-36.

: 5 wh + h // : - / -, , . : , , 2007. . [149]-167 ( . ).

- // ( ). ISSN 0352-5724. 50 (2007), . 105-110.

Koncepcija studijskog programa na studijskoj grupi urnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu // Audiovizuelna obuka novinara na Univerzitetu u Se-gedinu i Novom Sadu / urednici Lvia Ivask i Imre Mtyus. Szeged : Univer-zitet u Segedinu, Katedra za komunikaciju i medijske studije, 2007. Str. 24-28 (u koautorstvu sa Lj. Suboti)

Percepcija govora Novog Sada i stavovi prema njemu // (, ). ISSN 1451-7124. . 8 (2007), . 8-21 ( . .)

Pragmatika i gramatika komponenta u konstituisanju i interpretaciji reenice // ( ). ISSN 0352-5007. . 71/72 (2007), . 273-282.

24


2008.

: // / , . : , , 2008. . [193]-200.Serbian Language Treshold Level: Concept and Design // Bosnish Kroatisch Serbisch als Fremdsprachen an den Universitten der Welt / herausgegeben von Biljana Golubovi. Mnchen: Verlag Otto Sagner, 2008. Str. 195-203 (u ko-autorstvu sa V. Rui i Lj. Suboti)

2009.

Bibliografija prof. dr Melanije Mike // Viejezini svet Melanije Mike / urednici Plemenka Vlahovi, Ranko Bugarski i Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakul-tet : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2009. Str. 17-36 (u koautorstvu sa P. Vlahovi)

Termini iz oblasti dvo/viejezinosti u srpskohrvatskom i francuskom jeziku // Viejezini svet Melanije Mike / urednici Plemenka Vlahovi, Ranko Bugarski i Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakultet : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije, 2009. Str. 189-206 (u koautorstvu sa P. Vlahovi)

2010.

Uslov istinitosti u medijskom diskursu // Diskurs i diskursi : zbornik u ast Svenki Savi / urednica Vera Vasi. Novi Sad : Filozofski fakultet : enske studije i i straivanja, 2010. Str. 337-354.

2011.

Diskursna i metatekstualna kondicionalna klauza u srpskom jeziku // : / . : ; : . . [313]-321.

// . . 2, , / . : , , 2011. . 681-691 ( . . )

25


Modeli kontekstualizacije izbornih flajera // Jezik u upotrebi = Language in Use / urednica Vera Vasi. Beograd : Drutvo za primenjenu lingvistiku Srbije : Fi-loloki fakultet ; Novi Sad : Filozofski fakultet. Str. 201-218.

// , , / , . : , 2011. . 71-82.

Teme i informatori za ispitivanje morfosintaksikih, leksikih i pragmatikih oso-bina govora Novog Sada // Govor Novog Sada. Sv. 2, Morfosintaksike, leksike i pragmatike osobine / urednice Vera Vasi i Gordana trbac. Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, 2011. Str. 9-17 (u koautorstvu sa G. trbac)

// . . 2, , / . : , , 2011. . 441-470.

2012.

Diskursi manjinskih zajednica u govoru Novog Sada // Diskursi manjinskih je-zika, knjievnosti i kultura u jugoistonoj i srednjoj Evropi: zbornik radova / [glavni i odgovorni urednik Miroslav Dudok]. Novi Sad : Filozofski fakultet, 2013. Str. 327-335 (u koautorstvu sa G. trbac) // : / . : , 2012. . 7-15.

2013.

: // a [ ] / , -, . : , 2013. . 565-578.

26


PRILOG 1: MENTORSKI RAD

MAGISTARSKE TEZE2

Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Branislava Jeli Renik pripovedaka Laze Lazarevia (2003) Matica srpska, Novi Sad, 2008, 517str.Milivoj Alanovi Koreferencijalnost agensa u srpskom, francuskom i nema-

kom jeziku (2004) Matica srpska, Novi Sad, 2005, str. 151-232.Ivana Konjik Struktura, funkcija i leksikografska obrada perirfastinih predika-

ta (na primerima iz dnevnih novina) (2005) Matica srpska, Novi Sad, 2005, str. 219-304.Jasmina Drai Minimalni jednojezini tematsko-terminoloki renik srpskog

jezika kao stranog (2005) Filozofski fakultet, Novi Sad, 2008, 209 str.Zorica Kneevi Semantiko-derivaciona analiza argonizama sa arhisemom

ovek (2005) Alma, Beograd, 2010, 256 str.Ivana Crnjak Semantiko-derivaciona analiza imenica intelektualnih svojstava

(2007)Lidija Ori Anglicizmi u univerzitetskim udbenicima ekonomije (2008)Strahinja Stepanov Propoziciona struktura i ilokuciona snaga novinskog ko-

mentara (2008)Danijela Stanojevi Metajezike sposobnosti na fonemskom i leksikom ni-

vou jednojezine i dvojezine dece u procesu uenja drugog/treeg jezika (2009)

Pedagoki zavod Vojvodine, Novi Sad, 2010, 125 str.Biljana Ljubisavljevi Diskurs preporuka (2009)Brankica Drakovi Diskurs centralne informativne emisije (TV dnevnik)

(2009)Dinko Gruhonji Diskurs agencijske vesti (2010) Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije, 2011, 190 str.Dragana Graovac Diskurs internetskog foruma (na primerima Foruma B92)

(2010)Ljiljana Mati Terminologija bibliotekarstva (2010)2 Bibliografski podaci samo za objavljene monografije i lanke objavljene u celini ili skraene u lingvistikim asopisima.

27


Senka Bengin Diskursne osobine poslovne prepiske imejlom (2011)

ACIMSI CENTAR ZA RODNE STUDIJE

Veronika Mitro Dnevne novine iz rodne pespektive: predstavljanje politiarki (2010)

Dragana Dardi Veb-stranice enskih nevladinih organizacija (2011)

DOKTORSKE DISERTACIJE

Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu

Duanka Vujovi Semantiko-derivaciona analiza glagola kretanja (2010)Ivana Lazi-Konjik Glagoli sa egzistencijalnim znaenjem u srpskom jeziku

(2010)Milivoj Alanovi Leksiko-gramatika formalizacija kauzativno-manipulativ-

nog koncepta (2010)Marko Janiijevi Diskurs zakonskih akata: uporedno-dijahronijski pristup

(2010)Jasmina Drai Leksike i gramatike kolokacije u nastavi srpskog kao stranog:

leksikoloki i leksikografski pristup (2012)

ACIMSI CENTAR ZA RODNE STUDIJE

Gordana Stojakovi Rodna perspektiva u novinama Antifaistikog fronta ena u periodu 1945-1953. godine (2011)

29

LEKSIKOGRAFSKO- -LEKSIKOLOKA ISTRAIVANJA

31

. - [email protected]

1

-, - .

: , - , , , -, , .

1. - . : - ( ); , ; - , .

.

. , , , . - , . . ; - , . ; - , . , , ; , ; 1 , , , . 21/2 , 1996, 105123.

mailto:[email protected]

32

. -: ...

- : , , . . ; , - - ; ., -, , ; : , - , . - , . ; , . , , -, , .

2. -, , , . , . - . - . , , , , , , - ; , , , , . , 1961. . - , , . , , . , , .

, -. - . ., , +, , ++++ -, , . , -

33


. . , - . , ., , ( , , , , ., ). , , ( , , , .)

3. , , ( : , : , : ); - 2. ., - , , : ; ( ) , . ; , . -, , , - , . ( 30 ) - , , ; , , .

, ; -, ; .3 2 (-, 1997, 5967) , , , . (1967, 217235) . .3 . . ., , , ;

34

. -: ...

4. - , . ( ). - . ( , , ) , - , , , , , . ., - 2.. , 2.. , -; , , ; . .

5. , . - -, , , - , , . , . ., - , , - , ; ; - ; , - , , .; - ; . - , , , , , , .; . , ; , , ; , ; . (

. . , . ; , , , , .

35


). - (., ); - (., , , .).

( ) - , - .

, , . , - ; , . , , ; , -; .4

. -. , .

6. . , ( - ) . ; - ; ( , ) , . : - , - , , , , , .

( ) , . , ,

4 . ; . (2), : , ; (. 2, 6 = , ., , 54, 1939); .

36

. -: ...

; - , , , , , - ; , . , , - , , .

, , . - , . ., ( ) - : . ; . -; . . , ; . . , .

- ( ). ., - . , Felis domestica . . Felicidae , , , , , , . .: Felicidae, , , , .( .: ). , . ( .) . Gallidae; Gallus ; . ( .) Galliformes, . Gallidae; . Gallus domesticus . Gallidae, ; . - -: , , - , , , ; -, . ; -, .5

5 : , . ., .

37


. -. ; ., , , .

6. , -, , , , , . ., - ; , , , ; -, . , , - ; - ; , , , ( ), . ; , , , , , , ( , , , , , ) ., .

, - , , ; ; , , ( ) . ., - ; - , ( = , , = ); , : . , , ; . ; . ; . ., ( ) :

38

. -: ...

, , , . ; . ; (, , , , , .), - (, , ), , , , . , - , ( , , , ).

7. . , . , . , . . , - , ., , -, .

8. . . , , , - , , . ( , ) .

-, . (1997). . : .

, . (1967). . . 16: 217235.

, I. : , , 1959.

39


Darinka Gortan-Premk

LEXICOGRAPHIC DEFINITION IN THE SYSTEM OF LEXICOGRAPHIC DEFINITIONS IN MONOLINGUAL DICTIONARY

Summary

The author suggests the different types of lexicographic definitions, on one hand, those by which the semantic contents of primary lexical units are identified and, on the other hand, those by which the semantic contents of secondary lexical units are identified; author suggests the way of arrangement of the secondary identifications as well.

Key words: semantical identification, lexicographic definition, distribution of lexi-cographic definitions, polysemantic structure, metonymy, synecdoche, metaphor.

41

Tvrtko T. PRI UDK 811.163.41373.45Univerzitet u Novom SaduFilozofski fakultet

NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO1

Ovaj rad bavi se pripremanjem novog, proirenog izdanja nekog budueg Renika novijih anglicizama, koji je prvi put objavljen 2001. godine. Nakon osvrta na prvobitne ciljeve koje su autori eleli da postignu, te kritikog osvrta na uoe-ne prednosti i nedostatke prvog izdanja, detaljnije e biti razmotrena tri kljuna aspekta izrade novog izdanja: prvo, zato, koje obuhvata razloge za njegovo sa-stavljanje; drugo, ta, koje obuhvata njegove strukturne novine; i tree, kako, koje obuhvata mogunosti njegove tehnike realizacije.

Kljune rei: renik, anglicizam, kontaktna lingvistika, korpusna lingvisti-ka, leksikografija, elektronska leksikografija

1. uvodne napomeneJesen 2011. godine obeleila je prvu deceniju od objavljivanja Du yu spe-

ak anglosrpski? Renika novijih anglicizama, prvog takve vrste u naoj sredini. Idejni tvorac i prvi koautor ovog renika bila je Vera Vasi, dedikatkinja ovog prigodnog zbornika, dok su drugo dvoje koautora bili Tvrtko Pri i Gordana Nejgebauer, u saradnji s Ljiljanom Suboti, Mladenom Mozetiem i devet na-ih postdiplomki i postdiplomaca. Renik je naiao na neoekivano dobar prijem strune i ostale zainteresovane javnosti i medija (za informativne prikaze, v. Bu-garski, 2002; Lali, 2002; Piurica, 2002), itav tira vremenom je rasprodat, pa je u ast ovog jubileja tampano ponovljeno drugo izdanje (Vasi, Pri, Nejge-bauer, 2011; za opis teorijskih, metodolokih i praktinih aspekata ovog pionir-skog leksikografskog projekta i njegovih rezultata, v. Pri, 2012a, a za kritiku i samokritiku analizu Renika i njegovih neposrednih i posrednih uinaka u naoj sredini, uz obimnu literaturu, v. Pri, 2012b).

1 Tvrtko Pri, Odsek za anglistiku, Filozofski fakultet, Dr Zorana inia 2, 21000 Novi Sad, Srbija.Dragoj Veri, izuzetnom strunjaku, eruditi i oveku, bez koga ne bi bilo Du yu speak anglosrpski? Renika novijih anglicizama, a ni mene kao njegovog koautora. Rad je nastao u sklopu Projekta br. 178002, pod nazivom Jezici i kulture u vremenu i prostoru, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

42

Tvrtko T. Pri: NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: ZATO, TA I KAKO

Zakljuni odeljci obe navedene studije dotiu se pitanja da li je vredelo sa-stavljati Renik novijih anglicizama, na koje je ponuen sledei odgovor: delom da, zbog onog dobrog u Reniku i oko njega; delom ne, zbog onog manje dobrog u njemu i oko njega; delom moda, kada se uravnoteeno i odmereno sagledaju i da i ne zajedno (Pri, 2012b, 261). Tada je pokrenuto i pitanje inoviranja Renika, pa je konstatovano da su perspektive sastavljanja novog, proirenog iz-danja trenutno jedino u domenu teorijskih razmatranja i, po svim pokazatelji-ma, tako e i ostati, bar to se ovog autorskog tima tie (Pri, 2012b, 261). Iz ove konstatacije moe se naslutiti kako vrata eventualnom novom, osavremenje-nom leksikografskom projektu, s istim ili drugim uesnicima i autorskim timom, nisu u potpunosti zatvorena. U tom smislu, ovaj prilog valja smatrati nastavkom potonjeg lanka, ili njegovim dodatkom, u kojem e biti sagledane perspektive sastavljanja novog, proirenog izdanja Renika novijih anglicizama i ponueni konkretni odgovori na pitanja zato, ta i kako bi se to moglo i/ili trebalo uraditi naravno, ukoliko bi se toga uopte vredelo poduhvatiti, s obzirom na splet razli-itih objektivnih i subjektivnih okolnosti (up. Pri, 2012a, 2012b).

2. Renik novijih anglicizama vs novi Renik novijih anglicizamaPodseanja radi, u pripremnoj fazi autori su postavili est ciljeva koje su

izradom Renika novijih anglicizama nameravali da postignu ti ciljevi veinom su i ostvareni, izuzev prvog i poslednjeg, koji su izvan polja njihove odgovornosti (up. Pri, 2012b, 254).

(1) Komunikativni, i ujedno glavni, cilj: pomoi itaocima da ispravno razumeju i dosledno koriste novije anglicizme u srpskom jeziku, ukljuivanjem praktinih podataka o njihovoj formi, funkciji, sadrini i upotrebi, ali i teorijski relevantnih podataka o izvornim oblicima anglicizama, nainima njihove adapta-cije i stepenu njihove integrisanosti u srpski jezik.

(2) Deskriptivni cilj: sveobuhvatno predstaviti upotrebu novijih angliciza-ma u dananjem srpskom jeziku, kodifikacijom njihove primarne i sekundarne adaptacije na ortografskom, fonolokom, morfosintaktikom, semantikom i pra-gmatikom nivou, u skladu s teorijskim i metodolokim principima savremene kontaktne i kontrastivne lingvistike.

(3) Deskriptivno-preskriptivni cilj: osmisliti semantiko-pragmatiki mo-tivisanu skalu opravdanosti novijih anglicizama u srpskom jeziku.

(4) Preskriptivni cilj: razraditi preporuke za upotrebu novijih anglicizama u srpskom jeziku, u sluajevima kada postoje varijacije ili pogrene upotrebe, naroito u pisanju.

(5) Leksikografski cilj: prikazati podatke na efektan i prema itaocima pre-dusretljiv nain, u skladu s tendencijama savremene leksikografije.

43


(6) Sociolingvistiki cilj: podii svest kod korisnika srpskog jezika o angli-cizmima u sopstvenom jeziku i kulturi, i izgraditi njihov odgovorniji stav prema nekritikoj i nedoslednoj upotrebi novijih anglicizama.

Nadalje, kao prednosti Renika novijih anglicizama istaknuta su etiri njegova svojstva: (a) ponuena prva sveobuhvatna, deskriptivna i preskriptivna, leksikografska kodifikacija novijih anglicizama u srpskom jeziku, na nivou pi-sanja, izgovora, oblik, znaenja i upotrebe, (b) razvijen i primenjen lingvistiki zasnovan, jednostavan i lako nauljiv sistem pravil i preporuk za standardi-zovano pisanje anglicizama, s funkcijom rei i akronima, u srpskom jeziku, (c) lansirana re anglosrpski, kao polualjiv naziv za tada nastajui hibridni srpsko-engleski jezik ili, tanije, sociolekt, koji se u meuvremenu u zainteresovanoj akademskoj zajednici ustalio kao struni termin, kao to se i sam jezik ustalio u itavom naem drutvu i kulturi, i (d) uvedene leksikografske inovacije, naroito u domenima mikrostrukture, u vidu novih tipova ponuenih podataka Nepri-hvatljivi pravopisni oblici, Izvorni oblici i njihova adaptacija u srpskom jeziku i Indeks integrisanosti u srpski jezik, te grafike opreme, u vidu vieparagrafske strukture renikog lanka i dvobojne, crne i tamnocrvene, tampe (up. Pri, 2012b, 254255). U nedostatke Renika novijih anglicizama ubrojana su dva nje-gova svojstva: (a) mnogo, moda ak i premnogo, tipova ukljuenih podataka, s velikim brojem upotrebljenih skraenica i simbola, to prosenom itaocu, koji esto eli da sazna samo znaenje rei, moe delovati zbunjujue i odbojno iako svesni ove mogunosti, autori su zadrali celokupan repertoar planiranih poda-taka, kako bi izali u susret najirem krugu potencijalnih italaca i (b) korpus na kome je Renik zasnovan trebalo je da bude opseniji i raznovrsniji, da bi pot-punije odraavao raznolikost stilova i registara srpskog jezika (up. Pri, 2012b, 255).

Nedovoljno ostvareni prvobitni ciljevi mogli bi se (pokuati) ostvariti, ne-dostaci mogli ispraviti, a prednosti i ostvareni prvobitni ciljevi mogli dodatno poboljati i pojaati jedino u novom, proirenom izdanju Renika novijih angli-cizama. Zbog toga e u sledea tri pododeljka detaljnije biti govora o tri kljuna aspekta izrade nekog budueg Novog renika novijih anglicizama, a to su: (a) razlozi za njegovo sastavljanje zato, (b) njegove strukturne novine ta i (c) mogunosti njegove tehnike realizacije kako.

2.1. Zato: razlozi za sastavljanje Novog renikaU ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje zato treba praviti

Novi renik novijih anglicizama preciznije, koji bi bili razlozi za njegovo sa-stavljanje. Tri su takva razloga: prvi, i nesumnjivo najbitniji, tie se potencijalnih odrednica, anglicizama koji su se tokom proteklih desetak godina pojavili u srp-

44


skom jeziku i iji je stalan dotok iz dana u dan vie nego primetan. Glavnina njih ve se ustalila u veoj ili manjoj meri, ili se jo ustaljuje, pa bi sve takve angliciz-me, koji su postigli bar izvestan stepen formalne i/ili sadrinske integrisanosti u sistem srpskog jezika, bilo nuno uneti u Novi renik, te ih leksikografski obraditi i kodifikovati. Na taj nain, po slobodnoj, ali ne i sluajnoj, proceni, ukupan broj odrednica u odnosu na prvo izdanje, koje sadri 950 odrednica, bio bi najmanje udvostruen.

Drugi, i ne manje bitan, razlog tie se korisnika Novog renika, onih zain-teresovanih italaca, irokog dijapazona uzrasnih i obrazovnih profila, koliko god da su naizgled malobrojni ali upravo zato izuzetno vani i dragoceni, koji ele, prvo, da valjano razumeju sve brojnije novije i najnovije anglicizme u srpskom jeziku, poput pomodne skraenice vs, od engleskog versus, u naslovu ovog odelj-ka (to je pasivna komponenta jezikog znanja; za rezultate empirijskih istra-ivanja o stepenu razumevanja anglicizama na koje se svakodnevno nailazi u medijima, v. Pani Kavgi, 2006; Jerkovi, 2012); i drugo, da ispravno i dosledno umeju koristiti anglicizme u sopstvenom govoru i pisanju (to je aktivna kompo-nenta jezikog znanja). Na kraju krajeva, ovaj renik nastao je najpre zbog i radi svojih korisnika, buduih italaca. Svima njima Novi renik trebalo bi da postane lako i besplatno dostupan putem interneta, to bi umnogome potpomoglo irenje postojeeg kruga njegovih italaca odnosno korisnika.

Trei razlog tie se podizanja kvaliteta Novog renika, koje bi se sastojalo u otklanjanju uoenih propusta u prvom izdanju. Uprkos velikom trudu uloenom u formulaciju definicija, odabir pravih primera i briljivu korekturu celokupnog rukopisa, neke sitnije manjkavosti i previdi, posebno slovni i stilski, ipak su osta-li, pa bi ih zato sve trebalo dosledno ispraviti.

2.2. ta: strukturne novine u Novom renikuU ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje ta treba da bude

novo u Novom reniku novijih anglicizama preciznije, koje bi bile njegove strukturne novine. Tri su takve novine, u razliitim oblastima. Najmanja, ali i najupadljivija, u vezi je s naslovom. Kao to je poznato, sadanje izdanje nosi dvodelni naslov Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama, pri emu je dvosmisleni i polualjivi nadnaslov bio upotrebljen s ciljem da privue panju potencijalnih kupaca i, daleko znaajnije, da upeatljivo inaugurie naziv an-glosrpski i novoprepoznati sociolekt srpskog jezika, iji su leksiki, gramatiki i pravopisni aspekti dokumentovani u Reniku (a kasnije teorijski sagledani u: Pri, 2011). Meutim, ovde se ne nalaze samo anglosrpski elementi, koji su lingvistiki neopravdani i stoga nepotrebni, jer ne doprinose srpskom jeziku u pogledu izraajnosti, ekonominosti ili drukije, nego ine sve ilaviju konku-

45


renciju standardnim obiajima i upotrebama, sa sve jasnijom tendencijom ka nji-hovom postepenoom istiskivanju. Znatno vie u Reniku su obraeni formalni i sadrinski aspekti novijih anglicizama, koji su lingvistiki opravdani i stoga potrebni, jer u veoj ili manjoj meri doprinose izraajnosti i/ili ekonominosti srpskog jezika i otuda spadaju u standardni srpski, a ne u anglosrpski. Poto bi novo izdanje zasigurno nastavilo s ovakvim optim opredeljenjem, da opisuje oba ova tipa anglicizama, sadanji nadnaslov, koji, uprkos svojoj povrinskoj privlanosti, ne odraava stvarno stanje, bilo bi najbolje ukloniti, tako da novi naslov, kako je dosad ve nekoliko puta nagoveteno, kratko i efektno glasi: Novi renik novijih anglicizama.

Druga strukturna novina u vezi je s makrostrukturom Novog renika, tj. s odabirom, popisom i organizacijom njegovih odrednica (up. Hartmann, 2001; Hartmann, James, 1998). Na osnovu uvida u korpus prikupljen za prvo izda-nje, termin anglicizam moe se definisati kao re iz engleskog jezika, poput milkejk, bez obzira na njeno etimoloko poreklo i morfoloku strukturu (prosta, izvedena, sloena ili frazna), ili afiks, poput ko-, ili afiksoid, poput sajber-, koji je uao u srpski jezik i, adaptacijom na nivou forme i/ili sadrine, ostvario bar izve-stan stepen integrisanosti u njegov sistem; takve jedinice imaju status pozajmlje-ne rei, afiksa ili afiksoida. S druge strane, re ili sintagma iz engleskog jezika, poput by the way, koja se u srpskom jeziku javlja kao povremena interpolacija i nije jo ni poela proces integracije u njegov sistem ne smatra se anglicizmom, nego se, kontrasta radi, naziva ingliizmom; takve jedinice imaju status strane rei ili sintagme.

Makrostrukturu Renika novijih anglicizama ine abecedno rasporeena etiri tipa odrednica: prvo, to su, naravno, anglicizmi, i to oni oigledni, koji se po svom grafolokom, fonolokom i morfolokom obliku prepoznaju kao pozaj-mljenice iz engleskog jezika (up. Pri, 2011, 121; Filipovi, 1986) i koji su se u srpskom jeziku ustalili u proteklih tridesetak godina (u doba sastavljanja Renika, 1999/2000. godine); drugo, to su morfosintaktike izvedenice, poput bebisiterka i menaderski, nastale od osnova podvrgnutih sekundarnoj morfolokoj adaptaciji (up. Filipovi, 1986); tree, to su stariji anglicizmi, poput lider, koji su pono-vo preuzeti, ali sada s novim znaenjem u konkretnom sluaju, osoba koja predvodi neku muziku grupu i tim, proizvod i sl. koji zauzima prvo, vodee ili najbolje mesto u konkurenciji s drugim timovima, proizvodima i sl., uz ra-nije znaenje politiki ef ili voa; etvrto, to su semantike izvedenice, poput marketing, u smislu reklamiranje, naroito na radiju ili televiziji, i prebukirati, u smislu pretrpati ili preopteretiti raspoloive kapacitete, mogunosti, vreme i sl., kod kojih je, sekundarnom semantikom adaptacijom, u srpskom jeziku ra-zvijeno novo znaenje, koje je u engleskom nepoznato (up. Filipovi, 1986); i

46


peto, to su pseudoanglicizmi, poput golgeter, rei skovane u srpskom jeziku ili preuzete iz nekog drugog jezika, u kojem su skovane kombinovanjem engleskih elemenata, ponekad uz upotrebu elemenata iz domaeg jezika, pri emu rei s takvim oblikom i/ili znaenjem u samom engleskom jeziku ne postoje (up. Fili-povi, 1986; Pri, 2012c; za sveobuhvatnu leksikoloku i leksikografsku obradu pseudoanglicizama, na primerima italijanskog jezika, v. Furiassi, 2010).

Po navedenim kriterijumima bile bi birane i odrednice za Novi renik. No, s obzirom na njihovu sve veu zastupljenost u svim vrstama tekstova, kao mogui kandidat namee se jo jedan tip, dosad neobjanjivo neprimeivan i zaobilaen skriveni anglicizmi (up. Pri, 2011, 121), poput mapa puta i pametni telefon, te ohrabriti, u smislu podsticati, podravati, i relaksacija, u smislu labavljenje primene nekog zakona ili zabrane. Svi ovakvi i slini primeri posledica su di-rektnog prevoenja i u postojeim srpskim domaim i odomaenim reima kriju forme i/ili sadrine svojstvene engleskom jeziku; u prva dva primera posredi je strukturno prevoenje ili kalkiranje, tj. doslovno prevoenje forme i njoj pridru-ene sadrine polimorfemskih rei, engleskih road map i smartphone, a u druga dva radi se o presaivanju engleske sadrine na srpsku formu. U ovu kategoriju spadaju i pragmatiki anglicizmi, poput Mogu li da vam pomognem?, od engle-skog Can I help you?, koji predstavljaju doslovno prevedene diskursne formule s engleskog jezika na srpski (up. Mii Ili, Lopii, 2011). Uprkos tome to skriveni anglicizmi kao pojedinane rei ine deo odranije poznatnog vokabu-lara srpskog jezika, njihovi novi i neuobiajeni spojevi i naroito njihova nova i neprozirna znaenja dovoljno su opravdanje za predlog da se u makrostrukturu Novog renika novijih anglicizama ukljue i skriveni anglicizmi, koji bi bili po-sebno obeleeni.

Na taj nain, u skladu s novim jezikim injenicama i njihovim teorijskim opisom, bio bi redefinisan tradicionalni pojam anglicizma, ogranien na one oi-gledne, a ujedno bi bio postavljen i primenjen nov opti princip da u sastav Novog renika treba da uu formalni i/ili sadrinski neologizmi u srpskom jeziku, koji su ili preuzeti iz engleskog jezika, ili su nastali pod njegovim uticajem, ili su nastali od njegovih formi i/ili sadrina. Vrlo aktuelan primer za to je anglicizam skrining, od engleskog screening, u specijalizovanom smislu sistematska analiza celokupnog zakonodavstva zemlje kandidatkinje radi uporeivanja i usklaiva-nja sa zakonodavstvom Evropske unije, koji je gotovo zvanino inaugurisan u informativnim programima najuticajnih domaih elektronskih medija 28. juna 2013. godine, na dan kada je doneta odluka o otpoinjanju pristupnih pregovora Srbije s Evropskom unijom.

Trea strukturna novina u vezi je s mikrostrukturom Novog renika, tj. s odabirom, formulacijom i prikazom podataka o njegovim odrednicama (up. Har-

47


tmann, 2001; Hartmann, James, 1998). U prvom izdanju o odrednicama se daje devet tipova podataka: Pravopis, Gramatika, Izgovor, Neprihvatljivi pravopisni oblici, Izvorni oblici i njihova adaptacija u srpskom jeziku, Indeks integrisano-sti u srpski jezik, Znaenje, Primeri i Ustaljeni spojevi rei (za detaljan prikaz i konkretnu primenu ovih podataka, v. Vasi i dr., 2011, 1016; Pri, 2012a). Iako ovolika koliina podataka moe delovati preteranom, ako ne i odbojnom, a mogla bi se smatrati i nedostatkom Renika, svi podaci svesno su odabrani, s ciljem da se o svakom anglicizmu prui celovita informacija o njegovoj formi, funkciji, sadrini i upotrebi, te da se itaocima omogui ne samo da ga uspeno razumeju nego i da ga sami valjano koriste, pa i da proniknu u njegovo mesto u leksi-kom podsistemu srpskog jezika. Svi podaci paljivo su formulisani i tipografski predstavljeni tako da svako moe da se poslui onim to lino smatra bitnim i korisnim neko samo znaenjem, neko i gramatikom i izgovorom, a neko svime to je ponueno.

Mikrostruktura Novog renika zadrala bi, naravno, ve raspoloive po-datke, koji bi, po potrebi, bili osveeni kako bi odrazili uoene formalne i sadr-inske promene i novine kod postojeih odrednica, posebno onima proisteklim iz sekundarne morfoloke i semantike adaptacije. Osim toga, sledei i ovde nove teorijske uvide u jezike injenice, mikrostruktura bi bila obogaena u domenu Znaenje, uvoenjem posebnih oznaka i objanjenja, prvo, za anglicizme kao sinonime postojeim reima srpskog jezika, poput fan prema oboavalac (up. Pri, 2011, pogl. 11; Mili, 2011, 2013); drugo, za anglicizme kao lane parove (nekim znaenjima) engleskih rei, poput oldtajmer, starinski automobil koji se uva i ceni kao raritet ili antikvitet, prema engleskom old-timer, stariji ovek s mnogo iskustva, (asni) starina, veteran takav starinski automobil u engleskom se naziva classic car (up. Pri, 2012c); i tree, za anglicizme kao uskostrune termine koji su preli, ili imaju vidljivu tendenciju da preu, u opti jezik, naj-ee posredstvom sredstava masovne komunikacije televizije, radija, tampe i interneta, poput malopre pomenutog anglicizma skrining, iz diplomatskog re-gistra, i revolving-kredit, iz bankarskog registra. Nadalje, domen Neprihvatlji-vi pravopisni oblici bio bi preimenovan u Neprihvatljivi oblici, poto bi, pored pravopisnih oblika oiglednih anglicizama, ukljuivao i: prvo, nadriprevedene skrivene anglicizme, poput seksualno uznemiravanje, gde je re preslaba, i sek-sualno zlostavljanje, gde je re prejaka, prema engleskom sexual harassment, umesto seksualno napastovanje; drugo, besufiksno adaptirane prideve, poput master (studije), prema engleskom master (studies), takoe, posledica nadripre-voenja, umesto masterske (studije) (za kritiku analizu pojave nadriprevoenja, sve zastupljenije u prevoenju svih vrsta tekstova, v. Pri, 2011, pogl. 5 i 16). I na kraju, u domenu Indeks integrisanosti u srpski jezik podatak o opravdano-

48


sti upotrebe anglicizama bio bi proiren sa sadanje tri vrednosti (nepotreban, prihvatljiv, potreban) na petostepenu skalu, koja obuhvata sasvim neopravdane, neopravdane, uslovno opravdane, opravdane i sasvim opravdane anglicizme (up. Pri, 2011, pogl. 10).

Predloenim kvantitativnim i kvalitativnim mikrostrukturnim novinama, ija se sutina svodi na potpuniji i celovitiji prikaz doprinosa pojedinanih novi-jih anglicizama izraajnom potencijalu srpskog jezika, bili bi prueni vani poda-ci o njihovoj komunikativnoj vrednosti u poreenju s postojeim reima srpskog jezika, naroito u pogledu njihove argonske i/ili stilske izraajnosti i upotreblji-vosti (up. Bugarski, 2006, 2013; Mili, 2013).

Da bi sve informacije u Novom reniku novijih anglicizama bile pouzdane i utemeljene u stvarnoj upotrebi srpskog jezika, nuno je da on bude jo vre korpusno zasnovan. Za prvo izdanje bio je izgraen korpus od 5000 jedinica, starijih i novijih anglicizama u punom reeninom kontekstu, sistematski ekscer-piranih iz odabranih tekstova dnevne, nedeljne i mesene tampe razliitih an-rova i tematika, izmeu 1998. i 1999. godine, dok je jedan mali broj prikupljen nesistematski, u emisijama televizije i radija, te u neobaveznim razgovorima. Na-kon paljivo obavljene selekcije i odbacivanja neodgovarajuih jedinica, tj. onih koje nisu zadovoljavale postavljene kriterijume za ukljuivanje, budui da su bile uskostruni termini, ingliizmi, stariji anglicizmi i/ili jednokratne upotrebe, ostao je konaan korpus od oko 3000 jedinica. Iako ovaj korpus odslikava tadanje tipine uzorke stvarno upotrebljenog jezika, ovakvo njegovo ustrojstvo uzroko-valo je neka i kvalitativna i kvantitativna ogranienja, koja ine glavni nedostatak prvog izdanja Renika. Kvalitativno gledano, radi se o preteranom priklonu me-dijskom jeziku, koji jeste najvei rasadnik anglicizama u svakom jeziku, ali nije i jedini; kvantitativno gledano, radi se ipak o premalom broju raspoloivih jedini-ca, koji moda ne obezbeuje dovoljnu reprezentativnost, to se smatra najvani-jim svojstvom svakog dobro kreiranog korpusa (up. Atkins, Clear, Ostler, 1992).

Imajui ove manjkavosti na umu, korpus za Novi renik trebalo bi, pre sve-ga, da bude znatno obimniji i da u preienom obliku ima najmanje 10.000 jedi-nica, upravo zato da bi se postigla dovoljna reprezentativnost. Kao drugo, korpus bi trebalo da bude znatno raznovrsniji i da bude sastavljen od razliitih izvora jed-nosmerne i dvosmerne komunikacije u razliitim registrima, naroito u onima s visokom zastupljenou novijih anglicizama: raunarstvo i internet, radio i televi-zijsko emitovanje, privreda, unutranja i spoljna trgovina, finansije i bankarstvo, reklamiranje, nauka, medicina, sport, moda, zabava i turizam. Izvori iz kojih bi novi korpus bio ekscerpiran jesu sledei: (a) dnevna, nedeljna i mesena tampa, razliitih anrova, tematskih oblasti i ciljnih grupa, (b) originalna, prevedena i nadriprevedena dela umetnike knjievnosti, razliitih anrova i ciljnih grupa,

49


(c) internetski izvori, ukljuujui vebsajtove razliitih namena, tematskih oblasti i interesnih grupa, te komunikaciju u okviru drutvenih mrea, askaonica, blo-gova, foruma i komentara, (d) televizijske emisije, razliitih tematskih oblasti i ciljnih grupa, s naglaskom na domaim, prevedenim i nadriprevedenim filmo-vima i serijama, informativnim programima, politikim intervjuima, zabavnim tok-ouovima, sportskim prenosima, te domaim i nadriprevedenim reklamama, i (e) ostali pisani i govorni izvori, poput SMS-poruka i neobaveznih razgovora.

Iz ove neformalne tipologije moe se zakljuiti da bi novi korpus trebalo da obuhvati sve relevantne segmente upotrebe srpskog jezika kako one pisane, tako i one govorne, te da nastoji da bude koliko-toliko uravnoteena celina, to ini jo jedno vano svojstvo valjano kreiranog korpusa (up. Atkins, Clear, Ostler, 1992). Pri tome, polovina materijala bila bi iz internetskih izvora, a polovina iz onih tradicionalnih, od ega bi najmanje treina pripadala govornom medijumu. Najkrupniju i najkorisniju novinu predstavljalo bi upravo unoenje svakovrsnih internetskih izvora, u dananje vreme izuzetno rasprostranjenih, razuenih i uti-cajnih, kojih u prvobitnom korpusu, iz tehnikih razloga, prirodno, nije moglo biti (za specifinosti komunikacije na internetu, na primerima engleskog jezika, v. Crystal, 2006). Potonja novina znaajna je i zato to su u meuvremenu tek-stovi na internetu poeli da bivaju sistematski eksploatisani kao veb-korpusi i da pruaju doskora nezamislive kvantitativne i kvalitativne podatke o stvarnoj upotrebi jezika (up. projekat WebCorp,2 koji nudi materijale i iz srpskog jezika; Renouf, 2003).

Ovako zamiljen i izveden korpus za Novi renik novijih anglicizama trebalo bi dodatno da doprinese podizanju kvaliteta, pouzdanosti i verodostoj-nosti svih ponuenih informacija o ukljuenim odrednicama. Nakon prikuplja-nja kontekstualizovanih reenica, paljive selekcije jedinica po ve pomenutim kriterijumima i njihove briljive jezike redakture, korpus bi bio konvertovan u mainski itljiv oblik, to podrazumeva pretraivost uz pomo kompjutera i prav-ljenje konkordanci, koje daju uvid u leksiko-gramatiko ponaanje jedinica u kontekstu. Iz ovako prireenog specijalizovanog korpusa bile bi birane odrednice za Novi renik, a to su oigledni i skriveni noviji anglicizmi, opti, svakodnevni i neterminoloki, koji se, sledei opredeljenje iz prvog izdanja, javljaju najmanje tri puta u razliitim tekstovima razliitih izvora. Preko mainski itljivog korpu-sa ovaj projekat neposredno bi postao oslonjen na korpusnu lingvistiku, koja se u proteklih tridesetak godina uvrstila kao nezaobilazan inilac u svakom iole ozbiljnijem istraivanju, analiziranju i opisivanju konkretne upotrebe jezika na svim nivoima, a posebno u kompjuterski potpomognutoj leksikografiji (za termi-nologiju, teorijsko-metodoloke postavke i praktine primene korpusne lingvi-2 WebCorp: http://www.webcorp.org.uk/

http://www.webcorp.org.uk/

50


stike, ukljuujui i one u oblastima leksikologije i leksikografije, v. Baker, Har-die, McEnery, 2006; Facchinetti, 2007; Gatto, 2011; Hundt, Nesselhauf, Biewer, 2007; OKeeffe, McCarthy, 2010).

2.3. Kako: mogunosti tehnike realizacije Novog renikaU ovom pododeljku bie ponueni odgovori na pitanje kako treba izve-

sti Novi renik novijih anglicizama preciznije, koje bi bile mogunosti njego-ve tehnike realizacije. Dve su takve mogunosti: prva je klasina realizacija i podrazumeva tampanu, papirnu knjigu, pripremljenu na nain kako je uraeno prvo izdanje, uz eventualne dopune i dorade, tamo gde se to pokae nunim. Dru-ga mogunost je elektronska realizacija i podrazumeva digitalnu, kompjuterski podranu izvedbu, koja se moe javiti u dva oblika kao elektronska knjiga ili kao elektronski renik.

Elektronska, digitalna knjiga ili, kako se sve ee naziva, e-knjiga (prema engleskom e-book) predstavlja publikaciju u digitalnoj formi koja se proizvodi, objavljuje i distribuira uz pomo kompjutera, a moe se itati preko svih vrsta kompjutera (stoni, laptop, noutbuk, netbuk, tablet itd.), inteligentnih telefona (kod nas poznatiji kao nadriprevedeni pametni telefoni, nadri zato to pamet-na mogu biti samo iva bia, ili preuzeti smartfonovi, sve prema engleskom smartphone) i itaa e-knjiga odn. e-itaa (prema engleskom e-book reader odn. e-reader), tj. specijalnih elektronskih ureaja za itanje takvih knjiga.3 E-knjige obino nastaju digitalizacijom klasinih knjiga bilo skeniranjem njihovih stra-nica, bilo konverzijom fajla namenjenog tampanju u jedan od brojnih formata za pripremu e-knjiga, od kojih su trenutno najrasprostranjeniji PDF i EPUB. Me-utim, u najnovije vreme postoji sve jasnija tendencija da se e-knjige, ali i ostale sline publikacije, objavljuju samo digitalno, bez klasinog prethodnika, to po-kazuju indikativni primeri Enciklopedije britanike (eng. Encyclopaedia Britanni-ca), treeg izdanja Oksfordskog renika engleskog jezika (eng. Oxford English Dictionary), Macmillanovih pedagokih renika engleskog jezika i amerikog njuz-magazina Newsweek, koji se vie ne izdaju u tampanom obliku. Novi re-nik novijih anglicizama doprineo bi ovoj sve jasnijoj tendenciji i bio pripremljen samo kao e-knjiga, u PDF formatu, budui da je to format koji za ovakvu vrstu publikacije nudi najvee mogunosti, relativno laku pripremu, oprobano dobre rezultate i univerzalnu dostupnost, putem kvalitetnih i besplatnih softverskih i-taa raspoloivih za sve kompjuterske i mobilne platforme, ukljuujui i one koje se najvie upotrebljavaju u naoj sredini Microsoft Windows, Mac OS, Linux, Android, iOS i Symbian.4 Za one itaoce koji vie vole klasine, papirne knjige, a 3 Up. http://en.wikipedia.org/wiki/E-book4 Up. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_PDF_software

http://en.wikipedia.org/wiki/E-bookhttp://en.wikipedia.org/wiki/List_of_PDF_software

51


takvih nije mali broj, postojala bi mogunost da e-knjigu odtampaju i uveu ili ukorie, i tako od e-knjige dobiju staru, dobru p-knjigu.

to se izgleda stranica tie, organizacija odrednica u sklopu makrostruk-ture i raspored podataka o njima u sklopu mikrostrukture Novog renika novijih anglicizama, ili je to sada ve Novi e-renik novijih anglicizama, ne bi se menjali u odnosu na prvo, tampano, izdanje, nego bi na odgovarajua mesta bili ubaeni novi, ranije predstavljeni, tipovi podataka. Pri tome, elektronsko izdanje bilo bi obogaeno dvema znaajnim novinama koje omoguava novi medijum. Prva je hiperlink, tj. posebno oznaena re, obino drugim fontom i/ili drugim slovnim stilom i/ili drugom bojom, na koju se moe kliknuti i time se prebaciti na re koja je s njom povezana. Ovaj sistem moe posluiti za unakrsna upuivanja, kojih bi i u Novom reniku bilo tri vrste: neprihvatljive pisane varijante odred-nica, odrednice i pododrednice u sklopu definicije i sinonimne odrednice. Druga novina je bukmark, tj. izdvojen deo teksta, obino naslov poglavlja ili odeljka, koji se, u vidu menija, prikazuje u zasebnom prozoru, uz levu ivicu ekrana, ak-tivira se po elji korisnika i nudi sadraj, na ije se delove moe kliknuti i time se na njih prebaciti. Ovaj sistem moe posluiti za navigaciju i odabir odrednica i pododrednica, jer bi svaka od njih ponaosob bila hijerarhijski bukmarkovana poev od svakog slova abecede, preko njemu grozdasto pridruenih odrednica, pa do njima pridruenih pododrednica. Na ovaj nain, korisnici bi pred sobom imali jedinstven meni s uvidom u itavu makrostrukturu Novog renika, koju bi mogli istraivati odrednicu po odrednicu. Informacije bi se jo mogle dobijati i listanjem stranica napred ili natrag, i prebacivanjem na pojedine stranice, i prona-laenjem konkretnih odrednica, pododrednica ili njihovih oblika pretraivanjem itavog teksta prema zadatom nizu slova.

Nasuprot ovome, elektronski renik predstavlja renik s podacima u di-gitalnoj formi, uoblienim u softversku aplikaciju kojoj se moe pristupiti naj-ee uz pomo kompjutera i inteligentnih telefona, ali i ovde postoje specijalni elektronski reniki ureaji i e-itai u koje su oni ugraeni. Elektronski renici s kompjuterskim pristupom mogu se javiti u dve glavne izvedbe kao oflajn izdanja, kada je softver instaliran na kompjuteru, te je renik korisniku stalno dostupan, i kao onlajn izdanja, kada softver nije instaliran na kompjuteru, nego je renik dostupan preko pretraivakog programa, samo ukoliko je kompjuter prikljuen na internet.5 Mada veinom nastaju kao digitalne verzije tampanih renika, to vie uopte nije pravilo, elektronski renici, posebno oflajn izdanja, imaju nad klasinim renicima nekoliko ogromnih prednosti, od kojih valja ista-i sledee: prvo, to je pretraivost teksta po razliitim i brojnim parametrima, ukljuujui poetak, sredinu i kraj rei, ili njihove kombinacije; drugo, to je tre-5 Up. http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_dictionary

http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_dictionary

52


nutno prelaenje s jednog dela teksta na drugi, pomou sistema hiperlinkovanog unakrsnog upuivanja; tree, to je multimedijalnost, koja podrazumeva dodatne audio i video sadraje, odn. govor, zvukove i muziku, te svakovrsne ilustracije i filmske sekvence; etvrto, to je interaktivnost, koja podrazumeva ulogu korisnika u odabiru ponuenih podataka i naina njihovog prikaza; peto, to je olakano periodino godinje, polugodinje ili ee, dopunjavanje novim odrednicama i/ili podacima, te otklanjanje uoenih propusta; i esto, to je prenosivost i gotovo univerzalna dostupnost, bez zauzimanja dragocenog fizikog prostora.

Ne treba naglaavati da se karakteristike i mogunosti elektronskih re-nika iz dana u dan sve vie usavravaju i proiruju, nudei svojim korisnicima ne samo raznovrsne, pouzdane i efektno predstavljene informacije o reima i izrazima nego i mone alatke za ispitivanje svih aspekata vokabulara i leksikih odnosa unutar njega. Za to vreme, kao najnoviji ogranak leksikografije, elektron-ska leksikografija, u okrilju koje, u vrstom sadejstvu s korpusnom lingvistikom, nastaju doskora nezamislive inovacije, doivljava pravi bum kako u samoj izra-di sve kvalitetnijih elektronskih renika, tako i u istraivanjima radi otkrivanja sve boljih, savremenijih i nauno zasnovanih principa njihove pripreme, izrade i upotrebe (za teorijske, metodoloke i praktine aspekte elektronske leksikogra-fije, videti Fuertes-Olivera, Bergenholtz, 2013; Granger, Paquot, 2012; Kosem, Kosem, 2011).

Od navedenih prednosti, u eventualnom oflajn izdanju Novog renika bile bi iskoriene sve, osim multimedijalnosti. U skladu s rasprostranjenim, ako ne i ustaljenim, obrascem, prikaz na ekranu bio bi podeljen u dva vertikalna prozora: u levom, uem prozoru nalazile bi se odozgo nadole abecedno poreane odredni-ce i njima pridruene pododrednice, koje bi se birale klikom, dok bi se u desnom, irem prozoru nalazili podaci o odrednicama, rasporeeni priblino onako kako je to uraeno na stranicama e-knjige. Iznad ova dva prozora bio bi horizontalni tanki prozori s poljem za unos parametara po kojima bi se traile odrednice ili pretraivao tekst, te s komandama za navigaciju kroz tekst. U pogledu odabira i prikaza podataka, Novi renik imao bi tri moda: prvi, osnovni mod pokazivao bi samo odrednicu, znaenja i primere; drugi, puni mod pokazivao bi sve raspolo-ive podatke; i trei, selektivni mod, izmeu ova dva, pokazivao bi, uz osnovne podatke, i one tipove koje bi korisnik odabrao. Na ovaj nain bila bi sprovedena (ili implementirana?) interaktivnost i rad Novog renika bio bi podeen prema e-ljama i potrebama korisnika. Blisko povezano s prethodnim, eventualno njegovo onlajn izdanje sastojalo bi se jedino od prozoria za upisivanje traene odred-nice i ukoliko bi ona bila pronaena, od prikaza podataka o njoj, obino u polju ispod tog prozoria. Pri tome, kompleksne pretraivosti ne bi moglo biti, dok bi interaktivnost bila svedena samo na puni mod, i jedno i drugo zbog ogranienja

53


koja trenutno namee softver za izradu onlajn renika.6 Zauzvrat, ovakvi renici mogu se konsultovati, najee potpuno besplatno, nezavisno od kompjuterske i mobilne plaforme, te od pretraivakog programa, pod uslovom da je obezbeen nesmetan pristup internetu.

Da bi ovako zamiljen Novi renik novijih anglicizama mogao biti i ostva-ren, potreban je softver pomou kojeg bi digitalni podaci bili uoblieni i pri-premljeni za upotrebu putem kompjutera ili inteligentnog telefona. Postoji vie paketa za pregledanje oflajn renika, kao to su Lexique Pro, Lingoes, Mobi-Systems, Paragon i iSilo,7 od kojih su neki besplatni, a neki komercijalni, neki su dostupni za vei broj kompjuterskih platformi, a neki za manji, dok tek neki korisnicima omoguavaju samostalnu izradu novih renika, a skoro svi zahteva-ju da konverziju izvri programerska firma, tj. proizvoa. Ovde treba posebno istai znaajan leksikografski projekat TshwaneLex (izgovor: /cvaneleks/),8 koji predstavlja svestran, zaokruen, dobro osmiljen i izuzetno moan komercijalni programski paket namenjen izradi i oflajn i onlajn elektronskih renika za plat-forme Microsoft Windows i Mac OS. Paket TLex Suite ine etiri komponen-te: program za sastavljanje renika (TLex), program za ureivanje baza termina (tlTerm), program za pravljenje korpusa i konkordanci (tlCorpus) i program za itanje renika (tlReader). Primenom ovog programskog paketa mogao bi prvo biti izgraen korpus za Novi renik, onako kako je opisano ranije, a zatim bi bilo prireeno i njegovo oflajn izdanje, budui da bi ono bilo mnogo fleksibilnije od trenutno izvodive onlajn verzije.

Kako bi to konkretno moglo izgledati u praksi pokazuje Ilustracija 1, sa snimkom ekrana Elektronskog renika jezika lusoga (eng. Electronic Lusoga Dictionary; jedan od glavnih u Ugandi, iz grupe bantu jezika), na kome se, sa-glasno malopreanjem opisu, vide dva prozora levi s odrednicama, desni s podacima o njima, a iznad njih je prozori s poljem za pretraivanje, desno, i s komandama za navigaciju, levo. Jednostavnost, elegancija i efektnost ovakvog interfejsa, rasporeda i prikaza informacija zadovoljavaju sve vizuelne i funkci-onalne kriterijume za izradu modernog i predusretljivog elektronskog renika, kakav bi Novi renik novijih anglicizama trebalo da bude.

6 Up. http://ahdictionary.com/ ; http://www.merriam-webster.com/ ; http://www.macmillandictionary.com/ ; http://oald8.oxfordlearnersdictionaries.com/ ; http://dictionary.cambridge.org/ ; http://www.ldoceonline.com/7 Lexique Pro: http://www.lexiquepro.com/ ; Lingoes: http://www.lingoes.net/en/translator/index.html ; MobiSystems: http://www.mobisystems.com/ ; Paragon: http://www.penreader.com/ ; iSilo: http://www.isilo.com/index.htm8 TshwaneLex: http://tshwanedje.com/tshwanelex/

http://ahdictionary.com/http://www.merriam-webster.com/http://www.macmillandictionary.com/http://www.macmillandictionary.com/http://oald8.oxfordlearnersdictionaries.com/http://dictionary.cambridge.org/http://www.ldoceonline.com/http://www.ldoceonline.com/http://www.lexiquepro.com/http://www.lingoes.net/en/translator/index.htmlhttp://www.lingoes.net/en/translator/index.htmlhttp://www.penreader.com/http://www.isilo.com/index.htmhttp://tshwanedje.com/tshwanelex/

54


Ilustracija 1: snimak ekrana Elektronskog renika jezika lusoga9

Pored opisanih mogunosti tehnike realizacije, vredelo bi razmotriti i ek-sperimentalnu primenu dva savremena interaktivna naina komunikacije, koji su zasnovani na internetskim resursima i iji bi cilj bilo animiranje zainteresovanih italaca za tematiku upotrebe rei i imena iz engleskog jezika u srpskom. Prvi bi bio blog, tj. nedeljni ili ei napisi o aktuelnim zapaanjima i nedoumicama iz ove oblasti, podstakuti i pitanjima italaca, s redovnom rubrikom pod naslovom Anglicizam nedelje, po uzoru na dugogodinju rubriku (ili kolumnu?) J. iri-lova Re nedelje, u NIN-u ili po uzoru na odlian vebsajt Word Spy,10 posveen dokumentovanju neologizama u engleskom jeziku. Drugi nain bilo bi otvaranje specijalne stranice na nekoj od drutvenih mrea, Facebook ili Google+, na kojoj bi se vodile i/ili usmeravale kompetentne rasprave i razmene miljenja na aktu-elne teme iz ove oblasti. U sklopu ove stranice mogao bi biti pokrenut i otvoreni

9 Izvor: http://tshwanedje.com/gallery/photos/Electronic%20Lusoga%20Dictionary/Lusoga.png10 Word Spy: http://www.wordspy.com/

http://tshwanedje.com/gallery/photos/Electronic Lusoga Dictionary/Lusoga.pnghttp://www.wordspy.com/

55


renik (engl. open dictionary),11 projekat u kojem bi uestvovali itaoci, dostav-ljanjem novih anglicizama u punom reeninom kontekstu, zajedno s podacima o izvoru i sopstvenim tumaenjem njihovih znaenja. Ukoliko bi zadovoljili autor-ske kriterijume, ovi anglicizmi mogli bi posluiti kao odrednice u Novom reniku, a mogli bi ak postati i jezgro Otvorenog renika novijih anglicizama, u kojem bi strunu obradu obavljali profesionalci, da bi se izbegli injenini i drugi propusti koji se ponekad mogu videti u nekim drugim otvorenim renicima, domaim (Vukajlija) i stranim (Urban Dictionary).12

3. Zavrne napomeneU ovom prilogu ponueno je jedno vienje izrade novog, proirenog izda-

nja Renika novijih anglicizama, koje je obuhvatilo razloge za njegovo sastav-ljanje, strukturne novine i mogunosti tehnike realizacije. Kako se dalo zaklju-iti, polazei od lingvistikih, jezikih i vanjezikih injenica, i njihovih opisa u proteklih desetak godina, otkako se pojavilo prvo izdanje, Novi renik novijih anglicizama bio bi objavljen samo u elektronskom obliku u prvo vreme kao elektronska knjiga u PDF formatu, a onda moda i kao oflajn elektronski renik. U oba sluaja, neophodni fajlovi bili bi dostupni besplatno i distribuirani preko interneta, pod okriljem Digitalne biblioteke Filozofskog fakulteta u Novom Sa-du.13

Objektivne potrebe za jednim ovakvim renikom nesumnjivo postoje: globalni fenomen engleskog kao odomaenog stranog jezika udruen s lokalnim fenomenom sindroma irom otvorenih vrata prema uticajima engleskog jezika na srpski (up. Pri, 2011, pogl. 2 i 16), odgovorni su za sve snaniju angliciza-ciju i hibridizaciju srpskog jezika, koje se najvie ispoljavaju u nekontrolisanom preuzimanju anglicizama, naroito oiglednih, i u njihovoj jo nekontrolisanijoj upotrebi. Ako se anglicizmi koriste s merom, znanjem i razumevanjem, oni samo mogu da obogate izraajni potencijal svakog jezika, pa tako i srpskog, ali ako se oni koriste bez mere, znanja i razumevanja, emu smo svedoci svakodnevno i ija je najvanija posledica delimino ili potpuno nerazumevanje anglicizama (up. Pani Kavgi, 2006; Jerkovi, 2012), postie se pogrean i neeljen efekat. Sistematsko zatvaranje oiju na svim nivoima naeg sadanjeg obrazovnog siste-ma pred pojavom englesko-srpskih jezikih kontakata, koje e se vrlo verovatno nastaviti, kao da tih kontakata uopte i nema, dovodie do dalje anglicizacije i hi-11 Macmillan Open Dictionary: http://www.macmillandictionary.com/open-dictionary/submit.html ; Merriam-Webster New Words & Slang: http://nws.merriam-webster.com/opendictionary/ ; American Heritage Open Dictionary Project: http://ahdictionary.com/word/submitNew.html12 Vukajlija: http://vukajlija.com/ ; Urban Dictionary: http://www.urbandictionary.com/13 Digitalna biblioteka Filozofskog fakulteta: http://www.digitalnabiblioteka.tk/

http://www.macmillandictionary.com/open-dictionary/submit.htmlhttp://www.macmillandictionary.com/open-dictionary/submit.htmlhttp://nws.merriam-webster.com/opendictionary/http://ahdictionary.com/word/submitNew.htmlhttp://vukajlija.com/http://www.urbandictionary.com/

56


bridizacije srpskog jezika, te do daljeg jaanja anglosrpskog, koji ima sve izglede da postane, svialo se to nekom ili ne, glavni, ako ne i standardni, urbani varijetet srpskog jezika svakako nikad de iure, ali zato i te kako de facto.

Ako se ovakve perspektive ele preduprediti, krajnje je vreme da se, ume-sto sada irom otvorenih vrata prema uticajima engleskog jezika, irom otvore oi onih koji ne ele da ih otvore i u nastavni plan i program (ili je to kurikulum?) za engleski i srpski jezik, poev od viih razreda osnovne kole, pa do univerzi-teta, ukljue teme vezane za doslednu upotrebu rei i imena iz engleskog jezika u srpskom, ime bi otpoelo sistematsko negovanje preko nam potrebne kontaktne jezike kulture (up. Pri, 2011, pogl. 15) i u sklopu nje razvijanje englesko-srp-ske kontaktnojezike kompetencije kod svih sadanjih i buduih posebnih ko-risnika jezika. Ne treba nikako zaboraviti na to da pomodno uenje i uenje engleskog jezika svuda i na svakom mestu, kako se to danas kod nas ini, ne moe pomoi tome da se anglicizmi pravilno razumeju i koriste, uz ostalo i zbog sekundarne morfoloke i semantike adaptacije, te mnogih formalnih i sadrin-skih promena koje njihovim delovanjem nastaju i kojima se takvi anglicizmi uda-ljavaju od svojih engleskih originala stoga, ako se (misli da se) zna engleski, to nikako ne znai da e se znati i (svi) anglicizmi. Upravo s ovim glavnim ciljem na umu, da se anglicizmi u srpskom jeziku mogu valjano razumeti i koristiti, uraen je Renik novijih anglicizama taj cilj nije ostvaren do kraja. Novi renik novijih anglicizama, s istim ili, izvesnije, drugim uesnicima i autorskim timom, bio bi raen s istim ovim glavnim ciljem na umu isti taj cilj... ?

LITERATURA

Atkins, S., Clear, J., Ostler, N. (1992). Corpus Design Criteria. Literary and Linguistic Computing. 7/1: 116.

Baker, P., Hardie, A., McEnery, T. (2006). A Glossary of Corpus Linguistics. Edinburgh: Edinburgh University Press.

Bugarski, N. (2002). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama, Vera Vasi, Tvrtko Pri, Gordana Nejgebauer, Novi Sad, Zmaj, 2001, 1 277. Knjievnost i jezik. 49/12: 153-157.

Bugarski, R. (2006). argon. Lingvistika studija (2. izd.). Beograd: Biblioteka XX vek Knjiara Krug.

Bugarski, R. (2013). Sarmagedon u Mesopotamaniji. Leksike skrivalice. Beograd: Biblioteka XX vek Knjiara Krug.

Crystal, D. (2006). Language and the Internet (2nd ed.). Cambridge: Cambridge University Press.

Facchinetti, R. (Ed.) (2007). Corpus Linguistics 25 Years on. Amsterdam New York: Rodopi.

57


Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezinih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti kolska knjiga.

Fuertes-Olivera, P. A., Bergenholtz, H. (Eds.) (2013). E-Lexicography. The Internet, Digital Initiatives and Lexicography. London: Bloomsbury.

Furiassi, C. (2010). False Anglicisms in Italian. Monza: Polimetrica.Gatto, M. (2011). The Body and the Web: the Web as Corpus Ten Years on. ICAME

Journal. 35: 3558.Granger, S., Paquot, M. (Eds.) (2012). Electronic Lexicography. Oxford: Oxford

University Press.Hartmann, R. R. K. (2001). Teaching and Researching Lexicography. Harlow: Pearson

Education.Hartmann, R. R. K., James, G. (1998). Dictionary of Lexicography. London, New York:

Routledge.Hundt, M., Nesselhauf, N., Biewer, C. (Eds.) (2007). Corpus Linguistics and the Web.

Amsterdam New York: Rodopi.Jerkovi, V. (2012). Razumevanje anglicizama u specijalizovanim tinejderskim

asopisima na srpskom jeziku. Diplomski (masterski) rad; neobjavljen. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Kosem, I., Kosem, K. (Eds.) (2011). Electronic Lexicography in the 21st Century. New Applications for New Users. Ljubljana: Trojina, Institute for Applied Slovene Studies. Accessed on 10 July 2013, http://www.trojina.si/elex2011/elex2011_proceedings.pdf.

Lali, G. (2002). Vera Vasi, Tvrtko Pri, Gordana Nejgebauer: Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama (Zmaj, Novi Sad 2001, 277 str.). Junoslovenski filolog. 58: 144148.

Mili, . (2011). Lexicographic Codification of English-Based Synonyms in Serbian. Sdslavistik Online. 3: 5366. Accessed on 10 July 2013, http://www.suedslavistik-online.de/03/.

Mili, M. (2013). Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku. Novi Sad: Filozofski fakultet. Pristupljeno 10. jula 2013, http://www.digitalnabiblioteka.tk/digitalna-biblioteka?task=view&id=98&catid=13.

Mii Ili, B., Lopii, V. (2011). Pragmatiki anglicizmi u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 54/1: 261273.

OKeeffe, A., McCarthy, M. (Eds.) (2010). The Routledge Handbook of Corpus Linguistics. London New York: Routledge.

Pani Kavgi, O. (2006). Koliko razumemo nove anglicizme. Novi Sad: Zmaj.Piurica, M. (2002). Vera Vasi Tvrtko Pri Gordana Nejgebauer. Du yu speak

anglosrpski? Renik novijih anglicizama, Zmaj, Novi Sad, 2001, 277 str. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 45/12: 407409.

Pri, T. (2011). Engleski u srpskom (2. izd.). Novi Sad: Filozofski fakultet.Pri, T. (2012a). Chapter 6. Lexicographic Description of Recent Anglicisms in Serbian:

the Project and Its Results. In: Furiassi, C., Pulcini, V., Rodrguez Gonzlez, F.

http://www.trojina.si/elex2011/elex2011_proceedings.pdfhttp://www.trojina.si/elex2011/elex2011_proceedings.pdfhttp://www.suedslavistik-online.de/03/milic.pdfhttp://www.suedslavistik-online.de/03/milic.pdfhttp://www.digitalnabiblioteka.tk/digitalna-biblioteka?task=view&id=98&catid=13http://www.digitalnabiblioteka.tk/digitalna-biblioteka?task=view&id=98&catid=13

58


(Eds.). The Anglicization of European Lexis. 131148. Amsterdam Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.

Pri, T. (2012b). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama deset godina posle: da li je vredelo?. U: Guduri, S. (Ur.). Jezici i kulture u vremenu i prostoru I. Tematski zbornik. 253264. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Pri, T. (2012c). Kako se na engleskom kae oldtajmer? Anglicizmi kao srpsko-engleski lani parovi. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku. 55/2: 203220.

Renouf, A. (2003). WebCorp: Providing a Renewable Data Source for Corpus Linguists. In: Granger, S., & Petch-Tyson, S. (Eds.). Extending the Scope of Corpus-Based Research. New Applications, New Challenges. 39 58. Amsterdam New York: Rodopi.

Vasi, V., Pri, T., Nejgebauer, G. (2011). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama (2. izd.). Novi Sad: Zmaj.

Tvrtko Pri

NOVI RENIK NOVIJIH ANGLICIZAMA: THE WHYS, WHATS AND HOWS

Summary

This paper has dealt with the preparation of a new, expanded edition of a future Renik novijih anglicizama (i.e. A Dictionary of Recent Anglicisms in Serbian), which was first published in 2001. Following an overview of the original aims the authors wished to achieve and a critical overview of the perceived merits and demerits of the first edition, three key aspects of production of the new edition have been discussed in some detail: firstly, the whys, comprising the reasons for its compilation; secondly, the whats, comprising its new structural features; and thirdly, the hows, comprising the possibilities of its technical realization.

Key words: dictionary, anglicism, contact linguistics, corpus linguistic, lexicogra-phy, electronic lexicography.

59

. 811.163.1373.163.41373 [email protected]

1

. . .

: , , , , , .

, , - . . . . o (1963, 170), - , , 5000 .1

1. , -

, . , - .

, . . (2008, 30) - ( ) . . . . (2000, 249), , . , -1 , , . . 10.000 , ( 1976, 73; - 2007, 382).

60

. : ...

, . , , .

. - . . . (2008, 3031) . . - (),2 VIVII . . , , IX . . (2000, 246249) - . , , , , , . , VII , . . , . . , - VII . . . (2000, 240) IV , .

2. -

, - , . , - .

, , - ,

zbornik u čast profesorki veri vasić

Documents