XXIV 8/2009

: : XXIV : 8 : : . , :

: : , 6 : : - . : .

CIP- , 378.9(497.113)(082) 62 / . . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. : , 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (: ) ISSN 0350-428X COBISS.SR-ID 58627591

I

, . 1960. , , , 1965. . , , 1974. 9 (VII ). , , -, -, . 17 (1986. .), - Publications of the School of Engineering. , , , 1991. ., / 20/21, 1990/1991. . , . , , , , , , . , , . - - , 2008. . , 2009. . , - - . - , , -. w - (www.ftn.uns.ac.rs) , . , 5-6 -. , , 01.09. 15.10.2009. ., 19.12.2009. . . : , , , , CIGRE, CIRED, YU INFO. .

II

. 6, . 7. , , . , 8. , , . . - . . , , -- , :

III

SADRAJ

Strana

Radoviizoblasti:Graevinarstvo

1. DraganaPopovi,KOMPARATIVNASEIZMIKAANALIZAZIDOVAZAUKRUENJESTAMBENOPOSLOVNEZGRADEPREMANAIMPROPISIMAIEVROKODU8.......................................................... 2389

2. JelenaGajinov,TEHNOLOGIJEIORGANIZACIJEGRAENJAVIESPRATNOGOBJEKTASAEKSPERIMENTALNIMODREIVANJEMVREMENAZIDANJAZIDOVA................................. 2393

3. Mujoondi,VlastimirRadonjanin,PROCENASTANJAISANACIJAKONSTRUKCIJESPORTSKEHALEOSNOVNEKOLEDESANKAMAKSIMOVIUNOVOMPAZARU.................................................................. 2397

4. LejlaBalint,PROJEKATARMIRANOBETONSKEZGRADESASEIZMIKIMPRORAUNOMZIDOVAZAUKRUENJEPREMAYU81IEC8.......................................................................................... 2401

5. MajaPopovi,MirjanaMaleev,REVITALIZACIJADVORCAIPROJEKATABKONSTRUKCIJEHOTELAUOKVIRUKOMPLEKSASPITZERUBEOINU................................................................................... 2405

6. FranjoJoha,PROJEKATKONSTRUKCIJEARMIRANOBETONSKOGSPORTSKOGOBJEKTAUNOVOMSADU................................................................................................................................... 2409

7. BrankoMarjanovi,OBEZBEENJETEMELJNEJAMEISUSEDNIHOBJEKATAABZIDOVIMASAEKSPERIMENTALNIMODREIVANJEMVREMENARADA................................................... 2413

8. AleksandarMikovi,PROCENASTANJA,DOGRADNJAISANACIJANOSEEKONSTRUKCIJEOSNOVNEKOLEDOSITEJOBRADOVIUNOVOMSADU........................................................................... 2417

Radoviizoblasti:Arhitektura

1. NikolaKrivokua,KsenijaHiel,VladimirKubet,MUZIKAAKADEMIJAUKRAGUJEVCUGRADMUZIKE................................................... 2421

2. VesnaKurtuma,DarkoReba,MilicaKostre,URBANISTIKASTUDIJACENTRAKULESAAKCENTOMNAUREENJUPODRUJAUZVELIKIBAKIKANAL............................................................................................................ 2425

3. JelenaRelji,RadivojeDinulovi,ARHITEKTONSKASTUDIJASPA/WELLNESSCENTRAUNOVOMSADU.............................. 2429

4. NataaPavi,DarkoReba,URBANISTIKASTUDIJAREVITALIZACIJEDELAOBALEBORSKOGJEZERA.......................... 2423

5. KatarinaMacanSabo,KsenijaHiel,ARHITEKTONSKASTUDIJASTAMBENOPOSLOVNOGOBJEKTAUSOMBORU.................... 2436

6. VladimirPopovi,DarkoReba,IgorMara,URBANISTIKASTUDIJAREKONSTRUKCIJEBLOKA70UNOVOMBEOGRADUINIOCIIZGLEDAFIZIKESTRUKTURE............................................................................................. 2440

7. DraganaMilojevi,KsenijaHiel,HOTELUOKVIRUTURISTIKOREKREATIVNOGCENTRAZOBNATICA............................ 2444

IV

8. eljkaBjeli,KsenijaHiel,TURISTIKOAPARTMANSKONASELJENAODROUUNOVOMSADU.......................... 2448

9. DamjanTomi,JelenaAtanackoviJelii,DraganaKonstantinovi,ARHITEKTONSKIFAKULTETUNOVOMSADUSTUDIJADINAMINOSTIARHITEKTONSKEFORME.................................................................................................... 2452

10. TatjanaRagai,JelenaAtanackoviJelii,MarkoTodorov,PROJEKATNONOGKLUBAUNOVOMSADU.................................................................... 2456

11. IvanaNikoli,TRANSFORMACIJAPRIOBALNOGPODRUJAOBLASTIDUDARAUAPCUSAASPEKTABIOKLIMATSKOGPROJEKTOVANJA.................................................................................... 2459

12. BrankicaNiki,DarkoReba,URBANISTIKASTUDIJAREVITALIZACIJEIPROIRENJADUNAVSKOGPARKA................... 2463

13. ,................................. 2467

14. AnaPerii,JelenaAtanackoviJelii,ARHITEKTONSKASTUDIJAMULTIFUNKCIONALNOGOBJEKTA"CENTAR"UNOVOMSADU................................................................................................................................... 2471

15. VesnaMileti,JelenaAtanackoviJelii,LUKSUZNOSTANOVANJE.................................................................................................... 2475

16. ,,............................. 2479

17. SlobodanTomi,JelenaAtanackoviJelii,DraganaKonstantinovi,ARHITEKTONSKASTUDIJAINTERPOLACIJEGARNIHOTELAUURBANOTKIVONOVOGSADA................................................................................................................................... 2483

18. ArsenBjelica,RadivojeDinulovi,IDEJNIPROJEKATHOTELAUNOVOMSADU....................................................................... 2487

19. MarinaKneevi,RadivojeDinulovi,ARHITEKTONSKASTUDIJAEDUKATIVNOGCENTRAZAUPRAVLJANJEOTPADOMUNOVOMSADU.................................................................................................................... 2491

20. RadePerii,JelenaAtanackoviJelii,MEDIJATEKAUNOVOMSADU........................................................................................... 2495

21. MilicaStoji,IZGRAENEUTOPIJE/KONCEPTREKONSTRUKCIJEPANELICANAPRIMERUSTAMBENEZGRADEUULICIDRRIBARAUNOVOMSADU................................................................... 2499

22. RadovanMrvi,Predragianin,AUTOCENTARUNOVOMSADU......................................................................................... 2503

23. MilicaRaca,Predragianin,MUZIKAAKADEMIJAUNOVOMSADU............................................................................. 2507

24. BiljanaPopovi,Predragianin,ARHITEKTONSKASTUDIJAZENHOTELANAMIELUKU..................................................... 2511

Radoviizoblasti:Inenjerstvozatiteivotnesredine

1. Ivanatefiek,HIDRAULIKIASPEKATPREIAVANJAOTPADNIHVODAUNASELJUSTARAMORAVICA.......................................................................................................................... 2515

2. VinjaVukanovi,SlobodanKrnjetin,ADAPTACIJAZGRADAIGRADOVAUSUSRETKLIMATSKIMPROMENAMA........................ 2519

3. SilviaJozo,MirjanaVojinoviMiloradov,PREIAVANJEOTPADNIHVODAUTERMOELEKTRANITOPLANINOVISAD................... 2522

4. ,,.... 2525

5. Bojanaori,EKONOMSKOVREDNOVANJESMANJENJAEMISIJESO2, NOX, VOC I NH3......................... 2529

V

6. AnaPetelj,JankoHodoli,STANJEITENDENCIJERAZVOJARECIKLAEAMBALANEPLASTIKEUSRBIJI..................... 2533

7. IvanaRadin,BorisAgarski,JankoHodoli,STANJEIMOGUETENDENCIJERAZVOJARECIKLAEOTPADNOGDRVETAUSRBIJI........ 2537

8. IvanaMudri,BrankaNakomi,ANALIZAPOTENCIJALAENERGIJEVETRAUAPVOJVODINI(KIKINDA)............................... 2541

9. MarijaPopovi,MiodragHadistevi,MERENJEFIZIKOMEHANIKIHSVOJSTAVARECIKLIRANEGUME................................. 2545

10. DanijelCvetinovi,SlobodanKrnjetin,ZELENEZGRADEZGRADEZABUDUNOST......................................................................... 2549

11. MilenkoTopalovi,PROCENAPRIMENJIVOSTIRECIKLAEKOMUNALNOGOTPADAUSRBIJI.......................... 2553

12. MilicaAlavanja,MiodragHadistevi,POSTUPANJESABIORAZGADIVIMDELOMKOMUNALNOGOTPADA,SAPOSEBNIMOSVTROMNAKOMPOSTIRANJEIANAEROBNURAZGRADNJU......................................... 2557

13. TamaraStanaev,GoranVuji,KLJUNIPARAMETRIZAIZBORLOKACIJEIPROJEKTOVANJEDEPONIJEISPLAKE.............. 2561

14. MilicaRaikovi,SlobodanKrnjetin,PONAANJEARMIRANOBETONSKIHKONSTRUKCIJAUPOARU....................................... 2565

15. NeeljkoLui,SAGOREVANJESUNCOKRETOVELJUSKEUFABRICIULJABANATA.D.NOVACRNJA..... 2569

16. DraganGani,Slavkouri,BIOLOKOPREIAVANJEOTPADNIHVODAMNCHNERBRAUEREI(MB)PIVAREUNOVOMSADU.................................................................................................................... 2573

17. Lilaember,BIOGASPOSTROJENJAISKUSTVOIZHRVATSKE.............................................................. 2577

18. BojanaTot,BrankaNakomi,POTENCIJALENERGIJEVETRAAPVOJVODINESAASPEKTAENERGETSKOGBILANSA....... 2581

19. DraganIli,BrankaNakomi,KORIENJEGEOTERMALNEENERGIJEPRIMENOMGEOTERMALNETOPLOTNEPUMPE. 2585

20. DarkoKostovski,MOGUNOSTIUNAPREENJASISTEMAUPRAVLJANJAPVCOTPADOM,USAGLAAVANJESAPOLITIKOMIDOBROMPRAKSOMUEU........................................... 2589

21. GoranBeronja,SlobodanKrnjetin,GRAENJEKUAODBALIRANESLAMEIPRIMERI............................................................. 2593

22. BranislavaLaji,Slavkouri,PREIAVANJEOTPADNIHVODAUSUBOTICIKAOMERAZATITEIVOTNESREDINE... 2596

23. SlobodanPopov,SlobodanKrnjetin,ANALIZAPOTREBNEOTPORNOSTIZGRADAPREMAPOARUUREPUBLICISRBIJIIEVROKODOVIMA................................................................................................................ 2600

24. ZoranBanjac,GoranVuji,PRIMENABATAUPREHRAMBENOJINDUSTRIJIIUINDUSTRIJIPIA............................... 2604

25. AndrejNa,GoranVuji,POTREBNIKORACIZADOBIJANJEDOZVOLANADLENIHINSTITUCIJAPRIIZGRADNJIILIREKONSTRUKCIJIBENZINSKIHSTANICA............................................................................. 2607

26. JelenaJovanevi,EKONOMSKIASPEKTIZATITEIVOTNESREDINEUOBLASTIDEPONOVANJAIINSINERACIJEOTPADA........................................................................................................ 2610

27. SanjaZori,EKONOMSKIASPEKTIUPRAVLJANJAPVCOTPADOM........................................................ 2614

28. NaaIvkovi,GoranVuji,MOGUNOSTIISKORIENJADEPONIJSKOGGASAUENERGETSKESVRHE...................... 2618

VI

29. GoranBudimir,PRILOGMERENJUIOCENIUTICAJABUKENAIVOTNUSREDINU.....................................

2622

30. MarkoMaleevi,PROCENAUTICAJAREZERVOARAZASKLADITENJENAFTEINAFTNIHDERIVATANAIVOTNUSREDINU.............................................................................................................. 2626

31. AdrianaStrikovi,SlobodanKrnjetin,PRIMENAPRIRODNIHGRAEVINSKIHMATERIJALADRVOIKAMENUARHITEKTURI...... 2630

32. VladislavaVeselinovi,SlobodanKrnjetin,SOLARNEZEMUNICEANALIZAENERGETSKEEFIKASNOSTI............................................. 2634

33. DarkoMilankovi,JankoHodoli,OCENJIVANJEIVOTNOGCIKLUSAPROIZVODAIPROCESAPRIMENOMLCAPROGRAMSKOGSISTEMASimaPro7................................................................................. 2637

34. BranislavMilanovi,JankoHodoli,OCENJIVANJEIVOTNOGCIKLUSAPROIZVODAIPROCESAPRIMENOMLCAPROGRAMSKOGSISTEMAGaBi4....................................................................................... 2641

35. SlaanaTodorov,MiodragHadistevi,MERENJEIKONTROLANEKONTROLISANOGISTICANJAPRIRODNOGGASAIZCEVOVODA......................................................................................................................... 2645

36. ValerijaBoro,UNAPREENJESISTEMAUPRAVLJANJAZATITEIVOTNESREDINENABAZIPROVERA... 2649

37. AndreaMraevi,GoranVuji,PROCENARIZIKADIVLJIHDEPONIJANAIVOTNUSREDINUSAPREGLEDOMMERAREMEDIJACIJE..................................................................................................................... 2653

Radoviizoblasti:Matematikautehnici

1. GabrijelaGruji,NELINEARNAKONEKSIJANAPROSTORIMAOSKULACIJEVIEGREDA............................... 2657

2. LjuboNedovi,NebojaRalevi,PSEUDOOPERACIJEIPRIMENAUTEORIJIVEROVATNOE............................................... 2661

3. MajaNedovi,LjiljanaCvetkovi,KLASEMATRICAINVARIJANTNEUODNOSUNASCHUROVKOMPLEMENT...................... 2665

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

KOMPARATIVNA SEIZMIKA ANALIZA ZIDOVA ZA UKRUENJE STAMBENO-POSLOVNE ZGRADE PREMA NAIM PROPISIMA I EVROKODU 8

COMPARATIVE SEISMIC ANALYSIS OF RESIDENTAL-BUSINESS BUILDING SHEAR WALLS ACCORDING TO YUCODE AND EUROCODE 8

Dragana Popovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Sadraj U radu je prikazan projekat konstrukcije stam-beno-poslovne zgrade spratnosti (P+6+M) na podruju Novog Sada. U drugom delu rada prikazana je uporedna analiza seizmikog prorauna vertikalnih noseih eleme-nata, tj. zidova za ukruenje, prema naim propisima i Evrokodu 8. Abstract The design project of structure of residental-business building (ground floor+6 storeys+attic) in Novi Sad. Finally, there is comparative analysis of seismic calculation of vertical structure elements - seismic walls, according to YU code and Eurocode 8. Kljune rei: armiranobetonska zgrada, zidovi za ukruenje, seizmiki proraun

1. UVOD

Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armira-nobetonske stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+6+M, pravougaone osnove. Definisan je konstruktivni sistem, gabariti, rasteri stubova, namena pojedinih povrina i lokacija.

2. OPIS PROJEKTA

2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje

Zgrada je projektovana kao armiranobetonski skeletni sistem sa potrebnim zidovima za ukruenje u oba pravca. Osnova zgrade sa emom ramova prikazana je na Slici 1.

G'

1 2 3 4 5 6 7 8 9

G

F

EDC

B

AA'

420 360 300 360 300 360 360 3602820

120

360

240

2x12

024

036

012

014

4016

80

Slika 1. ema ramova

U X-pravcu nalaze se ramovi A', A, B, C, D, E, F, G i G', a njihovi meusobni rasteri su 1,20m, 2,40m i 3,60m. Ramovi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 pruaju se u Y-pravcu a razmaci izmeu njih su 4,2m, 3,6m i 3,0m. Prizemlje je projektovano tako da postoje dva nivoa: nivo prizemlja ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je bio dr Radomir Foli, red.prof.

gde se nalaze lokali i nivo prizemlja na mestima gde su stanovi. U prizemlju se, pored dva lokala i tri stana, nalaze i tehnike prostorije. Takoe, u nivou prizemlja postoji i pasa za ulaz u dvorite, ija je visina 3,5m a irina 3,6m. Na svakom spratu i na mansardi postoji po osam stanova. Visina lokala prizemlja iznosi 3,68m, dok je visina stanova na svim etaama 2,88m. Za vertikalnu komunikaciju koristi se hidrauliki lift i dvokrako stepenite sa meupodestom.

300 360 300 360 360 3602820

120

360

240

2x12

024

036

012

014

4016

80

420 360

Slika 2. Raspored stubova i zidova u osnovi

2.2. Konstruktivni sistem zgrade

Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni sistem, koji se sastoji od AB ramova postavljenih u dva ortogonalna pravca i AB zidnih platana (Slika 2.), koji ukruuju ramove. Skelet formiraju 9 podunih i 9 poprenih viespratnih viebrodnih ramova, koji zajedno ine prostorni skelet. U poprenim ramovima nalaze se grede dimenzija 30/40 i 30/35 sa rasponima polja 1,2m, 2,4m i 3,6m, dok grede podunih ramova imaju dimenzije 40/40, 30/40 i 25/30 i rastere 3,0m, 3,6m i 4,2m. Stubovi imaju konstantne dimenzije celom visinom, i to 30/50, 30/40, 30/30 i 25/25. Raspored zidova je takav da obezbeuje ukruenje zgrade u oba ortogonalna pravca. Uloga ovih elemenata je da prime i prenesu na temelje horizontalna seizmika optereenja i doprinesu celokupnoj krutosti objekta. Zidna platna su u poprenom pravcu dimenzija 25/360 i 25/240 a u podunom pravcu 25/303, 25/300 i 25/360, koji se suava od prvog sprata na 25/240 i te dimenzije ima do vrha objekta. Zidovi su projektovani tako da zadovolje uslove propisane Pravilnikom za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. Meuspratna konstrukcija je projektovana kao sistem kontinualnih krstasto armiranih ploa debljine 12cm. Ona prima gravitaciono optereenje jednog sprata, koje prenosi na grede i stubove ramova. Takoe, slui da ukruti sistem ramova u horizontalnom pravcu i primi

2389

horizontalne sile od vetra i seizmike, koje dalje prenosi na vertikalne linijske (stubove) i povrinske elemente (zidove) konstrukcije. Dvokrako stepenite se sastoji od dve kose ploe debljine 12cm i ravnog meupodesta iste debljine. Oslanja se na podestne grede u nivoima meuspratnih ploa. Balkoni se izvode kao pune ploe debljine 12cm, oslonjene na dve ili tri strane, zavisno od poloaja u konstrukciji. Fundiranje objekta je izvreno na temeljnoj ploi sa kontragredama u oba pravca. Temeljna ploa ima debljinu 50cm i dimenzije 14,80x28,50m. Kontragrede se razlikuju na mestima ispod lokala i stanova prizemlja zbog razlike u nivoima. Ispod lokala, temeljne grede imaju dimenzije 50/100, 30/100 i 25/50. Kontragrede ispod stanova se suavaju na gornjem delu i imaju dimenzije 50/30/180, 40/30/180 i 30/180, tako da izgledom poseaju na niske zidove. Ispod temeljne konstrukcije nasipa se tampon sloj ljunka debljine 10cm i sloj mravog betona 10cm MB25. Preko mravog betona postavlja se hidroizolacija, koja je, sa gornje strane, zatiena slojem nearmiranog betona d=5cm. Dozvoljeni napon u tlu iznosi priblino 300kPa, a za koeficijent posteljice je usvojeno 20000kN/m. Naponi, koji se javljaju u tlu, su manji od doputenih. Krov je plitka drvena konstrukcija na dve vode sa nagibima krovnih ravni 16. Krovni pokriva je Tegola Canadese, koja se postavlja na OSB ploe debljine d=18mm. Osim sopstvenog optereenja, krov je proraunat na dejstvo vetra i snega. Dva tipa krovnih vezaa postavljaju se na razmacima 4,2m, 3,6m i 3,0m. Rogovi dimenzija 10/14cm na razmacima od 60cm preuzimaju optereenje od krovne ravni, koje prenose na ronjae dimenzija 12/12cm. U sastavu krovne konstrukcije javljaju se jo i stubovi (12/12cm) sa pajantama (10/10cm) i kosnici (10/10cm). Svi elementi krovne konstrukcije izvode se od etinara II klase.

2.3. Analiza optereenja

1.Stalno optereenje (JUS U.C7.123/1988) ine sopstvena teina (grede, stubovi, zidovi za ukruenje, tavanice) i teine nenosivih elemenata (krovne obloge, podovi, zidovi ispune); 2.Korisno optereenje (JUS U.C7.121/1988) u funkciji namene objekta; 3.Optereenje snegom (Sl. List SFRJ 61/48) iznosi 0,75kN/m osnove krova; 4.Optereenje vetrom (JUS U.C7. 110, 111 i 112) za objekat koji spada u velike krute zgrade; 5.Seizmiko optereenje (Sl. List SFRJ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90) je dobijeno metodom ekvivalentnog statikog optereenja za II kategoriju objekta, II kategoriju tla i VIII sezmiku zonu.

2.4. Unoenje optereenja

Optereenje od sopstvene teine je naneto tako to je iskoriena mogunost Towera da sam generie sopstvenu teinu pojedinih elemenata konstrukcije, a kao dodatno stalno optereenje: povrinsko (teine podova i plafona) i linijsko (fasadni i pregradni zidovi). Korisno optereenje je naneto kao optereenje po celoj povrini ploe i dva puta u vidu ahovski rasporeenog optereenja, pri emu se meusobno ne mogu kombinovati.

Optereenje od snega se nanosi na krovnu konstrukciju kao povrinsko i konvertuje u linijsko optereenje, koje deluje du rogova. Reakcije od ovog optereenja se nanose na betonsku konstrukciju zgrade. Vrednosti optereenja vetrom se na konstrukciju nanose u vidu 4 sluaja optereenja, kao povrinsko optereenje, koje se konvertuje u linijsko i deluje du stubova upravno na njih. Optereenje od vetra se na krovnu konstrukciju nanosi upravno na krovne povrine, a reakcije kao koncentrisane sile na betonski deo objekta. Nakon uraene modalne analize, nanosi se seizmiko optereenje (dva sluaja) u dva razliita pravca, koje program sam generie na osnovu unetih parametara. Seizmika optereenja se ne kombinuju sa sluajevima optereenja od vetra.

2.5. Statiki i dinamiki proraun

Konstrukcija je modelirana prostorno u programskom paketu Tower 5.5 (Slika 3.). Pri formiranju proraunskog modela koriena je gusta mrea konanih elemenata, sa stranicom elementa 0,5m. Veza izmeu objekta i podloge modelirana je po Vinklerovom modelu zamenom tla elastinim oprugama postavljenim ispod temeljne ploe. Analiza dejstva horizontalnih optereenja, kao i modalna analiza, pretpostavljaju da su meuspratne tavanice nedeformabilne u svojoj ravni. Statiki i dinamiki proraun sprovedeni su na prostornom modelu, gde su korieni linijski i povrinski elementi.

Izometrija Slika 3. Prostorni model konstrukcije

2.6. Dimenzionisanje elemenata konstrukcije

Prilikom dimenzionisanja elemenata konstrukcije kori-en je beton marke MB35, a kao poduna i poprena rebrasta armatura RA400/500. Svi elementi konstrukcije su dimenzionisani prema Pravilniku za beton i armirani beton iz 1987. godine, a na osnovu uticaja merodavnih kombinacija optereenja, koje formira sam softver na osnovu odabranog pravilnika implementiranog u program. Grede su dimenzionisane kao jednostruko ili dvostruko armirane, dok su stubovi dimenzionisani na koso savijanje, obostrano simetrino armirani. Armiranobeton-ski zidovi za ukruenje su dimenzionisani na osnovu Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata u seizmikim podrujima (YU81).

2390

Dimenzionisanje svih elemenata krovne konstrukcije sprovedeno je prema teoriji doputenih napona.

3. UPOREDNA ANALIZA SEIZMIKOG PRORAUNA ZIDOVA ZA UKRUENJE PREMA YU81 I EC8

3.1. Opte odredbe prema Evrokodu 8

Ove odredbe se odnose na pojedinane zidove u sklopu aseizmiki projektovanih AB zgrada, izloenih uticajima u ravni zida, u osnovi potpuno ukljetenih u temelj, kako bi bila spreena rotacija u odnosu na ostatak konstrukcije. Uticaji od dejstava moraju se proraunati uz pretpostavku krutosti zida za neisprskalo stanje. Nepouzdani rezultati u analizi i postelastini dinamiki efekti moraju se uzeti u obzir makar na osnovu odgovarajueg uproenog postupka (npr. za proraun anvelopa momenata savijanja, faktore poveanja seizmikih sila...). Preraspodela uticaja od seizmikih dejstava (smiue sile i momenti savijanja) izmeu primarnih seizmikih zidova je dozvoljena do 30%, ako ne dolazi do smanjenja ukupne zahtevane nosivosti. Dijagram momenta savijanja po visini zida mora se uzeti kao anvelopa sraunatog momenta savijanja vertikalno pomerena za duinu jednaku visini kritine oblasti zida ( [ ]6/,max wwcr hlh = ). Proraunska anvelopa smiuih sila

EdV po visini zida odreuje se izrazom:

EdEd VV '= , gde je EdV ' smiua sila a faktor poveanja ( 5.1 ). Za dvojne sisteme vitkih zidova preporuuje se primena modifikovane proraunske anvelope smiuih sila. (Slika 4.)

Slika 4. Proraunska anvelopa smiuih sila

Nosivost zidova na savijanje mora se odrediti sa najnepovoljnijom aksijalnom silom za seizmiku kombinaciju optereenja, gde mora biti zadovoljeno:

35.0/ = cdccEdd fbhN . Potrebno je proveriti lom pritisnute dijagonale u rebru:

2,RdEd VV , pri emu je u kritinoj oblasti: ( ) zbffV wocdckRd 200/7.04.02, = , a izvan kritine oblasti: ( ) zbffV wocdckRd 200/7.05.02, = ; kao i lom zategnute

dijagonale u rebru (3,RdEd VV ) i lom smicanjem usled

klizanja (fdidddSRdEd VVVVV ++= , ).

U kritinim oblastima zidova mora biti obezbeeno da je minimalna vrednost koeficijenta duktilnosti krivine :

12 = oq (ako je CTT 1 ) ili 1/)12(1 TTq Co += (ako je

CTT ). U ovoj oblasti poveana vrednost koeficijenta priguenja, prema naem pravilniku, umanjuje razlike. (Slika 5.) Takoe, prema EC8 uticaji od dejstava seizmikog optereenja iz X i Y pravca se kombinuju (

EdzEdx EE + 3.00.1 i EdzEdx EE + 0.13.0 ), dok se prema YU81 seizmiki uticaji razliitih pravaca ne kombinuju. Nii nivo projektnog optereenja prema naim propisima podrazumeva obezbeenje visoke duktilnosti konstrukcije, vie nego po Evrokodu 8, ime se dobija manja krutost konstrukcije i manje seizmike sile.

2391

Tabela 1. Poreenje rezultata dimenzionisanja zida prema YU81 i EC8 PRESEK 2-2 PRESEK 3-3 PRESEK 4-4 Zid u ramu C

potrebna min. usvojena potrebna min. usvojena potrebna min. usvojenaYU81 0.00 13.50 1212 0.00 13.50 1212 0.00 13.50 1212 ( )21cm

Aa EC8 0.00 18.00 1214 0.00 18.00 1214 0.00 18.00 1214

YU81 0.00 13.50 1212 0.00 13.50 1212 0.00 13.50 1212 ( )22cmAa

EC8 0.00 18.00 1214 0.00 18.00 1214 0.00 18.00 1214 YU81 0.00 1.88 8/20 0.00 1.88 8/20 0.00 1.88 8/20 ( )mcm

Aav/2

EC8 0.00 2.50 8/20 0.00 2.50 8/20 0.00 2.50 8/20

YU81 2.75 2.50 8/10 1.52 2.50 8/20 2.08 2.50 8/20 ( )mcmAah

/2

EC8 3.53 2.50 8/10 1.94 2.50 8/10 2.61 2.50 8/10 Posledice su neto vei iznos post-elastinih deformacija, a samim tim i oteenja u zoni plastinih zglobova. Prema tome, nii nivo projektnog optereenja prema YU81 u odnosu na EC8, trebalo bi da bude propraen i stroijim konstrukcijskim zahtevima za obezbeenje potrebne duktilnosti, to nije sluaj. Osim nekoliko zahteva u vezi sa detaljima armiranja, kao i dobro ocenjenog ogranienja nivoa normalne sile u stubovima ( 35.0/ Bo ) i zidovima ( 20.0/ Bo ), nai propisi daju samo naelne stavove o obezbeenju duktilnog ponaanja konstrukcije.

Slika 5. Ukupni seizmiki koeficijent

Isto tako, problem je to, po YU81, ista vrednost faktora ponaanja, kao i isti konstrukcijski zahtevi za obezbeenje duktilnosti vae za praktino sve kostrukcijske sisteme zgrada, kao i za sve nivoe aksijalnog naprezanja, odnosno za sve ''savremene armiranobetonske konstrukcije''. Nivo optereenja koji na pravilnik zahteva za konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem i spratom ( 0.2=pK ), priblino je jednak iznosu projektnog optereenja za konstrukcije visoke duktilnosti prema Evrokodu 8. Treba imati u vidu da ovakve konstrukcijske sisteme EC8 praktino zabranjuje. Odavde se vidi da je najvii nivo projektnog optereenja prema YU81 zahtevan za ''neregularne konstrukcije'', jednak najniem nivou projektnog optereenja prema EC8, dozvoljenom za savrene ''regularne'' konstrukcije.

5. LITERATURA

[1] Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za graevinske konstrukcije. [2] . Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3, Graevinska knjiga, Beograd, 2007. [3] D. Najdanovi, Betonske konstrukcije, Orion Art, Beograd, 2004. [4] Grupa autora, Beton i armirani beton prema BAB 87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000. [5] Grupa autora, Beton i armirani beton prema BAB 87, knjiga 2, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000. [6] B. Petrovi, Odabrana poglavlja iz zemljotresnog graevinarstva, Graevinska knjiga, Beograd, 1989. [7] S. Stevanovi, Fundiranje, Nauna knjiga, Beograd, 1989. [8] M. Gojkovi, B. Stevanovi, M. Komnenovi, S. Kuzmanovi, D. Stoji, Drvene konstrukcije JUS standardi, Propisi, Evrokod 5, tabele, brojni primeri, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2001. [9] S. N. Ili, Klasini drveni krovovi, Graevinska knjiga, Beograd, 2003. [10] D. M. Milovi, Analiza napona i deformacija u mehanici tla. [11] Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance, Part 1: General rules, seismic actions and rules for buildings, Central Secretariat, Brussels, January 2003. [12] Skripta iz predmeta Seizmika analiza konstrukcija

Kratka biografija

Dragana Popovi roena je u Rumi 1983. godine. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu iz oblasti Graevinarstvo- konstrukcije odbranila je 2009. godine.

2392

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE GRAENJA VIESPRATNOG OBJEKTA SA EKSPERIMENTALNIM ODREIVANJEM VREMENA ZIDANJA ZIDOVA

TEHNOLOGY AND ORGANIZATION FOR CONSTRUCTION OF THE MULTI-STOREY BUILDING WITH EXPERIMENTAL DETERMINED TIME OF MAKING WALLS

Jelena Gajinov, Fakultet tehniih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Kratak sadraj Za viespratnu poslovno-stambenu zgradu sa AB skeletnom konstrukcijom definisana je tehnologija izgradnje fasadnih i unutranjih zidova. Eksperimentalnim putem, metodom foto-pregleda utvreno je vreme trajanja zidanja zidova. U drugom delu rada prikazan je model procesa izgradnje itavog objekta, koristei izmereno proseno vreme potrebno za zidanje, dinamiki plan i ema organizacije gradilita.

Abstract For the multy-storey skeleton construction technology of making walls is defined by experimental way. Operating duration of making walls is defined by photo metod. The second part of this study presents the model of building the whole construction using mesured optimal time for building, dinamic plan and shema organization building site.

Kljune rei: Tehnologija izgradnje, Foto-pregled, Dinamiki plan, ema organizacije, Poslovno-stambeni objekat

1. UVOD Rad se odnosi na projekat tehnologije i organizacije graenja poslovno-stambenog objekta na lokaciji u Ulici Polgar Andraa 2 4, u Novom Sadu. Osnova objekta je nepravilnog oblika. Dimenzije objekta su 14.4x11.23m i 15.24x13.25m. Projektovana spratnost objekta je Su+P+4+Du. Konstruktivni sistem je skeletna konstrukcija sa noseim i nenoseim zidovima od opekarskih proizvoda. Rad sadri :

eksperimentalna snimanja metodom foto-pregleda na predmetnoj lokaciji za potrebe odreivanja vremena zidanja zidova,

obradu rezultata snimanja (fotografije) radnog dana meovitim foto-pregledom,

emu II faze organizacije gradilita, dinamiki plan za ceo objekat.

______________________________________________

NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je dr Milan Trivuni, red. prof.

2. TEHNOLOGIJA ZIDANJA Zidanje zidova opekom i blokovima mora biti u pravilnim i horizontalnim redovima i pravilnoj vezi, bez paradi manjih od opeke, sa spojnicama potpuno ispunjenim itkim malterom debljine 1cm. Kod sendvi zida vezu izmeu zida od opeke i bloka povezati komadima armatureankerima preko termoizo-lacije tj. stiropora d=5cm. Malter za zidanje je produno cementni malter 1:2:6. Opeka i blokovi moraju biti dobrog kvaliteta i otrih ivica. Materijal se na gradilite dovozi kamionima i deponuje se na odreeno mesto. Transport opeke do mesta ugradnje se vri autodizalicom, a dalje kolicima. Horizontalni transport maltera se obavlja kolicima a vertikalni uz pomo lift dizalice Pregradni zidovi se rade sa istovremenim alovanjem i betoniranjem armirano-betonskim serklaom u debljini zida. Ventilacioni kanali sistema ,,unt izrauju se u produ-nom cementnom malteru 1:2:6 sa dersovanjem unutranje strane spojnica.

3. FOTO-PREGLED Kod foto-pregleda snimaju se (mere) svi vidovi utroka radnog vremena, koji ulaze u sastav normi rada, ukljuujui i prekide. U zavisnosti od karaktera radnog procesa, postoje: individualni i grupni foto-pregled. Trajanje izvrenih operacija meri se asovnikom sa kazaljkom za sekunde. Kod meovitog foto-pregleda se za tekue vreme pored grafikog ubeleavanja pojedinih elemenata vremena trajanja aktivnosti iznad horizontalnih grafika upisuje i broj radnika koji obavljaju odreeni posao. Korisno je izabrati razliito obeleavanje horizontalnih grafika. Obrada rezultata snimanja [1] data je na slici 1, tabeli 1 i tabeli 2 prikazanim dalje u tekstu. Tabelama je prikazano sraunato ukupno utroeno vreme potrebno za rad, ukupni gubici vremena, kao i ukupna produkcija izvrenih radova data u m3. Eksperimentalnim merenjem metodom foto-pregleda je ustanovljeno da je prosena dnevna produkcija rada zidara i pomonih radnika iznosila 6.01m3 ozidanog zida koji su obavljali posao izrade fasadnih i unutranjih zidova proseno troei 4.64 N/m3.

2393

Sika 1. Grafiki fotopregled

Tabela 1. Obrada rezultata foto-pregleda

Celokupna produkcija raena je u m3 (i za zidanje zidova d=12cm koji se inae obraunavaju u m2, odnosno unt-om u m1) a npr. proseno potrebno vreme za zidanje zidova d=25cm u produnom cementnom malteru 1:2:6. po m3 [3]: za zidara VI grupe 3.96N + radnik II grupe za prenos maltera 0.65N + radnik II grupe za prenos opeke 1.3N.

Na prikazanom foto-pregledu precizno su date sve radne operacije: koristan rad koji je podeljen na deset radnih operacija, pripremni i zavrni rad je podeljen na est radnih operacija i prekidi u radu.

2394

3.

5.

6.

2.

7.

8.

13.

12.

11.

14.ul. P

olg

ar A

ndra

a

objekat u izgradnji

LEGENDA:1.portirnica sa kancelarijom2.baraka za alat3.wc4.baraka za radnike5.oplata6.armatura7.fert8.podupiraci9.opeka

15.

10.

9. 1.

4.

10.blok11.baraka za cement i krec12.pesak13.mealica za malter14.lift dizalica15.auto dizalica

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.06.2009.

15.06.2009.

16.06.2009.

17.06.2009.

17.06.2009.

18.06.2009.

19.06.2009.

20.06.2009.

22.06.2009.

23.06.2009.

24.06.2009.

25.06.2009.

3VKV;2NKV

3VKV;2NKV

3VKV;2NKV

2VKV;1NKV

1VKV;2KV;1NKV

2VKV;1NKV

1VKV;1NKV

2VKV;1NKV

3VKV;2NKV

3VKV;2NKV

3VKV;2NKV

2VKV;1NKV3VKV;2NKVprosec.radna brigada

SASTAV RADNEBRIGADE

IZVRENOPRODUKCIJE

UTROENO VREME

m3 Nc/m3

5.92

7.82

9.22

4.84

2.68

3.21

7.47

5.51

8.46

4.58

7.92

4.56

3.99

4.39

3.68

4.20

4.91

7.95

4.37

2.93

5.65

4.67

4.11

4.896.01 4.64

prosec.produkcija prosec. vreme

Tabela 2. Obrada rezultata foto-pregleda

4. ORGANIZACIJA GRADILITA Definisanjem organizacije gradilita odreuje se pros-torno i organizaciono razmetanje svih elemenata gradi-lita na osnovu analiza karakteristika lokacije, karakte-ristika objekta, mehanizacije, opreme, privremenih objekata, ljudskih resursa, dinamike graenja. Nakon zavrene I faze organizacije gradilita, pristupa se II fazi koja je obraena u ovom radu, kada nastupa graenje armirano betonske konstrukcije objekta i zidanje zidova ispune [2]. II faza organizacije gradilita data je na slici 2. Pored deponija materijala za zidanje opeke i bloka, na gradilitu su organizovane i deponije peska, krea i cementa koje su namenjene za proizvodnju maltera za zidanje a kasnije malterisanje. Gradilina mealica je postavljena u blizini deponija peska, cementa i krea. Deponije opeke i bloka su postavljene uz graevinsku saobraajnicu da bi se obezbedio laki vertikalni transport uz pomo autodizalice. Dalji transport opeke i bloka po etaama vri se uz pomo kolica. Vertikalni transport ostalog materijala je organizovan uz pomo lift dizalice. Na gradilitu su postavljene i deponije podupiraa, fert gredica, oplate, armature. Armiraki i tesarski plato nisu predvieni. Od pomonih objekata na gradilitu se nalaze: kancelari-ja sa portirnicom na samom ulasku, baraka za radnike, baraka za alat, WC.

Slika 2. ema II faze organizacije gradilita 5. DINAMIKI PLANOVI GRAENJA Metode planiranja u graevinarstvu koje se najee koriste su: - Tehnika mrenog planiranja (TMP) - Metoda gantograma (Gantove karte) - Metoda ciklograma. U ovom projektu su primenjene metode mrenog planiranja i gantograma [2]. Mreni plan predstavlja glavni model celog procesa i izraen je za itav objekat. Osnovni elementi mrenog plana su aktivnoti, tehnoloki procesi za ije je izvrenje potrebno vreme i pri emu se troe resursi i dogaaji, tj. take poetka ili kraja neke aktivnosti. Vreme trajanja aktivnosti zavisi od opisa pozicije, koliine rada, veliine fronta rada, prosenih normi u graevinarstvu. Vreme trajanja u ovom radu je prikazano u danima. Gantogram je uraen na osnovu mrenog plana, kao metoda lakeg sagledavanja plana roka graenja. Pored pregledno datog vremena trajanja radova, gantogram sadri i kritian put i vremenske zazore pojedinih aktivnosti. Izrada objekta je podeljena na celine i vreme potrebno za njihovu izradu je: - zemljani radovi i izrada temelja 37 dana - suteren grubi radovi 52 dana, fini radovi 65 dana - priz.grubi radovi 66 dana, fini radovi 65dana - galerijagrubi radovi 67 dana, fini radovi 59 dana - Ispratgrubi radovi 71 dan, fini radovi 53 dana - IIsprat-grubi radovi 133 dana, fini radovi 47 dana - IIIspratgrubi radovi 131 dan, fini radovi 41 dana - IVsprat-grubi radovi 129 dana, fini radovi 35 dana - potkr.grubi radovi 125 dana, fini radovi 29 dana - dupleksgrubi radovi 108 dana, fini radovi 16 dana - krov 16 dana. Ukupno je potrebno 355 radnih dana za izgradnju objekta.

2395

6. ZAKLJUAK

Vreme utroeno na rad je vreme potrebno da se obavi posao izrade proizvoda (m3 ozidane povrine). Utroak vremena na rad deli se na: koristan rad, odmor i neizbene prekide u radu [1]. Snimanjem metodom foto-pregleda zakljueno je da prosean zidar u toku dana zida u proseku oko 2m3 zida [3], ali sa napomenom da je celokupna produkcija zidanja prikazana u m3. Ova norma vremena je obuhvatila samo vreme utroe-no na radu, dok se gubici vremena iskljuuju. Konaan zakljuak je da je koristan rad dobro organi-zovan obzirom na raspoloivost radne snage, nema pu-no tehnolokog zastoja. Pripremni i zavrni radovi bi trajali mnogo krae, uz angaovanje veeg broja nekvalifikovanih radnika, ali zbog ekonomskog efekta to na ovom objektu nije mogue izvesti, pa je i produkcija rada manja od maksimalno oekivane. Takoe bi se vei uinak video i angaovanjem veeg broja visokokvalifikovanih radnika. Disciplina na radnom mestu je dobra.

7. LITERATURA: [1] A.Flaar, S. Vukovi, P. Brana, Prouavanje tehnolo-kih procesa u graevinarstvu, Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 1985. [2] Milan Trivuni, Zoran Matijevi, Tehnologija i orga-nizacija graenja-praktikum, FTN Izdavatvo, Novi Sad 2004. [3] Normativi i standardi rada u graevinarstvu, Grae-vinska knjiga, Beograd 1989.

Kratka biografija:

Jelena Gajinov roena je u Novom Sadu 1976.god. Dip-lomski Master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti graevinarstva Proizvodni sistemi u graevinarstvu, odbranila je 2009.god.

2396

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

PROCENA STANJA I SANACIJA KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE OSNOVNE KOLE DESANKA MAKSIMOVI U NOVOM PAZARU

ASSESSMENT AND REPAIR OF RC STRUCTURE OF SPORT HALL IN PRIMARY SCHOOL DESANKA MAKSIMOVIC IN NOVI PAZAR

Mujo ondi, Vlastimir Radonjanin, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Kratak sadraj U prvom delu opisane su mogunosti primene lameliranog drveta za nosee konstrukcije. U drugom delu rada prikazana je procena stanja i sanacija sportske hale u Novom Pazaru. Abstract In the first part of this paper possibilities of use of laminated timber for bulding construction is described. The second part of this paper describes assessement and repair of sports hall in Novi Pazar. Kljune rei: Armiranobetonska konstrukcija, defekti, oteenja, sanacija ,lamelirano drvo. 1. UVOD Graenje sportske hale O Desanka Maksimovi u Novom Pazaru zapoeto je 2005. godine. Graenje je prekinuto nakon 6 meseci zbog nedostatka sredstava. Za tih 6 meseci izgraeni su samo glavni nosai tribina i boni stubovi. Poto je kontrukcija ostavljena u nedovre-nom i nezatienom stanju, usled uticaja okoline i at-mosferilija vremenom su se pojavila oteenja. Zadatak ovog rada bili su: dijagnostika nastalih oteenja, procena stanja AB konstrukcije, predlog nepohodnih sanacionih mera i opis svih radova koje treba sprovesti da se objekat priveo nameni. 2. MOGUNOSTI PRIMENE NOSAA OD LAMELIRANOG LEPLJENOG DRVETA Pod pojmom lepljene-lamelirane konstrukcije podrazume-vaju se one konstrukcije koje su dobijene lepljenjem dasaka lamela u lamelirani element (laminat) potreb-nog poprenog preseka i potrebne duine. Za lamele, koje su po pravilu samo popreno spojene (nastavljene), koristi se standardna graa. 2.1. Proizvodnja Proizvodnja laminata izvodi se po strogo propisanoj tehnologiji, u radionicama specijalno opremljenim za ovu vrstu posla. Najmanje sedam dana pre poetka lepljenja, drvo se prenosi iz suare u radionicu, gde e se izvriti lepljenje. Povrine lamela moraju se kvalitetno oistiti od drvne praine i drugih tetnih materija koje mogu da umanje adheziju sloja lepka. ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je bio prof. dr Vlastimir Radonjanin.

Lamele se ugrauju prema unapred odreenom postupku. Redosled ugraivanja lamela redovno se definie glavnim projektom lamelirane konstrukcije. Isto tako, prilikom reanja lamela, sleganja lamela u projektovani presek, odnosno paket, vodi se rauna da nijedan element pre-seka ne dobije nepredviene napone. Lepljenje lamela posle slaganja u paket projektovanih dimenzija i oblika izvodi se pod pritiskom. Ovaj pritisak, koji se realizuje uz pomo posebno konstruisanih presa i stega, mora da bude ravnomerno rasporeen. Da bi ovaj pritisak bio ravno-merno rasporeen po preseku i po duini elementa koji se lepi, ispod stega odnosno presa, treba postaviti dovoljno velike podmetae (slika 1).

Slika 1. Priprema presa i postavljanje lamela u prese

2.2. Lepkovi Lepkovima se nazivaju one supstance koje poseduju sposobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u vrsto stanje, radi monolitiziranja spojenih elemenata. Monolitiziranje se izvodi prianjanjem (adhezijom) lepka na dodirne povrine drveta pri emu kohezija ostaje ne-promenjena. Prema nainu upotrebe, zavisno od temperature lepka, odnosno lepljenja, razlikuju se: a) hladni lepkovi ija je radna temperatura od 15 do 20C b) temperirani lepkovi, kada je radna temperatura od 20 do 25C c) topli lepkovi sa radnom temperaturom od 50 do 80C d) vrui lepkovi, kada je radna temperatura od 80 do 160C.

2397

2.3. Konstrukcijske pojedinosti S obzirom na raznovrsne osobine drveta kao materijala evidentan je niz tehnikih pogodnosti lepljenog lameliranog drveta. To su sledee prednosti: - visoke mehanike karakteristike uz malu zapreminsku masu to daje prednost kod transporta i montae (u odnsu na druge materijale); - industrijska izrada laka, jednostavna i brza, to nije bez znaaja, nezavisna od vremenskih prilika. Laka i efikasna kontrola proizvodnje; - kvalitetan akustini absorbent i velike pogodnosti za oblikovanje industrijskih prostora sa velikom bukom; slab termiki provodnik, materijal sa neznatnim promenama mehanikih svojstava pri temperaturnim promenama; - mogunost korienja najrazliitijih oblika i statikih sistema i praktina neogranienost veliine i oblika poprenog sistema; - mogunost oblikovanja i formiranja najrazliitijih volumena, pokrivanje velikih povrina veliki rasponi i lako prilagoavanje savremenim arhitektonskim zahtevima; - velike mogunosti proirenja, modifikacije tokom eksploatacije i to se posebno podvlai, dislokacije bez velikih tekoa; - ne mala otpornost na najraliitije hemijske uticaje (prednost u odnosu na druge materijale kod graevina za hemijsku industriju, fabrike hartije, boje, vetakih ubriva i sl.) - velike arhitektonske pogodnosti i karakteristike koje u potpunosti odgovaraju savremenim arhitektonskim kretanjima u neprekidnoj i sve uspenijoj borbi za zatitu ovekove okoline. 2.4. Proraun i dimenzionisanje Nosai se raunaju prema doputenim naponima (SRPS) ili graninim stanjima (EC 5) i ISO- standardima ija primena i uvoenje u nae propise tek predstoji. Doputeni naponi za popreno zatezanje (td ) su: - za etinare i meke liare 25 N/cm - za tvrde liare 35 N/cm Normalni naponi raunaju se po obrascu:

3. PROCENA STANJA I SANACIJA IZVEDENOG DELA KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE

Ova faza obuhvatila je prikupljanje postojee projektno tehnike dokumentacije i upoznavanje sa objektom, a zatim terenski rad, snimanje i ucrtavanje postojeih defekata i oteenja. 3.1. Opis objekta Predmetni objekat je sportska hala za koarku i odbojku u okviru osnovne kole Desanka Maksomovi u Novom Pazaru, u Cetinjskoj ulici, kapaciteta do 800 sedita. Demenzije hale u osnovi su 36x45m, a ukupna visina objekta je 12 m (sl. 2). Objekat uz sportsku halu je dimenzija 20x18m.

Glavni projektant konstrukcije bio je Milivoje Milanovi, dipl.ing.gra., a saradnik je Enes krijelj dipl.ing.gra. Usvojena konstrukcija objekta je isti prostorni okvirni skelet sa glavnim armiranobetonskim nosaima na razmaku od 5m. Okviri (ramovi) su usvojeni u oba upravna pravca objekta.

Slika 2. Osnova objekta sportske hale

Spoljanja AB sokla i unutranji AB zidovi oko igralita su AB zidna platna debljine 20-30 cm. Ovi zidovi su optereeni vertikalnim optereenjem od kontrukcije objekta i horizontalnim optereenjem od aktivnog zemljanog pritiska (nasutog tla). Za krovne nosae predvieni su elementi od lameliranog lepljenog drveta.

3.2. Detaljan vizuelni pregled AB konstrukcije sportske hale Pregledom objekta knstatovano je da je objekat u nadovrenom stanju, veu dui vremenski period to je osnovni uzrok pojave deterioracije ugraenih materijala. Prvo su proverene dimenzije izvedenih AB lemenata i utvreno je da su elementi izvedeni prema postojeoj projektnoj dokumentaciji. Konstantovan je veliki broj defekata i oteenja. Registrovani defekti i oteenja su: - Mala debljina zatitnog sloja, - Segregacija, - Betonska gnezda, - Mrlje od re, - Neadekvatno izvedene poravke zona sa nedovoljno zbijenim betonom, - Prsline, - Korozija armature, - Bioloko rastinje, - Mehaniko oteenje, - Dejstvo vlage, Jedan od najeih uzroka njihove pojave je uticaj atmosferilija. Procena stanja AB konstrukcije uraena je na osnovu detaljnog snimanja i analize rasporeda i stepena zastupljenostinabrojanih defekata i oteenja. Korozija armature i mrlje od re su najee uoena oteenja (slika 3). Registrovani su na svakom glavnom nosau, a posledica su prekida radova na objektuna mestima gde su isputeni ankeri. Korozija armature je elektrohemijski proces koji dovodi do redukcije poprenog preseka armature i obrazovanja re. Korozija koja je uoena na neugraenim vidljivim ipkama armature je povrinska i nije dovela do znaajne redukcije poprenog preseka ipki armature. Mrlje od re nemaju

2398

velikog uticaja na trajnost beton ali naruavaju njegov estetski igled konstrukcije.

Slika 3. Povrinska korozija armature i

mrlje od re na betonu.

Bioloka korozija: je takoe oteenje koje je u velikoj meri zatupljeno na objektu. Ovo oteenje je povrinskog karaktera, registrovano je na krajevima glavnih nosaa koji su u dodiru sa tlom, izloeni su atmosferilijama i zaklonjeni su od suneve svetlosti. Neadekvatno izvedene poravke zona sa nedovoljno zbijenim betonom. Betonska gnezda zone sa nedovoljno zbijenim betonom su najzastupljeniji defekt na elementima AB konstrukcije. Na veini glavnih nosaa, a najvie na stubovima nosaa, vrene su popravke malterisanjem ovih zona bez bilo kakve predhodne pripreme i uz korienje neadekvatnih materijala. Pored neadekvatno izvedene popravke uoena je i neotklonjena oplata, koja je ostala na donjoj strani stepenika tribine i na stubovima glavnih nosaa tribine. 3.3. Analiza stanja objekta - Glavni nosai tribine Korozija armature zastupljena je na isputenim ankerima (vidljiva armatrura) AB elemenata nosaa tribina (stubovi i grede, kosi deo). Registrovana je samo povrinska korozija koja je zastupljena sa 100% na vidljivoj armaturi. Mrlje od korozije- nalaze se na mestima gde su isputeni ankeri, a nastale su spirenjem re sa ipki armature i slivanjem po elementima kontrsukcije. Predmetne Mrlje nisu tetne po beton, ali naruavaju estetski izgled elemenata. Zastupljenost je 70% na mestima gde se nalazi armatura. Mehanika oteenja- zastupljena su veoma malo, i nalaze se na mestima koja su bila dostupna judima,. Mehanikih oteenja ima cca5 % na glavnim nosaima i zidovima koji spajaju glavne nosae. Prsline- nalaze se na AB zidovima glavnih nosaa registrovane su na mestu uzengija, zastupljenost do 10% . Bioloka korozija i rastinje - Bioloke korozije ima 30%, u odnosu na ukupnu povrinu AB glavnih nosaa i

izraena je u povrinskom sloju, a rastinje je uoeno izmeu svih glavnih nosaa. Nekvalitetno izvedena zavrna obrada poravnavanje gornje povrine - uoena je na gredama kod kojih nije uraena zavrna obrada povrine. zahvaena povrina je cca 90 %. Betonska gnezda- na stubovima glavnih nosaa tribina i na AB zidovima, zastupljeni su 40%, na stubovima ih ima vie nego na zidovima. Mali zatitni sloj- je uoen samo na stepenicima tribina u meri od cca 15 % Segregacija- javlja se kod stubova glavnih nosaa tribina i zahvata do 5% povrine. Dejstvo vlage- najvie se javlja u uglovima i pri dnu elemenata i na mestima gde je element zaklonjen od suneve svetlosti. Povrina betona pod vlagom iznosi oko 20 %. Neadekvatno izvedene popravke- na stubovima i na nosaima tribina zahvataju oko 50% njihove povrine. Stubovi, AB zidovi i sokle u kalkanu Korozija armature zastupljena je na ankerima koji su isputeni iz stubova i iz sokle. Registrovana je samo povrinska korozija koja je zastupljena sa 100% na vidljivoj armaturi. Mrlje od korozije- nalaze se na mestima gde su isputeni ankeri, a nastale su ispirenjem re sa ipki armature i slivanjem po elementima konstrukcije. Zastupljeni su 50 % na mestima gde se nalazi armatura. Mehanika oteenja- zastupljena su veoma malo, i nalaze se na mestima koja su bila na dohvatu ljudi. Mehanikih oteenja ima 5 % na stubovima i zidovima koji povezuju stubove. Bioloka korozija i rastinje - Bioloke korozije ima 30%, u odnosu na ukupnu povrinu AB zidova i stubova, locirana je u donjem delu elemenata koji su pod uticajem vlage. Loe izveden spoj stuba i sokle posledica je nedovoljno privrene oplate. Ovim defektom je zahvaeno cca 70% duine spoja . Betonska gnezda- na sokli ili na AB zidovima, zastupljena su 40%, na stubovima cca. 10%. 3.4. Zakljuak o stanju objekta AB konstrukcija objekta sportske hale je u nedovrenom stanju i godinama je bila izloena uticaju atmosferilija. Uoeni defekti i neregularnosti potiu iz perioda graenja objekta i u velikoj meri utiu na kvalitet ugraenih materijala, pre svega betona. U ovom radu je uraen samo detaljan vizuelni pregled, a pre bilo kakvih aktivnosti na nastavku graenja sportske hale, neophodno bi bilo ispitati kvalitet ugraenih materijala betona i armature. Registrovana oteenja su lokalnog, povrinskog karaktera i ne utiu na nosivost elemenata konstrukcije na kojima su registrovani. Stabilnost izgraenog dela objekta takoe nije naruena. Trajnost elemenata konstrukcije, na kojima su uoeni nabrojani defekti i oteenja, je delimino naruena. U toku nastavka radova na graenju ovog objekta potrebne su intrevencije na postojeoj AB konstrukciji u cilju otklanjanja defekata, neregularnosti i oteenja.

2399

4. PREDLOG SANACIONIH MERA NA POSTOJEIM ELEMENTIMA ARMIRANO-BETONSKE KONSTRUKCIJE SPORTSKE HALE U ovom delu ukratko su opisani postupci sanacije poje-dinih defekata i oteenja karakteristinih elemenata konstrukcije. Mehanika oteenja i prethodne popravke saniraju reparaturnim malterom MAPEGROUT T40. Potrebno je odstraniti beton sa oteenih povrina u vidu pravilnih oblika i konstantne debljine. Posebno obratiti panju na oblikovanje krajeva, izbegavati isklinjavanje, poeljno je zasecanje pod uglom. Zatim nakvasiti povrinu vodom i saekati da se upije. Naneti MAPEGROUT T40 u slojevima od po max 35 mm. Povrine izgletovati MAPEFINISHOM (proizvoa MAPEI - Italija). Korozija sa armature a se uklanja elinom etkom, a zatim se nanosi MAPEFER 1K. MAPEFER 1K je jednokomponentni materijal na osnovi polimera u vodenoj disperziji i cementnih veziva. Nanosi se etkom u dva premaza na pripremljene ipke armature. Drugi premaz se moe naneti ve nakon 90-120 minuta nakon nanoenja prvog premaza. Najbolje ga je naneti u roku od 24 sata. Preporuuje se da se potpuno prekrije povrina ipki, jednolinim premazom. Ukupna debljina slojeva treba da iznosi oko 2mm. Potronja ovog materijala je 250g/ml. Biljno rastinje uklanja se seenjem i vaenjem korenja, posebno na delu gde treba da se izvede podna ploa sportske hale. Zahvaene povrine se, zatim, tretiraju odgovarajuim herbicidom. Bioloka korozija - potrebno je oprati konstrukciju troprocentnim rastvorom hlorovodonine kiseline. Pranje izvriti runo pomou valjkova natopljenih rastvorom a potom naneti fungicidno sredstvo. 5. KONTROLNI STATIKI PRORAUN I DIMENZIONISANJE Konstrukcija objekta modelirana je u programu za analizu konstrukcija Tower 6.0, kao prostorni model, korienjem linijskih i povrinskih elemenata. Na slici 4 prikazan je prostorni model AB kkonstrukcije sportske hale.

Slika 4. Prostorni model AB konstrukcije sportske hale Optereenja na model su aplicirana kao linijska i povrinska, saglasno analizi optereenja, a posebno za

svaki sluaj osnovnog optereenja. Optereenja od dejstva horizontalnih seizmikih sila uzeta su da deluju nezavisno u dva ortogonalna pravca kao posebni sluajevi optereenja. Iskoriena je opcija programa Tower za automatsko generisanje seizmikih sila nakon sprovedene modalne analize. Pri formiranju proraunskog modela koriena je gusta mrea konanih elemenata (stranica elementa 0,5m). Kontrolnim statikim proraunom i dimenzionisanjem dobijene su iste dimenzije konstruk-cijskih elemenata i ista koliina armature kao i u pos-tojeoj tehnikoj dokumentaciji.

6. ZAKLJUAK AB konstrukcija nedovrene sportske hale O Desanka Maksimovi u Novom Pazaru je primer nekvalitetno izvedenih radova prilikom graenja jednog objekta. Na objektu postoji veliki broj betonskih gnezda, zona segregacije, nezavrenih obrada povrina i neadekvatno i nestruno izvedenih popravki pojedinih defekata. Pored toga, objekat je u nedovrenom i nezatienom stanju ve dui niz godina i preputen uticaju atmosferilija, bioloke korozije i ljudske nepanje i agresije. Takvo stanje je dovelo do pojave oteenja na AB konstrukciji, koja se moraju otkloniti, zajedno sa uoenim defektima pre ili u toku nastavka graenja ovog objekta, kako bi se obebedila projektovana nosivost, trajnost i funcionalnost objekta. To e uzrokovati dodatno poveanje konane cene graenja objekta.

7. LITERATURA

[1] M.Gojkovi, D.StojiDrvene konstrukcijeGraevinski fakultet i Gros knjiga, Beograd, 1996. [2] T.Koetov-Miuli, Materijal sa predavanja iz predmeta Drvene konstrukcije , Novi Sad, 2007. [3] V. Radonjanin, M. Maleev, Materijal sa predavanja iz predmeta Praenje, procena stanja i odravanje graevinskih objekata i Materijali i tehnike sanacije i zatite, Novi Sad, 2007. [4] . Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3, Graevinska knjiga, Beograd, 2007.

Kratka biografija:

Mujo ondi roen je u Tutinu 1984. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehni-kih nauka iz oblasti Graevinarstvo Proce-na stanja, odravanje i sanacija graevinskih objekata odbranio je 2009.god.

Vlastimir Radonjanin roen je u Skoplju 1957. god. Doktorirao je na Graevinskom fakultetu u Beogradu 2003 godine, a od 2008. god. je vanredni profesor na FTN. Ue oblasti profesionalnog rada su: procena stanja i sanacija betonskih konstrukcija, materijali u graevinarstvu, tehnologija betona i ispitivanje konstrukcija.

2400

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

PROJEKAT ARMIRANOBETONSKE ZGRADE SA SEIZMIKIM PRORAUNOM ZIDOVA ZA UKRUENJE PREMA YU81 I EC8

DESIGN PROJECT OF RC BUILDING WITH SEISMIC CALCULATION OF SHEAR WALLS ACCORDING TO YU CODE AND EUROCODE 8

Lejla Balint, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Sadraj U radu je prikazan projekat armiranobetonske konstrukcije stambeno-poslovne zgrade spratnosti (P+8) na podruju Novog Sada. Na kraju rada prikazana je uporedna analiza seizmikog prorauna zidova za ukruenje, prema naim propisima i Evrokodu 8. Abstract The design project of reinforced concrete structure of residential-business building (ground floor+8 storeys) in Novi Sad. Finally, there is comparative analysis of seismic calculation of shear walls, according to our code and Eurocode 8. Kljune rei: armiranobetonska zgrada, zidovi za ukruenje, seizmika analiza

1. UVOD

Projektnim zadatkom predvieno je projektovanje armira-nobetonske stambeno-poslovne zgrade spratnosti P+8, pravougaone osnove. Definisan je konstruktivni sistem, gabariti, rasteri stubova, namena pojedinih povrina i lokacija.

2. OPIS PROJEKTA

2.1. Projektni zadatak i arhitektonsko reenje

Zgrada je projektovana kao armiranobetonski (AB) skeletni sistem sa potrebnim zidovima za ukruenje u oba pravca.

1 2 3 4 5 6 7 8

D

C

B

A

4.2m 4.8m 3.0m 4.8m 3.0m 4.8m 4.2m28.8m

5.4m

4.8m

5.4m

15.6

m

Y

X

Slika 1. ema ramova sa rasporedom stubova i zidova

U X-pravcu nalaze se ramovi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 a njihovi meusobni rasteri su 3,0m, 4,2m i 4,8m. Ramovi A, B, C i D pruaju se u Y-pravcu a razmaci ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je bio dr Radomir Foli, red. prof i komentor mr Borjan Popovi.

izmeu njih su 4,8m i 5,4m. U prizemlju zgrade pored tri lokala i tri stana smeten je ulaz u zgardu, tehnika prostorija, kao i pasa za ulaz u dvorite irine 4,2m Ostale etae su projektovane za stanovanje i imaju po pet stanova. Visina prizemlja je 3,20m, a spratova 2,88m. Za vertikalnu komunikaciju pored dvokrakog stepenita sa meupodestom predvien je osobni lift nosivosti 640 kg. 2.2. Opis konstrukcije zgrade

Glavni konstruktivni sistem objekta je skeletni ukruen AB zidovima, koga ine vertikalni nosei elementi- stubovi i zidna platna i horizontalni nosei elementi - grede. Osovinski razmaci stubova u podunom pravcu su 4,2m; 4,8m i 3,0m, a u poprenom pravcu 4,8m i 5,4 m. ema ramova sa rasporedom stubova i zidova prikazana je na slici 1. Popreni presek stubova je promenljiv po visini objekta. Prizemlje, I sprat i II sprat imaju stubove dimenzija 50 x 50 cm (55 x 55 cm) a ostale etae imaju stubove dimenzija 40 x 40 cm (45 x 45 cm). Stubovi su projektovani tako da zadovoljavaju propisane uslove iz Pravilnika o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. Nakon ove provere etiri stuba u prizemlju i na III spratu zahtevali su poveanje dimenzija na 55 x 55 cm, odnosno na 45 x 45 cm na III spratu. Raspored zidova je takav da obezbeuje ukruenje zgrade u oba ortogonalna pravca. Uloga ovih elemenata je da prime i prenesu na temelje horizontalna seizmika optereenja i doprinesu celokupnoj krutosti objekta. Zidna platna su u poprenom pravcu dimenzija 25/480 i 25/540 a u podunom pravcu 25/300. Zidovi su projektovani tako da zadovolje uslove propisane Pravilnikom za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. Meuspratna konstrukcija je projektovana kao sistem kontinualnih krstasto armiranih ploa debljine 12cm. Ona prima vertikalno optereenje jednog sprata, koje prenosi na grede i stubove ramova. Takoe, slui da ukruti sistem ramova u horizontalnom pravcu i primi horizontalne sile od vetra i seizmike, i dalje prenose na vertikalne nosee elemente konstrukcije, preteno zidove. Dvokrako stepenite se sastoji od kolenaste ploe ukljetene u grede ramova i podestnih ploa koje povezuju ova dva kraka. Debljina stepenine ploe i ravnog meupodesta je d=12cm. Balkoni se izvode kao pune ploe debljine 12cm, oslonjene na dve ili tri strane, zavisno od poloaja u konstrukciji. Objekat se fundira na temeljnoj ploi debljine d=30cm ukruenoj u dva ortogonalna pravca temeljnim gredama dimenzija 60 x 120 cm. Ispod armiranobetonske temeljne

2401

ploe nasipa se tampon sloj ljunka debljine 15 cm, do potrebne zbijenosti, na koji se postavlja sloj betona MB 15 debljine 15 cm. Preko ovog sloja betona se postavlja hidroizolacija koja je sa gornje strane zatiena slojem nearmiranog betona debljine 5 cm. Konstrukcija je tretirana kao nosa na Winkler-ovoj podlozi (tlo je zamenjeno elastinim oprugama postavljenim u vorove mree konanih elemenata). Za koeficijent posteljice tla usvojena je vrednost 25 000 kN/m. Krov je dvovodan sa nagibima krovnih ravni od 20. Oblae se OSB 3 ploama debljine od 1,8 cm, na koje se postavlja kondor hidroizolacija, i pokriva tegolom Prestige Compact. Krovna konstrukcija je plitka drvena konstrukcija tipa dvovodne stolice. Krovni vezai su na meusobnom razmaku od 4,8; 4,2 i 3,0m. Rogovi su dimenzija 10/12cm i prenose optereenje na ronjae poprenog preseka 10/14cm. Sa ronjaa optereenje se prenosi na stubove dimenzija 10/10cm. U sastavu krovne konstrukcije javljaju se jo i raspinjae (10/10cm), koje ukruuju krovne vezae u poprenom pravcu. Dimenzionisanje svih elemenata krova je izvreno metodom dozvoljenih napona za etinare.

2.3. Analiza optereenja

Analizirani su sledei sluajevi optrerereenja: stalno optereenje prema JUS U.C7.123/1988 ine sopstvena teina (grede, stubovi, zidovi za ukruenje, tavanice) i teine nenosivih elemenata (krovne obloge, podovi, zidovi ispune); korisno optereenje prema JUS U.C7.121/1988 u funkciji namene objekta; optereenje snegom iznosi 0,75kN/m osnove krova (Sl. List SFRJ 61/48); optereenje vetrom je analizirano saglasno aktuelnim standardima JUS U.C7. 110, 111 i 112; seizmiko optereenje (Sl. List SFRJ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90) je dobijeno metodom ekvivalentnog statikog optereenja za II kategoriju objekta, II kategoriju tla i VIII sezmiku zonu.

2.4. Statiki i dinamiki proraun

Konstrukcija je modelirana prostorno u programskom paketu Tower 6.0. Pri formiranju proraunskog modela generisana je gusta mrea konanih elemenata, sa stranicom elementa 0,5m. Veza izmeu objekta i podloge modelirana je po Winkler-ovom modelu zamenom tla elastinim oprugama postavljenim ispod temeljne ploe. Analiza dejstva horizontalnih optereenja, kao i modalna analiza, pretpostavljaju da su meuspratne tavanice krute (nedeformabilne) u svojoj ravni. Statiki i dinamiki proraun sprovedeni su na prostornom modelu, gde su korieni linijski (stubovi i grede) i povrinski (tavanice i zidovi) elementi. Nakon modalne analize dobijeni su tonovi oscilovanja konstrukcije koji se koriste za seizmiki proraun. (Slika 2.) Prvi ton oscilovanja je u poprenom pravcu i iznosi sTy 960.0= a drugi je u podunom sTx 791.0= . 2.5. Dimenzionisanje elemenata konstrukcije

Za beton sa usvojenom klasom marke MB35 obavljeno je dimenzionisanje elemenata konstrukcije. Pri tome kori-en je rebrasta armatura RA400/500 za sve elemente konstrukcije. Svi ovi elementi su dimenzionisani prema Pravilniku za beton i armirani beton iz 1987. godine, a na

osnovu uticaja merodavnih kombinacija optereenja, koje formira sam program na osnovu odabranog implemen-tiranog pravilnika.

Slika 2. Deformisani model, drugi ton oscilovanja

( sTx 791.0= - poduni pravac ) Grede su dimenzionisane kao jednostruko ili dvostruko armirane, dok su stubovi dimenzionisani na koso savi-janje obostrano simetrino armirani. Armiranobetonski zidovi za ukruenje su dimenzionisani na osnovu Pravil-nika o tehnikim normativima za izgradnju objekata u seizmikim podrujima (YU81). (Slika 3.)

61 R10/10

61 R10/10

60 R8/20

60 R8/2050.0

50.0

4 4R16

4 4R16

4 4R16

78 RU8/15

71 RU8/15

Slika 3. Detalj armiranja zida za ukruenje u ramu B

3. ODREDBE ZA ZIDOVE ZA UKRUENJE PREMA EVROKODU 8

3.1. Opte odredbe prema Evrokodu 8

Ove odredbe se odnose na pojedinane zidove u sklopu aseizmiki projektovanih AB zgrada, izloenih uticajima u ravni zida, u osnovi potpuno ukljetenih u temelj, kako bi bila spreena rotacija u odnosu na ostatak konstrukcije. Preraspodela uticaja od seizmikih dejstava (smiue sile i momenti savijanja) izmeu primarnih seizmikih zidova je dozvoljena do 30%, ako ne dolazi do smanjenja ukupne zahtevane nosivosti. Dijagram momenta savijanja po visini zida mora se uzeti kao anvelopa sraunatog momenta savijanja vertikalno pomerena za duinu jednaku visini kritine oblasti zida ( [ ]6/,max wwcr hlh = ). Proraunska anvelopa smiuih sila

EdV po visini zida odreuje se izrazom:

EdEd VV '= , gde je EdV ' smiua 2402

sila a faktor poveanja ( 5.1 ). Za dvojne sisteme vitkih zidova preporuuje se primena modifikovane proraunske anvelope smiuih sila. (Slika 4.)

Slika 4. Proraunska anvelopa smiuih sila

Nosivost zidova na savijanje mora se odrediti sa najnepovoljnijom aksijalnom silom za seizmiku kombinaciju optereenja, gde mora biti zadovoljeno:

35.0/ = cdccEdd fbhN . Potrebno je proveriti lom pritisnute dijagonale u rebru:

2,RdEd VV , pri emu je u kritinoj oblasti: ( ) zbffV wocdckRd 200/7.04.02, = , a izvan kritine oblasti: ( ) zbffV wocdckRd 200/7.05.02, = ; kao i lom zategnute dijagonale u rebru (

3,RdEd VV ) i lom smicanjem usled klizanja (

fdidddSRdEd VVVVV ++= , ). U kritinim oblastima zidova mora biti obezbeeno da je minimalna vrednost koeficijenta duktilnosti krivine :

12 = oq (ako je CTT 1 ) ili 1/)12(1 TTq Co += (ako je

CTT ). U ovoj oblasti poveana vrednost koeficijenta priguenja, prema naem pravilniku, umanjuje razlike. (Slika 5.) Takoe, prema EC8 uticaji od dejstava seizmikog optereenja iz X i Y pravca se kombinuju (

EdzEdx EE + 3.00.1 i EdzEdx EE + 0.13.0 ), dok se prema YU81 seizmiki uticaji razliitih pravaca ne kombinuju. Nii nivo projektnog optereenja prema naim propisima podrazumeva obezbeenje visoke duktilnosti konstruk-cije, vie nego po Evrokodu 8, ime se dobija manja krutost konstrukcije i manje seizmike sile.

Slika 5. Ukupni seizmiki koeficijent

Posledice su neto vei iznos post-elastinih deformacija a samim tim i oteenja u zoni plastinih zglobova.

2403

Tabela 1. Seizmike sile po nivoima sraunate prema YU81 i EC8

Prema tome, nii nivo projektnog optereenja prema YU81 u odnosu na EC8, trebalo bi da bude propraen i stroijim konstrukcijskim zahtevima za obezbeenje potrebne duktilnosti, to nije sluaj. Osim nekoliko zahteva u vezi sa detaljima armiranja, kao i dobro ocenjenog ogranienja nivoa normalne sile u stubovima ( 35.0/ Bo ) i zidovima ( 20.0/ Bo ), nai propisi daju samo naelne stavove o obezbeenju duktilnog ponaanja konstrukcije. Isto tako, problem je to, po YU81, ista vrednost faktora ponaanja, kao i isti konstrukcijski zahtevi za obezbeenje duktilnosti vae za praktino sve kostrukcijske sisteme zgrada, kao i za sve nivoe aksijalnog naprezanja, odnosno za sve ''savremene armiranobetonske konstrukcije''. Nivo optereenja koji na pravilnik zahteva za konstruk-cije sa fleksibilnim prizemljem i spratom ( 0.2=pK ), pri-blino je jednak iznosu projektnog optereenja za kons-trukcije visoke duktilnosti prema Evrokodu 8. Treba imati u vidu da ovakve konstrukcijske sisteme EC8 praktino zabranjuje. Odavde se vidi da je najvii nivo projektnog optereenja prema YU81 zahtevan za ''neregularne konstrukcije'', jednak najniem nivou projektnog optereenja prema EC8, dozvoljenom za savrene ''regularne'' konstrukcije.

5. LITERATURA

[1] Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za graevinske konstrukcije. [2] . Radosavljevi, D. Baji, Armirani beton 3, Graevinska knjiga, Beograd, 2007. [3] D. Najdanovi, Betonske konstrukcije, Orion Art, Beograd, 2004.

[4] Grupa autora, Beton i armirani beton prema BAB 87, knjiga 1, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000. [5] Grupa autora, Beton i armirani beton prema BAB 87, knjiga 2, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000. [6] B. Petrovi, Odabrana poglavlja iz zemljotresnog graevinarstva, Graevinska knjiga, Beograd, 1989. [7] S. Stevanovi, Fundiranje, Nauna knjiga, Beograd, 1989. [8] M. Gojkovi, B. Stevanovi, M. Komnenovi, S. Kuzmanovi, D. Stoji, Drvene konstrukcije JUS standardi, Propisi, Evrokod 5, tabele, brojni primeri, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2001. [9] S. N. Ili, Klasini drveni krovovi, Graevinska knjiga, Beograd, 2003. [10] D. M. Milovi, Analiza napona i deformacija u mehanici tla. [11] Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance, Part 1: General rules, seismic actions and rules for buildings, Central Secretariat, Brussels, January 2003. [12] Skripta iz predmeta Seizmika analiza konstrukcija

Kratka biografija

Lejla Balint roena je u Kikindi 1983. godine. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu iz oblasti Graevinarstvo- konstrukcije odbranila je 2009. godine.

Seizmika u X pravcu Seizmika u Y pravcu

YU81 EC8 YU81 EC8

Nivo

Z [m]

S [kN] Px [kN] Py [kN] Pz [kN] S [kN] Px [kN] Py [kN] Pz [kN]

VIII sprat 27.33 713.74 223.37 128.02 -4.56 588.12 71.10 424.21 -4.39VII sprat 24.45 395.86 405.93 153.43 -2.87 326.19 125.03 508.28 -1.94 23.01 28.50 37.97 10.93 0.12 23.48 11.51 37.32 1.42VI sprat 21.57 334.56 512.85 130.62 -2.83 275.68 154.75 439.15 -1.99 20.13 24.93 45.31 9.47 0.10 20.54 13.56 32.62 1.42V sprat 18.69 289.89 607.99 111.42 -2.87 238.87 181.18 379.39 -1.87 17.25 21.36 50.38 8.10 0.09 17.60 14.94 27.85 1.42IV sprat 15.81 245.22 659.42 92.80 -2.87 202.06 194.97 318.86 -1.69 14.37 17.80 51.43 6.80 0.09 14.67 15.17 23.06 1.42III sprat 12.93 200.71 648.14 74.89 -2.84 165.39 190.69 258.26 -1.49 11.49 14.26 47.47 5.54 0.09 11.75 13.95 18.30 1.42II sprat 10.05 158.02 570.91 58.28 -2.84 130.21 167.47 200.06 -1.15 8.61 11.66 42.19 4.64 0.07 9.61 12.37 14.78 1.42I sprat 7.17 114.08 437.64 41.93 -2.76 94.00 128.15 142.28 -0.86 5.73 7.76 28.90 3.24 0.08 6.39 8.47 9.70 1.41Prizemlje 4.29 69.31 265.04 25.25 -2.70 57.11 77.54 84.37 -0.58 2.69 4.92 16.12 2.14 0.05 4.05 4.73 5.79 1.58Temelj 0.00 0.65 1.50 0.26 -10.77 0.54 0.44 0.68 -10.65

= 2653.2 4652.6 867.75 -37.23 2186.3 1386.0 2925.0 -15.12

2404

Glavna krovna konstrukcija je izvedena od drveta a krovni pokriva je biber crep. Pre desetak godina raena je sanacija ovog krova. Izvedena je nova krovna konstrukcija i postavljen je novi biber crep. Konstrukcija krova iznad prostorije 9 (slika 1) je uraena od elinih profila i trenutno je bez krovnog pokrivaa. Fasadni zidovi su omalterisani i prekreeni su belom bojom.

2.2. Detaljan vizuelni pregled objekta Vizuelnim pregledom objekta utvrena je vrsta, raspored i stepen zastupljenosti oteenja. Na elementima nosee konstrukcije regitrovana su sledea oteenja: ljuskanje zavrnog dekorativnog sloja boje, krunjenje i otpadanje maltera, povrinska dezintegracija betona slabih mehanikih karakteristika, sa deliminom redukcijom poprenog preseka elemenata. Oteenja su klasifikovana po elementima, u okviru posmatrane etae. Uoena osteenja na zidovima su: ljuskanje zavrnog dekorativnog sloja boje, otpadanje maltera, dezintegracija konstruktivnog materijala, degradacija materijala usled biolokog rastinja (slika 3). Navedena oteenja su registrovana kako na spoljanjim i na unutranjim zidovima, tako i na zidovima na svim etaama. Razliit je jedino uzrok nastanka navedenih oteenja, kod podrumskih zidova je to kapilarna vlaga, a kod ostalih atmosferska. Na Fasadi objekta su uoena znaajna oteenja malterske obloge, naroito u zoni oteenja olune instalacije. Zbog nepostojanja nadvratnih i natprozornih greda u pojedinim zidovima u prizemlju i na prvom spratu pojavile su se pukotine.

Slika 3. Karakteristina oteenja zidova

Karakteristina oteenja stubova ljuskanja zavnog sloja i opadanja maltera. Oteenja meuspratnih tavanica zavise od vrste materijala od kojeg su izgraene, na primer, kod tavanica od drvenih greda registrovano je truljenje drvene grae, zbog prisustva vlage (slika 4). Drvena krovna konstrukcija je u dobrom stanju, poto je zamenjena pre desetak godina. Meutim, radovi na pokrivanju nisu zavreni to je uzrokovalo otpadanje crepova sa pojedinih delova. Metalna krovna konstrukcija iznad prostorije 9, je takoe zamenjena ali antikoroziona zatita nije pravilno izvedena i krovni krovni pokriva nije postavljen. Oluna instalacija je dotrajala, oteena i prepuna uta i biljnog rastinja.

Slika 4. Oteenja drvene tavanice

2.3. Analiza stanja objekta Najvei broj registrovanih oteenja je nastao tokom eksploatacije objekta. Eventualni defekti, koji su nastali tokom graenja dvorca, nisu mogli biti registrovani posle stogodinje eksploatacije objekta. Osnovni razlozi za pojavu velikog broja oteenja su starost i neodravanje objekta, dotrajalost ugraenih materijala, nepostojanje hidroizolacije u suterenu objekta i dotrajali krov ija je sanacija nekvalitetno izvedena. Ovakvo stanje objekta je dovelo do prolaska velike koliine atmosferske i kapilarne vlage u unutranjost objekta. U okviru analize, utvrena je zastupljenost nabrojanih karakteristinih oteenja po pregledanim elementima konstrukcije dvorca. Oteenja unutranjih zidova: ljuskanje zavnog dekorativnog sloja-boje - oko 40% od ukupne povrine, krunjenje i otpadanje maltera - oko 35%, povrinska dezintegracija betona - oko 20%, oteenja usled bioloke korozije - 3%. Oteenja spoljanjih zidova objekta: ljuskanje zavnog dekorativnog sloja - oko 50%, krunjenje i otpadanje maltera - oko 30%, povrinska dezintegracija betona - oko 7% od ukupne povine. Oteenja stubova: ljuskanje zavnog dekorativnog sloja - oko 55%, krunjenje i otpadanje maltera - oko 35%, povrinska dezintegracija betona - oko 6.5%. Oteenja meuspratne konstrukcije: ljuskanje zavnog dekorativnog sloja - oko 45%, otpadanje maltera - oko 15%, povrinska dezintegracija betona- oko 3%. 2.4. Zakljuak o stanju objekta Na osnovu analize stanja objekta, zakljueno je da je funkcionalnost objekta potpuno naruena. to se tie globalne stabilnosti objekta, zakljueno je da je ona ouvana. Meutim, lokalna nosivost pojedinih elemenata je smanjena. Na objektu postoje zidovi sa pukotinama koje prolaze kroz celu debljinu zidova i koje zbog toga lokalno znaajno smanjuju njihovu nosivost. Na pojedinim zidovima je uoena redukcija poprenog preseka koja, takoe, lokalno redukuje nosivost zida. Na pojedinim tavanicama je dolo do redukcije poprenog preseka noseih elemenata zbog prisustva vlage i pojave trulei, to dovodi u pitanje njihovu projektovanu nosivost. Dotrajalost materijala, oteenja materijala i elemenata konstrukcije su smanjila trajnost ovog objekta do te mere da, ako se na preduzmu hitne i radikalne mere na negovoj zatiti i sanaciji, bilo kakve mere na revitalizaciji u kasnijem periodu e biti potpuno ekonomski neisplative.

2406

3. PREDLOG SANACIONIH MERA

Dvorac Spricer je svrstan spomenike kulture III kategorije. Pri sanaciju ovakvih objekata poeljno je koristiti originalne tehnike i materijalei, ali je dozvoljena primena savrmenih materijala i tehnika uz adekvatno obrazloenje. Zbog pojave kapilarne vlage u zidovima suterena kao prva sanaciona mera predviena je izrada horizontalne hidroizolacije presecanjem zidova i izrada bitumnske vertikalne hidroizolacije. Za spreavanje pojave kapilarne vlage predviena je primena HIO-tehnologoje kao horizontalne hidroizolacije. Na mestima gde nije mogue uraditi iroki iskop radi izvoenja obe vrste izolacija unutranje povrine podrumskih zidova je potrebno omalterisati parodifuznim hidraulikim malterom proizvoaa BeoICLA (RINZAFFO RISANANTE B80 MNG).Vertikalnu hidroizolaciju potrebno je uraditi sa spoljne strane fasadnih zidova u suterenu, gde su oni u direktnom dodiru sa tlom. Na zidovima, na kojima je uoeno ljuskanje boje i otpadanje maltera, sanaciono reenje obuhvata sledee operacije: uklanjanje starog maltera i nanoenje novog produnog maltera u min. dva sloja. Na betonskim zidovima kod kojih su oteenja u betonu dubine 2-5cm predvieno je uklanjanje oteenog etona i nanoenje odgovarajueg reparaturnog sitnozrnog betona slojevima debljine do 3 cm. Kod betonskih zidova ija su oteenja dublja od 6cm sanacija se sastoji od: uklanjanja oteenih delova zida, zidanja zida od opeke na kant sa obaveznim povezivanjem novog i starog zida pomou klanfi, nakon toga se preostali unutranji prostor popunjava betonom. poslednja faza je malterisanje novog zida produnim malterom u dva sloja (slika 5). Predvieno je i izvoennje nadvratnih i natprozornih greda iznad svih ravnih otvora u objektu. Pukotine u zidovima e se sanirati metodom injektiranja, nakon to se izvedu nadvratne grede. Ova sanacija obuhvata: ienje prsline, zapunjavanje prsline na povrini betona sa obe strane zida, buenje otvora za injektiranje i postavljanje ulivnih dizni, pripremu injekcionog maltera na cementnoj osnovi, injektiranja, uklanjanje zaptivne mase sa povrine betona i ulivnih dizni.

Slika 5. Sanacione mere za najoteenije zidove

Faze sanacionih mera za fasadne zidove su: paljivo uklanjanje starog fasadnog maltera na oteenim delovima objekta, ienje neoteenih delova fasade, uklanjanje mahovine i nanoenje fungicidnog premaza, nanoenje novog fasadnog maltera u min. dva sloja sa iscrtavanjem udubljenja spojnica u sveem zavrnom sloju maltera da bi se vratio izgled zida sa starim fasadnim ploama i kreenje. Sanacija malterski povrina stubova se izvodi na nain opisan kod zidova.

Sanacija najoteenijh drvenih tavanica u podrumu obuhvata: uklanjanje svih slojeva poda i plafona, zamena oteenih drvenih greda novim drvenim gredama i izvoenje nove AB ploe debljine 6cm, MB 30, koja je sa drvenim gredama spregnuta pomou eksera. Kada beton dostigne potrebnu vrstou izvodi se teraco sa gornje strane. Sa donje strane postavljaju se gips-kartonske ploe u dva meusobno upravna sloja. Na kraju se nanosi odgovarajua boja. Na mestu najoteenije tavanice na spratu planiano je izvoenje nove FERT meuspratne konstrukcije. Na ostalim meuspratnim konstrukcijama potrebno je samo ukloniti malter i naneti novi produni malter i odgovarajuu dekorativnu boju. Faze sanacije krovne konstrukcije sastoji se od: skidanja oteenog crepa, izvoenja novog zatitnog premaza na drveno jonstrukciji, postavljanja novog crepa, opivanja krova bakarnim limom, postavljanja olune instalcije i zastakljivanja krovnih prozora. Faze sanacije za elinu krovnu konstrukciju obuhvataju: ienje eline kostrukcije, ienje oluka od otpada i biolokog rastinja, nanoenje antikorozione zatite elika i postavljanjea krovnog pokrivaa od armiranog stakla. 4. PRORAUN AB KONSTRUKCIJE NOVOG OBJEKTA - HOTELA U OKVIRU KOMPLEKSA DVORCA SPICER

Budui hotel e imati tri etae (P+2): suteren, prizemlje i sprat. Objekat je sloenog geometijskog oblika u osnovi, okvirnih dimenzija prizemlja i sprata 37.2 x 26.0m (slika 6). Osnova suterena hotela je dimenzija 19.7 x16.6m. Visina objekta je 9.20m (visina suterena je 3.20m, dok su visine prizemlja i sprata iste i iznose 3.00m).

Slika 6. Osnova prizemlja hotela

Osnovni konstrukcijski sistem je skeletni. Nosea kons-trukcija se sastoji od armiranobetonskih stubova i greda. Meuspratne konstrukcije su pune AB krstato-armirane ploe. Kao krovna konstrukcija predvien je ravan krov koji se izvodi na betonskoj meuspratnoj ploi. Za temeljnu konstrukciju usvojena je temeljna ploa. Usvojena marka betona je MB 30 za sve konsrukcijske elemente. 4.1. Analiza optereenja Analizirani su sledei sluajevi optereenja: stalno optereenje, prema SRPS U.C7.123/1988, koje ine

2407

sopstvena teina konstrukcije i teine nenosivih ele-menata; korisno optereenje, u funkciji namene prostorija, prema SRPS U.C7.121/1988; optereenje snegom iznosi 1,0 kN/m2 osnove krova (Sl. list SRPS 61/48); optere-enje vetrom je analizirano saglasno aktuelnim standar-dima SRPS U.C7.110, 111 i 112; seizmiko optereenje je analizirano metodom statiki ekvivalentnog optereenja saglasno Pravilniku (I kategorija objekta, II kategorija tla, VIII seizmika zona). 4.2. Statiki proraun Objekat je modeliran u programu za analizu konstrukcija Tower 6.0 kao prostorni model korienjem linijskih i povrinskih elemenata. Optereenja na model aplicirana su kao linijska i povrinska, saglasno analizi optereenja, a posebno za svaki sluaj osnovnog optereenja. Optere-enja od dejstva horizontalnih seizmikih sila uzeta su da deluju nezavisno u dva ortogonalna pravca kao posebni sluajevi optereenja. Iskoriena je opcija programa Tower za automatsko generisanje seizmikih sila nakon sprovedene modalne analize. Pri formiranju proraunskog modela koriena je gusta mrea konanih elemenata (stranica elementa 0,5 m). 4.3. Dimenzionisanje i armairanje elemenata Za sve elemente konstrukcije korien je kvalitet betona MB 30. Usvojena je rebrasta armatura RA 400/500. Svi elementi su dimenzionisani saglasno vaeim propisima [1], [2], prema uticajima merodavnih graninih kombi-nacija optereenja, za ta je iskoriena opcija korienog softvera. Izraunate su potrebne povrine armature i usvojena je potrebna koliina armature. 5. KARAKTERISTINA OTEENJA ZIDANIH KONSTRUKCIJA I NAINI OJAANJA ISTIH

Zidane zgrade su jedan od najeih konstruktivnih siste-ma u kome se izvode individualni stambeni objekti (kue) i stambeno-poslovni objekti manje spratnosti. Razlog za ovako iroku primenu zidanih zidova u graditeljstvu je u dobrim karakteristikama samog materijala od koga se izvode. 5.1. Karakteristina oteenja zidanih konstrukcija esto se na objektima mogu videti zidovi loeg kvaliteta. Uzroci loeg kvaliteta zidova mogu biti: greke u proraunu, neodgovarajui kvalitet elemenata za zidanje od peene gline i/ili maltera za zidanje, greke u izboru komponentnih materijala za spravljanje maltera, lo kvalitet izvedenih radova na zidanju zidova... Bu, mrlje i iscvetavanje soli, mekan, troan malter i otpao malter, kao i ljuskanje opeka u zidu su najee posledica prisustva vlage u zidu. Bu i mrlje naruavaju estetski izgled zida, a ostala oteenja mogu vremenom ugroziti i funkciju zida. 5.2. Ojaenje zidanih konstrukcija Jedan od naina konstrukcijske sanacije zidanih zidova jeste injektiranje. Ako je graevina zbog razliitih uzroka doivela pojavu pukotina u zidu, pukotine treba injektirati. Injektiranje se primenjuje kad su pukotine iroke do 10mm. U sluaju irih pukotina vri vaenje ipuclog materija i preziivanje tog dela zida ili postavljanje armature i betoniranje.

Ako postoji nedovoljna povezanost sueljenih zidova, este su vertikalne pukotine na njihovim spojevima i uzrokovane su nezavisnim pomacima svakog zida ili bonim savijanjem. Kod spoja sueljenih kamenih zidova, vade se kameni zidni elementi iz oba zida na istoj visini, a umesto ta dva elementa postavi se jedan novi, ugaoni, koji povezuje dva zida. Jedan od naina sanacije oteenja u zidanim konstrukcijama jeste izvoenje vertikalnih serklaa. Pri tom treba imati na umu da se izbijanjem postojeeg zida radi izvoenja vertikalnog serklaa, esto napravi vie tete nego koristi. Ipak, serklai poveavaju duktilnost zida. 6. ZAKLJUAK

Da bi se jedan objekat odrao u stanju projektom predviene sigurnosti i funkcionalnosti potrebno je redovno vriti preglede konstrukcije i blagovremeno vriti potrebne radove na odravanju i sanaciji objekta. Redovnim odravanjem objekta se izbegavaju veliki sanacioni radovi. ak i kada je objekat u veoma loem stanju, sanacija ili rekonstrukcija objekta moe biti viestruko isplativija od ruenja postojeeg i izgradnje novog objekta. Radove na sanaciji i odravanju objekta u velikoj meri olakava uvanje projektne i izvoake dokumentacije kao i odreivanje osobe zaduene za odravanje objekta. 7. LITERATURA

[1] Zbirka Yugoslovenskih pravilnika i standarda za graevinske konstrukcije: Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom od 1988 - stalna optereenja graevinskih konstrukcija (SRPS U.C7.123) Jugoslovenski standard sa obaveznom primenom od 1992 - optereenje vetrom (SRPS U.C7.110-112) [2] Grupa autora: Beton i armirani beton prema BAB 87, knjiga 1 i 2, Univerzitetska tampa, Beograd, 2000. [4] V.Radonjanin, M.Maleev, Materijal sa predavanja iz predmeta Praenje, procena stanja i odravanje graevinskih objekata i Materijali i tehnike sanacije i zatite, Novi Sad, 2007. [4] Z.Sori: Zidane konstrukcije I, Zagreb, 2004, [5] Mihailo Muravljov: Graevinski materijali, Graevinska knjiga, Beograd, 2000.

Kratka biografija:

Maja Popovi roena je u Sarajevu 1984. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Graevinarstvo Procena stanja, odravanje i sanacija graevinskih objekata odbranila je 2009.god.

Mirjana Maleev, doktorirala je na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003 god. i trenutno radi kao vanredni profesor na FTN u Novom Sadu. Ue oblasti profesionalnog rada su: procena stanja i sanacija betonskih konstrukcija, materijali u graevinarstvu, tehnologija betona i ispitivanje konstrukcija

2408

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

REVITALIZACIJA DVORCA I PROJEKAT AB KONSTRUKCIJE HOTELA U OKVIRU KOMPLEKSA SPITZER U BEOINU

RECOVER OF CASTLE AND DESIGN OF RC STRUCTURE OF HOTEL IN COMPLEX SPITZER IN BEOCIN

Maja Popovi, Mirjana Maleev, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Kratak sadraj U prvom delu ovog rada prikazane su mere koje je potrebno preduzeti da bi stari, oronuli dvorac Spicer u Beoinu povratio stari izgled, nosivost i trajnost, a koje su proizale iz pregleda i procene stanja predmetnog objekta. Rad takoe sadri projekat AB konstrukcije hotela ija se izgradnja planira u okviru kompelaksa dvorca. U drugom delu rada opisana su karakteristina oteenja zidanih konstrukcija i njihova sanacija. Abstract The first part of this paper represents measures that have to be undertaken on old castle Spitzer in Beocin to return previous look-out, bearing power and durability. These measures are ensued on the bases of survey and assessment of castle. The paper also contains design of RC structures of hotel. The hotel is going to be build into complex of castle. The second part of this paper describes characteristic damages of the masonry construction and their repairs. Kljune rei: zidane konstukcije, masivni objekti, oteenja, sanacija

1. UVOD

Dvorac Spitzer u Beoinu je sagraen 1895. godine. Danas je ovaj objekat naputen, ruiniran i preputen daljem propadanju, iako je proglaen za spomenik kulture. Zadatak ovog diplomskog master rada jeste da se na osnovu pregleda objekta proceni njegovo stanje sa aspekta funkcionalnosti, nosivosti i trajnosti, da se na osnovu toga predloe mere za njegovu revitalizaciju, kao i da se uradi projekat AB konstrukcije hotela koji bi se gradio u okviru istog kompleksa

2. PROCENA STANJA KONSTRUKCIJE

2.1. Opis objekta Prvi vlasnik dvorca je bio Spitzer, jedan od akcionara beoinske fabrike cementa. Dvorac je izgraen je po projektu Steindl Imrea (1884-1902) po uzoru na znaajne objekte Austro-Ugarske monarhije (slika 1). Objekat se sastoji od etiri etae: podruma, prizemlja, prvog sprata i tavanskog prostora. Konstruktivni sistem dvorca je masivni, a sastoji se od noseih zidova, u oba pravca, debljine cca 40-50cm, od nearmiranog betona, dok su neki delovi zidani opekom starog formata. ______________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada iji mentor je bila dr Mirjana Maleev, vanredni profesor.

Beton je spravljen od sledeih komponenata: hidraulikog veziva, loine zgure, prirodne meavine agregata, oblutaka, i komada stena. Objekat je uraen bez hidroizolacije.

Slika 1. Dvorac Spitzer u Beoinu

Dimenzije osnove podruma su 25.0 x 18.0 m. Dimenzije osnove prizemlja (slika 2), sprata i tavanskog prostora su 36.0 x 23.6 m. Spratne visine objekta su: podrum 3.04 m, prizemlje 4.04 m, sprat 2.98 m, tavaski prostor 4.80 m.Tavanica iznad suterena je uraena kao drvena konstrukcija. Meuspratne konstrukcije, iznad prizemlja i sprata, su uraene od nearmiranog betona. Na objektu su uradjene odredjene sanacije. Izmeu ostalog, na nekim mestima je bilo promena na meuspratnoj konstrukciji. Uradjene su FERT meuspratne konstrukcije. Stubovi su uraeni od opeke starog formata, dok su neki izvedeni od betona.

Slika 2. Osnova prizemlja

2405

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

PROJEKAT KONSTRUKCIJE ARMIRANOBETONSKOG SPORTSKOG OBJEKTA U NOVOM SADU

DESIGN PROJECT OF STRUCTURE OF RC SPORT OBJECT IN NOVI SAD

Franjo Joha, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAEVINARSTVO

Kratak sadraj U radu je prikazan projekat konstruk-cije montano-monolitnog armiranobetonskog sportskog objekta. U drugom delu su prikazani elementi projekto-vanja i izvoenja spojeva linijskih montanih armiranobe-tonskih spoijeva. Abstract The design project of structure of RC sport object is presented in the first part of the paper. The structure is designed partially in precast concrete. In the second part, guidelines for