ZEMLJI TE I PLODNOST ZEMLJI TA Zemlji te ili tlo predstavlja posebnu prirodnu tvorevinu koja obuhvata vrst povr inski slojZemlje, karakteristi an za biosferu (gr . bios - ivot). Ono je prirodnog porekla nastalo tokomdugog vremenskog perioda koje se i danas stvara. Sam po etak nastajanja zemlji ta uslovljen je procesima koji su se de avali na na oj planeti. Smatra se da je ona u po etku bila u arenamasa koja se postepeno hladila i kao posledica tog hla enja izdvojile su se dve sfere(omota a) koje se nazivaju litosfera i atmosfera. Litosfera se sastoji od kamena ili stena.Prvobitna atmosfera je bila veoma gusta zato to je u njoj bila prisutna voda svih okeana,mora, jezera, reka i drugih vodotokova. U atmosferi je bio i ugljenik koji je sada sastavni deokarbonata, nafte, uglja, biljaka i ivotinja. Kada se Zemljina kora dovoljno ohladila do lo jedo kondenzovanja vodene pare i tako je stvorena nova sfera koja se zove hidrosfera.Padanjem na vrstu litosferu topla voda hidrosfere izazvala je jako hemijsko raspadanjestena. Pod uticajem takvog raspadanja stvaraju se proizvodi (produkti) od kojih su kasnijenastala zemlji ta. Stalnim isparavanjem sa ve oformljene hidrosfere voda se kondenzovala udonjim delovima atmosfere. Oboga ena ugljen dioksidom i kiseonikom padala je na povr inulitosfere. Takvim kru nim kretanjem voda je doprinela raspadanju litosfere i laganomobrazovanju zemlji ta.Obrazovanje zemlji ta pomogli su i ivi organizmi. Jednog momenta na na oj planeti jenastao ivot i tako je stvorena nova sfera - biosfera. U po etku su je inili mikroorganizmi idok su samo oni bili prisutni stvarala su se primitivna zemlji ta. Prava zemlji ta su se kasnijestvorila i to na kraju sibrura kada su se na na oj planeti javile zelene biljke. Ove biljke posleizumiranja doprinose stvaranju

organske materije zemlji ta, tj. humusa. Proces obrazovanjazemlji ta je dugotrajan i on ima za posledicu da se na povr ini litosfere stvara jedna novasfera koja se zove pedosfera (gr . pedon = zemlji te). Prose na debljina pedosfere iznosi 2 m(od nekoliko cm pa do vi e metara), dok je debljina litosfere od 50 do 100 km. Na pedosferuotpada najmanji deo, ali je ona od izuzetnog zna aja i ima vrlo komplikovani sastav. U njuulaze delovi svih sfera: litosfere, hidrosfere, atmosfere i biosfere. Da bi se shvatilo da jezemlji te prirodna tvorevina i da je razli ita od litosfere, uvek se ka e da zemlji te raspola eposebnom osobinom koja se naziva plodnost. Plodno zemlji te omogu ava dobijanje visokihprinosa biljaka. Uslovi koji su potrebni za ovo a koje treba da poseduje plodno zemlji te suslede i: dovoljna koli ina vode i hranljivih elemenata u toku vegetacije; dovoljno kiseonika za disanje korena; povoljna reakcija zemlji ta (merilo njene kiselosti odnosno alkalnosti); optimalna vrednost redoks potencijala (pokazatelj odnosa izme u oksidovanih iredukovanih oblika materije); odsustvo toksi

nih supstanci i prisustvo supstanci koje imaju stimulativni efekat na rastenje biljaka.Pored toga zemlji te je fizi ka sredina gde je prisutan korenov sistem biljaka tako da onatreba da bude pogodna sredina za rast korenovog sistema. Plodnost zemlji ta zavisi odhemijskih, fizi kih i biolo kih osobina zemlji ta. Me utim, plodnost zemlji ta nije samoprirodna osobina zemlji ta po to se zna ajan uticaj na nju ispoljava proizvodnom aktivno u oveka. Zemlji ta koja imaju iste prirodne osobine mogu da daju sasvim razli ite prinosebiljaka u zavisnosti od agrotehni kih mera koje su primenjene na tim zemlji tima. Smatramopotrebnim da istaknemo da je prirodna plodnost zemlji ta podlo na promenama u toku dugogvremenskog perioda. Pedogenetski procesi (procesi obrazovanja zemlji ta) koji se de avaju u40 zemlji tu dovode do postepenih promena njegovih osobina. Neki procesi prouzrokujupove anje plodnosti zemlji ta, dok je drugi mogu smanjiti (degradacija). Faktori nastajanja zemlji ta Faktori koji uti u na obrazovanje zemlji ta nazivaju se pedogenetskim iniocima. Prvi koji jeukazao na inioce koji uslovljavaju obrazovanje zemlji ta bio je ruski nau

nik Doku ajev.Danas se u najva nije pedogenetske faktore svrstavaju slede i: 1) Geolo ki supstrat ili mati na stena Sva su zemlji ta obrazovana na nekom geolo kom supstratu (mati noj steni) koji ulazi usastav litosfere. Litosfera se sastoji od tri vrste stena: magmatske, metamorfne i sedimentnestene. Magmatske i metamorfne stene ine preko 95% Zemljine kore ali pokrivaju samo 25%njene povr ine. Sedimentne stene pokrivaju oko 75% povr ine Zemljine kore, pa su zbogtoga one zna ajnije za obrazovanje zemlji ta. Geolo ki supstrat uti e na:- dubinu zemlji ta- mehani ki sastav zemlji ta- boju zemlji ta- mineralo ki sastav zemlji ta- hemijski sastav zemlji ta 2) Klima Zemlji ta u ijem je obrazovanju presudnu ulogu imala klima nazivaju se klimatogenazemlji ta. Klima spada u aktivne inioce obrazovanja zemlji ta i kod dubokih, dobrorazvijenih zemlji ta njen uticaj je ve i nego to je to kod plitkih, slabo razvijenih zemlji ta.Ona uti e na obrazovanje zemlji ta preko padavina i temperature. Jedan od zna

ajnihkvantitativnih pokazatelja klime je godi nji ki ni faktor (uveo ga je Lang) koji se defini e kaoodnos izme u padavina (prose ne godi nje) i temperature (prose ne godi nje). 3) Reljef Sva zemlji ta kod kojih reljef ima primarnu ulogu u njihovom obrazovanju nazivaju setopogenim zemlji tima. Smatra se da reljef pri obrazovanju zemlji ta mo e imati direktan iindirektan uticaj. Direktan uticaj reljefa se ispoljava na nagibima i depresijama. Veomazna ajan je i indirektan uticaj reljefa i on je izra en uticajima nadmorske visine i ekspozicije.Sa pove anjem visine smanjuje se temperatura vazduha tako da je klima sve hladnija, dok sepove ava koli ina padavina, to se odra ava na sastav vegetacije i na tok obrazovanjazemlji ta (pedogeneze). Ekspozicija podrazumeva okrenutost (izlo enost) zemlji ta stranamasveta. Severna i ju na ekspozicija spadaju u dve osnovne ekspozicije koje razli ito uti u naobrazovanje zemlji ta. 4) Biosfera Biosfera (biljke, ivotinje, mikroorganizmi) je aktivan inilac obrazovanja zemlji ta. Biosferaima aktivnu ulogu po to organizmi za vreme svog ivota (u zemlji tu) vr e izmenu sastava iosobina zemlji ta. Pasivna uloga organizama dolazi do izra aja posle njihove smrti kada onisvojim ostacima uti

u na sastav i osobine zemlji ta.41 5) Vreme (starost) Vremenski interval koji je potreban za obrazovanje nekog zemlji ta je kra i ukoliko jeintenzivnije delovanje bio-klimatskih faktora na geolo ki supstrat (mati nu stenu). Upedologiji (nauka o zemlji tu) razlikuju se dve vrste starosti zemlji ta. To su apsolutna irelativna starost zemlji ta. Apsolutna starost zemlji ta meri se godinama od kada je onopo elo da se stvara pa do momenta prou avanja. Relativna starost zemlji ta se ne meribrojem godina nego brojem stadijuma kroz koje je zemlji te pro lo u svom obrazovanju.Stadijumi se ogledaju na profilu zemlji ta brojem delova profila koji se nazivaju horizonti akoji predstavljaju najva nije elemente zemlji ne morfologije. Horizonti se razlikujume usobom po izgledu, sastavu i osobinama. Me utim, prelaz iz jednog horizonta u drugi nemora uvek da bude vizuelno dovoljno jasan. 6) ovek Zemlji ta na iji sastav i osobine je ovek ispoljio znatan uticaj nazivaju se antropogenazemlji ta. Njegova uloga mo e biti pozitivna ili negativna. Pozitivna uloga ovekamanifestuje se u primeni svih mera koje imaju za cilj da pove aju plodnost zemlji ta, a u temere spadaju djubrenje, obrada zemlji ta, navodnjavanje, odvodnjavanje i dr. Negativanuticaj

oveka na zemlji te je posledica primene mera koje su dovele do pogor anja njegovihosobina, tj. do smanjenja njegove plodnosti. On mo e biti prouzrokovan nepravilnomprimenom raznih agrotehni kih mera ili zaga ivanjem zemlji ta od strane hemijskeindustrije, metalurgije, termoelektrana, saobra ajnica i drugih izvora tetnih i opasnihmaterija. Elementarni sastav zemlji ta Najve i deo litosfere i zemlji ta je sa injen od jedinjenja slede ih elemenata: O i Si, Al i Fe,posle ega slede Ca, K, Na i Mg. Najmanji je sadr aj elemenata kao to su Cu, Zn, Co, B iMo (mikroelementi). Na osnovu podataka prikazanih u gornjoj tabeli mo e se zaklju iti da sezemlji te razlikuje po svom srednjem elementarnom sastavu od prose nog sastava litosfere. Uzemlji tu su vi e zastupljeni kiseonik i vodonik kao konstitucioni elementi vode kojumagmatske stene ne sadr e. Pored ovoga u zemlji tu ima znatno vi e ugljenika (20 puta) iazota (10 puta) nego u litosferi. Razlog za ovo je to zemlji te sadr i organsku materiju irazne predstavnike biosfere. Me utim, zemlji te sadr i manje Al, Fe, Ca, Mg, K, Na i Mg odlitosfere, to je u vezi sa pona anjem ovih elemenata tokom raspadanja i pedogeneze. Organska materija zemlji ta Organska materija ini u proseku oko 5%

vrste faze zemlji ta. Njena prvobitna akumulacija je vezana za ivotnu aktivnost ni ih organizama koji su nastanjivali stene i prouzrokovalinjihovu transformaciju u zemlji te. Vremenom su se stvorili povoljni uslovi za rastenje irazvi e vi ih biljaka koje posle odumiranja predstavljaju glavni izvor za sintezu i akumulacijuorganske materije u zemlji tu.Njena koli ina i sastav kao i raspodela po dubini zemlji nog profila su u tesnoj vezi sakarakterom pedogenetskih procesa i karakteristi ni su za svaki tip zemlji ta.Organska materija zemlji ta se deli u dve grupe:1. sve i i nerazlo eni ostaci biljaka i ivotinja i2. humus42