MEDIJSKA REPREZENTACIJA ENE NA DRAGAEVSKOM SABORU TRUBAA U GUI

Drgevski sbor trub poznatiji kao Gu pokrenut je 1961. godine u mlom mestu Gu blizu k i odrava se svake godine tokom prve polovine vgust u trajanju 47 dn. U osnovi ovog festivl su tkmienje limenih duvkih orkestara i koncertni nastupi folkornih ansambala iz raznih zemalja. Pratei programi zasnovani su na negovnju tradicionalnih obij, znt i umetnosti drgevskog krj i obuhvtju izlobe i prodju nrodnih umotvorin i specijlitet od hrne, izvoenje improvizcije stre drgevske svdbe, tkmienje zdrvir, vieboj itd. Orgniztori festivl su Optin Luni i Centr z kulturu, sport i turizm Drgevo a glavni pokrovitelj je Vlada Republike Srbije.Festival Gua je tokom poslednje decenije komercijalizovan i transformisan u msovnu turistiku mnifestciju koj godinje okupi nekoliko stotin hiljd posetilc iz Srbije i rznih zemlj svet. Nekadanji folklorni sabor od lokalnog znaaja postaje postmoderni psti folklorne i populrne kulture i masovni spektakl poznt prevshodno po dobroj zbvi. Poslednjih godina za Guu su karakteristine agresivne marketinke kampanje, modernizacije programskih sadraja, razvijanje turistikih potencijala i porast interesovanja medija i brojnih komercijalnih sponzora. Festival je postao i prestino mesto za promociju domaih i inostranih trubaa, a pobednici takmienja uspeno promoviu Guu na brojnim koncertima irom sveta (naroito Boban Markovi, takozvani ambasador Gue). U analizi medijskih predstava o festivalu Gua odabrala sam primere iz tampe, filma i sa interneta, preteno iz perioda posle 2000. godine. Fokus analize je na reprezentaciji ene, u skladu sa tumaenjima rodnog identiteta u postmodernim feministikim diskursima. Naime, prema Dudit Batler i Suzan Kjusik, kategorija roda nije ni bioloki ni drutveno stabilan koncept, ve neto to je podlono stalnom izvoenju. Stoga rodni identitet shvatam kao ideoloki koncept i drutvenu konstrukciju toga ta ensko i muko znae u odreenom kontekstu i kako su predstavljeni kao izraz kulturalnih vrednosti nekog drutva. Polazei od navedenog pristupa u svojoj analizi, izdvojila sam tri osnovna modela reprezentacije ene u medijskim tekstovima o festivalu Gua. Ova tri modela esto se prepliu, a njihove granice nije uvek mogue jasno odrediti. Upravo takve viestruke pojavnosti kategorije enskog ine festival u Gui primamljivim fenomenom za kulturoloke analize. PRVI MODEL: Reprezentacija patrijarhalne ene sa selaU srpskim medijima vremenom je konstruisan i rairen stereotip da je trubaka muzika sutinski deo srpske izvorne narodne tradicije a Sabor u Gui neto originalno i autentino domae. Ovaj stereotip pokazao se kao efikasno sredstvo kako za jaanje oseanja srpskog nacionalnog identiteta (to je naroito bilo vano devedesetih godina), tako i za promociju Dragaevskog sabora. Festival u Gui dobija u medijima simboliku povratka autentinoj srpskoj tradiciji i time se koristi kao sredstvo za konstrukciju predstave homogene (srpske) nacije. Ova slika upotpunjena je medijskom predstavom ene u srpskoj narodnoj nonji kao simbola patrijarhalne, smerne ene sa sela iz srpske prolosti. Takva ena locirana je u nekom od moguih konteksta: kao deo procesije folklornih grupa po ulicama Gue, kao jedan od izvoaa u folklornim pevakim ili igrakim grupama, kao stvaralac i izlaga narodnih rukotvorina. U svim tim sluajevima ena je predstavljena statino: kao simbol tradicije, kao izvrilac obreda. ak i kada se fiziki kree, ona je zapravo ikoniki znak, ona je ukras i objekat posmatranja. Takva ena je simbol patrijarhalne uloge srpske ene sa sela, a njena funkcija je da evocira davna vremena, korene i izvornu srpsku tradiciju i da u posmatrau probudi oseanje srpskog nacionalnog identiteta. Ovaj model reprezentacije ene preovlauje u medijskim tekstovima koji su fokusirani na zvanini program festivala u Gui. Zapaamo ga pre svega u televizijskim prenosima Festivala i u tekstovima dnevnih listova. Pokai Dragaevski trubaZanimljiv primer ovog modela uoava se i u igranom filmu Gua Duana Milia iz 2006. godine. U osnovi prie je rivalitet izmeu romskog i srpskog trubakog orkestra koji se bore za pobedu na takmienju u Gui, a kroz to je protkana pria o zabranjenoj ljubavi izmeu mladog romskog trubaa Romea i erke prvog trubaa srpskog okrestra, Julijane. Otac brani Julijani da se via sa Romeom zato to je Rom, jer bi veza sa njim predstavljala sramotu za ovu patrijarhalnu srpsku porodicu. ena je u takvoj porodici marginalizovana i obespravljena Julijana i njena majka nemaju pravo glasa i njihov je zadatak da sluaju mukarce i obavljaju kune poslove. S druge strane, u romskoj zajednici ena supruga i majka ima hijerarhijski visoku poziciju (i mu i sinovi sluaju njenu re). Festival Gua ima kljunu ulogu u razreenju rasnog sukoba, jer Julijanin otac, duboko uveren u svoju pobedu, obeava da e dozvoliti vezu svoje erke i Romea samo ukoliko ga taj mladi pobedi na takmienju. Stoga je celokupna poruka filma saeta u reenici koju Julijana govori Romeu: Samo je jedan put da budemo zajedno. Da pobedi u Gui. U filmu je na ovaj nain Dragaevski sabor mitologizovan kao simbol prestia, uspeha i ostvarenja sna, a borba za pobedu na takmienju uzdignuta je na nivo borbe za pobedu na svim planovima. ena je u ovoj borbi za dominaciju predstavljena kao pasivna, jer iako se Julijana kriom viala sa Romeom, njihova veza moe postati legitimna tek njegovom pobedom u Gui. Dakle, promena pozicije ene mogua je samo delovanjem mukarca. Uostalom, Gua je predstavljena kao muki festival, arena u kojoj se mukarci bore za dominaciju, dok ene, koje ne sviraju trubu, imaju ulogu da prue podrku mukarcima da dou do eljenog cilja.DRUGI MODEL: Reprezentacija promiskuitetne ene igraice ija je funkcija da zabavi mukarca (sponzorua)Za izlazak festivala Gua na internacionalno trite bilo je potrebno konstruisati medijske predstave koje e promovisati drugaiju ulogu trubake manifestacije. Stoga se u medijima poslednjih godina konstruiu odreeni stereotipi primamljivi kako za domae, tako i za inostrano trite: stereotipi o Gui kao simbolu divlje, egzotine i neodoljive balkanske Srbije. Kako bi zadivili itaoce, novinari u reportaama o Dragaevskom saboru promoviu svojevrsnu ideologiju uivanja i kao poseban kuriozitet izdvajaju impozantne koliine konzumiranog alkohola i hrane, ime se sutina ove manifestacije takmienje trubakih orkestara potiskuje u drugi plan. Vaan deo u medijskom konstruisanju ideologije uivanja na festivalu Gua, predstavlja kombinacija egzotike i erotike, odnosno naglaavanje telesnosti i ulnosti, ispoljenih i osloboenih posredstvom raskalane igre uz zvuke trube. Takvi medijski tekstovi uglavnom su zasnovani na rodnim i polnim stereotipima a ponekad odlaze i do krajnjih granica vulgarizacije. Kako uoava Miroslava Luki-Krstanovi, reporterski opisi Gue obiluju fotografijama i opisima sledeeg tipa: razgolieno, mlado ensko telo na stolu okrueno pogledima mukaraca i trubaa sa novanicom na elu. Ovakve predstave, kako napominje autorka, vode sledeem dekodiranju poruka: presti u novcu proporcijalan je junatvu u banenju i srazmeran potronji enskog tela. Mukarci u ovakvim predstavama dominiraju u svim vidovima veselja, dok su ene u veini sluajeva deo dekora koji uokviruje uivanje u muzici. Uloga ene u medijskim tekstovima o Gui, svedena je na laku enu lakomu na novac i trbunu plesaicu koja u ritualima mukaraca ima status objekta za gledanje. Prema miljenju Miroslave Luki-Krstanovi, enske uloge se pozitivno vrednuju samo ukoliko su u saglasnosti sa rodnom ulogom mukog ponaanja, to otkriva jo uvek preovlaujui rodni standard muke dominacije. Pokai KurirPojedini tabloidi u Srbiji, poznati po razliitim vidovima neetinog prikazivanja ena, gotovo da izjednaavaju festival u Gui sa fenomenom enske prostitucije. Seksistiki stereotipi koriste se u cilju postizanja senzacionalizma i u slubi reklame, jer poznato je da prisustvo erotike podie tirae. Kao primer moe da poslui specijalno izdanje lista Kurir iz 2011. godine, u celosti posveeno festivalu u Gui (u pitanju je besplatni reklamni primerak Kurira objavljen 13.8.2011. godine, koji je tog datuma razdeljen posetiocima Gue.) Dovoljno je samo pogledati fotografiju na naslovnoj strani (obnaena plavua u izazovnoj pozi izmeu dva Roma trubaa) propraenu komentarom Juriiiii! pa da bude jasno da se ovim alje izrazita seksistika poruka. Ovo je tipian primer predstavljanja enskog tela kao dela robe koja se prodaje: ena je prikazana ne zato to ona gleda, ve zato to je gledana. Reprezentacija ene kao erotizovanog objekta mukih pogleda uveliko je prisutna u holivudskim filmovima, brojnim asopisima i reklamama, ali u sluaju ovakvih medijskih sadraja o Gui problem je to se znaaj celog festivala svodi na uivanje u gledanju tela promiskuitetnih lepotica. Reprezentacija promiskuitetne ene iji je cilj da zabavi mukarce ima korene i u takozvanoj turbo-folk kulturi razvijenoj devedesetih godina. Marija Gruji smatra da se tada u Srbiji uspostavljaju nacionalne norme ukusa kroz hiperprodukciju odreenih enskih imida: ena se pojavljuje kao ljubavnica i zabavljaica i erotizovani objekt muke elje. Autorka ukazuje da nosilac takvog imida postaje model pevaice, obnaenog i naglaeno seksipilnog izgleda, te da se u medijima ovaj tip enstvenosti prikazuje kao neprikosnoveni model uspeha, prestia, koji sve devojke treba da prieljkuju, jer vodi u luksuzan, uzbudljiv ivot koji se krunie udajom za imunog mukarca i nastavlja u jo veem blagostanju porodinog ivota. Zanimljivo je da je takva uloga ene predstavljena i na zvaninom sajtu Dragaevskog sabora. U duhovitom Pojmovniku Gue, slovo P oznaava re pevaljka, uz napomenu da seoske pevaljke sanjaju da se preko Gue probiju do velikog grada, tamo naprave karijeru, bogato se udaju i povremeno gostuju u Cirihu i ikagu.TREI MODEL: Reprezentacija moderne, samostalne i uspene (evropske) ene jednake mukarcu Ovaj model podrazumeva predstavljanje ene kako uiva na Festivalu Gua na nain na koji to ine mukarci. Iako takva ena moe biti (i najee i jeste) objekat za gledanje, ona je prevashodno aktivan subjekt, takozvano afirmiue ensko, odnosno ena koja ima kontrolu nad svojim identitetom i dostie muku jainu. Model samostalne i samosvesne ene suprotan je patrijarhalnom modelu ene iz naroda, i moe se protumaiti kao jedan od uvoznih proizvoda sa Zapada. Milo Timotijevi navodi primere inostranih ena-muziara koje su u Gui izazvale veliko interesovanje devojke iz italijanskog ansambla Titubande 2002. i ena truba iz Nemake koja je nastupila na Saboru 2004. godine (slika).Reprezentacija samostalne, moderne ene u Gui primeuje se i meu enama koje su posetioci ovog festivala. Timotijevi napominje da troenje para u Gui nikako nije samo privilegija mukaraca, i pie: Od trenutka kada su se izborile da igraju na stolovima i javno, nesputano, ispoljavaju svoju seksualnost, i ene su stekle pravo da se razmeu svojim materijalnim bogatstvom. One, po miljenju autora, promoviu sebe kao jake, aktivne i samostalne ene, koje igraju bez svog mukog partnera, ali koje igrom svoga tela aludiraju na seksualnu predigru, upuenu svima koji ih gledaju. Ovakva kategorija enskog predstavlja proimanje drugog i treeg modela, i tu treba imati u vidu zapaanje Marije Kandido-Jaki da je posredstvom svoje magine lepote i enstvenosti ena oduvek najlake uspevala da svoju slabost pretvori u mo i tako sebi osigura ekonomski oslonac i uspeh u drutvu. Meutim, u medijima se reprezentacija takvih ena uglavnom simplifikuje i svodi na model ene niskog morala i sponzorue.

Poseban primer reprezentacije afirmiue enskog vezan je za pojavu ene-muzike zvezde. Na svetskoj muzikoj sceni karakteristian primer ovog modela je Madona dok je u srpskoj muzici jedan od prvih primera Lepa Brena. Ona je osamdesetih godina razbila dotadanje predstave o pevaici narodne muzike kao skromne, patrijarhalne, stidljive devojke sa sela, i postavila osnovu za novi tip urbano-folklornog glamura. Stoga je zanimljivo pomenuti Brenin spektakularni dolazak u Guu 1993. godine kada se sa svojim suprugom spustila helikopterom meu posetioce Festivala. Prema reima Miloa Timotijevia, time je sabor koji je oduvek bio tradicionalna narodno-seoska manifestacija, dobio svojevrstan blagoslov od neprikosnovene boginje novokomponovane narodne muzike. Dolazak helikopterom, sa neba, i veoma kratko zadravanje na ulicama Gue, ostavilo je snaan utisak na sve posetioce. Podrazumeva se da su ceo dogaaj preneli dravni elektronski mediji u udarnim terminima.

Za ilustraciju reprezentacije ene-zvezde koja uiva u festivalu Gua, moe da poslui i dokumentarni film Kiera's 4 Days in Gucha snimljen na festivalu 2004. godine. U centru filma je lepa i mlada Kiera aplin, unuka arli aplina, koja ovde reperezentuje simbol eljenih vrednosti sa Zapada (slava, novac, atraktivnost, urbanost). U kadrovima koji prikazuju navodno spontano i neiscenirano uivanje Kiere u atmosferi Gue, potencira se njeno oduevljenje ljudima, srpskim obiajima i hranom, vonja koijama, igranje uz muziku trubaa sa ajkaom na glavi. Kiera aplin je na ovaj nain reprezentovana kao moderna, uspena ena koja u ludilu Gue uiva na nain na koji to ine mukarci. SCENA IZ FILMA O ROMEU: 1. Model: Julijana govori Romeu: Samo je jedan put da budemo zajedno. Da pobedi u Gui. I nai scenu gde otac maltretira Julijanu i majku

SCENA IZ KIERE APLIN: 2. i 3.model:ZAKLJUAK

Ovo istraivanje je imalo za cilj da detektuje neke od najeih naina reprezentacije ene na festivalu Gua, kako bi se doprinelo razumevanju uloge ene u savremenoj kulturi Srbije. Jer, Gua je i vaan kulturni dogaaj koji govori o trenutnom stanju kulture u Srbiji, a medijski sadraji o ovom festivalu predstavljaju naine na koji se takav vid kulture prihvata, tumai, kritikuje ili odbacuje. Istovremeno, mediji danas imaju kljunu ulogu u konstruisanju i irenju stereotipa, a uz stereotipe su esto vezane i razne forme diskriminacije (rasizam, seksizam, homofobija...). Stoga je cilj ovog istraivanja da se ukae na potrebu za razvijanjem medijske pismenosti kako bi pojedinci razvili sposobnost za dekodiranje i razumevanje rodnih i drugih stereotipa, i time se zatitili od brojnih oblika medijske manipulacije. Poneti: Kurir, Dragaevski truba, DVD Kiera i Gua, prezentacija usb7