Univerzitet u Ni{u

Univerzitet u Ni{u

Filozofski fakultet u i{u

Departman za kwi`evnost i srpski jezik

@enski likovi u Antigoni, Medeji i Orestiji(seminarski rad)

Mentor:

Student:

Prof. dr Dubravka Popovi}-Srdanovi}

Aleksandra Stankovi}

br. indeksa: 1832

Ni{, 2010.

Uvod Tragedija je nastala i ostvarila svoj najvi{i domet u anti~koj Gr~koj, u 5. veku pre nove ere. Razvila se iz obrdnog kulta bogu Dionisu. Poti~e od gr~ke re~i tragos, {to zna~i jarac, i oide, {to zna~i pesma. Slo`enica ovih dveju re~i zna~ila bi pesmu jarca. Naime, ~lanovi hora koji su prilikom prino{ewa `rtve bogu Dionisu pevali pohvalne pesme o wemu, bili su obu~eni u jare}e ko`e. Otuda i naziv za ovu vrstu drame.

Najzna~ajniji gr~ki tragi~ari su Eshil, Sofokle i Euripid. Mada su bili savremenici, ova tri pesnika se u mnogo ~emu razlikuju. Za razliku od Eshila (u kome je sve u sublimaciji emocije) i Sofokla (~ovek kao najvi{a vrednost u odnosu prema sudbinskim pitawima) Euripid stvara jo{ jedan tip tragedije: ~ovek u dru{tvu iz koga se ra|aju nepravde, ugwetavawa, iskori{}avawa pod neprikosnovenom i svetom za{titom bogova kojih nema, i sopstvenih slabosti i predrasuda koje stvarno postoje. Za razliku od Sofokla, koji prikazuje qude onakve kakvi treba da budu, Euripid prikazuje qude onakve kakvi jesu, {to potvr|uje Aristotel u svojoj Pesni~koj umetnosti.

Najpoznatija dela ove trojice tragi~ara, Eshilova tragedija Orestija, Sofoklova Antigona i Euripidova Medeja, najboqe prikazuju obele`ja svojih autora. @enski likovi u Antigoni Antigona je glavna li~nost istoimene Sofoklove tragedije. Po mitu, ona je k}er tebanskog kraqa Edipa i Jokaste, Eteoklova, Polinikova i Ismenina sestra. Iako se pridr`avala svih zakona ~ove~nosti, Antigona je, samim tim {to je plod rodoskrvne veze, unapred osu|ena na tragi~nu sudbinu. Kada je Edip saznao da je o`enio svoju majku izvadio je sebi o~i oti{ao iz Tebe, a Antigona je krenula za wim i brinula o wemu do wegove smrti. Nakon Edipovog odlaska iz Tebe, dolazi do sva|e izme|u wegovih sinova oko vlasti i Polinik odlazi u Arg, odakle organizuje pohod na Tebu kao neprijateq svoje domovine. Nakon krvave borbe oko bedema grada bra}a se me|usobno ubijaju, a na vlast dolazi wihov ujak Kreont, koji nare|uje da se Eteokle sahrani sa svim po~astima kao najve}i junak, a izri~ito zabrawuje sahrawivawe izdajnika Polinika. Taj mit o Antigoni Sofokle koristi kao nenapisanu ekspoziciju.

Sa svim odlikama tragi~kog junaka, Antigona strada zbog svojih moralnih principa i sukoba sa okolonom. Antigona se pojavquje u samom prologu tragedije. Javqa se kao pobuwenica, `ena koja ne mo`e da se povinuje ujakovim nare|ewima i da ne sahrani svog brata onako kako to dolikuje kraqevskom sinu. Odlu~ila je da svog brata ne prepusti le{inarima koji bi rastrzali wegovo telo, ve} da mu uka`e posledwu po~ast, bez obzira {to je Kreont zapretio smr}u svakom ko prekr{i wegovu naredbu. Svesna je posledica, ali prihvata `rtvu jer po svaku cenu `eli da sahrani obojicu. Ona veruje samo u bo`anske zakone koji va`e za sve mrtve, bili oni domoqubi ili ne, i te zakone po{tuje, a nare|ewima svog ujaka, smrtnog stvora, prkosi i drsko priznaje svoje delo. Pri vr{ewu svetog obreda nad mrtvim brstom, ona se poziva na Diva i Pravdu i povinuje se bo`anskom glasu koji govori iz ve~nih nepisanih zakona bo`anskih. Smatra da nije sramota odati po{tu svom bratu, i od prvog trenutka nepokolebqivo stremi svom ciqu za koji misli da je jedini pravi. Samim tim {to je ispunila du`nost prema mrtvom bratu, Antigona je ispunila nepisanu bo`ansku zapovest.

Svoju privr`enost i qubav prema porodici Antigona pokazuje u situaciji kada ne dozvoqava da i wena sestra Ismena podeli sudbinu sa wom. Iako na po~etku iz straha od smrti odbija da sa Antigonom pokopa brata, Ismena se pokazuje kao po`rtvovano, plemenito i milo bi}e. Iako nije u~estvovala u tom ~inu, ona se ose}a krivom jer je tajila plan koji je wena sestra pripremila. Ona se rukovodi razumom i nema snage da se suprotstavi ujakovoj voqi. Uzalud poku{ava da odvrati sestru od lude zamisli koja }e joj doneti smrt. Kako i sama napomiwe, ona je nesposobna da prkosi gra|anima. Jedino joj preostaje da se moli pokojnicima za opro{taj jer }e poslu{ati voqu ja~eg. Poku{ava da umilostivi Kreonta re~ima o qubavi izme|u Antigone i wegovog sina Hemona, me|utim Kreont ne popu{ta jer veruje da mu du`nost koju vr{i nala`e da tako postupi. Iz Hemonovih re~i saznajemo da Antigoninu sudbinu oplakuje ~itav grad:

Tu momu ceo grad oplakuje

{to ona, od svih `ena najnedu`nija,

najsramnije za di~no delo umire.

Svog brata, {to u se~i pade krvavoj,

bez groba psima ne dade pro`drqivim,

nit ptici kakvoj, da ga oni rastr`u.

Zar zlatne po{te nije ona dostojna?

Antigona biva `iva sahrawena i tu po~iwe wena jadikovka. Ona Antigona koja je na po~etku bila odlu~na u svojoj akciji, sada oplakuje svoj `ivot u kome joj je uskra}eno da se ostvari kao supruga i majka. Me|utim, ona ne `ali zbog onog {to je u~inila jer da je ostala u `ivotu sudbina bi joj nadoknadila gubitak mu`a i dece, ali brata nikada.

Ono za {ta se Antigona u stvari bori jesu zakoni bogova sa kojim qudski zakoni nikako ne smeju do}i u sukob. Wena smrt povla~i za sobom smrt Hemona i Euridike i propast Kreonta, a `rtvom koju je podnela potvr|uje ve~ne zakone. @enski likovi u Medeji

Euripidova Medeja, poput Sofoklove Antigone, ima za glavnu li~nost `enu, pobuwenicu protiv ustaqenog pogleda na odre|ene stavove. Aristotel nije preterano cenio Euripida. On zamera Euripidu {to realno prikazuje qude, onakve kakvi to zaista jesu. Tako|e mu zamera i razre{ewe drame. Smatra da stvari u drami trebaju da se re{e same od sebe i u vezi sa situacijom, a Euripid dramu razre{ava pojavom boga, {to se u teoriji drame naziva dues ex machine (bog iz ma{ine). Kao i u svim gr~kim tragedijama, i tematska osnova Medeje vezana je za jedan od gr~kih mitova, mit o Argonautima. Predvo|eni Jasonom, odabrani gr~ki junaci krenuli su la|om Argo u Kolhidu u potrazi za zlatnim runom. Tamo se u Jasona zaqubi Medeja, k}i tamo{weg kraqa Ejeta, i pomogne Jasonu da otme zlatno runo. Kraq uvi|a prevaru i kre}e u poteru za wima, ali ga Medeja zaustavqa ubiv{i svog brata Apsirta. Ona se udaje za Jasona i odlazi sa wim na Korint gde su izrodili dvoje dece. Me|utim, Jason se zaqubi u Glauku, k}er korintskog kraqa i odlu~uje da napusti Medeju kako bi u~vrstio svoj polo`aj i obezbedio svojoj deci boqi `ivot. Na taj mit se nadovezuje tragedija. Nakon nekoliko godina braka Medeja do`ivqava veliko razo~arewe koje je nagoni na osvetu. Shvata da je zbog qubavi prema mu`u izdala svog oca, a sada je zbog te silne qubavi ostala sama i bez igde ikoga:

A ja sirota, sama, mu` me odbaci,

iz varvarskoga kraja on me ugrabi,

bez majke sam, bez brata, nigde nikog svog,

da glavu ma gde od oluje zaklonim!

Ona je povre|ena mu`evqevom prevarom i izdajom i nije joj ni do ~ega. Napu{tena i qubomorna, Medeja odlu~uje da krivca za svoju nesre}u kazni najsurovijom kaznom: da mu ubije decu. Vaspita~ wene dece ukazuje dadiqi na Medejin o{tar pogled upu}en deci. Dadiqa zna da o~ajna Medeja mo`e na{koditi okolini, a kao prvu `rtvu vidi decu, i pri tom iskazuje svoj strah zbog ~edomorstva. Pojavquje se hor koji poku{ava da ute{i Medeju i ubla`i wenu tugu, govore}i joj da nije jedina koju je mu` ostavio i da ne o~ajava zbog toga. Hor ~ine `ene jer jedino `ene mogu razumeti wenu tugu. Ona govori o polo`aju `ena u to vreme, o tome kako je `ena ograni~ena samo na dom dok su mu{karci u~estvuju u politi~kim i kulturnim de{avawima. Pri tom svom govoru dodaje li~ni pe~at i govori o osvetoqubivosti `ena: pogazi{ li prava wene lo`nice,/ tad nigde od we lavice svirepije. Otkriva im svoju nameru da se osveti mu`u i wegovoj nevesti. Svoju lukavost Medeja pokazuje u trenutku kada uspeva da ubedi Kreonta da joj dopusti da ostane jo{ jedan dan u wegovom kraqevstvu dok pripremi stvari za odlazak, i jo{ izmoli da wena deca ostanu u kraqevstvu. Ona ve} ima dobro osmi{qen plan kojim }e naneti bol svom suprugu. Ona zna da Jason `enidbom sa kraqevskom }erkom planira da dobije decu koja }e naslediti vlast i wemu osigurati polo`aj. Zato planira da ubije Glauku i time onemogu}i wegov plan. Posla}e joj po svojoj deci darove (od zlata venac i tanku haqinu) namazane ma|ijama. Ona tako|e zna i za ogromnu qubav o~eva prema deci, i setiv{i se zverstva koje je po~inila nad bratom, i bola koji je do`iveo wen otac dok je sakupqao raskomadano telo svog sina, Medeji pada na pamet da ubije svoju decu i time nanese svom mu`u najve}i bol. Tom prilikom nad wenim razumom i maj~inskim ose}awima preovladavaju ose}awa qubomore i ona ubija svoju decu. Iako se koleba da li da to uradi ona ipak ubija decu. Pla~e i grli decu, odustaje od namere da ih ubije i ponese sa sobom te{ko breme, ali ponovo se vra}a pre|a{woj odluci. Moli svoje srce da nadvlada nad razumom kako bi po{tedela decu, jer iako }e biti daleko bi}e sre}na {to makar zna da su `iva. Me|utim, smatra da je ona toj deci podarila `ivot tako da ima prava i da ga oduzme. Kako i sama nagla{ava, strast je pobednik nad wenim razumom, a strast je najve}i izvor quskih jada. Svoju dovitqivost Medeja pokazuje i onda kada Egeju obe}ava porod ukoliko je za{titi i primi u svoj grad. Po{to je ona ~arobnica, obe}ava da }e mu svojim ~arolijama obezbediti naslednika. Hor odvra}a Medeju od sulude zamisli da ubije svoj porod i govori joj da se okane tog posla. Po{to hor predstavqaju `ene, wima je prosto nepojmivo da majka mo`e ubidi svoju decu. Pitaju se otkud joj snaga da uradi tako ne{to, otkud joj smelost da probode de~ije srce i kako bi uspela tom prilikom izdr`ala da ne zapla~e. Isprva misled a Medja to ne} zaista uraditi, jer je prevelika maj~inska qubav, a bol za izgubqenim detetom jedan od najve}ih qudskih jada. Hor se obra}a Zemqi i moli je da spre~i Medju da ubije svoju decu, ali se iz ku}e ve} ~uje de~iji vrisak. Ugledav{i svoju mrtvu decu kraj Medeje u bo`anskim ko~ijama, Jason je naziva nakazom, ~udovi{tem, rugobom, ~edomorkom itd. Ona mu ne dozvoqava da posledwi put pomiluje i poqubi decu, a on je prokliwe je i moli Kletvu i Pravdu da je satru zbog wene mrske }udi. Time, iako je uni{tena kao majka, Medeja trijumfuje nad mu`em koji ostaje sam i potpuno uni{ten.@enski likovi u Orestiji

Eshilova Orestija se sastoji iz tri dela: Agamemnon (gde se opisuje Agamemnonov povratak iz Troje), Pokajnice (osveta Agamemnonove dece) i Eumenide (su|ewe Orestu zato {to je ubio majku, kako bi osvetio o~evu smrt). Eshil se tako|e koristi mitskom gra|om. Legenda na kojoj je zasnovana Orestija po~iwe Tantalovim sinom Pelopom koji je `eleo da se o`eni Hipodamejom, }erkom arkadijskog kraqa Enomaja. On obe}ava ko~ija{u Mirtilu pola kraqevstva i jednu no} sa Hipodamejom, ukoliko mu bude pomogao i vozio krilate ko~ije. Po{to nije ispunio obe}awe, Mirtil je prokleo Pelopa i wegove potomke da se svi me|usobno mrze i ubijaju, {to se kasnije i desilo. Pelopovi sinovi, Atrej i Tijest, sukobili su se oko prestola. Saznav{i da ga `ena vara sa ro|enim bratom, Atrej skuva bratovqevu decu i wima poslu`i svog brata, a na kraju mu govori {ta je zapravo pojeo. Atreja ubija jedini preostali Tijestov sin i postavqa svog oca na presto, kog kasnije smewuje Agamemnon, Atrejev sin. On polazi u pohod na daqeg ro|aka Tantala, ubija ga i `eni se wegovom `enom Klitemestrom, a wegov brat Menelaj wenom sestrom Helenom. U Agamemnonu je Klitemestra glavni `enski lik. Predstavqa se kao `ena koja je dugi niz godina izgarala od brige i ~e`we za mu`em koji je u ratu. Ona je, u stvari, za to vreme sa qubavnikom Egistom smi{qala plan kako da ubije Agamemnona i time mu se osveti za smrt }erke Ifigenije koju je Agamemnon prineo Artemidi kao `rtvu da bi mogao da nastavi put do Troje. Klitemestra nare|uje da se prostre crveni }ilim po kome }e, kao {to to ~ine bogovi, hodati Agamemnon. Me|utim, crveni }ilim ukazuje na more krvi koje je proliveno, ovim ~inom ona `eli da poka`e da je na takav isti na~in Agamemnon hodao po glavama mrtvih. Ironija crvenog }ilima je u tome da uni{tava svakog ko gazi po wemu. Tako i Agamemnon biva razoren, ba{ kao i tkawe koje svojim hodom uni{tava. Klitemestrin bol zbog izgubqenog deteta i `eqa za osvetom jo{ vi{e se rasplamsava kada ugleda Kasandru koju je wen mu` doveo kao ratni plen. Svesna da je zbog rata ostala bez }erke i mu`a, ona odlu~uje da ubije svog mu`a i wegovu qubavnicu. Ona prora~unato glumi kako voli svog mu`a i dozvoqava da i Kasandra u|e u dvor. Uvodi ih na svoj prostor kako bi `rtva postala nemo}na, a wen plan ostvaren. Agamemnona ubija u kupatilu sekirom, a zatim i Kasandru. Tri udarca kojim je ubila svog mu`a imaju svoju simboliku. Udara ga tri puta kao da ubija `ivotiwu. Ne malo se ne kaje za po~iweni zlo~in, ve} smatra da je tim ubistvima izvr{ila pre~i{}ewe. Klitemestrina qubav prema ostaloj deci, Elektri i Orestu, svakako je druga~ija od qubavi prema `rtvovanoj Ifigeniji. Nakon smrti svog deteta Klitemestra kao da je iagubila materinski instinkt, tako da ona potpuno zapostavqa svoju decu. Sina je poslala Strofiju iz Fokide, a Elektri nije davala nikakva prava. Saznav{i da im je otac ubijen, u Pokajnicama Elektra i Orest omrznu Klitemestru koja nakon mu`evqeve smrti u`iva sa svojim qubavnikom i tro{i wegov novac. Klitemestra usniva san da je rodila zmaja kog doji, a on joj tada ispije krv, {to se i obistinilo. Na put joj staje wen sin Orest. ^uv{i vest o smrti svog sina, na Klitemestrinom licu prime}uje se radost. Me|utim, Orest nasr}e na majku Klitemestru, a ona se jo{ jednom poslu`i lukavstvom koje joj ovog puta ne uspeva. Poku{ava da kod sina izazove sa`aqewe i time spasi svoj `ivot. Zakliwe ga svojim nedrima na koja je kao mali ~esto naslawao svoju glavu. ^ak i nakon smrti ona pri`eqkuje smrt svog sina. U Eumenidama se pojavquje Klitemestrin duh koji nagoni zaspale Erinije da ubiju Oresta.

Jedan od `enskih likova u Orestiji je Elektra. Ona je k}er Agamemnona i Klitemestre. Pojavquje se u Pokajnicama na o~evom grobu, odevena u crno ruho i odrezane kose kojom izra`ava `alost za mrtvim osem. Ona mrzi svoju majku jer je nakon o~evog odlaska u rat ostala bez wene pa`we i qubavi, a nakon o~eve smrti postala kao robiwa. Podr`ava brata u wegovoj nameri i moli Diva, Snagu i Pracdu dam u pomognu u izvr{ewu plana. Pored wih pojavquje se i Kasandra koja ima sposobnost proricawa budu}nosti. Tu sposobnost poklonio joj je Apolon koji se zaqubio u wu, ali kada ga je izigrala Apolon je uredio da joj niko ne veruj u ono {to ka`e. Kasandra vidi smrt Agamemnonovu ali i srt Klitemestrinu. Me|utim, hor joj ne veruje a i ne razume wene re~i. Ona strada u kupatilu kao i Agamemnon iako je nevina `rtva koja je dovedena tu kao zarobqenica.

Zakqu~ak

U ovim tragedijama prikazan je, pre svega polo`aj `ena kao slabijeg pola, koje su ~esto morale pribegavati raznim lukavstvima i prevarama kako bi do{le do ciqa. U anti~kim tragedijama ~esto su obra|ivani odnosi u porodicama koji su bili jasno odre|eni i morali su da se po{tuju. @ena je bila ograni~ena samo na dom i porodicu, dok su mu{karci imali pravo u~e{}a u svim politi~kim i kulturnim de{avawima u dr`avi. @ene su u antici smatrane ni`im bi}ima koja su morala da se povinuju voqi svojih mu`eva. Poni`avane su i smatrane robiwama, te otuda i wihova pobuna protiv poretka u kome su `ivele, a tu pobunu su gr~ki tragi~ari poku{ali prikazati na razli~ite na~ine i u razli~itim situacijama.

Literatura:

1. Sofokle, Antigona, Izdava~ka ku}a Dragani}, Beograd 2006.2. Eshil, Sofokle, Euripid, Gr~ke tragedije, Sarajevo 1990.Sadr`aj:

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2. @enski likovi u Antigoni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

3. @enski likovi u Medeji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

4. @enski likovi u Orestiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

5. Zakqu~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Bora Gli{i}, Dramatika u ~oveku, pogovor u kwizi: Sofokle, Antigona, izdava~ka ku}a Dragani}, Beograd 2006, str. 126.

Sofokle, Antigona, Izdava~ka ku}a Dragani}, Beograd 2006, str. 37.

Eshil, Sofokle, Euripid, Gr~ke tragedije, Sarajevo 1990, str.185.

Isto, str. 185.

PAGE 10