enska mudrost je inteligencija u srcu stvaranja

enska mudrost je inteligencija u srcu stvaranja. Ona je sveobuhvatna, intuitivna, logina i deluje kao polje beskonanih odnosa. Ova knjiga je izraz upravo takve mudrosti.Dr Dipak opra, autor knjige Telo i duh, reka venosti.ensko telo, enska mudrost ukazuje na dublje razumevanje zdravlja. ene imaju uroen oseaj za duhovnost i sposobne su da osete unutranju mudrost i celinu koju medicina sistematski zanemaruje. Dr Nortrup ponovno oivljava duhovnost u leenju, omoguujui razumevanje i poverenje koji su potrebni svakoj eni kako bi odrala telesno zdravlje i imala ispunjavajui ivot.Dr Doan Borisenko, autorka knjige Minding the Body, Mending the Mind.Dok se veina mukih lekara ustruava da izgovori i samu re isceljenje, mnoge lekarke, s dr Nortrup na elu, pokazuju ta je istinsko isceljenje: povezivanje telesnog i duhovnog, psihe i some, u skladnu celinu. Ova knjiga ukazuje na ponovnu pojavu enske snage u leenju, a to je sila koja ini samo srce procesa isceljenja ve vekovima. Ako ne moete imati dr Nortrup kao svoju lekarku, proitajte njenu knjigu.Dr Leri Dosi, autor knjige Healing Words, Meaning and Medicine.Ova knjiga je neverovatan zbir podataka i istorije bolesti, i pomoi e svakome ko je proita. Svakako u je proitati, zajedno sa suprugom i kerkom. Mogao bih da iskaem bezbroj komplimenata i u nedogled da hvalim, no vie e koristiti ako posluate moj savet i proitate je.Dr Berni Sigel autor knjige Love, Medicine and Miracles.Dr Kristin Nortrupensko telo, enska mudrostStvaranje telesnog i emocionalnog zdravljaOvo je knjiga za sve one koji veruju da je mogue iveti ivot u potpunosti bez obzira na sadanje ili prole okolnosti.Ona je za sve one koji priznaju postojanje tajanstvenog, neizvesnog nadanja u naem svakodnevnom ivljenju.Ona je za one koji ele da budu zdravi i znaju da je isceljenje neto vie od pukih spoljnih supstanci ili tehnika. Ovo je knjiga za svakog lekara, medicinsku sestru, zdravstvenog radnika, iscelitelja ili pacijenta koji je ikada iskreno priznao koliko toga ne znamo.Ovo je knjiga za one koji znaju da nae isceljenje nee biti dovreno sve dok ponovo ne uvedemo svetost u nae svakodnevno ivljenje.Ovu knjigu sa zahvalnou posveujem naunicima i isceliteljima iz prolosti, sadanjosti i budunosti koji su se usudili i hrabro nastavljaju da idu dalje u veri, nadi i radosti uprkos pogubnim uincima konvencionalnog naina razmiljanja.ZahvalnicaRad na drugom izdanju ove knjige bio je kreativan i uzbudljiv projekat potpuno razliito iskustvo u odnosu na njeno prvobitno pisanje. Nakon to je prvo izdanje objavljeno, oseala sam se zahvalnom i blagoslovenom to sam imala prilike da se upoznam s pozitivnim uincima koje su ove informacije imale na tako mnogo ivota.Ovaj projekat ne bih mogla da dovrim bez podrke, vostva i uticaja mnogih ljudi.Najpre jo jednom elim da se zahvalim svima onima koje sam spomenula u prvom izdanju. Svi ste vi pomogli u stvaranju prve akre ove knjige i uvek u vam biti zahvalna.elela bih da navedem imena onih koji su pomogli u radu na drugom izdanju.Toni Burbank, moj sadanji urednik u izdavakoj kui Bantam, bio je poput dobre vile ovoj knjizi, podravajui je nakon to je njena prva babica Lesli Meredit otila na drugo mesto prativi svoje srce. Toni mi je davao podrku tokom revidiranja i neprestane evolucije mog pisanja. Takoe zahvaljujem Helen Ris ija je prvobitna pronicnjivost pomogla u raanju ove knjge.Dudi Barington, izvanredna medicinska ilustratorka izradila je crtee u oba izdanja i jo uvek mi prua podrku pretvarajui moje zamisli u crtee.Osoblje u klinici ene enama u prolosti kao i sada pomagalo mi je u zajednikom stvaranju iskrenog i ispunjujueg naina sprovoenja zdravstvene nege i isto tako iskustva zajednikog rada. Iskreno sam im zahvalna na modelu leenja koji smo zajedno stvorili.Veliko hvala upuujem sledeim kolegama koji su pioniri u odravanju zdravlja celog enskog bia. Vae prisustvo i mudrost i dalje me vode i podravaju: dr Doel T. Hargrov, medicinska sestra Marcel Pik,dr Betani Hejs, dr Diksi Mils, dr Kejt Hejvens, dr Mod Guerin, medicinska sestra Suzan Dauti i dr Hektor Taraza.Takoe se zahvaljujem svojim kolegama irom sveta koji su prihvatili ensku mudrost kao vrstu zdravstvene nege. Vae postojanje i podrka mi pomau vie nego to moete zamisliti.Vie od pet godina Gina Barone mi pomae da u mom domu porodina vatra i dalje gori tako to se brine o hrani, prevozu i deci. Osim toga, prava je prijateljica. Bez nje ne bih uspela da ostvarim ni prvo pisanje knjige, a ni dopune.Dajen Grover, moja medicinska sestra i lina saradnica ve due od petnaest godina pomae mi da svoje zamisli pretoim u fiziku stvarnost. Njena neprestana podrka i genijalne organizacione sposobnosti prirasle su mi srcu i s radou oekujem nastavak rasta, radosti i zabave tokom godina koje su pred nama.Moj ivot je blagosloven sjajem i prijateljstvom doktorke nauka Karolin Mis. Njeni uvidi i zamisli napajali su me i duboko nadahnjivali i u velikoj meri produbili i proirili moje shvatanje zdravlja i bolesti. Takoe joj se zahvaljujem za njen smisao za humor, nepotednost i uvid u kreativni proces.Lekarka i doktorka nauka, Mona Lisa ulc, pojavila se u mom ivotu neoekivano, poput anela, i ubrzo zauzela mesto od neprocenjive vanosti kao savetnik, istraitelj, grafiki dizajner, nadahnue i prijateljica. Bez njenog posebnog naina sagledavanja stvari, vetine istraivanja, line prisutnosti, medicinske intuicije i neopisivog smisla za humor, proces nastajanja ove knjige bio bi jednolian. Prvobitni tekst kao i njegovo ureivanje dalo nam je priliku da zajedno stvaramo i smejemo se tokom proteklih pet godina.U poslednje tri godine, bilo mi je zadovoljstvo da radim s izvanrednim timom sjajnih osoba na mom biltenu, Mudrost enskog zdravlja (Health Wisdom for Women). To iskustvo mi je bilo od ogromne pomoi u radu na drugom izdanju ove knjige. Posebno se zahvaljujem Suzi Belteri i Lorni Njuman.Veliko hvala Nedu Levitu za podrku, mudre savete i viteke vetine upotpunjene oklopom i maem kad je trebalo.Otac mi je jednom rekao da e pacijenti birati mene, a ne ja njih. Bio je u pravu. Zahvalna sam svim odvanim enama koje su me odabrale za svoju lekarku tokom svih ovih godina i pomogle mi da nauim ono to sam napisala u ovoj knjizi. Takoe sam zahvalna proirenom krugu mojih "pacijenata" svim enama (i mukarcima) koji su proitali prvo izdanje ove knjige, pretplatili se na moj bilten, sluali moje audio trake ili dolina moje predavanje. Svi ste vi obogatili moj ivot vie nego to sam i mogla da sanjam. I dalje otkrivam koliko je taj proces udesan.Na kraju, elim da se zahvalim mojim prvim korenima: mojoj majci, ocu, brai i sestrama s porodicama, te mom suprugu i kerima. Hvala vam to mi pomaete da ostanem iskrena i skromna.UVOD U DRUGO DOPUNJENO IzDANJEIzgovorimo nau istinuTokom mesec dana nakon to je izala ova knjiga, imala sam niz nonih mora u kojima sam sanjala da je neko uao u moju sobu i eleo da me ubije. Tokom pet uzastopnih noi budila sam se i vritala od straha i uasa te bih tako uplaila i decu i samu sebe. Moji snovi su bili ne ba suptilan izraz mog unutranjeg vostva koje me upozoravalo koliko je zapravo jedan deo mene bio uplaen da izgovori ono to sam znala. Potresla me je snaga tog straha. Iako sam znala koliko je mnogo ena u sebi sagradilo zid straha koji se podie svaki put kad se ne usude da progovore svoju istinu, nisam bila svesna koliko sam se i ja toga bojala. Bojala sam se da odem na redovan sastanak ginekologa i akuera u junu 1994, nakon to je knjiga izala po prvi put, jer sam bila sigurna da kolege ginekolozi nee prihvatiti mene i moj rad. Dotada sam ivela dvostruki profesionalni ivot: jedan deo mene govorio je pacijentkinjama ono u ta sam verovala, u privatnosti moje ordinacije, a drugi deo je, slubena ja, zadravao za sebe poneto (ili veoma mnogo) od toga u bolnici ili u drutvu mojih kolega. Kao lekarka dobro sam znala ta je prihvatljivo za moje kolege i bolniko osoblje. Godinama sam hodala tankim ledom. Zapravo 1980, nakon to se rodila moja prva ki i pre nego to sam otila na struni usmeni ispit za sticanje diplome ginekologa akuera, o meni je izaao lanak na temu holistikog leenja ena u asopisu East West Journal (u meuvremenu je naziv asopisa promenjen u Natural Health). Kako bih spreila da niko u bolnici gde sam radila ne vidi taj lanak, otila sam do lokalnog distributera asopisa i lino kupila sve primerke koji su bili kod njega. Niko u bolnici nije nikada video taj lanak, a ako neko i jeste, nikada to nije spomenuo. Meutim 1994. nije bilo mogue otkupiti sve primerke knjige koja se distribuirala na irokom svetskom tritu! Dolo je vreme da i u javnosti, kao i pred slubenim medicinskim establimentom, poveem ta dva dela mene po prvi put.Prvi korak bio je odlazak na nedeljni sastanak bolnikog kolegijuma. Kad sam ula u prostoriju, odahnula sam kad sam shvatila da niko ne spominje knjigu i da se prema meni kolege ne ponaaju drukije. Izgledalo je kao da se nita nije dogodilo. Morala sam da se nasmejem, jer mi je to bila lekcija o opsednutosti samom sobom o uverenju da se svi oko mene zanimaju za ono to radim ili govorim, dok oni zapravo ive svoj ivot. Najvea lekcija bila mi je spoznaja da je moj strah zapravo samo moj i da je dolo vreme da ga otpustim. Sve je to bilo postupni proces: na prvoj godinjici knjige sanjala sam nekoliko snova u kojima me je neko snimao golu videokamerom. Jo uvek sam bila ranjiva, ali barem niko nije hteo da me ubije! Takvi snovi su posle polako iezavali.Od 1994. zareali su se pozivi da predajem bolnikom osoblju i lekarima irom SAD-a te u ostalim zemljama, a od ena i mukaraca irom sveta pristizale su neverovatno pozitivne i tople reakcije. Jasno je da je svet spreman za ensku mudrost. Komentar koji najee dobijem je otprilike sledei: Negde duboko u sebi, oduvek sam bio/la svestan/na istine o kojoj govorite... ali nisam znao/la to da pretoim u rei. I zasigurno nisam uo/la nijednog lekara da govori o tome.Uverila sam se da je medicinska nauka zaista snana kad se udrui s mudrou naeg srca i uma. I iz tog razloga sam, gotovo odmah nakon to je knjiga objavljena, dobila elju da je to pre revidiram. Iako ne postoji zamena za razvijanje i potovanje nae intuitivne enske mudrosti tog unutranjeg vodia koji nam pomae da odaberemo put kojim bi trebalo poi ili ukazati na put koji bi trebalo da izbegnemo otkrila sam da je to unutranje vostvo najdelotvornije kad je uravnoteeno s najnovijim i dobro utemeljenim naunim podacima.Iako naela istinske mudrosti ne podleu znaajnijim promenama, korisne i praktine informacije se menjaju. Nama trebaju oboje jednako kao to su nam potrebne i leva i desna strana mozga. Zajedno sa sve veim prihvatanjem alternativne medicine od strane naunog establimenta (pojava koja me zaista iznenauje i raduje), sve vie i vie prirodnih reenja za enske tegobe, koja su i nauno utemeljena, postaju dostupna enama svaki dan. Istovremeno, nova i pozitivna tehnoloka reenja, kao to su nova pomagala za ublaavanje inkontinencije, te sve bolje hirurke tehnike za uklanjanje mioma, takoe pomau brojnim enama. I svaki put kad bih jo vie unapredila i osavremenila svoje razmiljenje i preporuke, poelela bih te nove informacije da uinim dostupnim svojim itateljima kako bi i oni njima mogli poboljati svoj ivot i zdravlje.Osim dodavanja boljih i savremenijih reenja svakom poglavlju ove knjige, takoe sam shvatila da je bilo potrebno ponovo napisati poglavlja o ishrani i menopauzi jer ima toliko novih i korisnih podataka o tim temama, od toga kako prilagoditi hormonsku terapiju svakoj eni koristei prirodne enske hormone do toga za koju se ishranu odluiti kako biste uravnoteili i um i telesnu biohemiju. ensko zdravlje napokon dobija panju koju zasluuje, a kao dugogodinji strunjak na ovom podruju, lino imam mnogo toga da kaem i podelim s drugima.Igrom sluajnosti, moj asopis Mudrost enskog zdravlja, objavljen je u saradnji s kuom Phillips Publishing International nekoliko meseci po objavljivanju prvog izdanja ove knjige. Na taj nain, ne bavim se samo problemima dvadeset ena koje dou u moju ordinaciju svaki dan, ve svojim savetima mogu da pomognem hiljadama ena svakog meseca. Zapravo, saveti koji se nude u asopisu i moji odgovori na pitanja itateljki zajedno ine virtuelnu ordinaciju. To mi je omoguilo da enama pruim zdravstvenu negu na mnogo iri i raznolikiji nain nego ikad dosad. Takoe sam ula nebrojeno mnogo puta od kolega lekara da im pacijentkinje ulaze u ordinaciju s mojom knjigom ili asopisom u ruci traei neki od oblika nege koje preporuujem. Veina tih lekara je zahvalna na informacijama koje iznosim. Ta dostupnost skoro svim slojevima irom sveta zaista mi se svia jer potiem iz malog mesta.Pisanje prvog izdanja ove knjige osvestilo je u meni spoznaju o mnogo irem svetu enske mudrosti koja se budi du planete. Iz tog razloga dobijam podrku od vie ljudi i s vie mesta nego to sam pre mogla i da sanjam. A to mi je posledino pomoglo da postanem ono to zaista jesam. Na osnovu pisama koja mi stiu, znam da se isto dogaa i drugima irom planete. Moja knjiga se koristi kao udbenik u osnovnim kolama i bolnicama u mnogim zemljama SAD-a i to pomae enskoj mudrosti da postigne svoj puni zamah i snagu.Osvestila sam mo govorenja sopstvene istine. To je izuzetno znaajan deo mog linog procesa isceljenja. I sada je oseam snanijom i slobodnijom nego ikada pre. Nadam se da e ova knjiga podstaknuti i druge ene da kau svoju istinu. I znam da kako e svaka od nas to initi, svet e se pa tako i nae zdravlje menjati nabolje.UVOD U PRVO IzDANJELekaru, isceli seGodine 1981. pokuavala sam da dojim svoje prvo dete i brinem se za njega ceo dan, a istovremeno sam radila ezdeset i vie sati nedeljno. Tako sam dobila teak oblik mastitisa koji je na kraju prouzrokovao gubitak funkcije u desnoj dojci. Umesto da sam dan-dva izostala s posla im sam primetila prve znakove upale, to bih savetovala svakoj svojoj pacijentkinji, zanemarivala sam ih i nastavila da radim i sve vie se razboljevala. Tako sam se ponaala jer sam bila rastrgnuta na dve strane. U to vreme sam verovala, a verujem to i danas, da je majino mleko najbolja hrana za dojene i vrsto sam odluila da svoju decu hranim optimalno. Uzimala sam antibiotike jer sam bila sigurna da e mi lekar, ako odem njemu, zabraniti dojenje. Istovremeno sam znala da lekari svoje koleginice lekarke smatraju slabijima i nesposobnima da podnesu velik pritisak na poslu, a nisam elela takvu etiketu. Tada sam radila u vrlo cenjenoj poliklinici za ginekologiju i akuerstvo. Imala sam samo trideset jednu godinu, a ve sam se dokazala na podruju medicine kojim vladaju mukarci. Radila sam s kolegama koje sam cenila. Nisam elela da ugrozim karijeru. zato sam zanemarila soptveno zdravlje i nastavila da radim i bila sam sve bolesnija.Premda sam uzimala lekove, upala je bila dovoljno snana da se odupre obinim antibioticima. Moje stanje se pogoravalo tokom nekoliko dana dok jedne noi nisam dobila visoku temperaturu, tresla me je groznica i bila sam u delirijumu. Posle sam saznala da se u to vreme upala duboko ukorenila u mom telu, kao i apsces u dojci. ak i tada sam odlazila na posao i nastavila da izvravam svoje obaveze. Budui da sam bila istovremeno i majka i lekarka, mislila sam da nemam drugog izbora. Dugegodine studiranja nauile su me da sopstvene potrebe stavim na poslednje mesto.Nekoliko nedelja sam nastojala da se izleim, no konano sam nazvala hirurga koji je pristao da me pregleda u svojoj ordinaciji nakon to zavrim rad s pacijentima (dok sam gutala Andole s Kafetinima kako bih ublaila bolove). Iste veeri sam zavrila na operaciji a to je bilo upravo ono to sam oajniki elela da izbegnem.Hirurg je rekao mom suprugu, koji je takoe lekar, da se apsces ispod moje dojke toliko poveao da prodire u grudni ko neto najgore to je video u trideset godina lekarske prakse. Nije mu bilo jasno kako sam uspela nastaviti da radim uprkos upali. Potpuno sam zanemarila staru izreku Lekaru, isceli se. Bilo me je sramota to nisam uspela da se izleim, a kao lekarka sam sebi dopustila da postanem bolesnica, pacijentkinja. Oseala sam da je ugroeno moje samopouzdanje kao majke ako vie ne budem mogla da dojim. (Do tada se dotok mleka ionako znatno smanjio zbog stresa.) Pa ipak, seam se da sam te noi u bolnici mislila kako moram da se vratim na posao to je pre mogue.Kad sam nakon dve godine rodila drugo dete, pretpostavljala sam da je stara rana zacelila. Prvo dete sam morala da hranim vetakom hranom i mislila sam da to vie neu morati da radim. No, u mojoj desnoj dojci nije bilo mleka iako je ono poelo da tee na vreme. Prethodna upala razorila je strukturu mlenih kanala u toj dojci. Ponovno sam se uplaila da neu moi da dojim svoju bebu. Platila sam cenu sopstvenim telom kad sam pre dve godine pokuavala da se dokaem. Iako sam potpuno preuzela odgovornost za situaciju, shvatila sam kako sam zanemarivala samu sebe. Negiranje sopstvenih fizikih potreba i sopstvenog tela ugraeno je u nit od koje je satkan moj ivot.Treeg dana nakon poroaja duboko oajna zbog situacije, nazvala sam Meunarodnu ligu La Le u ikagu i zamolila za savet. ena koja se javila na telefon imala je isto iskustvo s dojenjem i rekla je da mogu dojiti na jednu stranu ako mi ne smeta to moram da dojim ee i to su mi dojke neujednaene. Posluavi njen savet, uspela sam da dojim onoliko koliko je bilo dovoljno da se odri dotok i stvaranje mleka. Premda je moje dete dobijalo fabriki proizvedenu hranu dok sam bila na poslu, moje mleko je bilo prikladno kad bih provodila s njim vie vremena. Zauvek u biti zahvalna toj masovnoj organizaciji ena koju su u ikagu osnovale domaice koje su elele da doje svoju decu u vreme kad nisu imale podrku medicinske profesije. (I danas veina specijalista ginekologije i akuerstva ne pohaa seminar o dojenju i zato ovu bitnu funkciju ne poznaju onako kako bi mogli.) Iako sam znala da su dojke metafora za davanje, primanje i negovanje, urei da negujem sve druge, izostavila sam upravo sebe. Meutim, moje telo nije dopustilo da se izvuem nakon to sam ga zanemarivala i poduilo me je vanoj lekciji: telesni simptomi imaju dublje znaenje od konkretnog zdravstvenog problema na koji nas upozoravaju. Karl Jung je rekao da nas bogovi poseuju putem bolesti i uverila sam se da moemo imati velike koristi emotivno, fiziki i duhovno samo ako obratimo panju na poruke tela.Premda sam oduvek u to verovala na intelektualnom nivou, da bih postala efikasna isceliteljka morala sam to da osetim na sopstvenoj koi. Samo sam proivljavajui ozbiljan zdravstveni problem mogla da shvatim kroz ta sve prolaze ene sa zdravstvenim i ivotnim tekoama. Sve dok sam bila preambiciozna, nikad bolesna belkinja u svetu u kojem prevladavaju muka stajalita, nisam mogla da shvatim uzorke koji se obino povezuju s bolestima ena. Dok god sam doivljavala sebe odvojenom od drugih ena, nisam mogla da shvatim da su ti uzorci deo tenji i nastojanja mnogih ena da ostanu potpune.Privatno je stvar politikeRaanje dece i grevito nastojanje da uskladim posao i brigu za porodicu izmenilo me je na nain na koji nita drugo ne bi moglo. Umesto da uim iz knjiga i od profesora, sada sam na sopstvenoj koi osetila ta feministkinje misle kad kau: Privatno je stvar politike. Nauila sam da ne postoji majka na odreeno vreme. Jednom kad ena rodi, dete je deo nje dvadeset etiri sata na dan na nain koji niko ne moe da objasni, nego ga je potrebno lino iskusiti. Niko me nije pripremio na bol u srcu koja se javljala kad bih morala da ostavim dete kod kue i krenem na posao. Isto sam tako poela da sumnjam u pretpostavku u koju sam dugo verovala da briga za dete i majinstvo nisu pravi posao.Odmah sam uvidela da je mnogo lake biti na poslu nego kod kue s dvoje male dece. Uspevala sam toliko toga da uradim! Kao dobra ki patrijarhata duboko sam potovala efikasnost i produktivnost. Poela sam da se preispitujem zato je dobro brinuti se za tela drugih ljudi, ali ne za svoje sopstveno ili svoje dece. Zato sam oseala toliku krivicu kad god bih se odmarala? Premda sam imala mnogo posla, zato je bilo teko sesti na pod i igrati se sa svojom decom pola sata? Zato sam mislila da je to gubljenje vremena? Takoe sam se pitala zato se sva ta briga za decu smatra problemom ene zato su moja deca prvenstveno moja briga? Suprug i ja imamo jednako obrazovanje i jednake prihode. Zato se njegov ivot nije mnogo promenio otkad smo dobili decu?Kako sam sve vie primeivala na koji nain porodini ivot utie na moju dobrobit i dobrobit drugih ena, morala sam da se vratim unatrag i preispitam sve u ta sam ikad verovala o uspehu, medicini i samoj sebi. Sve do roenja drugog deteta nisam se smatrala feministkinjom. Oduvek sam bila u stanju da ostvarim sve to sam htela. Nisam znala o emu to one govore kad priaju o drutvenoj nepravdi prema enama. Nisam videla da je odnos ene prema mukarcima imalo razliit zato to to nisam doivela (ili tanije, nisam primetila) na sopstvenoj koi. No, mozaik mog ivota poeo je da se raspada kad sam postala lekarka i ena u drutvu koje smatra da ena mora da se odlui izmeu te dve uloge ako eli ijednu od njih da odigra kako treba. Nita me na to nije pripremilo. Superena je umirala.Uvidi koje sam stekla zahvaljujui apscesu na dojci nisu uticali samo na moja uverenja o sopstvenom zdravlju nego i na moj lekarski rad. Poela sam da preispitujem svoja uverenja i shvatanja o bolesti. Poela sam da shvatam da su PMS, bol u krstima, hronini vaginitis i drugi problemi na koje su se alile moje pacijentkinje esto povezani s njihovom ivotnom situacijom. Uei o njihovoj ishrani, prilikama na poslu i odnosima, mogla sam da sagledam izvore njihovih telesnih tegoba. Poela sam da cenim oblike ivotnih situacija u kojima su odreene bolesti nastale na naine koji mi nikad pre nisu padali na pamet.S godinama sam sve bolje prepoznavala uzorke zdravlja i bolesti i kod sebe i kod svojih pacijentkinja. Shvatila sam da bez ozbiljne odluke da se sagledaju svi nivoi neijeg ivota, promeniti samo navike i nain ishrane nije dovoljno za izleenje odavno prisutnih simptoma. U poslednjih deset godina radila sam s mnogim enama ije se bolesti nisu mogle pripisati samo nainu ishrane niti su se mogle izleiti iskljuivo lekovima ili operacijom. Makrobiotiki nain ishrane ili tranje pet kilometara svaki dan nee poboljati zdravlje ene koja jo uvek ivi s alkoholiarom ili radoholiarom, ili je bila rtva incesta i nije dopustila samoj sebi da oseti emocije koje su logina posledica takvih dogadaja. Meutim, promena ishrane te pronalaenje alternative za lekove i operaciju ipak moe biti poetak novog gledita o zdravlju. S novim uvidima o svom telu i sebi samima, ene esto poinju mentalno, emotivno i duhovno pa ak i fiziki da zaceljuju. Prie o takvim isceljenjima i duhovnim buenjima moete nai u svim delovima ove knjige.Bolesti o kojima priaju te ene, poput mog apscesa na dojci, moemo videti kao poziv na buenje. Premda su ta iskustva bila vrlo bolna za ene koje su ih proivele, ona su nas vratila naem telu i ponovo nam dala uporite u svesti o tome ta je vano u ivotu. Bolest mi je pokazala da je zdravlje proces uspostavljanja ravnotee i da zato to sam zanemarivala sopstveno telo i duu tolike godine, sada moram da se zagledam u sebe i pronaem odgovore na pitanja koja sam sebi poela da postavljam podstaknuta svojim i tuim zdravstvenim tegobama i izazovima. Budui da su problemi svih ena uzrokovani jednim delom i kulturom u kojoj ive, a koja nas programira da stavljamo potrebe drugih ispred sopstvenih, moramo iz korena da promenimo nain razmiljanja i ivljenja da bismo postale i ostale zdrave.ene enama (Women to Women)Podstaknuta novim spoznajama, napustila sam praksu u poliklinici 1985. godine i odluila da stvorim praksu u kojoj u moi da u tretman pacijentkinja ukljuim ne samo medicinsku negu nego i sve ono to znam o ishrani, nainu ivljenja i iskustvu ene u zapadnjakoj kulturi. Zajedno s tri koleginice odluila sam da otvorim centar za zdravstvenu negu za ene u kojem e se znati i ceniti ta to znai biti ena. Bila sam uverena da moraju postojati alternative konvencionalnom nainu postizanja zdravlja i leenja enskih zdravstvenih tegoba. elele smo da uinimo vie od jednostavnog leenja simptoma elele smo da pomognemo enama da promene temeljno stanje u svojim ivotima koje je prouzrokovalo zdravstvene tegobe. Nije bilo dovoljno samo privatizovati i izolirati stanje svake od tih ena. elele smo da nae pacijentkinje poduimo da su njihove boli fizike, fizioloke i duhovne deo vee kulturne boli koja se tie svih ena.Tako smo nas etiri, dve medicinske sestre i dva ginekologa, utemeljile kliniku ene enama u decembru 1985. u jednom gradiu u dravi Mejn. Nismo imale primer za ono emu smo odluile da se posvetimo. elele smo da unutar svoje prakse sprovodimo konvencionalnu medicinsku negu koja zaista moe mnogo da ponudi. Videla sam i previe ena koje su izgradile celu karijeru pokuavajui isceliti bolest, a po svaku cenu izbegavajui konvencionalnu operaciju koja je mogla biti izvrsno reenje i pomoi telu da lake vrati i odri zdravlje. (Kad se ena previe usredsredi na isceljivanje bolesti, ona to esto ini da bi izbegla suoavanje s problemima koji su zapravo doveli do bolesti. zato i sam proces isceljenja postaje zavisnost.) Isto tako, elele smo ponovno da poduimo pacijentkinje o nainu ivljenja koji poboljava zdravlje. Svi smo se iz prve ruke uverili kako se mislima moe uticati na telesne simptome i postii isceljenje i dublje razumevanje naeg tela i nas samih. elele smo da u tome uspeju i nae pacijentkinje. To je upravo ono to pokuavam da uinim i ovom knjigom.Klinika ene enama od samog je poetka bila in poverenja. Tokom osam godina prakse nauile smo kako nije nimalo lako usredsrediti se na ono to moe uspeti umesto na ono to moe poi po zlu, i podstaknuti ene da destruktivne naine ponaanja zamene ponaanjem koje se uopte povezuje sa zdravljem. Tokom godina morale smo da priznamo sebi koliko smo duboko zabrazdile u strahove na koje smo navikle i oblike ponaanja koji unitavaju zdravlje. Nae nezadovoljstvo pacijentovim destruktivnim navikama smanjivalo se kako smo shvatale da patimo od istih problema. Nas etiri smo otkrile da moramo raditi na sebi, na sopstvenom ponaanju i nainu komuniciranja elimo li biti bolje lekarke i medicinske sestre i elimo li ostati otvorene u shvatanju da je pruanje medicinske pomoi neprestan proces uenja. Potrudile smo se da prevladamo hijerarhijski zid izmeu nas i pacijenatkinja tako to smo ih svesno ukljuile u sopstveno isceljenje, npr. pronalaenje najboljeg naina ishrane ili kombiniranje razliitih holistikih tretmana. Nismo elele da izigravamo Boga-lekara niti Boga-medicinsku sestru pred pacijentima. Poetkom 1986. god. angaovale smo vetog psihoterapeuta koji nam je pomogao da budemo otvorene jedne s drugima umesto da kako su veinu nas nauili skrivamo oseaje ispod vela pristojnosti, posebno kad treba da raspravljamo i odluujemo o poslovnim obavezama, smenama, deurstvima, odmorima, slobodnim danima i drugim pitanjima koja se nuno nameu u praksi i komunikaciji.Stvaranje zdravljaTokom prvih pet godina od osnivanja klinike ene enama pokazalo se da su nai prvi instinkti bili ispravni. enino zdravlje je zaista do korena isprepleteno s kulturom iz koje potie, njenim poloajem u drutvu i nainom ivljenja. Formalno medicinsko obrazovanje nije priznavalo ono to je danas toliko oigledno.No, priznati da kulturni kontekst u kojem ena ivi utie na njeno zdravlje samo je prvi korak u izgraivanju novog modela zdravlja ene. Sledei korak koji smo preduzele bio je posveenost unapreivanju zdravlja ena aktivnim menjanjem okolnosti u naem ivotu. Godine 1991. nastao je kredo nae klinike: Predane smo ivljenju, stvaranju i uivanju u zdravlju, ravnotei i slobodi na svim nivoima, lino i profesionalno, te pruanju obrazovnih i medicinskih usluga koje e pomoi klijentima i pacijentima da sopstvenim sposobnostima te kvalitete stvore u svom ivotu. Kad god proitam ovaj kredo, osetim da mi se duh obnavlja. Ta vizija ne zahteva savrenstvo. Ona zahteva da uinimo najbolje to moemo, imajui na umu da niko nee dovesti u red nae ivote umesto nas. Mi sami smo jedini koji to moemo da uinimo i treba svesno da odluimo da to ostvarimo. Ne kaem da je to lako. Svakome od nas je potrebna i podrka i vostvo. Naa klinika je bila izvor podrke i vostvo hiljadama ena mesto na kojem su mogle ispriati svoje prie, zaceliti rane i dobiti podsticaj da stvore zdravlje u svom ivotu. Moja namera i elja je da i ova knjiga bude izvor podrke i vostva jer donosi prie o isceljenju ena koje su mi bile pacijentkinje, koleginice, roake i prijateljice. Te ene su pronale svoj unutranji glas i poele da zaceljuju i svakog dana da unose zdravlje u svoje ivote. One su zajedno deo velike enske svesti iznose na videlo na istinski identitet i potrebe te ponovo otkrivaju svoju enstvenost i uivaju u tome to su ene, na svoj nain.Ove prie su ispriale sopstvenim reima i metaforama, a opisuju enske obrede do kojih su, kao to to esto biva, dole same, a ti obredi imaju kolektivnu vrednost za sve nas. Veinom, ene su likovi sloeni od vie osoba. Premda su to prie stvarnih osoba, njihova imena i druge pojedinosti su promenjeni. Nadam se da ete itajui ove prie biti nadahnuti i podsetiti se sopstvene ivotne istorije ne samo zdravstvene i da ete je sagledati iz novog ugla gledanja. Nadam se da e vas to takoe podstaknuti da zabeleite priu o sopstevom ivotu i svojim zdravstvenim tegobama da biste videli koji se uzorci ponavljaju i kakve veze nastaju meu njima. Istraivanjem, definisanjem i ponovnim otkrivanjem svog ivljenja i vi moete da se iscelite.Iz ovih pria takoe ete nauiti da oslukujete sopstveno telo i da se pouzdate u njegovu mudrost, to e vam omoguiti da razvijete telesno i duhovno zdravlje. Medicinskim renikom reeno ova knjiga govori o zdravstvenim problemima ena, o nezi enskih sistema i organa. U njoj istraujem bolesti, tegobe i disfunkciju svih enskih organskih sistema i dajem predloge za njihovo isceljenje. Meutim, osim medicinskog pristupa i saveta, najvanije to se nadam da u moi da vam pribliim pomou svojih mentora, kolega i ponajvie primera iz ivota pacijentkinja jesu informacije o eninom unutranjem glasu. elela bih da probudim taj tihi, siuni, mudri glas intuicije u svima nama, glas naeg tela koji smo bile prisiljene da zanemarujemo usled bolesti kulture u kojoj ivimo, pogrenog informisanja i disfunkcije.Shvatila sam da na tome radimo svi zajedno i da se irom sveta stvara nova vizija zdravlja i blagostanja ene i njenog identiteta. Za tu viziju bitno je da verujemo u ono to znamo duboko u sebi: naa tela su nai saveznici i uvek nam pokazuju u kojem smeru treba da idemo.Neka vam ova knjiga bude izvor nadahnua, znanja i podrke na putu isceljenja.PRVI DEOOd elje za spoljnom kontrolomdo preputanjaunutranjem vostvu1.Mit o patrijarhatu i zavisniki sistemPoput vulkana koji samo to ne eksplodira, tako i drutvo koje gradi drutveni red na institucionalizovanom negiranju due uzrokuje nasilno uruavanje sve dok civilizacija ne pone da puca po avovima. Deniz Breton i Kristofer Largent, iz knjige Zaverenika paradigmaSvest stvara telo. Naa tela ine dinamiki energetski sistemi koji su pod uticajem naina ishrane, meuljudskih odnosa, naslednih osobina i kulture, te meusobnih odnosa tih inilaca i naih aktivnosti. Nismo ni blizu shvatanja kako nai telesni sistemi meusobno deluju jedni na druge, a da i ne spominjemo kako se meusobno odnose spram sistema drugih ljudi. Ipak, u gotovo dve decenije medicinske prakse postalo mi je jasno da se ene ne mogu isceliti sve dok se kritiki ne preispitaju i ne promene neka svoja uverenja i pretpostavke koje smo nesvesno nasledili i upili iz nae kulture. Ne moemo se nadati da emo ponovno probuditi svoju telesnu mudrost i unutranju sposobnost stvaranja zdravlja ako najpre ne razumemo uticaj drutva na na nain razmiljanja i voenja brige o sopstvenom telu.Kulturno nasleeZapadnjaka civilizacija ve pet hiljada godina poiva na mitologiji patrijarhata, na autoritetu mukaraca i oeva. Ako je istina da sva uverenja i aktivnosti potiu iz mitologije, kako tvrdi Jamake Hajvoter, onda je lako zakljuiti da naom kulturom potpuno vladaju oevi. Nae shvatanje enskog tela i ak medicinski sistemi takoe slede ova muka pravila.1 No, patrijarhat je samo jedan od mnogih sistema drutvenog uredenja.Bilo kako bilo, neemo moi da stvorimo drukije drutveno ureenje sve dok se ne iscelimo u sopstvenoj kulturi. Bila sam u poroajnoj sali nebrojeno puta kad bi se rodila devojica, a ena bi pogledala supruga i rekla: Duo, ao mi je. Izvinjavajui se to nije rodila sina! Biti svedok tog odbijanja od same majke, izvinjavanja za devet meseci trudnoe, poroajne bolove i sam poroaj, okantno je iskustvo. Ipak, kad sam rodila drugu ker, okirala sam se jer su mi se te iste rei izvinjenja pojavile u mozgu, kao deo kolektivnog nesvesnog celog ljudskog roda. Nikad ih nisam izgovorila naglas, ali uprkos tome one su mi odzvanjale u mislima potpuno nepozvane. Tada sam shvatila koliko je staro i duboko ukorienjeno to odbijanje svega to je ensko, i kod mukaraca i kod ena podjednako!Naa kultura devojicama daje poruku da su njihova tela, njihov ivot i njihova enstvenost neto za to se moraju izvinjavati. Jeste li primetili koliko se esto ene izvinjavaju? Nedavno sam etala ulicom kad je jedan mukarac naleteo na enu koja je prolazila pored njega i to tako jako da su joj ispale vreice iz ruku. Ona se duboko izvinila. Negde u dubini mnogih od nas krije se izvinjenje za samo nae postojanje. Kao to pie En Vilson if: Iskonski greh jer smo se rodile kao ene ne moe da se iskupi radom.2 Koliko god fakultetskih diploma stekle ili nagrada dobile, na neki udan nain nikad ne moemo da se merimo s mukarcima. Ako se moramo izvinjavati za sopstveno postojanje od dana roenja, moemo biti sigurne da e nas medicinski sistem naeg drutva spreiti u razumevanju mudrosti naih drugorazrednih tela. Zapravo, patrijarhat na sav glas izvikuje poruku da su enska tela inferiorna i moraju da se kontroliu.U naoj kulturi se namerno zatvaraju oi kad se pojave sve ea i sve tea pitanja o polovima. Tek sam u svojoj medicinskoj praksi shvatila da je nasilje nad enama zapravo epidemija, bilo da je ono tajno ili javno. I videla sam kako nasilje stvara podlogu za bolest u naim enskim telima. Razmislite o ovome: istraivanje koje je provela dr Gloria Bakman ocenjuje da je do 38% odraslih ena u SAD-u bilo polno zlostavljano u detinjstvu. Budui da se najee o takvom nasilju ne izvetava, vlasti saznaju tek za 20-50% sluajeva, pa bi po svemu sudei taj postotak mogao biti i vei. FBI procenjuje da je za enu koja ivi u SAD-u verovatnoa da bude silovana tokom ivota 1:3 te da e 50% udatih ena biti pretuene barem jedanput u braku. Istraivanje dr Lia Dikenstajna dalo je dokaze da je nasilje u braku povod za svaki drugi pokuaj samoubistva meu crnim enskim stanovnitvom i svaki etvrti pokuaj samoubistva meu belim. Istraivanje koje je provela Lori Hes pri Svetskom institutu za posmatranje pokazuje da irom sveta etiri puta vie devojica nego deaka umire od nedostatka ishrane zato to se hrana najpre daje deacima. Izvetaji iz Kine govore da je 140 000 devojica svake godine naputeno ili dato na usvajanje. Prema izvetaju Uedinjenih nacija o poloaju ena, ene obavljaju dve treine rada u svetu za jednu desetinu prosene svetske plate, a poseduju manje od jedne stotine svetske imovine. Istraivanje Amerikog udruenja fakultetski obrazovanih ena o pristranosti u odnosu na pol u amerikim kolama potvrdilo je prethodni izvetaj da deaci dobijaju pet puta vie panje od nastavnika, a osam puta ee viu na asu od devojica.3Posledica patrijarhata je zavisnostJevrejsko-hrianska kosmologija na kojoj se temelji civilizacija Zapada poistoveuje ensko telo i ensku seksualnost s Evom, koja je odgovorna za pad oveanstva. Hiljadama godina ene su tuene, zlostavljane, spaljivane na lomai i okrivljavane za sve vrste zla samo zbog svog pola. Zaboravljamo u ovom dobu brzih promena da ene ak nisu imale pravo glasa sve do 1920. godine!Godine 1953. u knjizi Drugi pol, Simon de Buvoar je napisala: Mukarac uiva u sjajnoj privilegiji da Bog odobrava zakone koje on postavlja. Budui da mukarac ima neogranienu vlast nad enom, posebno je sretan to ga je na taj uzvieni poloaj postavilo Najvie Bie. Za Jevreje, muslimane, i izmeu ostalih i hriane, mukarac je gospodar po svom bogomdanom pravu; strah od Boga e zato uguiti svaki pokuaj pobune kod podinjene ene.4 Uverenje da su mukarci predodreeni da budu gospodari enama duboko je ukorenjeno u mnogim zapadnjakim tradicijama.Patrijarhalno ureenje naeg drutva zahteva da ene, graani drugog reda, zaborave ili ostave svoje nade i snove da bi udovoljile mukarcima i zahtevima svojih porodica. Ovo sistemsko podinjavanje ili negiranje nae potrebe za sopstvenim izrazom i ostvarenjem samih sebe uzrokuje golemu emotivnu bol. Da se ne bi suoile s boli, ene su obino uzimale supstance koje izazivaju zavisnost i tako razvile zavisnike naine ponaanja, koji su rezultirali beskrajnim krugom zlostavljanja koji i same nesvesnopodupiremo. Budui da smo zlostavljane ili zlostavljamo same sebe, razboljevamo se. Kad se razbolimo, lei nas patrijarhalni medicinski sistem koji prezire naa tela. Mnoge od nas ne dobijaju jednako kvalitetnu medicinsku negu ili ak istu medicinsku negu kakvu primaju mukarci za istu bolest. zato postajemo jo bolesnije ili razvijamo hronine zdravstvene poremeaje za koje medicinska nauka nema odgovore ni lekove. To je zaarani krug koji karakterie savremenu medicinu. Osim toga, ene sve vie primeuju da elja za uspehom na muki nain takoe ugroava nae zdravlje.En Vilson if pie: Sve se moe iskoristiti za zavisnost, bila to supstanca (npr. alkohol) ili proces (npr. posao). To je zato to je svrha ili funkcija zavisnosti da stvori zid izmeu nas i svesnosti naih oseaja. zavisnost slui da nas otupi tako da ostanemo izvan dodira s onim to znamo i oseamo.5 Ipak, dobro je da kad priznamo i otpustimo emotivni bol, odmah postajemo svesni sopstvenih oseaja koji deluju kao unutranji sistemi navoenja. Jasno je da nam je potreban nov oblik medicinskog stajalita i mudrosti koja e nam pomoi da doemo u dodir sa sopstvenom unutranjom boli jer je to prvi korak do isceljenja.Upravo je spoznaja da postoji veza izmeu zavisnosti i patrijahata bila od presudnog znaenja za moje razumevanje uzoraka koji se kriju ispod najeih enskih zdravstvenih problema. Re patrijarhat naalost najee prati okrivljavanje mukaraca, no okrivljavanje je samo jedan od bitnih naina ponaanja zbog kojeg ljudi ne mogu da se oslobode onoga to im teti. Ni ene ni mukarci ni drutvo u celini ne mogu da napreduju i iscele se sve dok jedan pol okrivljava drugi. Moramo odluiti da krenemo napred i ostavimo okrivljavanje iza sebe. I mukarci i ene samo produuju takvo stanje jer i dalje svakog dana svojim ponaanjem ili razmiljanjem ive zavisniki ivot. Promenivi naziv patrijarhat u naziv zavisniki sistem, En Vilson if u velikoj meri je proirila nae shvatanje drutvenih problema.6 Ona objektivno prikazuje da je nain na koji drutvo funkcionie tetan podjednako i za mukarce i za ene, i da oba pola potpuno sudeluju u tom sistemu. Zahvalna sam joj na uvidima kojima se nadahnjujem od poetka do kraja ove knjige. Nazivanje patrijarhata zavisnikim sistemom te spoznaja koliko je taj sistem tetan i za mukarce i za ene, ni u kojem sluaju ne umanjuje vanost feminizma i njegovih stajalita. Shvatila sam koliko su ta stajalita pridonela medicinskom razmiljanju kada sam, nakon specijalistikog staa, kod kue pronala sledei pojam u indeksu uvaenog udbenika iz 1980. god. Williams Obstetrics (Vilijamsov prirunik za ginekologiju): ovinizam, muki, razliiti naini ispoljavanja, str. 1 - 1102 od prve do poslednje stranice.7 Koji urednik ili sastavlja indeksa je umetnuo ovaj pojam u svom anonimnom protestu? Verovatno neemo nikada saznati.Slaem se s definicijom feminizma Sonje Donson jer je u njoj sadrana mudrost koja vodi do isceljenja: Feminizam je oblik izraavanja drevne avangardne kulture i filozofije koja se temelji na vrednostima koje patrijarhat naziva 'enskima', a koje su nune da bi oveanstvo bilo potpuno. Meu naelima i vrednostima feminizma po kojima se on najvie razlikuje od patrijarhata jesu sveopta jednakost, nenasilno reavanje problema i saradnja s prirodom, blinjima i drugim vrstama.8Temeljna uverenja zavisnikog sistemaVolela bih da pokuate da prepoznate na koje naine uestvujete u zavisnikom drutvu. to budete svesniji svoje uloge u toj petlji povratnih informacija, to e se vie poboljavati i vae zdravlje i zdravlje drutva. Razmislite prepoznajete li sebe u opisima naina na koje se u ovoj kulturi odnosi spram ena i zdravlja. To e vam pomoi da postanete svesniji sopstvenog tela i zdravstvenih tegoba.Prvo uverenje: Bolest je neprijateljzavisniki sistemi ispravno se opisuju kao drutva koja se ili pripremaju za rat ili se oporavljaju od rata. U takvim drutvima se vie ceni razaranje i nasilje od razvoja i mira. Dovoljno je pogledati koliko nae drutvo troi na odbranu i videemo kakve vrednosti zagovara, budui da se koliina novca koje drutvo troi na neto, moe uzeti kao merilo njegove vrednosti. Novcem koji se potroi na oruje svake minute moglo bi se godinu dana hraniti dve hiljade pothranjene dece, dok bi se za cenu jednog vojnog tenka mogle opremiti uionice za trideset hiljada uenika.9 Kao rezultat, medicinski establiment ne opisuje nae telo samo kao skup sistema prirodne homeostaze koji je namenjen postizanju zdravlja, nego pre kao ratna podruja. Vojnike metafore vrlo su rairene u jeziku zapadnjake medicine. Tumor je neprijatelj koji se mora ukloniti po svaku cenu. Retko se vidi kao poruka koja eli da nam privue panju. ak se i imunoloki sistem, ija je svrha da nas odri u ravnotei, opisuje vojnikim jezikom, on ima ubojite T-stanice. Nedavno je na konferenciji o tumoru u naem medicinskom centru jedan od radiologa izjavio: Meci koje smo ve ispalili na to podruje (u ovom sluaju na karlicu) nisu uspeli da ga steriliu od bolesti.Verujem da je preterana sklonost savremene medicine da za sve prepisuje lekove i operacije, deo patrijarhalnog ili zavisnikog pristupa bolesti. Ono to je prirodno i netoksino doivljava se manje vrednim od velikih topova kao to su lekovi, hemoterapija i zraenje. Prirodne metode isceljenja bez lekova, premda su dobro prouene i njihovi blagotvorni uinci dokazani, npr. terapeutski dodir, potpuno se zanemaruju.10 Na naine leenja kojima se bave holistiki lekari gleda se s prezirom. ak se zapostavljaju i istraivanja koja dokazuju njihovu vrednost. Klasini primer zanemarenog istraivanja a postoje mnogi je istraivanje uticaja molitve, koje je bilo potpuno anonimno: ni lekari, ni medicinske sestre, ni pacijenti nisu znali za koga se moli. Ali, za pacijenate na Odeljenju intenzivne nege za srane bolesti molila se grupa vernika koja nije znala za koga se moli. Na tom odeljenju je bilo manje sranih napada, manje je pacijenata trebalo oivljavati ili im davati vetako disanje (intubacija), bilo je manje razvoja upala ili upale plua, kao i potrebe za diureticima u odnosu na pacijente na odeljenju za koje se niko nije molio.11Da je neki lek pokazao takav iznenaujui uinak, smatrali bismo da nije etino ne upotrebiti ga. Kad bi uzeo u obzir ove povoljne uinke i potpun izostanak negativnih propratnih pojava, svaki pravi naunik bi bio oduevljen podacima i eleo bi dalje da prouava uinke. Ipak, kad je dr Berni Sigel stavio to istraivanje na oglasnu tablu u sobi za lekare u svojoj bolnici, samo nekoliko sati kasnije jedan njegov kolega je na prvoj stranici ispisao SRANJE!zavisniki sistem smatra da je telo podreeno mozgu i njegovom racionaliziranju. esto nas ui da zanemarimo umor, glad, nelagodu ili potrebu za negom i podrkom. Uslovljava nas da telo shvatimo kao neprijatelja, posebno ako nam alje poruke koje ne elimo da ujemo. Kultura najee pokuava da ubije telo kao sredstvo prenosa poruke zajedno s tom porukom. No ipak, nae telo je najbolji zdravstveni sistem koji imamo samo treba da znamo da ga sluamo.Drugo uverenje: Medicinska nauka je svemoguaNauili su nas da je na sistem leenja bolesti sposoban da nas odri zdravima. Drutvo nas je nauilo da potraimo lekara im nas zabrine bilo ta u vezi s naim telom i zdravljem. Nauili smo mit o medicinskim bogovima da lekari znaju vie o naim telima od nas, da strunjaci uvek imaju lek. Nije udo da ene na moje pitanje o tome ta se dogaa u njihovim telima, ponekad odgovaraju: Recite to vi meni, vi ste lekarka! Lekari su autoriteti za neke ene, odmah iza njihovih suprunika i svetenika. Ipak, svaka ena zna vie o sebi nego iko drugi.enini podeljeni oseaji prema sopstvenom telu i njena procena uzimaju danak na psiholokom nivou. Kao to mi je jedna ena nedavno rekla: Ne verujem lekarima. Ne volim medicinu. Pa ipak sam opsednuta njima i sklona sam da eprkam po tome ta nije u redu s mojim zdravljem. Odlazila sam mnogim lekarima u potrazi za odgovorima, a onda sam se naljutila jer mi uvek nude samo lekove ili operaciju. Kad im se ponude alternative, neke ene ih u potpunosti odbijaju jer vrsto veruju da e im lekovi i operacija pomoi. Bilo kako bilo, veina ena je nauila da odgovore trai izvan sebe jer ivimo u drutvu u kojem takozvani strunjaci pobijaju i podinjavaju nau sopstvenu procenu i u kojem se naa sposobnost isceljenja ili odravanja zdravlja bez neprekidne pomoi spolja ne ceni, ne podstie, pa ak i ne prepoznaje.Kao lekarka nauila sam da se odnosim prema ljudima oinski, kao sveznajui strunjak. S druge strane, javnost je uverena da su lekari uzori zdravog ponaanja. Moje pacijentkinje po pravilu oekuju da se, na primer, na njih izderem ako su propustile godinji Papa test to je neto to sam svojevremeno i sama oekivala od lekara! Prema izvetaju Kalifornijskog univerziteta 50% lekara nema svog lekara to oni zahtevaju od svojih pacijenata; 20% ne veba, samo 7% veruje da piju previe alkohola, a 50% lekarki ak ne napravi meseni samopregled grudi!12 Uprkos tome, ljudi preputaju da njihovo zdravlje kontroliu ti uzori nezdravog ivljenja.I sama medicina ima iskljuivo patoloki centar panje. Naunici retko prouavaju zdrave ljude, a kad ljudi s hroninim ili smrtonosnim bolestima uspeju potpuno da se izlee prkosei medicinskoj prognozi, zdravstveni strunjaci preesto misle da je njihova prvobitna dijagnoza bila pogrena, umesto da prouavaju zato su se ti ljudi tako dobro oporavili.13 Na medicinskom fakultetu vebali smo na bolesnim ljudima i na mrtvacima. Dobila sam znanje iz onoga to bi moglo da razvije bolest. Nauili su me da predvidim sve to bi eventualno moglo poi loe i da se pripremim na to. Kao ginekologa/akuera nauili su me da je normalni proces poroaja retrospektivna dijagnoza, to znai da bi se u bilo kom trenutku iz ista mira poroaj mogao pretvotiti u katastrofu bez ikakvog upozorenja. Kad takvo uenje proe bez dodatnih pitanja koja postavlja lekar, ono neizbeno stvara predvianja koja vode do visokog postotka upotrebe forcepsa i poroaja carskim rezom.Naa kultura i njen zavisniki medicinski sistem veruju da e nas tehnologija i ispitivanja spasiti, da je mogue kontrolisati i odrediti svaku varijabilu i da bismo, u sluaju da imamo vie podataka iz istraivanja, bili u stanju da poboljamo zdravlje, izleimo bolesti i ivimo zauvek sretno i zadovoljno. Amerikanci i njihovi lekari poistoveuju vee zalaganje s unapreivanjem nege. Takoe verujemo da moemo kupiti odgovore zasipajui novcem medicinski establiment. Ponovo zanemarujemo ili ne verujemo sopstvenom unutranjem sistemu i moi isceljenja.Lekari naruuju brojne analize zato to se oseaju neugodno kad su nesigurni. Ue ih da se ponaaju kao da je biti nesiguran neto neoprostivo. to vie podataka lekar dobije, to vie veruje u valjanost svoje dijagnoze ak i kad je verovanje u informacije neopravdano. S druge strane, korisnici zdravstvenih usluga oseaju se jednako neugodno kad su nesigurni kao i njihovi lekari. ele da saznaju stvari na iskljuiv nain. Kad me pitaju o genitalnom herpesu, na primer, ono to ih zanima je: Kako sam ga dobila?, Kako znam da ga neu preneti nekom drugom?. Na ta pitanja zapravo nije mogue dati apsolutno siguran odgovor.Tree uverenje: ensko telo je nenormalnoBudui da je biti mukarac merilo u zavisnikom sistemu, veina ena nesvesno prihvati ideju da neto u osnovi nije u redu s njihovim telom. Pod uticajem okoline misle da moraju kontrolisati mnoge nivoe svog tela i da su prirodni telesni mirisi i oblici jednostavno neprihvatljivi. ene su drutveno uslovljene da misle kako su njihova tela u osnovi prljava i zahtevaju neprekidnu kontrolu da bi bila svea i ne bi nikog uvredila. ene po prirodi imaju vie masnog tkiva od mukaraca i zato jer se bolje hrane nego prethodnih decenija, one su danas krupnije nego njihove majke i bake. Pa ipak prosena manekenka, ideal u naoj kulturi ima 17% manje kilograma od prosene Amerikanke. Nije udo da su anoreksija i bulimija deset puta ee kod ena nego kod mukaraca i da su u porastu.14Zbog takvog ocrnjavanja enskog tela, mnoge ene se boje sopstvenog tela i njegovih prirodnih procesa ili im se oni gade. Na primer, mnoge ene nikad ne dotaknu svoje grudi i ne saznaju kakav je to oseaj jer se boje onog to bi mogle da otkriju. Moda im dodirivanje grudi daje oseaj krivice jer ga poistoveuju s masturbacijom budui da mukarci doivljavaju grudi erotinim, to je samo jo jedan pokazatelj koliko smo duboko predale svoja tela mukarcima.Lekari, jednako kao i ene, posmatraju ak i normalne telesne funkcije, menstruaciju, menopauzu i poroaj, kao bolesti koje zahtevaju leenje. Stvara se stajalite da su naa tela nesree koje samo ekaju da se dogode, koje se usvaja ve u vrlo mladoj dobi, i ono je temelj za budui odnos ene i njenog tela. Uzmemo li u obzir ono emu nas ue, nije udo da se veinom oseamo nespremnim za pouzdavanje i verovanje u same sebe. Pa naa tela su optereivana lekovima od dana roenja!U naoj kulturi postoji strah od sasvim prirodnih procesa: raanja, umiranja, isceljenja, ivljenja. Svakodnevno nas ue da se bojimo. Kad je mojoj keri bilo sedam godina, otila je s ocem da skuplja granje u dvoritu. Odjednom je zaplakala i utrala u kuu s raskrvarenim prstom. Posekla se na vlat trave. Dok sam mirno drala njen prst pod mlazom hladne vode i videla da se radi o sitnoj posekotini, ona me je pogledala i izgovorila ono to smatram temeljnim naelom isceljenja: Nije me bolelo dok se nisam prepala.Budui da naa kultura oboava nauku i veruje da je ona objektivna, pod utiskom smo da sve to se naziva naunim mora biti istinito. Uvereni smo da e nas nauka spasiti. No, dananja nauka je samo izvikani proizvod kulture sa svim njenim predrasudama i osobinama zavisnikog sistemaa. Zapravo ne postoje potpuno objektivni podaci. Kulturne predrasude odreuju kojim istraivanjima treba verovati, a kojima ne. Niko nije imun na to ponaanje. Svi mi imamo svoje svete krave. Jedan govornik je na konferenciji lekara jednom rekao: Ljudski um je na jedinstven nain ustrojen organ sa svrhom da stvara antitela protiv novih ideja.Mnogi postupci koji se rutinski primenjuju na enama uopte se ne temelje na naunim podacima nego su ukorenjeni u predrasudi protiv unutranje mudrosti i isceljujue moi tela. Mnogi postupci potiu iz emotivnog shvatanja ena koje su nam ostavili prethodni narataji. Rutinske epiziotomije pri poroaju (urez tkiva meice izmeu vagine i rektuma, koji navodno omoguuje vie prostora za prolaz detetove glave) izvrstan su primer za to. Najnovija istraivanja su pokazala da epiziotomija poveava krvarenje, bol i rizik od dugotrajnog oteenja dna karlice, neto to babice govore ve godinama. Epiziotomija se i pre i danas jo uvek izvodi pri poroaju samo zato to su akueri koji je preporuuju uvereni kako ona titi dno karlice od povrede. Akueri su tek nedavno poeli da preispituju koliko je dobro preporuiti taj rutinski postupak jer su istraivanja pokazala da on nije koristan, a moe biti tetan.15Ponovno sticanje sopstvenog autoritetaDok se prava nauka temelji na posmatranju, eksperimentima i neprestanim prilagoavanjima misaonih procesa i verovanja zavisno od empirikih otkria, isto vredi i za poverenje u sopstveno unutranje vostvo. Konano, otkrila sam da sam dobila ogromnu snagu shvativi kako ni jedna nauna studija ne moe da objasni tano kako i zato se moje telo ponaa na odreeni nain. U tom smislu moemo se pouzdati samo u nae unutranje vostvo i sopstvene emocije. Razlog tome je to to svako od nas sadri mnotvo procesa koji nisu postojali nikad pre niti e ikad vie postojati. Nauka mora iskreno da prizna koliko toga ne zna i treba da ostavi prostora za misterije, uda i mudrost prirode.Moj otac je imao obiaj da kae: Oseaji su injenice. Obrati panju na njih. Uprkos tome, tokom naunog obrazovanja brzo sam nauila da se oseaji, intuicija, duhovnost i sva ivotna iskustva koja se ne mogu izmeriti pomou ula zanemaruju ili odbacuju. zavisniki sistem se boji emocionalnih reakcija i visoko ceni kontrolu emocija jer je toliko izvan dodira s njima. U njemu se enska tela, koja se ve dugo povezuju s ciklusima i podlona su plimi i oseki prirodnih ritmova, shvataju kao posebno emocionalna i zato im je preko potrebna kontrola. Celo drutvo funkcionie na naine koji nas odravaju izvan dodira s onim to znamo i oseamo.U zavisnikom sistemu ljudi uopte, a naroito ene, reaguju negativno i odbrambeno. Kad trudnica doe na pregled i analiza pokae da je eer u krvi povien, ona e gotovo bez izuzetka poeti da opravdava svoje prehrambene navike. Obino e poricati da je pojela neto nehranjivo ili bilo kakav slatki jer je sramota da je neko otkrio kako kradom jede slatko: to je prirodan nagon zajedniki za sve trudnice. Ona zauzima odbrambeni stav i osea se kao da ju je telo izdalo preko eera u krvi. Da bih je uputila kako da sebi i svojoj bebi osigura zdravu ishranu i zameni lou hranu prirodnom, prvo moram da se probijem kroz njenu odbranu, a to oduzima i vreme i energiju koji bi mogli bolje da se upotrebe za negu o njenom sveukupnom zdravstvenom stanju.Nesvesnost navika koje smo stekli u kulturi u kojoj ivimo uzima golem emotivni i fiziki danak od naeg tela i duha. Te navike nas spreavaju da uspostavimo vezu sa sopstvenim unutranjim vostvom i emocijama. Ta nepovezanost nas, zauzvrat, odrava u stanju boli koja raste sve vie to je due poriemo. Potrebno je mnogo energije da bi se ostalo izvan dodira s tom boli, pri emu se esto vraamo usvojenim navikama, kao to je uivanje supstanci koje izazivaju zavisnost, to nas spreava da se suoimo s nezadovoljstvom i boli.Skoro svako od nas razume da su telesna oteenja posledica prekomerne upotrebe alkohola i droga. To potvruje i 50% sluajeva koje moj suprug, hirurg ortoped, prima i koji su direktno povezani sa zloupotrebom alkohola. Jedan moj kolega hirurg kae: Da nema cigareta i alkohola, ne bih imao posla! Meutim, ono to mnogi ljudi ne uviaju jeste ogroman i jednako smrtonosan danak koji uzimaju oblici opsednutog ponaanja kao to su preterivanje u radu i jelu, kojima se okreu kako bi izbegli ili poricali sopstvene oseaje.zavisnost o seksu i vezama ima ginekoloke manifestacije i rezultira epidemijom venerinih bolesti kao to su venerine bradavice, herpes i rak grlia materice. Jedna od mojih pacijentkinja bila je udanta za leenog alkoholiara i patila je od hroninog vaginitisa za koji nisam mogla da otkrijem nikakav uzrok. Na kraju je dola do sledeeg zakljuka: Moj suprug se ve godinama 'lei' putem svakodnevnog seksa sa mnom. Shvatam da je moje telo njegova boca on iskoritava moje telo i seks na jednak nain na koji je pre koristio alkohol, a ja sam mislila da sam kao supruga duna da mu udovoljim.Iskustva iz lekarske prakse uverila su me da promovisanje zdravlja i zdravstveno prosveivanje nee ni na koji nain smanjiti trokove zdravstvene nege ako kao drutvo ne priznamo mnogobrojne oblike sopstvenog zavisnikog ponaanja i intimne boli koja se iza toga krije. Tek emo tada moi da ponemo da uestvujemo u sopstvenom ozdravljenju i stvaranju zdravlja. Svaka gojazna ena dobro zna ta bi trebalo da jede. Ne treba joj jo znanja o ishrani. Ona treba da oseti bol koju preterivanjem u jelu hronino potiskuje. A to se moe dogoditi samo kad ona preuzme kontrolu nad sopstvenim zdravljem i dopusti svom unutranjem vostvu da prevlada to znai kad u potpunosti naui da veruje mudrosti sopstvenog tela.Snaga imenovanjaPrvi korak prema uvoenju pozitivne promene u sopstveni ivot ili zdravlje jeste imenovati sopstveno trenutno iskustvo i dopustiti sebi da ga u potpunosti osetimo emotivno, duhovno i fiziki. Tokom 1980-ih godina od presudnog znaenja za mene bilo je imenovanje moje zavisnosti o vezama s drugim ljudima. Pre nego to sam to uinila i poela da uspostavljam vezu s sopstvenim unutranjim vostvom, bilo mi je stalo do toga da me drugi prihvataju i kau mi da je sa mnom sve u redu. Povodila sam se za njihovim reakcijama u svom radu, oseajima i izgledu te sam uvek ocenjivala sebe u odnosu na druge ljude. Bila sam uverena da ako kaem ne onome ko me treba, neu biti cenjena ni voljena.Shvatila sam da je moja sklonost pomaganju ljudima u nevolji, moje pokoravanje drugima i to to sam uvek svakome govorila da, bio izraz mog pokuaja da sprovedem oblik kontrole: bila sam uverena da u, budem li uvek govorila da, zasluiti njihovu ljubav. To nije bilo dobro ni za mene ni za njih, jer sam im stavljajui se u poloaj neijeg spasioca i zamene za njihovu sopstvenu viu svest ili unutranje vostvo, doputala da ostanu izvan dodira sa sopstvenom snagom. Ponaajui se na taj nain, zapravo sam pomogla da se stvore rtve koje su me trebale. Sad vidim da to ponaanje mogu nazvati zavisnou o vezama s drugima. Danas, kad mi neko kae da me treba, ja priekam, izvidim situaciju i posluam ta mi kae unutranji glas pre nego to odluim kako u reagovati.Jedna od najeih zajednikih odlika ljudi u naem zavisnikom drutvu je oslanjati se na druge. Oslanjanje na druge je stanje u kojem pretpostavljamo da e neko ili neto izvan nas voditi brigu o nama jer to nismo u stanju da uinimo sami, pie if. Takve osobe oslanjaju se na to da e drugi ispuniti njihove emotivne, psiholoke, intelektualne i duhovne potrebe.16 U ekonomskom smislu, ene su vekovima zavisile od mukarca (zapravo i nisu imale previe izbora jer su ih vekovima posedovali kao vlasnitvo), dok su se, kad se radi o emotivnim potrebama, mukarci oslanjali na ene. Kao to mi je jedna pacijentkinja o svom bivem braku rekla: Na dogovor je bio da e on zaraivati novac, a ja u se baviti emocijama. Klarisa Pinkola Estes istie da jedan od razloga zato ene nisu vie u dodiru sa svojim kreativnim instinktima je taj to previe vremena provode pomaui onima koji su bili u ratu bilo na bojnom polju ili u poslovnom svetu Amerike.17Problem ovog naina odnosa s drugima je to to on spreava istinsku intimnost. Intimnost se moe razviti samo u partnerskoj vezi, a ne u onoj koja se temelji na mrei zavisnosti. Moji roditelji su me jednom upozorili: Ako ti mukarac ikad kae 'Trebam te', pobegni u suprotnom smeru. Dobar savet.Imenovanje zavisnikih odlika u svakodnevnom ivotu nudi nam izlaz iz kulturom izazvanog transa koji pogaa sve ene biti dobra ena u naoj kulturi znai ispunjavati potrebe svih drugih pre svojih sopstvenih. Kad u glavi imenujete odreeno iskustvo, budite svesni kakav oseaj to iskustvo izaziva u vaem telu. Dopustite sebi da ga fiziki osetite. U suprotnom, vae ponaanje i vae zdravlje nee se promeniti. Jednom kad iskustvo svesno imenujemo i fiziki i emotivno osetimo, ono vie ne moe podsvesno uticati na nas. Tada poinjemo da uviamo na koji nain smo same stvarale i produbljivale sopstvene probleme. esto, isceljenje ne moe poeti sve dok sebi ne dopustimo da osetimo koliko je stanje zapravo loe (ili je to bilo u prolosti). Kad to uinimo, oslobaamo emotivnu i fiziku energiju koja je bila potisnuta, zaustavljena, poricana ili zanemarivana mnogo godina. Kad sebi moemo dopustiti da osetimo upravo ono to oseamo bez osuivanja, poinjemo da oslobaamo sopstvenu energiju. Samo tada moemo da idemo prema onome to elimo. Tabela 1 pomae u imenovanju zavisnikih sklonosti.Jedna moja pacijentkinja imala je hronian i bolan vaginalni i vulvarni herpes koji nije reagovao na konvencionalne terapije lekovima pa ak ni na alternativne naine leenja kao to su promene u ishrani. Nakon tri godine bezuspenog traganja za nainom da se zaustavi stalno ponovno izbijanje herpesa, zakljuila je sledee: Moda mi je jednostavno trebalo da neko vreme svima govorim da me vagina boli. To nikad nisam mogla da kaem majci kad sam bila mala. Od trena kad je glasno izgovorila tu istinu, poela je da ozdravlja. Ispriala mi je da ju je otac godinama seksualno zlostavljao, a majka joj to nije verovala. Sloj po sloj, poela je da otkriva svoje rane, imenuje ih i zaceljuje. S velikim saoseanjem prema samoj sebi priznala je bol iz svoje prolosti i izdigla se iznad osuivanja sebe i svojih roditelja. Kako je to inila, bol se postupno smanjila, a njen kreativni ivot spisateljke poeo je da cveta. Danas se herpes vie ne pojavljuje.Nazivanje naeg drutva zavisnikim sistemom i imenovanje naeg ponaanja unutar tog sistema zavisnikim bilo je glavna pokretaka sila za stvaranje zdravlja kako u mom ivotu tako i u ivotu mojih pacijentkinja.18 zavisniki sistem uopte ne moe i dalje da traje ako dovoljno ljudi shvati kako on deluje u njihovim ivotima, imenuje ga i u skladu s time promeni svoje ponaanje. zavisniki sistem kao celina deluje s istim odlikama kao i svaki pojedinac unutar sistema. zato je zavisnik slika sistema, a sistem slika zavisnika.19 Primeujem odlike zavisnikog sistema kod sebe, kod svojih pacijentkinja, na radnom mestu i u svojoj profesiji. No, stepen do kojeg moemo kod sebe da primetimo te odlike, imenujemo ih i zatim donesemo odluku da takvo ponaanje promenimo, jeste stupanj do kojeg je neko zdrav. Kako to pojedinci budu radili, celo drutvo e postajati zdravije.Da nisam stvorila ivot u kojem moja porodica, kolege i voljene osobe dele ovo razmiljanje, redovno bih zaboravljala line potrebe i trpela zbog onoga to zovem svojom zavisnou o vezama s drugima tj. onome to drutvo naziva dobrom osobom (ili lekarom, majkom, medicinskom sestrom, suprugom ili sestrom). Okruila sam se poslovnim saradnicima i prijateljima koji su se i sami posvetili ivljenju u ravnotei. U ovoj klinici radimo s namerom da svako preuzme odgovornost za sopstvene oseaje

TABela 1Odlike zavisnikog sistema

OdlikaDefinicijaPrimeri

KRIVicAUverenje da je neko ili neto izvan nas samih uzrok svemu to nam se dogaa.Ne mogu sebi da pomognem. Moja majka je bila alkoholiarka.

Udala sam se za oveka koji je potpuno nesposoban za intimnu vezu.

poricanjeBiti izvan dodira sa sopstvenim oseajima, potrebama ili drugim informacijama.Moji roditelji nisu bili alkoholiari, ali su mnogo pili u drutvu.

Postoji mala razlika izmeu preterivanja u piu i alkoholizma.

Ne znam zato sam se udebljala 10 kilograma. Nikada ne jedem nita nezdravo.

ZBUNJENOSTNedostatak jasnoe u vezi sa situacijama ili sopstvenim emocijama.Niko mi nikad nita ne govori.

Nikada ne znam ta se ovde dogaa.

ZaboravnostBrisanje iz uma, prestanak primeivanja.Zaboravljanje sastanaka, kljueva od auta, linih stvari, telesnih potreba.

MODEL NESTAICE (nieg nema dovoljno za sve)Uverenje da postoji ograniena koliina svega to je poeljno: ljubavi, novca, mukaraca, sree.Ako sam uspena, neko drugi mora da pati.

Nije u redu priznati da troimo vreme ili novac na sebe.

PerfekcionizamPreterana potreba za spoljnim redom kako bi se zatakao unutranji haos.Neumorna potraga za savrenim telom, domom, partnerom, poslom.

Privid KONTROLE ILI OBJEKTIVNOSTIStrah od sopstvenih potreba i oseaja i stvaranje privida da na neki nain moemo kontrolisati sebe; odvajanje sebe od sopstvenih emocija i verovanje da je mogue biti potpuno objektivan i bez emocija.Kad bih mogla da pronaem pravi lek, reila bih se napada panike.

Pre mensturacije sam druga osoba. Ja sam poput dr Dekila i mister Hajda. Ne liim na sebe.

Nivo ozona je visok danas. Molim vas ostanite kod kue.

NEGATIVNOSTVienje ivota sa stajalita gubitnika.Uvek se zarazim svakim virusom koji vlada u okolini.

Sad kad mi je etrdeset, sve poinje da se raspada.

Ne moe to imati, previe kota.

OSLANJANJE NA DRUGEUverenje da e neko ili neto izvan nas voditi brigu o nama zato to to nismo u stanju sami da inimo.Ne mogu da ostavim supruga. Ko e me izdravati?

Ne mogu da ivim bez njega.

USMERENOST NA KRIZUUpotreba i stvaranje spoljne krize kao drutveno prihvatljivog naina da se skrene panja sa sopstvenih oseaja.Nema dileme da se zapravo radujemo sledeoj viestrukoj traumi. Od nje nam prolaze trnci. (medicinska sestra iz hitne pomoi)

ODBRAMBENI STAVNemogunost prihvatanja povratnih informacija i pozitivnog prilagoavanja.Otkud ti zna da je moj PMS povezan s mojom porodicom? Imala sam savreno detinjstvo.

NEPOTENJENegovorenje istine.Treba li mi odmor? Ne, dobro sam.

Nije bilo tako strano. Mogu to da podnesem.

DVOJNO RAZMILJANJEUverenje da uvek postoje dva izbora: jedan je ispravan ili dobar, a drugi je pogrean ili lo.Vitamini i lekovito bilje su dobri. Lekovi i hirurki zahvati su loi.

i sopstveni ivot dajui i primajui podrku kad je to potrebno. To znai da mi kolege skreu panju na razorne oblike ponaanja na primer, da sam neiskrena kad kaem da elim da budem deurna tokom praznika (samo da budem pristojna), a ve imam privatne planove za putovanje.Stvarati zdravlje znai i dopustiti drugima da prou kroz sopstveni proces uenja. Niko ne moe da stvori zdravlje za drugoga. Shvatila sam da nemam odgovore za sve niti ih ima iko drugi. Jedino mi sami moemo da otvorimo prolaz do unutranjeg vostva onda kad smo za to spremni. Nakon to sam godinama oseala da sam odgovorna za sve odgovore koji se tiu drugih, a na sopstvenu tetu, vie ne pokuavam nikoga da uverim ni u ta.Mnoge ene na poslu i u porodici ne dobijaju punu podrku za svoje zdravlje. No, ako dovoljno nas naui duboko da ceni sebe, imenuje zavisnike oblike ponaanja i odlui da ivi svoje ivote u punoi i radosti, nai poslovi i ivotne okolnosti poee da se menjaju. Misli i svest duboko utiu na na privatni ivot.Imenovanje i isceljivanje emocionalog bola i njegovih fizikih posledicaNae emocije i misli duboko utiu na nas zato to su fiziki povezane s naim telima putem imunolokog, endokrinog i centralnog nervnog sistema. Sve emocije, ak i one koje su potisnute i neizraene, imaju fizike posledice. Neizraene emocije ostaju u telu poput siunih tempiranih bombi one su bolesti u inkubaciji.Kultura koja ne podrava ene ve u poetku otvara put za zdravstvene probleme jer ivotni uslovi u velikoj meri izgrauju zdravstveno stanje ene. Milioni ena pate od hroninih bolova u karlici, vaginitisa, cisti na jajnicima, genitalnih bradavica, endometrioze i cervikalne displazije (promenjene elije na Papa razmazu) sve te bolesti su jedinstvene enama. Ta stanja su jezik kojim nam naa tela neto govore. Preko njih tela govore da treba da iscelimo dublju ranu koje najee nismo ni svesni da nikad nismo dovoljno dobre i da smo na neki nain okaljane.etrdesetjednogodinja direktorka dola je kod mene jer je patila od neugodnih valunga. Ve je imala etiri puta veu dozu estrogena od normalne, a nije joj bilo nita lake. Osim toga to su povezani s niskim nivoom estrogena, valunzi su ivanoendokrini problem koji se pogorava stresom. Kad ena oseti da je pod stresom, uestalost i jaina valunga poveava se i objektivno i subjektivno. Mojoj pacijentkinji su ve bili izvaeni materica i jajnici zbog nekontrolisanih bolova u karlici koji su bili posledica tekog oblika endometrioze od pre dve godine. Sad seinilo da joj nema pomoi. Toj pacijentkinji je trebalo dve godine da mi ispria kako ju je kao estogodinju devojicu u podrumu prodavnice slatkiima, seksualno zlostavljao vlasnik prodavnice. Dok joj se to dogaalo, oseala se smrznuto i nije mogla da govori. Priala mi je: Jednostavno sam obamrla. Rekao mi je da ne smem nikome rei jer ako bih to uinila, oni me ne bi voleli. Oseala sam se potpuno osramoenom. Onoga dana kad mi je to ispriala jo uvek se oseala kao da je neto pogreila i bila nevaljala. Posle mi je ispriala da se odvezla iz klinike sigurna da je sad, kad znam istinu o njoj, vie neu voleti.Ova pacijentkinja pripisuje svoje zdravstvene probleme tom zlostavljanju u detinjstvu. No, bolovi su se pojaavali kako je odrastala sve dok joj nisu odstranili matericu. Zahvat je za nju zapravo bio blagoslov, kako mi je posle rekla, jer je to bio poetak njenog unutranjeg puta prema dubljem isceljenju. Telo esto pokuava da privue panju na mesto zloina kako bi nam pomoglo da ga iscelimo.Pokuavajui da se iskupi za prvobitni greh to je ena i emotivnu bol koja je iz nje proizala, ova pacijentkinja je od srednje kole neprestano radila dva posla, magistrirala je i bila vrlo uspena u svom poslu. Iskoristila je svoj posao, neprestano nastojanje i sticanje sve vie titula kao nain da se dokae i ostane izvan dodira s ranom emotivnom boli i oseajem da nije vredna i da je loa. Njena uverenja su poticala direktno iz zavisnikog sistema koji ih je pojaavao. Jo uvek nije bila u stanju da pusti suzu zbog svog iskustva, a to je emotivno otputanje za koje znam da e joj pomoi kad za to bude spremna.Slaem se s pacijentkinjom da njeni zdravstveni problemi imaju poreklo u emotivnim traumama. Ne kaem da je seksualno zlostavljanje u detinjstvu uzrokovalo endometriozu ili hroninu bol u karlici. Mislim da je rano zlostavljanje, zajedniko mnogim mojim pacijentkinjama, ostavilo nelagodu u njenom duhu i telu. Jedini nain na koji isceljivanje moe da zapone jeste da se vrati tom svom ivotnom iskustvu kako bi ga ponovo iskusila i okajala, i potpuno ga izbrisala iz svog ivota.Samo ako se potpuno usredsredimo na to kako se oseamo u svom telu, moemo da cenimo svoje unutranje vostvo. Pa ipak oekujemo da nam kole kau ta treba da itimo, da vlade vode brigu o zajednici, a lekari nas vakciniu protiv svakog novootkrivenog bacila. Uimo da e s nama biti sve u redu ako se drimo pravila. Jedna od mojih pacijentkinja koja je nedavno dobila rak vulve je rekla: Ne mogu da shvatim kako se to dogodilo. Svake godine sam ila na preglede, redovno radila Papa test, a ipak sam dobila rak. Kao i ona, mi esto mislimo da e same analilze spreiti da se razbolimo.Prvog dana nastave u prvom razredu mojoj kerki su rekli kada uenici mogu da idu u toalet, a kada ne. Otila sam uiteljici i rekla joj da u lekarskoj praksi redovno viam ene s urinarnim problemima i zatvorom koje ne mogu da vre nudu u javnim toaletima zbog ranih pravila poput ovih koja su im usaena kod kue i u koli. Zbog njih imaju oteenu sposobnost da prepoznaju kad njihova tela treba da obave svoju normalnu funkciju. Nisam elela da se to dogodi mojoj kerki. Bila sam sigurna da je ula moj razgovor s uiteljicom tako da je oseala kako ima podrku i moe da ide u toalet kad god treba.Isceliti znai ostaviti bol iza sebeNe moemo da stvorimo nov svet za sebe sve dok zavisniki sistem ivi u nama. Ako ne primetimo naine na koje svakog dana saraujemo sa sistemom koji nas unitava, dolazimo u opasnost da se neprestano ponaamo kao da smo vena rtva, uvek krivei nekog drugog za nae probleme. Slino pretuenoj eni koja konano naputa supruga jer shvati da e poginuti ako ostane, svako od nas mora da prepozna kad i gde uestvujemo u sopstvenom tlaenju.Jedna moja prijateljica, koja je odrastala u katolikoj porodici tokom 1950-ih godina, opisuje uinak ispovedanja na svoje telo. Seam se da sam morala da idem na ispovedanje od sedme godine, preispitivala sam svoju savest u potrazi za zloinima i prestupima, oseajui se uhvaena u stranom dvoumljenju jer nisam znala da ispriam ono to se ne moe izrei o seksualnim nepoznanicama, masturbaciji ko zna da govori o tome? I jesu li devojice uopte sposobne za to? Je li samo mene muila ta nedoumica? Na plastificiranoj kartici s uputstvima za ispovedanje pisalo je da ti gresi spadaju u kategoriju 'neistih misli i dela'. ak ni tim nepristrasnim reima nisam mogla da priznam oveku koji se slabo vidi kroz reetke ispovedaonice, a zaudara na cigarete i alkohol, svoju senzualnost. Meutim, bez potpune ispovesti nije mogue priestiti se, a ako bi se priestila, zavrila bih u paklu sa smrtnim grehom na dui. (Uglavnom bismo samo ulazili i izlazili.) Bio je to moj prvi susret s moralnom dilemom.Moja prijateljica nastavlja: Tako sam nesvesno i briljantno izmislila izlaz. Kad sam bila na pragu puberteta, imala sam oko jedanaest godina, poela sam redovno da padam tokom mise, upravo pre priesti. Morali su me iznositi iz crkve i seam se da sam tek napolju na ulaznim stepenicama mogla da diem, ujem ptice i osetim sunce. To je trajalo vie od godinu dana. Nisam mogla da kontroliem nesvestice. Stidela sam ih se i udila ta to moje telo radi hladan znoj, zvonjava u uima i neizbean mrak kojise sputa na mene. (Od tad se oseam potiteno unutar zidova crkve.) Netolerantni i protivreni zahtevi jednostavno su mi oduzimali tlo pod nogama.20Mnoge ene se isto tako oseaju zbog protivrenih zahteva nae kulture. No mnoge od nas se bude i osveuju. Isceljenje bolesti kao to su bol u karlici, PMS i sindrom hroninog umora od staranja za preveliki broj ljudi gotovo uvek se ubrza kad shvatimo da nismo same u svojoj patnji i da se nai problemi pojavljuju u kulturnom kontekstu koji nas najee ne podupire. Da bismo ponovo uspostavili zdravlje, a zatim nauili da ga stvaramo svakoga dana iznova, moramo najpre imenovati svoja iskustva onakvima kakva jesu ma kako bolna bila a zatim treba da nauimo da se pokretaka snaga naeg ivota nalazi u nama bez obzira na prolost.Premda je od velike pomoi imati lekara ili zdravstvenog strunjaka koji priznaje vezu izmeu tela i uma, jo je vanije da same cenimo naa tela i simpotome kao deo naeg unutranjeg vostva. Moemo da se oslobodimo prevelike zavisnosti od medicinskog sistema ako otkrijemo naine na koje naa uverenja i ponaanje produbljuje taj sistem koji nam nimalo ne pomae da stvaramo zdravlje. Ako i sami istrajemo u miljenju da su bolesti i simptomi kao to su endometrioza, miomi i PMS samo medicinski i nisu povezani s drugim nivoima naeg ivljenja, onda podupiremo i produbljujemo zavisniki sistem u zdravstvenoj nezi.S druge strane, kad nauimo kako da sluamo i razumemo jezik sopstvenog tela, bie nam lake da donosimo dobro obavetene odluke o medicinskom ispitivanju i tehnologiji to e rezultovati plodnijim odnosom izmeu nas i svih onih koji nam pruaju zdravstvenu negu. Moramo poeti da verujemo sebi samima i svom iskustvu isto onoliko koliko verujemo laboratorijskim nalazima. Jedna pacijentkinja koja je imala izrazito neredovne menstruacije dola je do zakljuka da dobija menstruaciju kad god je zaljubljena. Shvatila je da joj nisu potrebne brojne hormonske analize svaki put kad ne dobije menstruaciju nekoliko meseci. Umesto toga poelo ju je zanimati kakvo znaenje imaju neredovne menstruacije i koji su oseaji povezani s time. Raditi zajedno s takvim enama zaista je velika srea i za mene i za druge lekare. I lekar i pacijent priznaju za koja su podruja struni, a u koja nisu upueni, i prihvataju ono nepoznato to lei u pozadini.Dok budete itali ovu knjigu imajte na umu da svi mi imamo izbora i da svi na dohvat ruke imamo unutranje vostvo i duhovnu pomo koji nam mogu pomoi da krenemo prema optimalnom zdravlju, radosti i ispunjenosti. Osloboditi se zavisnikog sistema znai nauiti iveti u potpunosti od unutra prema naoplju u kulturi koja esto negira takav nain postojanja u svetu. Naa tela i njihovi simptomi su nai najvei saveznici

TABELA 2TELO KAO PROCES NASPRAM GLEDITA SLUBENE MEDICINETelo kao procesGledite slubene medicine

ensko telo odraava prirodu i zemlju. ensko telo i njegovi procesi su nekontrolisani i nepouzdani. Potrebna im je spoljni kontrola.

Misli i emocije prenose se preko imunolokog, endokrinog i nervnog sistema. Oni su biohemijske pojave. Misli i emocije su potpuno odvojene od fizikog tela.

Fiziki, emotivni, duhovni i psiholoki inioci osobe vrsto su isprepleteni i ne mogu se odvojiti. Mogue je razdvojiti osobu na potpuno odvojene nepovezane delove.

Bolest je deo unutranjeg sistema vostva. Bolest je sluajni dogaaj koji se jednostavno dogodi. Vrlo malo toga ena moe uiniti da sprei bolest.

Telo svakodnevno stvara zdravlje. Samoisceljenje mu je uroeno. Telo je uvek osetljivo na bacile, bolest i propadanje.

Bolest se najbolje spreava ako se ivi potpuno u skladu s unutranjim vostvom i svakodnevno stvara zdravlje. Nemogue je spreiti bolest u ovom sistemu. Takozvana prevencija zapravo je paravan pred bolesti.

Bavi se punim ivljenjem. Usredsreuje se na ono to ide dobro, bez straha od smrti. Bavi se izbegavanjem smrti po svaku cenu. Usredsreuje se samo na ono to moe da krene loe.

Nae istinsko bie ne umire. Smrt se doivljava kao neuspeh i kraj.

u tom nastojanju, zato to nam nita ne privlai panju tako brzo. Nae telo je savren barometar koji pokazuje koliko dobro ivimo u sadanjosti i brinemo se za sebe.ermen Grir je nedavno u intervjuu o svojoj knjizi Promena rekla: Niko ne zna kako izgleda zdrava ena. Kako moete leiti ene ako ne znate ta znai biti ena? Upoznala sam zdrave ene i sama postajem jedna od njih. Poinjem da uviam kako izgleda zdravlje, a ono zapoinje prihvatanjem naeg tela. Zamislite se potpunom, ozdravljenom i duboko u dodiru s mudrou svog enskog tela. Kako se oseate? ta znate u svojim kostima? Nita nije uzbudljivije nego znati da su naa tela jasan, otvoren put ispunjenja nae sudbine.