Jeromonah Isaak%ITIJE STARCA PAJSIJA

SVETOGORCA

C E N AC E N A

6 €

2

»HILANDARSKI PUTOKAZI«Br. 47

Naslov izvornika:

Ieromonacou IsaakBioÒ gerontoÒ Pa¡siou tou Agioritou

Agion OroÒ 2004

Prevod sa grykog izvornika:Dejan Ristiç

Slika na koricama:starac Pajsije

Wtampano po blagoslovu igumanaManastira Hilandara

Pomeni Gospode, slugu svoga Miroxuba

MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2006.

3

HILANDARSKI PUTOKAZI

Jeromonah Isak

%ITIJE STARCA PAJSIJASVETOGORCA

M A N A S T I R H I L A N D A R

2006.

4

5

JEDNA REY O BIBLIOTECI»HILANDARSKI PUTOKAZI«

Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno iproslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena,bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisanom iprevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lekti-re, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilaykadelatnost bila od posebnog znayaja u Manastiru Hilandaru, uverava nas i sam svetiSava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasnijeutemexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyet-ku sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti,znani i bezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inayeveoma tewko prevodivog svetog Dionisija Areopagita.

Buduçi pustiqsko sveuyiliwte koje je ra$alo plodove svetitexstva, a nepredstavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoje vekovno predaqeu vremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bistreizvore jedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yo-vekoxubivom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edi-cije je (kao i kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçi yitaocureyi veynog ùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova i drugihposlenika duhovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxai danas donose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog ùe-li i kakvome se xudi raduju. Takvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba jer su sozemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti uzemaxskost ovoga sveta.

Smatrajuçi da je Hilandar sama zenica oka srpskog Pravoslavxa i da je du-hovno srce izvan tela svoga naroda, mi smo se osetili obavezni da oko manastiraokupimo i druge pregaoce reyi (uvi$ajuçi da nawe skromne snage ne dostiùu da od-govore na veliku duhovnu glad naweg nametnutim bezboùjem izmuyenog naroda),Hilandarce van Hilandara, kako bismo stupili na zajedniyko crkveno delo wireqaSlova Boùijeg i prenoweqa mirotvornog duha Hriwçanstva iz pera pravoslavnihteologa, duhovnika, umetnika, putopisaca, yime smo hteli da, kao putokazima naraspuçima, ukazujemo na vekovima i krvxu svedoka Hristovih proverenu stazu spase-qa koja vodi u Carstvo veyne slave Boùije. U nadi na pomoç Boùiju i zastupniwtvoPresvete Bogorodice, Svetogorske i Hilandarske Igumanije, oyekujemo da çe se ovajnaw krug znakopolagaya spasonosnih putokaza u nawem bespuçem napaçenom vreme-nu, prowiriti na slavu Boùiju i na Bogom i nama ùexeno spaseqe srpskog, po za-vewtaqu i zavetu, Hristonosnog naroda.

Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokojstarosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskim savrwenstvom) irodoxubiva usmerenost svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeùqe i omixenupustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i namasu, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe naovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snaùni oseçajiskonske sveùine sveoùivxavajuçeg Duha Boùijeg, kojim su oni tako bogato bili na-dahnuti.

Iguman Manastira Hilandara arhimandrit Mojsije

6

7

PREDGOVOR

O blaùenopoyivwem starcu Pajsiju objavxeno je od raznihpisaca mnogo kqiga, koje su zaista donele duhovne koristi iuyinile ga poznatijim. Me$utim, sve wto je objavxeno odnosi seuglavnom na staryevo uyeqe i yuda, uz oskudne ùivotopisnepodatke.

Nedostatak detaxnog staryevog ùivotopisa zapazilo jejedno staryevo duhovno yedo, naw starac jeromonah Isaak1) , te jeodluyio da dopuni prazninu.

Pisaqe je on zapoyeo otprilike dve godine posleupokojeqa oca Pajsija (29. 6. 1994. godine) uz pomoç svog bratstva, ibliùio se zavrwetku. Me$utim, qegovo upokojeqe (3. 7. 1998.godine) je odloùilo izdaqe gotovo spremnog ùivotopisa.

%ivotopis je ostao neizdat stoga wto je bilo neophodno dase ispravi i dopuni. Ujedno, i prepreke i uslovi koji su sestvorili powto smo ostali siroti nisu bili pogodni za sliyanpoduhvat. Najzad, postojala je i oyigledna nemoç sa nawe strane.Stoga je tri godine ùivotopis ostao netaknut.

Na zavrwetak ùivotopisa nas je pokrenula ùexa i trudnaweg starca oko qega, kao i podstrek mnoge braçe.

Nekoliko puta smo se obeshrabrili i pomislili da, kaonepodobni, napustimo veoma tewko i odgovorno delo. Obuzimaonas je strah da ne iskrivimo starca, te da umesto koristi do$e doduhovne wtete i sablazni. Imali smo oseçaj malog deteta kojepokuwava da govori o neyem velikom, wto prevazilazi qegovemoguçnosti, te ne nalazi ni reyi, ni nayina.

Dok je otac Pajsije ùiveo nismo se postarali da, zajedno sanawim starcem, vodimo belewke, da ga snimimo na zvukopis[magnetofon], da ga svetlopiwemo [fotografiwemo] ili daprikupimo podatke i obavewteqa sa cixem sastavxaqaùivotopisa. Qegovo prisustvo nas je ispuqavalo i bilo nam jedovoxno samo da ga gledamo i sluwamo. Reyeno se moùe smatratinawim propustom. Me$utim, mi imamo mirnu savest, buduçi danismo uyinili niwta wto bi raùalostilo starca.

Jedina nawa gra$a su bile neznatne zabelewke odgovora naliyna pitaqa na duhovne teme svakodnevne borbe. Starac je uqima navodio primere iz svojih borbi, natprirodne doga$aje idemonska iskuweqa. Uglavnom smo se zasnivali na onome wto je

1) Predgovor, koji je napisalo bratstvo starca Isaaka, objawqava yitav trud

oko pisaqa ùitija i ima odjek piwyevih stavova.

8

nawe pamçeqe spaslo od mnowtva onoga wto smo viwe putayuli. Qegove reyi, koje su bile skrivene ili pre - zapisane unawem srcu, mi sada prenosimo na hartiju, na opwtu koristnawe braçe.

Yuvwi za naw pokuwaj, mnogo xudi, svetovqaka i klirika,koji su poznavali starca, stavxahu nam na raspolagaqe, nekisamostalno, neki po nawoj molbi, dragocenu gra$u, pisma starcaPajsija, kasete, svetlopise, belewke, svedoyeqa.

Sve podatke, koji osvetxavaju i dopuqavaju mnoge praznineu ùivotopisu, mi smo upotrebili paùxivo i odgovorno. Oni suprowli kroz mnoga sita i dobro su prosejani kako bi ostalo samoono wto je yisto.

Neki od qih se nisu slagali sa stvarnowçu i staryevimduhom. Jedni su iz nerasudxive poboùnosti prenaglasili ipreuveliyali pojedine doga$aje. Drugi, pak, nisu shvatili reyistaryeve, te su ih iskrivxeno preneli. Nawla se i nekolicinakoji su se odreyno izrazili o staryevoj liynosti, verovatno izneznaqa, a ne iz lowe namere. Neka im Bog reyeno ne urayuna.

Pri pokuwaju sastavxaqa ùivotopisa mi smo za pravilopostavili istinu: Poyetak je reyi tvojih istina (Ps.118,160).Trudili smo se, dakle, da predstavimo starca kakvim smo gapoznavali, kakav je bio, bez pokuwaja uveliyavaqa iulepwavaqa iz xubavi i divxeqa.

Veliki deo qegovog ùivotopisa je u suwtini samo-ùivotopis, buduçi da starac predstavxa glavni izvor nawihpodataka. Iz qegovih nelaùnih usta na neposredan nayinproizlazi veçina pripovesti. Me$utim, sve wto smo napisali ustvari je malo, siromawno i nemoçno, ne iscrpxujuçi qegovoduhovno bogatstvo. I mi ne samo da ne preterujemo, veç, i nehoteçi, u mnogome nanosimo nepravdu starcu iz viwe razloga.

Naime, qegov unutrawqi ùivot, kao i ùivot svih svetih,bio je skriven i nesaglediv. On je, da bi nam pomogao, otkrioponewto, ali je mnogo viwe skrivao. U nawim odnosima, dok jeùiveo, preovla$ivao je xudski sastojak, koji je prikrivaoqegovu duhovnu veliyinu. Osnovna [nepovoxna okolnost] bewenawe duhovno slepilo i nesposobnost, koja nas je spreyavala dastarca duhovnije vidimo da bismo ga mogli vernije predstaviti.Da je nawe duhovno staqe bilo boxe, bio bi, svakako, boxi iqegov ùivotopis. Jer poznato je da je neophodno da bi nekonapisao ùivotopis jednog svetitexa da i sam da bude svet, tj.qegovih razmera i qegovog [duhovnog] staqa. Starac je govorio dasu ùitija svetih, koja su napisali sveti, zaista yudesna.

Buduçi, dakle, da je —studenac dubok, a vedra nismo imali”(up. Jn.4,11), tj. da nawa slabost nije bila dovoxna da pristupi iprikaùe qegovu duhovnu veliyinu, mi smo se ograniyili na

9

jednostavno i verno predoyavaqe podataka. Trudili smo se dabudemo samo verodostojni svedoci i niwta viwe.

Pa ipak, kroz nawe nevewto pisaqe starac se projavxuje,lako se kreçuçi izme$u zemxe i neba, ismejavajuçi, ali isaùaxevajuçi $avola, buduçi —pribrojan” grupi svetih. On seotkriva kao svesiromawan, ali sa najbogatijim blagoslovimakoje nizvodi molitvom svojom sa neba na zemxu; nemoçan ibolestan - ali i svesilan i uùaren blagodaçu Boùijom, usledyega pred qime ustupaju yak i prirodni zakoni; monahpustinoùitex - no veoma blizu xudskih potreba; podviùnikkoji je strog prema sebi - ali yovekoxubiv do samoùrtvenostiprema nemoçnim, bolesnim i onepravdovanim.

Bilo je nemoguçe da se u jednom tomu obuhvate svi podaciiz qegovog ùivota. Stoga je uzorno izabrano ono wto jenajsnaùnije i pouyno. Izloùeno je staryevo uyeqe, koje jeobuhvaçeno u nekoliko tomova, mnowtvo pisama i viwe od dvestotine posvedoyenih yuda. Naw cix nije bio da prikaùemoneki —spisak yuda”. Jer, prirodno je da u onom ko dostiùe do—vrhunca” vrlina i ko zadobije Boùansku blagodat, proradeblagodatni darovi i da se pojave yuda. Me$utim, pitaqe je kakodostiçi do cixa, kojim putem poçi i na koji nayin se boritiprotiv strasti i iskuweqa. Viwe od yuda qegovih ganulo nas jeqegovo veliko samoodricaqe, podvizi yasnog nadmetaqa radixubavi Hristove, monawka taynost i istanyan oseçaj za duhovniùivot, retko rasu$ivaqe, ùrtvena xubav prema svakom yoveku iotayko razmiwxaqe, koje je sve uspokojavalo.

Kqiga je podexena na dva dela:U prvom delu, gde je prikazano staryevo Opwirno ùitije,

pokuwali smo da se u jednom vremenskom i prostornom okviru,wto jednostavnije, ali i celovito, prikaùe qegov podviùniykihod od ro$eqa do upokojeqa. U yetrnaest celina - poglavxa,imajuçi kao osnovu i osovinu mesto staryevog boravka, niùu seùivotopisni podaci, podvizi, yuda i razne qegove delatnosti.

Drugi deo, %ivotopis po tematskim jedinicama , oceqen jekao neophodna dopuna i objawqeqe prvog dela. U qemu se starcudubxe pristupa i on se potpunije shvata. Svaki od dva delaoyuvava izvesnu celovitost i nezavisnost i mogli bi da buduizdati i odvojeno. Me$utim, oni istovremeno imaju i dubokounutrawqe jedinstvo. I drugi deo je, zapravo, ùivotopis. On nesledi hronolowki poredak, kao prvi, ali sadrùi ùivotopisnedoga$aje pore$ane u tematske jedinice2) .

2)

Qegova podela na tri celine (Vrline, Blagodatni darovi, Prinos)zasnovana je na stihovima: Neçe piti vina i sikera (podvig, borba); i ispuniçe se Duha

10

Srediwqi pojam drugog dela predstavxa Boùanskablagodat. Da bi je zadobio, starac se najpre borio protiv strastii greha, a zatim se pokazao kao dobar upravitex raznovrsne blago-dati Boùije (1.Pt.4,10).

U Vrlinama starca se na delatan i izraùajan nayin iznoserazni doga$aji iz qegovog ùivota, koji su nam ostali u seçaqu.Oni se dele na poglavxa sa zajedniykom temom, tj. vrlinom kojaje navedena kao naslov svakog poglavxa. Staryevo uyeqe o qojnije izloùeno, osim u neznatnim napomenama. Gde je, me$utim,bilo neophodno newto naglasiti, da bi se boxe pokazao qegovduh, izneli smo viwe gra$e.

Blagodatni darovi staryevi, raznovrsni i natprirodni, po-re$ani su po vrsti. Oni se ùivxe uoyavaju preko svedoyeqa qegasamog i drugih. Uzorno je izabran mali broj qih, bez objawqeqa,izuzev u sluyaju kada je neko objawqeqe oceqeno kaosvrsishodno.

Razmere, dubina i vrednost Prinosa starca se ne moguoceniti ili smestiti na nekoliko stranica. Imajuçiraznovrsnost Boùanskih blagodatnih darova, prirodno inenametxivo, bez xudskog truda i nastojaqa, on je bogatstvoBoùanske blagodati pruùio izgladnelim duwama. Mijednostavno izlaùemo pojedine osetxive preseke, u sluyajevimagde je posebno pomogao.

Da bi se izbegle netaynosti i grewke svake vrste, nawzapis smo priloùili sudu i proveri duhovne dece starcaPajsija i drugih otaca.

Mnogo blagodarnosti i zahvalnosti dugujemo nawojsabraçi, koji su pogledali, ispravili i dopunili %itije.Qihov doprinos je bio iz sve duwe i suwtinski. Bez qihovepomoçi staryevo %itije bilo bi nepotpuno i sa mnogo grewaka.

Tako$e smo blagodarni i drugim saradnicima, koji su nampoverili razne podatke, kao i onima koji su proverili tekst idali nam predloge za ispravke, posveçujuçi dosta vremena iulaùuçi mnogo truda da bi rad dobio svoj konayan oblik. Nakraju, blagodarimo i onima koji su na bilo koji nayin, javno ineprimetno i u bilo kom pogledu doprineli boxem izgleduizdaqa, pomaùuçi da ugleda svetlost javnosti deset godinanakon upokojeqa starca Pajsija.

Svetoga jow u utrobi matere svoje (Boùanstvena blagodat); i mnoge çe sinove Izraixeveobratiti Gospodu Bogu qihovome (prinos) (Lk.1,15-6).

Veliki Preteya je prowao iste stadijume, premda drugim redosledom, buduçida se pokazao prorokom iz materice. Svi svetitexi su se najpre borili drùeçizapovesti da bi se oyistili od strasti, od yega su se ra$ale vrline, te su potomprimili Boùanstvenu blagodat. Na treçem stadijumu primeçuje se posedovaqe idavaqe blagodatnih darova radi spaseqa xudi.

11

Mi osobito blagodarimo powtovanom starcu Grigoriju (ko-ga je otac Pajsije zamonawio), duhovniku Manastira Yasnog Pre-teye u Metamorfosisu, na svestranoj podrwci pri yitavom truduoko pisaqa %itija , kao i za preuzimaqe trowkova za qegovoizdavaqe.

Na sve qih prizivamo blagodat Boùiju i staryeve molitve.

Radi olakwica yitaocima beleùimo neka objawqeqa:Mnoga dela, podvige i doga$aje treba razumeti i objasniti

u qihovoj me$uzavisnosti. Ono wto je starac rekao ne treba bezrasu$ivaqa uopwtavati. Ponewto je izreyeno samo zapojedinayan sluyaj i ne vaùi za sve. —Isti lek moùe i da wtetii da koristi, u zavisnosti od telesnog sklopa”.

Predstavxeni su i neki staryevi stavovi po crkvenim,narodnim i monawkim pitaqima. On je teùio da qegov stavbude poznat drugima, buduçi da je bio sasvim duhovan ibestrasan. Stoga ga i izlaùemo bez imalo teùqe da se tiye nekeliynosti ili da je proziva.

Svedoyeqa su iznose kao wto su priloùena. Poneka dugay-ka su skraçena, bez neke izmene. Ispowtovali smo i ùexu onihkoji su traùili da qihova svedoyeqa budu neimenovanoizloùena.

Datumi koji se pomiqu su po starom vremenoslovu[kalendaru]. Gde piwe datum po novom, dodata je skraçenica: (n.k.).

Zavrwavajuçi objawqeqa u predgovoru, mi nismo u staquda iz naweg poloùaja dostojno izrazimo svoju blagodarnost izahvalnost starcu za sve wto nam je pruùio. Mi samo iz dubinesrca iwtemo da nam oprosti sve wto smo zgrewili xubaviqegovoj, a posebno nawu smelost da izdamo qegovo %itije.Molimo ga, me$utim, da prosveçuje umove yitalaca kako bi gapravilno shvatili i kako bi imali duhovne koristi. Buduçisvesni nesavrwenosti, nedostataka i grewaka svojih, rado çemoprihvatiti bilo kakve primedbe i upute koje proizlaze izxubavi radi uspostavxaqa istine.

Ukoliko yitalac sretne grewke u nekim delovimamiomirisnih staryevih podviga, neka zna da ni u kom sluyaju nedolaze od starca Pajsija ili od qegovog ùivotopisca ocaIsaaka, veç od prire$ivaya i izdavaya %itija .

Ukoliko se, me$utim, neka duwa zagreje staryevimpostignuçima i lati se duhovnog podviga, neka proslaviprehvalno ime velikog Boga i Spasa nawega Isusa Hrista, —komeneka je slava i pokloqeqe sa Ocem i Svetim Duhom u vekovevekova. Amin”.

12

Bratstvo starca IsaakaKelija Vaskrseqa

Kapsala, KarejaSveta Gora

13

PREDGOVOR SRPSKOM IZDAQU

Sa zadovoxstvom odobravamo Svetom manastiru Hilandaruprevod %itija starca Pajsija Svetogorca na srpski jezik.

Starac je veç poznat u Srbiji preko drugih qegovihprevedenih kqiga, ali i preko mnogih Srba, svetovqaka isvewtenih lica, koji su ga za ùivota upoznali i stekli pomoçod opwteqa sa qim.

Molimo se da staryev primer i pouke pokajaqem odvedumnoge duwe u spaseqe. Neka bi molitve qegove pomoglepravoslavnoj sestri Srbiji da zaceli svoje rane od skorawqihsvojih stradaqa, da bi duhovno procvetala i rodila bogoxubiveplodove i da bi se pokazali sveti molitvenici za narod srpskii za vasceli svet. Amin.

Bratstvo starca IsaakaKelija Vaskrseqa

Sveta Gora

14

PRVI DEO

OPWIRNO %ITIJE

15

16

È

TELESNI I DUHOVNI PRECI

Pograniyni FarasiFarasi ili —Varasio”, otaëbina starca Pajsija, bili su,

pre razmene stanovniwtva, najveçe ure$eno selo pograniynoggrykog ùivxa Kapadokije. West faraskih sela se nalaze okodvesta kilometara juùno od Kesarije. Iako odseyena uunutrawqosti Male Azije, uspela su da sayuvaju nepovre$enoPravoslavxe, jelinsku svest i svoj jezik.

—Varawani” su bili poznati po svojoj hrabrosti.Zahvaxujuçi qihovoj odvaùnosti, yete (Turci odmetnici) nisukroyile u qihovo selo, te se odrùalo kao slobodan deo Gryke uKapadokijskoj krajini. Kod qih su mnogi goqeni od Turakanalazili utoyiwte. Stoga su s pravom Farawane nazivaliMakavejima1) .

No, ni Farawanke nisu zaostajale u junawtvu iodvaùnosti. Jednom prilikom Turci su jurili da uhapse grupuùena. Me$u qima su bile i staryeve ro$ake. One su radijeizabrale da skoye u reku i udave se da bi sayuvale veru svoju iyast, negoli da ih Turci uhvate i ponize u svojim haremima.

U Farasima je postojalo pedeset crkava. Neke od qih subile stari manastiri, koji su nekada bili u procvatu. Bilo jedosta svetih voda, poznatih po yudima u yitavoj Kapadokiji.Saborni hram bio je posveçen prepodobnomuyenicimaVarahisiju i Joni, koji su po predaqu u qihovom krajupostradali sredinom yetvrtog veka posle Hrista.

Farawani su bili nastavxayi izuzetnog podviùniykogpredaqa, koje potiye od velikih kapadokijskih otaca. Voleli suCrkvu, bili blagoyastivi i borbenog duha. U postovima iposnim danima tokom godine veçina nije uzimala hranu dodevetog yasa2) .

Posledqi blistavi i najsavrweniji izraz reyenog predaqabio je seoski paroh, sveti Arsenije Kapadokijski (1841 - 1924)3) .

1) Judejska svewteniyka porodica koja je bila prva u borbi protiv Antioha ÈÌ

Epifana (175 - 164. godine pre Hrista). Prenosno znayeqe: revnitex, borac za verui otayastvo.

2) Naime, nisu uzimali hranu pre devetog vizantijskog yasa (tj. 3 posle pod-

ne).3)

%itije svetog Arsenija Kapadokijskog napisao je starac Pajsije. Qegovadela su jow Starac Haëi - Georgije Svetogorac, Oci Svetogorci i svetogorske teme iPoslanice. Serija Reyi starca Pajsija, u izdaqu Manastira svetog Jovana Bogoslova,Suroti, sadrùi staryevo uyeqe.

17

Qegov sveti ùivot i mnoga yuda bili su povod da mu pritiyuHriwçani, ali i muslimani iz yitave Kapadokije.

Staryeva porodica%iveçi u blagoslovenom okruùequ, staryevi preci su se

isticali posebnom poboùnowçu.Qegova baba, haëi-Hristina, imala je u svom posedu

Crkvicu arhan$ela Mihaila, daleko od sela. S vremena na vremeje boravila pored qe sama u tiwini, u molitvi i postu. Kada bizimi snegom bila zavejana, nalazila bi vruç hleb na prozorucrkve. I ona bi se pomolila i pojela ga. Imala je kuçu i uAdanama. U qoj je ugostila prepodobnog Arsenija, kada jepewice iwao na pokloqeqe Svetim Mestima.

Prvo qihovo prezime bewe Haëidigenis. Kasnije su seobavezali da uzmu kao prezime ime staryevog dede, koji se zvaoTeodosije. Qegov otac se, zapravo, prvo zvao ProdromosTeodosiu. No, powto su ga Turci traùili, opet je promenio svojeprezime u Eznepidis, wto znayi stranac . Bio je potomakvlastelinske porodice iz Farasa, koja je imala starewinstvo uselu niz pokoleqa. Stoga je decenijama vrwio duùnoststarewine, imajuçi dar upravxaqa. Bio je veran i blagoyastiv.Posebno je powtovao prepodobnog Arsenija i u svemu ga sluwao.

Prodromos je bio dobar majstor. Sve mu je iwlo od ruke.Radio je kao zemxoradnik u Farasima, ali je imao i peç zakovaqe gvoù$a. Bio je muùevan, odvaùan i nepredvidxiv. Odmalena je istraùivao neprohodne predele Farasa i peo se naopasne stene. Sa svojih wesnaest godina ranio je lava i rvao sesa qim. Najviwe je, me$utim, voleo svoju otaëbinu buduçi dabewe hrabar ratnik, odliyan strelac i neustrawiv krajiwnik.Mnogo puta je spasao svoje selo od yeta. Jednom se preobukao uhanumu i otiwao u qihovu jazbinu. Traùio je vo$u, uzeo mupuwku, te zajedno sa svojim momcima odjurio Turke. Mnogo putaje bio u opasnosti. Jedanput su ga uhvatili i zarobili, ali su gasayuvale molitve prepodobnog Arsenija.

Jednom je kao starewina odlazio u Adane radi seoskihpitaqa i pokazao se Kemalu. Pozdravivwi ga i ceneçi qegovojunawtvo, Kemal reye: —Pozdrav momyini, Vizantincu”.

Powto je kasnije u Grykoj bio objavxen gryko-italijanskirat, on je, u veç poodmaklim godinama, ali sa mladiçkimoduwevxeqem, hteo kao dobrovoxac da ide da se bori.

On bewe pravedan, bratoxubiv i milosrdan. Kada jedrùava dala zemxiwte za zbriqavaqe izbeglica, deda-Prodromos je, kao starewina i u Konici, prvo zbrinuo drugeFarawane, dok je za svoju porodicu zadrùao najgori deo, tj.

18

najneplodnije qive. Da bi ih uyinio obradivim i oyistio odùbuqa, palio je vatru, od yega su mu i oyi stradale.

Majka staryeva se zvala Evlogija4) . Poreklom iz rodaFrankopulu, ona je bila u srodstvu sa prepodobnim Arsenijem.Savesna, owtroumna, marxiva, veoma poboùna, bila jevaspitana poukama prepodobnog Arsenija. Darovitu Evlogiju suudali mladu, sa petnaest godina, za Prodromosa Eznepidisa.

Blagoslovene duwe, Prodromos i Evlogija, rodiwe desetorodece. Prvo dvoje, Ekaterina i Sotirija, umrewe mali.Krwtavajuçi treçe dete, prepodobni Arsenije im reye da mudaju ime Zoi [%ivka]. Ubuduçe su sva deca ùivela. Qihovaimena, redom po godinama, behu: Marija, Rafailo, Amalia,Haralampije, Arsenije (starac Pajsije), Hristina i Luka. %ivisu jow Rafailo i Hristina.

Krwteqe i zatiraqeU Farasima, dakle, u svetorodnoj Kapadokiji, 25. jula 1924.

godine, na dan Svete Ane, rodio se starac.Roditexi su na krwtequ ùeleli da mu daju ime Hristo, po

dedi. Me$utim, prepodobni Arsenije reye qegovoj babi: —E,Haëiana5) , koliko sam ti dece krstio! Zar neçew jednome da dawmoje ime”. A roditexima reye: —Dobro, vi ùelite da ostaviteyoveka da nasledi dedu. Zar ja ne ùelim da ostavim kalu$era danasledi mene”. I okrenuvwi se kumi6), reye: —Daj ime Arsenije”.On mu je, dakle, dao svoje ime i blagoslov, i predvideo da çebiti kalu$er, wto se i ostvarilo7) .

U godini u kojoj se starac rodio dogodila se razmenaùivxa. Gryki ùivax Male Azije je iskoreqen sa otaykihogqiwta. I staryeva porodica je zajedno sa drugim Farawanimai prepodobnim Arsenijem powla putem gorkog izbegliwtva. Nabrodu je neko u guùvi nagazio na bebu (Arsenija), usled yega mu jepretila opasnost da umre. Me$utim, Bog je zadrùao u ùivotusvog izabranika, buduçi da je trebalo da postane rukovoditexmnogih duwa u Carstvo Nebesko. Starac je, naravno, iz smireqakasnije govorio: —Da sam umro kao dete, imajuçi blagodatkrwteqa, bacili bi me u more da me ribe pojedu. Makar bi mineka ribica rekla: »Hvala«, i otiwao bih u raj”. (Hteo je, u

4)

Starac je govorio da mu se majka zvala Evlogija, i kao Evlogiju ju je imaoupisanu u pomjaniku, premda su je u Konici zvali Evlampija.

5) Turska rey, sloùenica, koja izraùava powtovaqe i xubav i znayi: majko

poklonice.6)

Kuma je bila Anastasija, supruga Prodromosa Korcinoglu, pojcaprepodobnog Arsenija.

7) Sveti Arsenije, str. 65-66.

19

stvari, da kaùe da sada, powto ùivi, niwta ne vredi).Na kratko su ostali u Pireju. Potom su se prebacili u kulu

na Krfu, gde se upokojio i gde je sahraqen prepodobni Arsenije,saglasno qegovom proroyanstvu: —Ja çu u Grykoj ùivetiyetrdeset dana i umreti na jednom ostrvu”. Preselili su sepotom u selo Igumenica i konayno se nastanili u Konici.

Novoprosveçenog Arsenija, odojye od yetrdeset dana,nepoznato me$u mnowtvom izbeglica, roditexi su doneli majciGrykoj, da bi posle mnogo godina postao poznat celom svetu i dabi priveo mnowtvo xudi u bogopoznaqe. Od prvih dana on jeupoznao xudski bol i patqu. Kasnije çe sam postatipristaniwte utehe hixadama napaçenih duwa.

ÈÈ

PODVI%NIYKE PRIPREME

Uzgoj —u vaspitaqu i poukama Gospodqim”Mali i blagosloveni Arsenije se, zajedno sa mlekom koje je

sisao, od svojih roditexa uyio blagoyawçu prema Bogu. Umestobajki i priya, oni su mu pripovedali o ùivotu i yudimaprepodobnog Arsenija. U qemu se rodilo divxeqe i xubav premaHaëiefendiji [H o d o y a s n i k o m - g o s p o d i n o m], kako su zvaliprepodobnog Arsenija. Od malena je i sam ùeleo da bude monah,da bi postao sliyan svom svetitexu.

Liynost koja je posle prepodobnog Arsenija imalablagorodni uticaj na yitav qegov ùivot, bewe qegova majka,prema kojoj je oseçao posebnu xubav i kojoj je pomagao koliko jemogao. Od qe se nauyio smirenoumxu. Savetovala ga je da nemaùexe da u igrama pobe$uje svoje wkolske drugove da bi se posleponosio, niti da se trudi da prvi staje u red, buduçi da jesvejedno da li çe uçi prvi ili posledqi.

Ona ga je nauyila i uzdrùaqu, tj. da ne jede pre nego wtodo$e vreme za jelo. Prestup je smatrao za prexubu.

Tako$e mu je pomogla da stekne prostoduwnost, marxivost,domaçinski oseçaj i paùxivost u opho$equ prema drugima,upuçujuçi ga da nikako ne spomiqe ime kuwaya ($avola).

Cela porodica se dva puta na dan molila pred ikonama.Majka qegova je, me$utim, nastavxala da se moli i dok je radilakuçne poslove, izgovarajuçi molitvu.

Poboùnost qegovih roditexa je bila izuzetna. Oni su i naùetvu nosili naforu sa sobom.

Mali Arsenije je, posedujuçi zanatiwexu i owtroumnost,lako upijao sve dobro wto je od svojih roditexa yuo.

Sledeçi qihov primer, on je nauyio da posti, da se moli i

20

da ide u Crkvu. On bewe najomixeniji od sve dece u porodici.Starac je kasnije govorio: —Sa jedne strane, otac me je voleo sobzirom da sam imao dara za vewtine, koje su mi iwle od ruke.Sa druge strane, majka me je volela zbog pritvorne (male)poboùnosti, koju sam imao”.

Detiqi podviziNauyivwi dobro da yita, Arcenije je nawao Sveto Pismo i

svaki dan izuyavao Yetvorojevan$exe. Nalazio je, tako$e, i%itija svetih i s radowçu ih yitao. Bio je sakupio punu kutiju%itija . Powto bi se vraçao iz wkole, on ne bi hteo ni da jede.Prvo je iwao, otvarao kutiju, uzimao i yitao %itija svetih.Qegov stariji brat ih je sakrivao, iako je bio poboùan, jer nijeùeleo da se mali Arsenije mnogo bavi crkvenim stvarima, da nebi zapostavio nastavu. Arsenije niwta nije govorio. Nalazio jedruga %itija svetih i duhovno se hranio. Jednom prilikomqegov stariji brat se zayudi videçi ga da yita ùitije nekognepoznatog sveca, za yije ime je prvi put yuo. —Gde opet na$e togsveca”, upita ga on u nedoumici.

Blagoyastiva Keti Patera iz Konice, starija od qega pogodinama, priya: —Imao je veliko zanimaqe za Crkvu. Jednom samga upitala: »Dete moje, jesi li jeo newto danas«. »Nisam jeo.Wta da jedem kad moja majka sva jela kuva u istom loncu, i meso iposna jela. Lonac upija i ja ne mogu da jedem«. »Dete moje, alitvoja majka je yista i dobro ga opere pepelnicom«1). »Ne mogu dajedem iz qega«, odgovarao bi on. I stalno je postio, i postio, ipovlayio se u samoçu da bi se molio”.

Qegov brat svedoyi: —Arsenije je od drugog razreda osnovnewkole yitao verske kqige, usamxivao se i mnogo se molio. Nijese igrao kao druga deca”.

Uro$eni monawki priziv rano se kod qega projavio.Oseçao je veliku xubav prema Bogu, i qegova molitva je bilaqen izraz. Prilikom velikih praznika ostajao je budan, paliokandilce i molio se stojeçi uspravno cele noçi. Stariji brat gaje spreyavao. Arsenije bi se noçu budio da bi yitao Psaltir , aliga brat nije puwtao. Stavxao ga je ispod çebeta. Me$utim,postupak qegovog brata ne samo da nije slabio qegovu revnost,nego je yak pojayavao qegovu xubav prema Bogu.

Kad bi ga pitali wta çe biti kad poraste, Arsenije je saizvesnowçu odgovarao: —Kalu$er”. Bog je ustrojio da je on odmalena krenuo dobrim putem. Stoga nije imao kolebaqa pri

1)

Proce$ena voda od kuvanog pepela. Koristili su je ranije za praqe odela ikuçnog posu$a.

21

svom izboru. Pred Arsenijem se otvarao jedan put: an$elskimonawki ùivot.

On se trudio da primequje ono wto je yitao u %itijima.Jednom je proyitao je da treba yewçe da ide na mesto na kome seboji kako bi isterao strah2) . Powto se plawio kada je prolaziopored grobxa, odluyio je da ga noçu poseti kako bi ga strahnapustio. A bewe yetvrti razred osnovne wkole.

On je priyao: —Video sam u toku dana jedan prazan grob. Yimse smrayilo, srce je poyelo da mi lupa, ali sam otiwao i uwao ugrob. U poyetku je bilo tewko, ali sam se potom navikao. Ostaosam dugo vremena i svikao se. Okuraùio sam se i poyeo da idemod groba do groba, premda sam pazio da me ne vide i pomisle dasam privi$eqe. I eto, iwao sam tri veyeri, ostajao do kasno nagrobxu i strah je otiwao”.

Ispriyao je on i drugo: —Jow dok sam iwao u wkolu, yitaosam %itija svetih. Stoga sam i sam ùeleo da budem podviùnik.Yesto sam odlazio van sela. Jednom, sa jedanaest godina, zapazihjednu veliku stenu. Rano ujutro powao sam da se popnem na qu dabih bio stubnik. Otiwao sam, a stena je bila visoka. Popeo samse uz potewkoçe i poyeo da se molim. Iscrpeo sam sve svoje snagei poyeo da razmiwxam: »Pustiqaci su imali koreqe i jeli ga.Imali su po malo vode, poneku urmu… A ti, ovde gore na steni,nemaw niwta. Kako çew da ùiviw«. Na kraju odluyih da si$em,ali se veç bewe smrklo. Silaùeqe je bilo teùe, buduçi danisam video. Siwao sam uz velike potewkoçe. PresvetaBogorodica me je sayuvala, te se nisam razbio o stene”.

Qegova sestra Hristina se seça da je jedanput, dok suroditexi bili u poxu, poyela da pada kiwa. Arsenije je misliokako oni kisnu. Uzeo je svog mla$eg brata i sestru, te su otiwlipred ikone i klekli. I powto su se pomolili, kiwa je prestala.

Kada je grmelo, on je obiyno govorio: —Veliko je ime SveteTrojice”.

DrvodexaSaglasno svedoyequ qegovih wkolskih drugova, on je u

osnovnoj wkoli bio paùxivo, savesno i milo dete, posebnoobazrivo u opho$equ i sa velikim powtovaqem prema verskojnastavi. Bio je dobar $ak, owtrouman, druùexubiv. Qegovosaoseçaqe prema drugima dostizalo je do ùrtve. Imao jeùivahne i izrazite oyi. Powto su bile zaista svetle, nafaraskom govoru su ga zvali —gubisia”, wto znayi svitac.

2)

Lestvica 20, 6: —Nemoj oklevati da se u gluvo doba noçi pojavxujew upravona mestima na kojima te obiyno hvata strah… Kad krenew, naoruùaj se molitvom.Kad stignew, rawiri ruke”.

22

Mali Arsenije je zavrwio osnovnu wkolu sa ocenom osam inajprimernijim vladaqem. Me$utim, wkolovaqe nije ùeleo danastavi, buduçi da u Konici nije bilo gimnazije. %eleo je dabude drvodexa, zavolevwi zanat Gospoda naweg.

Radeçi sa protomajstorom po kuçama, on nije obedovao saqim, veç je pod nekim izgovorom odlazio svojoj kuçi, jeo nabrzinu i odmah se vraçao. Kasnije je qegov majstor-uyitexshvatio da je on reyeno yinio da ne bi krwio post.

Dobro nauyivwi zanat, napravio je lep ikonostas za kuçu ikrst, kao onaj koji je video na ikonama u rukama svetihmuyenika.

Kasnije je otvorio svoju stolarsku radionicu. Pravio jewupxine za vrata, tavane, patose, ikonostase, yak i mrtvaykesanduke, za koje, me$utim, nikada nije uzimao novac,sauyestvujuçi u xudskom bolu.

U svom zanatu on ima$awe —zlatne ruke”. Xudi su bilizadovoxni qegovim radom. U Konici su svi priyali: —Kakvodete ima g$a-Evlampia! Dobar majstor, savestan i hitar, sapravednom i iskrenom naravi”. Stoga su ga i pretpostavxalidrugima. I on obezbe$ivawe sredstva za ùivot, pomaùuçisvojima i dajuçi milostiqu.

Darovito deteMe$u ùitexima Konice se proyuo glas da je Eznepidisov

sin (Arsenije) video svetog Georgija i da je potom mnogo danapostio. Sam starac nikada nije pomenuo newto sliyno, niti sudrugi iwta razjasnili. Yak i da se radilo o glasini, doga$ajpokazuje veliko powtovaqe qegovih zemxaka prema qegovojliynosti. Smatrali su da ga je Bog obdario posebnom blagodaçu.Neka Turkiqa ga je svakog prvog u mesecu dovodila svojoj kuçikako bi joj mesec bio dobar. U wkolu je iwao zajedno sa qenomdecom, od kojih su se neka krstila, postavwi Hriwçani.Turkiqa je svoje powtovaqe izrazila i kada ga je videla kaomonaha, rekavwi mu: —%rtvovala bih se za tebe”. Ganuta,uzimala je prawinu sa qegovih cipela i sa verom je mazala nasvoju oduzetu ruku.

Krst putevoditexStarac je priyao: —Jednog dana moja braça i sestre su

radili u poxu. Majka je spremila hranu, ali nije imala po komeda je powaxe, te se sekirala. Poxe je bilo udaxeno dva sata. Jajoj rekoh: »Daj da ja odnesem«. »Ma otkud ti znaw put«. »Pitaçu«,rekoh.

I powao sam ne pitajuçi nikoga, drùeçi krst u ruci,sliyan onome koji sam vi$ao na ikonama u rukama svetih

23

muyenika. I nisam ni zapazio kuda sam prowao. Stigao sam upoxe, ostavio hranu i odmah se vratio, buduçi da me je majkayekala”.

Bogovi$eqeStarac je ispriyao: —Od jedanaeste godine ja sam yitao

%itija svetih, postio i bdeo. Moj stariji brat je uzimao i odmene sakrivao %itija . Me$utim, niwta nije postigao. Ja samodlazio u wumu i nastavxao [sa yitaqem]. Jedan qegov prijatex,Kosta, mu reye: »Navewçu ga da sve ostavi«.

On je dowao i izloùio mi Darvinovu teoriju. Ja sam sepokolebao i kazao: »Otiçi çu da se pomolim. I ako je HristosBog, pokazaçe mi se da bih poverovao. Neku senku, neki glas,newto çe mi pokazati«. Eto koliko sam bio pametan. Otiwaosam i poyeo poklone i viweyasovnu molitvu, ali niwta. Nakraju sam sav slomxen prestao. Najzad mi pade na pamet newtowto mi je Kosta kazao: »Prihvatam da je Hristos bio jedanznayajan yovek, pravedan, vrlinski, koga su qegovi zemxaci izzavisti zbog vrline qegove zamrzeli i osudili«. I ja rekoh:»Ukoliko je takav, vredi da ga zavolim, da ga posluwam i da seùrtvujem za Qega, pa makar bio samo yovek. Ja ne ùelim ni raj,niti iwta drugo. Zbog svetosti i dobrote Qegove, Qemupriliyi svaka ùrtva«. (Dobra pomisao i sklonost ka yasnomnadmetaqu).

Bog je yekao moj odziv. Potom se pojavio sam Hristos uvelikoj svetlosti. Video se od polovine na gore. Pogledao me jesa velikom xubavxu i rekao: Ja sam vaskrseqe i ùivot; koji verujeu mene ako i umre, ùiveçe (Jn.11,25). Iste reyi bile su zapisane ina Jevan$exu , koje je drùao otvoreno u levoj ruci”.

Reyeni doga$aj je petnaestogodiwqem Arseniju razvejaopomisli sumqe, koje su rastrzale qegovu detiqu duwu.Blagodaçu Boùijom on je poznao Hrista kao istinitog Boga iSpasitexa sveta. O Bogoyoveku on se nije uverio preko yovekaili kqiga, veç od samog Gospoda, koji mu se otkrio u qegovimmladim godinama. Utvr$en u veri, on je priyao sam sa sobom:—Do$i sada, Kosta, ukoliko hoçew da razgovaramo”.

Priprema za monawki ùivotOd navedenog doga$aja on je poyeo sa veçom revnowçu da se

podvizava i da upornije razmiwxa o svom posveçequ Bogu.Otiwao je u Mitropoliju Jaqine i upitao protosin$ela da li uqegovim godinama moùe da postane monah. On mu odgovori:—Sada ne moùew, veç kasnije, kad porastew”. Ima$awe on tadapetnaest godina.

24

O monawtvu je imao visoko miwxeqe i za qega sepripremao najboxe wto je mogao. %iveo je i podvizavao se kaomonah. Onima koji su mu nudili provodaëiluk, odgovarao jejednom za svagda: —Ja çu biti kalu$er”. Na jednoj svadbi otac muje poùeleo: —I ti da se oùeniw”. Od tada mu viwe nikad nijepoxubio ruku, ne stoga wto ga nije powtovao, veç u znak tihogneslagaqa, pokazujuçi da nije ùeleo da se ostvari qegova ùexa,veç prorowtvo prepodobnog Arsenija.

Qegovi su reyenoga bili svesni. Uostalom, nije bilopotrebe da ih on reyima ubedi. Qegov ùivot i podvizi bili supotvrda qegovih iskaqa, pokazujuçi wta çe daroviti mladiçbiti.

On je yesto u slobodno vreme odlazio do Crkvice sveteVarvare i druùio se sa drugim poboùnim mladima. Me$u qimaje bio potoqi iguman Manastira Velike Lavre na Svetoj Gori,otac Pavle Zisakis i otac Kirilo Mantos, starac Burazerskekelije na Svetoj Gori. Svakog dana su yitali sluùbu. Poslepodne su yitali veyerqe, poveyerje i akatist, a potom suprouyavali Sveto Pismo i %itija svetih.

Powto u qegovom kraju nije bilo ùivih manastira,Arsenije je daleko tragao za vrlinskim starcima. Jednom jeiwao sa potoqim ocem Pavlom Zisakisom da upozna oca JakovaBalodima. Starac je govorio da on bewe svet yovek i izvrstanduhovnik. Priyao je mnoge divne stvari o qemu.

Arsenije se trudio da se navikne na uslove monawkogùivota. Radije je uzimao neukusnu hranu. Nije stavxao so u jeloda ne bi pio mnogo vode. Sam je prao svoje odelo. Nije dopuwtaosvojoj majci i sestrama da ga peru.

Postio je strogo od ranog detiqstva. Zatezao je kajw da nebi mogao mnogo da jede. Jednom je od silnog posta iscrpxen pao upostexu. Starac je kasnije priyao: —Ruke su mi bile tanke kaokod dece iz Afrike. Moj telesni sklop je, naime, kada sam biomali, bio liwen osnovne hrane. Vrat mi je bio kao petexka odtrewqe. Deca su mi govorila: »Otpawçe ti glava«”.

U jednom periodu je iwao sa braçom i sestrama da radi upoxu. Jednom prilikom ih je pustio da ga preteknu, dok je onostao pozadi. Iz radoznalosti su ga kriwom posmatrali. I wtasu imali da vide! Izuo je cipele i bos tryao po livadi prekopokowene deteline, wto je bilo kao da tryi po tankim yavlima.Pokowena detelina mu je bola noge i zabadala se u meso. Tabanina nogama su mu krvarili. Me$utim, on je sa radowçu trpeo bolpodraùavajuçi muyenike, o kojima je yitao u %itijima svetih.Trudio se da i sam bude sudeonik i sapriyesnik qihovihstradaqa. I zaista, qegova detiqa duwa bewe uùarena

25

muyeniykim razmiwxaqem i boùanstvenom xubavxu.Imao je obiyaj da se jednom nedexno peqe na planinu, gde

je provodio vreme u tiwini uz post, molitvu, pouyavaqe ipoklone. Privlayilo ga je bezmeteùje i ùeleo je da se udostojiùivota isposnika i pustiqaka. Uz sebe je imao krst. —Tada samimao veliku veru. Sa krstom sam se peo na planinu i niyega senisam bojao”.

Videçi da se predaje velikim podvizima, qegov najstarijibrat, Rafailo, pokuwavawe da ga spreyi. On je do svojepetnaeste godine çutke prihvatao qegovo staraqe. Me$utim,potom se —uspravio i usprotivio”. I on se viwe nije usudio daga spreyava. Kasnije, susrevwi ga kao monaha, on mu je zatraùiooprowtaj. Roditexi su se, me$utim, radovali i bili ponosni naArsenija. Powto su bili poboùni, razumeli su qegove podvige inisu se uznemiravali.

Arsenije se nije podvizavao samo sa mladalaykimoduwevxeqem, nego i sa staraykom razumnowçu. Qegov podvig jebio propraçen velikom paùqom i samoispitivaqem. Svakogdana je ispitivao sebe o svojim postupcima i reyima, tj. da li jenekoga povredio svojim ponawaqem.

Briga o drugimaArsenije je svojim paùxivim ùivotom i savetima duhovno

pomogao i drugim mladima. Druùio se uglavnom sa mla$omdecom. Skupxao ih je u Crkvici svete Varvare , yitao im %itijasvetih i podsticao ih da yine poklone i da poste. Neke majke seuznemiriwe i odvraçawe decu od druùeqa sa qim. Jedan deyakje sa qim radio kod istog majstora i sa qim se zajedno molio.Qegovi roditexi se uplawiwe da ne postane kalu$er i braqahuda ima veze sa Arsenijem i da se podvizava. Kasnije je deykootiwao da radi u Nemayku i poginuo. Roditexe je grizla savest,te su govorili: —Boxe bi bilo da je postao kalu$er”. Arsenije jeùeleo da sa sobom u manastir povede jednog deyaka, rodom izFarasa. Stoga je pokuwavao da ubedi qegovu majku. Drugog deyakaje podstakao da postane svewtenik. Jedan klirik rodom izKonice ispoveda da mu je jow kao svetovqak Arsenijepotpomogao u qegovom monawkom prizivu.

Arsenije je imao veliko zanimaqe i ùexu da xudi poznajuBoga. On se bio pribliùio nekom starom yobaninu, koji jeùiveo sam u planini, a u Crkvu otiwao dva - tri puta u celomsvom ùivotu, te se postarao da ga privede Hristu.

U Konici je neki musliman po imenu Bajram imao bolesnumajku. Mali Arsenije je odlazio noçu i pomagao bolesnici.Bajram je izrazio ùexu da postane Hriwçanin.

26

Malo para wto je zara$ivao kao stolarski uyenik, on jedelio kao milostiqu siromawnoj deci iz sirotiwta. Dovodio jesiromawnu decu i svojoj kuçi na ruyak.

U svom pismu pod naslovom Moja seçaqa na jednog—svetitexa” , g. Haëirubis Apostolos iz Konice navodi: —SaArsenijem smo ùiveli u raznim susedstvima. Kada sam ga prviput video, ostavila mi je utisak qegova pokretnost. Uyeçi zastolara, on se izdvajao po ùivahnosti, hitrosti i pre svega poyoveynosti. Qegov majstor je kasnije govorio: »Jedan beweArsenije«.

Kao deca zemxoradnika napasali smo koqe na zajedniykimpawqacima, gde sam upoznao Arsenijevu duwevnu veliyinu. Iznajnevaùnijih deyijih nesuglasica bilo je oyigledno da je biojedini koji je radije voleo da se nepravda nanosi qemu, negolida je sam drugome nanosi.

Pri svakom nawem susretu sve sam viwe sticao uvereqe daje qegov tajni trud bio da ispoveda Gospoda. Uvek je u svom ëepuimao neku versku kqigu, koju je stalno yitao. Seçam se qegoverevnosti da obezbedi sluwaliwte od deyijeg sveta po bilo kojucenu. Na primer, on je uzimao na sebe yuvaqe nawe stoke,noweqe vode, i drugo, ukoliko bismo mi pazili kad bi nam yitaoSveto Pismo.

Nikada neçu da zaboravim qegovu strast da ùivopredstavxa ono wto je govorio, na primer priyajuçi o HristovojKrsnoj ùrtvi. Bivao je vrlo izraùajan, te je uspevao da privuyepaùqu i najnemirnije dece. Na qegovom mladom licu sampotpuno jasno video zadovoxstvo i vesexe wto je mogao dapouyava reyi Gospodqoj jedno yedno sluwaliwte. Koliko seseçam, sliyan postupak je nastavio jow pet - west godina, tj. doknije otiwao u vojsku”.

Opasnosti i ispitivaqaArsenije je svoje deyayke dane proveo bezbriùno i uz

podviùniyke borbe. Potom su dowle tewke godinegrykoitalijanskog rata, zauzeça i razbojniykog rata, gde je onprowao mnoge tewkoçe i opasnosti.

U vreme zauzeça [Gryke] mnogi siromasi su dolazili qegovojmajci da bi zamenili skupocene stvari za dve wake brawna. Onaim je davala brawno i hleb, ali nije uzimala ni novac, niporodiyne dragocenosti. Stalno je mesila. Hleb je brzo nestajao,buduçi da je mnogo razdavala gladnima. Qegov brat Rafailo jedavao kukuruz ne uzimajuçi novac, ili ga meqajuçi za uxe, koje jedavao u crkvu. Starac je kasnije tugovao wto zbog svojih godina ipored svoje ùexe nije mogao da viwe pomogne xudima u tewkim

27

godinama gladi pod zauzeçem.U odmetniykom ratu uhapsili su ga komunisti i zatvorili

ga. Namuyio se za vreme boravka u zatvoru, pateçi zbog vawki isabijenosti. U malu sobu su stavxali mnogo xudi. Kada su legali,posledqi je upadao kao klin izme$u qih.

Bio je iskuwan i naravstveno s obzirom su ga zatvorilisamog u jednu sobu, a potom poslali dve odmetnice skoro nage. Onse snaùno pomolio, prizivajuçi Presvetu Bogorodicu i odmahosetio —silu odozgo”, koja ga je ukrepila te ih je gledaobestrasno, kao svoje sestre, kao Adam Evu u raju. Obratio im sena lep nayin. One do$owe svesti, postidewe se i odoweplayuçi.

Na sasluwaqu sasluwalac ga upita: —Zawto su teuhvatili”. On odgovori: —Stoga wto mi je brat kod Zerve”3) ,odgovorio je. —A zawto je kod Zerve”. —Ko je stariji? Moj brat ilija? Mogu li ja da nare$ujem svom bratu”.

Uvaùivwi qegovu iskrenost i smelost, pustili su ga naslobodu.

Drugom prilikom je dao hleb gladnim i napaçenimodmetnicima, znajuçi da su jurili qegovog brata da bi ga ubili.Oni su ga smatrali sumqivim, ne moguçi da pojme qegovunekoristoxubivu xubav, te bewe u opasnosti da bude osu$en. Onih je yak wtitio od osvete onih koji su izgubili srodnike uratu.

Neke okolnosti pokazuju neprestana iskuweqa i opasnostikoje je prowao. U qihovu porodiynu kuçu na nekoliko meseci suse smestili osmorica odmetnika, a Arsenije se dva mesecaskrivao u turskoj kuçi. Drugom prilikom, u vreme zime krio senapoxu po snegu. Jednom su ga odmetnici uzeli na prinudni radu Makedoniju. Druga dva meseca boravio je sa svojom sestromHristinom u Jaqini, gde ih je posetio neki prijatex koji jepostao evangelista [tj. sektaw]. On je ostavio jednu torbu sajeretiykim kqigama. Videvwi ih, Arsenije je rekao sestri da ihspali stoga wto imaju mnogo otrova.

U borbi kod Konice pomagao je kao dobrovoxac prizbriqavaqu raqenika i ukopavaqu mrtvih.

Oslonac porodiceArsenije je yesto vi$ao svoju majku kako playe i brine se za

qegovu braçu, koji behu u ratu. On je bio qena uteha i oslonac. Utewkom periodu on nije gledao da se sam sredi, tj. da postane

3)

Poruynik gryke vojske. Pod zauzeçem je okupio grupu dobrovoxaca,razvijajuçi izuzetnu narodnu delatnost. Prvo je ratovao protiv Nemaca, a unastavku protiv komunista. Posle oslobo$eqa delatno se umewao u politiku.

28

monah, s obzirom da im je qegovo prisustvo bilo neophodno.—Stranstvovaqe nije da se ja sredim, a za druge - baw me briga”,reçi çe kasnije starac. Naravno, nastavio je da se podvizava,ali je —privremeno” odloùio —ispuqeqe svojih zaveta Gospodu”(up. Ps.115,5; 9).

On je preuzeo sve poxske poslove domaçinstva, kojih jebilo mnogo. Primili su jednog radnika, koji je bio malo drzak.On se peo na koqa i jahao, a Arsenije je iwao pewice. Izgledaloje da je on gazda, a Arsenije radnik. Nikada mu nije govorio daradi, veç je sam mnogo radio. Radnik je, pak, radio samo kada jebio raspoloùen. Iwavwi da napase stoku, on je skidao samare saqe i iwao pewke. Viwe je voleo da sam strada i da se muyi,negoli da umara stoku. Kada bi ga pitali zawto ih skida, on jeodgovarao: —Da ne bi zakayiqali grane”. U vreme ùetve, dok su sedrugi u podne odmarali, on je iwao i skupxao slamu da bi imnahranio koqa. Umesto da jede smokve, davao ih je stoci. Mislioje viwe o stoci, negoli o sebi.

* * *Rat je uyinio da Arsenije odloùi svoj odlazak. Me$utim,

qegova revnost se nije hladila. Borbi i podvizima jepridodavao nove borbe i uzviwenije podviùniwtvo. On je videoda su narodne stvari u lowem staqu. Uskoro je trebalo da ga zovuda sluùi otaëbini.

U Crkvici svete Varvare pomolio se Presvetoj Bogorodici:—Neka se namuyim, neka budem u opasnosti, samo yoveka da neubijem. I neka se udostojim da budem monah”.

I jow je dao zavet da çe, ukoliko ga Presveta Bogorodicasayuva u ratu, tri godine posluùiti u qenom manastiru koji suspalili Nemci, tj. da çe da pomogne da se ponovo sagradiManastir Stomio .

ÈÈÈ

VOJNI ROK

Vezista pun yasnog nadmetaqaGodine 1945. pozvan je da posluùi otaëbini. Javio se u

Navplio i dobio rod veze. Potom je dobio premewtaj za Agrinio.Pitali su ga: —Kakvu vezu imaw te si dobio dobar rod”. —Nemamvezu”. —Pusti to”. —E, imam Boga”, odgovarao je.

I zaista, Gospod bewe sa qim i bewe sretne ruke (Post.39,2).Qegova xubav prema drugima dostizala je do ùrtve. Vrwio

je obaveze drugih i mnogo radio. Ukoliko bi neko traùioizlazak, Arsenije bi ga rado meqao. Mnogi su iskoriwtavali

29

qegovu dobrotu i smatrali ga naivnim. Me$utim, on je oseçaoradost zbog ùrtve, istovremeno nalazeçi priliku da ostaje sami da se moli. Qegov pretpostavxeni je govorio: —Wta çe biti saovim yovekom (Arsenijem)? Nikako da se odmori”.

Jednom prilikom je imao vruçicu 39,5, ali nije zatraùioda bude oslobo$en sluùbe. Na kraju nije izdrùao, veç je pao unesvest. Vojnici su ga stavili u nosila da bi ga odneli ubolnicu, podsmewxivo ga dozivajuçi monawkim imenima: —Ej,Venedikte, Akakije”. Shvatili su da çe da bude monah. Me$utim,podsmeh se postepeno pretvorio u uvaùavaqe i divxeqe.Preobratio ih je nayin qegovog ùivota, velika xubav, dobranarav. Viwe ga nisu smatrali naivnim, veç bogatstvom iblagoslovom za jedinicu.

U svakom sluyaju, struka veziste ga je oslobodila odoruùanog uyewça u ratu, te je, Boùanskom blagodaçu, sayuvan odubistva yoveka. Ona je nagovewtavala i qegovu kasniju strukukao monaha, tj. slaqe znakova (molitva) Bogu.

ZlopaçeqaMuke kroz koje je starac prowao su neverovatne, s obzirom

da je yeta u kojoj je sluùio vrwila ratne poduhvate.Starac je priyao kako je u nekom trenutku ponestalo hrane,

te su jeli grudve snega. Drugom prilikom su ostali gladnitrinaest dana i preùiveli hraneçi se samo divxim kesteqem.%e$ su yewçe podnosili. I behu primorani da piju ustajaluvodu iz otisaka ùivotiqskih stopala. Veliki neprijatex bewehladnoça. Spavali su u watorima i ujutro se budili zatrpanisnegom. Brojali su smrznute. Jednog jutra je izvadiodvadesetwestoro smrznutih razgrçuçi sneg pijukom. Jednom jetri dana ostao u snegu i slao znakove nayelstvu. I sam sesmrzavao. Koùa na nogama mu se xuwtila. Poslali su ga ubolnicu, ali je Bog pomogao da ne do$e do odstraqeqa udova.Drugom prilikom ga je ritnula mula. Udarac je bio vrlo snaùan.Grudi su mu pomodrele i videli su se tragovi od potkovica.Onesvestio se, ali je dowavwi sebi nastavio put.

Radovao se kada je imao priliku da kisne, smrzava se iumara da se drugi ne bi muyili.

Kada bi napravili wtetu, neki vojnici su je, da bi seopravdali, svaxivali na Arsenija. Poruynik ga je grdio, ali jeon, da ih ne bi osramotio, sa smireqem i çutaqem podnosiogrdqe.

Pretpostavxeni ga je, me$utim, powtovao i imao povereqeu qega. Na tewke zadatke slao je Arsenija, jer je znao da jenajsposobniji i da je dovodio do kraja sve wto mu se naloùi.

Samo je jedanput uzeo slobodno i otiwao kuçi, gde se

30

razboleo, izgubio mnogo krvi i bio smewten u Jaqinsku bolnicuna petnaest dana. Kada se oporavio, vratio se u svoju jedinicu.

Podvizi i iskustvaU sliynim mukama obavxao je i duhovnu borbu. Postio je i

molio se. Obiyno je jeo pola sledovaqa. Kada je davan znak zatiwinu za spavaqe, Arsenije se peqao na terasu zgrade iotpoyiqao molitve.

—U jednom periodu,- govorio je,- pet meseci nisam iwao naLiturgiju. Jer, gde da na$ew popa i crkvu gore u planini. Kadame je posle pretpostavxeni poslao u Agrinio da uzmem delove zabeùiyni brzojav [telegraf], putem sam prowao sam pored crkve ukojoj se sluùio akatist. Prekrstio sam se, poklonio se i suze sumi udarile na oyi. »Presveta Bogorodice, kako sam postaoovakav«, rekoh. Gde sam mogao da pomislim da çe kasnije Bog dauredi da imam crkvicu u mojoj kolibi”. I slavxawe on Boga izdubine srca.

Poredeçi ono wto je prowao u vojsci sa podvigom koji jevrwio kao monah, on je govorio sa samoosudom: —Za Hrista niwtanisam uyinio. Da sam podvig (tj. muku u vojsci) yinio kaokalu$er, posvetio bih se”.

Kao vojnik imao je boùanstvena iskustva. Jednom prilikomse molio na pustom mestu i bio obuzet umozreqem. Ispriyao je isledeçe: —Iwavwi jednom na strexayko poxe kod Tripolisa,video sam neku drugayiju svetlost. Ona je izlazila iz jedne uvalei izlivala se na yitavo strexayko poxe, iako bewe dan. Zayudiosam se svetlosti koju drugi nisu videli! Kasnije sam shvatio. Natom mestu je vrweno strexaqe osu$enika i verovatno sunepravedno strexani i nevini. Stoga se videla svetlost. Bog meje sayuvao, te me nisu poslali u izvrwni odred. Naravno, ne bihmogao (da ubijem)”…

%rtva za drugeVeçina vojnika je bilo ùrtvenog duha, ali je Arsenije bio

neustrawiv pred opasnostima i smrçu. Mnogo puta je bio uopasnosti da bude zarobxen i iz blizine se susretao sa smrçu.

Jednom je trebalo da bace kocku za onoga ko çe da ide u seloza potrepwtine. —Içi çu ja”, reye Arsenije. Videli su gaodmetnici, ali su mislili da je qihov. Uzeo je potrepwtine ivratio se nazad.

Onoga koga bi stavxali da yuva opasnu straùu ili da ide uobilazak, Arsenije bi pitao: —Koga imaw u porodici”. Ukolikobi mu kazao: —Oùeqen sam. Imam i dete”, on bi govorio: —Dobro”.Potom bi odlazio u bezbednosnu sluùbu, meqao ga i odlazioumesto qega.

31

Drugog vezistu nije puwtao da nosi ni beùiyni brzojav, ninagomilavay struje [bateriju] kako bi u sluyaju opasnosti bioslobodan da se spase.

—U jednoj bici,- priyao je,- bio sam iskopao mali rov.Dolazi jedan i kaùe mi: »Da u$em i ja«. Skupio sam se i jedvasmo stali. Dolazi i drugi. Pustio sam i qega, a ja sam izawaonapoxe. U jednom trenutku prolazi metak baw uz moju glavu.Nisam imao wlem, veç sam nosio samo kapuxayu. Uhvatim serukom za glavu, ali ne vidim krv. Ponovo se uhvatim - niwta.Metak je prowao tik uz glavu i samo mi obrijao kosu. Napravioje crtu debxine west santimetra bez kose, a ni ogrebotinu minije ostavio. A reyeno sam srcem bio uyinio. »Boxe,- rekoh,- daja jednom poginem, negoli da drugi pogine, pa posle da me savestubija celog ùivota. Kako bih izdrùao posle razmiwxajuçi dasam mogao da ga spasem, a nisam ga spasao«. Bog, pak, mnogopomaùe onome ko se ùrtvuje za druge”.

Yini dobro i biva oklevetanStarac je ispriyao: —Prikupio sam novac od vojnika i

kupio kandila i sveçqake za Crkvicu svetog Jovana Krstitexa , uyijoj blizini je logorovala nawa yeta.

Jednom, u zimsko vreme do$owe mewtani (sexaci, uglavnomùene i deca) sa stokom i donesowe nam potrepwtine. Buduçi dase vreme pokvarilo i poyeo da pada sneg, ostali su da prenoçe una brzinu napravxenim watorima od jelovog graqa.

Neki poruynik je skotski poyeo da navaxuje na nekudevojku. Ona, jadna, pre je bila spremna da umre, negoli dazgrewi. [Stoga] ona ode zajedno sa jednom staricom. Iwle su posnegu i nawle se pred crkvicom, yija vrata su bila zakxuyana. Iostawe one napoxe, drhteçi od hladnoçe ispod trema.

Iste noçi mi je dowla uporna pomisao da odem u crkvicu iupalim kandila. Sneg je napadao do otprilike osamdesetsantimetara. Otiwao sam ne znajuçi wta je prethodilo i predcrkvom nawao dve ùene pomodrele od zime. Dao sam im porukavicu i otvorio vrata. One su uwle unutra i, powto su senekako sabrale, ispriyale mi wta se dogodilo. »Ja sam,- reyemla$a,- uyinila wto sam mogla. A daxe, neka Bog uyini ostalo«.

Saùalio sam se na qih, jadne, i neposredno im rekao:»Gotove su vawe muke. Sutra çete da idete svojim kuçama«. Takoje i bilo”.

Saznavwi da im je Arsenije pomogao i da su se spasle, teverovatno da bi prikrio svoju krivicu, poruynik je razglasioklevetu da je Eznepidis stavio u crkvu sexake sa mulama. Qegaje pretpostavxeni pozvao na sasluwaqe. On je rekao: —Gde bi mibila savest, gospodine naredniye, kad bih sexake sa mulama

32

pustio u crkvu”. Me$utim, on nije obelodanio sluyaj kriviceporuynika. On se opravdao samo stoga wto su ga krivili zaskrnavxeqe doma Boùijeg.

Spasava svoju jedinicuStarac je ispriyao: —Jednom prilikom nawa yeta se na$e

opkoxena od hixadu west stotina odmetnika u prirodnomzaklonu od stene. Svi vojnici su nosili dinamit. Narednik jepozvao i mene da ostavim beùiyni brzojav, te da ga i ja nosim.Zapretio mi je yak i piwtoxem, misleçi da sam se ustruyavao ida sam nameravao da se krijem.

I ja sam nosio [dinamit], ali sam iwao i do brzojava ipokuwavao da stupim u vezu sa nayelstvom. Dakle, posle mnogopokuwaja stupih u vezu i uyinih da shvate da se nalazimo utewkom poloùaju. Sutradan su se odmetnici bili veomapribliùili, te su se yule veç i qihove psovke. Me$utim,do$owe vazduhoplovi i rasturiwe ih”.

Reyeni doga$aj starac je kasnije pomiqao kao primeronima koji su pitali: —Yime doprinose monasi u pustiqi.Zawto ne izlaze u svet da pomognu”. —Monasi su,- odgovarao je,-brzojavi Crkve. I Bog im, ukoliko uspostave vezu sa Qim prekomolitve, dolazi i boxe pomaùe. Jedna puwka viwe ne bi niwtamogla da uyini, a vazduhoplovi su, dowavwi, odluyili bitku”.

SamopoùrtvovanostSadawqi monah Arsenije sa Krfa, a nekadawqi gospodin

Pantelis Dzekos, staryev drug iz vojske, priya:—U Navpaktu, dok sam primao znak iz Patre, pri$e mi

Arsenije i reye mi: »Znaw, mi smo braça«. »Odakle smo braça«.On mi pokaza dva debela prsta1) i reye: »Mi imamo iste prste.Oni liye jedni na druge i stoga smo braça«”.

Oni su se vezali bratskom xubavxu. Jednom ga je Arsenijespasao, dovodeçi svoj ùivot u opasnost. Jednom gospodinPantelis kazivawe svoje [seçaqe], koje je prekidao jecajima iobilnim suzama ganutosti i zahvalnosti prema svom prijatexu ispasitexu:

—U blizini Navpakta smo vodili borbu. Odmetnici suimali viwe snaga? Na mestu povlayeqa u jednom trenutku padohi udarih se, buduçi da sam imao teùak brzojav na le$ima. Kadasu vojnici stigli na liniju koju su bili odredili nawinarednici, Arsenije je video da me nema. On skide svoj brzojav ipoye da tryi. Narednici i vojnici su mu dovikivali: »Ostavi

1)

Zaista su staryevi palci bili osobeni. Krajevi prstiju su bili maqi, anokti skoro upola maqi.

33

ga. Gotov je. Izgubili smo ga«. Kao wto su mi potom drugiispriyali, on je dowao do mene, podigao me, stavio me na le$a idoneo pozadi na liniju. Kada sam se osvestio, yuo sam poruynikaVudurisa kako mu govori: »Ti imaw nekog sveca koji ti pomoùe,te si i ovome pomogao«. Ja sam upitao: »Wta se dogodilo, xudi«.I oni mi objasniwe. Mesto gde sam pao bewe sto metara odlinije odmetnika, a dvesta od nawe linije”.

Molitva me$u mecima—Jednog dana,- nastavxa gospodin Pantelis,- —bejasmo na

jednom uzviwequ, koje se zvalo »Foqas«. Odmetnici nas behuodsekli, te nismo mogli da odemo s obzirom da ne bewe izlaza.Arsenije je stojao uspravno. Meci su leteli i svirali. Ja sam gauhvatio za bluzu i vukao da padne dole. On niwta. Gledao jevisoko i drùao ruke prekrwtene. I izgleda da nam se Svesilnisaùalio, te u jednom trenutku do$owe vazduhoplovi i otvoriweput. Kada smo odlazili, ja mu rekoh: »Dobro, yoveye Boùiji,zawto nisi legao dole«. »Molio sam se«. »Molio si se«, pitaosam sa velikim yu$eqem”.

Koliku silu ima$aqe qegova molitva i koliko bewevelika qegova vera, te ni metke nije rayunala. Najverovatnije jeda je molio Boga da sam pogine, a drugi da se spasu. Stoga jestojao uspravno i nezawtiçeno. Videçi, pak, samoùrtvenostqegovu, pravedni Bog ga je spasao zajedno sa drugima.

Neposluwnost hulnikuStarac je ispriyao jedan sluyaj koji se desio newto pre

zavrwetka vojske: —Vraçali smo se iz Florine, powto se rat biozavrwio. Na povratnom putu yuh zapovednika kako huli na Boga.Pri$oh mu i rekoh: »Od sada odriyem da izvrwim bilo koje vawenare$eqe stoga wto huleçi na Boga poniùavate i moju veru izakletvu (otaëbina - vera - porodica)«. Yuvwi me, on bi pogo$eni nazva me drskim. Kasnije mi je rekao: »Nare$ujem ti«…, a jasam odgovorio: »Ja sam vam veç izjavio da viwe neçu izvrwavativawa nare$eqa«. Potom mi poruynik reye: »Smatrajmo da jestvar zavrwena«.

Stigavwi u kasarnu, ja ne yaseçi otidoh kod narednika iizloùih mu sve wto se dogodilo. On mi reye da se zbog odbijaqaizvrweqa naredbe pretpostavxenog ide na vojni sud. Ponovosam izjavio da neçu izvrwavati zapovednikove naredbe buduçida je pod zakletvom, a huli na Boga, kome smo se obojica zakleli.I rekoh sa ogoryeqem: Bogu se treba pokoravati viwe nego xudima(Dap.5,29)”.

* * *

34

Powto je oko pet godina sluùio otaëbini, Arsenije jemarta 1950. godine dobio otpusnicu iz vojske u LamijskomMakrakomiju.

Na rastanku ga je qegov prijatex, gospodin Pantelispozvao da zajedno ùive na Krfu, da sagrade po kuçu i da osnujuporodice. Arsenije je, pak, odbio, govoreçi da çe biti kalu$er.

Zavrwivwi vojni rok, on je sada ùeleo drugu vojsku, tj.svrstavaqe u monawki red, da bi sluùio nebeskom Caru.

ÈÌ

TRAGAQA I PRIPREMA

Prva poseta Svetoj GoriArsenije je ostao kratko u Konici. Potom je u vojniykom

odelu posetio Svetu Goru. Prve veyeri je bio ugowçen uLavriotskoj keliji svetog Jovana Bogoslova ispod Kutlumuwa.On traùawe starca koga çe sluwati. Posetio je mnoge kolibe,skitove i kelije, buduçi da je nagiqao bezmeteùnom ùivotu.Yuvwi da negde postoje vrlinski starci, on je hrlio da ih[sretne] kao pyela koja stremi miomirisnim cvetovima.

On je posetio neku keliju u Kapsokaliviji i u qoj ostaoneko vreme. Iako je imao posluwnika, starac kelije ga je molio:—Arsenije, ostani kod nas da se brinew o meni starom i da mizatvoriw oyi. Zbog zebqe i neuspeha da po unutrawqemosvedoyequ prona$e starca kome bi se pokorio, on jedne noçinije spavao. Proveo je noç uz molitvu i poklone. Ujutro mu jeposluwnik rekao: —Celu noç si lupao nogom u patos, da bi nasdirnuo i da bismo pomislili da yiniw poklone”. Arsenije nijeniwta rekao. Ipak, zayudio se wto brat ima sliyne pomisli.

Jednom je iwao u Svetu Anu . Stigavwi do —Krsta”, powao jepogrewnim putem i poyeo da se peqe ka Atonu. I susreo je nekogotwelnika svetlog lika sa starom iskrpxenom rasom, teporazgovarao sa qim1).

U Svetoj Ani je video militupoxskog episkopa Jeroteja. Odnevoxe i brige bio je kost i koùa. Videvwi ga u sliynom staqu,vrlinski jerarh ga je primio sa xubavxu i postavio mu sto,nasuvwi mu i yawu vina.

—Preosveçeni, neçu moçi da ga popijem”. —Popij ga.Uyiniçe ti dobro”, reye mu on i zakrsti ga.

On ga je doliyno posavetovao i dao mu blagoslov.U Novom skitu je zamolio oca Neofita iz Kelije svetog

1)

Oci Svetogorci, str. 46-47.

35

Dimitrija da ga zadrùi neko vreme, da vidi wta mu je yiniti,buduçi da je bio u staqu neodluynosti. Ostao je kratko da bi sepovratio od nevoxa. Saznao je za otwelnika Serafima2), koji jepostao monah u istoj keliji, a kasnije se popeo u peçinu naAtonu.

Ophodio se sa prostotom i iskrenowçu. Ukoliko bi gapitali za qegove pomisli i raspoloùeqa, on bi odgovarao, alise potom muyio.

Kasnije je pisao: —Mnogo sam se namuyio kao poyetnik, svedok nisam nawao ono wto sam ùudeo. Naravno, niko mi nije biokriv, osim mnogih mojih grehova (a trebalo je ne neke da potrem).Drugi uzrok moje muke bewe moje sexayko poreklo, zbog koga samse poveravao svakome koga god bih nalazio. Blagodarim Bogu nasvemu, s obzirom da mi je sve mnogo koristilo” 3) .

Tako$e se namuyio i od nekih zilota bez rasu$ivaqa.Mislio je da ih zovu ziloti stoga wto imaju revnost i mnogo sepodvizavaju. Oni su ga pomutili i hteli da ga ponovo krste, iakoga je sveti Arsenije krstio upravo po starom vremenoslovu.Kasnije je govorio: —U poyetku, sve dok mi nisu porasla duhovnakrila, niko mi nije pomogao i svi su me gurali. Kasnije sam sreosvete”.

Iako nije postigao ono wto je traùio, nevoxa koja ga jesnawla koristila mu je i nauyila ga mnogo yemu. I buduçi da jebio u opasnosti da izgubi i ono malo pameti wto je imao, on jedoneo odluku da se vrati u svet iz porodiynih razloga.

Primio je pismo od oca, koji je traùio pomoç. Qegovstariji brat se venyao i otac je imao potewkoçe. Arsenije seodazvao oyevom pozivu, buduçi da je imao dubok oseçajodgovornosti i obaveza prema porodici i uglavnom prema svojojmla$oj braçi i sestrama.

Me$utim, imao je i muùevnu duwu. Poseta Svetoj Gori bezishoda nije sprùila revnost i nije ugasila qegove nade.

Rad i pripremaOn je ponovo poyeo da radi kao stolar u Konici i okolnim

selima. Bio je gazdinska potpora svog oca i pomagao gu upoxskim poslovima. Svojoj mla$oj sestri kupio je ure$aj zawiveqe i pripremio joj miraz (pedeset lira) za udaju.

Kriwom je davao milostiqu mnogim siromasima. Pomagaoje porodice koje su u ratu izgubile svoje srodnike. Pravio im jebesplatno vrata i prozore. Svi su ga voleli.

2)

Isto, str. 44-46.3)

Poslanice, str. 17-18.

36

Qegov ùivot u svetu je bio neprestana borba i pripremaza monawki ùivot.

Daqu je naporno radio i postio, a veçi deo noçi je bdeo uzmolitvu i psalmopojaqe, yineçi poklone. %iveo je u nekomvlaùnom podrumu, a radi veçeg podviga je spavao dole, nabetonu. Posle opravdanog umora mnogonapornog dana, qegovotelo je traùilo mali predah. Me$utim, Arsenije arëija jesmatrao da bi imao pravo da se odmori jedino ukoliko bi mu nogebile odseyene. I on prisixavawe sebe i borawe se uz yasnonadmetaqe.

Posle vojske meso viwe nije okusio. Pravdao se preddrugima da se gadio, iako ga je u stvari izbegavao da bi seprivikavao na uslove monawkog ùivota. %iveo je u svetu, ali sepodvizavao i ponawao kao da je bio monah. I bradu je bio pustio.Iwao je i bezmeteùovao u nekoj kolibi u uvali jedne stene.Me$utim, powto su je otkrili, on ju je napustio. Yesto jeboravio u kuçi svog prijatexa, koji je imao Crkvicu svetognovomuyenika Georgija Jaqinskog . U reyenom periodu je jednuyetrdesetnicu proveo podvizavajuçi se u manastiru naPeloponezu.

U selima gde je radio bio je veoma paùxiv. Priyao je malo,a uz rad je tiho pojao. Ne nalazeçi posnu hranu, on je danprovodio uz suhojedeqe.

Srodnicima svojim je govorio da çe biti monah. Me$utim,zbog osetxivosti se pravio da jow nije spreman, kako se ne bioseçali ruùno misleçi da su razlog wto kasni i ostaje u svetu.

Sredio je sve xudske stvari, ne ostavxajuçi nerewenesluyajeve. On je govorio: —Kada sam otiwao u kalu$ere, niko nijemogao niwta da mi kaùe”. On je hteo da kaùe da je potpunoispunio obaveze i duùnosti prema porodici svojoj.

Marta 1953. godine Arsenije je veç bio spreman da ostvarimonawki priziv, izraùen od detiqeg uzrasta. Nakon toplemolitve izme$u tri moguçnosti je izabrao da se ponovo uputi kaSvetoj Gori.

Ì

OPWTE%ITEXNIK U MANASTIRU ESFIGMENU

Prepreke pre odlaskaDok se spremao da krene na Svewteni Aton, dogodilo se

sledeçe: sav novac je razdelio siromawnima, a zadrùao je samoza kartu do Svete Gore. I neki siromawni zemxoradnik gazamoli da ga pomogne da kupi tele, s obzirom da mu je qegovouginulo. Arsenije se sa doga$ajem suoyio sa rasu$ivaqem,

37

rekavwi zemxoradniku: —Oprosti mi, ali sada ne mogu da tipomognem”.

Da mu je dao novac, on bi ponovo odloùio svoje odricaqekako bi ponovo sakupio novac za karte, wto je $avo i ùeleo. Ipremda se qegovo osetxivo srce saùalilo na zemxoradnika,rasu$ivaqe mu je nalagalo drugayije reweqe. —Liwavajte sedobra, radi najveçeg dobra”1) .

Esfigmenski opwteùitexnikOd prve posete Svetoj Gori ostalo mu je iskustvo i znaqe.

Pomislio je, dakle, sa rasu$ivaqem, da ode na neko vreme uopwteùiçe, kako bi mu nikla duhovna krila. Mislio je da ide uKonstamonit da bude iskuwenik, s obzirom da je yuo da se radi obezmeteùnom i podviùniykom manastiru. Me$utim, powto jebila bura sa juùne strane, uwao je sa severne (wto je smatraoBoùanskim promislom) i dowao u Manastir Esfigmen (koji jownije bewe postao zilotski). Primio ga je iguman Kalinik. On jenayinio poklon i otpoyeo iskuweniwtvo.

Manastir je imao dobar poredak i oce podviùnike. Osimmnogoyasovnih bogosluùeqa, i posluwaqa su bila naporna, kaoi pravilo u keliji. Starac je priyao: —Otpostiti yetrdesetnicuu Esfigmenu bewe prava Golgota. Iamo si samo jedan taqirkuvane hrane na vodi za dvadeset yetiri yasa. Radilo se onajstroùijem opwteùiçeu. Prve nedexe posta svi oci su gotovoyitav dan provodili u crkvi.

Kasnije je on priyao: —Dok sam bio u opwteùiçu, stekaosam veliku pomoç od jednog oca. On uopwte nije priyao. Oseçaoje potrebu razgovora sa Hristom. Srce mu nije bilo za razgovorsa xudima. Bilo je dovoxno da ga samo gledaw. Pomogao mi jeviwe od %itija svetih. Zbog neke krivice nije se priyewçivaotri godine, premda kazna nije trebalo da bude ni na dvadesetdana. Monasi ne priyaju u sliynom staqu, ali se i svetovqacimeqaju kada ih vide. Eto propovedi monaha”.

U manastiru je me$u vrlinskim ocima bio i jedan drugipoboùni podviùnik, kome se starac divio. Bez zavisti ixubomore molio se on Bogu i iskao da se dobar brat upodobisvetitexu, yije ime je nosio, te da i sam do$e do qegovogduhovnog staqa. Video je sebe niùim od svih.

Iskuweniwtvo i posluwaqaMladi iskuwenik je sa radowçu napredovao u trudovima

opwteùitexnog ùivota. U poyetku su ga postavili za

1)

Lestvica, Slovo Pastiru, 84.

38

pomoçnika u trpezariji i pekari. Meweqe je bilo vrlo zamorno.Ruyno su mesili u velikoj drvenoj posudi veliku koliyinubrawna. Trebalo je da se ruka spusti do dna, da bi razbilakvasac.

Kasnije su ga stavili u stolarsku radionicu, buduçi da jeznao stolarski zanat. Po yitav dan je gladan dexao kestenovinuvelikim ruynim rendiçem. Bio je uspewan, sposoban i brz usvakom poslu. Yak je i samare za manastirsku stoku pravio —kaonamewtaj”.

Arsenije je iz yasnog nadmetaqa zatraùio blagoslov dapomaùe u gostoprimnici kada imaju dosta gostiju.

Bio je tako$e i odgovoran za dve crkvice izvan manastira.Svakog dana ih je sre$ivao, palio kandila i brinuo se da se, svremena na vreme, sluùi Sveta Liturgija.

Poyetniyki podviziOn je za uzor imao prepodobne oce i trudio se da ih

podraùava. Za osnovu monawkog ùivota je postaviosmirenoumxe i posluwaqe, i predao se podvigu radi sticaqapostojanosti.

Daqu se telesno zamarao, a noçima je ostajao budan, moleçise i slaveçi Boga. Oseçao je veliki zamor, ali je bionepopustxiv u podvigu. Neprestano je dodavao nove podvige,uvek sa blagoslovom i nadzorom igumana. Sve je yinio saradosnim raspoloùeqem.

Kasnije je priyao: —Yitav dan smo surovo radili natesteri. Uveye sam odlazio u gostoprimnicu i pomagao do deset,jedanaest sati. Nije mi ostajalo vremena ni za duhovne stvari.Stoga, u nastavku, odlazeçi u keliju, nisam spavao, veç sam samoyetvrt sata podizao noge u vis, da se malo odmore i da si$e krv(koja se skupxala od mnogoyasovnog stajaqa). Potom sam stojaouspravno u lavoru sa vodom (da me ne bi savladao san) i molio sena brojanici. Spavao sam pola sata - sat, a potom odlazio nabogosluùeqe da bih proyitao polunoçnicu. Powto sam imaopomisao da moùda kasnije neçu uspeti da vrwim obavezevelikoshimnika, zatraùio sam blagoslov od igumana da jow kaoiskuwenik vrwim velikoshimniyko pravilo. I on mi je dao.Nisam reyeno traùio iz sebiynosti ili iz gordosti, nego izbojazni da moùda neçu moçi da odgovorim obavezama shime.»Ukoliko ne mogu,- govorio sam,- ne treba da izigravam sebe«”.

U crkvi uopwte nije sedao. Stojao je uspravno u stasidiji.Dolazio je ponekad san da ga potkrade, ali bi se on odmah trgnuo.

Zimi nije loùio vatru. U keliji je bila velika vlaga, usledyega se bu$ kao vata rawirila po zidovima. Powto bi zimapostala nepodnowxiva, on je jednom ùivotiqskom koùom, od

39

koje je pravio samare, zamotavao noge. Na zimi je napoxu radiosamo u podrasniku, ispod koga je stavxao neki papir da bi seunekoliko zawtitio.

Pre velike yetrdesetnice u manastiru su imali tipik dasvim ocima daju po kutiju mleka. Qega Arsenije nije pio, negoga je davao starcu Nikiti, koji je bio jektiyav. U postu pasuxnije dobro ùvakao kako bi se sporije vario i kako bi ga duùedrùao. Podviga radi spavao je dole na ployama, a ponekad naciglama, wto je bilo —xudskije”.

Ocima je, postepeno, poyeo da biva primetan qegov podvigi blagoyastivost. Svewtenici su najradije ùeleli da im on pojeu crkvicama.

—Prùila me je xubav mojih srodnika”I kao da nije bio dovoxan podvig i trud posluwaqa. Uz

qega je bio i $avo, koji ga je sekirao raznim pomislima. On jenawao osetxivo mesto, tj. qegovu xubav prema srodnicima.Starac je kasnije priyao: —U poyetku me je $avo prùio seçaqemna srodnike. Ponekad mi je budio seçaqe na majku, a ponekad nadruge srodnike. Pokazivao mi ih je u snu ponekad bolesne,ponekad umrle. Monah (glavni nosilac posluwaqa)2) me videzabrinutog i upita me wta mi je. Odlazio sam i ispovedao se kodigumana i umirivao se. U poyetku postoji velika patqa priizlasku monaha iz qegove male porodice i ulaska u velikuAdamovu, Boùiju porodicu”.

Javxaqa demona&avolu nije bio dovoxna samo borba pomislima. Naime,

samo qima on nije mogao da prekine borbenost iskuwenikaArsenija. Stoga se pojavxivao i yulno. Starac ga je gledao predsvojim oyima i razgovarao sa qim. Iskuweqe je na svaki nayinpokuwavalo da ga zaplawi i da ga spreyi da se podvizava. Yinise da je iz iskustva shvatilo wta bi ovaj poyetnik mogao dapostane.

Iskuwenik Arsenije se nije ni uznemiravao, ni plawio odprisustva $avola. Govorio je: —Da, samo dolazi. Ti mi yiniwdobro. Pomaùew mi da se setim Boga, kada ga zaboravim, i da semolim”.

Kasnije je starac tumayio: —Gde da ostane iskuweqe! Odmahje nestajao. Nije lud da bude uzrok venaca za monaha”.

Neki monah ga je naivno upitao: —Starye, vi podiskuweqem mislite na pomisli”.

2)

Monah koji je odgovoran za neko posluwaqe, i koji uz sebe ima jow nekolikopomoçnika, mla$ih monaha.

40

—Bre, iskuweqe ($avo), shvataw? Kakve pomisli”.I iskuwenik Arsenije je owtroumno —lukavstvo demona

pobe$ivao xudskom domiwxatowçu”3) .

Postrig u rasuPosle utvr$ene provere, on je 27. marta 1954. godine

postriùen u monaha. Dobio je rasu i ime Averkije. Iguman mu jepredlagao da primi veliku shimu. Me$utim, on je odbio. On jenaveo: —Ja sam mogao odmah da postanem velikoshimnik. Rekli sumi: »Ti si zavrwio vojsku i niwta te ne spreyava«. Ja sam, pak,rekao: »Dovoxno je da budem rasofor«”. On je sebe smatraonedostojnim, ali ujedno nije hteo ni da se obaveùe zavetimavelike shime, zbog xubavi prema bezmeteùnom ùivotu, za kojimje ùudeo.

Vi$eqe Jagqeta koje drhtiStarac je priyao: —Pomagao sam i u crkvi kao crkveqak na

bdeqima. Jednom sam bio u oltaru i pratio svewtenika, koji jevrwio predloùeqe [proskomidiju]. I desio mi se jedan sluyaj. Prireyima: »%rtvuje se Jagqe Boùije«, video sam kako na svetomdiskosu drhti Agnec, kao jagqe kada ga koxu. I kako da se usudimda ponovo pri$em! Stoga, tajna poyiqe od ranije, makar nekigovorili… (da poyiqe kasnije)”.

Trezvoumni delatexU reyenom periodu on je poyeo da vadi belewke iz onoga

wto je yitao. Ono wto mu je pomagalo u podvigu prepisivao je usvesku i trudio se da ga sprovede u delo. Qegova unutrawqanevidxiva borba bewe: umereno delatno izuyavaqepodviùniykih spisa, mnogo molitve, neprestana molitva iuporni trud na oyiwçequ od strasti i zadobijaqu Boùanskeblagodati.

Pri radu na svom posluwaqu i na mobama4) pokuwavao je dane prekida molitvu. Radio je hitro i çutke. Starac Gerasim izKutlumuwa, qegov stari sabrat iz opwteùiça, se seça: —Kadasmo radili u mobi, mi smo priyali i smejali se, a on niwta.Radio je izdvojeno, izbegavajuçi priyxivost i osu$ivaqe. Bio jeveoma paùxiv kalu$er”.

Jednom je manastir poslao oce (me$u qima i oca Averkija)van granica Svete Gore, da posade topole na jednom imaqu.Nedaleko je bio put kojim su prolazili razni svetovqaci. Otac

3)

Lestvica 4, 21.4)

Radovi u kojima uyestvuju svi oci.

41

Averkije je svojoj pomisli i oyima nametnuo zadatak da nikogane vidi. I zaista, on je ostvario podvig sliyan podvigu aveIsidora5) iz Skita , koji je iwao u Aleksandriju i nije videonikoga, izuzev patrijarha. Qegove oyi su bile otvorene da videsamo dobre primere otaca koji su napredovali, kako bi i samimao koristi.

Posluwnost do krviStarac je ispriyao: —U manastiru je bio jedan brat stolar,

koga su oci primili iz nuùde. U poyetku je manastir imao sedamstolara, ali na kraju nije imao ni jednog, ni za sitne poslove.Buduçi da im je bio neophodan, oni su mu prepustili i mnogapreduzetniwtva. I on se mnogo oslobodio. Postao je glavni uposlu i nikoga nije urayunavao. Onaj ko bi dolazio kod qega danauyi zanat, nije mogao da ostane duùe od nedexu dana. Ja sam,blagodaçu Boùijom, ostao dve i po godine. Ne moùe se opisatiwta sam podneo. Me$utim, imao sam i mnogo koristi! On jepsovao i neprestano vikao. On nije dobro video. Ponekad mi jegovorio da uradim newto wto bi bilo oyigledno pogrewno iwto çe se svakako potom ispravxati i krpiti. I ukoliko bih seusudio da mu newto kaùem, on je vikao: »Jow niwta nisinauyio. Tvoje je da govoriw samo dve reyi - ,blagoslovi’ i ,neka jeblagosloveno’«. I ja sam çutao. Ispadalo je krivo. Za crkvu smonapravili prozore sa zakrpama. I ukoliko bi oci pitali zarazlog, ja sam çutao. On je bio i u saboru. Da je hteo, mogao je daispovedi istinu. A ja sam na drugayiji nayin stavxao po nekudrahmu na stranu (tj. sabirao duhovnu platu). Ja sam iskawxavaokrv, a on je vikao: »Wta radiw tamo? Radi! Ti çew tako daumrew«. Kada mi se staqe pogorwalo, lekar je rekao da obaveznoostanem dva meseca u manastirskoj bolnici. On je dowao ubolnicu viyuçi: »Brzo da do$ew dole. Nije tebi niwta«.Posluwao sam i powao u planinu da poseyemo kesten, da bismoga uyetvrtili. Powao sam sporednim putexkom. Nisam iwaoputem da me ne bi videli oci i da se otac I. ne bi izloùioprekoru. Usput su mi se otvorile arterije i nastupilo jekrvoliptaqe, usled yega sam bio primoran da se vratim. On jeposle dowao u bolnicu i strogo me upitao: »Zawto nisi dowao«.

Ja nisam imao nikakvu pomisao prema bratu. Pomiwxaosam da Bog reyeno dopuwta iz xubavi, tj. da bih iskupio nekigreh. Dok sam bio u svetu, Bog mi je dao dar da budem dobarstolar. Xudi su dolazili meni, te sam, i bez mog nastojaqa,postajao uzrok preuzimaqa poslova od drugih. Svi su tryali kod

5)

Vidi: Staraynik, 1970, str. 50, 8.

42

mene, a oyevi porodica su ostajali bez posla. Da bih ih izbegao,govorio sam: »Odocniçu, imam mnogo poruëbina«, i dr. Ali, oninisu odlazili. »Yekaçemo«, govorili su. I eto, sada jaotplaçujem grehe. Na kraju, powto sam imao velike koristi odbrata, o qemu se pobrinuo dobri Bog. Viwe nije video, smirio sepred svima i spasao se. Naterao me je da propxujem krv, ali jenapravio yoveka od mene”.

Sveti oci su posluwaqe urayunavali u ispovedniwtvo.Ali, za oca Averkija posluwaqe bewe muyeniyko, krvavo. I yakne prema igumanu, nego prema jednom starijem monahu. On je svepretrpeo sa radowçu i strpxeqem.

Dok su saborni starci gledali prozore sa grewkom iprekorevali ga, on se nije pravdao govoreçi da je radio ponaredbi starca I., nego je çutao i trpeo nepravedne osude, kaoda je bio kriv. Potom je dobri Bog otkrio istinu, te sabornistarci shvatiwe wta se doga$alo i divxahu se vrlinipoyetnika.

U bolnici mu je dobar bolniyar, da bi ga ukrepio, davao dajede orahe sa medom. Me$utim, otac Averkije se ùalostio wto jeu krevetu, te nije mogao da pomogne —oce i braçu koji se trude”.Bolniyar mu je rekao: —Viwe vredi wto se moliw na brojanici.Bog çe dati snage ocima i poslaçe blagoslove manastiru”. I onse trudio uz yasno nadmetaqe, moleçi se za svu braçu.

Kada se unekoliko oporavio, iguman mu je dao blagoslov dau svojoj keliji ima ëezvu kako bi popio poneki vruç napitak ipovratio se. Traùeçi rewo kod otaca, bio je ganut, s obzirom daga ni kod koga nije nawao. Powto ga je uz potewkoçe obezbedio ijednom - dvaput napravio vruç napitak u svojoj keliji, iskuwalaga je pomisao. I on baci ëezvu (koja u stvari bewe neka limenka)sa prozora u more i predade svoje zdravxe i celog sebe Bogu.

Poseta Boùanske blagodatiGrubost podviga jednom prilikom dowao je da zasladi za

qega nevi$eni doga$aj, tj. poseta Boùanske blagodati. On jeispriyao: —Powto se nagomilavay struje potpuno istrowio (tj.powto su se iscrple snage), doùiveo sam jedan doga$aj: jednenoçi, dok sam se stojeçi uspravno molio, osetih da newto silaziodozgo i da me celog preplavxuje. Osetio sam veselost, a oyi supostale dve yesme iz kojih su neprestano tekle suze. Yulno samgledao i doùivxavao blagodat6) . Ja sam veç mnogo puta osetio

6)

—Boùanstvo, tj. Boùanska blagodat se sama po sebi, tj. usamxena ne vidiukoliko ne do$e u slovesnu duwu. Yulni ogaq yulni ne vide ukoliko ne na$evewtastvo, kao wto ni umni ogaq umni ne vide ukoliko ne na$e vewtastvozapovesti Boùijih”, Sveti Simeon Novi Bogoslov, Slovo 3, str. 38.

43

ganutost i sliyna oseçaqa, ali newto sliyno mi se prvi putdogodilo. Doga$aj bewe veoma snaùan duhovno. On me je utvrdioi drùao oko deset godina, sve dok nisam kasnije na Sinajudoùiveo znayajnija staqa na drugayiji nayin”.

Odvajaqe u bezmeteùjeDowavwi u manastir, otac Averkije je zamolio igumana da

kod qih ostane jedan vremenski period, a potom da mu dablagoslov za bezmeteùje. Iguman se sloùio. On je, naravno, imaokoristi od svih otaca, postavivwi dobar osnov u podviùniykomopwteùiçu. Me$utim, i yeùqa za bezmeteùnim ùivotombivala je sve snaùnija. U molitvi qegov um se uznosio uumozreqe. Srce mu je bilo uùareno kao uglevxe pustiqsko(Ps.119,4), i on oseçawe zov pustiqe.

On je dobio blagoslov da se odvoji iz manastira radibezmeteùja. U manastiru je ostavio trudove i sluùeqe, krv iznoj, izawavwi sa nadom u Boga i Presvetu Bogorodicu da gaodvedu u —zemxu pustu”.

Najpre je otiwao i poklonio se ikoni Portaitisi[Vratarki] u Ivironu. Bogorodiyin lik se promenio, postavwiveoma mio, wto mu bewe znak da je qegovo odvajaqe saglasno savoxom Boùijom.

ÌÈ

U OSOBENO%ITEXNOM [idioritamskom] MANASTIRUFILOTEJU

Posluwnik kod starcaU Kutlumuwkom skitu svetog Pantelejmona , u Keliji

Uvo$eqa [Vavedeqa], podvizavao se vrlinski starac otac Kirilo.Privuyen qegovom yuvenom vrlinom, otac Averkije otide da gazamoli da ga zadrùi kao posluwnika. I on ga je zadrùao. Zajednosu se podvizavali i nadao se da zauvek ostane u posluwaqu kodqega.

Posle dva - tri meseca boravka sa ocem Kirilom, zatraùioje blagoslov da ode u Konicu i dovede svog brata Luku1) dapostane monah. —Zar ne zna put da sam do$e”. —Zna”. —E, pusti gaonda. A ako do$e, pomozi mu. Yak mu i keliju svoju daj”.

1)

Po staryevom kazivaqu, qegov mla$i brat Luka, —bewe poboùan i yist”� iima$awe ùexu da se zamonawi. On, me$utim, miwxawe da, ukoliko se zamonawi, isam mora da se natyoveyanski podvizava i da ùivi veoma strog i podviùniykiùivot, kao wto je video kod svog brata (o. Averkija) jow kao svetovqaka. Sliynosamoodricaqe za qega nije bilo moguçe, s obzirom da je bio bolewxiv, wto ga je iodvratilo od monawtva.

44

Otac Averkije je, dakle, nawao svetog starca —po svomsrcu” i tiho pristaniwtance u kome je bio spokojan. Me$utim,$avo nije mirovao, nego mu je pravio razna iskuweqa. Iako beweotiwao sa igumanovim blagoslovom, esfigmenski predstavnikmu je rekao da se vrati u manastir, s obzirom da je bio koristankao stolar. Ukoliko se ne vrati, pretio je da çe ga proterati saSvete Gore.

Otac Kirilo ga je upitao da li ima nekog poznanika iliro$aka u nekom manastiru. U Manastiru Filoteju je bio nekiqegov daleki ro$ak i zemxak, otac Simeon, koji je upoznao iprepodobnog Arsenija. Stoga ga je posavetovao da ode kod ocaSimeona, da bi ga zawtitio, s obzirom da drugayije ne bi imaomira.

On je posluwao i otiwao u Filotej, koji jow uvek beweosobenoùitexni2). Iz qega je, s vremena na vreme, pewiceodlazio da vidi oca Kirila i da se savetuje o duhovnimpitaqima.

Mnogo puta je otac Kirilo od Boga bio obavewten, te jeunapred znao za qegovu posetu i za predmet koji ga je zanimao.On uopwte nije priyao, nego je odgovor davao jednim delomteksta, koji je imao zabeleùen u nekoj kqizi.

Kasnije je zapisao3) sve yudesno wto je video kod svetogstarca, koji je imao dar prozorxivosti, koji je izgonio demone ikome su, pri yitaqu Jevan$exa , tekle suze iz oyiju kao iz yesama.

Revnosan sluùitex i neprimetan podviùnikTraùeçi bezmeteùni ùivot, otac Averkije se nawao u

posluwaqu i u osobenoùitexnom manastiru. On je primioodgovorno posluwaqe skladiwtara i trpezarca, deleçi ocimahranu i vino. Potom su ga postavili u stolarsku radionicu, abio je pomoçnik i pri mewequ hleba. Iako se umarao naposluwaqu, uvek je bio raspoloùen da se ùrtvuje za druge, i dapomaùe gde je bilo neophodno.

Jedan jeromonah Svetogorac, stari Filotejac, koji je dobroupoznao starca, iznosi seçaqe: —Na sve filotejske oce jeostavxala utisak i peyat qegova krotost, dobrota i mirnoçaqegove naravi. Kao trpezarca odlikovala ga je hitrost pokretapri podeli hrane. Za sve vreme sluùeqa u trpezariji nije sedesio ni jedan nesporazum sa ocima. Hranu je delio kao naforu.

2)

U svetogorskim osobenoùitexnim [idioritamskim] manastirimazajedniyki je bio samo bogosluùbeni duh. Iguman nije postojao, kao ni zajedniykatrpeza, pa yak ni obavezno oskudoxubxe. Osobenoùitexnici su za svoja posluwaqaprimali blagoslov (obiyno u novcu i hrani) i snabdevali se.

3) Oci Svetogorci, str. 118-121.

45

Sve nas je bio umirio. On je uticao nayinom svog ùivota,naravxu i besprekornim opho$eqem prema ocima. Bio je rad dasluùi svima. Donosio je vodu i drva starcima. Starac Evdokimga je pokazivao, govoreçi: »Evo dobrog monaha«.

Pomagao je i bolewxivog gostoprimca, oca Avksentija.Powto je starac otiwao iz Filoteja, gostoprimac je govorio:»Izgubili smo blagoslovenog yoveka Boùijeg«.

Vi$ali smo ga samo na posluwaqu i u crkvi, gde je yitaodeveti yas i polunoçnicu. Nije se druùio sa mnogima. Sedeo je usvojoj keliji i molio se. Yuli smo da mnogo posti i bdi. Bio jeveoma paùxiv u govoru. Nije priyao, veç je samo govorio:»Blagoslovite«”.

Otac Averkije je neizostavno uyestvovao u bogosluùbenomùivotu manastira. Wtaviwe, u svojoj keliji se kriwom mnogopodvizavao i mnogo molio. Postavio je sebi duhovni cix da sewto boxe spremi za pustiqu. Imao je moguçnosti da se neyujnopodvizava, s obzirom da su mu uslovi osobenoùiça [idioritmije]iwli na ruku.

Starac je priyao: —U svojoj keliji sam pod glavom imaokestenov paq. Za krevet sam imao dve daske sa prazninom izme$ukako se kiymeni stub ne bi oslaqao i grejao. Svakodnevno sam jeoposle devetog yasa [tj. posle tri po podne]. Od povrça koje dolazi usvoje vreme, tj. paradajza, zelene salate, kupusa, jeo bih jednuvrstu dugo vremena, sve dok ne dosadi telednom sklopu, usledyega ga viwe nisam okuwao sa ùexom. Svake noçi sam vrwiobdeqe. Spavao sam malo. U crkvi nisam sedeo u stasidiji da mene bi hvatao san”.

Filotej je na velikoj nadmorskoj visini. Zimi pada dostasnega i mnogo je hladno. Me$utim, podviga radi otac Averkijenije loùio vatru u svojoj keliji. Grejala ga je blagodat Boùija iyuvala od velikih bolesti, premda je stalno patio od neyega inikada nije bio sasvim zdrav. %alostio se kada bi video nekogstarca da zakxuyava svoja drva, misleçi da ga potkradaju.Smatrao je da podozrivost ne pristoji monahu. Govorio mu je daih ne zakxuyava i da çe mu ih sam donositi, ili da çe svimanositi da bi imali i da niko ne bi imao potrebe da uzme odqegovih.

Pomisao gordostiStarac je govorio: —Od podviga je od mene ostala samo kost

i koùa i bejah kao kostur. Pa ipak, jedne veyeri sam osetioiskuweqe u vidu ùenskog daha blizu uveta. Odmah sam ustao,poyeo da pojem i upalio svetlo. Kada sam se ispovedio, duhovnikmi je rekao: »Svakako postoji neka skrivena gordost. Uz velikipodvig sliyno iskuweqe nema opravdaqa«. I zaista, powto sam

46

se ispitao uverio sam se da mi je pomisao ponekad govorila dasam neko i newto i da, na kraju krajeva, yinim newto. Au…propala stvar”.

Da bi se smirio i oyistio od skrivene gordosti, duhovnikmu je rekao da svakog dana dolazi da bi mu davao kuvanu hranu.On sam nije kuvao, a otac Simeon je, imajuçi nevoxa sasuwicom, pazio na svoju ishranu. Otac Averkije mu je mesecdana davao svoju kobaqu4), a uzimao kuvanu hranu. I iskuweqe jeprowlo, te su ponovo poyeli postovi. Me$utim, on se veçpodvizavao sa veçim smireqem i samopoznaqem.

—Pokvarena” iskuwavaqaNeko vreme na poyetku $avo mu je ubacivao hulne pomisli.

Ono wto je pre mnogo godina o svetima sluwao od vojnika i nawta nije obraçao paùqu, sada mu je $avo ubacivao u um u vrememolitve, pa yak i kad je bio u crkvi.

On se ispovedao duhovniku i odlazio u Crkvicu YasnogPreteye da bi se molio. I iz ikone bi, dok bi je celivao, izlaziomiomiris, usled yega je odlazio spokojan. Potom su ponovodolazile hulne pomisli. I opet bi iwao u crkvicu da se pomolii nanovo je ikona blagouhala.

Naravno, $avo se nije smirivao. Nekoliko puta je yuolupaqe i glasove u snu. Budio se i niwta nije video. —Pokvarenaiskuwavaqa”, tumayio je kasnije starac (naime, dolazila su od—pokvareqaka”5)).

Jednog dana, dok je tiho pripevao —Sveti Boùe” na SvetojLiturgiji, video je kako na vrata priprate ulazi strawna zver(tj. $avo). Glava je liyila na pseçu i ispuwtala plamen iz oyijui usta. Micala je glavu gore - dole, govoreçi podsmewxivo:—Sv… Sv… Sv”… Okrenula se besna prema ocu Averkiju iopsovala ga dva puta, stoga wto je pojao —Sveti Boùe”.

Izmiwxaqe nayina pomoçiStarac je ispriyao: —%iveo je u Filoteju neki monah,

starac Spiridon, koji je po svom ponawaqu bio buntovnik.Bog naroyito dopuwta da $avo u$e u velikoshimnika kako

bi se smirio i spasao. Sliyno se i qemu desilo. Pokuwavao je daskoyi sa balkona i druge ludosti, te su ga odveli kod lekara.Lekari su sazvali veçe i kazali da samo Bog moùe da ga izleyi.

Jednog dana mu rekoh: »Ne oseçam se dobro. Hajde da odemo

4)

Tj. sledovaqe u osobenoùiçu, koje se odnosilo na razliyitu hranu.5)

Naziv —pokvareqak” za $avola prvi put je yuo od nekog starca Pontijca idopao mu se. Pokvareqak je onaj ko je pokvario svoj um i yini lude stvari. I staracje uobiyajio da reyenim nazivom imenuje lukavog.

47

zajedno kod svewtenika da mi proyita neku molitvu«. I odveosam ga kod svewtenika da mu proyita isterivayke molitve.Zamolio sam ga, naravno, da yita tiho, da on ne bi yuo, buduçi dabi odmah otiwao. Yim smo dowli, kleknuo sam i rekao mu:»Klekni i ti«. On ostade uspravan gledajuçi me, i reye mi:»Wta sam ja kriv wto se ti ne oseçaw dobro«.

Kasnije je imao nevoxe: slomio je nogu, pao u postexu,smirio se i najzad ga je Bog uzeo.

Jednog dana, za vreme bolesti, pozvao me je da mu yitammolitvu. Okretao sam brojanicu krsteçi se i izgovarajuçimolitvu: »Gospode Isuse Hriste, pomiluj starca Spiridona«.Me$utim, on mi reye: »Pusti starca Spiridona. Govori -Spira«. A ranije se xutio ukoliko ga neko ne bi zvao »staracSpiridon« (iz poyasti). Potom se smirio. Neka ga Bog zbrine”.

U Konici zbog leyeqaOtac Averkije je patio od veç poznatih zdravstvenih

tewkoça, koje su se pogorwavale. Manastirski starci su sezabrinuli, te su ga poslali u Konicu radi leyeqa, u leto 1956.godine. On, me$utim, nije ùeleo da bude smewten u bolnicukako ne bi bio povod za osu$ivaqe monawtva, tj. kako ne bigovorili da monasi zavrwavaju po sanatorijumima. Uz velikudoslednost se drùeçi stranstvovaqa, kome se kao kalu$erzavetovao, on nije iwao da boravi u svojoj kuçi. Boravio je uCrkvici svete Varvare , za koju su ga vezivale podviùniykedetiqe borbe i natprirodna dewavaqa. U qoj je noçu paliosveçu i bdeo moleçi se i yineçi poklone na ployama. Jednogdana Bog je uredio da Keti Patera, koja je dugo vremena radilaizvan Konice, dowla da upali kandila.

Ona priya: —Bilo je leto. Dowla sam do crkvice i videlanekog monaha, veoma mrwavog, koji je liyio na nekogprepodobnog. Imao je izgled Hrista. U poyetku ga nisamprepoznala. Bio je dowao u Konicu radi leyeqa. Nije ùeleo daboravi u svojoj kuçi, buduçi da monasi, govorawe, treba da bududaleko od rodbine. Predloùila sam mu da boravi kod nas kuçi,da bi moja majka, koja je bila sama i stara, imala druwtvo.

Savio je glavu iz zahvalnosti i dowao u kuçu. U manastirusu mu dali jednog »petliça« (novyiç yija je vrednost yetvrtinalire). On ga je dao nama.

Ostao je oko tri meseca. Leyeqe je poyeo streptomicinom.Dolazio je lekar iz Konice i pratio ga. Qegova sestra mu jedavala brizgalice.

Boravio je u sobi na gorqem spratu i yitav dan je yitao,molio se i hteo da posti. Ja sam mu, za malo dana koje samprovela kuçi na svom odmoru, spremala jayu hranu. Kuvala sam

48

meso i uzimala sok. Potom sam stavxala dosta uxa kako ne biprimetio da se radi o soku od mesa i pravila taqir supe. Qegovtelesni sklop je bio jak i ubrzo se povratio. Yim je video dakajw zateùe i da mora da ga popusti, prestao je da jede supe kojesam mu spremala, te je sam kuvao pwenicu u lonyetu i biozadovoxan.

Jedne noçi moja majka ustade i yu iz sobe u kojoj je spavaootac Averkije lupaqe u taktu, dum - dum… Ona me probudi iposla da vidim wta kalu$er radi. Bilo je dvanaest sati, ponoç.Ja pokucam na vrata, govoreçi: »Molitvama svetih otacanawih«… (kao wto mi je rekao da govorim). On otvori i reye:»Wta je bilo, sestro? Nemoj se uznemiravati. Shvatio sam wtaje. Nisam hteo da vam kaùem. Obiyno sliyno radim noçu. Jer, presvega, sada ùivim ùivot koji nije kalu$erski. Potom, imam iobavezu da se molim za neke koji mi pomaùu«. Iako bewebolestan, on se celu noç molio na brojanici i pravio poklone”.

Promisao BoùijiStarac je ispriyao: —Dok sam se vraçao na Svetu Goru, u

Uranupolisu mi pri$e neka devojka i zamoli me da se molim.Odluyila je da bude monahiqa, wto qeni roditexi nisu ùeleli.Otiwla je kriwom ne ponevwi niwta sa sobom. Bila jenapaçena duwa.

Ja sam zadrùao newto novca samo za kartu do Dafnija. »Adaxe ima Boga«, pomislih. Dao sam joj sav novac i budilnik, kojiçe joj biti koristan u manastiru u koji çe otiçi.

Yim sam stigao u Dafni, pozvao me je neki saborni staraciz Filoteja: —Ovde su manastirske ùivotiqe. Stavi svojestvari, pa se i sam popni. Jesi li yuo? Ima da vrwiwposluwaqe”.

U manastir sam stigao odmoran. Iste veyeri dolazi nekimonah i kaùe mi: »Neko mi je doneo budilnik. Ja imam jow jedan.Moùda ti nemaw? Zadrùi ga«.

Ja sam bio razoruùan (osetivwi skruwenost) promislomBoùijim, veoma opipxivo videçi kako se brine o meni jadnom”.

Mala shimaOtac Averkije je, saglasno monahologiji, dowao u manastir

12. marta 1956. godine. Posle godinu dana neprimetnih podviga,postriùen je u malu shimu. Dato mu je ime Pajsije, u yastvrednog kesarijskog mitropolita Pajsija drugog, koji rodom beweiz Farasa. Monaweqe je bilo 3. marta 1957. godine. Priveo ga jestarac Sava. Starca Savu je cenio i powtovao, buduçi da je bio,po staryevom svedoyanstvu, —vrlinski, uyen i blagoyastivyovek”. Sa qim se dopisivao i kasnije iz Stomija i molio se da

49

se udostoji da iz qegovih ruku primi i veliku i an$elsku shimu.On je iskreno voleo oca Pajsija i savetovao ga je kao svoje yedo.

Otac Pajsije se posle monaweqa slikao i sliku poslaomajci, a na pozadini je napisao sledeçu pesmu:

Majyice moja, zdravo budi, ja odoh da monah postanem.Iz tawtog ùivota odlazim, prelesnika da ismejem.U samoçi i u pustiqi mladost svoju da provedem.Za xubav Hristovu, ja sve çu da ùrtvujem.

Sva dobra sveta ovoga, kao trice da ostavim.Prvu zapovest da izvrwim, Boga da zavolim.Sa krstom na Golgotu, za Isusom poçi çu,U gorqem Jerusalimu, molim se, tebe susrewçu.

Od xubavi tvoje, majyice, odlazim da bih mogaoIsusa da umolim da veyno zajedno budemo.Od malena zaùeleh da obuyem crno,Hristu da se posvetim, Bogu da se dopadnem.

Nadaxe çu imati za majku Bogorodicu,Da me od lukavstva neprijatexevog sayuva nepovre$enog.Sa umileqem, majko moja, u pustiqi i tiwiniUvek çu se za tebe moliti, i za narod svekoliki.

m. P. Filotejski, Sveta Gora 3. 5. 1957.posveçujem svojoj powtovanoj majci,

Pajsije

Veza sa vrlinskim ocimaUkoliko bi yuo da negde ima vrlinskih otaca, koji

podviùniyki ùive i nalaze se na duhovnoj visini, otac Pajsijese starao da ih sretne radi [duhovne] koristi. Qihove savete jesmatrao dragocenim i trudio se da ih podraùava u vrlini.Yuvao je u sebi reyi i sveti primer qihov kao skupocenuriznicu, wto je kasnije objavio u kqizi —Oci Svetogorci”.

Veç drugog dana dolaska u manastir on je otiwao da posetistarca Avgustina, Rusa, u qegovoj keliji. Me$utim, on beweodsutan. Ostavio mu je neke blagoslove. Starac Avgustin ga jevideo u duhu iz Skita proroka Ilije, sa razdaxine od oko yetirisata. Kasnije su se duhovno vezali. Za qega je starac pomiqao6)

da se rvao sa demonima, da je gledao netvarnu svetlost, da ga jeBogorodica poseçivala u manastirskoj bolnici itd.

Sa Katunakije je dolazio i starac Petar, zvani—Petrakis”7) , i oni su duhovno razgovarali. Starac mu se divio i

6)

Oci Svetogorci, str. 74-81.7)

Isto, str. 64-73.

50

powtovao ga viwe od svih podviùnika koje je upoznao. Stoga je iùeleo da bude qegov posluwnik.

On je zadobio povereqe dvojice Hrista radi jurodivih,jednog Filotejca, starca Dometija, i jednog kolibara, starca E.Drugi mu je poverxivo govorio o jurodivosti i podvizima koje jeyinio.

Naravno, on je odrùavao veze sa ocem Kirilom, kao i sajednim znayajnim Rumunom podviùnikom, ocem Atanasijem izLako skita . Kasnije je upoznao i druge vrlinske oce.

Blagoslovi BogorodiceStarac je ispriyao: —Bio je petnaesti avgust (tj. Uspeqe

Presvete Bogorodice). Posle Svete Liturgije starac me jeposlao da newto obavim. Bio sam iscrpxen od posta iprethodnog bdeqa. Posle Svete Liturgije nisam ni ruyao,buduçi da mi starac niwta nije rekao.

Stigao sam u Iviron i yekao »motor« (brodiç). Iako jetrebalo da do$e u podne, palo je veye a on se jow nije pojavio.Bio sam sasvim iscrpxen. Rekoh da se pomolim Bogorodici nabrojanici da newto uredi. No, posle rekoh sebi: »Bre, kukavye,za takve sitnice çew da uznemiravaw Bogorodicu«. Nisam nistigao da zavrwim misao, kad do$e jedan brat iz manastira. Onmi dade neki paket i reye: »Evo, brate, Vladiyice Bogorodiceradi«.

I ja sam ga otvorio. U qemu je bilo pola hleba, smokava igroù$a. Jedva sam se uzdrùao od playa dok brat nije otiwao”.

Reyeno se dogodilo kod Ivironskog kioska. I drugomprilikom on je primio neposredno iskustvo bogomaterinskogpromiwxaqa na pristaniwtu istog manastira. Oba doga$ajaimaju sliynosti, ali i dosta razlike. I u drugoj prilici je bioneispavan i gladan, yekajuçi —motor”.

Starac je ispriyao: —Od iscrpxenosti se nisam oseçaodobro. Uplawio sam se da se ne onesvestim i da me radnici nevide. Stoga sam se ohrabrio i otiwao iza gomile naslaganihdrva.

U trenutku pomislih da se pomolim Presvetoj Bogorodicii odmah rekoh sebi: »Jadniye, zar nam Bogorodica sluùi zahleb«.

I yim se izrekoh, gle Bogorodica mi dade vruç hleb igroù$e! E, od tada, pa nadaxe”…

Yuvwi priyu, yovek koga je starac izleyio od neizleyivebolesti iznena$eno upita:

—Dobro, starye, powto si pojeo zrna groù$a, je li tipetexka ostala u ruci”.

—I petexka i mrvice”, on naglaweno odgovori.

51

Primaqe otkriveqaZa kratko vreme boravka u Filoteju, on nije prestajao da

misli na pustiqu. Oseçao je jow snaùniju ùexu za bezmeteùjem.Obuzimale su ga bezmeteùne muke kao porodixu (Ps.47,7). Na raznenayine je pokuwavao da ode u pustiqu, ali nijedan nije uspeo.Put ka bezmeteùju je ostajao zatvoren i pun prepreka. PlanBoùiji bewe drugayiji.

Jednom se bio dogovorio sa vlasnikom barke da ga odveze napusto ostrvo i ostavi da se sam podvizava, premda konayno nijeotiwao.

Hteo je da ide i na Katunakiju, da bude posluwnik starcuPetru. Me$utim, starci mu nisu dali blagoslov. U me$uvremenuse starac Petar prepodobno upokojio. Starac je kasnije govorio:—Wta bi mi se desilo! Ostao bih sam i navalio bih na podvig bezkoynice. Wta bi mi $avo uradio”.

Jednom se bio dogovorio i sa ocem F. Filotejskim da oduna Katunakiju da se podvizavaju. Otac Pajsije bi radiorukodexe, a otac F. bi ga davao u manastire i uzimao suvarke, tebi imali za ùivot. Me$utim, jedne noçi, pre klepala za crkvu,starac je zakucao na vrata kelije oca F. i rekao mu da nije voxaBoùija da odu. I otac F. mu je ispriyao san koji je usnio:—Tryali smo po krovu od manastira. I kada smo veç bili spremnida skoyimo, neka ùena u crnom nas je zadrùala za le$a i kazalada je dole provalija i da çemo poginuti. Stoga sam i ja shvatioda Bog ne ùeli da idemo”.

Otac Pajsije je kasnije priyao wta mu se dogodilo i wta jeuyinilo da, umesto u Katunakiju, ode u Manastir Stomio : —Moliosam se u svojoj keliji. Najednom sam se potpuno ukoyio. Nisamnikako mogao da ustanem. Neka nevidxiva sila me je drùalanepokretnim. Shvatio sam da se newto dewava. Ostao sam kaozavrnut dva do dva i po sata. Mogao sam da se molim, darazmiwxam, ali uopwte nisam mogao da se pokrenem. Dok sam senalazio u reyenom staqu, video sam, kao na dalekozoru[televizoru], sa jedne strane Katunakiju, a sa druge ManastirStomio u Konici. Ja sam sa yeùqom okrenuo oyi ka Katunakiji.Me$utim, neki glas (Bogorodiyin glas) mi jasno reye: »Neçewiçi u Katunakiju. Içi çew u Manastir Stomio«. Ja rekoh:»Presveta Bogorodice, ja sam ti traùio pustiqu, a ti mewaxew u svet«. Me$utim, yuo sam ponovo isti glas kako mistrogo govori: »Otiçi çew da se sretnew sa jednom osobom8), kojaçe ti mnogo pomoçi«. Istovremeno, u toku tog boùanstvenog

8) Tj. sa Ekaterinom Rusi, gradonayelnikovom majkom. Po starcu, ona bewe

—sveta duwa”.

52

doga$aja dowli su mi, kao na dalekozoru, odgovori na mnogenedoumice koje sam imao. I odmah bejah razrewen od nevidxivihveza, a srce mi se preplavi Boùanskom blagodaçu. Posle samotiwao i sve ispriyao duhovniku. »Eto voxe Boùije«, rekao mije. »Ipak, nemoj govoriti o doga$aju. Reci da çe iz zdravstvenihrazloga biti neophodno da iza$ew sa Svete Gore, i idi«. Izaista, u reyeno vreme je trebalo da vadim krv. Ja sam ùeleojedno, a Bog je imao svoj plan. Kao wto se pokazalo iz onoga wtoje sledilo, glavni razlog je bio da osamdeset porodica, koje supostale protestantske, budu pomognute da se vrate u Pravoslav-xe”.

ÌÈÈ

U MANASTIRU STOMIO U KONICI

Obnova manastiraOd Gospoda se upravxaju koraci yoveka (Ps.36,23). Otkriveqem

Gospod i sada upravxa korake yoveka Boùijeg, Pajsija uManastir Stomio , Koniyke eparhije. On je bio ùedanpustiqskog ùivota i spremao se za pustiqu. Me$utim, Bogoro-diyinom zapovewçu on se nawao u manastiru u svetu.

Sam starac je govorio: —Ja sam mislio da, buduçi da sampostao monah, Bogorodica neçe traùiti da ispunim zavet kojisam joj dao u ratu da çu, ukoliko me qena blagodat sayuva, içi itri godine pomagati da se izgradi qen izgoreli manastir.Me$utim, izgleda da je ipak htela”.

I starac se nawao u mirnom Manastiru Stomio avgusta1958. godine. Xudi su se obradovali qegovom dolasku i mnogi suga poseçivali.

On je zapoyeo obnovu spaxenog manastira, nemajuçineophodan novac i gra$u. Pomagali su mu izvesni dobriHriwçani. Vladika mu je rekao da sa svetim mowtima obilaziokolna sela kako bi sakupio sredstva. I gde bi otiwao, dolazilisu siromawni xudi, celivali mowti i davali po taqirpwenice. Pwenicu, pak, koju je sakupxao, po jedan - dva ëaka, onnije zadrùavao za radove oko obnove, nego je davao svewtenikusvakog sela kako bi je podelio najsiromawnijim porodicama.

Me$utim, dovevwi ga u svoj manastiryiç, PresvetaBogorodica je imala blagovoxeqa prema qegovim napornimtrudovima. Ona je prosvetila neke xude da priloùe novac, gra$ui liyni rad. Mnogo puta je, naravno, starac oseçao i qenuneposrednu saradqu i razumevaqe. On je priyao: —Pri izlivaquploye dowlo je sedamdesetoro xudi da pomognu. Powto je posaouznapredovao, majstori mi rekowe: »Nedostaçe dvadeset ëakova

53

cementa«. Wta sad da radim? Nawao sam se u tewkom poloùaju.Jer, kako kaùu, nije dobro da je ostave na pola, a da donesu jowcementa trebalo je yetiri i po sata sa ùivotiqama koje senalaùahu u poxu. Ja otryah u crkvu, upalih sveçu, klekoh izamolih Bogorodicu da pomogne. Potom otidoh i rekohradnicima da nastave posao, stavxajuçi pravu razmeru. I powtosu zavrwili, preteklo je pet ëakova cementa”. U me$uvremenu,ùene koje spremahu ruyak obavestiwe starca da je malo hleba ihrane u odnosu na broj radnika. On ih, pak, umiri govoreçi da seuopwte ne sekiraju. I zaista, svi jedowe, i nasitiwe se, inakupiwe komada wto preteye (Mk.8,8). Odlazeçi, oni su poneli ihleb u kesi. Tako$e, u toku rada crni oblaci prekriwe nebo,najavxujuçi provalu oblaka. Me$utim, ukoliko bi kiwa pala,ploya bi ostala na pola. Ipak, sunce ubrzo izgreja i rad bizavrwen.

Tewko je bilo i nalaùeqe gra$e, ali i qen prenosputexkom koji bewe sliyan —kozijoj stazi”. On se na odre$enimmestima mnogo suùavao, usled yega je natovarena ùivotiqajedva prolazila. Sa druge strane je bila provalija.

Jedan radnik je pripovedao: —Trebalo je da izlijemo ployu,a otac Pajsije je vukao pesak iz reke i donosio ga u manastir.Newto u ëakovima na le$ima, a newto sa ùivotiqama koje jenalazio ovde - onde, uspeo je da izlije ployu, premda se mnogoumorio”.

Gospodin Georgije Maipas je priyao: —Dowao je u neko dobapredavay drevnoslovxa [arheologije], gospodin Dakari. Video je daje crkva pokrivena ployom i rekao ocu Pajsiju: »Poslaçu ti belimermer«. I zaista, poslao ga je i ostavio kod mosta. Staracobavesti Koniyane da ga sa ùivotiqama prenesu. Oni do$owe ividewe mermer, koji im se uyinio velik. Stoga rekowe da mulene mogu da ga prenesu, zbog straha da se ne survaju u provaliju.Starac im reye: »Dobro«. I niwta viwe. On si$e i uze dvamermera na le$a da bi ih popeo u manastir. Neki ga videwe:»Oye, wta radiw«. »E, powto je Koniyanima ùao mula, ja çu samda ga izvuyem«. Oni otryawe i kazawe: »Zawto sedite ukafanama, dok otac Pajsije sam na svojim le$ima vuye mermer«.

I kod nekih proradi ùexa za yasnim nadmetaqem, tedo$owe sa mulama i odvukowe mermer. I pod crkve beweprekriven belim mermerom”.

Starac je kupio drvo i sam napravio vrata, prozore,stasidije, stolove i sve drugo wto je trebalo.

On je promenio i krov na crkvi, napravio kelije za monahe,gostoprimnicu, sabirnicu za vodu i druga dela.

Qegova sestra Hristina se seça: —Manastir je bioruwevina. Odlazila sam i pomagala. Powto smo powli prvi put,

54

natovarili smo na jednu mulu malo stvari. Iako je postojala sobai kuhiqa, i druga soba na kapiji, on je napravio baraku oddasaka, taman koliko da sedne, ali ne i da legne. Ja mu rekoh:»Gde çew ovde da boraviw? Pojewçe te miwevi«. A on miodgovori: »Ukoliko neko do$e treba da ima sobu za boravak«.Hranu mi je vraçao. »Uzmi je, jer çe je miwevi pojesti«. Ostao jeu baraci sve dok nisu dowla druga dva oca, kada je napravio trimale kelije. Kasnije je napravio keliju u uglu i u qoj boravio”.

Gospodin Maipas navodi: —Otac Pajsije je bio savrwenstolar. On je uz mnogo truda vaskrsao uniwteni manastir. Bio jebolestan, ali i isposnik. Post nikada nije krwio”.

I gospodin Jaqi Haëirumbis svedoyi: —Posetili smostarca u Stomiu i videli gazdinstvo koji je napravio umanastiru. Qegova dela su izazivala divxeqe. Rekao nam je dase jaruga, koja se nalazila niùe, zimi tewko prelazi. Ponudilismo se da mu pomognemo. Sam je napravio oplatu za mostiç.Potom je dowlo osmoro xudi da mu pomognu da baci cement”.

Dostojan powtovaqaStarac se nije trowio samo na gra$evine. On je svojim

vrlinskim ùivotom i rasudxivim savetima kod posetilacaizazivao powtovaqe prema svetosti manastira.

On je pred manastirskim ulazom, na uzviwequ sa desnestrane, otvorio jedan grob. Pored je postavio krst i svakog danaje palio kandilo i kadio. Reyeno je yinio radi seçaqa na smrt,ali uglavnom da svetovqaci ne bi mogli da se provode ublizini.

Prestala su lumpovaqa i igraqa. Smatrao je da ne priliyida se u crkvi vrwi bogosluùeqe, a napoxu da se veseli. Samo jeza slavu snishodio da idu preko puta u wumu da jedu, gde jepostojala i tekuça voda. On je pripremio prostor. I daske jestavio da bi se zawtitili od hladnoçe. Me$utim, nije imdopuwtao da piju opojna piça. Pa ipak, poneko ne bi posluwao.Jednom je neko doneo jedan sud uza [rakije] i prodavao ga narodu.Starac je shvatio i upitao: —Wta imaw ovde”. —Vodu”, odgovorion. —Vodu ima i ova yesma”.

I kako je sud sa uzom bio blizu provalije, on ga gurnu nogom,te se skotrxa dole do reke Aos.

Ispod manastira, pre malog cementnog mostiça, na mestu—Gavros”, postavio je on dve table. Jedna je ukazivala namanastir sa natpisom: —Za Sveti manastir Stomio , pristojnoodeveni”, a druga je pokazivala ka reci sa natpisom: —Za rekuAos, nepristojno odeveni”. Naroyito nije ùeleo da u manastirulaze nepristojno odevene ùene. Na mala vrata oltara stavio jetablu: —Zabraqen ulaz svetovqacima”.

55

Jednog petka dowli su svetovqaci u manastir. Uzeli sumanastirski tigaq, naloùili vatru izvan kapije i poyeli daprùe ribu, koju behu doneli. U poyetku starac ih nije primetio,buduçi da je bio zauzet. Kada ih je primetio, qegovaboùanstvena revnost se raspali. On iza$e, uze tigaq i baci ga uprovaliju zajedno ribom.

Skok u provalijuJednom prilikom starac je prenosio svete mowti.

Kovyeùiç mu je bio vezan kajwem za ramena. Na delu puta koji sezove —Velika stepenica”, kajw se pokidao i kovyeùiç polete uprovaliju. Iz xubavi i powtovaqa prema svetim mowtima i nemisleçi na sebe i bez imalo oklevaqa, starac odmah skoyi uprovaliju da bi ih sustigao. Kovyeùiç se prevrtao i udarao ustene. On sam se, blagodaçu Boùijom, sayuvao yitav. Niwta muse nije dogodilo, ni ogrebotina! I kovyeùiç i svete mowti suostali netaknuti, dok su se gvozdene korice, koje behu prilago-$ene kivotu, iskrivile od udaraca. Provalija je bila duboka istrma, usled yega je bilo nemoguçe da se starac ponovo popne. Dabi izawao na stazu, dugo je hodao u potoku.

Prenos mowtiju prepodobnog ArsenijaPrve godine dolaska u Stomio odluyio je da prenese mowti

prepodobnog Arsenija. Prowlo je veç viwe od trideset godinaodkako bewe sahraqen na grobxu na Krfu. Brigu o manastiru jeostavio svom bratu Rafailu, i oktobra 1958. godine otiwao naKrf, gde je potraùio svog starog prijatexa i druga iz vojske,Pantelisa Dzekosa. Nawao ga je u radionici u kojoj je radio.Gospodin Pantelis ga nije prepoznao. Sagnute glave u svomuredu, on ga je upitao: —Oye, wta ùelite”. Starac nijeodgovorio. —%elite li da vam u neyemu pomognem”, opet ga jeupitao. —U ovome”, reye mu on i pokaza svoja dva velika prsta. Onga prepoznade i pun radosti i ushiçeqa zagrli i poxubi, buduçida je neoyekivano video svog prijatexa i spasitexa.

On je kod kuçe rekao svojoj majci i supruzi da pripremebogatu trpezu, zamolivwi starca da mu ispuni ùexu i da ostanekod qih.

—Powto çu ja tebi ispuniti ùexu, i ti çew meniispuniti jednu”. —Koliko hoçew”.

Zatraùio mu je da ruya samo zexe, u koje çe stavxati trikapi uxa, i dve - tri masline. Niwta viwe.

Spavali su u istoj sobi. U toku noçi on je tri puta ustajao,kleyao pored kreveta i molio se, powto bi najpre pogledao iproverio da li gospodin Pantelis spava. Me$utim, gospodinPantelis se pretvarao da spava.

56

Ujutro su po velikom pxusku powli ka grobxu. Kaùe staracgospodinu Pantelisu: —Nemoj se bojati. Usput çe kiwaprestati”. I zaista, kiwa je postepeno slabila, sve dok nijesasvim prestala da pada.

Pri iskopavaqu starac je kosti oprao vinom i vodom,zamotavajuçi ih potom u bele komade yistog platna i stavxajuçiih u neku crnu kutiju, sliynu sanduku. Nawao je i zakayku sakajwa prepodobnog Arsenija. U jednom trenutku se okliznuo ipao preko gospodina Pantelisa, koji se rukom oslonio na zid1) .

Grobar se bunio wto su dowli po kiwnom danu. Stoga jestarac, iako je uzeo dozvolu od vladike, iz osetxivosti rekaogospodinu Pantelisu: —Powto se yovek ùalosti, neka ostanu dva- tri dela. Izvadiçemo ih kada do$em do godine”.

Posle iskopavaqa, jedan zrak sunca se probio krozkiparise i obasjao grob.

Powto su zavrwili posao, on je otiwao da boravi u hotelu,s obzirom da nije ùeleo da mowti nosi u kuçu gospodinaPantelisa, koji tek wto se bio oùenio. Jer, ùene su doga$ajmogle pogrewno da protumaye. Powto su se ujutro susreli,gospodin Pantelis ga je video izmeqenog od Boùanskeblagodati. I on mu reye: —Danas si mnogo lep! Zaista si mnogolep”.

Starac mu je priyao: —Da ti kaùem wta mi se sinoçdogodilo. Powao sam da otvorim i celivam mowti, ali nekasila me je pritiskala da me udavi. I ja u yasu rekoh: »SvetiArsenije, pomozi mi«, te se odmah oslobodih”2) .

U Konicu on se vratio radostan sa svetim mowtima iprenoçio u kuçi Keti Patere, gde ih je postavio ispodikonostasa. Ona je upalila kandilo, a zatim se pozabavilakuçnim poslovima. Me$utim, u sobi gde su bile mowti videla jesvetlost kao da seva i pomislila da çe da pada kiwa. I onapoùuri da uzme kiwobran, buduçi da je sutradan ujutro htela daide u Doqu Konicu na Svetu Liturgiju. Starac je pokuwavao dajoj objasni da —muqe” nisu na nebu (s obzirom da je napoxu bilolepo vreme i da je nebo bilo zvezdano), nego da dolaze od svetihmowtiju. Po qenom svedoyequ, —radilo se o yudesnoj svetlosti,tj. kao da je sevalo, a ne kao da je svetlelo”.

1)

Pomenuti deo zida je za g. Pantelisa bio znak prepoznavaqa, koga se, posle37 godina, setio da bi blaùenom krfskom mitropolitu Timoteju pokazao mesto grobaprepodobnog Arsenija. U subotu, 8. avgusta 1995. godine (po novom vremenoslovu)zbilo se drugo iskopavaqe i na$en je deo desne noge, zajedno sa prstima i westprwxenova.

2) Zapis o prenosu mowtiju potiye od svedoyeqa g. Pantelisa Dzekosa, sada

monaha Arsenija. Naroyito o posledqem doga$aju taynije vidi u staryevoj kqiziSveti Arsenije, str. 8-9.

57

Trudovi, podvizi i bezmeteùjeStarac je Stomio nazivao —Bogorodiyina bawtica”, kako

bi se podseçao na Svetu Goru. Oko qega se nalazila divxa,netaknuta lepota. Po struyqacima, qegova okolina je bila jednood najlepwih mesta na svetu.

Ipak, uslovi za ùivot behu veoma tewki. Manastir nijeimao ni jednu ùivotiqu. Starac je priyao: —Imao sam mnogosnage. Razdaxinu od dva sata prelazio sam za tri yetvrti. Vodakoju sam pio odmah se pretvarala u krv. Dewavalo se da izStomija idem u Konicu tri - yetiri puta na dan kako bih zaizgoreli manastir donosio gra$u na le$ima”. Me$utim, i samopewayeqe bi predstavxalo surov i naporan podvig. On je, pak,bivao radostan s obzirom da je voleo napor.

Ponekad je starac izuvao cipele i hodao bos, naspramstarog manastira, jednom tewkoprohodnom stazom. Pomolio bi sei potom se vraçao urvinom reke Aosa posle dva - tri sata. Jedanmladiç ga je upitao za razlog. On je odgovorio: —Trebalo je daranije postanem kalu$er”. Naime, on je dodavao druge podvige dabi dopunio ono wto je propustio, s obzirom da je newto kasnijepostao monah.

I premda se —upleo u Martine poslove” (tj. zidaqe) i upomagaqe svetu u qegovim potrebama, on je nastavxao podvig iyak ga pojayavao sa veç naruwenim zdravxem. Postio je strogo ina svaki nayin pokoravao svoje krhko telo, iako je upraùqavaoleyeqe i primao brizgalice. Ponekad je sa yawom vode provodioceli dan i noç. Iako je u manastirskoj bawti gajio razno povrçe,qegova uobiyajena hrana bewe yaj sa suvim hlebom ili mleveniorasi.

Gospo$a Pinelopa Barbuti navodi: —U bawtu je iwao bos, auveye je vadio trqe iz nogu. Jeo je jedno parye suvog hleba ujutro,i jedno uveye. Ponekad je pio samo yaj. Mnogo je radio. Gotovonikako nije spavao. Trudio se da nikome ne pokvariraspoloùeqe i ùeleo je sve da uspokoji. Nikada nije govorio ne .Koùa na rukama mu je bila odebxala od mnogo poklona. Noge sumu bile same kosti. Imao je mnogo zdravstvenih tewkoça”.

Daqu je surovo radio, a noçu bdeo. Sam je yitao svabogosluùeqa, kao wto bewe nauyio u Svetoj Gori. Nijepreskakao niwta od onoga wto je monawki ustav predvi$ao. Savelikom taynowçu je izvrwavao svoje monawke obaveze. I nabrojanici se molio za ùive i upokojene uopwte, i za xude kojisu imali posebne potrebe.

Nuùno bavxeqe xudima i radovima nisu ugasili qegovuùe$ za bezmeteùjem. Naprotiv, oni su je pojayali, te jeizmiwxao nayine da ne prekida svoje umno delaqe i opwteqe

58

sa Bogom. Yeznuo je da pribegava tihim peçinama i da seneometano moli, —ùudeçi i iwtuçi Boga”, wto bewe qegovaduhovna radost. Buduçi sam u bezmeteùju i jedino sa Bogom, on seusla$ivao i hranio bogoopwteqem, preko svoje omixene umnemolitve.

Iako je manastir bio na pustom i mirnom mestu, starac seponekad povlayio u jednu peçinu. Odlazio je noçu i bdeo uzbrojanicu i nebrojene poklone. Peçina je, me$utim, bilaneosunyana i propuwtala vodu.

Stoga je iskopao drugu peçinu na sunyanom mestu, malu kaopeç, u koju je mogao samo savijen da stane. Sakrivao ju je granamada se ne bi videla. Kasnije je nawao wupxinu u hrastu. Bila jena jow osunyanijem, suvxem mestu. Hteo je da je prowiri kako bimogao da stane u qu i kako bi zimi dolazio i bezmeteùovao,buduçi da u zimskom periodu sunce uopwte ne vidi manastir.

Ukoliko nije imao poklonika, on se na nekoliko satizatvarao u svoju keliju. Prouyavao je [svetootayke tekstove], moliose i bavio se duhovnim delaqem na sebi. Ostavxao je malootwkrinuta vrata kelije da bi video kapiju, buduçi da bi nekomogao do$e. Potom je nastavxao poslove.

U danima kada je bilo poklonika i kada se bavio oko qih,on je sa rasu$ivaqem nalazio vreme da vrwi svoje duhovneobaveze. U sluyaju da ih je mnogo dolazilo, on je ostavxao nekogpoznatog da pazi na crkvu, a sam se povlayio da vrwi svojemonawke obaveze. Potom se vraçao. Odlazeçi da se moli, uvek jevrata kuhiqe ostavxao otvorena. I ako bi neko prolazio, mogaoje da na$e newto da pojede. Bewe u qoj hleba, limenki, paradajzai dr.

Zawtitnik siromaha i siroyadiPored gra$evina, on se brinuo i o potrebitima. A qih je

bilo mnogo. U selima Konice je vladala velika beda,zapuwtenost, nesreça. Starac je skupxao odelo, novac, hranu ilekove, pravio pakete i slao xudima koji su oskudevali. U deluyovekoxubxa kao pomoçnike je imao poboùne ùene. One koje suimale raspoloùeqa slao je zanemoçalim osobama, uglavnomstaryiçima, koji nisu imali ni jednog ro$aka uz sebe.

On bewe uzeo dozvolu od policije te je u svakom deluKonice postavio po kutiju za skupxaqe novca, odredivwi i pojednog odgovornog. Ispred policijske stanice je bila jedna viwekutija. Sastavio je i odbor koji je raspolagao novcem i davaoshodno potrebama.

Starac se starao da siromawna i sirota deca nastaveuyeqe. Upuçivao ih je na odgovarajuçe xude, ali ih je i samprema moçima pomagao. Mnogi od qih su danas nauynici i

59

blagodarni starcu.Manastirsko imaqe on je davao siromawnim porodicama

da bi ga obra$ivali. Zakupninu nije traùio. Govorio im je dapriloùe manastiru wta ùele, ukoliko imaju dobar usev.Ukoliko, pak, nije bila dobra godina, on nije traùio niwta.

Qegova sestra Hristina je mnogo puta donosila odeçu ilihranu, wto on nikada nije primao. Govorio joj je da nosiporodicama poznatim po oskudevaqu.

Na Bogojavxeqe je obilazio kuçe sa svetom vodicom i xudisu ponewto davali za manastir. Obiwao je i neku kuçu gde suimali nepokretno dete. Domaçica kuçe je htela da ubaci newtou kutiju. Starac joj reye: —Presveta Bogorodica ne traùi odtebe. Ti imaw nuùdu”. I odmah je na stolu ispraznio kutiju sasvim novcem koji bewe sakupio.

Keti Patera navodi: —Pomagao je mnogo sveta. Bio je mnogomilostiv. Jednom sam mu isplela ëemper. Susrevwi na putuneku ludu ùenu, odmah je skinuo ëemper i dao joj ga da se jadnicane bi smrzavala. Davala sam mu i druge stvari, ali ih je on davaoprvom koga bi sretao”.

Gospodin Toma Tasios svedoyi: —Jednome starcu kojiùivxawe sam i napuwten u nekoj peçini, on je svake nedexeodnosio neophodnu hranu i svojim rukama ga prao. Polazio je uzoru iz manastira. Iwao je da ga obi$e bez iyijeg znaqa”.

Gospodin Lazar Stergiu se seça da je starac redovnoposeçivao neku siromawnu staricu, koja je ùivela sama ubaraci, i odnosio joj hranu.

Muyeniyko suoyavaqe sa iskuweqemStarac se brinuo ne samo o vewtastvenim potrebama xudi,

nego jow viwe o spasequ qihove besmrtne duwe. Sam je priyao:—Pitao sam za neku svoju wkolsku drugaricu i saznao da je powlalowim putem. E, dakle, molio sam se da je Bog prosveti i te dado$e da joj kaùem neku rey. Bio sam prikupio tekstove opokajaqu. Jednom je dowla sa jow dve tri [drugarice]. Potom jeyesto dolazila sa svojim detetom, sa sveçama i uxem. Jednog dananeko mi je rekao: »Oye, ona te izigrava. Drugayije se pokazujeovde, a drugayije dole sa policajcima«.

Kad je dowla sledeçi put, ja sam je strogo izgrdio, te jeotiwla playuçi. Ubrzo sam osetio da se celo telo mojeraspalilo od snaùnog plotskog ùara. Otiwao sam, pomolio se i- niwta. Yudio sam se kako mi se desilo iskuweqe. Ponovo samse pomolio i opet bez ikakvog ishoda. Najzad sam uzeo sekiru istavio list leve noge na drvo. Potom sam naslonio seyivo naqega i yekiçem odozgo udarao sekiru. Odsekao sam sedamkomadiça mesa. Nadao sam se da çe sa bolom od seyeqa unekoliko

60

da se smaqi plotsko ùareqe, ali - niwta. Cipela se napunilakrvi, ali borba nije posustajala. Ja sam ustao, ostavio otvorenmanastir i uputio se ka wumi. »Boxe da me pojedu medvedi«,rekoh…

Na putu sam se umorio i iscrpxen pao kraj putexka.Razmiwxao sam kako mi se desilo iskuweqe i pokuwavao da damobjawqeqe, tj. da na$em uzrok qegov. I iznenada mi pade na umùena koju sam izgrdio i pomislih: »Boùe moj, ukoliko bi onaosetila sliynu telesnu borbu, kako bi jadnica mogla da izdrùi«.Eto wta je bilo! Pokajao sam se zbog strogog ukora ùene,zatraùio oprowtaj od Boga i odmah osetio osveùeqe, kao da samizawao iz sveùeg kupatila. %ar je bio nestao”.

Zakxuyujuçi, on je dodao: —Nije uvek telo krivo kada nasiskuwava telesno iskuweqe. Jer, telesna borba moùe da potiyei od pomisli osu$ivaqa i gordosti. Mi najpre treba da na$emouzrok iskuweqa, a potom da shodno dejstvujemo. Ne treba, naime,odmah da poyiqemo postove, bdeqa itd”.

Navedeni doga$aj pokazuje qegovu muyeniyko razmiwxaqe.Pokazao je da starac pre bio spreman da umre i bude hranazverima, negoli da sagrewi, makar i pomiwxu. Zaista, on je daokrv da bi primio Duha. I u %itijama svetih su poznati sliyniprimeri. Na primer, kada se obreo u iskuwequ, ava Pahon3) jeotiwao u hijeninu jazbinu, a potom stavio zmiju otrovnicu nasvoje telo. Me$utim, Bog ga je sayuvao i darovao mu bestrawçe.

Oùixci od seyeqa videli su se na qegovoj nozi sve doupokojeqa. Oni koji su yuli staryevu pripovest, sami su ihvideli, opipali i posvedoyili.

Borbe protiv jeretikaU Konici su se veç bili pojavili jeretici evangelisti,

koji su vrbovali xude i stalno se wirili. Imali su svoju salu,gde su se skupxali. Bili su kao opasan osiqak.

Starca Pajsije bewe malo uyen, ali stoga bewe —punblagodati i sile” i velike pravoslavne osetxivosti. Stoga ga jeBog upotrebio da otera vukove protestantske zablude.

On se najpre obavestio o qihovom verovaqu. Napisao jetekst o evangelistima i postavio ga u manastiru da bi gapoklonici yitali.

Na qihove skupove slao je svoje xude da bi videli ko pratipredavaqa. Potom je posebno pozivao sluwaoce jeretiykihpropovedi i pouyavao ih. I oni viwe nisu odlazili najeretiyke skupove. Neke od qih je uzimao za radnike u manastiru

3)

Paladije Elenopoxski, Lavsaik, PG 34, 1084.

61

i ube$ivao ih da prekinu vezu sa jeretiykim ustrojstvom. Oni supostajali najboxi Hriwçani.

Nekim momcima je dao —blagoslov”, te su otiwli noçu iskinuli tablu koja se nalazila napoxu na sali. On jeporazgovarao i sa qihovim vo$om, koji je dolazio iz Soluna, iubedio ga da viwe ne dolazi u Konicu. Qegovim molitvama iodluynim i rasudxivim suoyavaqem, obratili su se svi koji behuzavedeni od evangelista, te je Konica opet postala jedno stado ijedan pastir (Jn.10,16).

Potom su se pojavili Makrakijanci, ali ni qih staracnije pustio da deluju. Obavestio je xude koji niwta nisu znali,delujuçi odluyno i blagovremeno, te su i oni otiwli nepostigavwi niwta.

Zanimao se i za muslimane iz Konice. Obasuo ih jexubavxu i paùqom. Pomagao im je u potrebama i svakog ih petkasabirao u neku od qihovih kuça na razgovor. On se nadao da bi uzxubav i pravilan odnos oni mogli da postanu Hriwçani. Nekiod qih su danas krwteni.

—Rukovo$en Duhom”…Starac je ispriyao: —Dowla su dva oca u Stomio da ùive sa

mnom. Imao sam jednu veliku keliju i hteo sam da je podelim nadve, ali nisam imao novca. Odluyio sam da uzajmim petstodrahmi.

Na putu sam naiwao na stalak sa ikonama. Prekrstio samse, upalio kandilo i nastavio. Stigao sam do neke kuçe i newtome je vuklo da zakucam. Bilo je jutro. Ugledavwi me, domaçin seobradova i reye: »Ti mi trebaw. Ovo sam namenio zaBogorodicu«. On mi dade petsto drahmi, baw koliko mi je bilopotrebno.

Imajuçi u vidu reyeni doga$aj, drugom prilikom sam osetiosliyan unutrawqi nagon: newto me je iznutra teralo da odem ujedan veliki grad (Jaqina). Ne mogavwi da uyinim drugayije,posluwao sam i otiwao. Nisam znao wta idem da radim, tj.nisam imao odre$eni cix. Hodajuçi ulicama, prowao sam poredneke radqe, uwao i kupio nekoliko yawa za kandila u crkvi.»Neka se na$u«, pomislio sam. Stigavwi do neke kuçe, u jednomtrenutku me je unutrawqi nagon povukao da u$em unutra.Posluwao sam i zakucao na vrata. Izawla je i otvorila vrataneka ùena u crnini sa svojih 45 godina. Yim me je ugledala,odmah je pala pred moje noge i oko petnaest minuta je vikala:»Isuse moj, hvala ti. Hvala ti, Isuse moj«.

Uwli smo unutra, gde su bile i druge dve ùene. Od 11 ujutrodo 5 popodne smo sedeli i razgovarali. Potom smo proyitalimoleban Bogorodici. Ona je kleyeçi plakala i napamet pojala

62

moleban.Reyena ùena je mlada ostala udovica. Bila je vrlo bogata.

Sirotim devojyicama je davala jedan deo svog imaqa, koji sukoristili qihovi ro$aci. Yekala je da pravilno iskoristi svojuimovinu, pa da potom ode u manastir. U me$uvremenu je otiwla uJerusalim i postala tajna kalu$erica. Nosila je crnu odeçu,gotovo kao monawku. Uporno je molila Boga da joj powaxe nekogmonaha da je nauyi monawkom ùivotu. Powto je uredila svojuimovinu, ona je kasnije otiwla u manastir na nekom ostrvu4) .

Ona mi je kazala da na jednom kiosku postoji i jedna drugatajna monahiqa. Ja sam otiwao kod qe i sreo je. Ona bewepreuzela na sebe da odgaji siroyad svoga brata, koja su ostala ibez majke. Yesto se qen um uznosio do umozreqa. Xudi kojidolaùaqu da kupuju nisu shvatali qeno staqe. Mislili su da jeod velike ùalosti bila pomalo izgubxena i odsutna. Sami suuzimali stvari sa kioska i ostavxali novac. Obe su bileizuzetne duwe”.

Demonski napadiStarac je yuo da su stari oci iz manastira silazili u

provaliju radi bezmeteùja, te je i on pokuwao da si$e. Uzeo jekonopac i vezao se, a drugi kraj je privezao za drvo. Nawao jezaravan na jednom mestu, od prilike jedan kvadratni metar, izastao. Ushteo je da se pomoli. Nawao je nekoliko kamenova istavio ih u kraj kao mali zid. Yim je poyeo molitvu, do$eiskuweqe u vidu vihora, jakog vetra, koji ga je nasilno gurao kaprovaliji. I on prizva Bogorodicu: —Presveta Bogorodice, spasime”. Vihor odmah prestade, i on se spase, powto je veç bio dowaodo ivice provalije i nogom se oslonio na kameqe. A provalija jebila strawna: i kad je samo pogledaw hvata te vrtoglavica.

Starac je ispriyao i o jednom drugom demonskom napadu:—Bio sam u crkvi i molio se. Oko dvanaest sati, u ponoç, yujembravu na vratima kako se poigrava, krik - krak, bez prestanka.Do$e jedan sat, a ona ne prestaje. Istovremeno su se yuli glasovii lupaqe. U manastiru nije bilo nikoga drugog. Pomislih, da neizlazim napoxe, powto je $avo na vratima. I u$oh u oltar, gdesam i osvanuo”.

Spaseqe Boùanstvenim promislomStarac je priyao: —Jednom je, dok sam popravxao manastir,

trebalo hitno da odem i donesem neku gra$u, koja je bila udaxena

4)

U Manastir Faneromeni na Salamini, gde se zamonawila i upokojila kaosestra Ana. U svetu se zvala Atina Hadzi. Za vreme zauzeça je bila narodno veomazauzeta.

63

dva sata. Usput, na nezgodnom delu puta koji zovu »Golgota«,sretoh nekog poznanika sa tri ùivotiqe natovarene drvima.Samari su im se bili okrenuli naopako, a jedna ùivotiqa jebila blizu provalije i u opasnosti da padne dole.

Pomislio sam da çu zakasniti ukoliko odem da pomognem.Me$utim, savest me nije pustila da budem ravnoduwan, te sampritekao. »Bog te je poslao, oye«, reye mi on.

Pomogao sam mu da stovari, pa da opet natovari [teret], teotidoh. Zadrùao sam se oko dvadeset minuta. Na putu sam videoda se desio odron duùine trista metara. Kazali su mi da se ondogodio newto ranije. Ja sam izrayunao i uvideo da bih se, danisam pomogao onom yoveku, upravo u yasu odrona nawao na[opasnom] mestu i da bi bilo nemoguçe da se spasem. Sve se desilopo promislu Boùijem. Da bi me spasao, Bog je namuyio yoveka.Spasao sam se od izvesne smrti. A yovek mi je hixadu puta rekao»hvala«. Vratih se i ja natrag i povikah mu iz daleka: »Yika -Anastasije, spasao si me. Bog te je poslao«”.

Noçna poseta Presvete BogorodiceDve poboùne ùene iz Konice, gospo$a Popi Murelatu i

gospo$a Pinelopa Burbuti, pomagahu starcu pri obr$ivaqubawte.

Jedne veyeri, posle poveyerja, one otidowe u konak i ranolegowe da spavaju. Probudile su se kada su yule da udara klepalo.Izawle su iz sobe i videle starca da izlazi iz svoje kelije. Onim reye: —Blagoslovene, zar vam nisam rekao da noçu ne lupate uklepalo”.

One sa yu$eqem odgovoriwe da nisu klepale i istovremenougledawe neku ùenu kako nestaje u crkvi. Videle su je sa strane,tj. od ramena na dole, ruku i veo. One su zapravo videle PresvetuBogorodicu, yija je noçna poseta bila objavxena samopokreta-nim udarcem klepala.

Starac je dotle govorio glasno. Me$utim, potom je izpoboùnosti i strahopowtovaqa çutke dao znak dvema ùenama daodu u svoju sobu, a sam je uwao u svoju keliju.

Oko dvanaest, u ponoç, pozvao ih je u crkvu, te su proyitalimoleban. Kasnije im je rekao: —Bog vas je udostojio da viditePresvetu Bogorodicu. Nemojte nikom niwta da priyate”.

Pravo demonsko vi$eqeStarac je ispriyao: —Jedne noçi sam sedeo u svojoj keliji na

stoliyici i izgovarao molitvu. Najednom yujem napoxu udvoriwtu muziku, violine i bubaq, glasove i igraqe. Ustajem igledam kroz prozor da vidim wta se dewava: nije bilo niyega.Potpuna tiwina. I shvatih da je sve bilo od $avola.

64

Nisam ni stigao da sednem na stoliyicu da bih nastaviomolitvu, kad se najednom kelija ispuni jakom svetlowçu. Krovanestade, a svetlost sezawe do neba. Na vrhu svetlog stuba kao dabewe neko lice sme$eg mladiça, koji je liyio na Hrista. Videlose pola lica. Na svetlom natpisu je pisalo: »Slava na visiniBogu«. Ja ustadoh i pogledah na gore da bih boxe video lice. Iyuh glas kako govori: »Udostojio si se da vidiw Hrista«.

U narednom trenutku pogledah dole da bih video gde çu dazgazim s obzirom da sam hteo da promenim poloùaj kako bihmogao da vidim celo lice. Istovremeno, ja pomislih: »Ma ko samja, nedostojni, da vidim Hrista«. I odmah nestade svetlost inavodni javxeni Hristos, a tavan se na$e na svom mestu”.

&avo nije uspeo da prelesti starca laùnim vi$eqem, alimu je iz osvete napravio ogrebotine po nogama, iz kojih je teklakrv.

Povodom reyenog doga$aja i u vezi sa vi$eqima starac jesavetovao: —Eto kako poyiqe prelest. Da mi Gospod nije pomogaoda shvatim da se radilo o demonskoj stvari, poyeo bi dalekozorlukavog. Evo Hrista, evo Bogorodice, evo proroka itd. I yovekupada u prelest. Stoga ne treba lako da prihvatamo vi$eqa, pamakar bila i od Boga. I Bog se na neki nayin zbog neprihvataqaraduje, buduçi da pokazujemo smireqe i opreznost, koju traùi odnas. Zna On da nam pokaùe ono wto ùeli i da nas pouyi i nadrugi nayin”.

Bliskost sa divxim ùivotiqamaVelika xubav prema Bogu i prema Qegovom obrazu, yoveku,

preplavxivala je staryevo srce, a qeno prelivaqe jeobujmxivalo i beslovesnu tvorevinu. On je naroyito voleodivxe ùivotiqe. A i one su oseçale qegovu xubav i prilazilemu.

Jedno lane je dolazilo i jelo iz qegovih ruku. On mu jebojom nacrtao krst na yelu. Obavestio je lovce da ne love ublizini manastira i da obrate paùqu na lane sa krstom na yelu,te da ga powtede ukoliko ga negde na$u. Naùalost, neki lovac je,potcequjuçi qegovu zapovest, jednog dana video lane i ubio ga.Starac se veoma raùalosti i izreye jedno proroyanstvo, koje sedo tanyina ostvarilo. Powto je osoba jow ùiva, mi ga neçemonavesti.

U wumi oko manastira ùivxahu medvedi. Starac je jednogsreo na uzanom putexku, dok se peo u manastir sa natovarenimmagaretom. Medved se skupio u stranu da bi starac prowao.Starac mu je, opet, rukom dao znak da pro$e prvi. Starac jeveselo priyao: —On pruùi nogu i uhvati me za ruku da bih japrowao”. On mu reye: —Da se sutra nisi pojavio ovde dole, jer

65

oyekujem xude. Inaye, uhvatiçu te za uvo i vezati u jasle”.Starac je govorio da medved ima neko samoxubxe. Kada se

na$e u opasnosti, on se pretvara da se ne boji, ali posle odlazitryeçi.

Jedan medved je yesto dolazio. Bio se zbliùio sa starcem,koji ga je hranio. U dane kada je narod dolazio u manastir, staracga je obavewtavao da se ne pojavxuje i da ne izaziva strah kodxudi. Medved je ponekad krwio staryevu naredbu i neoyekivanose pojavxivao. I sve koji bi ga videli uhvatio bi strah. Videlisu ga mnogi, me$u kojima i Keti Patera. Ona je i ispriyala:—Dolazila sam jedne noçi u manastir sa lampom da bih stigla naSvetu Liturgiju. Yula sam neku buku, uperila svetlo i videlaneku ùivotiqu poput velikog psa. Powla je za mnom. Powto samstigla, upitala sam oca Pajsija da li se radi o manastirskompsu. On je odgovorio: »Ovo li je pas? Pogledaj dobro. Ovo jemedved«”.

Drugi doga$aji iz StomijaJednom su iz kuçe gospo$e Pinelope Barbuti ukrali malo

novca wto je imala, ukupno petstotina pedeset drahmi.Nasekirana, ona je odmah otiwla u manastir da obavesti starca.

On ju je sayekao ispred manastira kod duda. Doviknuo joj jeiz daleka: —Nemoj brinuti. Naçi çe se. Petstotina pedesetdrahmi, zar ne? Naçi çew ih za petnaest dana”.

Posle trinaest dana sretne ona starca i reye mu da jownije nawla novac. On joj odgovori: —Blagoslovena, zar ti nisamrekao za petnaest dana? Zawto si nestrpxiva”.

I zaista, petnaestog dana, neka ùena vrati gospo$iPinelopi novac, koji bewe ukrao qen sin.

* * *Kada nedexom nije bilo Svete Liturgije u manastiru,

starac je silazio u Konicu da bi bio na sluùbi i da bi sepriyestio. U subotu, u ponoç, zatvarao je manastir i za jedan satbi stizao. Dolazio je i yekao u kosturnici, i po west - sedamsati se molio za ùive i upokojene, sve dok crkveqak ne biotvorio crkvu.

Jedne noçi video je kako kosti zraye svetlowçu. Da li seradilo o znaku kojim su duwe pokojnih pokazivale da oseçajuqegove molitve?

* * *U manastiru je neko vreme radio gospodin Lazar Stergiu.

On priya: —Jedne subote sam pravio oplatu za zid da bih nabaciomalter, dok je otac Pajsije yistio crkvu. Oko jedanaest sati hteo

66

je newto da mi kaùe i davao mi je znake. Dowlo je podne iotiwli smo da ruyamo. On, me$utim, nije progovarao. Glas mu sebio izgubio. »Wta ti se desilo, oye Pajsije«, upitah ga. On jebio miran, kao da se niwta nije dewavalo. »Da idem dole polekara«. Nije me pustio. Sporazumevali smo se pokretima.Sledeçe subote, dok je prao kandila, yuo sam ga da poje. Izawao jenapoxe sa Bogorodiyinom ikonom. Od radosti sam ga zagrlio”.

Uskoro je dowla u manastir i gospo$a Pinelopa Barbuti.Videla ga je da ne priya i poyela da playe. Kasnije, kada mu seglas povratio, ona ga je upitala: —Wta ti se bilo desilo, oye”.

Starac je kazao da mu se newto sliyno desilo i na SvetojGori. Me$utim, dobio je znak da mu se reyeno viwe neçeponoviti, kao wto se i nije ponovilo.

* * *Keti Patera priya: —Da bi video majku starac je dowao u

selo Sveti Georgije, gde sam pravila kuçu. Neki osmogodiwqideykiç po imenu Stefan pade sa gorqeg sprata dole na beton iudari glavom. Glavica mu se otvori i krv poteye u potocima.Svi koji su se nawli pored, baba, qegova majka, poyewe da viyu ine zna$ahu wta da rade.

»Wta radite«, veli im starac.On si$e dole, zakrsti ga krstom koji je imao, zatraùi malo

vate i stavi je na ranu. Potom ni lekar nije bio potreban, a niogrebotina nije ostala”.

* * *Jadnom prilikom je starac oduùio u Konici, pouyavajuçi

muslimane. Da ne bi ostao bez veyerqe, vrwio ju je na brojaniciiduçi ka manastiru po noçi. Me$utim, demoni mu otewebrojanicu iz ruke. Stoga on ostade na mestu kleyeçi i moleçi se.Potom reye: —Neçu otiçi odavde dok mi ne donesete brojanicu”.I pritisnuti silom molitve, oni je donesowe!

* * *Nekom drugom prilikom manastir je posetio

gradonayelnik sa drugim zvaniynicima. Starac se nijepotrudio da im polaska sa namerom da pomognu manastir, buduçida nije nauyio da se —divi”, tj. da laska xudima. Kada je, dakle,powao da ih posluùi, nije zapoyeo od gradonayelnika, nego odyika-&or$a, jednostavnog poboùnog sexaka, koji bewe dostojanpowtovaqa viwe od drugih. On je powtovao xude koji su nosilizvaqa, ali je viwe powtovao vrlinu. —Yovekova yast jeste

67

vrlina”5) , a ne prosto liynost koja nosi zvaqe bez vrline.

* * *Gospodin Toma Tasios iz Konice pripoveda: —Jednog dana

sam sreo starca na autobuskoj stanici za Jaqinu. Zajedno smoputovali. Na putu se desio yetvorostruki saobraçajni udes: triautobusa i jedan kamion (su udarili) u bandere za struju. Nawautobus kao da je uzela nevidxiva sila i prenela ga pet metarapored puta, usled yega mu se niwta nije desilo. Rekoh starcu:—Da nije bilo tebe, oye Pajsije, od nas bi ostao stub soli”. A onmi reye: —Jesi li video nekoga da se prekrstio? Kada ulaziw uautobus, pomoli se da dobro putujew”.

* * *Gospo$a Pinelopa Barbuti je ispriyala: —Ukoliko bi ga

bolela glava, on ju je prislaqao na Bogorodiyinu ikonu, i bol jeprolazio.

Prosfore je mesio bez kvasca. Zakrwtavao ih je i one sunarastale.

Jednog dana mi je rekao: »Dolaze tri lovca. Skuvaj pasux«.Zaista su dowli lovci i zatraùili da jedu pasux. Oni su imalimeso u kesi, ali su ga okayili napoxe na drvetu, buduçi dastarac nije dozvoxavao da ga prùe u manastiru”.

* * *U Jaqini je starac upoznao svetovnu ùenu sa darom

prozorxivosti. On je hteo da kupi stakla za lampe, ali nijeimao dovoxno novca. Nedostajalo mu je trinaest drahmi.Prolazeçi pored qene kuçe, yuo je kako nekome govori: —Daj ocutrinaest drahmi da kupi stakla za lampe”.

Odlazak iz Stomija%itexi okoline powtovahu —kalu$era”, kako nazivahu

starca. Iskreno su ga voleli i pomagali, iako nisu potpunoshvatali koje je blago on u sebi skrivao. U qegovoj liynostivideli su newto posebno. Bili su porobxeni qegovom xubavxu idobrotom. On je za qih bio an$eo yuvar, uteha, oslonac utewkoçama. Tadawqa deca (koja su sada zreli xudi) seçaju semrwavog kalu$era koji brzim koracima hoda ulicama Konice, ikoji koraya —zamiwxen”, ne lutajuçi pogledom levo - desno.

Glas o qegovoj vrlini stigao je i daxe od Konice. Dolazilisu da ga vide xudi iz drugih krajeva. Jedno druwtvo mladih, kojiizuyavahu bogoslovxe, vezalo se za qega. Dopisivali su se,

5) Sveti Jovan Zlatousti, Tumayeqe 48. Psalma, PG 55, 232.

68

poseçivali ga i boravili u manastiru. Duhovno su bilipomognuti i skoro su svi powli putem monawkog ùivota.

U me$uvremenu, neki posetioci nisu prestajali da gaùaloste svetovnim hirovima, uopwte ne pomiwxajuçi da odqih odustanu. Bivali su zvaniyni pokuwaji da se napravi put zavozila i vazduwni voz (ùiyara) do manastira. Mnogima od qihbilo je krivo wto je starac ukinuo svetske razonode umanastirskoj porti na dan slave, te su se protivili. Neki suzahtevali qegovo proterivaqe iz manastira kako bi koristilimanastirsko zemxiwte i wumu. Bilo je i drugih razloga.

Jednom je starac u poyetku napustio manastir na mesecdana. Uoyi slave otiwao je u crkvu da proyita sluùbu. Kada jezavrwio, video je da su u dvoriwtu naloùili vatre i da igraju.Uzeo je svoju rasu i oùalowçen otiwao noçu za Svetu Goru. —Jownisu bili duhovno zreli”, rekao je. No, posle mnogih molbi, opetse vratio.

On se 1961. godine ponovo vratio na Svetu Goru. Da bi gaubedili da opet do$e, Koniyani su poslali pismo sa potpisimau Manastir Filotej . Traùili su da im se starac smiluje i da seopet vrati.

Starac je u pismu pisao: —Powto sam otiwao iz Konice,ùitexi su se digli na noge. Nekoliko dana nakon wto samstigao u Manastir Filotej , dowao je dopis od gospodinagradonayelnika sa mnogo potpisa i potpisom nayelnika okruga,u kome su me ube$ivali da se vratim u Manastir Stomio , jer jevelika potreba itd. Iako su napisali razloge, u manastiru nisusvi bili saglasni da mi daju blagoslov. Kako yujem, oni çe içido patrijarha Atinagore i Averofa, tj. ministra spoxnihposlova, da zamole [za pomoç] politiykog upravnika Svete Gore,koji potpada pod ministarstvo spoxnih poslova”.

Posle upornih molbi, starac se opet vratio u Stomio,uzevwi otpust iz Manastira Filoteja pod datumom 7. 8. 1961.godine.

Videçi potewkoçe da ostane u Stomiu, qegov brat Luka iDimitrije Korcinoglu su, na svoje preduzetniwtvo, na krajuKonice sagradili jednu kuçicu, koja je imala keliju, crkvicu iradionicu. Oni su se nadali da çe starac u qoj da boravi,buduçi da nisu ùeleli da ode i da budu liweni qegovogdragocenog prisustva.

Iako je obnovio manastir, isterao jeretike (wto moùdabewe qegov najveçi doprinos), mnoge pomagao, on je imao misaoda niwta ne radi i stalno je osu$ivao sebe: —Ja sam kalu$er. Wtaçu ovde u svetu”. I sa bolom je govorio Bogorodici: —PresvetaBogorodice, ja sam traùio pustiqu, a ti si me dovela u svet”.

69

I izgleda da je dobio odgovor na svoju molitvu. Jer, kada gaje kasnije otac Kozma, sadawqi iguman Stomija, upitao kako jeotiwao, on je odgovorio: —E, rekao sam Bogorodici da mi pokaùegde ùeli da idem. I rekla mi je [da odem] na Sinaj”.

Prilikom posete jednog bogoslova, koji ùivxawe na Sinaju(sadawqeg sinajskog arhiepiskopa g. Damjana), starac je predaopismo za tadawqeg arhiepiskopa Porfirija. Pitao ga je, naime,da li bi ga primio na Sinaj da ùivi negde van manastira, bezikakve obaveze prema qemu. I dobio je potvrdan odgovor.

Videvwi da je qegovo poslanstvo u pustiqi svetazavrweno i da je ispunio zavet Presvetoj Bogorodici, konayno jeostavio Stomio 30. septembra 1962. godine i krenuo kaBogopoho$enoj Gori Sinaju. On nije naveo razloge svog odlaska,buduçi da bi se digla buna i da bi se narod podigao. Rekao je daide radi leyeqa. Kada je otiwao, mnogi su plakali s obzirom daim je bio uteha.

On ne samo da je obnovio Manastir Stomio i napisao qegovletopis, nego je svojim podvizima i natprirodnim doga$ajima,koje je doùiveo, ispisao i svoju povest (%itije) na qegovimstenama. Koniyani sa poboùnim powtovaqem yuvaju u svomseçaqu —kalu$era”, koji je danas veç svuda poznat kao otacPajsije .

ÌÈÈÈ

PUSTIQAK U BOGOPOHO&ENOJ GORI SINAJSKOJ

Prelazak na SinajGospodin Stavra Baltojanis iz Atine navodi: —U jesen

1962. godine sam, po pozivu, krenuo u Sinajski manastir da bihradio na zawtiti ikona.

U Kairu, u manastirskom imaqu, jednog podneva, u vremeruyka, upoznao sam monaha Pajsija, koji je tako$e trebalo da seprebaci do Sinaja. Bio je izuzetno mrwav, neobiyno malo je jeoi obiyno nije priyao. Uporan kawax je svedoyio o zdravstvenojtewkoçi.

U Kairu smo ostali oko nedexu dana yekajuçi da se uskladiprelazak u manastir nas dvojice. I ja sam imao priliku da seuverim da je otac Pajsije redovno izbegavao hranu koju su namdavali. I kada je jeo, viwe se pokoravao oseçaqu da treba daposluwa. I koliko sam ga kasnije u manastiru doùiveo, shvatiosam da je me$u monawkim vrlinama qegovim bilo i istinsko isavesno posluwaqe.

Kada se sve sredilo u vezi sa nawim polaskom, natovarilismo svoj prtxag u taksi i krenuli. Seçam se Pajsija kako je sedeo

70

u svom uglu u vozilu, çuteçi celim putem do Sueza. U qemu smoja i jow jedan naw saputnik kupili neke stvari, uglavnom hranu.Za vreme naweg kratkog boravka u Suezu, koji je posluùio i kaopredah od puta, trebalo je newto da pojedemo. Na naw poziv da iPajsije uyestvuje, nismo naiwli ni na kakav odziv. Sam sezadovoxio jednostavnim gaweqem ùe$i vlaùeqem usana sa malosoka od malog egipatskog limuna, koji je nosio sa sobom, i koji jepredstavxao jedinu qegovu opskrbxenost hranom.

Prenoçili smo u Faranu i ujutro krenuli za Sinaj. Stiglismo kasno, oko podne. Pajsija su brzo odveli u keliju, a ja samostao sa saradnikom Tasom Margaritovim, koji me je yekao zbogsaradqe na planu zawtite ikona. Brzo smo saznali da je Pajsije,uwavwi u keliju, odmah skinuo duwek sa kreveta, a lampu koja jeosvetxavala prostor izvadio iz struje. Mrwavost, podviùniykanarav, bezazlenost, kao i potpuna posveçenost Bogu nisuodocnili da se projave. On se çutke starao da uyestvuje uopwteùitexnim obavezama i brzo je postao koristan i uspewanylan manastira.

Ubrzo su postale poznate i druge qegove sposobnosti iznaqa, naroyito umewnost u obradi i primeni drveta. Na kraju,on nam je izazvao pomisao da od manastira zatraùimo da nampomogne u stolarskim poslovima, do kojih po pravilu dolazi prizawtiti ikona.

Posebno uspewno je radio na sastavxaqu drugog drvenogpostoxa, na koji je postavxena Hristova ikona1) , koja je odranijeg propadaqa bila podexena na dve daske. On je umetniykii pronalazayki sastavio jednu drugu drvenu podlogu saizdubxenim prostorom po prvobitnim razmerama ikone, u kojisu dva dela ikone postavxena umetaqem. Izme$u qih je ostavioprazninu koja se, po nawem prorayunu, sama napravila, i koju bitrebalo, kao wto se yesto doga$a, da dopuqava oko posetioca.Pajsije je boravio uz nas, paùxivo i odgovorno radeçi isuoyavajuçi se sa stolarskim potrebama zawtitnih radova. Svevreme je çutke i plodotvorno radio, istovremeno odiwuçipristojnowçu i svetowçu. Qegovo uzdrùavaqe od redovnogpodnevnog ruyka, zaprepawçujuça mrwavost i uporni kawax,yinili su da se zabrinemo za qegovo zdravxe i da yestopokuwavamo da ga odvratimo od strogog podviga. Nikada neçu dazaboravim qegov prosveçeni izgled kada je jednom prilikom bioprimoran da odgovori na sliyne moje pouke: »Stavro, ostavi tonama, monasima«.

Ostali smo u manastiru oko yetrdeset dana, a Pajsije je

1)

Radi se o dragocenoj komninovskoj ikoni Hrista Pantokratora, koja jeobjavxena u poznatom spisku sinajskih ikona od G. i M. Sotiriu, sa brojem table 68.

71

uvek bio isti. Bezazlen, nezamislivo duhovan, zamiwxen iverovatno molitven u yasovima tihog bavxeqa poslom koji jetrebalo da pruùi. Posledqeg dana i nakon yasa rastanka imaosam utisak da sam iza sebe ostavio svetitexa.

U retkim vremenskim periodima yuo bih o Pajsiju da jebivao jow stroùiji prema sebi. Uskoro posle dana nawegrastanka, kao wto sam i oyekivao, saznao sam da je Pajsijeotiwao daleko od manastira, na stenu Bogopoho$ene Gore. Naqoj je ùiveo krajqe podviùniyki, tek nekim danima silazeçi umanastir”.

Razrewavaqe suweKada je prvi put starac dowao na Sinaj bewe velika suwa.

U prirodnim uslovima kiwa u ovoj oblasti vrlo retko pada.Reyene godine bio je posebno primetan nedostatak vode.Pripremili su karavan da ide i donese vodu iz daleka. Staracim je rekao: —Yekajte, nemojte veyeras da idete”. Uveye sepomolio i pala je velika kiwa.

Blaùeni pustiqski ùivotStarac je zatraùio blagoslov da ùivi sam u pustiqi.

Uselio se u isposnicu svetog Galaktiona i Epistime, koja sesastoji iz crkvice i vrlo male kelije u nastavku. Ona se nalazina lepom mestu, na uzviwici, baw naspram Svetog vrha, na okosat udaxenosti od manastira.

Dvesta metra naviwe nalazi se peçina svetog Galaktiona,a newto pozadi je skit gde je ùivela sveta Epistima sa drugimpodviùnicama. Sveto i blagosloveno mesto. Uprkos svojebezvodnosti, stene nadahquju. Starac je, dakle, kao orao uvisini svio svoje gnezdo, ili boxe - napravio bunker kao oraoduha.

Vrlo blizu, —koliko se moùe kamenom dobaciti”, poredisposnice je imao izvoryiç. Za dvadeset i yetiri sata sakupxaoje dva - tri litra vode. Starac je priyao: —Iwao sam sa nekimbokalyiçem da uzmem vodu da bih skuvao yaj, ili da bih malonakvasio yelo. Govorio sam akatist sa blagodarnowçu i oyi sumi se punile suzama. »Boùe moj,- govorio sam,- samo malo vode dapopijem. Ne ùelim niwta drugo«”. Jer, oskudna vodica je bilavrlo dragocena za onoga ko je hteo da ùivi u pustiqi. No, i qu jestarac delio sa divxim ùivotiqama i ùednim pustiqskimpticama.

—Starye, kako ste ùiveli na Sinaju”, upitao ga je neko.On je dgovorio: —Hrana mi je bila yaj sa suvarkom koji sam

sam pravio. Pravio sam peturu (tanke listove testa) i suwio ihna suncu. Postajala je veoma tvrda i lomila se kao staklo.

72

Ponekad sam kuvao i pirinay, sabijen u neku limenku. Ona jebila i lonye i werpa i taqir i yawa. Limenka i jedna kawika,malo maqa od supene, behu yitavo moje domaçinstvo.

Imao sam jow i jednu bluzu, koju sam oblayio noçu da bihsavladao zimu. Pio sam i crni yaj, da bi mi pomagao u bdequ.Stavxao sam kawiku weçera viwe, koja je odgovarala drugojbluzi2) . Imao sam i newto debele odeçe, s obzirom da je noçubilo veoma hladno. Nisam imao ni feqer, ni lampu, sem jedanupaxay, da bih ponewto video u mraku dok bih hodao nekomkamenom stazom sa stepenicama. On mi je tako$e neophodan daponekad zapalim vatru od suvog graqa, kako bih napravio newtovruçe. Imao sam i newto kremenkamena i vrlo malu boyicupetroleja za upaxay. I niwta viwe.

Jednom sam posadio struk paradajza, ali me je potomiskuwala pomisao, te sam ga iwyupao. Naime, nisam hteo daizazivam beduine. Yinilo mi se nepriliyno da siromawnibeduini nemaju paradajz, a ja, kalu$er, da imam, pa makar seradilo i o jednom struku.

Daqu sam izgovarao molitvu i radio rukodexe. Molitva irukodexe behu moje pravilo. Noçu sam nekoliko sati yiniopoklone, uopwte ih ne brojeçi. Sluùbu nisam yitao, veç sam jevrwio na brojanici.

Da me znatiùexni xudi ne bi uznemiravali, zelenomuxanom bojom sam iscrtao mrtvayke glave (kao znak opasnosti)po stenama. Jednom prilikom je neki Nemac turista hteo da sepopne gore. On je pomislio da se radi o minskom poxu. Me$utim,izgleda da se razumeo u sliyne stvari. Pazio je gde gazi i uspeoda do$e do gore. Ja sam ga pratio sa visine. Pustio sam ga da sepribliùi, a potom sam uwao u peçinu svetog Galaktiona inavukao splet trqa na ulaz. Traùio me je, ali nije mogao da mena$e, te se vratio nazad”.

Starac je veoma pojednostavio svoj ùivot i predao sepodvigu svim svojim silama, bez rasejavaqa. —Pustiqa pustowistrasti. Ukoliko je ispowtujew i prilagodiw joj se, pustiqa tidaje da osetiw qenu utehu”, govorio je kasnije starac sakrajoyeùqom, izraùavajuçi sa malo reyi svoje iskustvo izSinajske pustiqe.

Starac je voleo da poseçuje mesta gde su ùivelipodviùnici. Divio se malim podviùniykim peçinama. Unekima je bilo oyuvano udubxeqe za vodu, u drugima se videlapocrnela stena od vatre koju su ponekad palili da bipripremili ruyak. Nadahqivale su ga i potresale stare

2)

Tj. dodatni weçer mu je davao toplotne jedinice koje bi odgovaraleoblayequ jow jedne bluze.

73

isposnice. Posetio je i Isposnicu svetog Georgija Arselaita.Radilo se o krajqoj pustiqi, pogodnoj za otwelnike. Velikuyetrdesetnicu je proveo u Isposnici svetog Stefana, kojupomiqe i Lestvica3) , ispod Svetog vrha, uz veliki post, skoro neuzimajuçi hranu. Imao je samo jedan bokalyiç kako bi vadio voduiz bunara, koji se nalazio newto niùe, kod Proroka Ilije.

Starac je imao pravilo da ne nosi cipele. Pete su mu bilerascepane i tekla mu je krv. Cipele je drùao u torbi i obuvao ihsamo kada je silazio u manastir ili se sretao sa nekim na putu.Onaj ko poznaje uslove pustiqe svestan je da je vrlo bolno hodatibos po stenama ili pesku. Po danu oni su prevruçi, te beduinistavxaju jaja u pesak da se rovito ispeku. Noçu su, pak, steneveoma hladne, te izgleda kao da hodaw po ledu.

U manastir je on silazio svake nedexe, ili svakihpetnaest dana. Pomagao je na bogosluùequ i priyewçivao se.Imao je jednu izdvojenu keliju na pirgu, gde su nekada zatvaraliprognanike na Sinaj. Uyestvovao je u zajedniykim manastirskimradovima, u stolarskim poslovima i u obrezivaqu maslina. Onnije bio na teretu manastiru. Hranu koju su delili svim ocima,on nije uzimao. Yak ni neki neznatni blagoslov (novyanu sumu),na koju svi Sinaiti imaju pravo, on nije primao.

Neki oci su se savetovali s qim i dobijali duhovnu koristod qegovog iskustva i rasu$ivaqa. Imao je i jednog posluwnika,iskuwenika Evtimija Sklirisa, potoqeg oca AtanasijaStavronikitskog. On je boravio u manastiru, ali ga je staracduhovno rukovodio.

Tadawqi sinajski arhiepiskop Porfirije, dobar i smirenjerarh, powtovawe starca i uzimawe u obzir ono wto mu jepredlagao za obnovu sinajskog bratstva.

—Osetio sam Sveto Priyewçe”…Na poyetku, po dolasku na Sinaj, odluyio je da se popne u

isposnicu i da ostane dve nedexe, ne silazeçi u manastir.Obavestio je i oce da se ne bi uznemiravali. Otac Sofronije mureye:

—Da li çew da izdrùiw gore, starye”.—Pokuwaçu. Pomoliçu se Bogu da izdrùim”.Kasnije je starac priyao: —Ono wto sam gore propatio sa

iskuweqem petnaest dana ne moùe da se opiwe. Ne moùew dazamisliw! Oseçao sam se kao prikovan na krstu. Nakon drugenedexe sam siwao u manastir na Liturgiju. Kada sam sepriyestio, Sveto Priyewçe sam osetio kao slatko meso. Ono

3)

Lestvica 7, 50.

74

zaista bewe Telo i Krv Hristova”.Osnaùen znameqem i videçi isposnicu iz manastira, on

je rekao $avolu:—Hajde sada, ako hoçew, da se borimo”.

Rukodexe i milostiqeStaryevo rukodexe bewe duborez. On sam je priyao: —Radio

sam u drvetu duborezne ikone proroka Mojsija, koji uzimaDekalog [Desetoslov]. Drvo sam sam sekao. U potoku prema Svetimbesrebrenicima nalazila se neka vrsta topolice, neko drvo kojeje liyilo na topolu. Od qega sam, powto bih ga isekao i osuwio,pravio ployice i radio ikonice. Yesto bih i noçu malootwkrinuo vrata od kelije i na meseyini izgovarao molitvu iwmirglao i pripremao drvo. Za oru$e sam imao samo dva noùiçaod makaza singer, koje bejah doneo iz Gryke. Razdvojio sam ih nadva dela, naowtrio i obojio u zelenu uxanu boju kako ne biodbijale sunyeve zrake i udarale me u oyi. U poyetku mi jetrebalo tri dana da zavrwim jednu ikonicu. Potom sam jezavrwavao za jedanaest sati.

Rukodexe sam davao u manastir, a oni su ga prodavali.Posetioci bi ga razgrabili. Novac koji sam uzimao davao sampoznatim taksistima iz Kaira. Govorio sam im da kupe odeçu,kape, kolaye, hranu i dr. Potom sam blagoslovima punio ëak iraspitivao se gde ima beduinskih watora. I odlazio sam doqihovih watora, zvao napoxe malu decu i delio im blagoslove.

Jednom prilikom je neki deyayiç, Sulejman, powto samotiwao u qihov wator, iz zahvalnosti uhvatio pevca ipripremao se da ga zakoxe kako bi mi spremili ruyak. Hteo je dami se zahvali za blagoslove koje sam im doneo. »Pusti ga,Sulejmane. Drugi put«, rekoh mu. Jer, kako da mu objasnim [wta jajedem]”?

Iz velike xubavi prema stvoreqima Boùijim, starac jesebe stavio u stranu. On se umarao da bi im pomagao. On nijeotiwao u Jerusalim da se pokloni, iako je mnogo ùeleo, kakobeduinyiçi ne bi bili liweni qegovih blagoslova. I oni subili svesni qegove velike xubavi, koja nije imala posebnunameru i koristoxubivost. Stoga su ga mnogo voleli. Bilo jepravo slavxe od radosti svaki put kada ih je poseçivao qihovvoxeni —Abuna Paizi”4) .

Beduinyiçi su dolazili u qegovu isposnicu ispucalihnogu, buduçi da su hodali bosi. On im je stavxao vosak upukotine i davao im po par sandala. Drugima je davao kape da ih

4)

Na beduinskom - otac Pajsije.

75

ne udari sunce, i sve drugo wto je imao. Me$utim, qih se mnogosakupxalo i novac od rukodexa nije bio dovoxan.

I on se nawao u nedoumici: —Jesam li ovde dowao dapomaùem beduine ili da se molim za svet”. Stoga je odluyio dasmaqi rukodexe sa nadom da çe Bog sve da uredi.

I istog dana posetio ga je jedan Grk, lekar, koji je ùiveo uinostranstvu. Starac je priyao sa qim kao da ga je godinamapoznavao. —Do$i, oyekivao sam te”, rekao mu je. Satima je sedeo saqim razgovarajuçi sa xubavxu, dao mu savete i otkrio mu nekeliyne stvari.

Zadivxen staryevom darom, on mu dade sto lira govoreçi:—Uzmi da bi pomagao beduine bez remeçeqa svog pravila iostavxaqa molitve”.

Kasnije je starac objawqavao: —Nisam mogao da izdrùim.Ostavio sam ga napoxu i uwao u keliju buduçi da nisam mogao dazadrùim suze zbog brzog Boùijeg odgovora. Porazio me Qegovpromisao i xubav”.

Na kraju ga je starac ispratio i poveo kraçom stazom sobzirom da je padao mrak.

Novcem od rukodexa on je jow pomagao jedno siroye, koje jeizuyavalo bogoslovxe u Grykoj.

—U pustiqi bewe iskuwavan”…Jednog dana on je radio rukodexe izgovarajuçi molitvu i

sedeçi na steni, dok ispod qega bewe duboka provalija. I pojavise $avo i reye mu: —Skoyi dole, Pajsije. Obeçavam ti, niwta tise neçe dogoditi”.

Starac je neuznemireno nastavio svoju molitvu irukodexe, ne dajuçi znayaja $avolu. Iskuweqe je nastavilo da ganagoni da skoyi u provaliju, ponavxajuçi svoje obeçaqe, wtotrajawe oko sat i po.

Na kraju starac uzima kamen i baca ga u provaliju,govoreçi $avolu: —Ajde da ti uspokojim pomisao”.

Ne uspevwi da ga baci u provaliju, $avo mu, navodno sadivxeqem, odgovori. —Sliyan odgovor mi ni Hristos nije dao. Tisi boxe odgovorio”. —Hristos je Bog, a nije warlatan kao ja. Idiod mene, satano (Mt.16,23)”.

Eto kako je, obitavajuçom u qemu blagodaçu, izbegao prvoiskuweqe - da skoyi u provaliju i da se razbije o stene. On jeizbegao i jow dubxu provaliju gordosti, tj. da prihvati pohvaluod $avola, te da se smatra viwim od Hrista.

* * *U svojoj isposnici starac je imao stari budilnik, koji je

morao da trese da bi poyeo da radi. Jedanput, kada ga je xuxao

76

tamo - ovamo, da bi se pokrenuo, neyastivi mu podmetnu jednupomisao: —Da si se oùenio, danas bi sliyno xuxao dete”. Sliynustvar ni kao svetovqak nije pomislio. Stoga se muqevito i bezkawqeqa usprotivio. Drùeçi budilnik, on ga je svom snagombacio ka suprotnoj steni udaqenoj tri metra. Iako je trebalo dase razbije, sat se, dostigavwi na deset santimetra od stene,najednom zaustavio i polako spustio. Potom je stao uspravno ipoyeo ispravno da radi. Gotovo mu se niwta nije desilo. Staracje yuo: —Tik - tak, tik - tak”. —Bre, $avole”, reye on, videçikuwajuçe dejstvo. Potom je uzeo jedan kamen i razbio ga.

Najvredniji trenutak doga$aja je neposrednost odgovorapustiqaka. On uopwte nije zakasnio u odnosu na napad pomisli.Nije raspravxao, niti je pokuwao da odgovori, veç je muqevitopostupio.

* * *Starac je priyao: —Jedne noçi sam silazio putem sa

stepenicama. I dok sam pokuwavao da upalim pokvareni upaxayda bih video gde çu da nagazim, iznenada se pojavila preda mnomruka koja je drùala svetlost, osvetxavajuçi put i yitavu oblast.Odmah sam zatvorio oyi, okrenuo glavu natrag i rekao $avolu:»Ne treba mi tvoje svetlo«” (s obzirom da je prepoznao ko mu jepokazao laùno svetlo).

Pustiqakovo druwtvoStarac je priyao: —Kada sam bio na Sinaju, imao sam dve

prepelice. U reyenom periodu preùivxavao sam neke ùalosti,te su dolazile ptice da mi prave druwtvo i da me utewe. Ma gdeda sam iwao, one bi dolazile kod mene yim bi me yule. Kada samduborezao ikone, pele su mi se na ramena. Jednom sam se razboleonedexu dana. Kada sam ozdravio, otiwao sam na vrh brda, gde samyesto dolazio, i pozvao ptice da ih nahranim. Nisu se pojavile.Ostavio sam hranu i otiwao. Sutradan sam otiwao, a ptice sume susrele na putu, leprwajuçi krilima oko mene. Nisu pojelesvoju hranu. Me$utim, pojele su je yim su me videle.

Divxe ùivotiqe su wirokogrude. Viwe sam wirokogrudos-ti sreo kod divxih ùivotiqa, negoli kod mnogih xudi. Boxe dasmo prijatexi sa qima, negoli sa svetovnim xudima. Ukolikoùeliw istinskog prijatexa posle Boga, sprijatexi se sasvetima, ili barem sa divxim ùivotiqama”.

* * *Starac je tako$e priyao: —Jednom sam napravio yorbu sa

pirinyem, a sutradan sam oyistio limenku u kojoj sam ga kuvao iostatke bacio miwevima. Potom, svaki put kada sam duborezao

77

ikone i kada su komadiçi drveta padali, oni su, yuvwi lupaqe ivideçi drvo, mislili da je pirinay, te su se skupxali. Yak se idivxe ùivotiqe pripitomxavaju uz nas, kada ùivimo ispravanùivot”.

Bestrawçe BogoroditexaStarac je na Sinaju u Duhu Svetome uvideo jedan

natprirodan doga$aj, tj. zdravoumni i prepodobni odnos svetihBogoroditexa, od koga se zayela i rodila Presveta Bogorodica.On se osvedoyio da su —sveti Joakim i Ana bili sasvim duhovni,bez imalo plotskog razmiwxaqa. Oni behu najbestrasniji parkoji je ikad postojao. Najpre su se, svako posebno, sa suzamapomolili Bogu da im podari dete, pa su se potom sastali izposluwaqa prema Qemu, a ne iz telesne poùude. Powto sezayeçe desilo bez uùivaqa, Presveta Bogorodica je bilaPreyista. Naravno, ona nije bila oslobo$ena praroditexskoggreha, kao wto u zabludi misle papisti, buduçi da je bila zayetana prirodan nayin (tj. ne besemeno), premda potpuno bestrasno,kao wto Bog i ùexawe da se xudi ra$aju”.

Jednom je u nekom razgovoru naglawavao reyene istine.Videçi neku suzdrùanost kod svog sagovornika, on ustade iùustro reye: —Ja sam doùiveo taj doga$aj”. Hteo je jasno dapredoyi da ono wto govorawe ne behu jednostavno qegovepoboùne misli, veç Boùansko otkriveqe.

Kod svetih yetrdeset muyenikaJednom je strarac u periodu pedesetnice powao sa drugim

ocima da odsluùe Liturgiju kod Svetih yetrdeset muyenika .Poneli su sa sobom i dosta crvenih jaja. Posle Svete Liturgijesu dowli beduini, te su im podelili jaja. Bewe yetrdeset jaja, ibewe dowlo tayno yetrdeset beduina, kod Yetrdeset muyenika .

Upokojeqe staryeve majkeJednog dana starac je oseçao posebnu i neopisivu utehu i

veliku xubav prema Bogorodici. On se zayudio, pitajuçi se oyemu se radi. Zabeleùio je datum5) i kasnije saznao da mu je ustvari umrla majka. On ju je mnogo voleo, ali je radi xubaviHristove i Presvete Bogorodice napustio. I kao da jeBogorodica htela da mu kaùe: —Nemoj se ùalostiti. Ja sam tvojamajka”. Ona ga je na neki nayin usvojila od trenutka kada jepostao monah. On se kasnije udostojio da vidi PresvetuBogorodicu viwe puta, da razgovara sa qom i da primi hranu iz

5)

Bewe 6. oktobar 1963. godine.

78

qenih preyistih ruku.

Kazandzakisovo imeJednom se starac sa dvojicom sinajskih otaca popeo na vrh

svete Ekaterine, da bi sluùili Svetu Liturgiju. Kada suzavrwili, qih dvojica su krenuli da silaze. Powto je sa sobomdoneo budak, starac je otiwao do stene na kojoj je Kazandzakisbio upisao svoje ime, i izbrisao ime izjawqenog bezboùnika.Smatrao je nepriliynim da na svetom mestu poklonici gledajuime jednog bogohulnika, tj. da na mestu svetome (Mt.24,15) postojignusoba bezboùnosti [tj. opustowteqa].

Jedan od otaca, Kriçanin, dok silaùawe, yu oca Pajsijakako udara budakom. Misleçi da popravxa kamenu stazu, on mudoviknu: —Hajde, oye Pajsije. Ostavi sad stazu. Idemo”.

A starac mu je odgovorio smeweçi se: —Koliko mogu,starye”…

Starac se gnuwao Kazandzakisa, zbog qegovog bezbowtva ihula, i nije hteo ni da vidi, ni da yuje ime qegovo.

Uteha i bez PriyewçaJedne nedexe ujutro statac je video poklonike kako se pequ

na Sveti vrh. Shvatio je da çe imati Svetu Liturgiju. Powao jei on za qima. Zatraùio je blagoslov da se priyesti. Svewtenikuje ispovedio da je prethodnog dana imao razreweqe, tj. da jestavio kawiku uxa u jelo, buduçi da je bila subota i da nije znaoda çe se sluùiti Sveta Liturgija, iako je celu sedmicu proveobez uxa, wta viwe, na suhojedequ. Me$utim, on mu nije dozvolio.Starac je smireno posluwao i nije se priyestio. Me$utim, ipakje osetio utehu i blagodat kao i kada se priyewçivao.

Nevidxiva borba i neizreciva staqaStarac u svojoj poslanici pod datumom 1. 3. 1964, navodi:

—Mnogo puta me uznemirava demon, iako sam razbio telo.Blagodarim Presvetoj Bogorodici wto me se ne gnuwa, nego miuvek pomaùe. Svedobri Bog dopuwta (iskuweqa) da bismo seborili i da bismo posle borbe primili neuvenxivi venacpobede. Pre nekoliko dana mnogo me je bio uznemiravao uisposnici, skoro yitavu sedmicu, dok sam se pripremao da sepriyestim na Svetom vrhu, gde je trebalo da se sluùi SvetaLiturgija. Blagodarim Dobrom Bogu wto me je sayuvao, buduçi daje borba bila veoma jaka… Posle borbe, u kojoj me je sayuvao,Dobri Bog me je udostojio da se priyestim na Svetom vrhu.Celoga dana sam oseçao radost koja se ne moùe opisati. Bio samrastoyen od velike xubavi Boùije i oseçao Qegovo prisustvo

79

pored mene. Neprijatex $avo me je i napadao snaùno da bi meliwio duhovne radosti, koja me je opskrbila za dugo vreme”…

Sinajski podviùnik je veç ùiveo bestelesni ùivot. —Sam,bez ikoga, u tiwini razgovarajuçi sa Bogom… neprestanimmolitvama i sa bliskowçu Bogu”6) . On bewe zarobxenBoùanskom xubavxu. Molitva mu je bila neprestana, kaodisaqe, i nije se prekidala ni u snu. —Usisavao je blagodat”.Snaùno je doùivxavao prisustvo Boùije, kao i velike doga$ajekoji su se desili u doba proroka Mojsija. Jednom je opisivao svojupeçinu: —Yitava gora i stena je postala meka kao testo powto jena qu Bog siwao u ogqu (Izl.19,18). Stoga su se u peçini odslikalitragovi le$a proroka Mojsija”.

Objawqavajuçi doga$aj koji je ranije doùiveo u Esfigme-nu, starac je rekao: —Na Sinaju sam doùiveo uzviwenija staqa,na drugayiji nayin”.

Me$utim, wta je tayno doùiveo na Gori bogovi$eqa, onnije ùeleo da opiwe. Ostao je samo pri zagonetci. Svakako da jebilo newto sliyno starijem doga$aju, ali veçe snage. Stoga je,uostalom, i uporedio dva doga$aja.

Najverovatnije se nije radilo o vi$equ ili yudu, veç oyesto doùivxavanim blagodatnim staqima. U qima je onprimao dodatnu blagodat, sa posledicom da se qegovo duhovnostaqe preobrazi u duhovnu celovitost. —Oseçam da u meniosvaqava newto drugo”, pisao je.

Svim onim wto je starac doùivxavao i onim wto nam nijepoznato, Boùanska blagodat ga je tajno pripremala za potoqeqegovo delo.

Odlazak iz slatke pustiqeOn je najzad ùiveo ùivotom za kojim je godinama tragao i

radovao se. Me$utim, qegovo zdravxe se pogorwavalo. Patio jeod glavoboxe zahvaxujuçi nedostatku kiseonika usled nadmorskevisine. Bog ga je, me$utim, hranio nebeskom manom, i tewio gablagodaçu svojom. U poyetku nije davao znayaja sliynim znacima,ali je potom zbog prirode stvari bio primoran da se zabrine. Usvom pismu u vezi sa reyenim on piwe (1. 3. 1964. godine): —Sve usvemu, vidim da me Bog spuwta sve niùe. Sada se nalazim umanastiru veç nedexu dana, buduçi da mi se pojavila astma.Isposnica mi je bila na visini od 2000 metra i patio sammnogo. Iako sam primoravao sebe, bilo je nemoguçe da ostanem uqoj, buduçi da mi je ponestajao dah. Manastir je oko 400 metraniùe. U sluyaju da i u qemu patim, doçi çu u Gryku… U svakomsluyaju, ja prepuwtam stvari Bogu. Buduçi dobar po prirodi,

6) %itije svetog Save Osveçenog, E.P.E. Filokalija, tom. 5, str. 236 (pogl. 16).

80

neka uyini ono wto je korisno za moju duwu. Za sada niwta nijeizvesno”.

Konayno, videçi da mu se zdravstveno staqe pogorwava, onje sa tugom doneo odluku da napusti slatku Sinajsku pustiqu.Jer, on je ùeleo zauvek da ostane i da sluùi Bogu na toj gori(Izl.3,12). On je zavoleo Sinaj, s obzirom da je na qemu ùiveopravi pustiqski ùivot. Do kraja svoga ùivota je yeznuo za qimi zanimao se za obnovu bratstva i qegovo duhovno zrayeqe.

Vraçajuçi se na Svetu Goru, u jednoj crkvi u Atini on sesusreo sa predavayem Bogoslovskog uyiliwta, PanajotijemBraciotisom. On se zadivio podviùniku, koji je, premdabolestan, stajao uspravno tokom yitavog bogosluùeqa. Priwaomu je i rekao: —Zar ni sada neçew malo da sednew”.

Po psalamskim reyima, on vide bezakoqe i sva$u u gradu(Ps.54,10) Atini. &avo je preduzeo da ga iskuwa preko svog oru$a,a ne vidxivo, kao na Sinaju. Traùeçi mesto stanovaqa svogpoznanika, on je nekoga upitao [za pomoç]. I on ga je odveo u nekukuçu, otvorio vrata i uveo unutra. A ra$awe se o kuçi bezakoqa[javnoj kuçi]! Starac se u poyetku iznenadio. Potom je prizvaoBoga u pomoç, razvalio vrata i otiwao kao kowuta iz klopke ikao ptica iz zamke (Priy.6,5).

ÈH

U IVIRONSKOM SKITU

Bezmeteùje ili bratstvo?Vraçajuçi se ponovo na Svetu Goru, starac se uputio u

osveçenu pustiqu Kapsale, bezmeteùno i podviùniyko mestoblizu Kareje. Me$utim, ne nawavwi u qoj mesto poyinka, izposluwaqa nekom starcu otiwao je u Ivironski skit, gde jenawao Kolibu svetog arhan$ela (na omologu*) je datum 12. 5. 1964.godine). U svom pismu (24. 7. 1964. godine) on piwe: —BlagodaçuBoùijom uzeo sam jednu kolibu u opustelom Ivironskom skitu ,koja ima sve pretpostavke za bezmeteùni ùivot. Od petnaestkoliba nastaqene su samo sedam. Subotom i nedexom sluùimo uSabornom hramu samo Liturgiju, a bogosluùeqa vrwimo pokolibama. Moja koliba ima Crkvicu svetih arhan$ela . Okolinajoj se sastoji od newto maslinovih stabala, male bawte sa vodomitd. Kuça je, naravno, stara i ja vrwim neke opravke. Vidim dase stvari kreçu u pravcu malog bratstva, wto me zaista mnogoùalosti, buduçi da sam ùiveo sam i da bih sam mogao boxe da

*) Papir kojim neki od dvadeset svetogorskih manastira nekom monahu daje

blagoslov da ùivi u keliji ili kolibi na qegovom zemxiwtu,- prim. prev.

81

napredujem. Molio sam Gospoda mnogo, ali vidim da je Qegovavoxa newto drugo. Iwao sam kod svog duhovnika oca Tihona, Rusapustiqaka, koji mi je rekao da treba da primam one koji ùele daùive sa mnom. »Najzad,- rekao mi je,- napravi kolibicu newtodaxe, da bi imao i newto tiwine«.

Poyeo sam da opravxam kolibu, s obzirom da çe moùdauskoro doçi nawi prijatexi, koje je trebalo da zbrinem premasilama. Sve mi nedostaje. Kuçu treba da opravim, druge stvarida uzmem itd. sve dok ne zapoynemo neko rukodexce. Tri mesecasam surovo radio. Slava Bogu, dosta sam sredio. Trebalo bi u tokujedne godine sve da do$e na svoje, kako bi poyelo glavno delo, tj.molitva i pouyavaqe, a potom kao usputni posao neko rukodelce.Treba obezbediti bezbriùnost, koja çe braçu povuçi na gore.Uxe se obezbe$uje od maslina, a ima ga i za crkvu. Iz bawte çedolaziti sve bawtensko povrçe, kao i krompir i pasux za zimu.Biçe i kupusa za zimu itd. Ima nekoliko drugih raznih stabala.Loze, tako$e, ima dosta. Ukoliko rade neko malo rukodelce kaorazonodu, a ne da bi bili progutani, braça mogu da prona$u sebe,a potom i Boga. Pomaùuçi i dobre i lowe, Dobri Bog çe, kaodobar Otac, pomoçi. Ja zaista verujem. Utoliko pre, ukoliko jeQegova voxa da se zbude newto u Qegovu slavu.

Kasnije nameravam da za braçu napravim kolibice nasvakih sto metara, kako bi bili i svi zajedno i svi posebno. Jer,ja sam proùiveo sve ùivote1) i video da u bezmeteùju dolazi douspeha”.

Vidovi skitskog ùivotaIzme$u malobrojnih otaca u skitu izdvajao se otac

Pahomije2) , iz bratstva oca Nila. On je rukama hvatao zmije iwkorpije. Starac je mnogo ispriyao o qegovoj prostoti, vrlinii savrwenom posluwaqu prema qegovom starcu. Stoga je otacPahomije bio drag starcu, koji mu je yesto slao blagoslove.

Kod starca je dowlo da ùivi nekoliko [monaha], me$u kojimabehu i jeromonasi Vasilije i Grigorije, koji su kasnije obnoviliManastir Stavronikitu . Otac Vasilije je yak postao iguman.Starac im je na neko vreme ustupio svoju kolibu, dok se ne sredeu svojoj, a sam je ùiveo u nekoj vrlo maloj —kolibici”, koju jenapravio newto daxe od kestenovih daski.

On je svake noçi bdeo uz bezbrojne poklone i mnoge molitvena brojanicama. Glavno qegovo delo bewe molitva. Trudio se dase qegovo umno opwteqe sa Bogom ne prekida, tj. da bude

1)

Podrazumeva nayine monawkog ùivota.2)

Oci Svetogorci, str. 11-13.

82

neprestano.Uprkos naruwenom zdravxu, prisixavao je sebe, posteçi do

iscrpxenosti. I kad se —nagomilavay struje praznio”, i kad jedolazio do —amin”, sasvim neobiyno on je nalazio snage inastavxao podvige.

Silazeçi do pristaniwta, on je hodao bos, kao i na Sinaju.Cipele su mu bile u torbi, a obuvao ih je kada bi iz daleka videoyoveka.

Kao samouk duborezac, duborezao je prelepe krstove za prsai za osveçeqe vodice. Rukodexem koje je prodavao sam seizdrùavao, a pomagao je i gde je bilo neophodno.

U skitu je rado pomagao oce. Tryao je sa radowçu gde bitraùili pomoç od qega i svakoga bi uspokojio.

Primio je i zaduùeqe dikeosa3) u skitu. Powto bi zavrwiosvoje obaveze u Sabornoj crkvi, on je, da ne bi gubio bezmeteùje,ostavxao poruku za posetioce da pozvone yim stignu. Yuvwizvono iz svoje kolibice, u kojoj je bezmeteùovao, on je silazio,podmirivao posetioce i uspokojavao ih telesno i duhovno.

U reyenom periodu desio se qegov susret sa jednim divnimpoklonikom, radnikom u pirejskoj luci, yijeg je bogohulnog tastamolitvom pokrenuo na pokajaqe.

Starac je ispriyao: —Jednom prilikom u skit je dowao nekisvewtenik. Na prvi pogled nije mi bilo —otkriveno” [da jesvewtenik]. Iz priye sam shvatio da je bio rimokatolik. Stogasam mu strogo rekao: »Stavi kapicu (tj. kapu koju nose latinskimonasi) i tek potom da idew po manastirima«.

On bewe katoliyki svewtenik, sa imenom Bonifacije.Kako sam kasnije saznao, gde god bi iwao oblayio se prigodno dabi varao, tj. sa pravoslavnim grykim kliricima kao pravoslavnigryki klirik, sa ruskim kliricima kao ruski klirik itd”.

Iako je video kosu, bradu i rasu, starac nije bio prevaren.Boùanska blagodat je svedoyila u qemu da svewtenik po izgledunije imao svewtenstvo. I ne trebawe da mu ko svedoyi za yoveka;jer sam znadijawe wta bewe u yoveku (Jn.2,25).

Pomoç duwi upokojenogStarac je ispriyao: —Ja tek wto bejah dowao u skit, a yika-

Tanasis, wumar iz Filoteja, doznade i do$e da me vidi. On bewemoj poznanik, te mi je doneo neke blagoslove, s obzirom da napoyetku nisam imao niwta.

Ja sam mu zahvalio i rekao da napiwe imena svojihupokojenih srodnika kako bi ih pomiqao. Me$utim, buduçi pod

3)

Monah koji na godinu dana prima kxuyeve Sabornog hrama i upravxa onimwto je zajedniyko u skitu.

83

uticajem nekog Jehovinog svedoka, on reye: »Powto yovek umre,ne postoji niwta. Posle smrti se sve gubi«.

Nije prowlo mnogo vremena, te umre i on. Saznavwi,otiwao sam do Filoteja i video qegov grob. Svakog dana sam sesrdayno molio da Bog upokoji qegovu duwu.

Nakon dvadeset dana (od upokojeqa yika-Tanasisa) yuo samda me je traùila neka osoba iz Filoteja. Naime, epitrop u svommanastiru je dowao uzbu$en i rekao mi: »Oye, dowao je pokojniyika-Tanasis i poùalio mi se da sam ga zaboravio i niwtanisam uyinio za qega. Rekao mi je da mu samo ti pomaùew svojommolitvom. Ja ga zaista ne pomiqem u svojim molitvama. Postaosam saborni starac i sre$ujem ured. Imam mnogo posla. Wta daradim. Ostavio sam i svoje pravilo«.

»E, sada se malo viwe potrudi«”.Reyeni doga$aj je ukrepio starca, te je nastavio jow viwe

da se moli za duwe svih upokojenih.

Zawtita Yasnog PreteyeStarac je priyao: —Gledao sam provaliju i oseçao yeùqu,

Boùanstvenu xubav. Srce mi je treperilo da u qoj ùivim radiveçeg bezmeteùja i molitve. Otiwao sam kod nekog sabornogstarca Manastira Ivirona da bih uzeo blagoslov da napravimkolibicu. On je poyeo da viye: »Wta radite vi, navodnipodviùnici«, itd. Uveye, me$utim, javi se sabornom starcuYasni Preteya (kao zawtitnik Ivironskog skita) i poye da gabije4) . On se probudi prestravxen i otide u crkvu. Uporno je odotaca traùio da prekinu sluùbu i da sazovu sabor da bi imispriyao wta mu se dogodilo, buduçi da nije mogao da se smiri.Rekli su mu: »Ne moùemo da prekinemo sluùbu. Strpi se isayekaj dok zavrwimo«. Kasnije su se sakupili i on im jeispriyao wta mu se dogodilo. Potom mi je isti saborni staracne samo dao blagoslov da sagradim kolibicu, nego je i gra$u namulama poslao. Na izabranom mestu, pak, bewe velika vlaga,usled yega je kapala voda sa yavala. Stoga su oci i napustilireyeno mesto. Sedeo sam i pxuvao krv. Mesto bewe uzrok da ubolnici ostavim dva rebra. Bio sam se umorio od dovlayeqagra$e i gra$eqa kolibice5) . Me$utim, ja sam se odliyno oseçao.Radilo se o duhovnoj radosti, premda ne o potpuno duhovnojradosti. Nebeska radost je newto drugo, tj. dejstvo Boùanskeblagodati”.

4)

S obzirom da je pokazao prezir prema starcu.5)

Ona se sayuvala sve do danas pored starog Sabornog hrama, nekoliko metaraod svete vode ktitora skita, prepodobnomuyenika Jakova.

84

&avolsko kamenovaqeJednom je kroz skit prowao neki siromah sa —pandahusom”6) ,

traùeçi milostiqu. Starac je sav svoj novac dao siromahu. Sumakoju mu bewe dao u ono vreme bewe pozamawna. Yak mu ni umanastirima nisu viwe davali. Ne podnoseçi da gleda—telesnog kao bestelesnog” i razjaren qegovim krajqimoskudoxubxem, $avo baci veliki kamen koji se zabi u tavan,iznad staryeve glave.

VelikoshimnikStarac brwe upoznao oca Tihona za vreme svog boravka u

Esfigmenu. Potom ga je uzeo za svog starca. Redovno je iwao uqegovu keliju da ga vidi i da se savetuje. Otac Tihon ga je yestopitao: —Kada çew da uzmew shimu [obraz]”.

—Kada bude blagosloveno, starye. Stvar me ne zanima”.Iako je godinama bio monah, otac Pajsije jow ne bewe

velikoshimnik. Qega je uglavnom zanimalo da ùivi kao monah,tj. ne da prosto reda radi uzme veliku shimu, nego da imablagodat shime. On je veçi znayaj pridavao qenom unutrawqemnowequ, tj. da postane monah po unutrawqem yoveku. Stoga jegovorio: —Mene uopwte nije zanimalo kada çu da postanemvelikoshimnik. Yak ni da me nisu zamonawili, ne bi mismetalo. Mene je zanimalo da ùivim kao monah. Ukoliko se neobradi, duwa neçe imati unutrawqe oruùje. Naime, iakopredstavxa oruùje, shima neçe pomoçi [bez rewenosti duwe]. Jer, inajmaqe neposluwaqe nosi najveçu odgovornost posle shime.Neophodna je velika taynost. Treba da se borimo da odrùimozavete. Dobro je da se borimo da drùimo zavete i pre shime”. Onsam niwta nije preduzimao da bi primio veliku shimu, buduçida je iz smireqa smatrao sebe nedostojnim i buduçi da je ùeleoda u svemu bude dosledan svojim zavetima.

Me$utim, nakon predloga svog starca, on je prihvatiopostrig. Veliku i an$elsku shimu [obraz] je primio iz yasnih rukuoca Tihona 11. januara 1966. godine, u stavronikitskoj KolibiYasnog Krsta .

Hrana od an$elaStarac je ispriyao: —Bewe Bogorodiyin post (za Uspeqe

Presvete Bogorodice) i danima nisam okusio hranu. Ume$uvremenu su mi rekli da spustim jednog bolesnog oca(monaha) do obale. Spustio sam ga i zatim osetio strawnu

6)

Pismena dozvola koju Svewtena opwtina daje siromawnima da traùenovyanu pomoç od manastira, skitova i kelija.

85

slabost. Newto pre nego wto sam stigao u svoju keliju, pojavio seneko preda mnom (tj. an$eo) i dao mi korpu sa voçem, groù$em ismokvama. Potom je odmah nestao”.

Zahvat na pluçimaJow kao mlad monah starac je imao tegobe sa pluçima. Veç

je u Esfigmenu imao krvavi kawax i unutrawqe krvareqe, kadabewe smewten u manastirsku bolnicu. I nadaxe çe se on celogsvog ùivota muyiti sa reyenom bolewçu.

Iz Filoteja je bio primoran da iza$e u svet radi leyeqa.Osetxivost qegovih pluça, koja se pojayala zbog nedostatkakiseonika, bewe razlog koji ga je primorao da napusti Sinaj.

Ni sam nije znao od yega tayno pati. Lekari su pogrewnoutvrdili suwicu. Pokazujuçi posluwaqe, on je uzalud primiostotine brizgalica streptomicina. Meso mu se bilo stvrdlo kaokamen, te se igla jedanput iskrivila. Me$utim, starac je ostaonepokretan i neosetxiv na bol.

Blagoyastivi lekar Dajkos prvi je utvrdio pravu bolest, tj.da se radi o prowirequ duwnica [bronhija]. —Bog da prostiDajka”, govorio je starac.

Qegova bolest se, me$utim, stalno pogorwavala. Stoga jebio primoran da ode na ispitivaqa, koja su pokazala da obaveznomora da mu se izvrwi zahvat. Zahvat je izvrwen u Srediwtu zapluçne bolesti Severne Gryke. Odstranili su mu gotovo yitavolevo pluçno krilo, kao i dva rebra. U svom pismu iz Zahvatneleùaonice bolnice, pod datumom 10. 12. 1966. godine (novivremenoslov), starac opisuje zahvat: —Zahvat je bio vrloozbixan. Odstranili su mi jedno krilo sa leve strane, kao inewto od drugog. Pluçno krilo je bilo puno kesica(bronhektasija). Zahvat je trajao oko deset sati. Krv se nijezaustavxala pri zahvatu, wto je oteùavalo okolnosti. Bilo jeneophodno yetiri litre krvi… Gume (dren) su mi skinuli posledevet dana, usled yega sam doùiveo veliko pogorwaqe. Stoga sume opet odveli u zahvatnu salu na dva sata i opet mi ihpostavili. Potom su ih ostavili viwe od dvadeset dana. Zahvatmi je unekoliko onesposobio i oyi. Desno vidi vrlo ùivo, dok jedrugo, na strani zahvata, zatvorenije i maqe vidi. Reyeno me sene dotiye, s obzirom da su drugi ro$eni potpuno slepi.

Istina, mnogo patim, ali vredi da platiw, iako niwtanemaw, da nastradaw i pro$ew jedno malo muyeniwtvo. Imaosam mnogo [duhovne] koristi.

Ranije sam yitao o stradaqima Gospodqim u Svetom Pismui doùivxavao ih kao obiynu priyu, kao uostalom i %itijasvetih. Sada çu da ih oseçam, s obzirom da sam osetio malo bola.

86

Ima dvadeset i pet dana kako nisam poyinuo”.U otpusnoj listi stoji da se —leyio u Centru za pluçne

bolesti Severne Gryke. Boravio je od 4. 8. 1966. godine do 15. 12.1966. godine, bolestan od bronhektasije doqeg levog pluçnogkrila. Powto je izvrwen zahvat izawao je zdrav”. Za vremeboravka u bolnici Azvestohorija iz posluwaqa prema lekarimajeo je meso.

Negde oko pomenutog vremena upokojio se i qegov otac potelu (10. avgusta 1966. godine). Yim je bio obavewten, uzeo jeYasoslov i proyitao —Neporoyne” (118. Psalam). Powto jezavrwio, neko od bolesnika mu reye da je upravo primio porukuda se neki qegov ro$ak upokojio. Stoga je starac ponovoproyitao isti Psalam.

Osnivaqe BezmeteùniceU bolnici starac se duhovno povezao sa nekim

blagoyastivim i monahoxubivim devojkama. One su gaposeçivale i dale mu krv koja je bila neophodna za zahvat.Starac ih je kasnije iz obaveze na svaki nayin duhovno pomogao.Oseçao je veliku obavezu prema qima. Kako je govorio, on kao danowawe dlakavu bluzu uz telo i hoçawe da je skine, tj. daodgovori na dobro koje su mu uyinile. Stoga im je pomogao dana$u mesto da se zamonawe. I osnovana je poznata Bezmeteùnicasvetog Jovana Bogoslova u Surotiju. Nadaxe ih je, sve do svogupokojeqa, duhovno rukovodio. U qoj je ostavio i mnogonapaçenekosti svoje. On je primio krv od sestara, a dao im duha, tj.duhovnu pomoç.

* * *Vrativwi se iz bolnice u skit, on je nastavio svoj podvig

pun yeùqe za yasnim nadmetaqem. Skitski ùivot je imao dostazajedniykih [stvari] i meteùa, s obzirom da se poveçao broj otaca.Stoga se u qemu raspalila ùexa za veçim bezmeteùjem.Najviwe, pak, zbog izvrwenog zahvata bewe neophodno dapromeni klimu i da ùivi na suvom mestu. Qegov starac, otacTihon, savetovawe mu da ide u Katunakiju. —Trebalo je da imamposluwaqe prema starcu”, rekao je on. Otpust je uzeo 11. 7. 1967.godine i krenuo za Katunakiju.

H

U PUSTIQSKOJ KATUNAKIJI

U suvoj Ipatijevoj kolibi

87

Zahvaxujuçi, dakle, svom xubxenom bezmeteùju, a povodomnaruwenog zdravxa, starac Pajsije dolazi u Katunakiju i uzimaIpatijevu kolibu, u takozvanim Vlahikama, iznad Danileja.

U svom pismu (18. 9. 1967. godine) on piwe: —Slava Bogu, vrlosam dobro. Ne ometa me tewko disaqe, s obzirom da mogu daotvaram prozor i daqu i noçu. Uopwte nema vlage. Nemam nisuseda”.

Kolibica bewe siromawna i bez crkve, sa jednimizvoryiçem i dva - tri zida u okolini. Nekoliko metara daxebewe i druga koliba sa plehanim [krovom], koja ima$awe posebanblagoslov, s obzirom da je u qoj ùiveo starac Jefrem Talas1) .Starac je yesto iwao do qe, molio se i oseçao blagodat mesta.Sto metra naviwe bewe peçina, ranije pribeùiwte razbojnika,u kojoj je tako$e ùiveo starac Jefrem.

%ivot u Katunakiji je bio miran, nerasejan i vrlosiromawan. Kao rukodexe je radio prikaz Raspeça sa PresvetomBogorodicom i Bogoslovom, tj. duboreznu ikonu u drvetukiparisa. Mali broj qih je prodavao da bi se izdrùavao, aveçinu je delio kao —blagoslov”. Radio je, tako$e, i gqeyeneikonice, koje je tako$e davao kao —blagoslov”.

Uskoro je izvrwio iskopavaqe svog prethodnika u keliji,starca Ipatija Rumuna.

Starac je pomagao na Danilejskoj slavi. Me$uposluùitexima bewe i jedan kapsokalivijski monah, na koga jesnaùan utisak ostavio jedan nepoznat monah (tj. otac Pajsije),koji je na slavi posluùivao hitro (kao dva - tri posluùitexazajedno), çutke i moleçi se, uopwte se ne odmarajuçi.

Jednom prilikom je uzeo brod redovne linije da bi izDafnija otiwao u Katunakiju. Priwao je nekom monahu koga jeprvi put video, nayinio smireni poklon pred qim i pozvao gapo imenu. Radilo se o starcu Gavrilu, velikom podviùniku saKaruxe. I on se obradovao wto je upoznao oca Pajsija, s obziromda je bio yuo za podviùnika koji ùivi u Vlahikama. Saiskrenom xubavxu i bliskowçu seli su sa strane i duhovnoporazgovarali. Kasnije je starac rekao: —Zaista je biopodviùnik starac Gavril. Me$utim, starac Petar (—Petrakis”)je imao newto posebno. Imao je neku duhovnu mekotu”.

U Katunakiji je upoznao i druge oce uzviwenog duhovnogùivota.

Majice za podviùnikaStarac je bolesnim ocima i ostarelim staryiçima nosio

—blagoslove”, odeçu i hranu. Neki starac u godinama je na

1) Oci Svetogorci, str 89-90.

88

vratima svoje kelije imao poruku: —Nemojte me uznemiravati.Star sam i bolestan”. On nije hteo niwta ni od koga da primi.Ocu Pajsiju je polazilo za rukom da ga privoli da primi od qegaono wto je donosio. On je govorio: —Zadrùi sve, starye. Ti sibolestan i star”.

Jednog dana on je posetio starca Savu Katunakijskog i daomu neke —blagoslove”. Odlazeçi, upitao ga je da li mu jow wtatreba. On reye da su mu potrebne majice. Vraçajuçi se ka keliji,starac je na putu susreo nekog posetioca koji je dowao da gavidi. On drùawe paket za qega. Starac ga otvori i zadivi seBoùijem promislu. U paketu su bile majice. Odmah se vratio idao ih starcu Savi.

&avoimaniStarac je ispriyao: —Peo sam se ka kolibi, natovaren

velikim teretom. Sreo me je neki svetovqak iz Trikale, koji seponudi da mi pomogne. Me$utim, on je bio $avoiman, jadnik, i naputu ga demon slomi, te je pao. Ja ga zakrstih krstom nabrojanici. &avoimani me uhvati za desnu ruku i umalo je neslomi. Ja uzeh brojanicu levom rukom i zakrstih ga, govoreçi: »Uime Gospoda nawega Isusa Hrista, iza$i neyisti duwe«. I on seodmah umiri i zatraùi oprowtaj”. Starac je dodao sa divxeqem:—O, brojanica ima veliku silu”…

Staryevo siromawtvoJednog dana, dok je sedeo u dvoriwtu svoje siromawne suve

kolibe, on je primetio nekog yoveka kako se krije u wumi i kakoga prati. Odavao je utisak yoveka koji je yekao priliku daukrade.

Starac je pomislio i rekao u sebi: —Jadan yovek. Mora da jeu nevoxi”. I on odmah otide, ostavxajuçi otvorena vrata odsvoje kolibe. I lopov neometano u$e unutra. Me$utim, na qegovuùalost, on ne prona$e niwta vredno da se uzme. On vide samojednu slamaricu i neke stvaryice niwtavne vrednosti. Staracgovorawe: —Iako je bio lopov i jedan divxi yovek, on sepotresao. Yak mi je i hranu posle doneo”. Pokajavwi se, on jezatraùio oprowtaj. Nezlobivi starac mu ga je rado i iz svegsrca dao.

—Ja samo jedem”…Jedanput ga je posetio otac Danilo od Danileja. Pokucao je

na vrata, govoreçi: —Molitvama svetih otaca nawih”… Dugovremena nije dobijao odgovor. Na kraju, starac otvori. Guwio seu suzama. U rukama je drùao luk i suvi hleb i jeo. Otac Danilo ga

89

upita: —Wta radiw, oye Pajsije”. —Wta da radim, moj oye? Eto,zar ne vidiw? Jedem. Ja samo jedem”…

I dok govorawe, on je jeo luk i suvarak, a suze su muneprestano tekle.

Kako se yiqawe, on bewe u staqu velikog umileqa, nemoguçi da zaustavi suze. Yuvwi glas oca Danila, on je pokuwaoda se obuzda, s obzirom da je trebalo da otvori. Ne mogavwi,me$utim, da suzdrùi suze, on je izveo trik sa lukom. No, otacDanilo (koji je ispriyao sluyaj) razumede o yemu se radi i dadepravo objawqeqe.

Svetlost najsla$aNa Katunakiji on je imao boùanstvena iskustva. On

priyawe: —Jednom prilikom, dok sam uveye izgovarao molitvu,do$e u mene velika radost. Nastavio sam da govorim molitvu inajednom se kelija ispuni svetlowçu. Bila je bele boje sa blagimprelivima ka svetlo plavoj. Srce mi je slatko kucalo. Nastaviosam da vrtim brojanicu sve dok sunce nije izgrejalo. Svetlost jebila vrlo jaka. Jaya od svetlosti sunca. Sunce je pred qomgubilo sjaj. Gledao sam sunce i qegova svetlost mi se yinilableda, kao meseyeva svetlost u vreme punog meseca. Dugo samgledao svetlost. Potom, kada je svetlost nestala i blagodat sesmaqila, nikakvu utehu i radost nisam nalazio. Powto samprewao iz jednog staqa u drugo - niùe, sebe sam posmatrao kaoneku ùivotiqu. Iwao sam da jedem, da pijem vodu, da radimrukodexe i oseçao se kao ùivotiqa. Opisani doga$aj sam biosasvim zaboravio i setio sam ga se prekjuye (tj. dana 23. 6. 1984.godine). Podsetio me je jedan blagoyastivi sudija, koji se bavioumnom molitvom i koji je doùiveo sliyno staqe”…

Svetlost koju je video, starac nije izriyito nazvaonestvorenom , iako nema sumqe da se radi o qoj. On je viwe nijeopisivao, veç je samo dodao: —Vidiw je i zatvorenih i otvorenihoyiju, i noçu u mraku i daqu na sunyevoj svetlosti.

Sliynim je duhovnim utehama Boùanska blagodat tewilapodviùnika Pajsija, koji bewe dobrovoxno osiromawio i koji sesa samoodricaqem podvizavao u neutewnoj pustiqi Katunakije.

HÈ

U KOLIBI YASNOG KRSTA

U Svewtenom manastiru StavronikitiSvewtena opwtina je pozvala jeromonahe Vasilija i

Grigorija iz Ivironskog skita da obnove osobenoùitexni

90

Manastir Stavronikitu , koji je patio od bezxudice. Oni supitali starca i on im je rekao da prihvate poziv Opwtine,dodavwi: —Doçi çu i ja da pomognem prema silama”.

I starac je, posle godinu dana boravka i podvizavaqa upustiqi Katunakije, dowao u Manastir Stavronikitu , 12.avgusta 1968. godine.

Starac piwe u svom pismu (11. 10. 1968. godine): —Yuli ste opromeni mesta i ùivota, tj. o prelasku iz pustiqe u manastir, iiz potpune bezbriùnosti u brige i odgovornosti. Verujem daçete se moliti da moja sluùba bude kratka, kako bih ponovonawao rastureno biçe svoje. Nisam mogao, naravno, da izbegnemujarmxivaqe. Nadam se da çe se do proleça stvari srediti i daçu se osloboditi, kako bih se neprestano molio za vas. Jer, sada,sa brigama oko manastira, ne vrwim ni svoje neophodneobaveze”.

Powto su postojale velike potrebe, on je pomagao u svimposluwaqima. On je prvi poyiqao, a drugi su ga sledili. Zbognedostatka xudi primio se i duùnosti sabornog starca.

Iz Manastira Velike lavre , kojoj je pripadala qegovakelija na Katunakiji, 6. novembra 1968. godine primio jezakasneli otpust [za prelaz u drugi manastir].

Upokojeqe oca TihonaU me$uvremenu je qegov starac, ruski podviùnik otac

Tihon, ùiveo svoje posledqe dane. Posle ùivota ispuqenogborbama i podvizima, on se veç spremao za beskonayni ùivot.

Posledqih deset dana on je pozvao kod sebe svogposluwnika (oca Pajsija), koji piwe: —Deset posledqih dana,koje sam proveo kraj qega, bili su najveçi Boùiji blagoslov zamene. Ja sam, naime, dobio pomoç viwe negoli bilo koji drugiput. Data mi je prilika da ga doùivim iz blizine i da ga boxeupoznam… Posledqe veye je tri sata neprestano drùao svojeruke na mojoj glavi, blagosixao me i zagrlio posledqi put”1) .

On se upokojio 10. septembra 1968. godine, powto jepredosetio svoju smrt i svojim rukama pripremio grob za sebe.

Svom dobrom posluwniku, —milom Pajsiju” (kako ga zvawe),ostavio je svoj blagoslov i obeçaqe da çe ga poseçivati svakegodine. Jow mu je rekao: —Mi çemo, yedo moje, da imamo savrwenuxubav u vekove vekova”. %eleo je da ga otac Pajsije nasledi ukolibi, te mu je rekao: —Ukoliko ostanew u ovoj keliji, ja çu bitiradostan. Ipak, neka bude kako Bog hoçe, yedo moje”2) .

1)

Oci Svetogorci, str. 35-36.2)

Oci Svetogorci, str. 36.

91

I zaista, powto je pomogao da se dovede red u novoosnovanobratstvo, starac se radi bezmeteùja nastanio u Kolibi YasnogKrsta (omologo nosi datum 2. 3. 1969. godine). Smatrao je velikimblagoslovom da ùivi i da se podvizava na mestu gde sepodvizavao qegov sveti starac. Potresalo ga je i nadahqivalomesto, s obzirom da je imalo posebnu blagodat od natyoveyanskihpodviga oca Tihona i boùanstvenih doga$aja koji su se u qemudogodili.

Oslobo$en od opwteùitexnih briga i imajuçi kaopoputninu blagoslov i primer svog starca, on je uùivao u—slatkom svom bezmeteùju” i opwtequ sa Bogom, moleçi se zasvoju —neprimetnost” i spaseqe sveta. U svom pismu (10. 4. 1969.godine) je pisao: —Blagodaçu Boùijom oslobodivwi se odmanastira, ja se nalazim u mom slatkom bezmeteùju (koje je isamo po sebi tajinstvena molitva), te çu vas se viwe seçati i izvelike daxine nalaziti vrlo blizu vas. Molite se viwe da samneprimetan, negoli da sam primetan, wto çe mi jedino pomoçida ispunim svoje naznayeqe. Istina je da oseçam da se nalazimbliùe napaçenom svetu ukoliko sam neprimetniji”.

Iako je bio neprimetan i zakopan u —jami oca Tihona”, onje postao magnet za mnoge mlade koji su dolazili da ùive uopwteùiçu Manastira Stavronikite. Oni su imali moguçnostda gledaju i da se savetuju sa starcem. Ubrzo se uveçao broj otaca,koji su se skladno uklopili u ure$eno opwteùiçe. On se iz svojeisposnice zanimao za napredovaqe manastira i bezglasno setrudio da ga upravi na svetootayke tragove.

%ivot u Kolibi Yasnog KrstaNa putu od Stavronikite ka Kareji, newto posle stalka sa

ikonama sa leve strane puta, poyiqe jedna staza. Ona prolazikroz nisku wumu planike i vreska, peqe se i silazi neravnimtlom i zavrwava kod jedne kolibe, ogra$ene bodxikavom ùicom.Pored vrata je postojala kutija sa otvorom, kao sanduye za pismai poruka koja je otprilike kazivala: —Napiwite na papiru oyemu ùelite da razgovaramo i stavite ga u kutiju. Viwe çetekoristi imati od molitve, negoli od razgovora”.

%ica vezana za ogradu sluùila je da udari zvono da bistarac bio obavewten. Wiroko dvoriwte su pokrivale maslinei nekoliko loza. Na stazi je bila hrpa drva. On je bewe postavioda se ne bi video kada je iwao od kelije do radionice. Nadoleprema keliji udesno, ispod jedne masline, nalazio se stoyiç idva - tri sklepana mesta za sedeqe, tj. qegova letqa gostoprim-nica. Levo je bio grob oca Tihona, na kome je starac bio posadioruzmarin kako se ne bi gazio.

92

Tri - yetiri stepenice vodile su u hodnik, koji je bio preulaza, izme$u kuçe i malog zida. Krajevi hodnika bili suzatvoreni vratima, kako bi se preseklo strujaqe vazduha. Levo jebila prastara kuhiqa, tj. jedno mesto na zidiçu koliko da stanewerpa i sa doqe strane prostor da se zaloùi vatra. Ispredulaza u keliju nalazila se omaqa nastrewnica. Posetilac bi se,prolazeçi kroz ulazna vrata, nawao u predsobxu wirine jednogi tri duùine koraka, koje je bilo osvetxeno jednim prozoryetom.Pravo ispred je bila staryeva kelija, a levo Crkvica YasnogKrsta sa tri - yetiri ikone na ikonostasu, jednom stasidijom,jednom pevnicom i niyim viwe. [Sve je odisalo] zadivxujuçomjednostavnowçu.

Druga spoxna vrata, nekoliko metara zapadnije od ulaza,vodila su u radionicu i gostoprimnicu, tj. jednu malu,siromawnu kelijicu sa niskim tavanom od trske i blata, sa dvavrlo uska kreveta, koji behu vrlo malo odaxeni jedan od drugog,taman koliko da stane jedan yovek.

Mala Koliba Yasnog Krsta nije imala mnogo moguçnosti zagostoprimstvo i starac je po svom bezmeteùnom pravilu sarasu$ivaqem primao u goste, naime, jedino ukoliko bi rasudioda postoji potreba. On piwe u svom pismu (21. 12. 1971. godine):—Imam svo dobro proizvoxeqe da vas primim u goste u svojukolibu sa svim svojim ciganskim gostoxubxem, te da budem vaw,tj. celokupan Pajsije, a ne napola. Izvolite kada god ùelite ine snebivajte se. (Jer, ukoliko budem shvatio da se snebivate,nasekiraçu se). Jedino, sada u zimu, koliba moùe da primi samojednog. Na ùalost, moja koliba se ne slaùe sa mojim srcem”.

Istoyno od kelije bio je vododrù sa kiwnicom, koja seskupxala olucima sa krova. Od qe je pio i posluùivao goste.Newto daxe se nalazio drugi veçi otvoreni vododrù zapolivaqe, koji nikada nije upotrebio s obzirom da bawtu nijeobra$ivao.

Spoxa gledano, ùivot staryev u Kolibi Yasnog Krsta beweotprilike sledeçi: uveye je spavao dva - tri sata i budio seblizu ponoçi. Bdeo je, i ujutro, pre svitaqa, unekoliko seodmarao. Tokom dana se, ukoliko nije imao posetioce, baviorukodexem: pravio je utisnute ikonice i krstove na gqeyilici.Ostalo vreme se pouyavao, molio i odgovarao na mnoga pisma,koja je primao od mnowtva xudi, koji su iskali molitvu ilitraùili odgovor na ozbixne tewkoçe. Satima je pisao tokomdana, a powto bi se smrklo nastavxao bi uz sveçu. Broj pisama je,me$utim, sve viwe rastao. Stoga je 1977. godine rewio da neodgovara, osim u hitnim i ozbixnim sluyajevima, wto je objavionekima, od kojih su i drugi saznali. U vezi sa reyenim je

93

objawqavao: —Ja sam, pretpostavimo, powao za monaha. Vidim dame reyeno skreçe sa mog cixa”. Me$utim, on nije prestao da semoli za one koji su mu slali pisma. Naprotiv, ograniyio jedopisivaqe da bi mu ostalo viwe vremena za molitvu, koju je ismatrao najglavnijim prinosom monaha svetu.

Uostalom, qegov ùivot, pojednostavxen do nezamislivogstupqa, davao mu je moguçnosti da skoro sve vreme posvetiduhovnim stvarima i xudima koji su imali duhovne potrebe.

Sa prolaskom godina, broj posetilaca se u velikoj meripoveçao. Oni su ga dosta vremena opsedali svojim tewkoçama.Starac je pisao: —Bio sam prehla$en i imao sam vruçicu.Posetioci su mi sa jedne strane dizali vruçicu, a sa druge menisu puwtali da umrem, s obzirom da nisam imao vremena”.

On se nawao u nedoumici: da ostane, ili da opet ode naSinaj, ili negde drugde radi bezmeteùja. Me$utim, nije brzao.Pomolio se, da ne bi uradio —po svojoj pameti”, te je video da jeBoùija voxa da ostane. —Kako se stvari odvijaju, ovde çurewavati potewkoçe… Za nekoliko dana ogra$ujem i okolinubodxikavom ùicom” (deo pisma od 9. 5. 1975. godine).

Jedno vreme, dva dana u nedexi (sredom i petkom), on jeostajao zatvoren. Nikome nije otvarao. Postio je, molio se ivrwio tanan duhovni rad na sebi. Imao je i jednu vrlo malukolibu u wumi, prema potoku, na brzinu napravxenu, pokrivenulimom, blizu jednog izvoryiça. Ponekad se povlayio u qu radiveçeg bezmeteùja. Nakon zatvaraqa ili odsustva uzimao jezabelewke posetilaca i molio se za qih srdaynom molitvom.

On je obiyno iwao na Liturgiju i Priyest u manastir.Ponekad je, pak, i u qegovoj crkvici sluùena BoùanstvenaLiturgija, ili je iwao na Liturgiju u poznate mu kelije.

Skupxao je masline i ponekad cedio malo uxa za kandila ucrkvi u nekom praistorijskom, izvornom ùrvqu, koji je samizumeo i sklopio. Masline je davao siromawnim podviùnicimai starim ocima iz Kapsale. Poseçivao ih je radi svoje [duhovne]koristi i da bi im pomagao u poneyemu.

U spremaqe hrane se nije upuwtao, osim ako bi, vrlo retko,imao nekog u gostima. Jednom prilikom je imao u gostima mladogpoznanika. Poyeo je da sprema hranu. Izlupao je malo soyiva,stavio malo pirinya i newto vode u werpu, te zapalio vatrusuvim graqem od vreska, koga bewe dosta u okolini. Seli sunedaleko od vatre i razgovarali. Mladiç je mislio da je starcaponela priya i da je zaboravio na spremaqe. Ubrzo je, me$utim,ruyak bio spreman. Nije bilo potrebno ni mewaqe. Jer, qegovokuvaqe bewe vrlo jednostavno.

Veyerqu su odsluùili na brojanici, mladiç u crkvici, astarac u svojoj keliji, gde je proyitao i kanon Bogorodici.

94

Potom je postavio sto, ne prestajauçi da sa oyinskom xubavxusavetuje i pouyava mladiça. Jelo bewe bez uxa, ali vrlo ukusno.Utisak je ostavila qegova mirna skruwenost, dok je izgovaraomolitvu za trpezom. Sabrao se u sebe i kao da se odvojio odzemaxskih stvari i preneo pred Hrista. Posle veyere je izawaoda nahrani divxe ùivotiqe, koje je pozivao po imenu.

Pri zalasku sunca su se pomolili jedan sat na brojanici udvoriwtu, odvojeno. Potom se starac, powto je smestioposetioca u gostiqsku sobu, povukao u svoju keliju.

Starac se, dakle, podvizavao u siromawnoj kapsalskojkolibici, —u jami najdubxoj” sa uzviwenim ùivxeqem, samolitvom neprestanom, sam sa Bogom jedinim, hraneçi seblagodaçu Qegovom, sasvim siromawan u vewtastvenimstvarima i ugodnosti, ali bogat u vrlini i Boùanskojblagodati. Iscrpxivao je on sebe podvigom i duhovno jeuspokojavao svakog yoveka. Sauyestvovao je u bolu i gresima xudii istovremeno im prenosio radost i utehu. Borio se on sademonima, razgovarao sa svetima, druùio se sa divximùivotiqama i duhovno pomagao xudima, kao wto çe se pokazatiiz primernih sluyajeva i svedoyanstava.

—Svetlost stazama mojim”Starac je ispriyao: —Nalazio sam se u jednom manastiru (u

Stavronikiti). Bilo je veye. Odlazeçi, na$em pred manastir-skim vratima nekog svetovqaka koji je hteo da razgovara samnom. Poyeo je iduçi da mi priya svoje tewkoçe. Vreme jeprolazio, a ja bejah bolestan. A bolest yiqawe da nisam mogaoni da sednem da se odmorim, niti da stojim uspravno. Dok mi je,dakle, on priyao, vreme je prowlo i veye se spustilo. Pomislihu jednom trenutku na svoju bolest i htedoh da prekinem razgovor,ali rekoh: »Ovaj yovek ima toliko tewkoça. Zar çu na sebe dagledam«. I on je nastavio da mi priya sve dok se nije potpunosmrklo. Svetovqak je trebalo da spava u nekoj poznatoj mu keliji.Vrata manastira behu zatvorena.

Powto smo zavrwili, krenuo sam putem ka svojoj kolibi.Uwao sam u stazu i trebalo je da pro$em delom puta koji je tesani strm. Dowao sam do reyenog mesta. Powto nisam mogao davidim, buduçi da nisam imao lampu sa sobom, ja upadnem u graqei ùbuqe i upletem se u grane. Uopwte nisam mogao da vidim, a itorba mi bewe na glavi. U poloùaju u kom sam se nawaopomislih: »Wta da radim? Da odsluùim poveyerje«. Poyeo sam:»Sveti Boùe«… itd. U jednom trenutku upali se jaka svetlost,tj. glava mi postade kao sijalica. Oko mene nastade dan. Ja sammogao da vidim gde se nalazim. Raspleo sam se i izawao.Svetlost je nastavila da svetli oko mene. Srce mi je bilo

95

ispuqeno nebeskom radowçu. Stigoh u kolibu, uzeh kxuy samesta na kom sam ga drùao, otvorih, u$oh u crkvu, upalihkandila i svetlost se povuye”.

Javxaqe prepodobnog ArsenijaStarac je 21. februara 1971. godine sedeo u dvoriwtu

kolibe i iz rukopisa yitao %itije prepodobnog Arsenija, kojebewe napisao, kako bi oznayio moguçe grewke.

On piwe: —Dva sata pre zalaska sunca, dok sam yitao,poseti me otac Arsenije. Nastavnik miluje uyenika koji je dobronapisao pismeni zadatak. I meni je on sliyno uradio.Istovremeno me je ostavio sa neizrecivom sladowçu i nebeskomradowçu u srcu, koju nisam mogao da izdrùim. Tryao sam potomnapoxu, kao lud, po okolini kolibe i dozivao, buduçi da sammislio da çu ga naçi”3) .

Svetitexevo javxaqe je potreslo starca. Sam je olovkomnacrtao crteù, a sestre iz Surotija su naslikale ikonu.Me$utim, starac je govorio: —Prva ikona nije mnogo liyila naprepodobnog. Kasnije sam im stajao nad glavom sve vreme igovorio im kako da urade”. I nastala je poznata ikonaprepodobnog Arsenija, koja potpuno izraùava qegove crte.

Starac je nepokolebivo verovao u svetost prepodobnogArsenija. Pa ipak, on je rekao da ne stave svetlovenac na ikonu.On je nije postavio na celivajuçe mesto zajedno sa ikonamasvetih, nego ispod qih. Kad su ga pitali zawto je ne stavi gore,on je odgovorio: —Ako hoçe, neka se sam popne”, tj. neka uyini dado$e do qegovog proglaweqa. On je i yeliyan obrazac, kojim jeradio gqeyene ikonice prepodobnog, napravio bez svetlovenca.I na qegovom ùitiju je stavio naslov: —Otac (a ne sveti)Arsenije Kapadokijski”. Yekao je da ga najpre Crkva prizna zasvetog. I potom je stavio svetlovenac na ikonu i obrazac, inapisao —Sveti Arsenije”.

Pre zvaniynog priznavaqa, u svom liynom Mineju zaoktobar, pod 28. datumom, starac je zabeleùio na farawkomnareyju:

—Danas, 10. 11. 1924. godine, po novom vremenoslovu, a 28.oktobra po starom, upokojio se dobri yovek Boùiji, jeromonahArsenije (Haëiefendija) iz Farasa Kesarijskih. Qegovumolitvu neka bismo imali. Pajsije monah”.

Otac Tihon i iskuweqeOtac Pajsije piwe: —Posle polunoçnice 10. septembra

3)

Sveti Arsenije, str. 27.

96

1971. godine, uveye, dok sam izgovarao molitvu, ja iznenadaugledah starca (oca Tihona) kako ulazi u keliju. Ja skoyih,uhvatih mu noge i poboùno ih celivah. Nisam osetio, me$utim,kako se iskobexao iz mojih ruku. Dok je odlazio, ja videh da ulaziu hram i potom ga nestade”4) .

Jednom prilikom starac je razmiwxao da ode u manastir(Stavronikitu) da se priyesti. Powto je u toku dana bilo mnogoposetilaca koji su hteli da ga vide, on nije imao vremena daizvrwi svoje duhovno [pravilo] i da se pripremi kako je hteo.Stoga se dvoumio da li treba da se priyesti.

Istog trenutka ispred stepenica ugleda nekoga poput ocaTihona, koji mrwçawe nos i odreyno mahawe glavom, govoreçimu: —Nemoj da se priyestiw”.

Iako je imao u vidu obeçaqe oca Tihona da çe gaposeçivati, starac je odmah shvatio da je onaj ko mu se javio uqegovom vidu i ko ga je odvraçao od Svetog Priyewça u stavribio $avo. Stoga mu je odgovorio: —Odlazi. Ti nisi moj starac”.Potom se spustio do manastira i priyestio se.

Na TinosuJedne godine, uoyi Velike Gospojine, starac je uzeo brod za

Tinos, kako bi otiwao i poklonio se Presvetoj Bogorodici. Napalubi je video ispruùene ùene kako se polugole sunyaju iraùalostio se. On je razmiwxao: —Kako je obraz Boùiji dubokopao”. Iskxuyio se iz okoline i usredsredio u sebi. Sa bolom jevrwio srdaynu molitvu govoreçi: —Boùe moj, powaxi kiwu da sepokupe odavde”.

Oblaci se ubrzo natuwtiwe i poye da pada kiwa, kojaprimora ùene da se obuku i u$u unutra.

Starac se poklonio Blagovewtenskoj ikoni i odmah sevratio, ne zadrùavajuçi se. Kasnije je nekome govorio: —Reçi çuti newto da bi shvatio. Bogorodiyina ikona je ùiva”.

Na brodu se sreo sa arhiepiskopom Jeronimom, te surazgovarali o staqu u Crkvi.

PrelewçeniJednom je starca posetio neki prelewçeni monah, koji je

sebi postavio uslov da nikad ne pije vode. Prelest je strawnastvar i yovek se od qe tewko leyi. Starac je, me$utim, svojimrasu$ivaqem nawao nayina da mu pomogne. On je priyao:—Posluùio sam ga ratlukom i vodom. A on kaùe: »Ja ne pijemvodu«. Ja razumedoh qegovu prelest i rekoh mu: »Ne kaùem ti da

4)

Oci Svetogorci, str. 37.

97

popijew celu yawu. Ako hoçew, popij samo jedan gutxaj«.Znao sam wta çe se desiti. Stoga sam u blizini imao i

kofu punu vode.I eto. On je uzeo yawu da popije samo jedan gutxaj, a popio

je sve na iskap. Potom je traùio jow jednu, pa jow jednu, sasumanutowçu, kao da je goreo, dok na kraju nije popio skoro celukofu.

Uslov koji prelewçeni bewe postavio sebi dolazio je odgordosti. Prirodno, on je imao i demonsku pomoç za svojesamoxubivo postignuçe. Me$utim, yim je posluwao i smirio se,prestala je demonska podrwka i viwe nije imao snage da odrùiuslov koji bewe postavio.

Sastradavaqe sa bolesnikomOtac Atanasije iz Stavronikite, u svetu Evtimije

Skliris, od oca Nikolaja i majke Evtimije, rodio se u Korintu1930. godine. Izuyavao je prava i sa starcem se sreo na Sinaju,gde je bio dowao da bude monah. Za qim je powao i na Svetu Gorui konayno dowao u Manastir Stavronikitu (2. 12. 1968. godine). Onbewe velikoshimnik, saborni starac i opwtinski predstavnikmanastira. Starac ga je osobito voleo, buduçi da je bioposluwan. Jednom se razboleo i bio smewten u Atinsku narodnubolnicu. Nalazi su pokazali prowireno preseleqe tumora napluçima, za yije odstraqeqe se ranije bio podvrgao va$equjednog oka. Oko pluça mu se skupxala teynost, yesto su mustavxali dren, imao je oteùano disaqe i, s vremena na vreme,uporan oseçaj guweqa. Kada je bio obavewten o staqu bolesnika,starac je odluyio da ode u Atinu da bi ga podrùao.

Gospodin Panajoti Drositis, poyasni predsednikViwestepenog suda, ima$awe blagoslov da u svojoj kuçi mesecdana ugosti starca. On navodi: —Starac je kod mene kuçi stigaokasno uveye. Ja sam ga smestio u jedan nezavistan deo mog stana,kako bi mogao slobodnije da se kreçe i kako ne bi imao oseçaj dasmeta. Moju spavaçu sobu su od sobe koju sam dao starcu delilaklizeça vrata sa staklom, wto on nije primetio. I ne ùeleçi,sve dok nisam zaspao, ja sam podelio sa qim veliki deo svenoçneusrdne molitve Hristu i Presvetoj Bogorodici za bolesnog ocaAtanasija, kojom je iskao qegovo izleyeqe. Reyene veyeri ontreba da je imao vi$eqe, buduçi da je sledeçeg dana govorio oodlasku oca Atanasija, tj. kao da mu je bio dat jasan odgovor naupornu prozbenu molitvu prethodne noçi. Sledeçeg dana ujutrostarac se iznenadio i oyigledno smutio kada sam mu rekao dasam spavao u sobi pored qegove. Kao da nije ùeleo da se objaviono wto se desilo i wto se yulo prethodne noçi. Istog jutra smootiwli u bolnicu, gde se starac sreo sa ocem Atanasijem i

98

otpoyeo duhovni rad sa svim bolesnicima i sa xudima koji suprolazili kroz leyiliwte. Video je lekare i obavestio se ozdravstvenom staqu oca Atanasija. On je leynicima ukazao dabolesniku detaxno i iskreno predoye ozbixnost okolnosti. Upoyetku, saznavwi o [staqu] svog zdravxa, otac Atanasije bewezamiwxen i ùalostan. U dodiru sa starcem i duhovnompotporom koju mu je on pruùao, me$utim, on nije zakasnio da seokuraùi i da se od samrtnika preobrazi u propovednika ùivota,uprkos neprestanom pogorwavaqu zdravstvenog staqa.

U me$uvremenu, svakodnevno prisustvo oca Pajsija ubolnici preobrazilo je hodnike, stepeniwta i sobe u pravaleyiliwta duwa, u koja su priticali lekari, bolniyari,bolesnici i mnogi telesno zdravi xudi, svakog uzrasta. Oni sunalazili blagoslov, podrwku i razreweqe svojih tewkoça.Staryeva xubav se bogato pruùala svima koji su mu priticali,premda je i sam traùio sluyajeve gde bi je pruùio.

Seçam se kako je starac siromawnim bolesnicima davaowta god je imao, ili kako se potresa i moli zbog neke mladedevojke koja je yinila nenaravstvene stvari, da bi se potomuspokojio otkriveqem da çe stvoreqe Boùije na kraju poçidobrim putem.

Kasno uveye on se vraçao kuçi, posle celodnevnog umora imuke, yesto nastavxajuçi da prima xude, koji nisu mogli da gavide u bolnici. Ne seçam se da je i jednog dana pokazao svoj umori muku. Naprotiv, bio je radostan uz qegovu poznatu waxivost.Sayuvao sam jednu od veselih poruka, koje mi je svakodnevnoostavxao kako bi me oraspoloùio i odrùavao u raspoloùequradosti.

Powto se uverio da se bolesnik uyvrstio i uznapredovao uveri i da se, uprkos svojoj telesnoj bolesti, preobrazio u svetlogpropovednika ùivota, koji je snaùio i radovao druge bolesnikeiz svoje i drugih soba, ali i svoje posetioce, starac je krenuo izAtine, ne prestajuçi, me$utim, da opwti sa qim najtoplijimpismima, koja mu je preko mene slao. Ja sam sayuvao posledqepismo, koje ga nije zateklo ùivog. U pismu je bio i svetlopis[fotografija] oca Tihona. Prestavxeqe oca Atanasija bewe sveto.

Otac Pajsije mi je priyao da je lice oca Atanasija biloveoma radosno i spokojno kada je kovyeg sa qegovim telomdolazio na pristaniwte Manastira Stavronikite. I da se nijestideo od prisutnih, (otac Pajsije) bi klicao od radosti islavoslovxa Dobrom Bogu”.

Otac Atanasije se upokojio u Gospodu 6. 5. 1972. godine. Uvezi sa qegovim upokojeqem starac je ispriyao: —OtacAtanasije se odavno razboleo od raka. Bio se napunio, ali jegodinama ùiveo. Na kraju se on preselio na pluça i opet su ga

99

odveli u bolnicu. Mesec dana sam boravio u kuçi jednogpoznanika i dva puta na dan iwao i vi$ao ga. Ubrzo powto samotiwao, on je umro. Ja sam znao za qegovu smrt. Imao sam vi$eqe.Na dan qegovog upokojeqa sam rekao da çe umreti. Potom su namga doneli u manastir. Kada sam ga video, bilo mi je vrlo ùao.%alost se odnosila na ono wto je prowlo, na godine koje smoproùiveli zajedno i na godine koje çemo biti razdvojeni, dok neodem i ja. I kada sam ga posledqi put celivao, on mi senasmewio. Da, radi utehe. Bog je reyeno dopustio”.

Maslina i rasaU ono vreme, 1972. godine, raspravxalo se o promeni odeçe

klirika i neki su hteli da uzmu blagoslov od starca da skinurasu. Jedan od sliynih je posetio starca i tvrdio: —Popa ne yinirasa. Poùexnije je da klirici idu bez rase s obzirom da bilakwe pristupali narodu”, iznoseçi i druge besmislice. Starcunije powlo za rukom da ga ubedi. Na kraju mu reye: —Do$i sutra idaçu ti odgovor”.

I uveye se on pomolio. Ujutro je klirik dowao. On mupokaza stablo masline, koje namerno bewe ogulio. Na vrhu jeostavio nekoliko potkresanih granyica, usled yega je na nekinayin liyila na klirike bez rasa, koji ima$ahu samo malo brade.On ga je upitao: —Da li ti se svi$a oguxeno drvo? Eto klirikabez rasa”. I svewtenik se ubedi i ode blagodareçi starcu, koji jejednim prostim primerom uyinio da odbaci svoja svetovnaube$eqa.

Na stablu oguxene masline on noùem bewe urezao: —Drveçeje odbacilo svoju odeçu. Videçemo qegov napredak”… i: —Pop bezrase, pop raskalawan”*) .

Prirodno, drvo se kasnije osuwilo. Me$utim, ono jepostalo povod duhovne koristi mnogih. Starac je, dakle, naslikovit nayin doprineo da protivpredaqske teùqe ostanuneostvarene.

Dobronameran pripravnik za klirika ga je posle mnogogodina upitao: —Iz kog razloga klirici treba da nose rase”.Starac je odgovorio: —Postoje mnogi razlozi. Ali, dovoxna je isama yiqenica wto sve blagoyastive xude uspokojava da svogsvewtenika vide u rasi”.

U FarasimaPiwuçi %itije prepodobnog Arsenija, starcu —je gorelo

srce” da poseti Kapadokijske Farase. I Bog ga je udostojio da 29.

*) Igra reyi: bez rase na grykom se kaùe - ‡ræswtoÒ, a bludni - ~swtoÒ ,- prim.

prev .

100

oktobra 1972. godine sa tadawqim igumanom ManastiraStavronikite, ocem Vasilijem, poseti selo u kome je ro$en.

Osim svega vaùnog sa putovaqa (wto je zapisao u %itijuprepodobnog Arsenija), starac je navodio i druge zanimxivesitnice.

Oni su usput stali u selu, i u gostionici naruyili newtoda pojedu. Skupilo se gotovo celo selo. Gledali su ih sa prozora.Pre nego wto su poyeli ruyak, starac je kazao igumanu da stojeçiproduùe molitvu. Stalno su se krstili i govorili molitve.Starac je priyao, smejuçi se: —Proyitali smo yitav kanon,smatrajuçi da su moùda neki od qih tajni Hriwçani, te da çese, jadni, malo obradovati”.

Turcima, koji pitahu za svrhu qihovog boravka, on jeiskreno odgovarao da je rodom iz Farasa. Nekom policajcu je biosumqiv, te ga je uhapsio. Stavio ga je u zatvoreni prostor, ovlawzatvorio vrata i otiwao. Sati su prolazili, i niko nije dolazioda ga sasluwa. Potom je rekao igumanu da na$e taksi, te suotiwli. U Farasima ga je duwa zabolela, kada je video da sucrkvu, u kojoj je sluùio prepodobni Arsenije, pretvorili uëamiju. Video je veoma drugayiju sliku sela od slike koju su muopisivali qegovi roditexi. Nekadawqe domaçinsko selo bewezapuwteno, puno ruwevina, prxavwtine. Turci su ga svugdepratili, ni na trenutak ga ne ostavxajuçi samog. Gledali su gasa nemirom i podozreqem, wto je, naravno, potvr$ivalo dakrajevi nisu qihovi.

Preko Ankire su se vratili u Carigrad. Starac se ganutpoklonio u Svetoj Sofiji. Povukao se u ugao i umno se molio sabolom u srcu. Spazio ga je Turyin yuvar i poyeo da viye i preti.Jer, —Kemal je rekao da se ovde ni vi, ni mi ne molimo”. A staracse, ne rayunajuçi na opasnost, ispuni boùanstvenom revnowçu ipoye Turyinu yuvaru da govori glasno, poviwenim tonom. On gaodvede iza jednog stuba, gde bewe video mokraçu, te je pokazaTuryinu i sa ogoryeqem ga naruùi: —Wta je ovo ovde? Je li vamKemal rekao ovo da radite”.

Kada je starac priyao o reyenome, dodavao je saizvesnowçu: —Doçi çe gnev Boùiji i doveti ih u red”…

Posetili su i Manastir Horu , gde se zadivio izuzetnimmozaicima. On reye: —Tamo moùe svako da vidi izlivenublagodat”. U Patrijarwiji su mu ukazali poyast i powtovaqe,obradovavwi se poseti svetogorskog podviùnika. Na qega su, izjednog doga$aja, ostavili utisak smireqe i strpxeqe patrijarhaDimitrija.

Sveta Efimija

101

Starac je bio u dvoriwtu svoje kolibe, kada ga je posetiloneko qegovo duhovno yedo. Neprestano je iz srca ponavxao:—Slava tebi Boùe”, opet i mnogo puta. U jednom trenutku staracmu reye: —Neko postaje neupotrebxiv u potvrdnom smislu”. —Ko,starye”. —Sedeo sam mirno u keliji, kad do$e i zaprepasti me.Lepo se provode gore”. —Wta se desilo, starye”. —Reçi çu ti, alinemoj nikome da kaùew”.

I on mi ispriya: —Bio sam se vratio iz sveta, u kome sambio radi nekog crkvenog pitaqa. U utorak (tj. 27. 2. 1974. godine),oko deset sati ujutro, bejah u keliji i yitah yasove. Yujemkucaqe na vratima i ùenski glas kako govori: »Molitvamasvetih otaca nawih«… Ja pomislih: »Kako se nawla ùena naSvetoj Gori«. Potom osetih boùanstvenu sladost u sebi iupitah: »Ko je«. »Efimija«, odgovara.

Razmiwxao sam: »Koja Efimija? Da nije neka ùenauyinila ludost i uwla u muwkoj odeçi na Svetu Goru? Wta sadda radim«. Ponovo se yu kucaqe. Ja pitam: »Ko je«. »Efimija«,opet odgovara. Ja razmiwxam i ne otvaram. Kada je treçi putpokucala, vrata se sama otvoriwe, premda su imala zaklopaciznutra. Yuo sam korake u hodniku. Istryao sam iz kelije iugledao ùenu sa maramom. Pratio ju je neko ko je liyio najevan$elistu Luku. On, me$utim, nestade. Iako sam bio ube$en dase ne radi o iskuwequ (s obzirom da je blistala), ja je upitah koje. »Muyenica Efimija«, odgovara ona. »Ako si muyenicaEfimija, do$i da se poklonimo Svetoj Trojici. Wto yinim ja,yini i ti«.

Uwao sam u crkvu i napravio poklon, govoreçi: »U imeOca«. Ona ponovi reyi uz poklon. »I Sina«. »I Sina«, reye onatankim glasom. »Jaye, da bih yuo«, rekoh, a ona ponovi jaye.

Nalazeçi se jow u hodniku, ona je yinila poklone premamojoj keliji, a ne prema crkvi. U poyetku sam se zayudio, ali samse potom setio da sam imao papirnu ikonicu Svete Trojice,nalepxenu na drvo, iznad vrata kelije. Powto smo se i treçiput poklonili, govoreçi: »I Svetoga Duha«, ja rekoh: »Sada da sepoklonim tebi«. Poklonio sam se i celivao joj noge i kraj nosa.Smatrao sam da je bestidno da je celivam u lice.

Ja sam seo na korpu, a sveta na stoliyicu. Ona mi jerazrewila nedoumicu koju sam imao (u vezi sa crkvenom temom).

Potom mi je ispriyala svoj ùivot. Znao sam da postojisveta Efimija, ali qeno ùitije nisam znao. Priyala mi je osvojim stradaqima. Ja ne samo da sam prosto sluwao, nego kao dasam ih gledao, zapravo - doùivxavao sam ih. Uùasnuo sam se! Uf,uf.

»Kako si izdrùala sliyna stradaqa«, upitah.»Da sam znala kakvu slavu imaju sveti, sve bih uyinila da

102

pro$em kroz jow veça stradaqa«.Posle navedenog doga$aja ja tri dana niwta nisam mogao da

radim. Likovao sam i neprestano slavio Boga. Nisam mogao nida jedem, ni bilo wta drugo… Neprestano slavoslovxe”.

U svom pismu starac navodi: —Celog svog ùivota neçu moçida oduùim svoj veliki dug prema svetoj Efimiji, koja mi je, iakomi je bila nepoznata i nije imala nikakve obaveze prema meni,uyinila veliku yast”…

Priyajuçi o doga$aju, ona je sa smireqem dodao: —SvetaEfimija se nije pojavila stoga wto sam bio dostojan, nego stogawto me je zaokupxalo pitaqe koje je imalo veze sa opwtimstaqem u Crkvi, i iz druga dva razloga”.

Na starca je ostavila utisak okolnost —da je, iako sitna islaba, podnela velika muyeqa? Da je bar bila neka… (tj. velikatelom i jaka). Ona bewe jedna pahuxica”.

U rajskom staqu on je u yast svetitexke sastavio jednupodobnu stihiru: —Kojim blagohvalnim pesmama da pohvalimoEfimiju*) , koja si$e odozgo i poseti ubogog monaha, ùitexaKapsale. Triput mu na vrata zakuca, a yetvrti put se vrata samayudom otvoriwe. Uwavwi u nebeskoj slavi, Hristova muyenicase zajedno sa qim pokloni Svetoj Trojici”.

Sastavio joj je i jedan svetilan, podoban sa —Dowavwi sauyenicima”…, koji poyiqe reyima: —Velikomuyenice Hristova,slavna Efimijo, posle Bogorodice xubav najveçu prema tebiimamo”… (Naravno, qih nije koristio u bogosluùequ, niti ihje javno pojao).

Uprkos svom obiyaju, on je opet izawao u Suroti i uyiniomonahiqe uyesnicama nebesne radosti. Uz qegovu pomoç iuputstva, one su ikonopisale svetitexku kao wto mu se javila.

Starac je napravio obrnuti lik ikone u yeliynom izlivkui pravio gqeyene ikonice, te ih delio za blagoslovposetiocima u yast svete Efimije. U toku rezbareqa pomuyio seda uradi prste leve ruke. Starac je rekao: —Pomuyio sam se dauradim qenu ruku. Potom mi do$e jedna dobra pomisao: »Moùdastoga wto sam i ja qu jadnu namuyio«”.

U Mineju, na sinaksaru za 27. februar, starac je dodao:—Sveta Efimija”.

Demonska iskuweqaStarac je priyao: —&avo najmaqe hoçe da se molimo.

Videçi nekoga da se moli, i ne moguçi da ga spreyi, on pokuwavada mu barem um zavede u mawtu ili u pomisli. Ukoliko opet neuspe, on se i sam pojavxuje, iskxuyivo da bi yoveka uznemirio i

*) Igra reyi: Efimija - EÚfhmïa na grykom znayi blagohvalna,- prim. prev .

103

makar delimiyno odvojio od molitve. Eto, bio sam jednomprilikom napoxu, pored groba oca Tihona. Govorio samslavoslovxe uz poklone. Dowavwi do stiha: »U tvojoj svetlostivideçemo svetlost«, odjednom se neka jaka svetlost razlila izamene i osvetlela celu oblast. Zasvetlelo je dole do Kaxagre.Razumeo sam da je svetlost bila demonska i nisam joj pridaoznayaja. Nastavio sam svoju molitvu bez smuçeqa.

Powto je video da se nisam smutio od svetlosti, ($avo)uyini newto drugo. Nedaleko sa leve strane pojaviwe se dva$avolyiça, oko metar i po visine, koji se igrahu i udarahume$usobno rukama i nogama, smejuçi se. Pravi pokretopis[bioskop]. E, nisam mogao da se uzdrùim i poyeh da se smejem.Vidiw wta je iskuweqe uradilo? Nisam obratio paùqu na qegapreko svetlosti, a posle je poslao $avolyiçe”.

* * *Jedne noçi, dok je spavao, on oseti da ga neko gura,

govoreçi: —Budi se da obaviw svoje pravilo. Prowlo je vreme”.—Ma, ko je u ovo doba”, pomisli u snu. On se probudi i vide$avola pored sebe, te reye: —A, ti si”.

Potom se mirno okrenu na drugu stranu, preziruçi ga.Iskuweqe se ne smiri, nego nastavi: —Da, ali prowlo je vreme.Treba da obaviw svoje pravilo”. —Znam ja kad çu da obavim svojepravilo. Neçew ti da mi nare$ujew o molitvi”.

Vi$eqe duweU noçi 1. juna, 1975. dok se molio, on vide kako duwa starca

Filareta Rumuna5) iz stavronikitske Kelije svetog Andreja uKapsali ushodi na nebo kao malo dete od, otprilike, dvanaestgodina, svetlog lica i u nebesnoj svetlosti.

Sutradan se uverio da se u navedenom yasu upokojiovrlinski starac, —prijatex vrline”*) .

—Olet”Starac je imao obiyaj da izlazi iznad svoje kelije u ùbuqe,

da bi se molio na brojanici. Na isto mesto je dolazio jedancrvendaç, sa kojim se sprijatexio i dao mu ime —Olet”, wto nabeduinskom znayi dete. Kada bi ga zvao po imenu, odmah jedolazio, sedao mu na rame, i zatim jeo sa dlana. Odlazeçi, staracmu je ostavxao hranu na nekoj ployi. Ispod qe je imaoskladiwtence sa hranom: jednu vazu sa pirinyom i jednu sa

5)

Oci Svetogorci, str. 85-8.*)

Filaret znayi - prijatex vrline,- prim. prev .

104

pwenicom.Starac je ispriyao: —Olet i ja smo prijatexi pet godina.

Jedanput, kada sam se razboleo, nije jeo hranu koju sam muostavio, nego je dowao da vidi wta se sa mnom dewava. Ganuo meje, jadan. One razumeju nastrojeqa xudi i u skladu sa qimapristupaju. Qihov bog je yovek. Yovek treba da ih voli, buduçida ne oyekuju drugi raj”.

Zamalo pogo$enPrema priyi samog starca, drugom prilikom mu se desio

sledeçi doga$aj: —Iz velike dubine sam yuo pucqe iz tewkognaoruùaqa. Uzeo sam brojanicu i popeo se na ùbun kako bihboxe shvatio da li se zaratilo. Oslaqao sam se na kamen iizgovarao molitvu. U jednom trenutku videh neki odsjaj i odmahse bacih dole”. I wta se dogodilo? Neki lovac je iz daxinevideo starca i pomislio da je divxa sviqa. Okrenuo je puwku ipucao u qega. Starac je video kako se puwka zablistala nasuncu, muqevito se bacio dole i spasao se. &avo (koji se radujeratovima i bitkama) izgleda nije ùeleo da se starac moli zamir u otaëbini. I drugom prilikom je, dok se molio u wumi,lovac pucao na qega, no Bog ga je opet sayuvao.

Duwa u pakluStarac je ispriyao: —Jedna starica, moja poznanica, bewe

velika wkrtica. Qena çerka bewe veoma dobra i ono wto jehtela da da kao milostiqu, bacawe kroz prozor napoxe, a potomizlaùawe praznih ruku, s obzirom da je majka proveravala damoùda newto nije uzela. I ona bi napoxu uzimala stvar idavala. Me$utim, kada bi joj kazala da se radi o kalu$eru (tj.meni) koji traùi neku stvar, ona bi davala.

Nakon qene smrti, ja sam video nekog mladiça (trebalo bida je qen an$eo yuvar), koji mi je rekao: »Do$i, zove te«… Nisammogao da shvatim wta mi se dewava, a mi se veç na$osmo uKonici, pred nekim grobom. On pokaza rukom i grob se otvori. Ija unutra vidim smesu od smrdxive masti i moju poznanicustaricu, koja bewe poyela da se topi. Ona vikawe: »Kalu$eru,spasi me«.

Meni bi tewko i saùalih se. Ne gnuwajuçi se, ja si$ohdole, zagrlih je i upitah: »Wta je s tobom«. Ona mi reye: »Recimi, nisam li ti rado davala sve wto si mi traùio«. »Da,zaista«, rekoh. »U redu«, umiri je mladiç (qen an$eo yuvar).

On ponovo pokaza rukom i ponovo povuye grob, kao zavesu,te se ja na$oh u keliji.

Sestre iz Surotija me upitawe: »Wta ti se desilo na dansvetog Andreja (tj. 30. 11. 1973. ili 1974. godine)«. Ja odgovorih:

105

»Molite se za qenu duwu«.Posle dva meseca (tj. 30. 1. 1974. ili 1975. godine) videh je

opet. Bewe neki nered, a gore na jednoj zaravni behu palate,puno kuça i mnogo xudi. Gore je starica bila vrlo radosna.Qeno lice bewe kao lice malog deteta. Imala je samo jedanoùixak i jedan an$elyiç ga trxawe kako bi i qega oyistio.

Duboko u neredu ja videh neke kako se udaraju, muye ipokuwavaju da se popnu gore.

Ja je zagrlih od radosti. Poveo sam je jow daxe, da nas ne bivideli i da se ne bi raqavali. Ona mi reye: »Do$i da tipokaùem gde me je Gospod postavio«”.

Molitva za demoneStaryevo srce se prelivawe od xubavi prema Bogu. On je

goreo [xubavxu] —prema xudima i pticama i ùivotiqama idemonima i prema svakoj tvari6) . Reyeno je on yitao kod aveIsaaka, premda je i sam doùivxavao sliyna staqa.

On je priyao: —Jednom prilikom sam se molio za demonekleyeçi i glavom dodirujuçi zemxu. Govorio sam: »Ti si Bog i,ako hoçew, moùew da na$ew neki nayin da se spasu i jadnidemoni«…

Dok sam se sa bolom molio, ja videh jednu pseçu glavu poredsebe kako mi plazi jezik i zadeva me. Moùda je Bog dopustio daje vidim kako bi mi pokazao da ùeli da ih spase, ali da se onine kaju”7) .

Jorgakis sa TibetaJorgakis [&okica], deyko od 16 - 17 godina, do$e na Svetu

Goru da obilazi manastire. Kada je imao tri godine, roditexisu ga dali u budistiyki manastir na Tibetu. Dosta je napredovaou jogi i postao odliyan vray. Mogao je da prizove bilo kogdemona. Imao je crni pojas i savrweno je znao karate. Satanskomsilom je yinio predstave, koje su oduwevxavale. Rukom je udaraoveliko kameqe, koje se kao orah lomilo. Mogao je da yitazatvorene kqige. Lomio je lewnike na dlanu, pri yemu je xuskapadala dole, a plodovi ostajali zalepxeni za qegovu ruku.

Neki monasi su doveli Jorgakisa kod starca kako bi mupomogao. On upita starca o silama koje poseduje i o sadrùinionoga wto moùe da uyini. On odgovori da nema nikakvu silu ida je sva sila Boùija.

%eleçi da prikaùe svoju silu, Jorgakis usredsredi pogled

6)

Ava Isaak, Slovo 81, str. 306.7)

Vidi: Poslanice, str. 84. Starac govori o nekom monahu, premda je rey oqemu samom.

106

na jedan veliki kamen, koji bewe daleko i koji se pretvori uprah i pepeo. Starac zakrsti jedan mali kamen i reye mu da iqega razbije. On se usredsredi, uyini svoje vrayaqe, ali ne uspeda ga razbije. On poye da drhti. Ne mogavwi da slome kamen,satanske sile (nad kojima smatrawe da ima nadzor), okrenuwe seprotiv qega i odbaciwe na drugu obalu potoka. Starac gapokupi u jadnom staqu.

Starac je ispriyao: —Drugi put, dok smo razgovarali, oniznenada ustade, uhvati me za ruke i zavrnu ih pozadi. I reyemi: »Ako moùe, neka do$e haëiefendija da te oslobodi«, wto jadoùiveh kao hulu. Stoga malo pomerih ruke, a on se odbacidaleko. Odgovarajuçi, on skoyi visoko i krenu nogom da mewutne, ali mu noga zastade blizu mog lica, kao da je naiwla nanevidxivu prepreku. Bog me je sayuvao.

Uveye ga zadrùah da bi prespavao u mojoj keliji. Demoni gaodvukowe dole do jame i tukowe ga zbog qegovog neuspeha. Ujutroje, u lowem staqu, raqen, pun trqa i zemxe, ispovedio: »Sataname je tukao stoga wto nisam mogao da te pobedim«.

Starac je ubedio Jorgakisa da mu donese svoje vrayarskekqige, te ih je spalio.

Starac ga je zadrùao na kraçe vreme kod sebe i pomogao mu,po meri qegove posluwnosti. Hteo je da sazna da li je krwten,te je saznao i u kojoj crkvi je krwten. Pogo$en silom i blagodaçustaryevom, Jorgakis je zaùeleo da bude monah, premda neima$awe snage.

Starac je koristio Jorgakisov sluyaj da bi dokazao kolikoje velika zabluda onih koji misle da su sve vere jednake, da sveveruju u istog Boga, i da se tibetski monasi ne razlikuju odpravoslavnih.

U AustralijiPo pozivu Pomesne Crkve starac je 1977. godine zajedno sa

igumanom Manastira Stavronikite, ocem Vasilijem, posetioAustraliju kako bi duhovno pomogao sunarodnike u PravoslavnojCrkvi.

Starac je priyao: —Leteçi vazduhoplovom u jednomtrenutku osetih newto u sebi. Upitah koja se zemxa vidi dole.Pod nama bewe Sirija. Ona ima mnogo blagodati zbogpodviùnika koji su ùiveli u qenim pustiqama. Sliyno samosetio i za Sveta Mesta.

Kasnije sam osetio neku hladnoçu i demonsko zrayeqe. Yuosam preko zvuynika u vazduhoplovu kako obavewtavaju da letimoiznad Pakistana.

U Australiji sam oseçao da se mesto jow nije osvewtalomuyeniykom krvxu i znojem prepodobnih, ali çe se osvewtati”.

107

U Melburnu je starac bio primxen u goste kod blaùenogoca Jovana Limojanisa. On je u toku dana pripremao narod zasvetu tajnu ispovesti. +erka oca Jovana, Despina, priya: —Onbewe mudar yovek. Znao je tu$e tewkoçe pre nego wto mu sekaùu. Sav je miomirisao, kao i soba gde je boravio. Mojabolewxiva majka je govorila: »Imamo svetitexa u domu. Stoga jenaw dom blagosloven. Pri hodu qegovi koraci se ne yuju. On jean$eo bez krila. Boùanska blagodat mu je na licu. Od dana kadaje dowao u nawu kuçu oseçam se sasvim dobro. Stavxam mu yistepewkire, ali ih on ne upotrebxava. On ima svoj pewkiriç kojimbriwe lice i koji miomiriwe«.

On nas je savetovao da budemo smireni, da se molimo i daiwtemo od Dobrog Boga da razrewava nawe tewkoçe. Mi netreba da pokuwavamo da ih sami rewavamo, s obzirom da çemo ihjow viwe zamrsiti. Moja majka je kao blagoslov zadrùala çebekojim se starac pokrivao. Kada je bivala bolesna, umotavala bise u qega i oseçala na sebi bogatu blagodat Boùiju”.

Otac Spiridon Vandoros, starewina crkve svetogNektarija u Melburnu, koji je starca vozio svojim kolima,navodi yudo: —Jednom mom oùeqenom zemxaku, DionisijuSpileotisu, iz Argostolija sa Kefalonije, koji ima$awetrideset godina i dvoje dece, desi se teùak moùdani udar.Lekari su kazali da neçe ùiveti dugo, a ukoliko i preùivi -ostaçe kao bixka. Sa starcem smo otiwli u Kraxevskumelburnsku bolnicu, gde je bolesnik bio smewten. Starac mu jeviwe puta, moleçi se, zakrstio glavu wkoxkom, u kojoj behumowti svetog Arsenija Kapadokijskog. Bolesnik se, naiznena$eqe lekara, za nekoliko dana vratio potpuno zdrav kuçii do danas ùivi u melburnskom kraju Dromana”.

Tadawqi protosin$el arhiepiskopije, sadawqi igumanManastira Bogorodice Pandanase (Svecarice), visokoprepo-dobni arhimandrit Stefan, navodi: —Prolazak veynospomiqa-nog starca kroz Australiju bewe neyujan, s obzirom da veçinibewe nepoznat. Ono wto je posebno izazvalo moju paùqu bewejedan doga$aj. Jednog popodneva zajedno sa starcem posetismojedan mali hram. Ostavio sam ga u hramu i otiwao poslom u salu,koja bewe pored hrama. Posle samo par minuta vratih se u hram,gde bejah ostavio starca. Qega ne bewe. Pozvah ga po imenu.Nikakav odgovor. Ponovih isto dva - tri puta i opet muk.Uznemirih se. Ponovo povikah, sada skoro koliko god sam jayemogao. Newto kasnije, vidim ga kako izlazi iza zadqih stolicau hramu, kao da je dolazio iz nekog drugog sveta… Zakxuyak. Ukratkom vremenskom periodu on se duhovno predao molitvi.Crte qegovog lica behu izmeqene. Kao da je izlazio izvansvetskog prostora, koji je dobro poznavao i u koji ima$awe

108

sposobnosti da se, u najkraçem vremenu, molitvom prenese.Prirodno, doga$aj je i sa moje i qegove strane ostao potpuno bezobjawqeqa. Ja sam shvatio qegovu duhovnu vrednost, tj. koga samimao pored sebe. Shvatio sam veliyinu qegovog duhovnoguzrasta. Neka bismo imali qegove molitve. On nas je voleo.Oseçamo da je uz nas. U svom pravilu yitam molitvu u qegovoime”.

Grk iz Australije je ispriyao kako je neka ùena, dok jestarac izlazio iz oltara jedne crkve, priwla da uzme blagoslov.On joj je dao znak rukom da ide, tj. terao je. Ona zayu$eno upita:—Zar mene, starye”. —Da”. —Zawto? Wta sam uradila”. —Najpre idida se pomiriw sa posestrom, pa potom do$i”.

Zaista bewe dowlo do nesporazuma i qih dve me$u sobomnisu priyale.

Starac je naglasio neophodnost osnivaqa manastira kakobi se duhovno pomoglo xudima, pre nego wto jogini ipentikostalci stignu da ih zavedu svojom laùnom svetlowçu.

Qegov prolazak kroz daleko suvozemxe ostavio je kodPravoslavnih Grka neizbledive tragove do danas. Svewtenik izAustralije je govorio: —Oseçamo kao da je blagoslovio yetiristrane obzorja. Hriwçani koji su ga upoznali opravdano powtujuqegov spomen i prizivaju blagodat i pomoç qegovu”.

Noçni posetilacNewto posle povratka iz Australije starcu se, po qegovom

priyaqu, dogodilo sledeçe: —Jedne noçi zayuh kucaqe navratima. Powto upitah: »Ko je«, yuh neki glas: »Taj i taj (tj. imejednog poznanika)”. On upita: »Koliko ima sati«, te samodgovori: —A, znam. Tri sata«. Ja pogledam na sat. Zaista bewetri sata8) . Otvorih vrata i - wta videh! &avola, çelavog i veomaruùnog. Lice mu bewe crveno, kao bakar. On mi xutito reye:»Zbog zla koje mi yiniw oteraçu te odavde«. Potom nestade, aprostor se ispuni nepodnosivim smradom”.

Starca je veoma bolelo zbog staqa u koje je $avo dospeo.Dugo vremena potom on je, priyajuçi o doga$aju, duboko uzdisao ituùno govorio, klimajuçi glavom: —Kakav postaje neko ukolikose udaxi od Boga! Gde je dospelo najboxe stvoreqe Boùije! Kadabi narod znao koliko je $avo smrdxiv, svi bi ga prezreli i ne biyinili grehe”. Lice $avola bewe veoma odvratno. Starac jegovorio da bi bilo [dobro] kad bi bilo moguçe da oni koji idu upakao barem ne gledaju lice qegovo.

8)

Na zidu hodnika starac je zabeleùio reyeni detax: —3 sata”. Pored jenacrtao strelicu koja je verovatno pokazivala mesto gde je $avo stajao.

109

Javxaqe HristaStarac je ispriyao jeromonahu G.: —Oseçao sam neku

tewkoçu u molitvi Hristu. Bogorodica mi je kao majka. SvetaEfimija tako$e. Ja je zovem: —Sveta moja Efimijice”. PremaHristu sam se oseçao tewko. Qegovu ikonu sam sa strahomcelivao. I dok sam izgovarao molitvu, moj um je ponekad odlaziood Hrista, a ja se nisam ùalostio. Razmiwxao sam: »Ko sam ja, dabi um moj bio stalno kod Hrista«. I desi se sledeçe:

Bewe veye na svetog Jovana, a ujutru bewe sveti Karp (tj.26. 5. 1977. godine). Oseçam se lako, kao pero. Nema nikakve ùexeza snom. Ja razmiwxam: »Sewçu da napiwem newto o ocu Tihonuda bih poslao sestrama«. Do 8’30 po svetogorskom napisao samtrideset stranica. Iako mi se nije spavalo, rekoh da seispruùim, s obzirom da sam oseçao mali umor u nogama.

Poyelo je da sviçe. U 9 sati (po svetovnom 6 ujutro) nisamspavao. U jednom trenutku kao da zid kelije (pored kreveta karadionici) nestade. Ja ugledah Hrista u svetlosti, na daxini odoko west metara. Gledao sam ga sa strane. Kosa mu bewe plava ioyi nebo plave. Nije mi niwta rekao. Gledao je unekoliko ustranu, ne baw u mene.

Nisam video telesnim oyima, buduçi da nije bilo razlikeda li su otvorene ili zatvorene. Gledale su oyi duwe.

Videçi ga, ja sam pomislio: »Kako su mogli da popxujusliyan lik? Kako su nebogobojaùxivci mogli da dotaknu sliynilik? Kako su mogli da zakucaju yavle u sliyno telo? Au«.

Ja sam zanemeo! Kakvu sam samo sladost osetio! Kakvuradost! Svojim reyima ja ne mogu da iskaùem svu lepotu. Bilo jepo reyi (Psalma): Krasan si lepotom veçma od sinova xudskih(Ps.44,3). Eto kako je bilo. Nikada nisam video sliynu Qegovuikonu. Samo je jedna, koju sam nekada negde video (ne seçam segde), donekle sliyila.

Vredelo bi da se yovek hixadu godina podvizava da bivideo sliynu lepotu samo na trenutak. Kakve velike ineizrecive stvari yoveku mogu da budu darovane, a mi se bavimoniwtavnim stvarima!

Ja verujem da se radilo o daru oca Tihona. Nemoj nikomeniwta da kaùew. Mnogo sam se razmiwxao da li i tebi danewto ispriyam. Vidiw koliko vremena ti nisam priyao, negotek sada kad odlaziw” (ispriyano 28. maja 1977. godine).

Posle dva dana, powto su se ponovo sreli, starac reye:—Cele noçi sam plakao wto sam ti ispriyao. Ne plawim se daçew da ispriyaw, nego sam sebi naneo wtetu”.

Reyeni doga$aj je osetila i jedna sestra iz Surotija inapisala starcu: —Onoga dana, u onaj yas… Ostalo çete nam viispriyati”. I zaista, kada je izawao sa Svete Gore, on im je

110

ispriyao doga$aj i opisao Hrista, te su ga naslikale na ikoniupravo kao wto ga je video.

Bogoposlana ribaStarac je ispriyao: —Bewe nedexa slepog. Oseçao sam

iscrpxenost i do$e mi pomisao da bi mi bilo dobro kada bihimao newto ribe za jelo. I [qu nisam ushteo] iz ùexe, nego kao lek.Imao sam tewkoça i sa stomakom. Izawao sam napoxe. Vraçajuçise, videh jednu veliku pticu, kao orla, da se spuwta, te se savihda me ne bi udarila. Uplawih se da se ne radi o iskuwequ, usledyega doga$aju ne dadoh znayaja i brzo u$oh u keliju.

Ubrzo je bilo potrebno da ponovo iza$em napoxe. Na mestugde sam se bio savio, spazih veliku ribu kako se koprca. Najpresam se prekrstio, zablagodario Bogu i potom uzeo ribu.Me$utim, da li srce posle [sliynog doga$aja] hoçe da je pojedew”.

Da bi se seçao doga$aja i da bi svagda pomiqao promisaoBoùiji, on je veoma lepo na pravom drvetu na krevetu naslikaoorla kako u svojim kanëama drùi veliku ribu. I u Pentikostaruje, u nedexu slepog, na ivicama stranice zapisao doga$aj, premdaga je naknadno iscepao (iz smireqa, tj. da se ne bi saznalo).Me$utim, po neophodnosti je ostao jedan deo (inaye bi sepocepali tropari sa druge strane lista), sa kog je precrtaoponeku rey (da bi se pobrkao smisao). Preosrali deo [teksta] je samukom bio proyitan:

—Slava Bogu i blagodarnost onima koji se mole i waxumilostiqu neprimetno preko ptica Boùijih stvoreqimaBoùijim”.

Putevi i vozilaNa Svetoj Gori je 1977. godine pitaqe vozila bilo u ùiùi

zbivaqa. Me$u ocima je postojalo neslagaqe. Jedni su podr-ùavali postojaqe i upotrebu vozila, s obzirom da sluùe inavodno wtede vreme za molitvu, a drugi su verovali da zbogdobra Svete Gore, tj. da se ne bi izgubilo bezmeteùje i izmenioqen duhovni lik, treba da prestane otvaraqe puteva i da sevozila izbace sa poluostrva.

Starac se slagao sa drugima. On je zauzeo stav i govoriosmelo i jasno. Govorio je: —Ukoliko hoçe olakwice, neka idu uneki manastir u svetu, a ne da uniwtavaju Svetu Goru. Maqe jezlo da oni izgube devstvenost, negoli da uniwte ovaj devstveniprostor. %ele da naprave put po srediwqoj vrhovnoj liniji kojiçe preseçi yitavu Svetu Goru. Yujew! Ma, oni ne shvataju.Reyeno bi znayilo, da pretpostavimo, kao da sekirom udariwAtos u kiymeni stub. Wta çe biti ukoliko se nastavi sliyno

111

staqe? Mnogi çe vozilima da kruùe po celoj Svetoj Gori raditurizma, a neki çe da prodaju i osveùavajuça piça. I SvetaGora, koju su sveti oci osvetili svojim podvizima, postaçeprava ludnica”… A posle kratkog çutaqa dodavao je: —Ali,Presveta Bogorodica neçe dopustiti da se qena bawtauniwti”…

Mnogi opwtinski predstavnici su stizali do qegovekolibe da se posavetuju sa qim. Starac je i osim svojihpojedinaynih odluynih i bolnih uputstava, pokrenuo zamisao ida se sastavi tekst zabrane protiv puteva i vozila. On ga je ipotpisao zajedno sa drugim yasnim i istaknutim Svetogorcima.Konayno, Svewtena opwtina je odluyila da svaki manastirograniyi kretaqe svojih vozila unutar svojih granica. Ali,naùalost, okolnosti se nisu promenile, veç su se, wta viwe,pogorwale. Na kraju, kada ga viwe nisu sluwali, on govorawe satugom: —Odgovorni çe dati odgovor Bogu. Dovoxno je da se yovekne slaùe sa qima i da ne bude uzrok”.

U reyeno vreme on se jednom vraçao iz sveta u zimsko doba.Autobus zbog velikog snega nije siwao u Dafni. Vozilo jednogmanastira je uzelo putnike, od kojih veçina behu oci. Svi su sepopeli u vozilo i pokuwavali da ubede i starca da se popne.Uzalud. On je krenuo pewice, a za qim je powao i jedan mladiç.Na ramenu je imao torbu priliyne teùine. Bio je iscrpxen iprehla$en, a sneg nije prestajao da pada. Nije uspeo da stigne dosvoje kelije, nego je kasno poslepodne stigao u Kareju iprenoçio. On je celu muku pretrpeo da ne bi delom pogazio onowto je reyima podrùavao.

Svoj stav on je zadrùao do kraja. Vredi da se zabeleùi da seposledqeg dana, pre svog konaynog odlaska sa Svete Gore, nawaona slavi Kelije prepodobnog Hristodula, 21. 10. 1993. godine,zajedno sa poznatim mu ocima. Na posluùequ, powto je bio datpovod, on je okrenuo razgovor i neuobiyajeno ùustro se izrazioprotiv puteva i vozila na podviùniykom Atonu. Kao da je naneki nayin ùeleo da snaùno ostavi svoje posledqe zavete i dazapeyati svoje verujem .

Blistajuça ikonaBewe veye, uoyi svetog Artemija (19. oktobra 1978. godine).

Starac se molio kleyeçi. Na svom jastuku je imao jednu papirnuikonu u najlonu, tj. otisak Hristovog lika pri javxaqu qemu. Ujednom trenutku on vide neku svetlost na svom jastuku, kako idetamo - amo, iz jednog kraja u drugi, kao pokretna lampa. On seuverio da je svetlost zrayila iz ikone. Ispuqen nebeskomradowçu, on ju je dugo vremena poboùno grlio i xubio, a ona

112

ponovo svetxawe. Yudesna pojava je trajala jow podosta dana.Neki Svetogorac ju je posle osam dana celivao i bio oyevidacnatprirodne svetlosti. Konayno, blistajuçu ikonu je staracnekome darovao radi duhovne utehe.

—Veoma onepravdovan” svetitexSedeçi na klupi ispred Stavronikite, starac je

razgovarao sa posetiocima. Neki bogoslov je tvrdio da je avaIsaak Sirin bio nestorijanac, ponavxajuçi, naùalost, poznatazapadna shvataqa.

Otac Pajsije se trudio da ga ubedi da je ne samopravoslavan, nego i svet, te da qegove Podviùniyke besede imajuveliku blagodat i silu. Uzalud. Bogoslov je sa inatom braniosvoja glediwta. I starac tuùan po$e ka svojoj keliji moleçi se.

On je prowao deo puta i stigao do mesta gde se nalaziveliki platan, kada se —newto desilo”. Ipak, on nije hteo datayno objasni wta u stvari bewe. Saglasno svedoyanstvu, uvi$equ on bewe video sabor prepodobnih otaca kako prolaziispred qega. Neko od qih je stao i rekao mu: —Ja sam IsaakSirin. Najpravoslavniji sam. Zaista, u mojoj oblasti postojaweNestorijeva jeres. Me$utim, ja sam se protiv qe borio”. Nismo umoguçnosti da potvrdimo ili odbacimo verodostojnostsvedoyanstva. U svakom sluyaju, nepobitno je da je —newto wto sedesilo” starcu u stvari bio natprirodni doga$aj, koji ga je jasnoobavewtavao o pravoslavnosti i svetosti ave Isaaka.

Qegove Podviùniyke besede starac je imao kod svoguzglavxa i uvek ih prouyavao. U jednom periodu od west godinaone su bile jedino qegovo duhovno wtivo. On uzimawe jedanstih i yitav dan ga stalno vraçawe u um, prouyavajuçi ga dubokoi delatno, —kao wto ùivotiqe preùivaju svoju hranu”. On je nablagoslov delio izbor iz qegovih beseda kako bi pobudio naqihovo prouyavaqe. Verovao je da —mnogo pomaùe prouyavaqePodviùniykih dela ave Isaaka, s obzirom da daju da yovek shvatidubxi smisao ùivota. Ona pomaùu da yovek koji veruje u Bogaizbaci svaku vrstu malog ili velikog kompleksa, ukoliko ga ima.I neznatno prouyavaqe ave Isaaka meqa duwu svojim mnogimvitaminima”9) .

Starac je i svetovqacima preporuyivao da ga yitaju,premda po malo, kako bi se privikli. Govorio je da kqiga aveIsaaka vredi koliko cela svetootayka biblioteka.

U kqizi koju je yitao, ispod ikone svetoga (koji u rucidrùi pero i piwe), on je zabeleùio: —Avo moj, daj mi svoje pero

9)

Poslanice, str. 65.

113

da podvuyem celu tvoju kqigu” (tj. vredi sav tekst da se podvuye).Starac ne samo da ga je prouyavao, nego ga je i mnogo

powtovao i posebno ga slavio kao svetog. Iznad male SveteTrpeze u Panagudi, jedna od pet - west ikona koje je imao, beweikona prepodobnog Isaaka. Iz xubavi i powtovaqa prema qemu,on je qegovo ime dao nekome, powto ga je zamonawio u velikushimu. Spomen svetog je slavio 28. septembra zajedniykimsvenoçnim bdeqem, koje bewe ustanovio. Na jednom od bdeqa onbewe vi$en u tavorskoj svetlosti, uzdignut i preobraùen.Ranije, dok se prepodobni Isaak slavio sa prepodobnimJefremom Sirinom, starac u Minej za 28. januar bewe dodao:

—28. ovog meseca, spomenprepodobnog Oca nawegJefrema Sirina i Isaaka,velikog bezmeteùnikai veoma onepravdovanog”.

Mnowtvo demonaStarac je priyao: —Sedeo sam u svojoj keliji i yuo da zvoni

zvonce. Pogledah kroz prozor i wta sam imao da vidim! Uyitex(guru) crne magije, koga je pratila gomila demona. Au! Yovek,obraz Boùiji, pa ajde da ima jednog, ali da ima yitavu vojskudemona? Nisam otvorio. Zawto da mu otvorim? Da gubim svojevreme”.

Powto je kasnije siwao u manastir, oci mu ispriyawe onekom yudnom posetiocu. Me$utim, on niwta ne reye.

Potvr$ivaqe zmijeStarca su posetili neki duhovnici iz sveta i pitali ga za

nayin odnosa prema onima koji se ispovedaju. Oni su hteli daprimequju taynost i strogost bez rasu$ivaqa, doslovno sedrùeçi pravila i ne uzimajuçi u obzir qihovo pokajaqe.Starac je govorio da prema xudima treba da se ophodimo sasnisho$eqem i xubavxu. Oni su, pak, nastojali [na svome]. A on imnajzad reye da yak i zmije treba da obasipamo xubavxu, a kamolixude.

U reyenom trenutku do$e jedna velika zmija pored qega iuspravi se, kao da je, na neki nayin, htela da potvrdi staryevereyi.

Naravno, duhovnici ne samo da su ostali zaprepawçeni,nego su, wta viwe, bili ube$eni yudesnim potvr$ivaqem.

—Pomolio se i nebo dade kiwu”Starca je posetio mlad monah iz svetogorskog manastira.

114

Powto su razgovarali, starac mu na rastanku reye:—Veyeras se pomolimo da padne kiwa, buduçi da je velika

wteta napoxu u svetu i usevi se uniwtavaju od suwe”.Monah se, me$utim, nije pomolio, bilo stoga wto nije

ozbixno uzeo u obzir staryeve reyi, bilo wto je zaboravio iprenebregao. Me$utim, uveye je video da pada kiwa, iako je bilolepo vreme, zadivivwi se staryevoj smelosti i blagodati koju muje dao Bog. Ona bewe sliyna blagodati proroka Ilije, koji jesvojom molitvom otvarao nebo i —nizvodio kiwu”.

—Sreça,- rekao je monah,- da se nisam molio, jer bi mipomisao moùda govorila da je kiwa pala stoga wto me je Bogusliwio”.

An$eo yuvarStarac je ispriyao: —Bewe [dan] svetog Isidora Pilusiota

(tj. 4. 2. 1979. godine). Prolazio sam jedan period sa mnogimteskobama, od kojih sam imao jake glavoboxe. Od pritiska mi jekucalo u oku i bio sam u opasnosti da doùivim moùdani udar.Oseçao sam kao da ga neko yekiçem udara iznutra i htelo je daiskoyi van. Oko 9 sati uveye (po svetovnom vremenu), powto samlegao u krevet, videh veoma lepog an$ela u obliyjudvanaestogodiwqeg deteta, koji kao da iza$e iz mene. Kosica mubewe sasvim plava, [padajuçi] do ramena. On mi se nasmewi irukom neùno pre$e preko mojih oyiju. Odmah me sva teskobanapusti i bolovi prestadowe. Oseçao sam veliku sladost, usledyega sam ùeleo da me opet zaboli kako bih ponovo video svogan$ela yuvara”.

* * *

Svedoyanstva posetilaca

Svedoyanstvo staryevog duhovnikaOtac Pavle Zisakis, proiguman Manastira Velike lavre na

Svetoj Gori, svedoyi: —Oca Pajsija sam upoznao jow kao dete, uosnovnoj wkoli u Konici. On se od malena sa mnogo ùara irevnosti podvizavao u Hriwçanskoj veri. Prvo sam ja otiwao naSvetu Goru, a otac Pajsije je dowao kasnije. Odlazio sam kodqega u qegovu keliju. Razgovarali smo na duhovne teme, ali se oni ispovedao kod mene. Mnogo je voleo Boga i xude. Voleo jepustiqu i podvig. Mnogo se podvizavao. %iveo je veoma dobarduhovni ùivot uz krajqi post i molitvu. Bio je veomablagoyastiv i dobar u svemu”.

115

Utvr$uje mladog monahaSvetogorac, starac Nikolaj Trigonas navodi: —Starca

Pajsija sam zatekao u Stavronikiti. Ja sam dowao oktobra 1968.godine, i on bewe na [Svetoj Gori]. U manastiru je pojao i u svemupomagao. Potom je otiwao u kolibu oca Tihona.

Imajuçi iskuweqa u Stavronikiti, ja sam iwao da sevidim sa qim. Govorio mi je: »Pomoliçu se«. On ima$aweveliku smelost u molitvi. I za tri - yetiri dana ja bih biomiran. Ponekad su iskuweqa odlazila yim bih powao ka qegovojkeliji i stigao do potoka.

On me je uz sebe zadrùao mesec dana, sve dok nije dowao mojduhovnik, otac Pavle Zisakis. Kada je svake noçi ustajao uponoç, navijao je sat da zvoni za tri sata. Izgovarao je molitvu,zaboravxao na sebe i qegov um se uznosio. Potom, powto bi satzazvonio, budio je i mene i zvao me u crkvu na bogosluùeqe.Yitao je westopsalmije, a ostatak sluùbe je vrwio na brojanici.Yinio je mnoge poklone. Ujutro smo pili topli napitak. Staracje radio na gqeyilici. Ja sam kuvao. U ondawqe vreme nije bilomnogo posetilaca. Jednog dana do$owe tri katoliyka monaha iupitawe ga o molitvi. Rekao mi je da im napravim makarone.Powto ih je ugostio, oni su porazgovarali.

I ja sam ga pitao o umnoj molitvi. Govorio mi je: »Trudi seda izgovaraw molitvu i ona çe te nauyiti«.

Jednom me je poslao u neku keliju nekim poslom. Kasniosam u povratku i on krenu da me traùi. Bewe se uznemirio iusput se molio. Yim sam ga iz daleka video, ja se sakrih ukumarije. Powto se pribliùio, video sam kako mu lice jakosvetli. Kasnije se povratio u prirodno staqe.

Jednog dana je otiwao u Stavronikitu na Liturgiju ipriyestio se. Kada se vratio, otvorio sam mu vrata i u mrakuvideo qegove veoma svetle oyi.

Drugom prilikom sam uyinio neki prestup. Iako mu niwtanisam kazao, on mi reye:

»Idi da nayiniw poklon na staryevom grobu« (tj. na [grobu]oca Tihona).

»Wta sam uyinio«.»Ti znaw«.Posle dosta godina, na sahrani $akona Dionisija

Firfirisa, video sam da qegovo lice svetli. On beweprepodobni lik”.

Nezaboravna posetaSvedoyanstvo neimenovane liynosti iz Volosa: —Nedexu

dana pre upada Turaka na Kipar, 1974. godine powli smo (grupa

116

od westoro xudi) na Svetu Goru da sretnemo i upoznamo ocaPajsija. Starac jow nije bio mnogo poznat. Pratili smo uskustazu punu ùbuqa i obreli se pred jednom kolibom. Videli smonekog staryiça sa pocepanom rasom kako kopa. Jedan iz nawegdruwtva upita:

»Gde je starac Pajsije«.»Tu je«, odgovori on.On nam otvori vrata, te u$osmo i poklonismo se [u crkvici].

Kada smo izawli, videli smo da se monah sredio. Onaj ko je prviput pitao, ponovo upita:

»Gde je otac Pajsije«.»Dowli ste da vidite veliku lubenicu, a nawli ste

tikvu«.Svi shvatismo da se nalazimo pred ocem Pajsijem.Seli smo ispod jedne masline, neki na kameqe, a neki na

travu. Ono wto je usledilo ne moùe se opisati. Razgovor je bioduhovna gozba. On je imao odgovarajuçe, prosveçene i duhovneodgovore na nawa pitaqa i nedoumice.

Posle jednoyasovnog razgovora, iz ùbuqa se pojavi ogromnazmija. Treba da je bila dendrogalia. »Zmija«, povika neko izdruwtva i skoyi na noge, uzimajuçi kamen u ruke. Starac nasumiri govoreçi: »Nemojte je dirati. Ona dolazi i pravi midruwtvo«.

Starac je ustao, uzeo neku koficu, napunio je vodom istavio newto daxe. Powto je zmija popila vodu, starac joj reye:»Sad idi, imam druwtvo«. Posluwavwi odmah, zmija se izgubi utravi, kako je i dowla. Ostali smo bez reyi. Ne moùe se opisatiwta smo oseçali. Doga$aj i razgovor su se duboko urezali u naweduwe. Starac nam je jow proroyki predoyio doga$aje koji suusledili sa upadom Turaka na naw Kipar”.

+utaqe pticaJeromonah Hristodulos Kapetas, starac Ivironske kelije

svetih Petra i Onufrija , ispriya: —Yuli smo da otac Pajsijepriya sa ùivotiqama i pticama i da rukama hvata zmije, ali jaliyno nisam verovao u pruye. Smatrao sam da narod priya kakobi starac stekao ime. Kada sam zavrwio Atonijadu poyetkom jula1971. godine, zajedno sa duhovnim bratom Konstantinom Litraiz Katerine posetih starca u qegovoj Keliji Yasnog Krsta .Stigli smo ujutro, oko 9.30 i starac nas je primio ugostoprimnicu pod vedrim nebom, kod masline. Powto nas jeposluùio sa po jednom suvom smokvom, dva - tri lewnika ivodom, poyeo je da nam priya o raznim duhovnim pitaqima.

U okolini je bilo dosta ptica, uglavnom slavuja, koji su

117

cvrkutali, wto bewe naporno. Oteùavali su razgovor. U jednomtrenutku yusmo starca da govori: »Prekinite (nije rekaouçutite) blagoslovene, kad vidite da razgovaram. Kad zavrwim,vi nastavite«. Ptice su odjednom »prekinule«, ne pomerajuçi sesa svojih mesta.

Utisak od doga$aja bewe veoma snaùan i mi u nastavkunismo mogli da pratimo razgovor.

Doga$aj bewe tajni odgovor meni liyno, buduçi da sam imaosumqu prema starcu. Neka mi oprosti wto reyeno iznosim posleqegovog upokojeqa i molim qegov blagoslov”.

Jedan drugayiji praznikSvedoyanstvo mitropolita lemesoskog g. Atanasija:

—Otiwao sam kod starca septembra 1977. godine, u ponedexak,uoyi Krstovdana. Zakucao sam na vrata vrlo rano i starac mi jeotvorio. Bewe veoma radostan i raspoloùen. »O, sreça wto sidowao, $akone,- reye mi,- sutra mi je slava. Doçi çe pojci,naruyio sam rofo (ribu). Samo je $akon nedostajao. Dowao si tii slava je u redu«. Govorio je i druge sliye wale. Zatim mi jerekao: »Veyeras çew ovde da ostanew«.

Znao sam da starac noçu nikoga nije primao kod sebe. Naqegove reyi ja sam poleteo od radosti.

Otiwli smo u crkvu. Stavio me je da uredim Sveti Presto.Obrisao sam prawinu, pobrisao hodnik i radio razne poslove. Usebi sam oseçao veliku radost. U podne smo uzeli da ruyamo.Skuvao je yaj, doneo suvarke i izneo divxe povrçe iz svoje bawte.

Na mene je ostavilo utisak yitaqe molitve. Starac jerekao Oye naw… Podigao je ruke i reyi izgovarao sa velikomxubavxu i poboùnowçu kao da je zaista razgovarao sa Bogom.

Potom me je odveo u keliju, te sam se nekoliko satiodmorio. Posle smo vrwili malo veyerqe na brojanici.

Kada smo zavrwili, starac mi reye: —Vidi, $akone, sadaçemo da sluùimo bdeqe na brojanici, a ujutro çe nam doçisvewtenik da odsluùi Liturgiju. Znaw li da se moliw nabrojanici? Reçi çu ti wta çew da radiw”. I on mi dadepravilo. Radilo se o mudrom pravilu da mi se noçu ne biprispavalo. Rekao mi je da okrenem jednom brojanicu od tristagovoreçi: »Gospode Isuse Hriste, pomiluj me«, zatim jednubrojanicu od sto Presvetoj Bogorodici, jednu od trista Hristuza ùive, jednu od sto Bogorodici za ùive, jednu od tristaHristu za upokojene, jednu od sto Bogorodici za upokojene, jednuod trista Yasnom Krstu i potom jednu od trista sa reyima:»Slava tebi, Boùe naw, slava tebi«. Prvi put sam yuo newtosliyno. On mi je objasnio: »Reyena brojanica je slavoslovxe.

118

Zavrwavaçew i poyiqati iz poyetka«.Rekao mi je: »Ukoliko yujew neku buku, nemoj da se

uplawiw. Ovde prolaze divxe sviqe, wakali i dr.«. Stavio meje u svoju malu gostoprimnicu i rekao da çe me oko ponoçipozvati da odemo u crkvu i proyitamo molitve za Priyewçe.

S vremena na vreme yuo sam starca kako duboko uzdiwe. Kad- kad je lupao u zid i pitao: »Ej, $akone, spavaw li? Jesi lidobro«.

Newto pre jedan, po ponoçi, otiwli smo u crkvu. Staviome je u jedinu stasidiju koju je imao i dao mi sveçu da yitammolitve za Priyewçe. On je stojao pored mene sa leve strane ipoyeo da govori stihove: »Slava tebi, Boùe naw, slava tebi«.Svaki put kada je govorio stih krstio se i klaqao do zemxe.

Stigli smo do tropara: »Marijo, Majko Boùija«… Seçam seda sam ga proyitao, a potom je starac rekao: »PresvetaBogorodice, spasi nas«. Ja sam newto osetio… ne znam, ne moguda izrazim, i prestao sam da yitam. Bogorodiyino kandilo jepoyelo da se xuxa, ne naglo, veç trajno praveçi pokret wirinomikone, a cela crkvica se ispunila svetlowçu. Video sam bezsveçe i pomislih, u trenutku, da je ugasim.

Okrenuo sam se ka starcu. Video sam da su mu rukeprekrwtene na grudima, a bewe savijen do zemxe. Shvatio je dasam hteo da ga zapitam, te mi dade znak da ne priyam. Ostao samu stasidiji, a starac bewe savijen pored mene. Oseçao samveliku xubav i powtovaqe prema starcu, zamiwxajuçi da senalazim u raju.

Ostali smo u navedenom staqu pola sat - sat, nisam mogaotayno da shvatim. Nisam znao wta da radim. Nastavio sam samrasejano da yitam molitve za Priyewçe. Powto sam stigao domolitve: —Od prxavih usana”…, postepeno se najpre svetlostugasila, a potom je i kandilo prestalo da se klati. Zavrwilismo molitve za Priyewçe i izawli u hodnik. Starac me jestavio da sednem na jednu stoliyicu, a sam je seo na sandukçuteçi. Nakon dugo vremena, ja ga upitah:

»Starye, wta se desilo«.»Wta se desilo«.»Kandilo. Kako se kandilo dugo xuxalo«.»Wta si video«.»Bogorodiyino kandilo se xuxalo levo - desno«.»Samo si kandilo video«.»I svetlost«.»Wta jow«.»Niwta drugo nisam video«. (Yim me je upitao wta sam jow

video, verovatno je sam video jow newto).»Dobro, niwta nije bilo«.

119

»Kako nije bilo niwta, Starye? Kandilo se xuxalo i biloje svetlosti«.

»E, zar nisi yuo da piwu kqige da Presveta Bogorodicaobilazi sve monawke kelije i da gleda wta monasi rade? E,prowla je i ovuda i videla dvojicu otkayenih, pa je zaxuxalasvoje kandilo da bi nas pozdravila«.

Potom je starac poyeo da mi priya o raznim svojimiskustvima. Ispriyao mi je kako je video svetu Efimiju i mnogedruge stvari. Bilo se promenilo yitavo qegovo raspoloùeqe. Dozore mi je priyao o duhovnim stvarima. Naglasio mi je: »Ja ti,$akone, priyam iz xubavi, da bih ti pomogao, a ne da bi tipomislio da sam ja neko i newto«.

Svewtenik je dowao u 5’30. Starac je ùeleo da i ja sluùim,ali nisam imao $akonske odeùde. On mi donese neki staristihar, donese i epitrahix i od qega napravi orar te mi gaprikayi wpenadlom, na$e i neke narukvice i veza mi ih naruke. Bio sam kao pajac, ali sam doùiveo najlepwu Liturgiju usvom ùivotu. Bejasmo samo nas trojica.

Starac me je kod sebe zadrùao do subote. Poslao me jejednom u Burazersku keliju , da vidim svoje zemxake i da ostanemdo podneva da bih ruyao. Drugom prilikom me je poslao uStavronikitu, opet da bih jeo, s obzirom da je u svojoj kelijiimao samo yaj i suvarke”.

Odgovori na drugayiji nayinGospodin Teodor Haëipateras, pixar iz Ksantija, svedoyi:

—Za oca Pajsija sam yuo od nekog izuyavaoca i posetio ga uqegovoj keliji.

Odlazeçi, ispriyao sam mu tewkoçu koju sam imao uprodavnici: »Starye, imam mnogo miweva. Sekiram se i ne moguniwta da uyinim. Molim te, pomoli se Bogu da odu«. Molio samga sa duwevnim bolom, s obzirom da su hodali po radqi, pravilimi wtetu i stalno se yuli na tavanu. Yak su i tokom danaistryavali ispred muwterija. Imao sam jedan veliki prijemnik[radio], koji bejah doneo iz Nemayke. Miwevi su uwli unutra,napravili gnezdo, okotili se, pojeli ùice i uniwtili ga. Onmi, me$utim, odgovari: »Yoveye Boùiji, zar çemo zbog miwevaBoga da uznemiravamo«, pokazujuçi kao da ne daje znayaja[tewkoçi].

Vratio sam se kuçi. Duwa mi je leprwala od radosti, alisam imao i veliki bol, iskuweqe, stoga wto starac nije imaorazumevaqa za moju tewkoçu sa miwevima.

Me$utim, vrativwi se u svoju prodavnicu, video sam da senewto promenilo. Za dva dana uverio sam se da su miwevinestali. Nije ostao ni jedan. Shvatio sam da ih je staryeva

120

molitva izbacila.Jednom sam poyeo da oseçam veliki umor, snaga me je

napuwtala i mnogo sam smrwao. Vrwio sam ispitivaqa. Trilekara su odluyila da mi odrede leyeqe, s obzirom da je nekabakterija uznemiravala moj telesni sklop. Bio sam u krevetu,nesposoban za rad.

Odluyio sam da piwem starcu Pajsiju o svom staqu. Moliosam ga da mi napiwe da li da odem iz Ksantija, ili da seprepustim promislu Boùijem i mesnim lekarima.

Drugi dan leyeqa imao sam veliki bol u stomaku. Lekar jerekao: »Doçi çe do krvareqa u stomaku. Prestani da pijewlekove«. Otiwao sam u bolnicu. Ustao sam u ponoç i pao unesvest na patos. Jewnost sam sasvim izgubio. Topio sam se kaosveça. Lekari su me gledali, ne govoreçi niwta. U yetvrtak popodne sam uwao u bolnicu i do subote uveye moje staqe sepogorwavalo.

U nedexu ujutro sam se probudio i osetio neku neopisivusnagu u telu i duwi. Ustao sam iz kreveta i dalekozborio sasvojom ùenom, poruyivwi joj da do$e sa nawim poznanikomlekarom da me izvedu sa bolnice, da ne bih otiwao sam kaolopov.

Lekar mi je rekao: »Ma, juye ti je bilo lowe. Ipak, newtose zaista promenilo. Niwta ne razumem, niwta ne mogu daobjasnim«. Ja mu rekoh: »Desilo se yudo. Bog je uyinio yudo«. Usebi sam se pitao ko je posredovao da do$e do yuda. Sa jewnowçusam pojeo jelo, pomewano sa suzama. Moja ganutost beweneopisiva. Sutradan sam otiwao na posao, nimalo ne oseçajuçiumor. Za nekoliko dana povratio sam i kilaùu koju sam izgubio.

Poyetkom decembra posetio sam starca Pajsija na SvetojGori, zajedno sa jednim prijatexem predavayem i jednimizuyavaocem. Otvorio nam je [vrata u dvoriwtu] i prvo je uwaopredavay, zatim izuyavalac. Oni su krenuli nizbrdo ka qegovojkolibi, a pozadi smo ostali nas dvojica - starac i ja. On mi reye:»Wta radiw, Teodore. Jesi li sada dobro«. Ja pomislih da mepita za moje zdravxe, s obzirom da sam mu pisao u vezi sa svojombolewçu, i da me sad vidi zdrava. »Da, starye, slava Bogu, veomadobro«, odgovorih. Krenuli smo ka keliji. On mi opet reye:»Dobio si moje pismo, zar ne«. Ja zastadoh, razmiwxajuçi kakonisam dobio nikakvo pismo od qega. Pre nego wto sam, me$utim,uspeo da odgovorim, on mi reye: »Nisam ti napisao pismo, negosam ti odgovorio na svoj nayin«. U meni se dogodi zemxotres. Jashvatih da me je starac svojom molitvom iscelio. On me ponovoupita: »Primio si moje pismo, zar ne«. »Da starye,- odgovorihmu,- primio sam tvoje pismo«. Moja ganutost je bila velika.Powto sam se poklonio u crkvici, izawao sam napoxe i mnogo

121

plakao”.

Sveta Liturgija u Keliji Yasnog KrstaDva oca Svetogorca su 27. oktobra 1978. godine posetili

starca u qegovoj kolibi. Jedan je opisao qihovu posetu: —Stiglismo sat - dva pre mraka. Stali smo ispred vrata qegove ograde odùice jow ne zvoneçi. Videli smo kako se uzdiùe dim ispredkelije i yuli smo neki ùiv razgovor. Ubrzo smo videli lice ocaPajsija kako proviruje iza gomile drveta. Pogledao nas je i mi seblago poklonismo. Powto nam je rukama pokazao nekolikoveselih pokreta, polako je dowao i otvorio [vrata], yineçipoklon i pokuwavajuçi da nam poxubi ruku.

Silazeçi, mi smo videli nekog mladog monaha izManastira Stavronikite kako priprema hranu ispred kelije navatri koja ga je bila zaslepila dimom. Predstavio nam ga jesmejuçi se: —Otac… je kuvar slave”. A qemu on reye: —Pazi,blagosloveni, da mi ne izgoriw jelo”. On se nasmejao. Shvatilismo da su o neyem veselom razgovarali.

Mi smo se poklonili u crkvici, te nas je odveo ugostoprimnicu i doneo nam posluùeqe. Objasnio nam je da jesutra dan prestavxeqa oca Arsenija Kapadokijskog i da çeimati Svetu Liturgiju. Stoga su i bili posebno raspoloùeni.

Posle minut - dva çutaqa on nam reye: »Kada bi dolaziliposetioci u rasama, otac Tihon bi ih pitao jesu li svewtenicii da li sluùe. I kada bi mu potvrdno odgovarali, on je slavioBoga. A ukoliko bi neki svewtenik odgovarao da ne sluùi, on seveoma ùalostio da ne moùete ni da zamislite«.

Reyeno je uyinilo da se obojica zayudimo. Jer, zaista, mojprijatex jeromonah dugo vremena nije sluùio, premda nije imaozabranu. Pogledali smo se…

Dosta vremena smo razgovarali o duhovnim stvarima ipredloùio nam je da uveye ostanemo u qegovoj keliji. Kasnije jeposluùitex za nas doneo jelo koje bewe spremio, a sami supojeli malo suvih plodova. Otac Pajsije je u malom ajvanu razbionekoliko badema. Sav qegov obrok bile su dve - tri kawikestucanih badema.

Ujutro je dowao svewtenik iz manastira i sluùioLiturgiju zajedno sa mojim prijatexem jeromonahom. Ja sam naLiturgiji pojao sa ocem Pajsijem. On je pojao sa oyiglednomradowçu.

Pre nego wto je poyela Sveta Liturgija, priwao mi je i nauvo mi rekao kako çe me drugi put staviti da sluùim. Na nekinayin mi je objawqavao iz kog razloga je izabrao mog prijatexa,a ne mene, iako sam bio stariji po godinama i po rukopoloùequ.»Shvatio sam,- reye mi,- da dugo ne sluùi. Stoga sam vam juye,

122

yim ste dowli rekao wta je otac Tihon govorio svewtenicima«.Posle Svete Liturgije svewtenik i posluùitex su otiwli

u manastir, a nas je zadrùao priliyno dugo. Powto smo ustali daidemo, oseçali smo da priroda oko nas zadobija drugayiji vid.Sve smo duhovno oseçali. Yovek da pomisli da çe i zelenodrveçe da progovori”…

—Bog je obavezan da pomaùe”Gospodin Tamiolaki Elevteriu sa Krita svedoyi: —Na$oh

se jednom prilikom u tewkom poloùaju zbog svojih mnogihobaveza, te otidoh da vidim starca kako bi me ohrabrio. Posnegu i lowem vremenu stigoh i zakucah na vrata. Starac miodmah otvori i brzo me uvede unutra, govoreçi mi: »Oyekivaosam te«. Ja ga, naravno, nisam bio obavestio. On me postavi dasednem pokraj peçi i poye strpxivo da mi kuva yaj. Stavio jevodu u lonye i prekrstio se govoreçi: »Slava ti, Boùe«. Stavioje yaj u lonye, ponovo se prekrstio i ponovo rekao: »Slava ti,Boùe«. Na kraju je stavio lonye na vatru i ponovo se prekrstio iponovio: »Slava ti, Boùe«.

I on mi ne reye ni rey osim: »Oyekivao sam te«. Ja sam gapratio i poyeo da se razdraùujem zbog qegove nemarnosti,buduçi da sam goreo zbog svojih tewkoça. Powto je skuvao yaj, onmi dade woxu, pogleda me nevinim i sastradavajuçim pogledomi mirno me upita wta mi je i zawto izgledam nemirno.Razdraùen, ja sa nabojem poyeh da mu prosipam svoje tewkoçe,naglawavajuçi da svet napoxe ima mnogo glavoboxa. On senasmewi napola, popi gutxaj svoga yaja i reye najbestrasnije:»E, zawto se uznemiravaw? Pomoçi çe Bog«. Ja se jow viwerazdraùih i sa smelowçu koju sam imao prema qemu (s obziromda sam ga mnogo voleo) rekoh: »E, dobro sad starye, Bog pomaùejednom, pomaùe dvaput. Zar je obavezan da uvek pomaùe«.

On me pogleda ozbixno i reye mi newto wto me je bukvalnoudarilo kao grom: »Da, obavezan je«. Pouzdanost qegova bewevelika. Bewe oyigledno da je reyeno on znao iz prve ruke. Stogami se odjednom sve preokrenulo. Razdraùenost me napusti,smirih se, osetih beskrajno spokojstvo i imadoh samo jednunedoumicu, koju mu i rekoh: »Dobro, a zawto je Bog obavezan danam pomaùe«. Odgovor koji mi je dao, mogao je da pruùi samoyovek koji se zaista oseça kao yedo Boùije i ima slobodu premasvom ocu. On mi reye: »Ti si napravio decu i sada oseçawobavezu da im pomognew. Ti polaziw iz Soluna i dolaziw ovamopo r$avom vremenu s obzirom da se brinew. I Bog, koji nas jestvorio i ima nas za svoju decu, zanima se za nas i oseça potrebuda nam pomogne. Da, On je obavezan«.

Neposrednost qegovog odgovora uyini da me je sva teùina

123

odjednom napustila i ubuduçe sam konayno prestao da seuznemiravam zbog buduçnosti”.

ProricaqeSvedoyanstvo gospodina Apostola Papahristu, bogoslova i

pojca iz Agriqa: —Starca sam prvi put posetio 12. septembra1977. godine u Keliji Yasnog Krsta . Yim me je ugledao, on mi,iako me naravno nije poznavao, reye: »Dobro dowao, Apostole«.

Ponovo sam ga posetio januara 1979. godine, u vreme kada semoja sestra od tetke verila sa jednim mladiçem. Upitao sam gada li çe on odgovarati za dobru porodicu.

Starac reye: »Taj yovek neçe moçi da napreduje s obziromda je naneo nepravdu jednoj duwi. Nekoj devojci je obeçao brak,ali je potom napustio, a ona je iz ùalosti pokuwala da izvrwisamoubistvo. Na kraju ona nije izdahnula, ali je ostalanepokretna. Ukoliko joj on ne zatraùi oprowtaj za ono wto jeuyinio, nikada neçe uznapredovati«.

I zaista, do danas, uprkos svim svojim pokuwajima, on nijeuspeo da ustroji porodicu i da uspe u ùivotu”.

Raspoloùeno i bistroJedna osobina kod starca nije dovoxno naglawena, tj.

yiqenica da je uvek bio raspoloùen i ùivahan. %ivahnost jevrlina, a neposredni smeh nije poroyan.

On je yesto priyao vesele priye koje su izazivaleneposredni smeh, kako bi utewio rastuùene duwe. Vedrina jebila i svojstvo qegove naravi. Mnogo puta se pod jednomjednostavnom walom skrivao dubok duhovni smisao. Koristio jeigru reyi, sliynost u reyima, a neke reyi je i nedokuyivopovezivao. Imao je, me$utim, i istanyanost da nikoga nepovredi i da ne osu$uje liynosti. Od mnogih priya navewçemonekoliko po izboru:

* * *Starca je posetio neki yovek sa muzejskim zanimaqima,

traùeçi da vidi starine iz qegove kelije. Waleçi se na rayunispraznosti qegovih tragaqa, on mu pokaza jedan razruweni zidi veselo mu reye: —Ove ruwevine su iz Navuhodonosorovogvremena”.

* * *—Starye, odakle vam toliko ratluka”, upita ga dete.—Eto, berem ih sa ovog ratlukovog drveta”, [reye starac] i

pokaza mu kumarije.

124

* * *—Oye, wta ti radiw ovde”, upita ga neki ravnoduwni

yovek.—Pazim mrave da se ne sva$aju”.U sliynoj okolnosti, kada je bio upitan kako provodi noç,

on je odgovorio: —Eto, imam posluwaqe da svako veye palim ovanebeska kandila” (misleçi na zvezde).

* * *Dowao je neki yovek i upitao ga:—Oye moj, kako da zadobijem trezvoumxe?—Umivaj se svakog dana. Mada i ja, koji se umivam, vajdu jow

nisam video”*) .

* * *Jednom prilikom qegova poznanica Keti Patera do$e u

Suroti zajedno sa gospodinom Georgijem Lagosom*) , predavayemzdravoslovxa [medicine] na sveuyiliwtu u Jaqini, da vidistarca. Starac joj reye: —Sad si dowla sa Zecom, a sledeçi putçew doçi sa korqayom”. Zaista, sledeçi put je powla sa nekomgospo$om, sa kojom je na putu umesto pet izgubila devet - desetsati dok je stigla.

* * *Starac je pokuwao da celiva ruku novorukopoloùenog

svewtenika. Me$utim, svewtenik mu iz smireqa nije dao.—Ukoliko si ùeleo da imaw ruku za sebe, nije trebalo dapostanew svewtenik”, reye on, uze mu ruku i celiva je.

* * *Starac je jednog dana u Panagudi sadio luk koji je drùao u

kutiji od ligqi. Dowao je neki pametqakoviç, sa rukama pozadi,i upitao ga wta radi:

—Sadim ligqe”, odgovori starac.—Primaju li se, starye”.—Kako da ne? Ukoliko ih staviw sa pipcima na dole,

primaju se”.

* * *—U duhovnom ùivotu ne treba da »holujemo«, tj. da ne

*)

Igra reyi, s obzirom da se trezvoumxe i umivaqe na grykom sliynoizgovaraju,- prim. prev.

*) Lagos na grykom znayi zec,- prim. prev.

125

stojimo u holu (u predsobxu). Oni koji »holuju« ne ulaze u salonBoùiji” (misleçi na raj).

* * *Uoyi poyetka Trioda [tj. velikog posta] starac reye nekom

posetiocu: —Jesi li prowao naplatnu rampu? Pri prolazu, naqoj se plaça. Jesmo li mi platili kada smo uwli u Triod”(misleçi da li smo uyinili neku ùrtvu).

* * *U Ivironskom skitu starca poseti jedan mladiç, koji ga

poznavawe. On nosawe odelo i vrlo lepu kravatu. Starcu su sesvi$ale jednostavne stvari. Stoga on iskoristi izvoran iwaxiv nayin da bi mladiça, bez mnogo reyi, pouyiojednostavnosti. On mu reye veselo: —Hoçew da daw svoju kravatuda je stavimo ovom magaretu, da se i on malo obraduje”. On jedade, i starac je stavi na magare, ne mogavwi da se uzdrùi odsmeha zbog prizora. U svakom sluyaju, mladiç je shvatio poruku ina Svetu Goru viwe nije dolazio sa kravatom.

* * *U nekim prilikama starac se pravio —bezuman” (jurodiv).

[Jednom ga je] posetio neki duhovno ravnoduwni yovek, koji je samohteo da ubije svoje vreme i da mu saopwti nove vesti.Shvativwi ga, starac upita: —E, wta ima novo? Koliko se kreçelira [tj. zlatan novyiç]”. I oskudoxubivi podviùnik pokazivawenavodno zanimaqe za vrednost lire.

* * *Starac je obavestio manastir da ga niko ne uznemirava na

nekoliko dana. Neko druwtvo izuyavalaca do$e do qegove kelije.Zvonili su uporno, ali starac ne otvori. Oni u$owe ispodùice, te starac bi primoran da otvori i upita ih wta ùele.

—Staraye, da porazgovaramo o duhovnim stvarima”.—Bre deco, o kakvim duhovnim stvarima da razgovaramo.

Ovde nam je neophodna policija. Wta Hristos govori uJevan$exu? Ko ne ulazi na vrata… nego prelazi na drugommestu”… I on nije dodao nastavak stiha, naime: On je lopov irazbojnik (Jn.10,1).

* * *Drugom prilikom prewao je preko ùice neki arhimandrit.

Starac mu iz tananosti niwta nije rekao. Kasnije je govorio,waleçi se: —E, on ima blagoslov (dozvolu): on je arhi-mandrit”(tj. glavni u toru).

126

* * *Neki Grk posetilac zamoli starca da kaùe newto qegovim

prijatexima Englezima, koji behu sa qim. Ne znajuçi, naravno,engleski, starac je pronawao veseli nayin da zada tewkoçusebiynoj samouverenosti Evropejaca. On je odgovorio: —Reci imda mi Grci ponekad zamenicu »ja« piwemo i malim slovom, dokoni uvek velikim”.

* * *On je na waxiv nayin osu$ivao upotrebu laùnog voska,

govoreçi: Powto je parafin, on donosi novac*) .

* * *Teweçi rastuùenu duwu, on je rekao: —Na daxe se ne

ùalosti”*) .

* * *Neki $avoimani reye starcu: —Ja sam Onaj koji jesam. Padni

i pokloni mi se”. Starac odgovori: —Ti si bre magarac,magarac”**) , obraçajuçi se demonu, koji je u stvari priyao.

* * *Neki monah ga je upitao da li je dozvoxeno da se jede soja.

On odgovori: —Soje imamo mnogo, ali nemamo od svetootaykogsoja”.

* * *—Ti si, starye, podviùnik”, reye mu neki Svetogorac.

Starac sa nezadovoxstvom upita: —Wta znayi podviùnik”, inastavi: —Podviùnik je beskrovnik, a ja imam keliju. Dakle,niti sam bezkrovnik, niti sam podviùnik”***).

HÈÈ

U —PANAGUDI” - DAVAQE NAPA+ENIMA

—Nastaqivaqe u Panagudu”Powto je prowao jedanaest godina podviga i prinoweqa u

*)

Igra reyi buduçi da se dodavaqem samo jednog slova u rey parafin dobijadrugo znayeqe: para - afini (tj. ostavxa pare),- prim. prev.

*) Ponovo igra reyi: Toº loipoº m lupoº ,- prim. prev.

**) Igra reyi: o% Wn - Onaj koji jeste i o% OnoÒ - magarac,- prim. prev.

***) Igra reyi: ‡skht¯Ò - podviùnik i ‡skep¯Ò - beskrovnik,- prim. prev.

127

Kolibi Yasnog Krsta , starac je iz nekog duhovnog razlogaodluyio da je napusti. Traùeçi keliju u Kapsali, hteo je daùivi sa starcem Minom Rumunom, koji bewe slep, tj. da se brineo qemu u starosti. Me$utim, manastir kome je kelija pripadalanije mu dao blagoslov. Na putu se molio sa suzama: —PresvetaBogorodice, ti za sve imaw boraviwte u svom vrtu. Zar za menenemaw”.

Na dan kada mu se javila sveta Efimija, 27. februara,nawao je, po uputstvu starca Joakima, Panagudu, koja dotle bewevinogradska kuçica Manastira Kutlumuwa . On je doga$ajdoùiveo kao blagoslov svetitexke, te joj je ganut zablagodariozbog qenog promiwxaqa. Oci iz manastira su vrlo rado i saushiçeqem primili staryevu molbu. Powto im je uruyio otpust,oni su vinogradarsku kuçicu pretvorili u keliju, dajuçi muomologo.

Kelija Panaguda se nalazi na kraju brdawca, unutar gustograstiqa, blizu staze koja spaja Kareju sa Ivironom, a naspramSkita svetog Pantelejmona . Crkvica zauzima jugoistoyni ugaokolibe i slavi Ro$eqe Presvete Bogorodice (usled yega jepoznata kao Panaguda, dakle Mala Gospojina). Ona se nalazi sadesne strane hodnika, yim se u$e na ulaz, dok je levo staryevakelija. U nastavku on je desnu keliju preuredio u gostoprimnicu,a levo je napravio radionicu. Jedna vrata odvode donastrewnice sa pogledom na Kareju.

Iako je traùio tihu keliju na juùnoj strani Svete Gore, onje uyinio ùrtvu radi posetilaca, kako bi se nalazio na za qihpristupaynijem mestu, u Panagudi. Ona je mala skromna kelija,nedaleko od Kareje, kako se posetioci ne bi muyili i kako bimogli da noçe u okolnim manastirima. Oni mogu da seraspore$uju, kako teùina gostoprimstva ne bi pala samo najedan manastir.

On je doveo pitku vodu preko plastiyne cevi iz jednogizvoryiça. Powto, me$utim, u letqim mesecima izvor presuwi,starac je prepravio stari podzemni vododrù, koji je zimi punio.%icom je ogradio predeo kolibe, ostavxajuçi dva ulaza.Napravio je i vrlo malu bawtu, gde je zasadio malo divxegpovrça, te gajio luk, zelenu salatu i nekoliko strukova paradajza- niwta viwe.

Kelija je imala osnovne nedostatke s obzirom da je bilastara i napuwtena. Nedostajala su vrata, prozori, tavani. Pod jebio sa rupama, a krov je prokiwqavao. Uz mnogo truda poyeo jeneophodne radove. Novac nije imao, ali ga je i tewko primao.Yitav dan je radio, a uveye je iwao pewice sat vremena iboravio kod jednog svog uyenika, gde je bio i preneo svoje

128

malobrojne stvari. U radovima su mu pomagali qegov uyenik ioci iz Kutlumuwa, koji su i ùivotiqe dali za prenos gra$e.Najpre se pobrinuo da sredi crkvicu, a potom svoju keliju, da bimogao da noçi.

Jednog dana, iduçi ka Panagudi i vukuçi noge od umora, onrazmiwxawe: —Da je makar krevet spreman da bih mogao malo dase odmorim”. Powto je stigao, video je od nekih vrata napravxenpodviùniyki krevet, koji bewe napravio neki monah.

Osim posvednevnog napornog rada imao je i narod.Pripremao je cement, ali je, powto bi mu dowli xudi satewkoçama, sedao i sluwao ih. Kada bi se vraçao na posao,cement bi se veç stegao. No, on se nije uzbu$ivao. —Xudi imajusvoje muke. »Neka cement bude« cement”, govorio je veselo,waleçi se na rayun svog truda, ali i na rayun ùalosti drugih.Peo bi se da popravi krov, posetioci bi dolazili, a on bi opetsilazio. Kada bi odlazili, opet bi se peo da bi nastavio. Reyenose yesto dewavalo dok se nije uselio u keliju, ali i kasnije.

Sveti Pantelejmon i LukilijanBewe 2. jun 1979. godine, poslepodne. Starac tek wto je

preneo stvari u Keliju Panagudu, ne stigavwi jow da ih sredi.Pripremao se za veyerqu, te upita monaha koji mu je pomagao,koji se svetitex sutra slavi. Me$utim, on se nije seçao. On reyeda çe mu saopwtiti sutradan kad do$e, i ùurno ode, s obzirom dase smrkavalo.

Nastavak je starac ispriyao: —Mineji su mi bili ukutijama. Traùio sam svoje naoyare da bih video koji se svetislavi, ali ih nisam nalazio. Da ne bih gubio vreme, vrwio samveyerqe na brojanici, govoreçi: »Svetitexi dana, molite se zanas«. Ustavwi posle ponoçi, opet sam uz lampu pola satapokuwavao da na$em koji sveti bewe, ali bez ishoda. Rekoh:»Pro$e polunoçnica«. Da ne bi noç prowla u traùequ, opet samna brojanici govorio: —Svetitexi Boùiji”…, ne navodeçiimena dnevnih svetitexa.

I u jednom trenutuku videh svetog Pantelejmona kakoprati nekog svetitexa u mojoj keliji.

»Ko si«, upitah ga.»Sveti Lukilijan«, odgovori on.Nisam se seçao da postoji sliyan svetitex, te sam ponovo

upitao:»Lukijan«.»Ne. Lukilijan«.»Kako? Longin«, upitah po drugi put.»Lu-ki-li-jan«, ponovi svetitex, sporo izgovarajuçi po

129

treçi put svoje ime.U nastavku, obraçajuçi se svetom Pantelejmonu, on reye da

mi ispita rane od zahvata, tj. da vidi jesu li dobro. I pri$e misveti Pantelejmon, noseçi belu kecexu kao lekar. Powto ih jeispitao stavxajuçi ruku na moje grudi, na mestu gde je izvrwenzahvat na pluçima, on reye svetom Lukilijanu: »Dobro je. Uzmi uobzir pri svedoyanstvu (ispitu)«”.

Svetitexi nestadowe, a starac, slaveçi Boga iblagodareçi svetima, upali sveçu i na$e da je reyenoga dana, 3.juna, bio dan svetog Lukilijana.

Sutradan ujutro, powto je dowao monah koji mu je pomagao,starac sa osmehom upita: —Sveti Lukilijan, je li”, i ispriya mujavxaqe svetitexa.

Powto je proyitao ùitije svetoga, on se zayudioprimeçujuçi —podudarnost”1): opwirno svetitexevo ùitije senalazi u Manastiru Ivironu i smewteno je pod datumom 27.februar, dakle, pod danom kada mu se javila sveta Efimija. Vezaizme$u muyenika i svetitexke, koju je starac mnogo powtovao,ali i bliskost vremena, a posebno mesta stradaqa dvoje svetih,posebno su ga obradovali.

Potom je otiwao u Kutlumuwki skit i celivao svetogPantelejmona. Rekao je da celivajuça ikona veoma liyi na qegovsveti lik.

Kasnije ga je svake godine slavio, postavivwi qegovuikonu u crkvu i u svoju keliju.

Yudesni doga$aj je utewio starca i odagnao umor i teskobekoje je preùivxavao u reyenom prelaznom periodu.

—Tewite narod moj”Yitav tok poklonika promenio je pravac: umesto ka

—Yasnom Krstu”, kretao se prema —Panagudi”. Wta viwe, on seneprestano poveçavao. U priliyno mirnoj okolini odjednom suse mogli videti xudi svih nivoa i uzrasta kako idu gore - doleputexkom koji je prolazio preko kutlumuwke livade. Najveçaguùva bila je u vreme kada je autobus dolazio. Veçina putnika jesa zebqom ùurila nastojeçi da prvi stignu kod starca. Stoga suzapitkivali: —Idemo li dobrim putem ka ocu Pajsiju”, —Je listarac dole”, —Ima li ih mnogo da yekaju”.

Starac ih je celi dan primao, posluùivao, ùrtvujuçimnogo vremena da bi yuo qihove tewkoçe, da bi podigao qihovkrst, da bi uzeo qihov bol, da bi ih posavetovao, ukorio,iscelio, da bi se nawalio sa qima. On uopwte nije rayunao da

1) Up. Sveti Nikodim Svetogorac, Sinaksar, tom. 5, str. 171-2, napomena,

izdaqe Pravoslavna kownica [na grykom], Solun, 1982.

130

li je sam nenaspavan, gladan, ùedan, umoran, bolestan. Ono wtomu je, me$utim, bilo tewko bewe prekidaqe i smaqivaqebezmeteùne molitve. On je bukvalno goreo od yeùqe zabezmeteùjem i neprekidnim opwteqem sa Bogom. Me$utim,qegovo osetxivo i xubavxu obilno srce mu nije dopuwtalo daostavi neutewene one koji su umorni i natovareni (Mt.11,28).

On je sa rasu$ivaqem pokuwao i uspeo da spoji sluùeqexudima i bezmeteùni ùivot. Qegova blagodatna prozorxivost,pomoçu koje je ispitivao nastrojeqa ali i ozbixnost tewkoçaonih koji su dolazili (u veçini sluyajeva jow pre nego wto do$eu dodir sa qima), kao i pojedini izuzetni boùanstvenidoga$aji, behu nepogrewiva merila qegovog ponawaqa usliynim okolnostima.

Saglasno svedoyanstvu, jednom je otac Pajsije bio veomaumoran. Zvono je, me$utim, uporno zvonilo. U trenutku kada sespremao da otvori, ispred ùice je ugledao blaùenog starca ocaTihona, kako mu zadovoxan govori: —Radujem se wto primawnarod”. Reyeni doga$aj je doprineo da se on jow viwe priklonisluùequ.

Vremenom je, me$utim, broj posetilaca previwe porastao,prevazilazeçi granice qegove izdrùxivosti. On je govorio,ispovedajuçi se: —Ja nisam vlasnik samoga sebe. Vladam se poplanu xudi. Ranije se moj um pogruùavao u molitvu. Sadapreùivxavam xudske tewkoçe. Yesto se predajem snu”.

Sa druge strane, starac je shvatao veliku potrebu baremveçine posetilaca. On je rekao: —Nemojte misliti da xudidolaze da bi proveli svoje vreme. Naprotiv, imaju veliketewkoçe. Ono wto me navodi da nastavim sadawqe staqe jesteyiqenica da neke duwe dobijaju pomoç. Ja sam, pretpostavimo,powao za monaha, da bih ùiveo u nepoznatosti, me$utim, narodme ne puwta. Jedan starac mi je rekao: »Ti, starye Pajsije, kaopravilo imaw da primaw narod i da ga uspokojavaw«. Sada, kakoçe Bog suditi - ne znam”.

On je, naravno, yeznuo da ùivi sam u tiwini i da se moli,buduçi da je oseçao da na reyeni nayin viwe i suwtinskijedoprinosi braçi svojoj.

Videvwi da broj posetilaca stalno raste, on beweprimoran da preduzme neke mere: u toku leta je nestajao u wumina nekoliko sati, a zimi se zatvarao u keliju. Uglavnom je yitaoPsaltir , moleçi se za pojedine vrste napaçenih xudi. Postojalisu, svakako, i izuzeci, u kojima je krwio svoj tipik, naime, kadamu je bilo —otkrivano” o nekom ozbixnom i hitnom sluyaju.

On je razmiwxao i o jow korenitijem rewequ, tj. oprelasku, u najmaqu ruku na duùe vreme, na mirno mesto, makari van Svete Gore. Dobio je predloge za mirno i nepoznato mesto

131

yak i u inostranstvu (Amerika).No, iznenada je nastala oyigledna promena qegovog stava.

Prekinuo je sasvim i zauvek svoje mile izlaske u wumu iograniyio sate svog zatvorniwtva. Kada su ga sa nedoumicompitali o promeni, on je odgovorio na zagonetan nayin, navodeçireyenicu proroka Isaije: Tewite, tewite narod moj, govori Bog[Is.41,1], ostavxajuçi da bude shvaçeno da je primio zapovest. Pojednom svedoyanstvu qemu se javila Presveta Bogorodica irekla: —Moj posao je da yuvam vawe granice, wto i yinim. I titreba da primaw sve xude, s obzirom da imaju nuùdu”. Starac jesmireno posluwao Bogorodicu i qenom zapovewçu primioposluwaqe sluùeqa napaçenima.

Iako je sve primao, xudi ga nisu promenili, niti su gaposvetovqayili. Naprotiv, starac je blagodaçu Boùijompreobraùavao xude. On ne samo da se ùrtvovao, predajuçi sexudima, nego je i sam —napredovao” i duhovno se uspiqao —izsile delaqa u silu umozreqa”2) , doùivxavajuçi velike inatprirodne doga$aje. Svojim bezmeteùnim iskustvom zamolitvu je koristio noç i vreme tokom dana, kad je uspevao dabude sam. Dok je bio sam, u molitvi je Bogu iznosio molbe xudi, adok je bio sa xudima, propovedao je Hrista. Bog i napaçeni xudipostali su dve osovine oko kojih se vrteo yitav qegov ùivot.

Javxaqe svetog VlasijaArhimandrit, otac Avgustin Kacabiris viwe puta

moxawe starca da se pomoli da mu se javi novojavxeni svetitexVlasije iz Sklavene. %eleo je da vidi qegove crte kako bi ganaslikali.

Bewe 21. januar 1980. godine, Nedexa bludnog sina , veçprema ponedexku. Dok se molio uveye u svojoj keliji nabrojanice, starac ugleda kako se pred qim u svetlosti pojavxujeneki nepoznati svetitex, koji nowawe kalu$ersku mandiju.Pored qega, na zidu kelije, iznad peçi, videle su se ruwevinemanastira. Starac oseçawe neopisivu radost i umileqe ipomiwxawe: —O kom se svetitexu radi”. I odmah yu glas izcrkve: —Eto svetog Vlasija iz Sklavene”3) .

Iz blagodarnosti svetom za yast koju mu je ukazao, starac jeotiwao u Sklavenu i poklonio se qegovim oblagodaçenimmowtima. On je na neki nayin uzvratio posetu. Starac je iz

2)

Lestvica 26, 38.3)

Up. Arhim. Avgustin Kacabiris, Sveti svewtenomuyenik VlasijeAkarnanski, Atina 1990, 2. izd., str. 52-5. Pogrewno se navodi da se javxaqesvetitexa zbilo 1979. godine, umesto 1980. godine, a datum se navodi po novomkalendaru (3. februar).

132

daleka jow pokazao mesto na kome je ranije bio sagra$enmanastir svetoga, s obzirom da je padao mrak i da nije imaovremena da ode na lice mesta.

Gospodin Apostol Papahristu navodi: —Dvadesetog maja1980. godine starac je dowao u moju kuçu u Agriqo, sa namerom daode u Sklavenu u Ksiromeri, kako bi se poklonio svetimmowtima svetog Vlasija Sklavenskog, posle javxaqa svetitexa uqegovoj keliji. Ostao je jednu noç u nawoj kuçi. Yistu belupostexinu, koju smo mu prostrli, starac je ostavio potpunonetaknutu. Dowavwi u Sklavenu, on se velikim poklonimapoklonio svetom i pouyio sve oko sebe”.

Potom je starac naruyio ikonu svetog Vlasija u ManastiruSvete Trojice u Koropiju na Atici, powto je monahiqiikonopiscu opisao qegove crte. Powto je dobio ikonu, on seuspokojio, buduçi da je tayno predstavxala svetog. Starac jerekao: —Vidi se da je sestra bila poboùna i da je naslikalaikonu uz molitvu i post”.

Svake godine on je, uz veliko bdeqe, sam u svojoj kelijislavio spomen svetog Vlasija. On ga nije slavio 11. februara,kada se obiyno slavi qegov spomen, veç 19. decembra, na dan kadaje postradao.

Miomiris iz ikone —Dostojno”Starac je ispriyao: —U ponedexak Svetle sedmice sedeo sam

u gostoprimnici i izgovarao molitvu. Odjednom osetihneobiyan miomiris. Ja iza$oh u hodnik da vidim odakle dolazi,te u$oh u crkvu - i niwta. Potom iza$oh napoxe u dvoriwte, gdeje miomiris bio mnogo jayi. Yulo se da lupa klepalo. Pogledah ivideh litiju da ide na dole, te shvatih da miomiris dolazi izBogorodiyine ikone”.

Reyenoga dana se vrwi litija sa yudotvornom ikonom—Dostojno”. Ona ide do ispod Kutlumuwa, do Kelije svetihapostola (Alipija). Kelija Panaguda je udaxena oko jedankilometar. Sa velike udaxenosti Presveta Bogorodica je naneki nayin poslala svoj pozdrav starcu.

Mowti svetog Kozme ProtosaNa poyetku Boùiçnog posta 1981. godine izvrweno je

iskopavaqe mowtiju prepodobnomuyenika Kozme Protosa (protaSvete Gore). On je postradao od Latina u HÈÈÈ veku. Mowti su muna$ene u Protatu posle mnogo vekova.

Sutradan po iskopavaqu starac je uwao na Svetu Goru.Stigavwi u Kareju, otiwao je i sa powtovaqem se pokloniosvetim mowtima. Osetio je neizreciv miomiris. Govorio je da

133

yak i zemxa iz groba ima blagodat, s obzirom da je upila odsvetih mowtiju.

U Nedexu Pravoslavxa sledeçe godine u Protatu je, u yastsvetog, sluùeno slavsko bdeqe na kome je bio prisutan i starac.U toku bdeqa on je video kako se svetlost sa krova crkve izlivana svetu lobaqu. Sav se bio usredsredio i obradovao nebesnojsvetlosti, koja bewe nevidxiva za druge.

—Jare” na tavanuJedne noçi starac je u svojoj kolibi zadrùao nekog mladog

monaha. Stavio ga je da prespava na drvenoj klupi u hodniku. Onje prostro çebe preko yupavog prekrivaya, a za uzglavxe jepostavio neupotrebxenu stazu, koju je smotao u rolnu. I nastao jenajlepwi podviùniyki krevet. Monahu je rekao u wali: —Onaj kospava na ovom uzglavxu, ima vi$eqa”.

Sutradan ujutro upitao ga uz neposredni osmeh:—Kako si spavao? Jesi li imao vi$eqa”.—Nisam, starye”.—Jesi li video »jariçe« (demone)”.—Ni qih nisam video”.—Juye je,- objasni starac sa ozbixnowçu,- dowao yuvar iz

Kareje, te smo razgovarali. Yuli smo sa tavana kako neko »jare«mekeçe”.

Mnogo svetlosti u staryevoj kelijiGodine 1982. na Vaskrs, dva oca, tj. staryeva duhovna yeda,

do$owe u keliju —Ravduhu”, da pozdrave starca $akona Jaqija, ikaùu mu: —Hristos vaskrse”.

On ih upita da li su za Vaskrs bili na sluùbi u keliji kodstarca Pajsija.

—Nismo”, rekowe mu. —Bili smo u Kutlumuwu. Starac je biosa nama”.

&akon Jaqi se zayudi i iznena$en objasni wta se dogodilo:on je sa drugim ocima bio na sluùbi u susednoj keliji. Kada suzavrwili i odlazili, u Panagudi videwe mnogo upaxenesvetlosti. Yitava kelija je bila u svetlosti, u yudesnomblistaqu! Pod jakim utiskom od prizora, $akon Jaqi reyedrugima: —Pogledajte kako starac Pajsije veliyanstveno slaviVaskrs. A mi rano zavrwismo”.

Me$utim, reyene veyeri u Panagudi nije bilo nikoga, niqega samog. Wta je, dakle, bila pomenuta svetlost”.

Starcu su ispriyali doga$aj. On je smireno odgovorio: —Bogje sliyno uredio da bi se $akon Jaqi osvedoyio. Jer, nekiposetioci odlaze i uznemiravaju ga pitajuçi gde je moja kelija,

134

te se on moùda, kao yovek, nekada poùalio ili naxutio. Stogamu je Bog reyeno pokazao”.

Obeçaqe Presvete BogorodiceStarac je u snu video kako treba ide na dalek put, te kako

sprema papire. Behu sa qim i drugi xudi, i oni spremahu svojepapire. Potom se pojavi neka lepa, veliyanstvena ùena,odevena u zlatnu odeçu. Ona mu uze papire, stavi ih na svojegrudi i reye mu da çe ih ona srediti, premda jow nije vreme daide, s obzirom da je rano. Prethodno se starac bewe pomolio:—Presveta moja Bogorodice, moj pasow i papiri jow nisugotovi”, sa oseçaqem da je nespreman da ide u drugi ùivot.

Powto je posle kratkog vremena otiwao u Jerusalim, uGetsimaniju, on je sa iznena$eqem, u wto su se uverili qegovipratioci, u licu Bogorodiyine ikone Jerusalimske prepoznao—Gospo$u”, koju je video u svom snu. I on je postao svestan da jeOna koja mu se javila bila Bogorodica, a da veliko putovaqebewe odlazak iz ovog ùivota, za koji jow nije bio dowao yas.

U Svetim Mestima i na SinajuGodine 1982. starac je obiwao Sveta Mesta i —sveto se

poklonio svetiqi”. Radilo se o qegovoj prvoj i jedinoj poseti.Sa divxeqem je priyao o velikoj blagodati koju imaju SvetaMesta, posebno Golgota i Svesveti Grob.

On je otiwao da se pokloni i na Tavorsku Goru. I dok semolio, —newto mu se desilo”4) . Potom je pokazao yuvarupokloniykog mesta tayno mesto gde se zbilo Sveto PreobraùeqeSpasitexevo.

U Nazaretu je video tajnog Hriwçanina, Jevreja, koji jepoboùno skinuo svoju kapu, otiwao i popio od sveteBogorodiyine vode, pazeçi da ne bude primeçen od xudi. Staracje otkrio: —Ima mnogo tajnohriwçana Jevreja, koji se boje da seizjasne, buduçi da bivaju goqeni. Kasnije çe se veçina krstitii biçe nawi najboxi prijatexi”.

Na Jeleonskoj Gori starac je zamolio bratiju Svetog Groba,koji su ga pratili, da ga na kratko ostave samog da se pomoli.Potom je pao na kolena na kamen na kome se Gospod sa borbommolio pre nego wto su ga uhvatili, zagrlio ga jako (kao da jepostao jedno sa qim) i dugo se sa jecajima molio. Prizor jeizazvao jak utisak kod yuvara rimokatolika.

Starac je rekao: —Trojica xudi su ostavili utisak namene”. Jedan je (sada blaùenopoyivwi) nazaretski episkop

4)

Neko je od starca yuo da je video svetlost.

135

Isidor, drugi otac… (jow je ùiv)… a ime treçeg iz nekograzloga nije otkrio.

Potom je on prewao na Sinaj da bi pomogao manastir. Jowje ùeleo da i sam ostane neko vreme. On je rekao: —Hoçu da seprisetim starih dana i da se susedstvo na Svetoj Gori malosmiri od mnogo sveta”.

Starac je nawao odgovarajuçe mesto za boravak - Svetipokrov, tj. pustiqsko staniwte sa crkvicom i kelijicom. —Videosam, me$utim, da nemam snage. Zatim, pustiqa se bilapromenila, tj. nije bila onakva kakvu sam je davno upoznao.Beduini nisu bili miroxubivi i tihi, kao nekada. Sada suuzeli vozila i odvijaye i odawixayke ure$aje. Stoga i uSinajskoj pustiqi moùe da se vidi nemirni svetovni duh. Sadaveçe bezmeteùje moùew da na$ew u manastiru, negoli izvan, upustiqi”.

Iz reyenih razloga on nije ostao dugo. Pomogao je manastiri vratio se na Svetu Goru.

Dejstva Boùanske blagodatiStarac je rekao: —U vreme posete Boùanske blagodati srce

poigrava. Jednom sam se molio yetrnaest sati neprestano. Iumesto da se umorim, imao sam radost i odliyno sam se oseçao!Jednog trenutka sam pomislio da bih, s obzirom na godine i dami nedostaju dva rebra, mogao da odem i stavim kajw, te da seveùem konopcem za tavan. I jow kad bih imao dva rawxastadrveta, da se oslonim pazuhom, mogao bih da nastavim i daizdrùim, pa - koliko traje. I wta! Yim sam primio pomisao, jase stropowtah i stiùe me sav umor. Yetvrt sata sam ostaonepokretan na podu. Kao da mi je Bog rekao: »Blagodat moja tedrùi, a ne kajw«. I da kaùew da je pomisao bila grewna ili daje posedovala sebiynost? Ja sam samo pomislio: »Powto sam uslabog telesnog staqa, treba da pripazim«. Koliko viwe bijedna gorda pomisao sasvim oterala blagodat. Koliko je istanyanduhovni ùivot i koliko je paùqe neophodno”.

* * *Starac je i u Kolibi Yasnog Krsta doùiveo sliyan doga$aj,

koji je 27. 10. 1978. godine ispriyao: —Jednom sam se dugo vremenamolio stojeçi. I ne samo da nisam oseçao umor, nego sam oseçaoneopisivu radost, uopwte ne ùeleçi da prekinem molitvu. Dabih mogao da nastavim wto duùe, krenuo sam da se opawemdebelim kajwem. Me$utim, nisam mogao da ga uzmem istropowtao sam se dole, kao klupye. Bog me je dugo drùao.Me$utim, yim sam powao da dodam navodnu svoju yoveyanskusnagu i brigu, On je uzeo svoju silu kako bi mi pokazao koliku

136

vrednost ima moj trud”.

* * *Drugom prilikom starac je ispriyao: —Bio sam na nekom

bdequ i bilo mi je mnogo hladno. Pomislio sam da çu, powto sepriyestim, tj. posle Svete Liturgije, otiçi u svoju keliju iumotati se u tri - yetiri çebeta da bih se zagrejao.

Me$utim, yim sam se priyestio, neka toplina poye da sewiri po yitavom mom telu. Ja sam osetio da se u meni wiriBoùanska blagodat sliyno strujnoj grejalici, koja polakozagreva”.

Vi$eqe deteta na molitviStarac je ispriyao: —Molio sam jednom Boga da mi pokaùe

kako treba da se molim. I videh u vi$equ meni poznato detekako kleyi i sa suzama se ispoveda Bogu, a potom podiùe rukesvoje i moli ga. Navedena slika me je pogodila i ja rekoh: »Boùemoj, oprosti mi. Jow nisam nauyio da se molim«. Stoga je dobroda molitva poyiqe sa opwtim ispovedaqem naweg ùivota, apotom da sledi prozba, u kojoj treba da se nalazi i slavoslovxe iblagodareqe”.

—Hriste moj, blagoslovi me”…Starcu se 26. marta 1984. godine desio jedan doga$aj, koji je

ispriyao posle nekoliko dana: —Dok sam se molio gledajuçiHristovu ikonu, osetih newto u sebi i padajuçi na pod rekoh:»Hriste moj, blagoslovi me«. I odmah osetih miomiris koji dugovremena ispuqavawe yitavu moju keliju. Yak je i jednapoqavica puna zemxe, koju sam imao, miomirisala. Ostao samkleyeçi i celivajuçi i prawqavu poqavicu”.

—Strawno vi$eqe”Starac je, 11. 4. 1984. godine u utorak Svetle sedmice u

ponoç imao vi$eqe koje se odnosi na strawan zloyin pobayaja.On ga je ispriyao mnogima i yak je objavxen, ali ga mi navodimos obzirom da je tema od velikog znayaja, da se tiye mnogih i damoùda moùe da pomogne nekoj duwi. On je ispriyao: —Upaliosam dve sveçice, kao obiyno. One gore yak i kada spavam za onekoji duwevno i telesno pate, u koje se ubrajaju i upokojeni. Iuskoro sam imao strawno vi$eqe! [Videlo se] poxe pwenice, kojajow nije bila klasala, veç je tek bila pustila trsku. Ja sam senalazio van ograde qive i lepio sveçe za upokojene spoxa, nazidu. Levo je bilo neko nepravilno, strmo i pusto mesto, koje jebilo potresano snaùnim glasom, hixadama playnih glasova, koji

137

su yinili da se i najsurovije srce potrese. Powto sam patio odsluwaqa playnih glasova, ne moguçi da objasnim vi$eqe, ja yuhneki glas kako mi govori: »Poxe sa posejanom pwenicom, kojenije klasalo, jeste grobxe duwa mrtvih koji çe vaskrsnuti. Amesto, koje se potresa playnim glasovima, jeste prebivaliwteduwa pobayene dece«.

Povrativwi se od vi$eqa, ja, me$utim, nisam mogao da sepovratim od velikog bola koji sam osetio. Ja nisam mogao dalegnem da se malo odmorim, iako sam bio veoma umoran odhodaqa i stajaqa proteklog dana”.

—Presveta Bogorodica”Starac je ispriyao: —Prowle yetrdesetnice (tj. 21. 2. 1985.

godine) javila se Presveta Bogorodica odevena u belo. Rekla mi jeda çe se mnoge stvari u svetu desiti. Stoga treba da se pobrinemda uzmem”… (newto liyno).

Ona se pojavila blizu severoistoynog ugla kelije. Powto juje ugledao, starac je smireno rekao: —Presveta moja Bogorodice, imesto je neyisto5) i ja sam neyist”. Me$utim, kasnije je powtovaoi mesto —na koje su zgazile noge Preyiste Bogomajke”. Hteo je dana reyenom mestu posadi cveçe kako se ne bi gazilo.

U Yasoslovu je pod 21. februarom tajnopisom zabeleùioyudesni doga$aj:

—Presveta Bogorodica, 10’30, pre ponoçi. Sva u belomBlist. oprost.”.

O antihristu, 666 i liynim kartamaOtac Pajsije je sauyestvovao u xudskim zebqama i

odgovarao na qihove nedoumice. Tema koja je u qegovom perioduposebno zaokupxala verne, bewe stvar liynih karti. Starac je ipre pojavxivaqa pitaqa prema rasu$ivaqu govorio o znacimavremena i o antihristu. Zatim, starac se znatnije izraziopovodom rasprostiraqa linijskog koda sa brojem 666 naproizvodima, i pokuwaja drùave da izda nove liyne karte kojebi sadrùale (kako je naknadno bilo otkriveno) crnu traku, 666 ilice $avola.

U qegovo vreme je bilo opasno da neko govori o reyenimtemama zbog straha od zablude ili zbog protivxeqa. Duhovnioci sa odliynim bogoslovskim obrazovaqem izbegavahu da dajuodgovore vernima na pitaqa u vezi sa reyenim, te su slali xudeda se raspitaju za staryeve stavove. U poyetku se stvorila zabrkai u prostoru Crkve (izuzev svetlih primera), s obzirom da su

5)

Verovatno stoga wto je ponekad blizu bacao kore.

138

jedni (sreçom malobrojni) izraùavali zabludne stavove, a drugi- bili ravnoduwni.

Starac je zauzeo stav i sasvim jasno govorio. On se nijeograniyio samo na odgovare na mnoga pitaqa vernih, veç je 1987.godine napisao svoju poznatu Poslanicu : —Znaci vremena -666”6) . Ona je sa olakwaqem bila primxena i do danas rukovodi.Mnogi su preispitali svoje stavove i usaglasili ih sastaryevim. Buduçi da je predvideo da çe i u buduçnosti bitipotrebna, on ju je napisao svojeruyno i potpisao, kako se ne biizmenili qegovi stavovi, koje je drùao do svog upokojeqa.

Sve wto je rekao i napisao bewe plod molitve, duhovneosetxivosti i unutrawqeg osvedoyeqa. On je ùeleo da ùivimoduhovni ùivot, te da budemo dobro obavewteni i spremni naùrtvu. Mi ne treba da budemo ravnoduwni, ali niti da nasobuzima panika i zebqa. Nas treba da odlikuje duhispovedniwtva po potrebi i shodno poloùaju koji svakozauzima.

Mladi su ga pitali da li treba da se venyavaju, s obziromda mogu da se dese apokaliptiyki doga$aji. On im je predlagao daosnuju porodicu i da se zaposle, buduçi da su i u godinamagoqeqa Hriwçani sliyno radili.

On je govorio: —Nawe vreme je tewko i biçe neophodno dase pomuyimo, moùda i da postradamo u trajaqu bure koja çenastati. Samo çe sa duhovnim ùivotom moçi da se iza$e na kraj.Ipak, ne treba da padamo u oyajaqe. Jer, tewka vremena sublagoslov, s obzirom da nas primoravaju da ùivimo bliùeHristu. Ona su prilika za veçi podvig. Borba se sada neçeodvijati oruùjem, veç çe biti duhovna, sa antihristom. On çepokuwati da prevari, ako bude moguçe, i izabrane [Mt.24,24]. Sve çebiti proveravano od strane zveri, iz Brisela. Posle kartica iliynih karti, lukavo çe içi na ùig, tj. prisixavaçe xude da seùigowu na ruku ili na yelo. Samo oni koji budu imali ùigmoçi çe da kupuju i prodaju i da zavrwavaju poslove. Verni kojise budu odrekli imaçe muku. Stoga neka od sada nauye da ùivejednostavno. Ukoliko mogu, neka imaju neku qivu, malo maslinai neku ùivotiqu za potrebe svoje porodice. Pritisak çetrajati tri - tri i po godine. Bog neçe ostaviti xude bezpomoçi”.

On je odbacivao shvataqe i nayin nekih koji su govorili:—Wta i ako budem ùigosan? Napraviçu i znak krsta na svojoj

6)

Upuçujemo yitaoca na staryevu Poslanicu koja je wtampana u celini, kao ina browuru koja sadrùi delove zvukopisno snimxenog razgovora na reyene teme,izdaqe Kelije Vaskrseqa, Kapsala 1995. Up. tako$e: Starac Pajsije, Slova 2, str.175-192.

139

glavi”, ili: —Uzeçu liynu kartu i urezaçu krst na qoj”, ili: —Usebi se neçu odreçi”.

O reyenom on je govorio: —Da su danawqi Hriwçani sasvojim shvataqem ùiveli u vreme goqeqa, ne bismo imali nijednog muyenika. Prvi Hriwçani razumnost nisu uzimali uobzir, nego su nepokolebivo ispovedali Hrista i goreli zamuyeniwtvom. [Gonitexi] su im davali yinove, govoreçi: »Samoreci da nisi Hriwçanin, a u sebi veruj u svog Boga. Stavi malotamjana i pretvaraj se da prinosiw ùrtvu, a posle nemoj daprinosiw. Pretvaraj se da jedew idolske ùrtve, a ti jedi yistomeso. Nemoj da propovedaw na ovom mestu, idi drugde«.Me$utim, oni se nikako Hrista nisu odricali, veç su saradowçu hitali da postradaju za Qega. Oni su goreli odboùanstvene xubavi.

Crkva treba da zauzme ispravan stav, da protestuje i datraùi od drùave da makar ne bude obavezna nova liyna karta.Ona i vernima treba da objasni da çe pasti ukoliko uzmu liynukartu”.

Zakxuyno, starac je verovao da se —iza EEZ krijevlastoxubxe Sionista. Sliynu mraynu vlast mogao je samo $avoda izmisli. %igosaqe je odricaqe. Yak je i liyna kartaodricaqe. Ukoliko na liynoj karti imaju simvol $avola 666[Otk.13,18], i ja potpisujem, znayi da primam reyenu stvar. Etoodricaqa, sasvim jasna stvar. Odriyew se svetog krwteqa istavxaw drugi peyat. Odriyew se peyata Hristovog, a uzimaw$avolov. Drugo je wto na novyanicama ima 666 - podajte, dakle,kesarevo kesaru… [Lk.20,25], a drugo je liyna karta, tj. newtoliyno.

Yak i onaj ko prihvati da bude ùigosan iz neopravdanogneznaqa ili ravnoduwnosti, svakako gubi Boùansku blagodat iprima demonsko dejstvo”.

Eto, ukratko, staryevog stava. Govorio je jasno i trajno dosvog upokojeqa, a sada rukovodi i pouyava svojim spisima.

Miomiris svetih mowtijuStarac je ispriyao: —Iwao sam stazom zajedno sa ocem

Pajsijem i obojica osetismo jak miomiris. Shvatio sam da su ublizini sahraqene mowti svetog podviùnika. Otiwao samdrugog dana sam i nawao mesto odakle je izlazio miomiris. Cixmi je bio da iskopam i prona$em svete mowti, ali sam ih posleiz nekog razloga ostavio sahraqene”.

Zahvat zbog kileJednog dana, dok je radio ikonice na gqeyilici, od stezaqa

i pritiska starac je dobio kilu. Qegov unutrawqi stomayni

140

zid se pocepao kao wto se cepa neka tkanina. Od pomenutogvremena on je nosio jow jedan krst. Ipak, on je na zajedniykimbdeqima satima stojao uspravno. I kada je imao posetioce,obiyno je stojao kako se ne bi dugo zadrùavali. Molbe poznatihmu lekara i duhovnih yeda da mu se izvrwi zahvat ostajahuneusliwene. On je na svoje priruyne nayine pokuwavao dajednostavno odrùava staqe.

Jednom je izawao u Suroti. Dowao je neki lekar da ga vidii ponudio se da mu pomogne:

—Starye, kakvu tewkoçu imate? Ako mogu da vam pomognem”.—Imam kilu, ali ne ùelim da mi se izvrwi zahvat. Neka

imam newto. Velika je stvar da imaw newto, da trpiw i da sene moliw Bogu [za svoju muku], nego da se moliw za druge. Ureyenom sluyaju Bog veoma sluwa molitvu onoga ko pati i iwteda drugi ozdrave”.

Qegovo staqe je potrajalo nekoliko godina i nezamislivose namuyio. Mnogo ga je bolelo, ali on niwta nije pokazivao. Nadesnu stranu viwe nije mogao da legne. Svoja duhovna [pravila] jevrwio, ali sa tewkoçom i bolovima.

Na kraju, opasan nekim posebnim kajwem, sa wtapom,bolestan i bolan, powao je on na Sinaj. Me$utim, lekar koji ga jevideo u Surotiu nikako nije hteo da ga pusti da ide naputovaqe. Trebalo je da mu se hitno izvrwi zahvat. Staqe jebilo presudno i nije bilo mesta odlagaqu.

I umesto na Sinaju, on se, protiv svoje voxe, nawao uzahvatnoj sali. Poboùni lekar Georgije Blacas, koji je trebaloda mu izvrwi zahvat, bewe malo zabrinut zbog qegovog ishoda.Starac je shvatio i rekao mu:

—Nemoj se bojati, Jorgo. Video sam zahvat… Sve çe bitidobro. Samo bih ùeleo da te zamolim da ne upiwew Pajsijemonah, nego - Arsenije Eznepidis”.

—Zawto, starye”.—Jer çe doçi narod i imaçete muke”.Zaista, zahvat je izvrwen i sve je bilo u redu, kao wto je

starac video i prorekao. Lekari i bolniyarke nisu shvatili okom monahu se radilo. Oni su samo govorili: —Yudan je ovajkalu$er. Ovde su mnogi kalu$eri prowli, ali ovaj je biodrugayiji”.

Starac je dowao u solunsku bolnicu Teagenio, 12.novembra, 1987. godine. Izvrwen mu je zahvat zbog bruha iizawao je 18. 11. 1987. godine, sa poboxwanim staqem.

Potom je, ne oporavivwi se baw najboxe i ne vrativwi sena Svetu Goru, otiwao na kratko na Sinaj.

Bogohulni film

141

Godine 1988. digla se bura kod Grka zbog prikazivaqabogohulnog Skorcezeovog filma —Posledqe iskuweqe”, koji jesnimxen po istoimenom Kazandzakisovom delu.

Pored pojedinaynih odgovora blagoyastivog grykog naroda,odluyeno je od strane Crkve da se odrùi uskla$eni protest, 6-7.novembra iste godine. Zatraùeno je i uyewçe Svete Gore.

Me$utim, mnogi su odreyno odgovorili, s obzirom da senisu smatrali dovoxo duhovnim da se bave sliynim temama igovoreçi da bi prenebregavaqe filma bio uzrok da se wto maqeproyuje.

Starac je imao sasvim suprotan stav, govoreçi: —U perioduikonoborstva deset Hriwçana je snaùno branilo Hristovuikonu na Zlatnoj kapiji i najzad postradalo radi qe7) . Sada sehuli na Hristovo Lice i ne treba da smo ravnoduwni. Da smo uqihovo vreme ùiveli mi, »smotreni« i »znalci«, rekli bismodesetorici muyenika: »Vi ne postupate duhovno. Preziriteyuvara koji se peqe da obori ikonu. Kada se promeni staqe, miçemo na qeno mesto staviti drugu ikonu, jow vizantijskiju«.Eto wta je strawno! Naw pad, kukaviyluk. Ono wto namaodgovara mi predstavxamo kao newto uzviwenije”.

Protest protiv bogohulnog filma on je smatrao zaispovedaqe vere. Stoga je pohitao da se na$e uz vojujuçu Crkvu.Osim qegovih posebnih uputstava, potpisao je sa drugim ocimazajedno izjavu Manastiru Kutlumuwu , izraùavajuçi svoju ùexuda uyestvuje u izlasku Svetogoraca u Solun radi iskazivaqaprotesta. Svojim stavom on je pomogao da Svewtena opwtinadonese odluku za zvaniyno i mnogobrojno uyewçe Svete Gore.Prisustvo protosa, veçine opwtinskih predstavnika, igumana istotine Svetogoraca, pobudilo je ushiçeqe i ganutost kodsabranog naroda. Poseban doùivxaj je izazvalo staryevoprisustvo. Tokom yitavog protesta stojao je uspravno, uprkosozbixnim zdravstvenim tewkoçama. Na kraju je bio u opasnostida bude uguwen od izraùavaqa powtovaqa od strane mnowtva.

Uyewçe su uzeli i monasi i monahiqe iz manastira usvetu i mnowtvo sveta. Uskla$eno delovaqe i molitve svih istarca donele su dobar ishod. Drùava je zabranila prikazivaqebogohulnog filma. —Posledqe iskuweqe” je bilo udaxeno. Kadabi samo bilo posledqe.

Prepoznavaqe blagodati svewtenstvaJednog dana se zayulo zvonce (koje bewe stari vrh rixaya

obewen o ùicu, o koji su posetioci udarali nekim gvoù$em da

7)

Up. Sinaksar za 9. avgust, Minej, izdaqe Fotos, str. 100-1.

142

bi starac bio obavewten). Starac je pogledao kroz prozor ivideo kako desetak xudi yeka. Izlazeçi iz kelije i iduçi kakapiji da bi im otvorio, on je govorio: —Vojnog poruynika, kojine nosi odoru i kapu, moùew da tuyew, a da ti niwta ne urade”.Jedan od svih je progovorio i rekao: —Starye, za batine smo”(buduçi da je jedino on shvatio smisao staryevih reyi, s obziromda su se qega ticale; za druge one behu nerazumxive). Powto imje otvorio i powto u$owe, on uze nasamo reyenog yoveka. I nepitajuçi niwta, on mu reye: —Vidi, ono wto yiniw nijeispravno, buduçi da çe svet sada misliti da si newto uyinio.Ti treba da obuyew rasu i da pustiw bradu. Powto se ispovediwkod svog vladike, zamoli ga da te stavi u neki ured. Naravno,nemoj da sluùiw, ali ostani svewtenik, da se narod ne bisablaùqavao”.

On je bio rukopoloùen u inostranstvu za svewtenika.Me$utim, naknadno yitajuçi Pidalion, on je postao svestan danije bio dostojan da postane svewtenik. Stoga je sam odluyio daostavi svewtenstvo, skidajuçi rasu i wiwajuçi kosu i bradu.Starac je, pak, prepoznao neugasivu blagodat svewtenstva,—video” tewkoçu svewtenika i dao svoj rasudxivi savet.

—Preobraùeqe”Bewe 28. septembar 1992. godine. U jednoj keliji u Kapsali

sluùilo se bdeqe u yast prepodobnog Isaaka Sirina. Me$uocima bewe i starac Pajsije, koji je posebno powtovao svetogIsaaka. On je uyestvovao u bdequ iz jedne kelijice, koja bewenastavak male priprate.

Pre ulaska [na sluùbi] veyerqe svi pojci su bili za levompevnicom i pojali slavu. U crkvici je vladalo umilnoraspoloùeqe. Svi su paùxivo sluwali. Bdeqe su pratila i dvapravoslavna Livanca, jedan klirik i jedan mladiç, koji stajahu ustasidijama za levom pevnicom. U jednom trenutku klirik seokrenuo da newto kaùe mladiçu i ugleda starca uspravnog,uzdignutog od tla 25 - 30 santimetra, sa brojanicom u levoj rucii svog u svetlosti. Nepokriveni delovi qegovog tela, tj. lice iruke, isijavahu svetlost, veoma jaku svetlost! Videçineuobiyajen i nadsvetski prizor, qemu do$e da poviye, ali glasnije izlazio. Videçi klirikovo iznena$eqe i mladiç se okrenupozadi, te ugleda isti prizor. Starac je drùao glavu malopovijeno, sabravwi se u sebe. Izgledao je zadovoxan i bionasmejan. U jednom trenutku viwe nisu mogli da ga vide, buduçizaslepxeni svetlowçu koja se pojayala. Powto su ubrzo uspeliponovo da podignu oyi i da ga pogledaju, veç su ga videli uprirodnom staqu.

Isto je iz oltara video i drugi pravoslavni svewtenik,

143

stranac. Vrata od kelije, crkve i Carskih Dveri, behu otvorenai u istoj liniji.

Pitaqe koje se neposredno nameçe jeste zbog yega su ga, odmnogih otaca, koji behu prisutni, videla samo trojica. Na bdequje bilo prisutno dvadeset petoro xudi, ali se starac—preobrazio pred trojicom”.

Moùda su oni bili dostojni. Moùda je doga$aj Bog uredioiz razloga koji samo On zna. Jedan od oyevidaca je u svojojotaëbini gradio manastiryiç. Doneo je sa sobom planove da ihpokaùe starcu, ali mu je dowla pomisao: —Wta çe ti reçi otacPajsije? Ko je otac Pajsije? Da nije moùda prorok”. I Blagi Bogmu je pokazao —ko je otac Pajsije”.

* * *

Svedoyanstva posetilacaOdgovor na pomisaoPismeno svedoyanstvo K. D.: —Video sam da starac u rukama

drùi presavijenu brojanicu. Ja pomislih da mu dam svoju, a dauzmem qegovu. I dok sam sedeo sa strane, on se okrenu i reye mismeweçi se:

»Ono o yemu razmiwxaw ne moùe da se desi. Moja je odtrista, a tvoja od sto«.

Sledeçi put kupih jednu od trista yvorova i pokazah mu je,govoreçi:

»Starye, neçew da mi izmaknew. Sad çu da ti je uzmem«.»Kada bi znao wta mi traùiw, uopwte mi ne bi traùio.

Pa neka, neka je blagosloveno. Uzmi je«.»Ne«, rekoh mu.»Nemoj biti uporan. Powto je ùeliw, uzmi je«.I ja je yuvam kao blagoslov i zawtitu”.

Iznena$eqaSvedoyanstvo oca N. Svetogorca: —Posetio sam starca u

Panagudi, prvi i jedini put 1987. godine, sa mojim drugom saizuyavaqa, Jaqijem. Udarili smo u gvoù$e, pozvali i yekali.Ponovo smo udarili. Nikakav odgovor. Potpuna tiwina.Iznenada, yusmo pojaqe iz qegove kelije. Bilo je mnogo tankihglasova zajedno. Izdvajalo se: »Sveti…, Sveti«…

»Imaju Liturgiju i stigli su do ,Sveti Boùe’. Potrajaçedok zavrwe. Stoga hajdemo«, rekoh.

»Ne, priyekamo. Samo nemojmo da zvonimo ponovo«, reyeJaqi.

Iznenada pojaqe prestade i starac iza$e. Seçam se

144

qegovog lica. Ono bewe jako svetlo. Sliyno nikad nisam video!Bio je sam. Nikog drugog nije bilo. Wta behu mnogobrojni tankiglasovi? Nawe yu$eqe bewe na vrhuncu.

On upita koliko nas je i ponovo u$e u keliju. Uzeo je kxuy idolazio da otvori. I zatim novo iznena$eqe: starac je hodao negazeçi po zemxi! Priwao nam je sporim koracima i na dva - trimetra pre nego wto je stigao iznenada osetismo jak miomiris!Zaprepastili smo se.

»Dobro dowli«, pozdravi nas on.On nam pokaza da sednemo na paqeve i donese ratluk.

Upitao nas je wta izuyavamo. Nawavwi povod, on poye da nampriya o koristi molitve, posebno kada telo pati od nekebolesti. »U navedenom sluyaju nawa je plata cela«, rekao nam je.Dok je priyao, iznenada se presavio dole i uhvatio se za stomak.Shvatili smo da pati od kile. Xubazno nam je rekao:

»Oprostite… imam i ovo… Nego, hajde da idete sada«.Sagnuli smo se da uzmemo blagoslov od qega. On nas je blago

udario po glavi i mi smo otiwli. Do danas nisam objavioyudesne doga$aje kojih smo se udostojili i doùiveli blagoslove-nog jutra.

—Imaw polomxene noge”Pismeno svedoyanstvo Konstantina iz A.: —Ja sam prvi put

iwao kod oca Pajsija. On me je upitao:»Kosta, kako si dowao? Ti imaw slomxene noge«.Potom je nastavio:»Kosta, yim je Bog uzeo, znayi da ju je viwe zavoleo«.—Koga oye«, upitao sam sa nedoumicom.»Tvoju verenicu«.I zaista, 1991. godine sam doùiveo ozbixnu saobraçajnu

nesreçu: ja sam slomio noge, a moja verenica je poginula”.

Iscexeqa bolesnikaGospodin E. A., zubar iz Soluna, je ispriyao: —Bio sam

utuyen s obzirom da su oba moja deteta bila bolesna. Stoga samotiwao na Svetu Goru da vidim starca. Pred qegovom kelijom sumnogi yekali. Ubrzo potom vrata se otvoriwe i on se pojavi. Onreye: »Momci, videçemo se na minut - dva, ne viwe«…

Kod yetvrtog on se okrenu i reye mi: »Do$i, Evangele«…,iako me nije poznavao, powto sam prvi put dowao. Ja sam dowao,dakle, i rekao mu: »Starye, meni dva minuta nisu dovoxna. Menitreba mnogo vremena, buduçi da sam veoma raùalowçen. Dowaosam da vam kaùem da çu da upalim tri crkve. Reci Bogi daprestane da udara moju decu. Wta su mu uradila«.

On me je paùxivo sasluwao i rekao mi:

145

»Sluwaj, Evangele«, drugi put me pozvavwi po imenu, iakoga nije znao. »Deca çe ti ozdraviti«.

Posle mi je dao jedan svoj krst ruyne izrade, sa mowtimasvetog Arsenija. Eto kakvo je bilo moje prvo upoznavaqe samojim milim starcem.

Moja çerka je imala psorijazu. Svaka dva - tri dana qenotelawce je postajalo, odozgo do dole, kao zmijiqe. Bewe prowlopetnaest dana od moje prve posete, a znaci qene bolesti seuopwte nisu javxali, osim jedne bubuxice na kolenu. Uzeo samsa sobom jedan pewkir i ponovo otiwao na Svetu Goru dazablagodarim i da operem noge starcu, wto on, naravno, nijeprihvatio. Zatekao sam ga kako kopa. I pre nego wto sam stigaoda mu bilo wta kaùem, on mi reye: »Evangele, wta si dowao dami kaùew? Da tvoja çerka na kolenu ima jednu bubuxicu? Bog jojju je ostavio da bi se seçala svoje bolesti«.

Sin mi je godinama patio od ozbixne bolesti, yiji ishodbewe sumqiv. Lekari nisu dali ni jedno izvesno predvi$aqe.

Prilikom mog treçeg dolaska kod starca poveo sam sa sobomi svog sina. Bio je detence. U manastiru su me svi monasi koji suga videli pitali: »Zawto dete spava«, s obzirom na izrazqegovih oyiju.

Yim nas je video, starac reye mom sinu: »Bre, dobro dowao,momye moj«. U blizini se nalazio jedan veoma teùak kamen.Pokuwao sam da ga podignem, ali nisam mogao. Starac reye momsinu: »Moùew li da podignew ovaj kamen«. Mali je otiwao ipodigao ga. Da li je moguçe! U istom trenutku starac je klekaonawavwi se na otprilike na istoj visini sa detetom i rekao:»Od sada ti nije niwta«.

U istom trenutku oyi mu se otvoriwe. Viwe nije imaouspavano lice, koje sam kao otac gledao dve - tri godine.»Zajedno sa kamenom, koji je bacio, otiwla je i bolest qegova«,rekao je starac. I zaista, moj sin je do danas, slava Bogu, veomadobro”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Mateja Goxasa iz Jaqine: —Bewe

mesec februar. Sa jednim svojim prijatexem posetio sam starcazbog svojih tewkoça. Bewe mnogo snega. Mene je bolela cista.Mokrio sam krv kao na yesmi i uplawio se. Znao sam da imamtumore na cisti, ali nisam znao da li su dobroçudni ilizloçudni. »Boli me, starye, i mokrim krv«, rekoh mu ja.

Moj prijatex nije mogao ni reyi da izusti od strawneglavoboxe. On nas je odveo u crkvicu i izvadio mowti svetogArsenija. Crkva se ispunila neizrecivog miomirisa. Utrenutku dok je zakrwtavao mog prijatexa, jaka glavoboxa je

146

prestala. Starac je bio drugayiji u crkvi. Izawavwi iz oltarasa mowtima u ruci i bez skufije, on bio bewe pun svetlosti iveoma miran. Suze su tekle iz qegovih oyiju. On me zakrsti ireye: —Nemaw rak, od koga strepiw. Kada se vratiw kuçi idi kodlekara da ti sprùi tumore”. I zaista, lekar mi je rekao: »Svakihwest meseci çemo raditi sprùivaqe«. Me$utim, ja viwe nikadnisam otiwao, niti sam opet imao tegobe”.

* * *Jedan monah je godinama patio od zatvora, koji mu je zatim

izazvao krvareqe. Stvorila mu se otvorena rana, preko koje jegubio mnogo krvi. Saznavwi, starac se saùalio. Setio se kako jepatio od iste bolesti kada je bio na Sinaju.

U poyetku je ukazao monahu na neka priruyna reweqa, kojasu mu neznatno pomogla. Me$utim, krvareqe nije prestalo.Potom je brat pritekao lekarima, upotrebio lekove, ali opetbez ishoda. Starac je pratio qegovo staqe, uvek se sa zanimaqemraspitajuçi. Susrevwi ga jednom, posle tridnevxa Yistesedmice, on mu reye: —Mislio sam kako çew da izdrùiwtridnevxe u staqu u kome se nalaziw”.

Sledeçi put, me$utim, kada ga je sreo, on mu pri$e brzimkoracima. Ne pozdravxajuçi ga i niwta drugo ne govoreçi, on ga,drùeçi ga za ruku i, s nestrpxeqem yekajuçi odgovor, upita:—Zar sada nisi dobro? Reci mi, zar ti nije dobro”. Monah seiznenadi i odgovori: —Da, starye. Sada sam, slava Bogu, dobro”. Izaista je bio dobro, buduçi da nije samo krvareqe prestalo, negoje i zatvor nestao.

Starac je u poyetku pokuwao da mu pomogne xudskimsredstvima. Kada je, me$utim, video qihovu nedovoxnost,pribegao je Bogu kroz molitvu. Imao je svakako unutrawqipredoseçaj da je molitva qegova usliwena, i jednostavno je hteoda ga potvrdi.

* * *Svedoyanstvo M. S. predavaya: —Jedne nedexe, nalazeçi se u

crkvi, osetih neku teùinu u grudima. Sutradan posetihkardiologa i iz kardiograma, koji sam uradio, bewe oyigledno dami srce ima neku tewkoçu. Na qegov predlog uradih test zamora,koji bewe potvrdan. Utvr$ena je nepravilnost na sryanimarterijama i prepisali su mi da godinu dana uzimam lekove.Potom sam uradio test zamora, koji opet bewe potvrdan. Lekarividewe da tewkoça ne moùe da se prevazi$e lekovima, te mipreporuyiwe da izvrwim arterioskopiju. Ja se raùalostih i,naravno, uplawih. Pribegoh Bogu molitvom i poslah pismo dabih obavestio i starca. Odgovorio mi je preko oca I… da çe se

147

pomoliti i da çe sve biti dobro. Ja se ohrabrih i odluyih da 5. 3.1992. godine izvrwim opasno ispitivaqe. U yasu arterio-skopije, dok sam leùao u zahvatnoj sali, um mi je bio kod starcai vrteo se oko i unutar qegove kelije. Ispitivaqe je zavrweno iyinilo se da su lekari zadovoxni, premda su se istovremeno iyudili. Lekar koji me je pratio iz zahvatne sale iznena$eno meje gledao i yudio se. Kada sam se nekako povratio, upitah ga:»Wta je bilo, doktore«. On odgovori: —Yudno, tvoje srce ima nekuneobiynost. Iako smo izvesno oyekivali da prona$emo tewkoçuna sryanim arterijama, uverili smo se ne samo da je nema, nego ida su tvoje sryane arterije dobre kakvote, wto zdravoslovno[medicinski] ne moùe da se objasni, osim kao neka neobiynosttvog srca”.

Ja sam mu ganut odgovorio: »Doktore, moje srce nemaneobiynost, veç je qegovo zdravo staqe yudo koje se desiloblagodareçi molitvama monaha Svetogorca«”.

—Uzeçemo Carigrad”Grupa uyenika iz wkole Atonijade dogovorila se da upita

starca da li çemo da povratimo Carigrad i da li çe doyekati da[vide veliki doga$aj].

Oni otidowe u qegovu kolibu i uzewe posluùeqe, ali sesti$ahu da pitaju. Jedan drugome davahu znak i na kraju se nikone odvaùi da postavi pitaqe. Najzad im starac reye: —Wta je,bre momci? Wta hoçete da pitate? Za Carigrad? Uzeçemo ga i viçete biti ùivi”.

Jedan deyko je preneo staryeve reyi nastavnikuKonstantinu Malidisu, koji bewe dobar Hriwçanin i vatrenirodoxub. On sa zanimaqem do$e da bi se boxe uverio od samogstarca, te upita za Carigrad. Starac mu odgovori: —Pusti,Kosta. Nije to za nas. Mi treba da se spremamo za drugi Grad”.

Reyeno predskazivawe qihovu skorawqu smrt. I zaista,Kosta nije odocnio da ode (a za qim i starac) u nawu istinsku inebesku otaëbinu, u —Novi Grad”, Gorqi Jerusalim.

—Zatraùi oprowtaj”Svedoyanstvo gospodina Fotija Papadopulosa, iz Drame:

—Powao sam jednom iz Kareje ka starcu. Ispred Kutlumuwasretoh nekog mladiça koji me upita kako da stigne do ocaPajsija. »Otiçi çemo zajedno«, rekoh mu. Yim smo stigli, starackao da nas je oyekivao. On mi reye: »Pontijcu, zawto si doveoovoga«. Ja mu objasnih da nije sa mnom, nego da sam ga sreo naputu. On mi reye: »Vodi ga odavde. Neka ustane i neka ide. Znawli wta je uradio«. I mladiçu reye xutito: »Gubi se, da te negledam. Ono wto si uyinio je neoprostivo. Prvo da idew i sa

148

suzama da zatraùiw oprowtaj od devojke. I powto ti oprosti,moùew da do$ew«. I on ga istera, wto bewe neuobiyajena stvar.Prvi put sam video starca u reyenom vidu.

Silazeçi ka Ivironu, kasnije, mladiç mi je ispovedio daje, yekajuçi nevestu u crkvi da bi se venyali, neka qegovaprijatexica prowla i on otiwao sa qom, usled yega bewerastureno qihovo venyaqe”.

—Treba da imaw duhovnu gospodstvenost”Klirik iz manastira u svetu priya: —Avgusta 1993. godine

bejah gost jednog opwteùitexnog manastira. Iguman i bratijaiz manastira su mi predlagali da ostanem u qihovom manastirui ja sam se molio da Bog pokaùe svoju voxu. Jednog dana posetihstarca u Panagudi da bih jednostavno uzeo blagoslov. Me$utim,doùiveo sam mnoga iznena$eqa.

On me je poveo nasamo i upitao: »Odakle si, oye«. Ja muodgovorih. A otac Pajsije mi reye: —Oye, ostani u svommanastiru«. Ja se zaprepastih. On, me$utim, nastavi: »Proçiçew kroz iskuweqa, ali potrpi. Jer, treba da ih pro$ew dok nedo$e onaj yas”. U sebi sam razmiwxao: »Ne razumem wta migovori«. Sada, me$utim, kada sam prowao i prolazim iskuweqarazumem qegove reyi.

Potom mi je kazao: »Treba da imaw duhovno gospodstvo.Razgovarajuçi sa mladima nemoj da ih prinu$ujew. Eto duhovnoggospodstva. Treba da powtujew drugoga i ne prinu$avaw ga«.Potom poye da me pouyava i da mi govori wta sam uradio u svommanastiru. Ja se zayudih kako je starac znao da sam razgovarao samladima i da sam ih newto viwe pritiskao povodom temeispovesti. Zatim je nastavio: »Kada bi hteo, Bog bi mogao ujednom trenutku da uyini da se ceo svet pokaje. Okrenuo biprekiday na 7 rihtera, pustio zemxotres i gledao kako se ceosvet krsti velikim krstovima. Me$utim, ne bi bilo iskrenogpokajaqa. Jer, prinudno pokajaqe nema vrednosti. Stoga ni tinemoj da prinu$ujew«”.

Xuxaqe kandilaSvedoyanstvo neimenovanog yoveka: —Jedne godine, powto

se navrwavao moj godiwqi boravak na Svetoj Gori, otidoh dapozdravim starca (oca Pajsija) i rekoh: »Izlazim u svet sastrahom i bolom, jer se u meni niwta nije promenilo. Mojetewkoçe ostaju nerewene. Ukoliko, me$utim, ùeliw i ùao ti jemene, pomoli se Hristu da se Qegovo kandilo malo zaxuxa, zapotvrdu onoga wto govoriw, s obzirom da su same reyi tvojesiromawne i nejake i ne mogu da pokriju moju neizvesnost«.

149

I dok sam se kidao i yas posmatrao Hristovu ikonu, yas ocaPajsija (koji se çuteçi molio), u taktu se pokrenu Hristovokandilo. Svojim drhtavim prstom uzeh malo uxa i prekrstihyelo.

Starac mi reye: »Zaxuxalo bi se i Bogorodiyino kandilo,ali bi posle mislio da se od promaje zaxuxalo«”.

—Dolazi”…Svedoyanstvo monaha Pavla Lavriota: —Sa blaùenopoyiv-

wim starcem Pajsijem sam se sretao viwe puta u qegovompodviùniykom staniwtu, u Panagudi . On bewe pravipodviùnik i svet yovek. Bewe krotak, miroxubiv, nelicemeran,oskudoxubiv, pristupayan, molitven i xubavan, te posedovaweretke duhovne darove i uzviwenu razboritost.

Ja sam veynospomiqanog starca posetio radi saveta iduhovne koristi newto pre qegovog upokojeqa. Priwao samqegovoj keliji, ali nikoga nije bilo. Oboje vrata behu otvorena.Starac iza$e, nayinih mu poklon i po obiyaju sedoh na priruynudrvenu stolicu, te poyeh da priyam svoja razmiwxaqa.

On je stojeçi iwao tamo - amo i s vremena na vreme biprowaputao: »Dolazi… A, on je… Hm…«, pokazujuçi svojimpokretima da mu neko dolazi u susret. Scena je potrajala okodeset minuta. Rasu$ujuçi da ne prati ono wto mu govorim, japomislih: »On me ne prati«. Pre nego wto sam dovrwiopomisao, on mi reye nekako glasnije: »Priyaj ti, sluwam te«. Janastavih, zbuqen. U jednom trenutku ponovo pomislih: »On mene prati«, ali on odmah odgovori: »Priyaj ti, sluwam te«.

Ubrzo se zayuwe koraci i do$e dikeos iz Skita prorokaIlije , starac jeromonah Joakim, sa svojim posluwnikom,jeromonahom Pavlom. Posle pozdrava otac Pavle i ja seudaxismo. Ja ga upitah:

»Da li ste se dogovorili sa starcem«.»Ne, powto nema dalekozbor [telefon]. Prvi put dolazimo.

Zawto pitaw«.Ja sam mu ispriyao doga$aj.Otac Pavle reye: »Istina je wto priyaju, tj. da starac ima

dar prozorxivosti«”.

Hinduistiyki vo$aStarac je pomagao mnogima koji su se upleli u jogu i

istoyqayke religije. Bivwi ylan uprave hinduistiykog pokreta—Hare Kriwna” priya:

—Ja sam za starca Pajsija yuo kada sam bio u Italiji.Sakupili smo se mi, vo$e ustrojstva iz svih evropskih drùava i

150

razgovarali. U razgovoru sam yuo za starca Pajsija. Predstavilisu ga kao nekog jogina, koji se pojavio u Grykoj, i odluyih da gaupoznam.

Dowao sam u Gryku, upoznao starca i poyeo da uvi$am svojugrewku. Kada rekoh da ùelim da odem, [mo ji] se mnogousprotiviwe. Iako sam upravxao yitavim ustrojstvom i vedrioi oblayio Evropom, bojao sam se da u$em u gradski autobus.Oseçao sam neku uùasnu tewkoçu, yak i za najmaqe stvari.Oseçao sam da mi je duwa ukoyena. Bol i strah. Bio sam daomnoga prava $avolu, ali starac mi je pomogao da se izbavim. Danije bilo starca da me pokriva svojim molitvama, ne bih nikakomogao da se izbavim od qihovih satanskih dejstava”.

Kasnije je pomenuti mladiç u Atinskoj crkvi izvrwiojavno ispovedaqe, i ponovo bio primxen pod okrixePravoslavne Crkve kroz svetu tajnu miropomazaqa.

Maharaëin uyenikKod starca je dowao neki bogataw, koji sa celom svojom

porodicom godinama bewe uyenik indijskog gurua Maharaëe.Yak je primio i posveçeqe koje je guru davao, tj. —primio jeznaqe”, kako kaùu qihovim jezikom. Tryali su po evropskimvelegradima da bi videli svog gurua, dajuçi mnogo novca.

Starac mu je svojim blagodatnim darom prozorxivostiotkrio razne okolnosti iz qegovog ùivota, i posavetovao ga dase zaposli, iako nije imao novyane potrebe, s obzirom da bi muposao yinio dobro.

Oduwevxen staryevim duhovnim darovima, on ga je upitaoza meditaciju i razne druge vewtine.

—Vidi, dete moje”, xubazno ga je prekinuo starac. —Nisubitne vewtine. I vi pokuwavate, me$utim na mestu gde kopatenema zlata, nego $avola. Hristos je zlato”.

Starac i mladiStarac je imao posebnu duhovnu vezu sa mladima. Voleo ih

je istinski kao svoju decu, zauzimao se da prona$u svoj put imolio se za qih. Pomagao im je da prevazi$u svoje potewkoçe inevoxe. Sastradavao je i sauyestvovao u qihovom bolu.Oseçajuçi qegovu veliku xubav, oni su, pak, prema qemu imalibezgraniyno povereqe, sluwali ga i bukvalno ga —oboùavali”. Uqegovoj keliji su se videli narkomani, anarhisti, zalutali,duwevno bolesni, pomuçeni, obezna$eni do samoubistva…Powto su se uz staryeve savete kajali i dolazili sebi, oni su gapotom poseçivali duhovno izmeqeni, ali i kao propovednicipokajaqa me$u svojim prijatexima, koje su dovodili sa sobom kodqega. Da bi se pokazao nayin pomoçi, beleùimo kao uzor

151

nekoliko sluyajeva:

* * *Starac je mnogim narkomanima pomogao da ostave opijum. U

poyetku mu je polazilo za rukom da probudi qihovo zanimaqe ida opwti sa qima, zadobijajuçi qihovo povereqe. Oni su gapaùxivo pratili i primali qegove savete. Mnogi su seqegovim molitvama i pomoçu oslobodili od strasti i postalivreli Hriwçani i dobre glave porodice. On je govoriosaùaxivo: —Jadni, ne mogu da se saberu. Omladina se danas samaupropawçuje”. On im je vezivao pertle na obuçi, gonio muwicekoje su ih uznemiravale i sre$ivao im kosu koja im je upadala uoyi. Savetovao im je da se ispovede, da ùive duhovnim ùivotom,da na$u neki jednostavan posao, kako bi se neyim zanimali.Preporuyivao im je da jedu wargarepu i davao im i drugepriruyne savete. Slao ih je u odgovarajuçe okruùeqe radioyiwçeqa od opijuma, pomagao im da se uklope u druwtvo i daosnuju porodicu.

Neki mladiç narkoman je pokuwavao da preseye svojustrast, od koje je patio, a zbog qega i qegova porodica. Iako je usebi imao nejasnu i maglovitu sliku o ocu Pajsiju, na qega jepoloùio posledqu svoju nadu. —Imaçe on neki lek da bih prestaosa ovim”, razmiwxao je silazeçi ka Panagudi. Yim ga staracvide, sa osmehom mu reye: —Do$i, do$i, imam dobre tablete zatebe”. I on mu stavi u waku nekoliko lewnika.

Zaista, —tablete” se pokazawe uspewnim i desi se yudo.Zavisnost mladiça od opijuma bi preseyena —kao noùem”.

* * *Svedoyanstvo neimenovanog yoveka: —Jednom videh nekog

izuyavaoca, poznatog muùeloùnika, koji bewe dowao da vidioca Pajsija. Kroz razgovor on do$e do pokajaqa i promeni ùivot.Posle sam ga sretao na bdeqima u Solunu. Stajao je iza stuba iprolivao mnoge suze. Plakao je nemo i mirno. Zadivio sam semilosti Boùijoj i yovekovom pokajaqu, ali i blagodati starca,koji je uspevao da od nedostojnog izvede yasno [Jer.15,19]. Susreosam ga ponovo u Panagudi. On dovo$awe i druge sliynozastranele mlade, da bi i oni bili pomognuti”.

* * *Ima mnogo sluyajeva da su strasni puwayi ostavxali

cigarete blagodareçi starcu. Qegove reyi nisu bile prostisaveti, nego ima$ahu silu. One su donosile odvratnost premacigarama, te se ùexa za puweqem presecala. Me$utim, on jeviwe pomagao svojom molitvom.

152

Svedoyanstvo neimenovanog: —Dowao sam da bih postaomonah. Nisam poyeo da nosim skufiju stoga wto nisam mogao daostavim cigare. Puwio sam dve paklice na dan. Pokuwavao sam.Guùvao sam ih, bacao, a potom sam, sutradan iwao, nalazio ih ipuwio. Iako sam se stideo, otiwao sam i kazao starcu.Odgovorio mi je:

»Podiçi çew se. Ne boj se«, utewno me lupajuçi po ramenu.Bewe deset sati ujutro. Do uveye uopwte nisam ni

pomislio na cigare. I potom sam ih ostavio qegovim molitvamai postao monah. Za mene je yudo bilo nesumqivo”.

Drugi posetilac priya: —Posetili smo starca. Dok smosedeli, ja izvadih cigare da puwim. Zapalio sam cigaru i neprimeçujuçi, buduçi da sam dnevno puwio po tri paklice.Starac mi uze cigaru iz usta i reye: »Neçew viwe da puwiwdok Nemci ne naprave ure$aj za yiwçeqe pluça«. U manastiru ukome smo dowli na prenoçiwte zapazio sam posle tri sata danisam puwio. I uopwte, viwe nisam ni imao ùexu za puweqem.Potom sam sasvim ostavio cigare”.

* * *Dolazili su i ravnoduwni mladiçi da vide starca. Neki

nisu hteli da idu u vojsku, te su iznalazili bezbroj opravdaqa.On im je priyao svoje doùivxaje iz vojske i druge primere. Decasu potom traùila blagoslov da sluùe kao upadayi [diverzanti]. Onim je govorio: —Bre, deco, sluùite vojni rok i idite gde vaspowaxu”.

* * *Starac je govorio da nawa Crkva upuçuje na dva puta -

monawtvo i brak. On je smatrao neprirodnim da se yovek neodluyi ni za jedan od dva puta. —Bik koji ne ide ni u jaram, ni uplug, ide kod kasapina”. Mnogim mladima starac je pomogao dapo$u za svojim prizivom i da postanu monasi ili da osnujuporodicu. Mnoge neodluyne, koji nisu bili za monahe, podsticaoje da idu u brak. Kada bi hteli da mu powaxu newto, on jeodbijao govoreçi: —Ja hoçu kufete”*) , ili: —Powaxi mipozivnicu za venyaqe”. Nekima je, da bi im pomogao, davao dobru—epitimiju”, govoreçi: —Nemojte doçi bez burme”.

* * *Jednom do$e neki mladiç duge kose, tj. sa koqskim repom.

Starac ga upita:—E, momye, yime se baviw”.

*)

Bombone koje se dele na venyaqu,- prim. prev.

153

—Ja sam izuyavalac [student]”.—Imaw li ispite za polagaqe”.—Imam osam”.—Ukoliko hoçew da ih poloùiw, hajde da te owiwam”, reye

mu starac, waleçi se.On u$e u keliju, donese makaze i owiwa ga. Mladiç je

wiwaqe smatrao blagoslovom. Na qegovo priyaqe i drugi sudolazili da uzmu sliyan blagoslov. —Izvrwio sam mnogopostriga”, govorio je starac, smejuçi se. —Starye, wta radite saqihovom kosom”. —Yuvam je, pa je sadim na çelave”, odgovarao jesmeweçi se.

Drugom prilikom on je smireno govorio: —Ukoliko se kojimsluyajem spasem, uzrok çe biti majyinske molite. Znaw likoliko pisama dobijam u kojima mi se ganute majke zahvaxuju,stoga wto sam ubedio qihovu decu da se owiwaju i da skinumin$uwe”. On nije ùeleo da muwkarci gaje dugu kosu, jer bibili ùenoliki, navodeçi reyi apostola Pavla: Muùu je sramotaako ima dugayku kosu [1.Kor.11,14].

Videçi mlade sa dugom kosom, on ih je pitao: —Kosu puwtajuposveçeni i izgubxeni. Wta ste vi od dvoga”.

* * *Posetiwe starca neki mladiçi iz Australije. Oni su

ùeleli duhovni ùivot, ali su voleli i svetovne razonode.Pitali su ga o igraqu [plesu] i pokuwavali da izvuku qegovuslaglasnost sa miwxeqem da je igraqe dobra stvar. On im jeodgovorio: —Bre, deco, vi kao da ùelite, pretpostavimo, da sepopnete na Atos i ne moùete. Stoga biste vi hteli da spustimoAtos, da biste priyali kako ste se popeli”.

* * *Starac je smatrao da je uticaj dalekozora [tj. televizora]

poguban za sve, a posebno za decu i mlade. Sa bolom je navodiosluyaje dece koju su roditexi, da bi imali svoj mir, ostavxalisatima da gledaju dalekozor, sa ishodom da se upropasterazumski, duwevno i telesno. On je naglawavao i wtetu koju onnanosi telu zrayeqem, zrayeçi na bebe u utrobi i malu decu.Govorio je on jow i o demonskim uticajima. Stoga je u svakojprilici odvraçao od dalekozora i savetovao da ga izbace izkuçe. [Roditexi] treba da pruùaju svojoj deci newto drugo,duhovno (%itija svetih, bdeqa i pokloniyka putovaqa) ilibezazleno (nevine igre i izlete). Starac je govorio: —Nemojtepuwtati svoju decu da gledaju dalekozor. Dalekozor stiùe samodo meseca. Duhovni dalekozor, pak, dostiùe i do Boga”.

Jednom je razgovarao sa nekom druùinom mladih. Na

154

priliynoj udaxenosti sedeo je neki mladi predavay. Razmiwxaoje o neyemu wto ga je muyilo u posledqe vreme: —U redu, za drugestvari na dalekozoru, ne pravim pitaqe. Moùda bi, me$utim,trebalo, radi osnovne obavewtenosti, da pratim odawixaqevesti”. Starac se u trenutku iznenada okrenu ka mestu gde je onbio i reye: —Ni vesti”. I opet se okrenu deci, nastavxajuçirazgovor sa qima.

Razgovarajuçi sa starcem, skoro venyani yovek ga je zamo-lio da mu da posledqi savet. On mu reye: —Reci svojoj ùeni da negleda dalekozor, jer çe vam se roditi bolesno dete”. A poslekraçe pauze, on je naglasio: —Niti da ide u kuçe srodnika dagleda”. Qegova supruga je imala obiyaj da gleda dalekozor kodsvoje majke.

* * *Svedoyanstvo monaha Pajsija: —Bio sam izuyavalac prava

kada sam 22. avgusta 1988. godine posetio starca, sa svojimdrugom sa uyiliwta, Grigorijem. Prvi put sam iwao na SvetuGoru nakon nagovora mojih poznanika, s obzirom da sam ùiveodaleko od Crkve. I viwe sam powao radi duhovnog turizma.Me$utim, ùeleo sam i da starcu dokaùem da Bog ne postoji i daje naùalost mnogo godina utrowio kao monah.

Oko yetiri popodne stigli smo u Panagudu. Nawli smo okotrideset i pet xudi kako yekaju. Uporno su lupali u zvono, alistarac se nije pojavxivao. Mi smo powli na zadqa vrata, ali ihna$osmo zatvorena. I ja sam, ne znam wta mi se dogodilo, prviput posle dvanaest godina nepostojeçeg svetotajinskog ùivota,kleknuo, pomolio se i rekao: »Boùe moj, ako zaista postojiw iùeliw da poverujem, uyini da starac iza$e da nam priya otebi«.

Nije prowlo pet minuta, a starac, mirnog pogleda i saveoma umilnim osmehom, pri$e sporo, dolazeçi iz wume.

»Otac Pajsije«, upitah ga potresen.»Wta çe ti otac Pajsije«, odgovori mi on.»Da mu dam yarape i da uzmem qegov blagoslov«.»Savij se da te blagoslovim«.Prvi put posle mog krwteqa ja uzeh sliyan blagoslov.

Stavio mi je svoju ruku na glavu i oko pet minuta se molio.Potom nas je pustio u dvoriwte svoje kelije, te sedosmo na

paqeve. Priyao je o Bogu i o onome wta se doga$a u svetu, kao daje yuo posledqe odawixaqe vesti, yesto nas sluùeçi ratlukom.

U me$uvremenu do$owe i dva mladiça, koji izgleda behuanarhisti. Starac nastavi svoju besedu. Priyao nam je tako$e obudizmu, iskorequjuçi trqe iz mene, s obzirom da samposledqih godina radio veùbe joge, sat vremena dnevno.

155

Posle jednog sata besede okrenu se i reye mi: »Hoçew li dabudew moj posluwnik«. Ja mu odgovorih: »Ne, oye. Nisam ja zatako newto. Volim svet«. Istu reyenicu je i kasnije ponovioviwe puta. Ja sam, naùalost, u pomenuto doba bio mnogo dalekood duhovnih [stvari], te uopwte nisam mogao da spoznam veliyinupredloga…

Zatim nas starac ostavi i ode da sloùi neka iseyena drva.Mi rekosmo da mu pomognemo, ali on odbi, govoreçi da posaoradi zbog podviga i stoga wto predstavxa qegovo posluwaqe.

Prowlo je petnaest minuta otprilike. Nas yetvoricaduhovnih turista uopwte nismo priyali izme$u sebe, buduçipod utiskom staryevih reyi. Onim wto je rekao, on je razvejaomoju sumqu u postojaqe Trojiynog Boga. Ja sam, me$utim,istovremeno primao i napade pomisli od lukavog. Iznenada mido$e pomisao da iz srediwta duwe upitam starca wta treba dayinimo da bismo zadobili raj. Me$utim, svojim tawtim mozgomrekoh da çe otac Pajsije, s obzirom da je duhovno uzviwen,pogoditi moje misli i odgovoriti mi. Bog se, pak, saùalio namene i prenebregao moju sebiynost. I ja videh starca kakoostavxa drva i dolazi sporim koracima, gledajuçi duboko u mojuduwu (ne viwe u oyi), te mi odgovara: »Xubav i veru u Hristatreba da imaw, dete moje«.

Meni poyewe da drhte noge i srce mi jako kucawe, te sammislio da çe da se raspukne. Jedino wto sam uspeo daprowapuçem bewe: »Grigorije, hajde da idemo«, i: »Oye, vawblagoslov”. On mi odgovori: »Zawto ùeliw da odew? Sedi,primiçu te za posluwnika i daçu ti moje ime«. Ali, moje srcenije izdrùalo Boùije otkriveqe, koje se u qemu desilo…

Moj ùivot se potom sasvim promenio. Uprkos yiqeniciwto starca viwe nisam video, uvek je postojalo unutrawqeduwevno opwteqe. Qegovo prisustvo u mom ùivotu i posleqegovog upokojeqa yesto se na yudesan nayin projavxuje. Ali,najveçe yudo bewe yiqenica da je uspeo da zauvek usadi Hrista umoju duwu, iako bejah sasvim udaxen od Crkve. Za maqe od westgodina od odricatexa Crkve obreo sam se kao monah sa imenomPajsije, kao wto je starac predvideo.

HÈÈÈ

BOLEST I BLA%ENO UPOKOJEQE

Bol i bolestiKao wto je ranije reyeno, podvig i bol su pratili starca

tokom celog ùivota. On je prinosio podvig dobrovoxne ùrtvexubavi Hristu, primajuçi tegobne bolesti sa blagodareqem i

156

slavoslovxem. Bio je oproban raznim bolestima. Bol i bolestipostali su mu skoro trajno staqe. Bolestan buduçi podvizavao sei podvizavajuçi se bewe bolestan. Imao je sposobnost dazanemaruje svoj bol. —Ti radi svoj posao, a ja çu svoj”, govorio je inastavxao da se moli, da se bavi rukodexem ili da prima xude.Sam je bio bolan, ali je tewio bolne.

Od poyetka svog monawkog ùivota on je mnogo godina patiood prowireqa bronhija, pogrewnog utvr$eqa bolesti i leyeqa,iskawxavaqa krvi i na kraju - od tewkog zahvata.

Kada mu je izvrwen zahvat na pluçima, prehladio se, te sumu dali jak antibiotik, a bewe praznog stomaka, usled yega jedobio upalu i rane na debelom crevu. Izgledalo mu je —kao da sumu se creva oxuwtila”. Potom je postao veoma osetxiv. Uznajmaqu prehladu imao je tegobe i kryaqe, izbacujuçi penu ikrv. Sliyno se dewavalo i od pojedine hrane.

On bewe veoma osetxiv na hladnoçu. Kada bi na bdeqimavrata malo ostajala otvorena, poyiqao bi jako da kija i kawxe.Mnogo puta je na yelo stavxao salvetu ili mali melem. Sam jeobjawqavao razlog: —Imao sam glavoboxu, te me je jedan monah izStavronikite posavetovao da ispod skufije stavim salvetu dabi me prowlo. I stvarno bewe uspewno, s obzirom da se glavazagreva”.

Sa prvim hladnim vremenom, od septembra, on je loùionapravxenu peç. Osim wto ga je grejala, ona ga je otkrivalaposetiocima.

Videvwi da postoji potreba, on je ustajao i otvarao ma ukom staqu se nalazio, ma koliko bio bolestan, bilo da je hladno,kiwa ili sneg. Posetioce je stavxao u gostoprimnicu, koja bewetopla, a sam je iwao u crkvu, koja bewe veoma hladna, sa svakimposebno razgovarajuçi. A razgovor je, me$utim, mogao da potrajesatima.

Svoje staqe, ma koliko bilo tewko i bolno, starac jepodnosio sa slavoslovxem. On nije roptao, niti je traùio odBoga da povuye bolesti i da mu da zdravxe.

Pet - west meseci je bolovao od oboxeqa prwxenova. Onoga je bilo uhvatilo i na Sinaju, kada je hteo da podigne teùakgranitni kamen. Mnogo ga je bolelo. Ponekad se oslaqao na dvawtapa i imao velike potewkoçe da sluùi xudima.

Posledqih godina je imao yewçe krvareqe u crevima, kojese postepeno pojayavalo. Dowlo je do neophodnosti da ide uklozet do devetnaest puta u toku noçi nemajuçi niwta, osimwto je izbacivao krv. Lekari nisu znali tayno za uzrokkrvarequ, s obzirom da starac nije hteo da vrwi ispitivaqa.

Starac je primao xude i obavxao svoja duhovna pravila. Onje dosledno drùao svoj podviùniyki tipik, ali su qegove snage

157

slabile. Bewe iscrpxen od krvareqa i umora. —Dolazi miponekad da se ugasim”, govorio je on.

Dve godine pre svog upokojeqa on je otiwao da proslaviVaskrs u neku keliju zajedno sa drugim ocima. Rekao je starcukelije, waleçi se: —Bre, oye… il’ je tvoja kelija, yini se,otiwla daxe, il’ sam ja ostareo. Wta li je od dvoga… Biçe dasam ja ostareo”.

Starac je video da mu ponestaje snage. Bolest sepogorwavala i nezaustavxivo krvareqe se nastavxalo. Me$u-tim, on je sve podnosio, ne pribegavajuçi lekarskim pregledimaili lekovima. Jedino wto je od Boga silovito traùio bewe dapomaùe stradajuçoj braçi, koji nisu prestajali da pritiyu iiwtu pomoç. I kako da se Blagi Bog ne saùali i ne usliwimolitve qegove?

—Newto mi se dogodilo”Starac je ispriyao: —Dok sam se nalazio u tewkom staqu,

newto mi se dogodilo. Dok sam leùao u krevetu, uzeh ikonusvetog Arsenija, pritisnuh je na stomak i osetih neku silu izqe”.

Qemu se povratila snaga, te je nastavio podvige i svojusluùbu xudima za neko vreme. Imao je sve znakove (krvareqeitd.) bolesti, ali se oseçao snaùnim.

Na granicama izdrùxivostiPomenuto staqe, me$utim, nije dugo potrajalo. On se

povratio u staro staqe i poyeo je da oseça hvataqe nesvestice.Ponekad je padao u nesvest u dvoriwtu svoje kelije. Kada bidolazio sebi, on je blagodario Bogu wto ga niko nije video.Jednom je bilo i snega. Kasnije je govorio: —Nawli biste me »kaovreçu u slani«”. Druge nedexe posta 1993. godine, u vreme SveteLiturgije u qegovoj keliji, qegova iscrpxenost bewe navrhuncu. Poyeo je tewko da diwe, oyi su mu bile wiromotvorene, i na kratko mu je disaqe liyilo na samrtni ropac. Izblagoyawça, me$utim, on nije hteo da sedne. Najzad seonesvestio padajuçi napred, ali su oci stigli da ga zadrùe.Powto se osvestio, ube$ivali su ga da sedne, wto on nijeprihvatio. Na kraju Svete Liturgije, uprkos ponovxenimnesvesticama i povraçaqu, trudio se da usluùi prisutne oce,ne obraçajuçi paùqu na svoje tewko staqe. Na kraju nijedozvolio nikome da ostane sa qim. Ostao je sam, —kao yovek bezpomoçi” od strane xudi, napaçen, prepuwtajuçi se milostiBoùijoj.

Zbog velikog gubxeqa krvi qegovo lice je sasvimpobledelo. Qegovi poznanici su se trudili da mu pomognu yime

158

su mogli. Predlagali su da mu donesu gvoù$e u tabletama. On jeizbegavao [da prihvati predlog] i govorio je waleçi se: —Gvoù$aimam dosta. Yelik mi treba”. I nije prihvatao ponudu.

Starac se nije uznemiravao. Jedino se molio da Bog uredida krvareqe prestane kada se sluùi Sveta Liturgija da bi mogaoda se priyewçuje, wto i bewe u jednom periodu. On je boxe odsvakoga znao i o svojoj bolesti i o kraju, koji je oseçao kao svebliùi, premda nije svima govorio.

Yitavog svog ùivota je mislio na smrt. Napravio je svojkrevet kao grob. Gde god da je iwao, kopao je po jedan grob.Me$utim, sada je u zagonetkama poyeo da priya svojoj duhovnojdeci, pripremajuçi ih za skorawqi rastanak. On je govorio:—Kada se kuça pokvari (kada se telo razboli) i poyne daprokiwqava, domaçin (duwa) ne ùeli da ostane unutra”.An$elsku shimu svoga starca, oca Tihona, yuvao je godinama kaoblagoslov, a sada je razdelio. Bio je pripremio gqeyene krstovei ikonice i napisao da ih podele posle qegove smrti kaoblagoslov radi oprowtaja.

Doznavwi za qegovo zdravstveno staqe, vasexenskipatrijarh mu je poruyio da izvrwi preglede. I neobiyno,krvareqe je na neko vreme prestalo. On je sa prostotom pitaosvog uyenika: —Naravno, treba da posluwam patrijarha. Ali, zarsada nisam oslobo$en, s obzirom da je krvareqe prestalo? Wta tikaùew”. Ubrzo potom krvareqe je opet poyelo.

Staryevo stajaliwte je bilo objawqavano na razne nayine.Jedni su se —sablaznili”, smatrajuçi da radi protiv sebe. Drugisu se divili postojanosti i hrabrosti, sa kojom se suoyio saispitivaqem, i mnogi ima$ahu duhovne koristi, uglavnombolesni, teweçi se gledajuçi kako je i starac bolestan i kakotrpi.

Mnogi oci su starca molili da pazi na svoje zdravxe,govoreçi mu: —Potreban si nam”. Jedni su mu drùali pouke wtatreba da radi, dok su drugi çuteçi i sa patqom u duwi pratiliqegovo stradaqe i molili se. I svako je rasu$ivao i postupaoprema svojoj pomisli i duhovnom staqu.

Posledqi izlazak. Razvoj bolestiStarac je, kao i svake godine, vrwio spomen svetog

Hristodula u susednoj keliji koja je slavila, kod svojih duhovnihyeda. Potom je otiwao u Manastir Kutlumuw, da bi yestitaoigumanu, arhimandritu Hristodulu, kome bewe imendan.Sutradan, 22. oktobra 1993. godine, izawao je sa Svete Gore, poobiyaju zadqih godina, radi bdeqa svetog Arsenija u Surotiju.Radilo se, me$utim, o qegovom posledqem izlasku. Viwe se nijevratio ni kao pokojni.

159

U Surotiju je bio na bdequ i, kao obiyno, ostao nekolikodana, da bi se video sa sestrama i sa xudima koji su imalipotrebu. Potom je imao nameru da se vrati. Me$utim, ume$uvremenu su mu se zamrsila creva. Qemu su se zatvorilacreva i krvareqe je prestalo na kratko. Po prirodi stvari bioje primoran da popusti molbama i podvrgne se pregledima.

Bolest qegova je ukratko imala sledeçi razvoj:U bolnici Teagenio lekari su utvrdili postojaqe

poodmaklog raka. Imao ga je west godina, premda nije izgledaloda se preselio [na druge organe].

Poboùni lekar, gospodin Georgije Blacas, koji je i ranijeizvrwio zahvat kod starca, bewe uznemiren zbog podatakapregleda. Starac mu je rekao:

—Nemoj. U redu, imam rak. Vrwiçu posluwaqe u svemu wtomi kaùew. Gotovo”.

Sledeçi uputstva lekara, on je iwao na zrayeqa da bi setumor pripremio za zahvat. Svaki put kad bi iwao na zrayeqe,yekalo ga je mnogo xudi i priyalo mu svoje muke. On je imao veçutewkoçu, s obzirom je qegovo crevo trebalo da se praznitrideset puta na dan uz strawne bolove. Ipak, qegov osmeh senije ugasio. On je tewio druge bolesnike. Pri zahvatu zbog kileon bewe sakrio svoje ime. Sada je, pak, rekao da ga upiwu,primajuçi sve koji su hteli da ga vide, s obzirom da je znao da çeuskoro da ode.

Zahvat jz izvrwen 4. februara 1994. godine. Ukloqen jetumor sa debelog creva, ali se bolest razvijala strawno brzo.Ona se preselila na jetru i pluça. Privremeno su mu uyinili dastolicu vrwi mimo prirode. Stoga je starac u wali govoriolekaru: —Nemoj da me ustoliyiw. Ne ùelim”. Potom je zahvatponovo izvrwen i creva su bila vraçena u dejstvo. Prihvatio jeda vrwi i himoterapiju. Vrlo se namuyio pri osovinskojtomografiji. Bio je u kolicima, bolelo ga je i tresao se odhladnoçe. Svoj red je ustupio drugom bolesniku, a sam je dugovremena yekao u hodniku bolnice. Kada je dowao trenutak daizvrwi pregled, ure$aj se pokvario, te je na kraju dowlo vozilo iprebacilo ga do drugog osovinskog tomografa. Utvr$eno je brzowireqe raka na jetru i pluça. Celo vreme starac je bio radostani raspoloùen, govoreçi svoje lepe wale, kao da nije biobolestan. On je tewio i uspokojavao sve koji su mu prilazili.

Prinos sa muyeniykim bolovimaU Manastir Suroti pre zahvata, u bolnicu, a potom opet u

manastir dolaùahu mnogi da ga vide, da kaùu svoje muke i da muzatraùe oprowtaj, wto bolovima od bolesti dodavawe napor imuku, premda bewe neizbeùno.

160

—Starye, gde ostavxaw yeda svoja”, upitao ga je neko.—E, dani godina nawih [dostigowe] sedamdeset godina (Ps.89,10).

Dosta je”…—Starye, zawto se ne pomolite da vas Bog izleyi, s obzirom

da ste nam vrlo potrebni”, upitao ga je neko drugi.—Wta? Da izigravamo Boga? Pa, ja sam mu traùio da mi da

ovu bolest”…—Starye, recite mi vaw posledqi savet, da bih ga se

seçao”, zamolilo ga je duhovno yedo.—Treba da imamo duhovno gospodstvo, kojim postajemo

srodni Hristu”…Starac je u manastiru okupxao monahiqe koje su se

ùrtvovale da bi ga uspokojile, pouyavao ih i davao im posledqesavete.

* * *U bolnici Teagenio bewe yovek bolestan od raka, po imenu

Lambros M. iz Trikale. On bewe veoma slab, bukvalno sasuwen, ukolicima, s obzirom da nije mogao da stoji na nogama.

Qegova ùena je posle upornog pokuwavaqa videla starca.On joj je rekao da çe Lambru biti boxe, da çe otiçi u Trikalu iobradovati svoju porodicu. Me$utim, ubrzo çe ponovo da padne iumre. Bolesnikovo staqe, pak, bewe veoma tewko i po razumuiskxuyivawe sliyan razvoj. Me$utim, sve se zbilo kako jepredrekao i Lambros je umro posle otprilike west meseci.

* * *U yetvrtak Svetle sedmice 1994. godine starca je posetila

gospo$a Erifila Cika iz Volosa. Ona navodi: —Leta 1993.godine mojoj çerki Antoniji u dobu od jedanaest godinapojaviwe se bele mrxe na krajevima ruku i na ivici usne. Polekarima, radilo se o dosta tewkoj bolesti, koja ima i svojrazvoj. Poyeli smo sa leyeqem kortizonom, ali bez ishoda. Nawerazoyareqe je bilo veliko. Otiwli smo u Suroti da vidimostarca. Primio je mene i moje tri devojyice, osmehujuçi seuprkos strawnim bolovima.

Powto sam mu ispriyala o bolesti moje çerke, on uze rukedevojyice u svoje ruke i upita, gledajuçi je duboko u oyi: »Zawtosi, dete moje, mnogo tuùna« (zaista, moja çerka bewe trajnotuùna od smrti qenog oca 1991. godine).

Zatim se okrenuo ka meni i rekao: »Erifila, dete moje, nebrini. Nije niwta. Nije ni nasledna bolest (kao wto su namgovorili lekari), veç od velike sekiracije«.

Iznenada me starac upita: »Wta ùeliw da se dogodi«.Odgovorih mu: »Da mrxe ostanu gde su«.

161

Powto je zakrstio dete svojom svetom rukom, on mi reye:»Sve çe biti dobro«.

I zaista, wireqa bolesti nije bilo. Ima deset godina danismo otiwle kod lekara i da nismo vrwile nikakvo leyeqe. Jasam starcu rekla da se bolest zaustavi, a ne da nestane, kako bicelog ùivota [mrxa] podseçala dete, ali i celu nawu porodicu,na staryev dar i blagoslov, koji nam je wirokogrudo darovao”.

* * *Preosveçeni mitropolit Ksantija, g. Pantelejmon (tada

jow uvek arhimandrit) posetio je starca mesec dana prestaryevog upokojeqa. On piwe: —Zajedno sa nama bilo je i dvojedece. Bili su nabrali divxe cveçe, koje su neposredno pruùilistarcu yim smo uwli u qegovu keliju, stavxajuçi ga na qegovjastuk. On je rekao: »Vidiw, znaju deca wta rade«. Hteo sam da gauverim da nam je potreban ùiv, da nam je neophodan i da semolimo za qega. On nam je, me$utim, rekao da se sa^m molio zadrugo, izraùavajuçi, sa uvek veselim raspoloùeqem, nedoumicu,tj. pitaqe koga çe konayno Bog usliwiti. Potom me je svojimnepromeqivim raspoloùeqem (koje je prenosilo radost i koje jeblistalo na qegovom bledom licu) upitao da li sam mu doneopisma za nebo, s obzirom da bewe prilika da ih ponese bezmarkica”.

* * *Otac Timotej Cotras, iguman Manastira svetog Jovana Rusa

iz Kasandre, pripoveda: —Dowli smo u Suroti da vidimo starcaPajsija, zajedno sa blaùenim mitropolitom KasandrijeSinesijem i ocem Agatangelom.

Powto smo se poklonili u Crkvi svetog Arsenija, krenulismo ka malom salonu. Starac je video da dolazimo, te je izawaoda nas susretne. Iznena$eni, mi ga videsmo u natprirodnojsvetlosti kako nam prilazi u vazduhu, uopwte ne hodajuçi postepenicama.

U salonu je posle posluùeqa vladika kratko ostao sastarcem, a zatim smo otiwli. Trideset metara niùepreosveçeni reye nama i igumaniji: »Jeste li videli. Svetostse ne moùe sakriti. Leteo je i sav blistao«. »Ide za nama«,primetio je tihim glasom otac Agatangel. Iza nas je iwaostarac da bi ispowtovao episkopa, iako bewe tewko bolestan.

Vladika se okrenuo, ugledao starca, nasmewio se i zamolioga da se vrati u svoju postexu da se ne bi umarao”.

Blaùeno i neprimetno upokojeqeStarac se smireno pokoravao uputstvima lekara. Ipak,

162

jednog dana je pozvao lekara i rekao mu:—Ovde çemo prestati sa leyeqem”.—Zawto, starye”.—Sada çew ti da sluwaw. Daçew nare$eqe da prestanu.

Sada ne mogu niwta da radim. Juye sam hteo da se pomolim nakolenima i nisam mogao. Ne mogu ni sa kim viwe da se vidim.Zavrweno je moje poslanstvo. Eto, wta bewe - bewe. Ovde çete dame ostavite”.

Zatim je upitao:—Mogu li da pijem malo vode ili ce$ene lubenice? Niwta

viwe. I zamoliçu te da do$ew jow jednom, a potom viwe nemoj dadolaziw”.

Staryev briùni lekar, gospodin Georgije Blaca priya:—Kada sam ga posledqi put video, sedam dana pre upokojeqa,izgleda da sam bio nasekiran. Mnogo puta me je muyilo pitaqeda li je ono wto yinimo bolesnicima ispravno. On mi je rekao:

»Sluwaj, Jorgo. Sve je bilo onako kako je trebalo da bude.Dostojna je tvoja plata. Nemoj se sekirati. Hteo sam da znaw daçu biti pored tebe kada ti budem zatrebao«.

Ja mu rekoh: »Starye, vawa jetra se nadula i boli vas,buduçi da je bilo dowlo do strawnih presexeqa [bolesti]«.

On se nasmewio i rekao mi:»A, ja se qome diyim. Nemoj se sekirati. Ona me je odrùala

do sedamdesete. Ona me i sada najbrùe waxe onamo gde treba daidem. Nemoj se sekirati. Ja sam odliyno«”.

U isto vreme, on je tewko disao. Imao je ure$aj za kiseonik,koji je upotrebxavao kada mu je bilo mnogo tewko. Bolovi supostajali jayi, ali on nije prihvatao da mu daju brizgaliceprotiv bola, ne ùeleçi da bol sasvim prestane. Samo je uzimaoponeki kortizon, da bi mogao da se usluùi dok ne preda svoj duh.

Starac je imao ùexu da se vrati na Svetu Goru, da seupokoji i da se neprimetno sahrani u vrtu Presvete Bogorodice,u svojoj duhovnoj otaëbini. Bio je zamolio jedno svoje duhovnodete da uredi odgovarajuçi prostor u kome bi proveo svojeposledqe dane, s obzirom da u Panagudi viwe nije bilo moguçeda ùivi sam. Pripremio se jedne srede i srayunao je da udolazeçi ponedexak u$e na Svetu Goru. Me$utim, qegovo staqese iznenada pogorwalo. Politiyki upravitex Svete Gore seponudio da mu stavi helikopter na raspolagaqe, ali je lekarutvrdio da moùe da umre na putu. Naravno, ni starac nije voleosliyan nayin putovaqa.

Yim mu se zdravstveno staqe unekoliko poboxwalo, staracje opet isplanirao svoj povratak na Svetu Goru, ali je opet biospreyen novim pogorwaqem bolesti. Iza reyenih tewkoça iprepreka skrivala se voxa Boùija da bude sahraqen u svetu.

163

Naime, xudima, kojima je bio potreban dok je ùiveo, biçe jowpotrebniji posle upokojeqa.

Najzad, on je odluyio da ostane i da bude sahraqen uManastiru Suroti , kod svog svetitexa, o yemu je, najverovatnije,pre svoje konayne odluke dobio jasno otkriveqe od Boga.

On je obavestio te su mu doneli veliku shimu i kukux.Odredio je mesto za grob i dao zapovesti i uputstva o nayinusvoje sahrane.

U posledqem periodu je traùio od dvojice poznatihepiskopa, koji su dowli da ga vide, da mu proyitaju oprowtajnumolitvu. Priyewçivao se redovno. Sa naporom i tewkoçom jesam odlazio u crkvu. Predlog da mu dolazi svewtenik i da gapriyewçuje u keliji, on je odbio govoreçi:

—Treba ja da idem Hristu, a ne Hristos meni”.Bolovi su mu se stalno poveçavali, postepeno dostigavwi

do bolova muyenika.—Starye, zar vas ne boli”, upitao ga je Svetogorac, koji ga je

video mirnog i tihog.—Navikao sam se”, odgovorio je.Zaista, tokom celog svog ùivota on se navikavao na bol.

Nije paniyio, nije roptao, nego je trpeo i slavoslovio. Sada sepredavao razmiwxaqu, umno se prenoseçi na stradaqa svetihmuyenika. Govorio je: —Duhovnu korist koju imam od bolestinisam imao od podviga, koji sam kao monah vrwio mnogo godina”.

Ponekad je pojao, da bi se razonodio u nepodnosivom bolu ida bi pojaqem zamenio sluyajne nehotimiyne uzdahe.

Na dan svete Efimije, 11 jula, u ponedexak, starac seposledqi put priyestio kleyeçi na svom krevetu, powto veçviwe nije mogao da si$e u crkvu.

On bewe prestao da se vi$a sa xudima. Powto mu sebliùio kraj, on nije ùeleo ni sestre da ulaze u keliju. Kada muje newto trebalo, kucao je u zid i sestra je dolazila. %eleo je dabude sam, da se neometano moli i da se boxe pripremi za svojodlazak. Do kraja se sam usluùivao. Nezamislivo se namuyio, alije bio radostan i smiren.

Starac je posledqu noç preùiveo muyeniyki. Prizivao jePresvetu Bogorodicu u svojim bolovima. —Mila mojaBogorodice”, govorio je. Izgubio je svest na dva sata. Kada seosvestio, rekao je priguwenim glasom: —Muyeniwtvo, pravomuyeniwtvo”, i potom se mirno upokojio. Bewe 12. jul 1994.godine, utorak, 11 sati pre podne, a po starom vremenoslovu 29.jun, tj. spomen prvovrhovnih apostola Petra i Pavla.

Sahraqen je pozadi Crkve prepodobnog Arsenija. Niko nijebio obavewten niti pozivan na qegovu sahranu. Staryeva ùexabewe da mu sahrana bude neprimetna.

164

Powto se nakon tri dana saznalo o qegovom upokojequ,desilo se newto neopisivo. Iz svih krajeva slivala se reka xudida bi se poklonili grobu. Svako je mogao da vidi neposredneizraze xubavi i powtovaqa. Jedni su ga prizivali kao svetog.Drugi su iz poboùnosti uzimali zemxu sa qegovog groba. Onikoji su imali neku qegovu liynu stvar, smatrali su je za velikiblagoslov.

Qegova kelija na Svetoj Gori, Panaguda, pretrpela je—poboùnu pxayku”. Posetioci su uwli ispod ùice i uleteli doprostirke. Uzimali su wta god su nawli da bi imali kaoblagoslov od starca: woxe, noùeve, drva, blatqave poqavice,kanap, papire, yak i paqeve koje je koristio kao stolice. Reyenobewe neposredni izraz, nepokrenut ni od koga.

Play i suze su guwili mnoge, posebno one koji su doùivelidobroyinstvo od starca. Oni su oseçali qegovo odsustvo i svojesirotovaqe. Me$utim, potom je svanula utewna nada, tj. da sesada veç nalazi kraj Svete Trojice i moli se za sve.

Na skromnom grobu qegovom, na mermernoj ployi, uklesanaje pesma, koju je sam napisao:

Ovde se ùivot okonya,ovde moje disaqe prestade,ovde çe mi telo sahraniti,a duwa çe se moja radovati.Moj svetitex ovde obitava,wto je poyast moja.Verujem, on çe se saùalitina bednu duwu moju,Izbavitexu çe se molitida Bogorodica bude uz mene.

HÈÌ

YUDA POSLE UPOKOJEQA

—Nemoj se udaxiti od nas”Starac nije prestao da pomaùe xudima ni posle svog

upokojeqa. —On nije yudotvorio me$u xudima samo dok je u biotelu, veç se i posle svoje konyine… On se nije udaxio od nas,veç nam jow viwe pomaùe i brine se o nama”1) . Oslobo$en veçsvog propadxivog i krhkog tela, on moùe brùe i lakwe da hita—onima koji ga sa verom prizivaju”, ponekad i onima koji ga neprizivaju i koji o qemu niwta yuli nisu, te onima koji su

1) Kirilo Skitopolit, %ivot svetog Evtimija Velikog, pogl. 60, str. 82, izd.

Schwartz E., Leipzig 1993.

165

ravnoduwni prema veri. Xudi pribegavaju starcu i iwtuqegove molitve, buduçi da veruju u qegovu svetost. Grob qegov jepostao svepravoslavno pokloniyko mesto, koje ima velikiblagoslov i blagodat. On sabira napaçene i daje utehu rastuùe-nima, postavwi Siloamska baqa. Bolesni se leye i yuda semnoga dewavaju. I qegova kelija na Svetoj Gori tako$e jepostala pokloniyko mesto. Svakodnevno dolaze posetioci kojisu poznavali starca i doùiveli dobroyinstvo od qega da bi muzablagodarili ili drugi - da bi videli gde je ùiveo.

Yudesne doga$aje koje yiqahu sveti, tj. javxaqa iiscexeqa, vidimo i kod starca i posle upokojeqa. On posebnoiscexuje bolesne od raka i $avoimane. On se javxa i spasavamnoge od saobraçajnih udesa. Mnogi bolesnici su ga videli pobolnicama. Razne liyne stvari qegove yudotvore i odiwuneizrecivim miomirisom.

Neizbrojiva su posmrtna yuda staryeva i neprestano sedewavaju nova.

—Radi istinitosti kazivaqa” u nastavku beleùimo izborneznatnog broja yuda, koja su potvr$ena i posvedoyena od svedokaoyevidaca.

MiomirisBlagodatni dar miomirisnosti nije prestao i posle

staryevog upokojeqa. Mnogi oseçaju miomiris kada se poklaqajuqegovom grobu, kada poseçuju qegovu keliju na Svetoj Gori.Poneki oseçaju i miomiris koji izlazi iz qegovih liynihpredmeta i odeçe.

Po svedoyanstvu otaca koji su starca nasledili u keliji, —uprvo vreme posle qegovog upokojeqa skoro svi koji poseçivahukeliju oseçahu poseban miomiris. Posebno je miomirisalo mestoiza zadqe ùiyane kapije, gde bewe yesma i gde je starac drùaoratluk. Na reyenom mestu je mnowtvo sveta, umornog i ùednog,utolilo ùe$ vodom sa yesme, ali se jow viwe i duhovnoosveùilo staryevim reyima.

Potom se miomiris smaqio, ali nije sasvim prestao. Jedanpoboùni posetilac se poklonio u crkvici. Yim je izawao uhodnik, bio je okupan jakim talasom miomirisa. Moùda seradilo o dokazu staryevog prisustva i pozdrava qemu”.

Otac A. K. svedoyi: —U godini kada se starac upokojiosluùena je Liturgija na dan kelijske slave. U toku Liturgijeosetih jak miomiris, koji me je potom pratio do Kutlumuwa, azatim se izgubio”.

Gospodin Colakis Vasilije, policajac iz Likostoma kodPele, svedoyi: —Moja supruga Eleni je 2001. godine iwla u Solunda bi odvela na lekarska ispitivaqa mog sina Nikolu, koji je

166

patio od bubreùne kalciourije. Sa sobom je imala i kqigustarca Pajsija. U jednom trenutku iz otvorene kqiga u toku desetminuta izlaùawe neobjawqiv miomiris, koji je osetio i mojsin. Izvrwena su ispitivaqa i pokazalo se da moj sin nemanikakvu tewkoçu, te je do danas veoma dobro. Moja supruga se odnavedenog doga$aja ne odvaja od kqige”.

Izgoqeqe demonaSvedoyanstvo Evangela K. iz Soluna: —Od svoje dvanaeste

godine stradao sam od demona. Moj ùivot je postao muyeqe.Posle egzorcizama*) koje bi mi yitali, oseçao sam se kao da samdobijao batine.

Prve subote velikog posta 1995. godine, moj duhovnik jeisplanirao da budemo na bdequ u Manastiru Suroti . Pre negowto smo krenuli, osetio sam divxu borbu. Tokom yitavog bdeqauopwte nisam oseçao da mi se spava. Bio sam na sredini crkve,sedeo, a oko mene su bile monahiqe. Bdeqe se zavrwilo ipoyewe da vrwe osveçeqe vodice. Mnogo sam bio podivxao.Odveli su me da celivam mowti svetog Arsenija. Bewe prvi put,govorim i jeùim se, da sam osetio i telesno prùeqe. Na kraju seokretoh i rekoh: »Paj…, Paj«… Igumanija me upita: »Pajsije«. Ija potvrdno klimnuh glavom. Potom jow viwe podivxah, poyeh davriwtim, te me odvedowe na grob i povikah tri puta: »Svetac«.Dok sam hteo i pokuwavao da odem, uhvatiwe me na silu ioboriwe na le$a na staryev grob. I ja ugledah starca Pajsijakako ustaje od pojasa naviwe, kao da se budi iz sna, a ne kao da jemrtav. Bewe on sam, sa bradom i rasom. Sve se desilo u sekundi.Rukom je dotakao moje yelo i u istom trenu videh kako crni dimizlazi iz mojih usta. Sasvim sam se umirio, premda telesni bolnije odmah minuo. Zaspao sam i od bola se probudio govoreçi:»Mnogo me boli«.

Yetrdeset dana sam, me$utim, oseçao veliku radost, te samod sreçe plakao. Moùda je preslobodno ono wto kaùem: »Boùemoj, pristao bih da se celog ùivota muyim kao ranije samo daopet osetim, makar na minut, pomenutu radost«”.

Spaseqe detetaOtac Hristo Cantalis iz solunske Nove Mihaqone,

parohijski svewtenik Kerasije, sa devetoro dece, iznosi:—Nekoliko moje dece se igralo na kuçnoj terasi i u nekomtrenutku su poyeli da preskayu svetlarnik. Moj sinyiç od westgodina, koji jow ne priya dobro, htede tako$e da ga preskoyi. On

*)

Molitve za isterivaqe $avola iz yoveka,- prim. prev.

167

se nawao u vazduhu i poleteo na dole kao metak. Pao je sa treçegsprata. Uplawena deca do$owe i rekowe mi. Otryao sam salupaqem srca do dna svetlarnika da pokupim malog, ali samostao zaprepawçen kada sam ga video da prebledeo od straha ideka meni. Odveo sam ga u bolnicu. Lekari su ga ispitali i kazalida mu nije niwta i da nema ni najmaqu ozledu.

Shvatili smo da se radilo o yudu. Ja sam pomislio da jedete spasla yudotvorna ikona Bogorodice iz Nove Mihaqone. Jaga odvedoh kod qene ikone i upitah: »Da li te je ona sayuvala«.On mi odgovori: »Ne«. Potom me odvede me do svetlopisa[fotografije] oca Pajsija i pokaza prstom (naznayajuçi da ga je onzadrùao)”.

Pojavxivaqe u snuSvedoyanstvo Keti Patere: —Dali su mi neki lek za

kostoboxu, te sam izgubila deset kilograma za nekoliko dana.Nisam se oseçala dobro. Bila sam veoma iscrpxena. Jedneveyeri pre nego wto sam legla da spavam, pogledah staryevsvetlopis i rekoh: —Oye, nije mi dobro”. I on mi do$e i u san ireye: »Do$oh, jer si me traùila. Proyitaj dobro uputstvo od lekakoji uzimaw«, i odmah ga nestade. Ja skoyih iz kreveta iyitajuçi upustvo videh da lek bewe protiv gojaznosti. Da samnastavila da ga uzimam, umrla bih. Starac je uz nas, a mi ga nevidimo”.

Yudesno javxaqe i pomoçSvedoyanstvo gospodina Nikole Ksinarisa, ùitexa

Pafosa na Kipru: —Ja sam po zanimaqu vodopostavxay. Jednogjulskog dana 1997. godine zavrwio sam posao i skupxao oru$e dabih ga stavio u vozilo. Bio je sumrak i nisam dobro video. Namestu je bila i neka ùica za prostiraqe vewa, a na qoj drugaùica sa udicom od dva santimetra na kraju. Powto sam skupiooru$e i ustao da po$em u vozilo, udica mi se zabi u oko i ostadohnepokretan - upecao sam se kao riba.

Ja povikah iz sve snage: —U pomoç”. Gospodin u yijoj kuçi[sam radio] dotrya, vide me i htede da mi izvadi udicu. Ja se nesaglasih, s obzirom da sam se bojio da me ne oslepi vadeçi je.Rekoh mu da ode do mog vozila, da donese klewta, preseye ùicu iodvede me u hitnu pomoç gde çe mi je izvaditi.

U vremenu izme$u qegovog odlaska i dolaska, ja sam plakaoi ùalio, jer sam imao troje dece i nisam ùeleo da imaju slepogoca.

U reyenom trenutku preda mnom se pojavi neki mrwaviyovek u crnoj rasi. Yim ga spazih i prekrstih se, ja osetih jezu.Potom osetih qegovu ruku ispod svog obraza. On mi gurawe glavu

168

na gore i udica iza$e iz mog oka.Powto do$e yovek, koji bewe otiwao po klewta, mi

otidosmo u hitnu pomoç. Lekari su me pregledali. Ja imispriyah wta se desilo, ali oni ne verovahu. U zenici oka bio jejedan rez. Dali su mi neku mast i oko je trebalo da mi budezatvoreno gazom tri - yetiri dana.

Sutradan, ulazeçi u jednu prodavnicu, ja visoko na zidu nasvetlopisu ugledah yoveka koji se bewe pojavio preda mnom.Upitah gospo$u koja je drùala prodavnicu o kome se radi. Onami reye da se radi o veoma poznatom monahu, koji se zove Pajsije.Hteo sam da uzmem qegov svetlopis s obzirom da je za menepostao neproceqiv. Zamolio sam je da mi proda ikonu za bilokoju cenu. Ona mi, pak, dade jednu kqigu o ocu Pajsiju. Proyitaosam je istog dana i od reyenog vremena je drùim u vozilu radizawtite”.

Nevidxivo osetxivo prisustvoGanuti posetilac je (2000. godine) priloùio sledeçe

svedoyanstvo: —Dowao sam na Svetu Goru jow dok je staracPajsije bio ùiv. Powlo je viwe nas u druwtvu da ga posetimo,powto smo dobili uputstva u Manastiru Ivironu . Ali, naùalost, pobrkasmo put, te nismo mogli da se sretnemo s qim.

Svetu Goru sam ponovo posetio 1998. godine i otiwaomakar da se poklonim u qegovoj keliji, s obzirom da se veç bioupokojio. Radost i spokojstvo koje sam osetio behu veliki.Odlazeçi, me$utim, poyela je da me muyi podjednako velika tuga:»Zawto se nisam udostojio da upoznam starca pri ranijem svomdolasku, dok je jow bio ùiv? Kad me samo kelija qegova ispuqujevelikom radowçu, koliko bi tek nepojmxiv blagoslov biloqegovo prisustvo. Zar sam zbog svoje grewnosti bio liwenqegovog prisustva«.

Pritiskivala me je nepodnowxiva tuga. Ustezao sam se dane bih zaplakao. Dok sam sa navedenim mislima silazio stazomda bih izawao na ivironsku kaldrmu, iznenada osetih jednu rukukako me yvrsto grli, a potom me s xubavxu lupa po le$ima.Istovremeno sam yuo teweçi glas kako mi govori: —Hajde, u dobrupowao, momye”2) .

Istog trenutka jak miomiris preplavi okolinu ineopisivo umileqe ispuni moju duwu, sasvim potiskujuçiprethodnu teskobu. Iako mi se nije pojavilo qegovo lice, oseçaosam se kao da sam upoznao starca”.

2)

Vredi primetiti da su i pokret rukom i reyenica bili veoma uobiyajeniza starca, wto onaj ko reyeno svedoyi nije znao.

169

Pomoç u saobraçajnim nesreçamaGospodin St. iz Kalamate, ùitex Atine, putovawe svojim

vozilom ka Jaqini. Na putu je postao ùrtva jakog upravnogsudara, prilikom koga je qegovo vozilo bukvalno bilo uniwteno,a sam je bio ozbixno povre$en u glavu. Odmah je prebayen ubolnicu i smewten u napregnutu negu.

Nalazeçi se u sliynom staqu, on ugleda svetli oblak iusred qega nekog starog monaha. On nije imao posebne veze saCrkvom. Me$utim, prethodnih dana od nekog svog poznanikabewe yuo o nekom blagodatnom starcu Pajsiju, te u svomiznena$equ neposredno upita nepoznatog monaha:

—Jesi li ti starac Pajsije”.Starac ne odgovori, veç se nasmewi, lako ga pomilova po

glavi i reye:—Nemoj se bojati. Biçe ti dobro”.Gospodin St. se osvestio. Iako zbuqen od neobiynosti

doga$aja, i premda nije znao svog yudesnog posetioca, on jepoverovao u qegovo ube$ivaqe. On ga je, svakako, na izrazitnayin, ispriyao i lekarima. Iznena$eni i utvr$ujuçi xudskineobjawqivo qegovo poboxwaqe, oni ispovediwe:

—Zaista se radi o yudu”.Powto je izawao iz bolnice, na ulici, prolazeçi kraj

jedne kqiùare, on iznena$en ugleda u izlogu svog spasitexa.Prepoznao je qegov lik na naslovnoj stranici jedne kqige.Otkrivwi svog dobrotvora, on je pun blagodarnosti kupio kqigui proyitao je.

Ganut, on je dowao da se pokloni u Panagudu (januara 1998.godine), gde je ispriyao navedeno. Osim wto ga je spaslo odizvesne telesne smrti, staryevo preduzetniwtvo je iz korenapromenilo qegov ùivot. On je potraùio duhovnika i ispovediose. Prestao je da vodi svetovan ùivot, uprkos jakim pritiscimasrodnika. —Nemoguçe mi je da nastavim iste stvari. U um mistalno dolazi staryev nasmejan svetli lik”, govorawe on sasuzama u oyima.

* * *Svedoyanstvo monaha Svetogorca: —Dva svetovqaka su

posetili Panagudu. Powto su se poklonili, zatraùili su da yujunewto o starcu. Izme$u ostalog rekao sam im da od posetilacakoji dolaze imamo mnoga svedoyanstva o yudesnim znameqima iposle qegove smrti (javxaqa, iscexeqa, pomoç u saobraçajnimnesreçama itd.). Yuvwi o —u saobraçajnim nesreçama”, jednomzasuziwe oyi i reye nekako snaùno svom drugu:

»Vidiw. U saobraçajnim nesreçama«.

170

Na kraju me zamoliwe da im ispriyam makar jedno yudo ipo izboru jedno izbavxeqe od saobraçajne nesreçe. Ispriyao samim skoriji sluyaj. Dowavwi do reyi: »U svetlom oblaku javi muse neki monah«, isti posetilac, koji me i ranije bewe prekinuo,nije mogao da se suzdrùi, te poviye:

»I meni [se javio] u svetlom oblaku«.I on mi ukratko ispriya svoje yudesno izbavxeqe, od

uzbu$eqa ne mogavwi newto viwe da doda:»Jurio sam na motoru sto yetrdeset kilometara… Zakucao

sam se u jedno vozilo… Preda mnom se otvori svetli oblak ipojavi se neki monah… Niwta mi se nije desilo. Moja ùena meje podsticala: ,Potraùi po kqigama, pogledaj svetlopise davidiw o kome se radilo’. Prvi put sam ga pronawao u nekomvremenoslovu [zidnom kalendaru] iz Atonijade, na jednomsvetlopisu me$u uyenicima wkole… Spasao mi je ùivot«”.

* * *Izlagaqe poboùnog oùeqenog svewtenika, koji je izuyavao

u Solunu: —Pre nekog vremena do$e mi neki mladiç i reye: »Oye,juye je trebalo da umrem, ali Bog me je spasao. Kako sam juriovelikom brzinom, udarih svojim motorom u jedno vozilo iodbacih se daleko. U navedenom trenutku ja videh kako me jedanstarac yvrsto hvata za desnu ruku, te mi se niwta nije desilo«.

Ja mu pokazah neke ikone svetih i svetlopise savremenihstaraca. Ugledavwi starca Pajsija, on uzbu$eno uzviknu: »On jebio«.

Posle nekoliko dana ponovo do$e i ispriya mi da jenaknadno u ëepu od svoje jakne, na desnoj ruci (baw gde ga jestarac uhvatio), pronawao dve ikonice, jednu Hristovu i jednustarca Pajsija, koje je kriwom stavila qegova majka”.

Duhovna vaskrseqa iz mrtvihMnogobrojnija i veça staryeva yuda jesu naravstvena yuda.

Mnogi xudi, verski ravnoduwni, bezboùnici [ateisti] poube$equ, bez naravstvenih koynica, doùivxavahu duhovnovaskrseqe posle nekog posmrtnog javxaqa qegovog, ili jowyewçe preko yitaqa neke qegove kqige. Oni su potom sarevnowçu stupali u Crkvu, a neki i na monawko bojno poxe.

Jedan mladiç ùivxaqe u neznaqu i grehu. Naravno, uqegove ruke nisu sluyajno dospele Poslanice starca, kojima jeon doslovno bio ganut. On je izmenio ùivot i poùeleomonawtvo.

Jedan od mnogih mladiça ispoveda: —Ja sam pre west godinabio anarhista. Nosio sam min$uwe i koristio opijum. Neko izmog druwtva je imao kqigu starca Pajsija i dao mi je. Iz

171

radoznalosti sam je prelistao. Ona je privukla moju paùqu i jaje proyitah u toku jedne noçi. I moj ùivot se potpunopromenio”.

Gospodin Georgije Nikolau, iz atinskih Ambelokipa,navodi: —Jedne nedexe u oktobru 1996. godine bio sam naLiturgiji sa svojim prijatexem u Manastiru svetog Jovana Karea.%eleo sam da bude pomenuta moja majka, od yijeg upokojeqa senavrwavala godina. Radilo se o mom prvom odlasku na SvetuLiturgiju posle dugo godina.

Po zavrwetku Svete Liturgije, otiwli smo u manastirskuprodavnicu gde videh jednu kqigu starca Pajsija. Istogtrenutka srce mi je zaigralo i odmah kupih kqigu. Po dolaskukuçi moja prva briga bewe qeno yitaqe. U trenutku kada samyitao pesmu koja bewe na pole$ini svetlopisa koji je poslaosvojoj majci kada je bio mlad monah, newto se u meni promenilo.Poyeo sam da playem grcajuçi - moje srce omekwa i poyeh dagovorim kroz suze: »Boùe moj, pomozi i meni, molitvama svetogstarca Pajsija, da postanem monah«. Reyeno ja nisam biosmislio, veç je izawlo samo od sebe (yudesno je wto se ja danas,west godina posle doga$aja, pripremam da postanem monah).

Dok sam yitao kqigu, ja iznenada, na nekoliko trenutaka,izgubih oseçaj prostora i vremena i ugledah svetog starcaPajsija kako drùi za ruku moju pokojnu majku. Uzbudio sam se sobzirom da je ono wto sam video bilo potpuno ùivo. Ispriyaosam dog$aj rasudxivom starcu, koji mi je rekao da sve beweistinito, a ne demonska varka. Veç sam poyeo da odlazim uCrkvu svake nedexe i na praznike. Ubrzo, newto pre Boùiça1996. godine, po prvi put u svom ùivotu sam se ispovedio iosetio veliku radost u duwi. Nikada se nisam sliyno oseçao.Samo Hristos donosi spokojstvo u duwi.

Maja meseca 2002. godine, udostojio sam se da se poklonim uPanagudi. U toku svog boravka s vremena na vreme oseçao samneizreciv miomiris, yak i napoxu u dvoriwtu”.

Staryev wal uklaqa tumorSvedoyanstvo Filice… iz Volosa: —Nawla sam se u tewkom

poloùaju, ne moguçi da pomognem, niti da umirim svoju oyajnusestru, posle otkrivaqa tumora na snimku qene dojke.

Sa powtovaqem sam zatraùila od svoje drage prijatexiceqeno mnogoceno nasle$e, tj. wal ceqenog starca Pajsija.Drùeçi ga yvrsto u zagrxaju, drhtavim rukama, sa jakim lupaqemsrca, otryala sam i stavila ga u naruyje bolesnice. Ona sasuzama u oyima otide pred ikone i pomoli se. Poùelela sam jojozdravxeqe i odmah vratila wal prijatexici.

172

Posle 4 - 5 dana bolesnica je ponovila snimak dojke.Dogodilo se yudo. Snimak je bio sasvim yist. Tumor je nestao.Velika je blagodat starca Pajsija”.

Izleyeqe $avoimaneJednog decembarskog jutra 1996. godine, u prodavnici

Manastira Suroti nalazila se odgovorna sestra, jedan braynipar sa svojom çerkicom i ocem, dve sredoveyne ùene i jedanmla$i muwkarac. Iznenada se zayu snaùan krik. Jedna od dvesredoveyne ùene, priliyno krupna, stropowta se na pod i poyeda se udara i divxe da urla. Klatila je glavu brzo tamo - amo.Prizor je bio veoma ruùan. %ena sa detetom iza$e van, dok sudrugi priwli da joj pomognu. %ena je mumlala, tewko disala igovorila divxim, preteçim, muwkim glasom: —Srediçu vas ja,bre, wto ne verujete. Pokazaçu vam ja… evo, sad jow malo i svimaçu da vam stavim na ruku 666… Svi çete da mi se klaqate…izgubxeni, idioti”… i druge psovke.

Zatim je poyela da vriwti, izgledjuçi uplaweno. —Pajsije,goriw me, goriw me, hoçew da me powaxew nazad u tartar… Aova izgubxena, sve me u manastire dovodi… zawto joj pomaùew?Goriw me, goriw me”. I zaurla jow jaye. Udarala se veoma jako teje postojao strah da ne slomi glavu. Bewe oyigledno da je $avomuyi.

—A… aaaa”, ponovo je vikala… —Evo, i Marija sad do$e…Goriw me Pajsije”, reye jakim glasom i ostade nepokretna kao dase onesvestila.

Prisutni oklevajuçi pri$owe da bi joj pomogli, dok seùene pobrinuwe da je pokriju qenom odeçom. Powto je srediwe,podigowe je sa poda. Ona otvori oyi i plakawe smireno i nemo.Blagodareqe se izlilo iz dubine qenog srca.

—Hvala ti, starye… hvala ti. Boùe moj”, govorila je iponavxala sa velikom blagodarnowçu. Ustala je, otiwla predikonu Hristovu i Bogorodiyinu i prepustila se snaùnimjecajima: —Boùe moj… Boùe moj. Kako si primio menenedostojnu… Hvala ti, Boùe moj. Hvala ti, starye… Nisam biladostojna, Boùe moj, sliyne pomoçi”.

Yitava scena je bila veoma potresna. Potom sazahvalnowçu pozdraviwe sestru i odowe.

%ena je imala demona. Kazala je da je prethodne veyerividela u snu starca Pajsija, koji joj je rekao: —Do$i na moj grob iuyiniçu te zdravom”. Dowla je u manastir i upitala gde jestaryev grob. Poklonila se grobu, a zatim je dowla u prodavnicu,gde se dogodilo navedeno.

173

Pruùaqe progledaqaSvedoyanstvo Ruskiqe, gospo$e Larise Nikolajevne

Moslove, lekara iz Moskve: —Preùivela sam udes sa posledicomda moje levo oko potpuno izgubi vid. Odveli su me u prvu Opwtubolnicu Moskve. Sobe su bile pune, te su me stavili u hodnik.Tokom noçi uopwte nisam spavala. Molila sam se i mnogo sesekirala. Pred zoru, dok sam bila u staqu izme$u jave i sna, do$ebaçuwka Pajsije. Videh ga pred sobom sasvim jasno iprepoznadoh ga, s obzirom da sam yitala jednu kqigu o qegovomùivotu. Pokrio mi je glavu nekim pewkiriçem i potom nestao.Istog trena sam shvatila da je moje slepo oko vidi. Nije bilopotrebno da lekari bilo wta uyine. Bila sam smewtena unavedenoj leùaonici od 4. do 11. februara 2002. godine. Brojistorijata moje bolesti jeste 31171.

Blagodarim Bogu na Qegovoj milosti prema meni, i baçuw-ki Pajsiju na qegovoj pomoçi”.

174

DRUGI DEO

%IVOTOPIS POTEMATSKIM CELINAMA

175

176

È

VRLINE

1. Krajqe stranstvovaqeOdlazeçi iz sveta na Svetu Goru, starac je prekinuo

opwteqe sa svojim srodnicima, kako bi zadobio stranstvovaqe,koje predstavxa prvu stepenicu na lestvici monawkih vrlina.

Nije bilo lako i bezbolno da se odvoji od svoje porodice, sobzirom da je bio veoma vezan za svoje roditexe, braçu i sestre.Qegova xubav je dostizala do ùrtve. On je govorio: —U poyetku jevrlo bolno da neko iza$e iz svoje male porodice i u$e u velikuAdamovu, Boùiju porodicu”.

Iz navedenog razloga on je podnosio, ili boxe - —prùio se”,na poyetku svog odricaqa od xubavi prema svojim srodnicima.Me$utim, muwki se borio. Blagodaçu Boùijom su se odlepiliqegovo srce i um od bliskih mu xudi, te je uspeo da postignesavrweno stranstvovaqe.

Kada je po prvi put kao kalu$er posetio svoju otaëbinu izzdravstvenih razloga, on nije boravio u svojoj kuçi, nego je upoyetku noçio u crkvicama, kako bi odrùao zavet koji je kaomonah dao i kako bi sayuvao tu$inovaqe. I kasnije, kada jeboravio u kuçi gospo$e Patera i iwao na leyeqe, on ponekadnije uzimao raznu hranu, shvativwi da je bila od qegove majke.Premda ju je veoma voleo, on je viwe nije zvao —majko”. Naprotiv,gospo$u Eleni, koja mu je ukazivala gostoprimstvo, voleo kaoduhovnu majku i nazivao je —majkom”. Vunene yarape koje jeisplela qegova sestra Hristina nije hteo da obuye kad su murekli odakle potiyu.

U Stomiju, premda monahovawe blizu svojih, nikada nijespavao u svojoj porodiynoj kuçi, niti kod svojih sestara, izuzevjedanput, kada je sreo oca Gerasima Stoja, starog Svetogorca,Haëigeorgijevog duhovnog potomka. Trebalo je da otac Gerasimostane uveye kod qih kuçi, pa je qemu za xubav ostao i starac,posle qegovih upornih molbi.

Neki poznanik ga je sa yu$eqem upitao zawto ne odlazisvojoj kuçi. Starac je odgovorio: —Powto sam svoje roditexeostavio xubavi radi Hristove i dao zavet, ne mogu viwe daboravim u porodiynoj kuçi. Roditexi moji, braça i sestre irodbina, sada su svi xudi”.

Eto najuzviwenijeg cixa qegovog stranstvovaqa. Na svojnayin je govorio: —Niwta nisam uradio, a Blagi Bog mi je,premda imadoh sedmoro braçe i sestara, dao da celi svet oseçam

177

kao svoju braçu”.U Ivironskom skitu ga je posetio qegov mla$i brat Luka sa

nekim svojim poznanikom. Na kratko su popriyali, te su gazamolili da zajedno odu da se poklone u Manastir Iviron.Starac im pokaza put govoreçi: —Eno gde je Iviron. Ako hoçete,idite”. I oni odowe playuçi. —Iako blagoyastivi, nisushvatili monawtvo”, rekao je, objawqavajuçi doga$aj.

U Panagudu je dowao qegov stariji brat sa jow nekim. Iakosu bili umorni, primio ih je kod yesme na razgovor. On ih nijeuveo u keliju, niti ih je ugostio, niti je primio blagoslove kojesu mu doneli. Oni su, pak, bili nauyili qegovo pravilo i nisuse nasekirali. Nekog svog bratanca on je ugostio, s obzirom da jeimao potrebe za duhovnom pomoçi, kao wto bi uyinio nekomnepoznatom ukoliko bi postojao ozbixan razlog. Kada su gapitali ko je mladiç, starac je smeweçi se odgovorio: —Mojbratanac”. A zatim je tiho dodao, da ga ne bi yuli: —Wta, mojbratanac. Ako moreplovac ima qivu, neka i ja imam rodbinu”.

U Suroti je dowla qegova mla$a sestra da ga vidi. Ostavioju je da satima yeka. Na kraju je video stojeçi, na minut,posledqu od svih. Jow ju je i izgrdio wto je dowla da ga vidi.Ali i pred svoje upokojeqe, kada su ga bolesnog posetili braça isestre, on je rekao: —Zawto ste dowli? Ovde je manastir”. On jedo kraja ostao iznad rodbinskih veza i oseçajnosti. Posebno umanastiru nije hteo da da ni najmaqi povod za sablazanmonahiqa.

Duwevni xudi [1.Kor.2,14], koji ne razumeju i ne prihvataju—ono wto je od duha”, moùda se sablazne staryevim stavom, neznajuçi da Bog i zahtevi monawke shime ùele monaha koji jestranac prema svojim telesnim srodnicima. Ne radi se o mrùqii gnuwaqu, nego o podraùavaqu —nas radi stranstvujuçegGospoda” i o podjednakoj xubavi prema svim xudima.

Kada je postao monah, starac je sklopio tajni sporazum saBogom, koji çe se ubuduçe starati o qegovima. I ukoliko bi sampokazivao pristrasnost i zanimaqe, on bi prekrwio sporazum.Jednom za svagda on ih je poverio Bogu i viwe se nije qimabavio. Potpuno povereqe da ih je ostavio u pouzdane ruke beweneprestana tajna molitva za qegove bliske. Stoga se za qih nijeni molio. —Kao monah ja se nisam nikada molio za svoje srodnikepo telu”, pisao je u svojoj poslanici. On je jedino qihova imenaimao zapisana u diptihu kako bi bili pomiqani na predloùe-qu [proskomidiji].

Jednom je starac rekao o svojim srodnicima: —Niwta nisamuyinio i nisam im pomogao. Mogao sam da prikupim i svojezemxake iz sela, koji behu rastureni po raznim mestima, i da im

178

kaùem neke stvari kao kalu$er”… Nije se viwe bavio sa—nawima i tu$ima”. Imao je veliko stranstvovaqe, usled yega jejedanput rekao: —Sada ne znam ko je ùiv, a ko je umro od mojihsedmoro braçe i sestara”.

Starac je ispriyao: —Juye ujutro do$e neko i reye mi da semoja sestra Marija upokojila. »Dobro,- rekoh,- pomenuçu je«1) .Yitav dan sam imao narod. Uveye, pomiquçi imena upokojenih,zaboravih ime svoje sestre i rekoh: »Neko ime sam zaboravio.Koje«. Zatim sam ga se setio”.

Stranstvovaqe je starcu kao monahu poyetniku pomagalo, akasnije veç nije postojao strah da se pokvari od opwteqa sasvojim srodnicima, s obzirom da je sve xude gledao podjednakobestrasno. On je stekao izvesno sveyovewtvo, postavwi —otaccelog sveta”. Pa ipak, on je sa rasu$ivaqem nastavio sliynoponawaqe kako ne bi dao povoda mladim i duhovno slabimmonasima.

Konicu nije poseçivao od 1971. godine, kada je sakupxaopodatke o ùivotu svetog Arsenija. Iako ga je domaçi arhijerejpozivao, kao i drugi klirici, on nije iwao. Veoma je retkopisao pisma svojima, tj. samo radi nekog duhovnog razloga. Ujedinom pismu majci govorio je da je napuwta i da çe veç nadaxeimati Bogorodicu za majku.

Iako nisu potpuno shvatali qegovo ponawaqe, qegovisrodnici su imali povereqa. Prihvatali su ono wto im jegovorio i nisu se ùalili. Znali su koliko ih je voleo pre svogodricaqa i koliko je bio uyinio za qih. Verovali su da je izduhovnih razloga, kao monah, postupao na reyeni nayin. Bog imje otkrivao i nisu se sekirali. Uostalom, jow su i u ovom ùivotudonekle primili svoju platu. Osim boùanstvene pomoçi, oniuùivaju powtovaqe, yast i usluge od xudi, kao srodnici ocaPajsija.

Monasima koji su ga pitali za vezu sa svojim srodnicima,on je govorio: —Ne treba da budemo privezani. Srodniyka veza jeyoveyanska uteha, dok monasi treba da iwtu utehu od Boga.Monah koji mnogo voli svoje roditexe ostaje duhovno nerazvijeni Bog mu ne daje blagodat da sve xude oseça kao srodnike i da ihpodjednako voli. Uostalom, zavetovali smo se na udaxavaqe odsrodnika radi xubavi Hristove”.

Me$utim, on nije nametao da i drugi postupaju kao on.Snaùio je qihovo yasno nadmetaqe i svakome ostavxao sloboduda postupa saglasno svom duhovnom staqu. Radovao se kada bi

1)

Starac se uopwte nije molio za svoje srodnike. Kada bi bio obavewten oqihovom upokojequ, on bi yitao —Neporoyni” jedanput, okretao jednu brojanicu iprebacivao ime u diptihu iz ùivih u pokojne.

179

video monahe koji su imali stranstvovaqe, a ùalostio se zbogsuprotnog. Lice mu je zablistalo od radosti kada je saznao daSvetogorac nije posetio svoju kuçu, powto je izawao u svet izozbixnog razloga.

Starac je postavio stranstvovaqe kao jak temex svogmonawkog ùivota, drùeçi dosledno i revnosno zavete shime dokraja. On je postigao da svom duwom zavoli Boga i da svakogyoveka doùivi kao svog brata, postajuçi divxeqa dostojanprimer monawkog savrwenstva.

—Uzroynih navedenih postignuça jeste krajqe stranstvova-qe”2) .

2. PosluwnostStarac nije ùiveo mnogo godina kao posluwnik u

opwteùiçu. Veoma dobro je, me$utim, od poyetka savladaonajvaùniju pouku iz posluwnosti, poloùivwi je sa odliynomocenom. Prvenstveno je yinio savrweno posluwaqe sa radosnimraspoloùeqem prema svom igumanu i starcu. Bez razmiwxaqa jeimao posluwaqe i prema sabornim starcima. Powto bi ihpitao kako da uradi neku stvar, oni su odgovarali: —Yini kako teBog prosveti”. Qega je, me$utim, sekirao sliyan odgovor. %eleoje da mu kaùu newto odre$eno kako bi sasvim odsekao svoju voxu.Najteùe ispite je dao vrweçi slepo posluwaqe prema starcuI., koji mu je, kao wto je napred reyeno, nalagao surove poslove istrogo ga proveravao, yak bez znaqa igumana. Dobar posluwnik jeçutke podnosio, osu$ujuçi sebe samog. Starca I. nikada nijeosu$ivao, yak ni pomiwxu. Verovao je da se sve doga$a radiqegovih grehova. Na kraju se pojavilo krvoliptaqe, te jezavrwio u manastirskoj bolnici, gde je blagodario i molio se zastarca I., od koga je imao duhovne koristi. —Udarao me je kaooktopod, ali mi je isterao mastilo”*) , govorawe on.

On se duboko uùiveo u tajnu posluwnosti. Iz iskustva jespoznao qena dobra. Stoga ju je i iskao. Govorio je: —Znajte, savsmisao i tajna monawkog ùivota nalazi se u posluwnosti, uodsecaqu svoje voxe. I pred mla$im treba odsecati voxu,ukoliko ne postoji strah da mu nanesew zlo. Reyeno privlayiblagodat Boùiju. Powto sam otiwao iz opwteùiça, oseçao samjaku potrebu da sluwam. Potom sam prewao u Stomio. I powto jeotac Serafim bio devet sati hoda daleko, ja sam uzeo kod sebeneko vanbrayno dete od dvanaest godina, koga su svi prezirali, i

2)

Lestvica, 25, 42.*)

Powto se ulovi, oktopod mora da se 40 puta izlupa o kamen kako bi smekwaoi ispustio crnilo koje poseduje, inaye çe zbog tvrdoçe i okorelosti bitineupotrebxiv za jelo,- prim. prev.

180

uyinio ga svojim starcem. Pitao sam ga: »Wta kaùew, dete moje,da uradim newto«. I radio sam wta mi je govorio.

»Wta kaùew, da idem da seyem drva«.»Jesi li yitav. Gde çew da idew za drva«, govorio mi je. I

ja sam odsecao svoju voxu i radio newto drugo. Kad biste znalikoliko sam duhovne koristi imao od reyenoga! Naravno, powto sume xudi cenili, yudili su se. »Yuj, da sluwa jedno dete«. Dete seosnaùilo i steklo samostalnost, dobivwi pomoç da postaneispravan yovek. Viwe sam, me$utim, ja bio pomognut odsecaqemsvoje voxe. Odsecaqe voxe pomaùe u duhovnom ùivotu”.

Starac od jednog trenutka pa nadaxe, prirodno, nije imaopotrebe za posluwaqem u poyetnom qegovom vidu (tj. za slepimposluwaqem starcu), s obzirom da je veç bio dostigao mislenopokoravaqe. —Onaj ko je telo pokorio duhu, nema potrebe zapokoravaqem xudima. On se pokorava Boùijem slovu i zakonu,kao blagodarni posluwnik”1) .

Rukovo$en Duhom Svetim, starac bewe dostigao jedno viwestaqe, pokorivwi svoje razmiwxaqe blagodati Boùijoj. —Kadase blagodat Duha zacari u nama, mi niwta svoje nemamo i svewto se dewava jeste voxa Boùija, usled yega [poyiqemo] datumayimo”2).

On viwe nije imao svoju voxu, plan, raspored. U svojojposlanici (3. 11. 1972. godine), on je pisao: —Moj plan odre$uje Bog,a ne ja. Ja viwe na odre$ujem vreme (kada bi trebalo da izlazim usvet). Ukoliko postoji potreba, ja (yak i da poùelim da neiza$em napoxe) ne mogu da se oduprem, buduçi da me Bog pokreçexubavxu svojom i xubavxu mojom prema bliùqem”.

Iako ima$awe prosveçen um i rasu$ivaqe, za ozbixne temeon je dobijao osvedoyeqe od Boga nakon iskaqa ili vanredno. Paipak, kada se radilo o yisto liynim temama, iz velikog smireqaon nije voleo da sledi sopstvenu voxu, nego je pitao i sluwaodruge starce, duhovnike, episkope, pa yak i svoju duhovnu decu.

Starac je jow govorio: —Ma koliko moja misao bilaispravna u vezi sa nekim mojim pitaqem, ja ne mogu da imampovereqa u qu s obzirom da je moja. Kada se razboli, lekar neuspostavxa sam utvr$eqe svoje bolesti. On ide kod drugoglekara, pa makar i lowijeg od sebe”.

Starac je u prvo vreme po dolasku u Panagudu sluwao gorkeprekore od pojedinaca, koje su ometali mnogobrojni posetioci.On je yak pomislio da promeni keliju. Stoga je otiwao i upitaoduhovnika, oca Nikodima, koji mu je odgovorio: —Nemoj içi, osim

1)

Prepodobni Teognost, —O delaqu i zrequ” (O praksi i teoriji),Dobrotoxubxe, tom 2, str 257.

2) Prepodobni Petar Damaskin, Uvod, Dobrotoxubxe, tom 3, str. 13.

181

uoliko ti kaùe Svewtena opwtina”. I on je posluwao i ostao.Jednom su ga pozivali u Kanadu. On je pitao svoju duhovnu

decu (kao wto je sveti Antonije pitao svog uyenika, da li trebada ide u Carigrad). I, posluwavwi qihovo miwxeqe, on nijeotiwao. Jednom je pomislio da zasadi nekoliko yokota udvoriwtu Panagude kako bi posetioci sedeli u hladu. Kada se,me$utim, neko od otaca nije sloùio, on je posluwao i nije ihzasadio.

Kada bi se sluùila Sveta Liturgija u qegovoj keliji, on bipitao svewtenika wta ùeli da yita dok vrwi predloùeqe, tj.yasove, kanon, molitve za Priyewçe, ili da izgovara molitvu.—Navikao sam se da posluwam ono wto ùeli svewtenik”, govorioje.

Ukoliko je posluwnost odsecaqe voxe i —odstraqeqesopstvenih sklonosti”3) , starac je do kraja bio istinskiposluwnik. Ponajpre sa zanemarivaqem telesnog odmora.—Zadatak je odseçi voxu u keliji i prezreti telesni odmor usvemu”4) . Potom, sa xudima koji su ga opsedali, dostiùuçi dotrenutka da ne moùe da —odredi sebe”. Yak i kad mu je bilohladno, ili kad je bio gladan ili bolestan ili kad je, najgore,krvario, i kad je hteo da ide radi svoje telesne potrebe, on jepostojano trpeo i odsecao na samo svoje prirodne prohteve, veçi svoje neophodne potrebe. On je izmiwxao nayine i puteve daodseca svoju voxu, dajuçi primer posluwnosti.

Pa ipak, neki su smislili i rekli: —Prema kome staracPajsije ima posluwaqe? Ne znamo ko mu je starac”. Za starca jebila olakwica, radost i spokojstvo da ùivi u posluwaqu. Ali,Bog mu bewe poverio drugo delo.

On je govorio: —Ja mogu da vrwim slepo posluwaqe.Me$utim, kada imam neku odgovornost (tj. duhovnu odgovornostkao starac), ja treba da preuzmem odluynost”.

Kao posluwnik, on je prowao period posluwnosti iuspokojio svoje starce. Posluwaqe je delatno nauyio, a ne izkqiga. Stoga je razumeo i pomagao posluwnike. Kao posluwnik,on je bio strog i nepopustiv prema sebi. Kada je, pak, kasnije kaostarac druge savetovao, on bewe snishodxiv. Bio je veomaosetxiv, istanyan i rasudxiv.

On je ùeleo da posluwnost izvire iz slobode i da se vrwisa radosnim raspoloùeqem. Ona ne treba da bude povrwna,spoxawqa i vojniyka, veç da predstavxa pokoravaqe staryevomrazmiwxaqu. Smatrao ju je lekom svake duwevne bolesti, a presvega gordosti. Stoga je naglawavao: —Posluwnost je najkraçi i

3) Lestvica 4, 107.

4) Ava Varsanufije, Odgovor 124, str. 90.

182

najlakwi put. Ona je kxuy od raja. Qome se odseca voxa,sebiynost, strasti i dolazi blagodat Boùija, te ùivot postajeraj”.

Starac je govorio: —Ukoliko sluwa lekara, bolesnik çeozdraviti. Ukoliko je neko pomalo sulud ali i posluwan,postaçe filosof. Ukoliko je, pak, owtrouman ali ne sluwa -propawçe”. On je smatrao da je najgore da neko ne sluwa savetestaraca i da yini ono wto mu kaùe pomisao. Govorio je: —Onaj kosluwa svoju pomisao, sebi nanosi wtetu, tj. izgubxen je i traùisvoju propast”. Kada ga neko ne bi pitao radi duhovne koristi ida bi posluwao, veç da bi iznudio blagoslov da yini svoju voxu,on je prekidao besplodan razgovor, govoreçi: —Nayini poklonpred svojom pomiwxu i radi kako hoçew”. Sam se osloba$aoodgovornosti. Stoga je naglawavao: —Starci çe dati odgovorpred Bogom u skladu sa posluwnowçu koju imaju qihoviposluwnici”.

Starac je savetovao: —Posluwnici treba da budu posluwnisvom starcu. Ukoliko je strog i nanosi im nepravdu, oni çedobiti izobilnu blagodat. Me$utim, ne treba da ga osu$uju.Ukoliko imaju potewkoçe, neka govore svoju pomisao, a potomneka yine ono wto im kaùe. Posluwnik sav treba da budegotovost i samoodricaqe, a starac samo treba da ga obuzdava.Starac treba da obrezuje sa rasu$ivaqem, a ne da sakati. Staractreba da je najpre sam prowao kroz posluwaqe, a ne da vrwiopite na svom posluwniku. Starci koji zahtevaju slepuposluwnost, treba da vide veoma dobro”.

Staryevi saveti su delatni i iznutra osvedoyuju, s obziromda ih je najpre sam primenio. Kao onaj ko je —izvrwio i nauyio”posluwaqe, on se pokazao oblagodaçeni posluwnik, a potom irasudxivi starac. Zbog qegove posluwnosti, otac Tihon ga jezvao: —Mili moj Pajsije”.

3. —Bogatstvo smireqa”So se stavxa u sva jela i yini ih ukusnim. I u staryevom

ùivotu, u svim istupaqima, u reyima, spisima, odnosima sadrugima, susreçemo smirenoumxe. Duwa qegova se odenula usmireqe kao u odeçu, —odeçu Boùanstva”1) .

Umesto da mu donose gorde pomisli, yuda i dobroyinstvaBoùija su bili povod smireqa i veçeg podviga. Eto posebnostiqegovog smireqa: gospodstveno smireqe, —bogato smireqe”2) .

1)

Ava Isaak, Slovo 20, str. 76.2)

—Jedna je stvar setno smireqe playuçih; drugo je griùa savesti onih kojijow grewe; a drugo je, opet, blaùeno i bogato smireqe, koje po dejstvu Boùijem ulaziu savrwene”, Lestvica 5, 9.

183

Starac je video sebe niùeg od sve tvorevine, goreg i odùivotiqa. U svom pismu ( 25. 12. 1965. godine) on navodi:—Upore$ujemo sebe sa ùivotiqama i osu$ujemo jadne ùivotiqe.Mi postajemo gori od qih. Jednog dana razmiwxao sam kako bihnawao newto sa yime bih se uporedio, i na kraju sam dowao dozunzare. Posle dobre provere videh da joj jadnoj nanosimnepravdu, s obzirom da i ona vrwi svoje naznayeqe komadajuçiizmet na sitne deliçe, praveçi kuglice i uklaqajuçi ga. Ja, pak,slovesan yovek, stvoreqe Boùije po obrazu i podobiju, sakupxamizmet u hram Boùiji putem greha. Lowe je wto ja ne prihvatamda me nazovu zunzarom, pa yak ni magaretom, iako su svimapoznate mnoge i tewke usluge koje pruùa yoveku sa velikimtrpxeqem i troweqem”.

On je duboko proùivxavao tajnu smireqa i qegov um jera$ao smirene misli i reyi. Sebe je nazivao —nedovrwenim”,—slinavim”, —sexakom”, —izgubxenim”, —strawilom”,—nepismenim”, —maloumnim” itd.

On je sebe ogra$ivao smireqem, znajuçi da je —u gordostipropast i veliki nered” (Tov.4,13). Naprotiv, smireqe jeboùanstveni magnet, koji yoveku privlayi sve darove iblagoslove Boùije. Stoga ga je iz srca zavoleo. Svi$alo mu se dakoristi izraze: —smiri sijalicu”, —smirena stoliyica”, —ovodrvo treba da se smiri” (tj. oreùe), itd.

Ukoliko je pri sudu grewio, on je imao smireqa daispovedi [grewku], i ako je osu$ivao - da zatraùi oprowtaj. Znaoje svoju meru i nije verovao da na sve moùe da odgovori. Kad biga pitali o struynim, crkvenim, kanonskim ili nauynimtemama, on je upuçivao na odgovarajuçe liynosti sa kojim bi seposavetovali.

On se gnuwao i izbegavao poyasti, uvaùavaqa, yinova,isticaqa, kao pyela dim. Imao je duboko i istinskosmirenoumxe, kao wto se vidi iz qegovih neposrednih odgovora.

Kada je bio vojnik dodelili su mu orden hrabrosti.Me$utim, umesto qega izawao je i uzeo ga drugi vojnik. On mu jerekao: —Dobro si uradio. Wta bih ja sa qim”.

Na Krfu se starac sreo sa svojim prijatexem i drugom izvojske, Pantelisom Dzekosom. On ga je predstavio svojoj majci:—Evo onoga koji me je spasao”. Starac poskoyi i ùustro reye: —Ne,nisam ja, nego Gospod”. Starac je preduzeo mere da bi prikriosvoje monawko ime. Pantelisov sin je dosta kasnije dowao naSvetu Goru. Starac je shvatio o kome se radi, ali se nije otkrio.Poslao je i blagoslove qegovom ocu Pantelisu. Filip je priyaoo dobroti oca Pajsija, ali gospodin Pantelis je ùeleo da na$eArsenija Eznepidisa. Traùio ga je trideset i pet godina. Tekposle staryevog upokojeqa je saznao da je Arsenije Eznepidis

184

bio starac Pajsije. On je kazao: —Razglasio bih celom svetu da jeon moj spasitex i otiwao bih da ùivim sa qim”.

Preko nekih spoxawqih projava izdavalo se staryevosmireno razmiwxaqe.

Na bdeqima je radije birao posledqe stasidije. Izbegavaoje da yita —gerondika”3) , iako su drugi oci bili qegovi uyenici,a po godinama - deca i unuci. Obiyno se na Priyewçu drugi poredu priyewçivao. Prvo je stavxao nekog mla$eg, ili dete, azatim se sam priyewçivao. Oseçao se posledqim od posledqih.

Da ne bi zaboravxao ko je, napisao je olovkom na zidu usvojoj Keliji Yasnog Krsta : Gospod… podiùe sa zemxe siromaha, isa $ubriwta uzdiùe ubogoga (Ps.112,7).

Starac je jedanput posetio neki ùenski manastir. Radosnaigumanija je skupila celo sestrinstvo i udarila u zvona, kako bimu uyinile poyasni doyek. Me$utim, starac se osetioneprijatno i nekako odseyno reye igumaniji: —Kakve su ovostvari, igumanijo? U kante treba da mi lupate, a ne u zvona”.(Ranije su lupali u kante kada su hteli da obrukaju nekog).

Starac bewe strog i grdio je one koji su hteli da gasvetlopiwu [fotografiwu], da mu snime glas ili koji su priyali oqemu. Kad bi mu pokazivali qegov svetlopis, on je traùionavodno da ga vidi i cepao ga. Kasete na kojima su ga kriwomsnimali spaxivao je u peçi. Nekome, ko je traùio blagoslov danapiwe ylanak o qemu, on je odgovorio: —Kakve li smewnestvari? Sa mnom nemoj da se baviw, niti da piwew newto,ukoliko ùeliw da govorimo »dobar dan« jedan drugome”. Jednommonahu, koga je yesto primao i koji mu je pomagao, dao jeepitimiju da ga tri godine ne poseçuje kad je saznao da priya oqemu. U Surotiju ga je neko nazvao svetim, usled yega je briznuou play. Wta drugo da radi? Koliko god da se trudio, viwe nijemogao da postigne da ùivi nepoznato. Bog je ùeleo da gaproslavi i u ovom ùivotu. Radi se o duhovnom zakonu. Senka(slava) yovekova beùi, ma koliko je jurio, a ukoliko je izbegava -ona ga prati. Sliyno se dewavalo i sa starcem.

Patrijarh Dimitrije je jenom prilikom posetio SvetuGoru. Dowao je i starac da uzme qegov blagoslov. Neko je rekao:—Vawa svetosti, otac Pajsije”. Smireni Patrijarh je ustao iztrona da bi ga pozdravio. Starac je nayinio zemni poklon iostao da kleyi sa glavom prisloqenom na pod sve dok ga nekiepiskop nije podigao.

U Protatu se reyenom prilikom nalazio predsednikdrùave. Policijski nayelnik predsednikovog obezbe$eqa,

3)

Psalmi, molitve i tropari, koje po tipiku yita predstojatex, starac -geronda.

185

gospodin Konstantin Papucis svedoyi: —Yuo sam za starcaPajsija. Zamiwxao sam ga visokim, dostojanstvenim i oyekivaosam da çe biti na istaknutom mestu. Pokazali su mi ga. Stajao jepozadi, sakriven i povijen u jednom uglu. Radilo se o staromdekici, sitnog tela, koji je na sebi, me$utim, imao newtoboùanstveno, wto je yoveka privlayilo.

Neki redar ga je prepoznao i rekao drugima: »OtacPajsije«. Na mah su svi xudi iz obezbe$eqa potryali ka starcu.Ostao sam sam sa predsednikom. Izbezumio sam se. Pokuwao samda ih pozovem da se vrate natrag, ali uzalud. Potom sam i ja,sledeçi ùexu srca, a ne smislenost, bez razmiwxaqa potryaostarcu. Bog je uyinio, te se niwta nije dogodilo.

Ne mogavwi da izbegne »napad« policijskih snaga, staracnas je blago udarao po glavi, govoreçi: —Hajde, nazad na svojposao”. U nama je dowlo do preobraùaja. Preplavila nas jenepoznata radost”.

Na pitaqe da li se gordi posle svih poyasti, on jeodgovarao: —Zawto da se gordim, kad znam ko sam? I kadapomislim koliko je litara krvi Hristos prolio za mene, um hoçeda ode”.

Za mnowtvo xudi koji su dolazili da ga vide, on je verovao:—Iako sam ja jedna tikva, xudi koji su mnogo oùedneli ùudnodolaze da se osveùe, oyekujuçi da na$u lubenicu”.

Starac se sekirao buduçi da je svuda postao poznat. Nekomeje u poverequ rekao: —Moj najveçi neprijatex je moje ime.Najveçe zlo uyinili su mi moji poznanici i prijatexi, a neneprijatexi. Da sam od poyetka znao svoj razvoj, iwao bih uJerusalim, postao tajni monah, nosio neki crni kaput i kapu,imao kosu i bradu. Niko ne bi znao da sam monah i kretao bih seneyujno”.

Starac pohvalama nije verovao, niti se nasla$ivaolaùnom xudskom slavom, usled yega i nije pretrpeo wtetu. On jegovorio: —Moja dela hule ime Boùije. Me$utim, reyeno ja neyinim ravnoduwno, te verujem da çe me Hristos pomilovati”.

On se radovao gledajuçi druge kako napreduju, kako postajusvewtenici, duhovnici, igumani, episkopi. Pomagao im je ipodsticao ih kada je video da su dostojni. U qegovom srcu nijepostojao trag zavisti, ili xubomore, ili oseçaja zapostavxenos-ti. Sve je hteo da vidi iznad sebe i pomagao je mlade monahe danapreduju. On se molio: —Neka ja budem zemxano tlo na kome çeda se razvije i donese plod jedan novi monah”.

Starac je prvi pozdravxao i celivao ruku svewtenika,yineçi poklon, iako su bili mla$i od qega. Igumanima iepiskopima je obiyno yinio veliki poklon. Sam je izbegavao dadaje svoju ruku da bi je celivali. —Moja velika muka je wto me

186

nije puwtao da mu celivam ruku. On me je celivao viwe puta”,govorio je lekar koji mu je izvrwio zahvat.

U opwtequ sa qim yovek nije oseçao razliku, s obzirom danije dopuwtao da se drugi oseça niùim. On za sebe nije oseçaoda stoji iznad drugih, veç je druge gledao iznad sebe.

Istinskost smirenoumxa proveravaju bewyawça, ruùeqa,klevetaqa i nepravde. Starac je mnogo pretrpeo od monaha kojije odapeo protiv qega osude bez osnova. On se nije pravdao, nitise branio, veç se samo molio sa bolom u duwi za bratovopokajaqe. Saznavwi da je osude protiv qega objavio u nekojhulnoj kqizi, starac je rekao: —Eto kqige, a ne kao ona druga” (tj.kqiga koja ga je hvalila). Neki iguman je proyitao navedeneosude i rekao da predstavxaju poyasno ordeqe za starca.

Starac je pisao: —Blaùeni su oni koji se raduju kada ihnepravedno osu$uju, a ne kada ih hvale za qihov vrlinski ùivot.U reyenom se nalaze znaci svetosti”4) . Stoga se on radovao kadaje sluwao osude protiv sebe. Jednim povodom je nekome rekao:—Brukaj me. Moùew li da me brukaw”.

Susreçuçi posetioce na putu, neki drugi monah je govorio:—Zawto idete kod tog Pajsija”. I poyiqao bi da re$a osude.Starac je doznao, ali se nije sekirao i nije traùio objawqeqa.Reyeno mu se viwe svi$alo od pohvala. —Savrwenstvo smireqa jesa radowçu podnositi laùne osude”5) . On je yak slao i blagoslovesvom sudiji. Klevetaqa je starac prihvatao bestrasno, alilicemerje nije podnosio. I Gospod je iwibao licemerjefariseja govoreçi: —Tewko vama”, wto drugim grewnicima nijerekao. Jednom se na putu sreo sa onim koji ga je osu$ivao i koji jehteo da mu nayini poklon, glumeçi laùno powtovaqe iobraçajuçi mu se reyima: —Starye moj sveti”. A starac mu reye:—Drugi put budi iskreniji”.

Starac je govorio o smirequ: —Nije dovoxno da samoizbacamo gorde pomisli, nego da mislimo na ùrtve idobroyinstva Boùija, i na nawu neblagodarnost. I nawe srce çese potresti, makar bilo i od granita. Powto se upozna, yovekdolazi u staqe smireqa. Bog dolazi i nastaquje se u yoveka imolitva se sama izgovara. Samopoznaqe odvodi u smireqe ipredstavxa »temex, koren i nayelo svake dobrote«6)”.

On je verovao da —smiren yovek vredi viwe od celog sveta.On je najjayi od svih. Da bi imao snagu u molitvi i podvigu,monah treba da ima smireqe, koje u sebi skriva boùanstvenusilu. Ukoliko je, pak, gord, obesnaùuje se i duwom i telom.

4) Poslanice, str. 214-5.

5) Ava Isaak, Slovo 56, str. 223.

6) Ava Isaak, Slovo 21, str. 82.

187

Ukoliko se smireno podvizava on ima snage, makar i ne yiniomnogo”.

%eleçi da pokaùe posledice smireqa, on je ispriyao:—Jednom je neko maye bilo bolesno. Iwlo je, jadno, da povraça ipremda se mnogo muyilo - nije moglo. Ja se saùalih stoga wto jepatilo. Zakrstih ga - i niwta. »Bre, izgubxeni«, rekoh samomsebi. »Jednom mayetu ne moùew da pomognew«. I yim sam sesmirio, qemu je odmah bilo boxe”.

Starac se uveravao da —danas niko ne kupuje smireqe”.Xudi ne znaju qegovu vrednost i silu i ne trude se da ga steknu.Me$utim, ono je neophodno7). Ono nas uzvodi na nebo, usled yegase i naziva uzvisitex. —Na nebo niko ne moùe da uzi$e svetskimuzdizaqem, veç duhovnim silaùeqem (smireqem). Spawçe seonaj ko se smirava i pazi. Monah treba da prebiva u staqusmireqa, wto je naroyito neophodno u posledqem trenutkuqegovog ùivota”.

Starac je ùeleo da ga smireqe prati i posle qegovogupokojeqa. Nekome je ispovedio pre svog upokojeqa: —Kadaumrem, bacite me u korito svete Paraskeve da me pojedu psi”.Ranije je rekao: —Molio bih se da moje kosti budu crne kako bisvet rekao: —Eto kakav je bio Pajsije”*) . I xudi nas neçepowtovati”.

Da bi izbegao ukazivaqe poyasti na svojoj sahrani, ali i nadaxe, on je ùeleo da se upokoji i da se neprimetno sahrani naSvetoj Gori. Kada se, me$utim, osvedoyio da je voxa Boùija biladrugayija, on je smireno posluwao i odsekao i posledqu svojuùexu. Jedino je zatraùio da niko ne bude pozvan na qegovusahranu.

* * *Me$u monasima postoje neki blagosloveni starci, koji se

nalaze na visini vrline, ni sami ne znajuçi. Iz velike svojeprostote oni ne pretpostavxaju kakvo duhovno bogatstvoposeduju. Neko od qih je video nestvorenu svetlost i nije znao oyemu se radi. On je mislio da svi monasi noçu bivaju osvetxeninekom (nestvorenom) svetlowçu, koja se sama pali i gasi.

Starac Pajsije nije pripadao reyenoj vrsti. On je imao

7) —Bog, koji po prirodi spasava, nije spasao [xude] sve dok se [dobro]voxno

nije smirio [unizio, sam postavwi yovek]. Kako çe yovek, koji po prirodi bivaspasavan [Bogom], da se spase i da spase [tj. da pomogne drugima] ukoliko se nesmiri”. Sveti Maskim Ispovednik, PG 90, 160 c.

*) Na Svetoj Gori se ùivot monaha prepoznaje po boji kostiju koje ostave iza

sebe. Nakon par godina po upokojequ kosti se vade iz zemxe, peru vinom i smewtajuu posebne kosturnice ispod grobxanske crkve. Veçina kostiju su bele boje (umerenivrlinski ùivot), a maqi broj ùutih (svetitexske) i crnih (tj. monaha za koje Crkvatreba da umnoùi molitve),- prim. prev.

188

blaùenu prostotu, imao je svetost ùivota, video je nestvorenusvetlost i doùivxavao uzviwena staqa, ali je imao i duhovnopoznaqe. Starac je vrlo dobro znao da qegovi doùivxaji behuboùanstveni doga$aji, retka blagodatna staqa. Me$utim, on jeveoma dobro znao da sve bewe Boùije, a qegovi - samo gresi. Onje imao punu svest da sve bewe milosr$e Boùije prema qemu.Stoga je govorio: —Ja sam jedna limenka, koja se sjaji na suncu iizgleda kao zlato, premda je prazna. Ukoliko me napustiblagodat Boùija, biçu najveça skitnica i hodaçu Omonijom*) ,gde ni kao svetovqak nikada nisam kroyio u kafanu”.

Svoj veliki podvig on uopwte nije uzimao u obzir, buduçida ga je vrwio iz xubavi prema Hristu, a ne —radi dobijaqaplate”. Oseçao se pomilovanim i duùnim Bogu. Uzdisao je ipatio, [misleçi] da niwta nije uradio. —Upoznao sam svete itrebalo je da uradim mnogo”, govorio je on. Oseçao je da se nijeodazvao i da nije uspeo da pruùi Bogu ono wto je trebalo.

Mnogi su starca powtovali kao svetog. Drugi, neznatanbroj, osu$ivali su ga kao vraya. On je odgovarao sa samosvewçu:—Nisam ni svet, ni vray. Ja sam grewan yovek, koji pokuwava dase bori. U vasioni vidim sebe kao jednu yesticu prawine. Kadbi makar bila yista”.

Eto kakav bewe starac. Velik, pogruùen u bezdan svog—bogatog smireqa”, sa punom spoznajom Boùanstvenih blagodat-nih darova, ali i svoje nedostojnosti.

4. Delatex i propovednik pokajaqaVraçajuçi se sa jednog svog izlaska u svet, starac je rekao:

—Greh je danas postao moda. Ni deset posto xudi od onih koje samvideo nisu bili ispove$eni. Ja imam potrebu i svakog dana da seispovedam, a oni ne nalaze greh”.

Starac se kretao u drugom duhovnom prostoru, drugayijevrednujuçi svoja dela. Za druge ja uvek nalazio olakwice, a sebeje strogo sudio. On je govorio: —Potvrda istinskosti neyijegduhovnog ùivota je velika strogost prema sebi i obixesnishodxivosti prema drugima, tj. da yovek ne koristi kanoneradi paxbe*) na druge”. On je obavxao tanan duhovni rad, kajao se,ispovedao se i vrwio proizvoxne podvige i pravila uz yasnonadmetaqe, podraùavajuçi svete. Starac je priyao: —Govoreçida su grewni, sveti su verovali u reyeno. Qihove duhovne oyi supostale kao mikroskopi, te su i sasvim sitne svoje prestupevideli kao velike”.

*)

Centar Atine,- prim. prev.*)

Igra reyi: kanŒneÒ - pravila i kanŒnia - paxba,- prim. prev.

189

Onaj ko bi yuo starca kako govori o sebi, stekao bi utisakda je veliki grewnik. On je snaùno doùivxavao pokajaqe, ali jeu sebi imao utehu i radost, koja se prelivala.

Qegovo pokajaqe bewe plameno, usled yega je oseçaopotrebu da se stalno ispoveda. Neko vreme je, osim drugihpodviga, yinio i sedamdeset sedam brojanica od trista sayiqeqem krsnog znaka. Simvoliyno je iskao od Boga oprowtajsedamdeset sedam puta. On je verovao da je veliki grewnik ivatreno je iskao od Boga milost i oprowtaj svojih grehova.

Uzgajajuçi pokajaqe, on je yesto yitao Veliki kanon, koji jenauyio napamet. Tako$e mu se dopadala i pomagala u pokajaquManasijina molitva. Kada ju je govorio skruwenim duhom ismirenom duwom, on je kleyao, lepio se za pod, padajuçi niyice.

[Ponekad] je sluùena Liturgija u qegovoj keliji. PrePriyesti, on je kleyao i traùio od svewtenika da mu proyitaoprowtajnu molitvu. Yekao je sa glavom nasloqenom na podu, doksu mu se otimali duboki srdayni uzdasi. Za priyestan je ponekadpojao: —Svih zawtitnica blaga”… Glas mu je drhtao od umileqa,izlazeçi je iz dubine qegovog biça. Yovek bi pomislio da mu sesrce yupa. Dowavwi do reyi: —Drugu, pak, nemamo mi grewni kBogu”…, on nije izdrùao. Prasnuo je u jecaje. Uzaludno jepokuwavao da sakrije svoje umileqe, izlazeçi iz crkve ipretvarajuçi se da briwe nos.

Klirik posetilac nawao se na bdequ u ManastiruStavronikita . Utisak mu je ostavio neki monah koji je stojao ustasidiji pored qega i tokom celog bdeqa neprestano plakao,trudeçi se da ga ne primete, wto mu nije mu powlo za rukom.Upitao je i doznao da monah bewe otac Pajsije.

Za suze on je govorio: —Postoji mnogo vrsta suza. Suzepokajaqa su pouzdane, buduçi da yiste grehe i imaju duhovnuplatu, premda iscrpxuju telesni sklop. Postoje i tihe suze, kojese ne vide. I jedan uzdah je mnogo puta vredniji od yawe ili odkofe suza”.

Drugom prilikom qega je posetio monah u godinama izpustiqe. Dowao je da se uveri da li glasine koje se yuju o starcuimaju osnova. Pomoçu raznih pitaqa je pokuwavao da seobavesti u kom se on duhovnom staqu nalazi. Starac je ispriyao:—Tri sata mi je priyao teoriju. Yitao je o umnoj molitvi. Yitaoje da je postojala. Govorio je: »U jednom staqu se dewava jedno, au drugom staqu dolazi drugo. U kom se ti staqu nalaziw«.

»U kom staqu? Ni u jednom staqu«.»I wta radiw ovde«.»Wta radim ovde? Traùim od Boga da upoznam sebe.

Ukoliko upoznam sebe, imaçu pokajaqe. Ukoliko do$e pokajaqe,

190

doçi çe smireqe, a zatim blagodat. Stoga traùim pokajaqe,pokajaqe, pokajaqe. Potom Bog waxe svoju blagodat«”.

Qegov sveti ùivot je bez reyi prstom pokazivao Gospoda, areyima je svima propovedao pokajaqe: —Niko od Boga ne treba datraùi ni svetlost, ni darove, niti iwta drugo, osim pokajaqa,pokajaqa, pokajaqa”. Neznatni primer qegovog velikog pokajaqabewe —vreça”, ëak, koji je prebacivao preko le$a, kada se molio ukeliji —u vreçi i pepelu”, kao i proroci i prepodobni ArsenijeKapadokijski.

Qemu je priticalo mnowtvo xudi, otvarajuçi mu srce itraùeçi pomoç. Starac im je objawqavao da on nije duhovnik:—Idite kod nekog duhovnika da se ispovedite”. Neko mu jeodgovorio: —Starye, gladnom nemoj pokazivati put. On zna put.Gladan hoçe hranu da bi se nasitio”.

Starac ih je primao, ali im je objawqavao da je jednorazgovor i savet, a drugo sveta tajna ispovesti. Naglawavao je daje neophodno da odu kod duhovnika, da se ispovede i da improyita oprowtajnu molitvu ne samo radi spaseqa duwaqihovih, nego i kao pretpostavka za razgovor sa qim. —Preispovesti um je zamagxen,- govorio je,- i neçemo moçi da sesporazumemo”.

Jedan yovek je imao ozbixnu tewkoçu i dowao kod starca daga zamoli da se pomoli. Starac mu je preporuyio ispovest. Skororazoyaran, on je uzvratio da je dowao kod svetog yoveka da mupomogne, a on mu priya o ispovesti. Starac mu odgovori: —Jamogu da pomognem [podsticaqem na] ispovest”.

On se ùalostio zbog onih koji se nisu kajali, i molio se.Ravnoduwne je pokuwavao da dovede u oseçaqe, tj. da osetepotrebu da se ispovede. Jednom yoveku koji mu je prvi put dowao,on nije otvorio. Priyao je sa qim iznutra, nazvao ga po imenu, irekao mu da se ispovedi, te da potom do$e. Naime, on je provideoda je bio neispove$en. Kada je ponovo dowao, otvorio je iosmehujuçi se rekao: —Sada si dobro (bewe se ispovedio). Do$i darazgovaramo o tvom pitaqu”, navevwi mu predmet koji ga jezanimao.

Kada bi primetio da se neko kaje i meqa nayin ùivota,starac je imao izrazitu radost. Sastradavao je sa pokajnicima ibodrio ih. Bio je —melem” za pokajnike. Yudio se i sekirao zbogonih koji su padali u maloduwnost i oyajaqe zbog svojih padovau greh. On je govorio: —Ali, postoji pokajaqe. Zar su tvoji gresiveçi od milosti Boùije”. Tako$e je dodavao: —Ne zanima mekoliko je neko grewan. Brine me da li je poznao sebe. Bog çesuditi shodno delaqu koji je svako uloùio na svom staromyoveku. Kada odseye svoje nedostatke, duwa çe se pokazati lepapred Hristom”.

191

Monah koga je starac poznavao bewe skinuo svoju monawkushimu i vratio se u svet. Starac mu je poruyio da do$e da bi gazadrùao za posluwnika, iako, kao wto je poznato, nikoga nijezadrùavao. Sa radowçu bi on uyinio reyenu ùrtvu, da bi sejedna duwa spasla. Sam je otiwao i posetio ga u kasarni ipriyao mu o pokajaqu.

Jednom je starca posetio neki posetilac i upitao ga —oduhovnim i nadnebeskim” [stvarima]. Starac mu je, pak,naglawavao znayaj pokajaqa i smireqa. Qegov sagovornik jeopet pokuwao da ga navede da govori o blagodatnim darovima iduhovnim staqima. Me$utim, starac je ponovo priyao opokajaqu. Sagovornik se skoro razoyarao, buduçi da je bio mnogosluwao o staryevoj svetosti i blagodatnim darovima, dok mu jeon priyao samo o pokajaqu.

Ukoliko bi mu bolesnik traùio da se pomoli za qegovozdravxe, starac mu je preporuyivao da se ispovedi i da sepriyesti. Sliyno je govorio i izuyavaocima [studentima] da biimali uspehe na ispitima. Braynim parovima sa tewkoçamapreporuyivao je da imaju duhovnika, da se ispovedaju, da sepriyewçuju i da ùive duhovno. On je, dakle, ukazivao napokajaqe kao na opwti i jaki lek za sve sluyajeve. Ono jepredstavxalo srù qegove propovedi.

On se ùalostio wto se —kod xudi izgubio oseçaj pokajaqa.Grewe i savest ih ne izobliyava. Nawa unutrawqost imaneprestanog posla. Pokajaqe se nikada ne zavrwava, kao wtojedan duborez neko moùe da radi yitavog ùivota pod lupom.Ukoliko yovek ne zapoyne rad na sebi, $avo çe mu naçi posao, tj.da se bavi drugima. Mi treba da zadobijemo duhovnu osetxivost.Hriwçanin treba da vidi strasti koje ima u sebi i da se kajezbog qih, a ne da ih zaboravxa. Evropejci zatawkavaju svojusavest, pa potom ùive u staqu u kome im se niti wta [r$avo]doga$a, niti im je dobro. Kada se newto desi na treba da sesekiramo, nego da se dovodimo u red. Kada bih video neki svojgreh, ja sam se radovao s obzirom da se otkrila moja rana da bih jeizleyio. Neko slomi yawu i smeje se. I nije znayajno wto jeslomio yawu, nego wto ne shvata ono wto je uradio. Powto sesmeje, on ne priznaje grewku i slomiçe i drugu yawu. Svakotreba da se raùalosti u skladu sa svojom grewkom, inaye çeupasti u isto”.

On je pouyavao iz svog iskustva: —U duhovnom ùivotudejstvuju duhovni zakoni. Ukoliko se iskreno pokajemo za nekusvoju grewku, nema potrebe da je platimo nekom bolewçu. Bogdopuwta bolesti ili nepravde zbog nawih grehova uyiqenih uneznaqu”.

Starac je svima preporuyivao —pokajaqe da bi se izbegao

192

rat. Jer, mi sami gresima svojim izazivamo ratove. Ovaj svet sepokvario. Utoliko çe i biti uniwten (ukoliko se ne pokaje). Onliyi na probuweni ëak koji ne prima zakrpu. Moùda çe Bogmoçi od probuwenog ëaka da napravi neku malu torbicu”. Nekommonahu je govorio: —Mi smo odgovorni za sve wto se doga$a.Shvataw li? Onaj ko hoçe da bude boxi, utiye i na xude oko sebei na celi svet. Da sam sve^t, ja bih svojom molitvom mnogopomagao”. Osobito je govorio da monasi treba da se odenu upokajaqe. Yitav ùivot monaha jeste pokajaqe.

Sam starac se odenuo u spasavajuçe pokajaqe, pokazavwi sekao veliki delatex i propovednik pokajaqa.

5. OskudoxubxeSa yudesnom doslednowçu starac se drùao oskudoxubxa, na

koje se zavetovao Gospodu na dan svog postriga.U Esfigmenu je imao tri podrasnika okayena u svojoj

keliji. Pomislio je da mu jedan bude za crkvu, jedan zaposluwaqe i jedan za keliju. Potom je osudio sebe, govoreçi: —E,lepo si opravdaqe nawao”. Dva je dao, a zadrùao onaj koji jenosio. Odlazeçi iz manastira, on nije uzeo niwta. Ni torbunije imao. Oprao je poqavicu na kojoj je vrwio poklone, skrojioje, napravio torbu i stavio u qu svoju rasu.

U Manastiru Stomio je imao samo jedan podrasnik, koji mubewe jedina odeça. Kada ga je prao i suwio, nosio je rasu.Govorio je: —Da ne bi bilo drugog podrasnika”.

Na Sinaju je qegovo oskudoxubxe dostiglo vrhunac. U svojojisposnici nije imao —niwta od ovoga veka”.

U Keliji Yasnog Krsta , sva qegova —ostava” bewe jedansanduk. Drùao ga je na kraju hodnika koji je spajao keliju sacrkvom i koristio ga kao stolicu, sto i da bi sklaqao maloneophodne hrane: suvarke, malo pirinya, masline, teglicu meda.Me$utim, qegovo siromawtvo bewe veliko, ali mu je gostoprim-stvo, kada je postavxao sto, bilo bogato i gospodsko, s obzirom daje imao bogato i gostoxubivo duwevno raspoloùeqe.

Jednom mu se javio prepodobni Arsenije i rekao: —Najviwete volim wto ne primaw yekove. Ja ti u powtu pratim”. Staracbewe dao naredbu da yekove vraçaju. Zadrùavao je samo imena dabi ih pomiqao, a ponekad i mesto stanovaqa, da bi im poslaoponeki blagoslov. Upozoravao je xude da çe, ukoliko ponovopowaxu yek ili paket, prestati da ih pomiqe. Viwe puta jemolio da vrate i pakete. Me$utim, uvideçi potewkoçesluùbenika, on ih je uzimao, da se ne bi sekirali. Uprkosdnevnom umoru, on je ostajao da odvoji stvari sa rasu$ivaqem, tj.shodno potrebama odre$enih monaha, i prenosio ih u svojoj torbi

193

ili bi zamolio druge oce. I on je ostajao oskudoxubitex isiromawan, a mnoge bogateçi (2.Kor.6,10).

Ono wto po qegovim strogim merilima nije bilo potpunoneophodno, on je smatrao za teret, koji ga je sekirao. I on setrudio da ga se rewi. On je govorio: —Kada imam stvari, oseçamse kao da nosim usku majicu”.

Ono wto mu je stvaralo potewkoçe u drùaqu oskudoxubxabehu darovi posetilaca kojima je uyiqeno dobro. Za osetxivogstarca nastajao je dvostruki naporan podvig: sa jedne strane, dase odrekne svega wto su mu darovali, a da ne nasekira i nepovredi xude, a sa druge, da odgovarajuçe razdeli ono wto je bioprimoran da zadrùi da se ne bi povredili darodavci. Nekamajka bolesnog deteta poslala mu je 1000 drahmi. Starac jenasekiran pisao qihovom zajedniykom prijatexu (4. 3. 1971.godine): —Da biste me boxe razumeli, navodim vam primer. Dokmolitvom udaram jako na vrata Hristova, novac koji mi drugiwaxu je kamen koji me udara u glavu i owamuçuje me, teprestajem i sa molitvom dok ne rewim gde çu ih, wto ima svojuduhovnu wtetu. Iskreno vam govorim, od juye popodne dodanawqeg popodnevnog yasa, nisam se sabrao, jer je trebalo darewim wta çu sa qima. Jadni xudi su iz velike xubavi dali[novac] i zahvaliçu im se, no piwem vam da biste mi drugi putpomogli. Poyeo sam od grykih sirotiwta, jedno po jedno, i stigaosam do Kenije, do jadnih pravoslavnih crnyiça, a na kraju samopet zavrwio kod jadne dece koja iwtu pomoç u Grykoj”…

Ponekad je starcu poneko neprimetno ostavxao novac. Onga je stavxao u kqige i davao ga siromawnoj deci iz Atonijade[Bogoslovija u Kareji]. Ukoliko je, pak, shvatao ko ga je ostavio, slaobi mu blagoslove, ikonice i druge stvari koje su vredele mnogoviwe. Imao je nayelo da daje viwe od onoga wto je primio.

Jednom ga je neko posetio u Katunakiji. Starac je spremioruyak i ugostio ga. Yovek je zatraùio da kupi ikonice. —Ne moguda ih radim”, odgovorio je starac. Yovek mu je kriwom ostaviodvesta drahmi i svoje mesto stanovaqa. I ubrzo je primiopedeset ikonica, mnogo veçe vrednosti od dvesta drahmi.

Rukodexe je on vrlo retko prodavao. Obiyno ga je davao nablagoslov. Imao je savrweno povereqe u promisao Boùiji i nijese brinuo za sebe, niti je zadrùavao novac za svoje potrebe. Bogmu je obezbe$ivao wto je bilo neophodno.

Ni od onih koje je pomiqao starac nije primao novac. On jepisao: —Ukoliko mi zatreba novac i desi se da mi piwete da sepomolim za neki vaw ozbixan razlog, znajte da çu radijeuzajmiti od drugih i postepeno im vratiti svojim malimrukodexem, negoli wto çu vam pisati da mi powaxete”.

Ma koliko novca da je imao, starac se trudio da ga razdeli.

194

Jedanput je imao petsto drahmi i dao ih je izuyavaocu. On sesnebivao da ih primi, znajuçi staryevo siromawtvo ipravdajuçi se da ima novac. —Koliko miliona imaw”, reye mustarac waleçi se, te ga ubedi da ih primi.

Otiwavwi iz kelije oca Tihona, on je sve svoje stvarinatovario na dve ùivotiqe. Me$u qima je bila gqeyilica, nakojoj je radio rukodexe, i Mineji. Liyne stvari su mu bilemalobrojne. Mogle su da stanu u jednu torbu i da ih ponese nale$ima, kao lutalica. Reyeno bewe sva qegova imovina.

Pri presexavaqu on je imao samo dvesta pedeset drahmi,koje je dao za kaparu kada je naruyio gvozdeni prozoryiç zacrkvicu u Panagudi.

Nekoliko puta on je hteo da iza$e u svet i nije imao novcaza karte. Yesto se nalazio u okolnostima da pozajmi. Zadqihgodina je imao potewkoçe da obezbedi novac za drva za zimu,kada nije bio u prilici da ih sam naseye. Kada su mu poznanicipredlagali da plate za qega, wto je on odbijao, govoreçi dapomognu starce koji su imali potrebe.

Rase su mu bile pohabane i stare, ali yiste. Jedanput jeizawao u svet i neki qegov poznanik mu je sawio novu rasu,misleçi da nosi pohabanu zbog nedostatka novca. Starac je,me$utim, nije zadrùao. Ipak, sawio je jednu novu da bi biomiran.

Premda je ùiveo u kolibi i opwtio sa mnogima, starac sedrùao oskudoxubxa kao otwelnik. Imao je neke stvaryice radixudi, —kao onaj koji ima, ali ne poseduje”.

Jednog dana starca je posetio jedan stari monah, staracVikentije. On skrivawe tajnu. Nosio je kalu$ersku skufiju ipoludugi kaput. Izgledao je kao newto izme$u monaha isvetovqaka. Na le$ima je nosio ëak i obilazio konake i kelije uKareji. Wto god bi mu davali, on je stavxao u ëak. Potom jekriwom odlazio i pomagao siromawne i bolesne xude.

Tajanstveni starac Vikentije stiùe jednog dana uPanagudu, leùe na zemxu u dvoriwtu i poye da ispituje starca:—Imaw li dotiynu stvar”. Starac je odgovarao potvrdno i davao.Bogoposlani starac Vikentije napuni ëak blagoslovima iotide, powto je na neki nayin izmerio i isprobao staryevuxubav, nawavwi je istinskom i yistom.

Starac je govorio: —Veoma sam se zayudio. Sve wto mi jetraùio behu stvari koje mi behu neophodne. Zatraùio mi jepetsto drahmi (a ja mu dadoh hixadu i trista), lupu sa drwkom,kabanicu, hranu, petrolej itd. Ili je u velikoj nuùdi, ili gaBog prosveçuje da bismo videli sebe, tj. da li je nawe srcevezano za newto vewtastveno, pa makar i neophodno”.

Starac je govorio: —Ukoliko nam zatraùe neku stvar i nama

195

bude ùao da je damo, ili se rastuùimo kada ostanemo bez qe,oyigledno je da je viwe volimo od Hrista. Dobar je znak kada seyovek raduje kada daje, i kada se ùalosti kada uzima. Ukolikoneko u$e u moju keliju i uzme mi sve, neçe mi smetati. Ali,ukoliko vidim da neko huli na Hrista i Presvetu Bogorodicuili da ruwi pokloniyko mesto, ja çu dati sebe braneçisvetiqu”.

Kada je posledqi put izawao sa Svete Gore, starac je usvojoj torbici imao samo rasu i neke blagoslove. Powto je potomvideo da se viwe neçe vratiti, poruyio je da mu donesu an$elskushimu i kukux. Vewtastvena dobra, novac, vredne predmete nijeimao, niti ga je ikada zanimalo da ih stekne.

Svetovni xudi ne mogu da shvate vrlinu oskudoxubxa.Oskudoxubxe i devstvenost nisu zapovesti Boùije za sve, veçmonawke vrline. Monasi ih iz svog yasnog nadmetaqa prinosekao ùrtvu Gospodu.

Starac je svojim ùivotom uyio da se uteha i radost monahane nalaze u vewtastvenim stvarima, nego u Bogu. Da bi dostigaodo Qega, yovek biva veoma pomognut oskudoxubxem, koje je—istinsko imaqe”. Stoga je govorio: —Koliko bacaw(milostiqu), onoliko letiw (uzdiùew se duhovno)*) . Sticaqenovca i vewtastvenih dobara smatrao je nesreçom i opasnompreprekom za monaha. %eleo je da —monah ne ùivi od blagoslova(milostiqe), nego da sam daje blagoslove”.

Slobodan od svake vewtastvene pristrasnosti, starac jestupio na monawko poxe borbe, kao wto je i siromawan otiwaoiz ovog ùivota, imajuçi kao blago svoje oskudoxubxe. —Zabezbrojna bogatstva bewe siromah, i niwta nemajuçi pokaza sekao da mnogo poseduje”1) .

6. —Nezasitost podvigom”Starca su i monasi i svetovqaci nazivali —podviùni-

kom”. Naziv mu je nadenut zbog qegovih podviùniykih postig-nuça. On sam nije prihvatao sliyno odre$ivaqe.

Me$utim, qegova dela ga pokazuju velikim podviùnikom.Mi çemo navesti mali broj podviga koji su bili primeçeni ikoje je sam starac otkrio radi duhovnog nazi$ivaqa. Mnogiqegovi podvizi su ostali skriveni i nepoznati xudima, alipoznati Bogu, koji çe mu uzvratiti po qegovom trudu. A nekineçe biti ni pomenuti, s obzirom da prevazilaze uobiyajenemere i da ne bi bili shvaçeni.

Starac se od detiqstva podvizavao iscrpxujuçim

*) Igra reyi usled dvoznaynosti glagola pet› - bacati i leteti,- prim. prev.

1) Sveti Simeon Novi Bogoslov, Himne ÈÈÈ, Sources Chretiennes 156, 188.

196

postovima. Kao vojnik nastavio je strogo da posti u nevoxama,snegu i opasnostima.

U opwteùiçu se qegov telesni sklop u poyetku unekolikonamuyio od posta, napornih posluwaqa i nedovoxnog spavaqa,ali se ubrzo navikao.

U Stomiju on je surovo radio i neznatno se hranio. Stomakmu je, po qegovim reyima, bio kao u ptice. Jedan yaj i paryedvopeka bili su dovoxni za noç i dan.

Na Sinaju on je ùiveo an$elski ùivot, kao bestelesan.Slobodan od svakog ovozemaxskog truda, on je telo pokorio duhu.Telo mu se staqilo, postalo lagano i zadobilo podviùniykublagodat, ali je istovremeno bilo muùevno, yvrsto i veomasavitxivo. U Sinajskoj pustiqi je proveo svetu yetrdesetnicuna Svetom Priyewçu, pijuçi pomalo vode i jeduçi ponewtosvake nedexe.

Videvwi da u Ivironskom skitu u dvoriwtu postoji jednasmokva i jedna trewqa, on je rekao: —Slava Bogu, one su dovoxneda bih ùiveo ovde. Yoveku je malo potrebno da bi se odrùao”.Tri meseca on se u skitu hranio samo sa wiwarkicama. Dve - trikawike mrvica za svaki dan bilo je dovoxno da bi se prehraniojedan pravi podviùnik, kakav bewe starac.

I dok se starac radovao podvizavajuçi se i kuwajuçi—hranu uzdrùaqa”, podvig mu je prekinuo odlazak u bolnicu izahvat na pluçima. Iz posluwnosti on je jeo sve wto su mudavali, yak i meso.

Me$utim, vrativwi se na Svetu Goru, on se ponovo predaoiscrpxujuçim podvizima. Radi [duhovne] koristi rekao je nekomsvom uyeniku: —Trudio sam se da primenim ono wto piwe ukqigama. Danima sam ostajao gladan, usled yega nisam mogaonoge da podignem. Nisam imao smelosti da iza$em napoxe nastazu. Bojao sam se da me neko ne prona$e palog. Molio samPresvetu Bogorodicu da mi da snage. Hvatao sam se za grane ivukao se da bih mogao da idem daxe”.

Starac se neprestano drùao neuzimaqa hrane do devetogyasa [tj. tri popodne], a kada je hteo nekima da pomogne drùao jetridnevxe [tj. tri dana bez hrane]. On je, dakle, svoju molitvu zaqih pratio ùrtvom posta. Za Uspeqe Presvete Bogorodicetrudio se da sve dane posta provede ne jeduçi niwta, u qenuyast. Osim utvr$enih postova drùao je jow i druge radi nekogvelikog iskaqa, koje se ticalo nekog pitaqa ili neke liynosti.

Qegova hrana je obiyno bila —bez vatre”, tj. jeo je nekuvanuhranu, koja nije bila spremana na vatri. —Sreça je wto nemamkuvaqe u svom planu”, rekao je on. Kada mu je posledqih godinaneko od otaca donosio kuvanu hranu, starac ju je iz xubavi jeo pomalo i govorio: —Stomak ponekad hoçe i kuvanu hranu”.

197

Upitali su ga: —Starye, kako vam se stomak nije pokvario odpostova”.

—Stomak se ne kvari od postova. Kada se, me$utim, yoveksekira, treba i da jede, s obzirom da se kiselina neprestanoluyi. Ona, pak, treba da se luyi samo pri varequ, inaye sepovre$uju ùeludayni zidovi, wto boli. Svako treba da jedeshodno staqu u kome se nalazi. Ukoliko moùe da se uzdrùi i dajede maqe, neka jede maqe. Onaj ko uznapreduje jede malo hrane iodrùava se kao da jede uobiyajeno, s obzirom da se hrani duhovnoi da mu je malo hrane dovoxno za odrùaqe”. Sam starac je jeo izmalog taqiriça, u koji je stajalo malo hrane.

Starac je nastojao da sakrije svoj post. Kada je iwao negde,nije se drùao neuzimaqa hrane pre devetog yasa, nego je jeo onowta bi mu ponudili, ukoliko mu nije wkodilo. Dok je bio uKeliji Yasnog Krsta , pozvao ga neki qegov poznanik, opwtinskipredstavnik u svoj konak u Kareji radi nekog pitaqa. Na kraju gaje pozvao za trpezu. Starac je pojeo svu hranu i taqir obrisaohlebom. Bog zna koliko je potom u svojoj keliji postio.

On nije ùeleo da da ni najmaqi povod da posumqaju kakostrogo posti. Me$utim, nije uspevao da sakrije svoje mrwavo ikowyato telo, koje je izdavalo qegove velike postove. Demoni suga ne laùuçi nazivali —kowyati”. U selu Konici, gde je nosiosvete mowti, neki deda mu je rekao: —Vidim kosti ovde (svetemowti) i kosti ovde (staryevo lice)”. Kao mla$i, bio je poputsenke, kao bestelesan, mrwav, kao da nije imao stomak. Svojetelo je, kao wto sam piwe o Haëigeorgiju, iz yasnog nadmetaqaùrtvovao radi xubavi Hristove.

Dobra navika stalnog posta pomogla mu je da dostigne dopodviga velikih razmera, da postane veliki isposnik. On jegovorio: —Navika veoma pomaùe u podvigu. Ukoliko se odmladosti navikne, yovek potom nema potewkoça”. Me$utim,viwe mu je pomagala vlast nad samim sobom i samoprinu$ivaqe.Powto bi se posle produùenog posta qegovo telo ùalilo itraùilo uteweqe, on mu je govorio: —Wta ùeliw? Evo, popijjedan yaj. Dosta ti je”. I popio bi yaj bez dvopeka i bilo yegadrugog. Kada mu se vrtelo u glavi od posta, on nije uzimao jelo,nego je vodom varao glad i nastavxao da posti.

Starac je strogo postio, svake noçi bdijuçi i moleçi se.—Postom, bdeqem, molitvom, nebeske darove primi”…

U Esfigmenu je od dvadeset yetiri yasa oko pola sataspavao na patosu, na ployama ili ciglama. Kasnije je, spavajuçina krevetu od dasaka, ispod prostirke stavxao kameqe kako nebi imao lagodnosti ni u snu. U Stomiju je neko, videçi dasku nakojoj je spavao, rekao: —Oye, izabrao si veoma teùak put”. On jeodgovorio: —Stvar koja se mnogo ùeli (kao wto ja ùelim

198

podviùniyki ùivot), postaje prijatna”.Starac se oseçao veoma ugodno leùeçi u svojoj

podviùniykoj —postexi”, imajuçi za jastuk paq, a za prostirkudaske. Le$a su mu crnela, ali se on radovao, yitajuçi kod aveIsaaka: —Preteya svih strasti jeste samoxubxe, preteya svihvrlina jeste preziraqe pokoja”1) . Jer, —pokoj hrani i razvijastrasti”2) .

U podne se starac nikada nije odmarao. Kasnije, kada ga jenarod zaokupxao yitav dan i kada se umarao, pravilo mu beweodmor do tri sata. Oko ponoçi je ustajao i otpoyiqao molitvu nabrojanici. Me$utim, mnogo puta je spavao tri sata za tri dana inoçi. Dok je postom smiravao telo, bdeqem je oyiwçavao iistanyavao um.

U noçnoj molitvi je davao celog sebe i svoje snage. Iscrp-xivao se —svenoçnim stajaqima” i neizbrojivim poklonima. Ustarosti je koristio stasidiju i osloqay3) i —tajnu vewalicu”.Dakle, privezivao se kanapom za tavan svoje kelije, da bi seuspravno molio, kao drugi prorok Mojsije. Kada se umarao,nastavxao je da se moli kleyeçi, dajuçi malo olakwaqa svomnamuyenom telu.

O bdequ je starac govorio: —Pospanost yini monahabeskorisnim i ne dopuwta mu da opwti sa Bogom. Neophodna jeneprestana borba i nasixe nad samim sobom. U prvom trenutkuneohodno je da unekoliko primoramo sebe. I ukoliko sesuprotstavimo, prolazi prvi odred (demona) i odlazi. Mi netreba da bdijemo da bismo bili zadovoxni. Moùemo da vrwimobdeqe radi nekog bolesnika i da govorimo: —Boùe moj, isceli ga,da bi mogao da te slavoslovi”, vrweçi slavoslovxe. Ili: —Boùemoj, daj san xudima koji ne mogu da zaspu, bilo zbog bolova, bilozbog zategnutih ùivaca, iako uzimaju lekove za spavaqe”.

Ma koliko tajno da se starac podvizavao, odre$ene stvarisu xudi shvatali. Uoyi bdeqa, gotovo yitav dan su ga xudizaokupxali svojim tewkoçama. Pri zalasku sunca oci suprolazili pored qegove kelije i zajedno iwli na bdeqe. Skorocelu noç on je stajao uspravno u stasidiji i u zoru se vraçao usvoju keliju. Kada da se odmori? Sa osvitom pristizalo jemnowtvo napaçenih, sa zahtevom da ga vide. Kako je izdrùavao?Gde je nalazio snage? Star i bolestan…

Pa ipak, on nije krwio svoje pravilo i nije smaqivao svojpodvig: trud, post, bdeqe, teweqe napaçenih, molitva i

1)

Ava Isaak, Slovo 71, str. 278.2)

Ava Isaak, Slovo 27, str. 119.3)

Tj. drvo u obliku slova T, koje monasi koriste da bi se oslonili i molili.Neki ga nazivaju —leqo drvo”, wto se starcu uopwte nije dopadalo.

199

dosledno ispuqavaqe svojih monawkih obaveza. [On upraùqavawe]—neprestano nasixe nad prirodom” sa muyeniykimrazmiwxaqem i raspoloùeqem.

On je bio milostiv prema yitavoj tvorevini, ùivoj ibezduwnoj, imajuçi saùaxeqa yak i prema $avolu. Me$utim,prema sebi je bio nemilosrdan i nemilostiv, kao i svi sveti.Svom —zemxanom sasudu” (telu) nije samoxubivo snishodio,pruùajuçi mu maqe od qegovih potreba. Drugima jepreporuyivao: —Izvrwavajmo samo ono wto je neophodno utelesnim stvarima, s obzirom da uglavom ùexa izgoni Hrista izsrca i zauzima Qegovo mesto, usled yega ostaje praznina ipustow”.

Na poyetku je starac bio strog i istrajan u podvigu.Kasnije veç nije imao veliku potrebu za strogowçu, buduçi da jesazreo qegov duhovni plod. Podvig je veç bio postao qegovnayin ùivota: kada je bilo neophodno mogao je da popusti. On jesavetovao: —Podvizavajte se dok ste mladi, jer kasnije neçetemoçi. Ranije sam vrwio velike podvige, a sada se gnuwam sebesamog. Prehladim se i kroz kxuyaonicu”.

Starac je preporuyivao i poklone, buduçi da se—poklonima smireno klaqamo Bogu, te odlazi pospanost i ure$ajse pokreçe. Tako$e, odlaze i neprirodni stomaci i telu seomoguçuje stasitost”.

On je govorio: —Powto pro$u tri - yetiri sata posle jela,mi moùemo da yinimo poklone. Kada yinimo poklone, kolenatreba da dotiyu ramena i glava da dolazi blizu kolena”. On jeùeleo da ruke ne dodiruju pod dlanovima, veç spoxnim delompesnice. Ipak, nikako nije hteo da se na rukama vide tragovi odpoklona. Stoga je preporuyivao da se vrwe na nekoj mekojpoqavici. Eto kako je on vrwio poklone. On bi ispravxaoukoliko bi ih neko vrwio na dlanovima. Ostavxala je utisakqegova brzina, savitxivost i izdrùxivost.

Monah koji je prenoçio u staryevoj keliji sluwao jetaktiyne udare o patos kolenopreklonih poklona i neposrednaizlivaqa srca upuçena Hristu i Bogorodici. Potom se staracudubxivao u molitvu. Zatim bi se ponovo [vraçao na] poklone.Ponekad je yineçi poklone on izgovarao tropare i Psalme . Letije noçu izlazio u dvoriwte svoje kelije. Na povrwini od oko 1,20h 0,5 metra, od dve prikovane daske, on je pravio poklone imolio se kleyeçi.

Starac je pridavao veliku vaùnost blagoslovenom trudu.Bez truda i podviga niko se nije posvetio. Trud yini da Bog budeganut. Me$utim, on se uverio da —danawqe pokoleqe posedujetromost, koja se prenosi i na monawki ùivot. Hoçemo da se

200

posvetimo bez truda”4) .Starac je govorio waleçi se: —Zar nije boxe da bdijemo

leùeçi u krevetu, te da uzmemo i zvukonos [kasetofon] i pustimokakvo hoçete pojaqe, da napravimo i jednog slamenogpodviùnika koji çe da se kreçe na ure$aj kako bi nam radiopoklone i okretao brojanicu”, ùeleçi da izobliyi savremenoraspoloùeqe uma koje traùi ono wto je lako i izbegava telesnitrud. On je savetovao: —Mi treba da pazimo da ne steknemo duhkoji postoji u svetu5) . Svetovni xudi bi hteli malo ili nikakoda rade, a da uzimaju mnogo novca, da uyenici ne uye, a dadobijaju dobre ocene. Trudite se da se podvizavate. Naw ùivotje trud (napor)”.

Starac pripada pokolequ xudi za koje je trud predstavxaopokoj, a muka - razonodu. On se rado trudio. Imao je —trudoxubivunaviku”6) , tj. raspoloùeqe da se trudi do svoje konyine. On sam jevrwio neophodne radove: popravxao je kolibu, kosio travu,sekirom sekao drva za zimu, prenosio ih na le$ima i cepao,izuzev posledqih godina, kada mu posetioci nisu dozvoxavali.

Kada je trebalo da ide negde po Svetoj Gori, on je obiynoiwao pewice, a ranije je hodao bos, radi veçeg podviga.

On je imao snage, ali nije bio krupan. Velikosamoodricaqe, yasno nadmetaqe, revnost za duhovne stvari,krepili su telo, te je vrwio veçi podvig od drugih koji behusnaùniji. Telo mu se topilo u podvigu. Iscrpxivao je sve svojesnage, dajuçi svu snagu Hristu. Nasixe koje je vrwio nad sobomdostizalo je do granica qegove izdrùxivosti. On je oseçao da ihje i prevazilazio, te je zatim padao iscrpxen. Desna ruka sekoyila od umora, od bezbrojnog yiqeqa krsnog znaka uzbrojanice. Me$utim, on nije prestajao da bi je odmorio. Uzimaoje brojanicu u desnu ruku, a levom se krstio7) , iz yega se vidiqegova nepopustxivost u podvigu.

Rey o staryevom podvigu se uglavnom tiye dve posledqedecenije qegovog ùivota. Plamen, oduwevxeqe i revnost koju jeimao u mladosti, kada su mu telesne snage bile na vrhuncu,reyima se ne moùe opisati.

On je imao veliku revnost i yinio veliki podvig i kada se

4)

—Ni jedno telesno i duhovno delaqe bez truda i napora nikada ne donosiplod”, Prepodobni Grigorije Sinait, Dobrotoxubxe, tom. 4, str. 78.

5) —Delo koje se ostvaruje bez napora predsvatxa pravdu svetovqaka”, Ava

Isaak, Slovo 16, str. 57.6)

Lestvica 26, 29.7)

Neka se niko ne sablazni (wto je, kada se umarala desna ruka, nastavxaolevom). Jer, starac je liyio na ratnika koji se bori svim sredstvima, oruùjempravde desnim i levim. Ava Varsanufije Veliki, Odgovor 437, str. 220, piwe: —Kadahoçu da zakrstim svoju desnu ruku, ja upotrebxavam levu”.

201

—pokvario qegov ure$aj”, tj. kada je telo oslabilo. Wta li je tekkao mla$i radio? Oni koji su ga poznavali mla$eg, ispovedaju daje i sam neuobiyajen izgled qegov izazivao iznena$eqe istrahopowtovaqe. Qegova revnost je bila —sliyna uùarenomugxevxu. Ona ga je pokretala, yinila revnosnim, pobu$ivala isnaùila da prezire telo u nevoxama i strawnim iskuweqima,te da uvek predaje na smrt svoju duwu”8) . —Uveye umire, a ujutrovaskrsava”, govorila je za starca monahiqa koja se poznavala saqim, Ana Hadzi.

Pokuwaje koje je kao mla$i yinio ne samo da nijepreporuyivao drugima, nego ih je i odvraçao. Me$utim, sam senije pokajao za opite koje je vrwio na sebi.

Posle podviga starac je dospeo u staqe da ùivi sa malohrane i malo sna. On se hranio boùanstvenom blagodaçu.Govorio je: —Ima xudi koji ne spavaju od radosti, hraneçi se itelesno i duhovno”. Jednom je bio upitan: —Kako je jedansvetitex izdrùao da spava jedan sat od dvadeset yetiri yasa,drùeçi se za konopac”. On je odgovorio: —Svetitex se odmaraokroz svoj umor”. Sliyno je i sam oseçao. Hranila ga je iutvr$ivala blagodat Boùija. Bio je poput ure$aja kojineprestano radi sa malo goriva.

On je ùeleo da se mladi monasi podvizavaju: —Duhovniùivot je odvaùnost. Budite odvaùni. Nemojte da budetemlitavo pokoleqe. Stupajuçi u manastir, od poyetka treba da sepredaw, da se uhvatiw za Hrista, za nebo. Telesni podvigpomaùe, ukoliko se vrwi iz yasnog nadmetaqa. Nemojmo lakovrwiti ustupke, odlaùuçi svoje duhovne duùnosti. Vrwi(molitvu) koliko moùew, makar malo, a potom starcu ispovedi(nedostatke)”.

—Bolesnik treba da jede, imao jewnost ili ne, buduçi dazna da çe mu hrana pomoçi. I mi, ukoliko nemamo raspoloùeqeza duhovne stvari, treba da delamo sa radowçu, znajuçi da çemoimati [duhovne] koristi. Neophodno je prisixavaqe, a nepritisak i uznemireqe. Duhovna prisila nije pritisak, veçpomoç”.

Starac je podsticao na [duhovnu] borbu, ali je naglawavao iopasnosti od prelesnog podviga, koji pothraquje gordost ijednostrano se bavi telesnim naporima, zapostavxajuçiduwevne strasti: —Najveçi podvig je da steknemo smireqe ixubav, wto je lako i za malu devojyicu. Ukoliko yovek osnaùitelesne podvige, moùe da osnaùi i gordost i da ima pogrewanoseçaj da newto predstavxa. Ukoliko, me$utim, okrene niwan nagordost i puca, on uz veliku lakoçu moùe da postigne mnoge

8) Ava Isaak, Slovo 61, str. 247-8.

202

stvari. Najpre treba da ostvarimo smireqe i xubav, a potombdeqe i post”.

On je govorio: —Monah treba da stekne nadmoç nad sobom ida vlada sobom, tj. da zna kada treba da govori i kada da jede,usled yega neçe imati wtete ma gde powao i ma gde se nawao.Onaj ko nema vlast nad sobom liyi na vola koji na$e plod i neprestaje da jede dok ne pukne. Mnogo je onih koji lako bivajuzavedeni i koje povlayi nizbrdica, buduçi da nemaju koynice”.

Staryev podvig je bio velik, sakriven, pokretan yasnimnadmetaqem. On ne bewe wtur i povrwan, objavxujuçi qegovuveliku xubav prema Bogu. Onaj ko voli ùedan je da strada zaonoga koga voli. On nije vrwio podvig koji je sam sebi svrha, veçsredstvo oyiwçeqa i osveçeqa. On je postao nayin i sredstvopomoçi xudima i blagoprijatna ùrtva Bogu. Sa rasu$ivaqem jeon ùrtvovao svoj podvig radi neyeg uzviwenijeg. Jedanput jeprobao meso, samo i jedino iz xubavi, da bi podstakao bolesnogmonaha na razreweqe radi zdravxa. I Bog je uyinio da ne osetiukus mesa.

Starac se podvigom umrtvio za svet. Sasuwio je telo dastrasti ne bi nicale. Oyistio je duwu i telo svoju i pokazao semiomirisni sasud blagodati.

7. —Trudbenik i radnik”Starac je od malena zavoleo rad. Pomagao je svojim

roditexima u zemxoradniykim poslovima. Bio je neumoran iplodonosan. Sam je ùqeo yitave povrwine. Da bi obodrio sebe,on je ulazio u sredinu qive i prvo ùqeo jedan —red” kako bi sevidela dva maqa nepoùqevena komada.

Kao stolar radio je mnogo, s obzirom da je voleo svoj zanat.Radio je sa oseçaqem i raspoloùeqem, iz srca. Stolarski rad jespajao sa duhovnim i sa yovekoxubxem. Radeçi, on je pojao imolio se. Davao je milostiqu od novca koji je zara$ivao ili jebesplatno radio za siromawne.

Kao monah, starac je izvrwavao svoja posluwaqa doslednoi briùxivo. Iz yasnog nadmetaqa je i pomagao gde je bilopotrebe.

Nalazeçi vremena posle radova na obnovi, on je u Stomijupravio ikone i davao ih na blagoslov. Na drvo je lepio papirnuikonu i stavxao wiwarkice umesto rama. U Stomiju je zapoyeosa gqeyenim ikonicama, a kasnije ih je usavrwio. Imao je strugkoji je pokretao nogom, praveçi razno rukodexe i divne drvene—petohlebnice”.

U monawkom rukodexu starac je bio sposoban inedostiùan, a u grubim poslovima - neumoran i bez takmaca.Monasi koji su ga poznavali svedoye da je —sekao drva brùe od

203

drvoseya, testerisao brzinom strujne testere i radio za desetoroxudi”.

On nije ùeleo sitniyareqe i sporu pokretxivost u poslu,buduçi da yovek sporog srca biva izigran (Priy.12,8). %eleo je damonah malo radi grube poslove i da se mnogo bavi duhovnimdelaqem. Mnogo posla yini da monah zaboravi Boga, kao Jevrejiu Egiptu. Ali, govorio je: —Kad radiw, radi”.

Na Sinajskoj Gori je radio duborezne ikone, tj. prorokaMojsija kako uzima Dekalog [tablicu zakona].

U Ivironskom skitu starac je rezbario uglavnom naprsnekrstove i krstove za osveçeqe [tj. ruyne]. Jedan mali ruyni wupxikrst imao je wesnaest likova, na kojima su se videli svi detaxi,yak i nokti na prstima.

On nije iwao kod uyitexa da bi se uyio duborezu, veç bewesamouk. Sam se pomuyio i postao izvrstan duborezac. Dela rukuqegovih, osim savrwenstva vewtine, imala su i posebnuvrednost, s obzirom da su ra$ena sa poboùnowçu i molitvom.

O duborezu starac je govorio: —Prikazi Raspetog [Hrista] idrugih likova treba da budu kao prirodni, premda istanyaniji,podviùniykiji, da bi pokazivali duhovnost. Hristos nemastomak. Wta viwe, On je na Krstu bio praznog stomaka”.

On je savetovao: —Ukoliko razmiwxaw kako çew daobezbediw drvo za duborez, molitva nije prisutna. Ukoliko,me$utim, razmiwxaw kako çe lice Hristovo da dobije dobarizraz, molitva je prisutna”.

U Katunakiji on je rezbario ikone sa predstavom Raspeça,Raspetog Hrista, Presvete Bogorodice i svetog JovanaBogoslova. Pravio je i rezaye za papir od lovorovog drveta.Pisao je na qima reyi iz Svetog Pisma i davao ih na blagoslov.

U Keliji Yasnog Krsta je uglavnom radio gqeyene ikonice.Ostavxao ih je ispred kapije na dvoriwtu i posetioci su samiuzimali, koliko su ùeleli. Imao je razne ulowke (izlivke):Bogorodicu Slatkoxubivu, Raspetog [Hrista], svetu Efimiju,prepodobnog Arsenija, Svetu Goru, Sinaj, Krst sa kopxem isun$erom za kopye na monawkim kajwevima. Najteùe je bilo daizrezbari obrasce. Na yeliku koji je rezao ovalno iliyetvrtasto, urezivao je obrnutu predstavu udarajuçi yekiçemnoùiçe sopstvene proizvodqe. U wumi je traùio zlatno drvo iostrije, sekao ga i donosio iz daleka na le$ima. Powto bi seosuwilo, on ga je testerom sekao na komade i glayao ga. Zatim jeizlivke, zagrejavwi ih u vatri, pritiskao na pripremxeno drvo,uz pomoç ruyno pokretane priyvrwçene gqeyilice. I likovikoji su se otiskivali na drvetu zadobijahu mio izgled. On je idrugim ocima pokazao rukodexe, dajuçi im gotove ulowke.

204

U P a n a g u d i starac je rezbario ikone BogorodiceSlatkoxubive male veliyine i poklaqao ih xudima koji suimali posebne potrebe. One behu veoma uspele, usled yega su seyinile ùivima, tj. kao da su imale duha.

On je tako$e uradio ispupyenu Svetu Goru [rexef] u drvetu.Na gqeyilici je uradio i jednu lepu i izvornu predstavu. Nahartiju je pritiskao izlivak sa Hristovim ili Bogorodiyinimlikom zajedno sa divxim cveçem.

Gledajuçi svog uyenika kako plete brojanice, starac je isam nauyio. I potom je pleo yak i dok je razgovarao sa xudima.Delio ih je na blagoslov. Ali, kako bi bile dovoxne qegovebrojanice za mnowtvo xudi? Stoga je kupovao rukodexe da bipomagao siromawnim podviùnicima i potom ga davao nablagoslov. I drugi su mu ga davali da bi delio, ali je radijedavao od svojih trudova. Smatrao je da reyeno ima vrednost.Qegova muka sa kilom, slabxeqe telesnih snaga, kao i poveçaqebroja posetilaca doprineli su da brojanica bude qegovo glavnorukodexe zadqih godina. Mnogo vremena je u toku danaposveçivao posetiocima, kojih je bivalo sve viwe. Dok je bioposveçen razgovoru, qegove ruke su istovremeno, uhodano ali ihitro, plele brojanicu.

Rukodexe je uzda za mrzovoxu i pomaùe monahu da ostane ubezmeteùju. Starac, me$utim, nije imao potrebe za sliyimpomoçnim sredstvima da bi ostao u pustiqi. Radio je rukodexe,prirodno, da ne bi jeo —hleb nerada” i —ùito leqosti”, premdasu qegove liyne potrebe bile neznatne. On je retko prodavaorukodexe. Ono je bilo uglavnom izraz qegove velike xubavi.Hteo je svakome newto da pruùi. Sam se umarao, delio svojerukodexe —u slavu Presvete Bogorodice” i pruùao radost iutehu xudima, koji su smatrali velikim blagoslovom da imajunewto iz ruku qegovih.

Da bi rukodexe monaha imalo blagoslov, treba da se radi uzmolitvu i bez ùurbe. On je govorio: —Ukoliko rukodexe radimo umiru i molitvi, nawe duhovno staqe se prenosi, preslikava, naneki nayin, na qega i xudi ga uzimaju i bivaju blagosloveni.Jednom sam radio neku ikonu. Powto mi se ruka navikla, ja samstalno izgovarao molitvu, a posao me nije odvlayio. I ikona jesama zadobijala svoj izgled. Ja sam je zagrlio i drùao dva - trisata… Ukoliko do$emo u dobro duhovno staqe i nastaneprelivaqe xubavi prema Hristu, i samo sluùeqe postajemolitva.

Drugom prilikom naruyili su mi tri ikonice svetogDimitrija. Imao sam rok od west meseci. Stigao je posledqimesec, a ja jow nisam bio uradio ni jednu. E, stoga wto seumewala brzina i zebqa, ikona nije dobila dobar izgled. Dao

205

sam je na blagoslov, s obzirom da se nisam qome uspokojio”.Za starca je bilo nezamislivo da se rukodexe i grubi

poslovi rade bez molitve. Upitao ga je monah: —Starye, wta daradim s obzirom da obnavxam keliju”. On je odgovorio: —Rukeneka rade, a um u molitvi neka bude kod Boga”.

Kod rukodexa on je naglawavao jednostavnost, tj. da se nerade sloùene predstave i da se ne prihvata mnogo poruëbina.Ukoliko je moguçe, rukodexe treba da se ograniyi na jednupredstavu, koja treba da se radi wto boxe, pri yemu i um moùenerasejano da se moli.

Starac je tako$e govorio: —Boxe je da se rukodexe prodajejeftino i da se ne yini milostiqa, negoli da se daje skupo i dase ima novac za milostiqu”.

Starac je veoma naglawavao da ikonopisci rade dobreikone, smatrajuçi da je —ikona veyna propoved, dok propovedpropovednika traje kratko. Mi, na primer, vidimoBogorodiyinu ikonu i bivamo uteweni. Naravno, ukoliko nijedobra, ukoliko ima divxe lice, oyi itd. ikona vrwi odbojnupropoved. Neko mi je priyao: »Dowao sam pred Hristovu ikonu,ùeleçi da mu otvorim svoje srce. Me$utim, video sam Hristakako me divxe gleda, kao nemayki vojnik, i stegao sam se«.

Ikona yini yuda kada privlayi blagodat svetog kogapredstavxa. Na ikoni se vidi sve wto neko voli. Mi obiynoslikamo sebe. Jedna sestra je volela svoju sestru i naslikala je.Blagodat zadobija ono wto yinimo sasvim predano Bogu.Unutrawqe staqe duwe se ogleda u rukodexu. Ukoliko sipoboùan, tvoje rukodexe çe biti natopxeno poboùnowçu.Ukoliko si uznemiren, ono poseduje neki demonizam i prenosiga”.

Starac je, naravno, naglawavao poboùnost i domaçinskuosobinu u rukodexu. Me$utim, on ga je gledao kao pomoçnosredstvo, a ne kao cix po sebi. Stoga je govorio: —Najzad, mimonasi nemamo za cix da postanemo dobri pojci ili dobrirukodelci, nego ispravni monasi, an$eli, usled yega çe seblagosloviti nawe delo i xudi koji ga uzmu biçe blagosloveni.Stoga oni viwe vole rukodexe iz manastira, tj. radi blagoslo-va”.

8. Miris blagoyawçaNeki podviùnik zatvornik sluwao je mnogo o starcu

Pajsiju. On ga je posetio, razgovarao sa qim i uverio se da jestarac bio yovek naroyite poboùnosti. Zaista, on je imao retkupoboùnost, kojoj se nauyio od svojih roditexa, uglavnom od svojemajke.

On je u opwteùiçu imao [duhovne] koristi od mnogih otaca,

206

posebno od nekog jeromonaha, za koga je govorio: —Ne moùemo mida dostignemo do poboùnosti oca… nemoguçe je. Sluùio jeLiturgiju svakog dana i mnogo se podvizavao. West meseci sesvakodnevno hranio samo sa pola prosforice i paradajzomosuwenim na suncu”. Pomenuti poboùni sluùitex i drugimanastirski svewtenici su, kada su sluùili u crkvicama,voleli da im prisluùuje mladi otac Averkije (potoqi staracPajsije).

Starac je imao uro$enu poboùnost, ali ju je tako$e iznatno doradio. On joj je davao veliku vaùnost, govoreçi da je—poboùnost najvaùnija vrlina, buduçi da privlayi blagodatBoùiju”.

Po starcu, poboùnost je strah Boùiji, duhovna osetxivost.Poboùan yovek jako oseça prisustvo Boùije i ophodi sepaùxivo i oprezno.

On je ùeleo da poboùnost bude izvorna, unutrawqa.Qenih spoxawqih oblika se gnuwao. Govoreçi o bratstvu koje jeimalo poredak i dosledno pridrùavaqe u bogosluùbenomùivotu, on je rekao: —Ako reyeno izvire iz qih i ako je newtounutrawqe, ja ih powtujem”. Sam starac se ophodio sapoboùnowçu, ali i sa slobodom, koja je bila strana spoxawqimi suvim oblicima. Ono wto nije oseçao, on nije ni yinio.Pravio je razliku izme$u poboùnosti [eÚlæbeia ] i poboùqawtva[eÚsébeia]1) . On je izbegavao i da pomiqe rey poboùqawtvo.Govorio je da je poboùnost tamjan, a poboùqawtvo parfem.

Qegova poboùnost je poyiqala od malih i nebitnih, adospevala do najsuwtinskijih i duhovnih stvari. On je govorio:—Ukoliko yovek prezire male stvari nalazi se u opasnosti da muprenebregavaqe, i ne shvatajuçi, pre$e i na veçe i svetijestvari. Pravdajuçi se da jedno nije niwta i da drugo niwta nemari, on moùe da dostigne, da Bog sayuva, do potpunog preziraSvetiqe i da postane nepoboùan, bestidan i bezboùan”.

Qegova poboùnost se primeçivala iz nayina na koji semolio, na koji je celivao ikone, na koji je uzimao naforu i svetuvodicu, na koji se priyewçivao, na koji je drùao ikonu u ophodu,na koji je pojao i ukrawavao mali hram u svojoj kolibi. Pazio je ina sitnice, wto ne bewe sitniyareqe, niti cepidlayeqe, veçjedan stav prema Bogu, koji ne predvi$a ni jedno crkvenopravilo, nego qegovo liyno nastrojeqe. On je oseçao svetim nesamo svoj hram, veç i yitav prostor kolibe. Kelija u kojoj semolio bewe mu kao crkva. Imao je ikonostas sa mnogo ikona,pred kojima je gorelo neugasivo kandilo i pred kojima je kadio i

1)

U smislu spoxawqe poboùnosti, a ne blagoyawça u svetootaykom znayequprave vere.

207

palio mnogo sveça. Svoj krevet je napravio u obliku groba,govoreçi: —Eto oltara moje kelije”. Ikone i svete kqige jestavxao jedino na uzglavxe, na kome je imao jednu istrowenu iizbledelu ikonu. Jedan brat ga je pitao za uzrok. Premda jestarac na poyetku pokuwao da se prikrije, na kraju je bratshvatio da su uzrok bili celivaqa i suze. —Yitavo bdeqe mogu daprovedem [u sliynom staqu]”, skromno je ispovedio. Starac jepoboùno powtovao i druge prostorije u kolibi: radionicu, gdeje radio ikonice, gostoprimnicu, u kojoj su se blagodaçuBoùijom prepora$ale duwe, mesto za prostiraqe vewa, yak idvoriwte. Smatrao je nedostatkom poboùnosti da u keliji imanuùnik. On mu je bio dosta udaxen, ne samo podviga radi, negojow viwe iz poboùnosti.

U [Keliji] Yasnog Krsta oci iz manastira su mu, pokrenutixubavxu, tj. da se ne bi muyio, jednom prilikom dok je bioodsutan, napravili mali nuùnik, vani, ali uz kolibu. Starac ganikada nije upotrebio.

U posledqe vreme, kada mu se zdravstveno staqe pogorwalo,te je mnogo puta noçu izlazio, po hladnoçi, kiwi i snegu,qegova duhovna deca su navaxivala da mu naprave nuùnik, radiqegovog olakwaqa, pokraj mesta za prostiraqe vewa. Me$utim,on nije prihvatio, govoreçi: —Kako da ja napravim nuùnik namestu gde se javila Presveta Bogorodica”.

An$eli na nebu —najblagoyastivije” sluùe Bogu dan - noç.I staryev ùivot je bio umirisan dubokom i izvornomblagoyastivowçu, wto se prozire iz mnogih izraza u dodiru sasvetiqama i u qegovom odnosu prema Bogu. On ih je oseçao kaoùive.

Starac je patio od kile kada je jednom prilikom posetioneku keliju. Starac kelije ga je molio da legne da se maloodmori, ali on nije prihvatio. Jer, mogao je da legne samo nalevu stranu, wto bi znayilo da bi mu noge bile okrenuteikonama - stvar koju je smatrao nepoboùnom.

Ulazeçi u sveti oltar kroz vrata sa strane, on je yiniozemni poklon sa krstom, skidao skufiju, celivao krst. U vremepriyesna, pred Priyewçe, on je celivao ikone uz velikepoklone. Jedno vreme je imao pravilo da trideset tri sata preSvetog Priyewça bezuslovno niwta ne jede.

Iz prevelikog strahopowtovaqa prema svetoj tajnisvewtenstva, on nije prihvatio da bude svewtenik, premda je,kako je sam ispovedio, tri puta imao otkriveqe da postane

208

jeromonah1) .Starac je poboùnost smatrao osnovnom vrlinom svakog

Hriwçanina. Mereçi svojim strogim merilima, poboùnost jesmatrao neophodnom, ali i retkom. Za starca je ona bila veça odmnogo yega drugog.

On je poboùnost imao kao merilo za mnoge stvari. Kada bineko poboùan pisao ili govorio ili yinio newto i bioosu$ivan, starac je, pre nego wto uobliyi jasno miwxeqe, davaoolakwice, govoreçi: —On je poboùan, ne verujem da je uyiniosliynu stvar”. Verovao je da ona yuva yoveka od grewaka, zabludai od padova, moùda prema reyima: Put blagoyastivih sayuvaçeGospod (Priy.2,8).

U svim istupima i podvizima Hriwçanina, a posebnomonaha, za starca je poboùnost bila veoma znayajna. Ona jestamen pomagay, koji ulazi svuda i podiùe duhovni stepen.

On je monahe savetovao da obrate paùqu na qenozadobijaqe. Govorio je: —Mlad monah posebno treba da sav budeblagoyastiv, u yemu çe mu pomoçi svagda otvoreni Vrlinoslov(koji yesto treba da prouyava) i druùeqe sa drugim poboùnimxudima”. Mlad monah je upitao starca na wta posebno da pazi.On mu je odgovorio: —Na poboùnost i paùeqe na sebe”.

Ruski episkop ga je upitao koga da rukopolaùe zasvewtenika, s obzirom da je bilo dosta pripravnika. On jeodgovorio: —Poboùne i yiste (yedne)”. On nije rekao - obrazova-ne, sa dobrim glasom, preduzimxive.

I u pojaqu i u ikonopisu za starca je veçi znayaj imalapoboùnost, negoli vewtina. Qu je on i prepoznavao kod pojcaili na ikoni. On je govorio: —Ukoliko paziw na smisao tropara,izmeniçew se i pojaçew poboùno. Ukoliko imaw poboùnost igrewka (koju çew moùda napraviti dok pojew) biçe slatka. Ali,ukoliko samo paziw na vewtinu, tj. idew sve notu za notom iizgovaraw bez poboùnosti, biçew kao neki svetovni pojac kojije pojao —Blagoslovi duwo moja Gospoda”, a bewe kao da kovayudara u nakovaq. Sluwao sam ga u nekom vozilu. Nisam imaomira. Rekao sam vozayu: »Iskxuyi zvukonos«. Onaj ko ne poje izsrca kao da te juri iz Crkve. Jedan svewteni kanon kaùe daneprikladni glasovi zasluùuju kaznu, jer izgone narod izcrkve”.

Za ikonopisaqe je savetovao: —Ikonu treba da radimo sapoboùnowçu, kao da ùelimo da je damo samom Hristu. Zar bi senama dopalo da nam daju naw svetlopis [fotografiju] sa

1)

Verovatno se nije radilo o zapovesti, veç o moguçnosti, tj. da moùe dapostane svewtenik. Jer, kada je bio upitan, on je odgovorio: —Hristos nam dajedarove. Moramo li sve da ih primimo”.

209

izmeqenim likom? Nije ispravno da se Presveta Bogorodicaikonopiwe kao sveta Ana, da se navodno ne bi videla qenatelesna lepota. Od Presvete Bogorodice nije postojala lepwaùena ni duwom ni telom. Ona je blagodaçu koju je imalapreobraùavala xudske duwe”.

Za filotejsku ikonu [Presvete Bogorodice] —Slatkoxubivu”starac je govorio: —U odnosu na vewtinu ona ima nesavrwenosti,buduçi da su noge Hristove kao klinovi. Me$utim, ona jeyudotvorna i ima veliku blagodat i sladost, s obzirom da je Bogverovatno nagradio poboùnost ikonopisca”.

—Na poboùnog dolazi blagodat Boùija i yovek se duwevnoprolepwava”. Me$utim, starac je sa tugom utvr$ivao da xudidanas ne vode rayuna o poboùnosti. On je govorio: —Onoga konema poboùnost i koji prezire Boùanstvo, napuwta Boùanskablagodat, te biva nadvladan iskuweqem i demonizuje se.Boùanska blagodat ne pristupa nepoboùnom yoveku. Ona ideonima koji je powtuju”.

Kao primer nepoboùnosti on je navodio ùrtvu Kaina isinova Ilijevih iz Starog Zaveta. Qihov prezir rasrdio je Boga,te su bili kaùqeni. Starac je smatrao nedostatkom poboùnostida se ikone, crkvene kqige, nafora i uopwte svewtene stvariostavxaju u stasidiji, utoliko viwe na stolicama ilikrevetima, osim kod uzglavxa.

Starac je preporuyivao da ikonice koje je delio nablagoslov stavxaju u ëep na grudima. Ispriyao je sluyajposetioca kome se bewe iskrivila glava. Boùanskimprosveçeqem starac je shvatio da mu se reyeno desilo zbogdemonskog dejstva, buduçi da je u zadqi ëep na pantalonamastavio Krst sa yesticom Yasnog Krsta, koji mu bewe poklonio.One koji nisu pazili na svoj ùivot odvraçao je od noweqa nasebi Yasnog Krsta. Ispriyao je kako je neko postao $avoiman, jerje dana kada se priyestio pxunuo na neyisto mesto, kao i nekaùena koja je prosula svetu vodicu u prxavo mesto. Mladiverenik je otiwao kod nekog vrayara, koji mu reye da mokri poburmama. On je posluwao i postao $avoiman, s obzirom da suburme svewtena stvar. Navodio je i druge sliyne primere da bipokazao da je neke zbog nedostatka poboùnosti napuwtalaBoùanska blagodat, usled yega su postajali $avoimani.

On nije smatrao ispravnim da svete oce nazivaju golimimenom —Vasilije, Grigorije”, itd. —Ovde za (bilo kog) ocagovorimo i zovemo ga »otac«. Zar çe svete oce prosto nazivatipo imenu”.

Starac nije ùeleo da Bogu prinosimo parafinske sveçe,uxe od semeqa ili lowe kakvote [veç samo maslinovo], nego —da Boguna sluùbu prinosimo najboxe. Tako$e, mi treba da mu prinosimo

210

svoje snage, yistu molitvu, a ne zevaqe”. Smatrao je za velikunepoboùnost da se Liturgija sluùi sa prosforama koje imajumalo bu$i. —Hristos nam daje Telo i Krv svoju, a mi da mu dajemoubu$alu prosforu”. Dewavalo se da ide kilometrima daleko dabi nawao prosfore za Svetu Liturgiju. Hvatao ih je sa strane ipazio da ne dotakne peyat.

Starac se trudio da zablagodari i uspokoji Onoga koga jevoleo. Iz velike xubavi prineo je Bogu sve najboxe, ophodeçi setanano, sa duhovnom osetxivowçu i sa poboùnowçu. I Bog, komeje blagougodio, darovao mu je obilnu blagodat svoju.

9. —Zavoleo je pravednost”Prema Svetom Pismu , pravedan je onaj ko drùi sve

zapovesti i ko uga$a Bogu, dakle - svetitex. Pravednost jezajedniyka odlika svih svetih.

U danawqoj upotrebi izraza, pravedan je onaj ko jebesprekoran u odnosu prema xudima. Starac je u reyenom smislukoristio izraz. On je razlikovao pravednost yoveyansku (tj. kadayovek ne nanosi nepravdu svome bliùqem), i boùanstvenu (tj.kada svesno i sa blagodareqem podnosi nepravde). Prema starcu—boùanstvena pravednost je da yiniw ono wto uspokojavadrugoga”, tj. da ùrtvujew prohteve, odmor i svoju pravdu da biuspokojio i pomogao drugoga. On je naroyito govorio: —Duhovnapravda je da yovek tu$e terete oseça kao svoje. Ukoliko je yovekduhovno napredniji, utoliko maqe prava daje sebi. Recimo da sanekim idemo uzbrdo sa torbom na ramenu. Duhovan yovek uzima itorbu od drugog da bi mu olakwao, ali po svojoj osetxivosti kaùeda mu reyeno pomaùe. Yitava stvar je u naporu da do$emo upoloùaj drugog, da ga shvatimo, yime postajemo srodni Hristu”.

Starac je preporuyivao: —Odbacite yoveyansku smislenosti yoveyansku pravdu. U$ite u boùanstvenu pravdu. Pojedini, pai duhovni xudi, stvaraju novo jevan$exe, drugayije, ùeleçi daHriwçanin ne bude ismejan. Naprotiv, monah treba da se radujekada mu nanose nepravdu. On nema nikakvo pravo, buduçi da idetragom onepravdovanog Hrista. Svetovan yovek ima i neznaqe imnoga prava. Ukoliko ga grdi onaj koji je nad qim, on çe içi nasud. Me$utim, ma koliko mu nepravde nanosili, monah nemanikakvo pravo. Yak ni ako ga vre$aju. Bog reyeno ustrojava dabismo iskupili neki greh ili da bismo zaradili neku paru.Kada nam se nanosi nepravda, a mi hoçemo da isteramo svojupravdu, mi niwta ne stavxamo u trezor”. Me$utim, on je verovaoda onaj ko svesno podnosi nepravde dobija od pravednog Bogaplatu i u ovom ùivotu kroz duhovne darove (pa yak i krozvewtastvene) shodno svom staqu.

Starac je pisao u svojoj poslanici (25. 2. 1971. godine): —U

211

jednom doga$aju sam video veliku pravdu Boùiju, koja nemagranica. Jednoj duwi uyiqena nepravda dok je uzaludno sluùilaxude grewnike. Za mesec dana ispitivaqa dostigla je doduhovnog umozreqa i doùivela tajne Boùije”.

Starac je monaha, koji se raspravxao sa svojim sabratom naposluwaqu, savetovao: —Reci mu da ima pravo. Znaw li kolikoih ima wto su sa svojim pravom otiwli u pakao? Pravda monahunanosi nepravdu (tj. nanosi mu »duhovnu« wtetu, kada pokuwavada se opravda)”. Me$utim, pojedinim poyetnicima je savetovao:—Ukoliko yovek u poyetku ne dospe do staqa da moùe da primanepravde, u nesporazumima mnogo pomaùu razjawqavaqa”.

On je opisno govorio o nepravdi: —Za siroyad, za bolesne, zastare - za sve postoje ustanove. Za jadnog onepravdovanog, nijeosnovana ni jedna ustanova. Svako ga uzima i nabacuje na tu$ale$a, jer se svakome yini teùak i ruùan. Ali, trpxeqenepravde je slatko, kao niwta drugo. Najlepwi trenuci koje samdoùiveo behu trenuci trpxeqa nepravde. Ko prihvata trpxeqenepravde, prihvata onepravdovanog Hrista u svoje srce. Kavga sezapodeva stoga wto svako prisvaja viwe prava nego wto mupripada. Samo yovek sa mnogo xubavi, ukoliko se na$e, skupxanepravdu, a pravdu ostavxa drugima. Samo je Hristos primio svunepravdu, podiùuçi Krst za nas”.

Starac je u svom ùivotu primenio pomenutu boùanstvenupravdu: ne samo da je sa zadovoxstvom trpeo nepravde, nego jeimao i obzira da se na tanan nayin ophodi sa namerom da neobruka i ne povredi one koji su mu nanosili nepravdu. On ih jesmatrao dobroyinitexima, moleçi se za qih i waxuçi imdarove. On je govorio: —Mnogo puta mislimo da nam drugi nanosenepravdu. Nepravde su u suwtini dobroyinstva. Niko ne moùeda nam nanese nepravdu, ukoliko mi sami sebi ne nanosimonepravdu. Sebi nanosimo nepravdu ukoliko ne ùivimo duhovno.Duhovno, pak, ùivimo kada drùimo zapovesti”.

Starcu nije bila dovoxna samo boùanstvena pravda, nego jebriùno pazio i da ne —uyestvuje u tu$im gresima” (1.Tim.5,22).Nije, dakle, prihvatao niwta suprotno boùanstvenoj pravdi. Uperiodu boravka u Stomiju neka bogata ùena je bila dala kuçupod zakup nekoj siromawnoj porodici, koja nije imala da gaplati. Ona je htela da ih da na sud i da novac koji bi uzela zastanarinu da manastiru. Otac Pajsije je, premda su postojalepotrebe, odbio. On joj je rekao: —Ne ùelim novac, koji çew dauzmew iz jednog manastira (od siromawne porodice), pa da gadaw drugom”.

On je uzimao radnike ne dogovarajuçi se o plati. I niko senije ùalio. Davao im je pravedno i jow poneki blagoslov.

On je potpuno zavoleo i primeqivao boùanstvenu pravdu,

212

viwe voleçi da qemu bude nanesena nepravda i da sam budekaùqen, negoli da sam uyini nepravdu yoveku.

On u poslanici (4. 4. 1966. godine) navodi da mu se dogodiojedan natprirodni sluyaj: —Jednom sam molio Boga da idem upakao, prvo, wto nisam bio i nisam dostojan da vidim Qegovopresveto lice, i drugo, da bi udostojio svog Carstva sve koje samoùalostio, onepravdovao, osudio kao yovek u celom svom ùivotu.I Dobri Bog je dopustio da nedexu dana unekoliko okusim pakao,wto zapravo nisam mogao da izdrùim. Seçam se reyenih dana idrhtim. Stoga boxe da se nije rodio yovek koji çe da ide upakao”.

I drugom prilikom on se molio Bogu za [qegove] moguçenepravde uyiqene u neznaqu: —Boùe moj, pomiluj one koje samosudio i kojima sam naneo nepravdu. I ukoliko sam uyinio nekomilosr$e, daj ga qima”.

Me$utim, i u jevan$elskom smislu starac se pokazaopravednim, buduçi da se od detiqstva revnosno i doslednopredao vrwequ zapovesti.

Pravednost koju je primeqivao bila mu je pokrov i wtit uiskuweqima i opasnostima. Ona ga je yuvala viwe od YasnogKrsta, naroyito kada je bio vojnik i iwao u opasna poslanstva,jer, —Gospod podrùava pravednike” (Ps.36,17) i —uzvraça popravdi” (P s . 1 7 , 2 1 ). Ona ga je yuvala nepovre$enim ineuhvatxivim pred bezbrojnim demonskim napadima i zamkama.Neko je video $avola kako sa kanapom ide po dvoriwtu staryevekelije i kako priya sam sa sobom: —Zar ga neçu jednom uhvatiti”.

Ukoliko ne primenimo boùanstvenu pravdu, neçe bitinapretka u duhovnom ùivotu, niti çe nawa molitva bitiusliwena. —Mnoge molitve se uznose. Veç bi trebalo ceo svet dase promeni. Me$utim, powto nema pravednosti, one ne bivajuusliwene”. Me$utim, dovoxna je samo molitva jednogpravednika da bi umilostivila Boga za yitav narod (Jer.5,1;Jez.14,14).

10. Yasno nadmetaqe [ar]Yasno nadmetaqe je, prema starcu, —blagoyastivo izlivaqe

dobrote, bistra xubav smirenog yoveka. Qegovo srce je ispuqenovelikom blagodarnowçu prema Bogu i bliùqima, i iz duhovneosetxivosti (istanyanosti) trudi se da uzvrati i najmaqedobroyinstvo koje mu drugi yine”. Yasno nadmetaqe je ono wtobiva mimo obaveze i duùnosti, wto se ne traùi, veç se vrwi iznekoristoxubive xubavi.

Sva staryeva dela odlikuju se pomenutom vrlinom:jednostavna pomoç nekome, samopoùrtvovanost u ratu da drugine bi bili u opasnosti i poginuli, a u monawkom ùivotu

213

wirokogrudi podvizi, koji su prevazilazili qegovuizdrùxivost. Potresalo ga je kada je i kod drugih video yasnonadmetaqe. On je dovorio: —Postupajmo sa yasnim nadmetaqem.Deca koja imaju yasno nadmetaqe paze kako da uspokoje izablagodare roditexima. Mi monasi treba da znamo wtauspokojava starca i da saglasno postupamo i pre nego wto namkaùe. Imajte yasno nadmetaqe i nemojte da zloupotrebxavatetu$u dobrotu. Yovek sa yasnim nadmetaqem biva bombardovanblagoslovima, dok roptay ra$a nesreçu. Srce se ne yisti—klinom”1) , nego yasnim nadmetaqem. Nemojmo dopustiti da sedrugi umara na svom posluwaqu kada mi zavrwimo svoje.%rtvujmo se. Neka ùena je govorila: »Hristos se oùalostio, a ija sam ga oùalostila. Ni ja ne ùelim da imam radost«. I bila jeodliyno! Govorila je drugima da se mole da nema radost, nego dapati zbog Hrista. Kakvo yasno nadmetaqe! I ukoliko je viwegovorila, utoliko je viwe radosti i umileqa imala. Ona jeizawla iz sebe”.

Starac je preporuyivao: —Nemojmo yiniti dobrokoristoxubivo, niti zakonski, nego iz xubavi prema Bogu. I veçneçemo samo sa lakoçom raditi ono wto smo obavezani, negoçemo ùrtvovati i sve na wta imamo pravo”.

Kao monahu, qemu nije mu bilo dovoxno da vrwi svojepravilo i bogosluùeqe, uspokojavajuçi svoju savest da jeispunio svoje monawke obaveze. Qegovo yasno nadmetaqe ga jepokretalo da se predaje velikim podvizima i da za sebe nezadrùava ni snagu, ni vreme, ni spokojstvo. On je viwe misliona druge, negoli na sebe i ùrtvovao se da bi im pomogao.

Yasno nadmetaqe, vrlina koja mu bewe svojstvena, kaosvetovqaka ga je pokazala - dobroyinitexem, kao vojnika -junakom i kao monaha - svetitexem.

11. Povereqe u Boùiji promisaoStarac je imao veliku veru u Boga i savrweno povereqe u

Boùanski promisao. Stoga je govorio: —Hixadu posto samsiguran da çe mi Bog, ukoliko sada nekome dam svoj ëemper, dokdo$em do svoje kolibe, poslati drugi. Ali, u poyetku, da bi nasoprobao1) , On nas ostavxa da se unekoliko prehladimo i da serazbolimo. I tada treba paziti. Neka niko ne kaùe: »Hristemoj, ja sam ga radi xubavi prema tebi dao, a ti si me ostavio dase razbolim«”.

On se nikada nije uznemiravao, niti gubio nadu, ma koliko

1)

Naziv prawka za praqe vewa iz starijih vremena.1)

—Bez iskuweqa se promisao Boùiji ne bi video”, Ava Isaak, Slovo 44, str.187.

214

se stvari yinile tewke i zloslutne, bilo da se radilo o liynimneprilikama, o nevoxama okoline, ili pak - crkvenim,narodnim i me$unarodnim. On je video rastuçe dejstvo i vlastzlog i qegovih oru$a, ali je znao i obznaqivao da —Neko drugidrùi uzde”. Na svojstven nayin je govorio: —&avo ore, aliHristos seje”. Verovao je da —Bog ne dopuwta da se dogodinikakvo zlo, ukoliko iz qega ne proizlazi neko dobro ili se, unajmaqu ruku, ne spreyava neko veçe zlo”.

Nada, koja —nikada ne posti$uje”, pratila ga je yitavogùivota, a ponajviwe u tewkoçama. U mraku i magli on je govorioo vedrom nebu. Oyajnim duwama je govorio: —Sve çe biti dobro,blagodaçu Boùijom”. Yoveku koji se brinuo zbog neprijatexskihnapada na nawu otaëbinu, on je dao odgovor koji donosi nadu: —Ikada bi mi rekli da nema ni jednog Grka, ja se nebih sekirao.Moùe Bog da podigne jednog Grka. Dovoxan je i jedan”. Jow jeverovao: —I samo jedan Hriwçanin da ostane, Hristos çeizvrwiti svoj plan”. I dok su drugi priyali o buduçemneprijatnom razvoju u narodu i sejali strah, starac je prenosiovedromuxe [optimizam] i nadu. Priyao je o vaskrsloj Grykoj i oponovnom sticaqu Svete Sofije [u Carigradu]. —Postoji i Bog. Gdesi Boga stavio”, rekao je jednom kliriku, koji je video mraynubuduçnost otaëbine.

Starac je govorio: —Da nisam imao povereqe u Boga, neznam wta bih postao. Yovek deluje do jedne tayke, a potom delujeBog. Imajmo potpuno povereqe”. I starac nije mislio na nekuneodre$enu nadu, veç na opipxivu izvesnost, posvedoyenubezbrojnim primerima.

U svom ùivotu on je bezbroj puta iskusio preduzetniwtvoBoùije na razne nayine. Kao vojnik imao je jedno Jevan$exe ipoklonio ga. Potom je traùio Jevan$exe, da bi yitao Rey Boùiju.Za Boùiç su poslali u qegovu jedinicu dvesta paketa, i samo uqegovom je bilo Jevan$exe.

* * *U Stomiju je starac jedanput dao nekom siromahu svoju

majicu i ostao samo u podrasniku. Silazeçi u Konicu radiposlova, svratio je do powte. Nawao je paket sa majicama.Starac je verovao: —Ako sam dajew, i Bog tebi daje”.

* * *U Katunakiji mu je telesni sklop imao potrebu za neyim

slatkim, a nije imao niyega. Uskoro je dowao posetilac koji muje doneo smokve i groù$e, govoreçi: —Evo newto za tebe”. Istarac je zablagodario Bogu.

215

* * *Jednom je iduçi putem nawao neku lepu veliku peyurku.

—Slava Bogu, u povratku çu je ubrati da bih je pojeo za veyeru”.Powto se vratio, neka ùivuxka je bila pojela pola peyurke. Neùalosteçi se, on je opet zablagodario Bogu, pomislivwi: —SlavaBogu. Eto koliko je trebalo da pojedem”. I on je ubra. Kada jesutradan izawao iz svoje kelije, yitav prostor je bio punpeyurki. I opet je zablagodario Bogu. —Slava Bogu” i za jednu, iza pola, i za mnogo peyurki.

* * *Qegovo duhovno yedo priya: —Otiwao sam u Keliju Yasnog

Krsta da vidim starca. Video sam neke papuye, koje mi seuyiniwe malo yudne. Odozdo su imale koùu, a odozgo kao da subile pletene od vune. Nikada nisam video sliyne. Ja upitah:

»Gde si ih nawao, starye«.»Uzmi ih«, reye mi.»Starye, wta çe mi. Pitao sam samo iz radoznalosti«.»Ne, uzeçew ih. A meni çe doneti druge, nove«.Popustio sam pred qegovom upornowçu. Uzeo sam ih i ne

ùeleçi. Pre nego wto sam otiwao, do$e jedan monah izStavronikite noseçi neki paket. Starac reye: »Hajde da gaotvorimo, da vidimo wta nam donosi powta«.

I on ga otvori: uz druge stvari bewe i jedan par papuya.»Eto, vidiw«, reye mi on”.

* * *Kod starca se jedanput nawao neki posetilac kome bewe

hladno. —Wta da ti dam, bre dete”, reye mu on. Traùio je i nijenawao niwta, te mu dade ëemper koji je nosio. Yim je posetilacotiwao, u istom yasu do$e neko i donese mu paketiç u kome bewejedan ëemper.

* * *Starac je ispriyao: —Jedne godine (moùda 1971. godine) bio

sam bolestan petnaest dana. Imao sam vruçicu, groznicu, bezpeçi, sam. Nisam mogao da skuvam ni jedan yaj, niti sam mogao daiza$em van. Verovao sam da çu da umrem, te sam preko sebeprebacio obraz [shimu] oca Tihona. I odjednom osetih velikublagodat. Na$oh se pred svojom kelijom u svetlosti i sve gledahdrugim oyima - ptice, ribe, planete, vasceli svet. I sve jepriyalo i govorilo da je Bog sve stvorio za yoveka.

Molio sam se Bogu da budem sam kad budem umirao. I samozbor pomenute misli ja bio sam preplavxivan radowçu i

216

umileqem. Napuwtenost od xudi i liwavaqe xudske utehedonosi bogatu Boùansku utehu”.

Stoga, starac nije pribegavao lekaru kada se razboxevao.Prepuwtao se promislu Boùijem, sa povereqem i strpxeqemgovoreçi: —Kada sam bolestan ne ùelim nikoga, kako bi me Bogutewio”.

* * *I kako da se starac ne poverava Bogu posle velikih i

mnogih projavxivaqa Boùijeg promisla. On je o qemu brinuokao dojixa koja neguje svoju decu (1.Sol.2,7). No, Bog ga je zbriqavaokao dostojno i izabrano yedo svoje, bilo na xudski, bilo nanatprirodan nayin, od malih do neophodnih stvari, za koje seobiyno nije ni molio. Stoga je starac govorio: —Kolikupouzdanost oseça dete u majyinom zagrxaju! Jow veçu pozdanostoseça verujuçi u zagrxaju Boùijem! Sada oseçam radost deteta umajyinom zagrxaju. Zagrxaj Boùiji je kao raj. Prestaje imolitva, prestaje sve. %iviw u raju”.

Starac je bio blagosloven yovek, koji se uzda u Gospoda.Gospod bewe nada qegova (Jer.17,7).

12. An$eo miraStarac je govorio: —Mir je duh Boùiji, a suprotno

(uznemireqe, smutqa) dolazi od $avola”. Zaista, —mir duwepotvr$uje da je Bog uvek prisutan uz nas i da u nama boravi”1) .—Onaj ko je liwen mira, liwen je Boùanske blagodati”2) . Mir jeplod blagodati i obitava u smirenim i yistim srcima.

Pomenuti mir je starac zadobio – unutrawqe. On beweblagodatno staqe, koje je smatrao uzviwenijim od molitve.Zadobio ga je prvenstveno odbacivaqem strasti i u glavnom -svojim opwteqem sa Nayelnikom mira3) kroz neprestanumolitvu. I duh [mira] se razlivao na sve oko qega, primeçujuçi seu govoru, pokretima, u tihom ali iskriyavom pogledu, urukodexu, u nayinu na koji je primao i ispraçao goste, a posebnou molitvi. U qegovoj blizini svako bi disao drugayiji vazduh.

Starac je veoma pazio da ne potpadne pod uticaj —nemirnogsvetskog duha, koji je svet uyinio ludnicom”, podvizavajuçi se daodrùi svoje mirno staqe. On je uvek svoj sat namerno navijaopomalo unapred. Kada je iwao u posetu kretao je ranije, da se ne

1)

Sveti Jovan Kronwtatski, Moj ùivot u Hristu, str. 100. prevod arhim.Mihaila Konstantinidu, izdaqe —Bawta Bogorodice”, Solun 2003.

2) Sveti Nektarije Pentapoxski (Eginski), Poznaj sebe , str. 207, izdaqe

—Sveti Nikodim”.3)

On (Hristos) je mir naw (Ef.2,14).

217

bi kretao uùurbano i uznemireno i da bi spreyio da staqeùurbe ima uticaja na qegovu molitvu. Pre svega, ùeleo je da seu crkvi molimo u miru. Kada bi u vreme sluùbe video nered,koji je pravio zbrku, delovao bi sa rasu$ivaqem i povraçao red.

Xudima je priyao: —Mir sveta çe proizaçi iz unutrawqegmira. Udruùeqa mira ne mogu da pomognu”.

Qegovo sticaqe je povezivao sa pokajaqem i —dobrimporetkom”4) . Govorio je: —Pravi mir dolazi, ukoliko se yovekunutrawqe sredi i pazi da ne daje povod. Jer, iskuweqepokuwava da mu oduzme mir nepredvidivim napadima”.

Mladi monah ga je upitao wta da radi kada ne stigne daobavi duhovno pravilo na vreme, te se uznemirava i sekira. Onje odgovorio: —Pomoli se pomalo na brojanici za sebe, za ùive iupokojene, u miru, bez ùurbe, a zatim, kada bude prilike,dopuniçew i ostalo”.

Kako je naglawavao, mir pomaùe u podvigu: —Kada duhovnisklop ima mir Boùiji u sebi, vitamini mu nisu potrebni. Akada nema mira ne pomaùe ni mnogo vitamina, ni mnogo hrane.Stoga u podvigu mnogo pomaùe unutrawqe staqe. Mir je hraniosvete. Stoga jadni svetovqaci jedu i meso i ne mogu da izdrùe.Qima drhte noge i ne mogu da poste, s obzirom da ùive u nemirui zebqi, i ùuy se neprestano luyi u qima. Ukoliko se yoveksredi iznutra, i malo hrane ga nahrani”.

Jednom su ga upitali:—Zawto se dewava da pojedine duwe zbog beznayajnih

doga$aja gube svoj mir”.—Nedostaje budnost. Neophodna je budnost, s obzirom da

neyastivac iznena$uje. Ali, pomenuti mir nije pravi. Yovekmisli da gubi mir. Me$utim, pridodato je smuçeqe na smuçeqe.Onaj ko ima pravi mir, sve opravdava”.

Starac je posebno za monahe govorio: —Oni nemajuopravdaqa da ne budu krotki, s obzirom da nemaju odgovornosti.Samo treba da paze na sebe. Kada same sebe srede, imaçe ikrotost. Ma wta da im kaùu, moçi çe da podnesu. Ukoliko jenawe biçe sre$eno i nalazi se u trezvoumxu, neçe nas ni malouznemiriti ni kad nas psuju”.

Iwtuçi mnogoùexeni mir, ili boxe, Boga mira, nemirneduwe su pribegavale starcu. On sam bewe mirno pristaniwte,koje nisu uznemiravale svetske bure. Yak i kada je trebalo da izsvog odgovornog poloùaja naruùi liynosti i staqa, da serazgnevi —gnevom najpravednijim”, mir qegov nije odlazio, sobzirom da nije dejstvovao ostrawçeno, veç bestrasno, izrevnosti prema Bogu i xubavi prema zabludelom yoveku. Za qim

4) Ava Isaak, Slovo 73, str. 289.

218

je starac viwe patio negoli sam yovek za sobe. Iako jeuyestvovao u mnogim pitaqima, Bog je qegovo srce yuvao, te ganikada nije napuwtao mir koji prevazilazi svaki um [Fil.4,7]. Uqegovoj blizini smirivali su se xudi, pripitomxavale se idivxe ùivotiqe.

Dowao je u Panagudu neki mladiç, uznemiren i oyajan, sakonopcem u ruci. On reye: —Ili çew mi pomoçi, starye, ili çuse pred tobom obesiti”. Starac ga uhvati za ruku i odvede u sobuza goste. Oni porazgovarawe i ubrzo iza$owe van. I mladiçotide radostan, bez konopca, pun mira i nade.

Starac nije bio samo miran, nego i mirotvorac. Mirio jedecu sa roditexima, brayne parove koji su bili ored razvodom,pretpostavxene sa sluùbenicima i svaku duwu koja mu jepristupala - sa Bogom i bliùqima, powto bi je najpre izmiriosa samom sobom.

13. Svetilnik rasu$ivaqaStaryevo rasu$ivaqe je bilo dar Boùiji i veliki

blagoslov za qega, za sve koji su traùili qegov savet i zavascelu Crkvu.

Jow kao svetovqak, starac je imao prirodno rasu$ivaqe.Dejstvovao je —savetno i razumno”.

Izme$u ostalog, on je najdubxe poznavao —prirodu biça”.Qegova tumayeqa i objawqeqa o ùivotiqama i bixkamaizazivaju divxeqe i kod struyqaka. Yudesno je poznavao xudskitelesni sklop, qegova dejstva i bolesti. On je i bez prouyavaqadavao delatne savete - i korisne i spasonosne. Dubxe je,me$utim, poznavao xudsku duwu. Bio je qen dubokirawylaqivay, izvrstan duweslov i duwevni lekar u svetootay-kom smislu. Prepoznavao je crte yoveka, qegovo duhovno staqe itewkoçe, i saobrazno mu pomagao.

Starac je raspolagao bogatim i retkim duhovnimiskustvom. On je mnogima koji su preùivxavali zamrwena staqapomagao da razlikuju da li je ono wto im se dewava od blagodatiili od demona. Onaj ko je jednom probao vino, moùe lako da garazlikuje od sirçeta, iako su sliyne boje. Starac je govorio: —Izmalog iskustva koje imam ja vidim (a drugo je kada Bog otkriva)nekog poyetnika i shvatam qegovo staqe, te kako çe da se razvijei kakav çe napredak imati”.

U duhovnom ùivotu postoji znaqe koje proizlazi iz uyeqa.Me$utim, iskustvo je iznad znaqa, ali je jow dragocenijablagodat, tj. dar rasu$ivaqa.

Spojivwi iskustvo sa blagodatnim darom rasu$ivaqa,starac se pokazao —svetilnikom rasu$ivaqa”, koji je osvetxavaosve wto je mrayno i nejasno. On je posebno uvaùavao proroka

219

Danila, powtujuçi ga i diveçi mu se radi qegovog smireqa, alii radi velikog rasu$ivaqa. Yitao je qegova prorowtva. Gde biuoyio pomenut dar, on ga je isticao govoreçi: —Jedan starac jerasudxiv”, ili: —Jedan rasudxivi starac je rekao”.

Kod starca su priticali xudi svih poloùaja i godina dabi zatraùili qegov savet. Mnogi su dolazili iz velike daxineda bi za svoju nedoumicu yuli jedno da , ili ne . Neki su senalazili u bezizlazu ili su imali velike tewkoçe, te su iskalipomoç. Jedan savet rasudxivog starca ih je prosveçivao, davaooduwka i mnogo puta meqao qihov ùivotni pravac.

Jednom ga je posetio poboùni i milosrdni tvorniyar.Isplaçujuçi svoje sluùbenike, on im je davao veçu platu da biih pomogao. Drugi tvorniyari su ratovali sa qim, jer jepoveçavao dnevnice. Starac je odgovorio: —Svakome daj qegovuplatu, a zatim mu daj blagoslov koliko ùeliw, govoreçi: »Tiimaw dete koje izuyava… ti treba da udaw svoju çerku« itd.”. Ion je otiwao radostan i uspokojen.

Vrlinski duhovnik iz sveta suoyio se sa jednimiskuweqem: neka ùena mu je zatraùila da imaju telesan odnos.On mu je najavila da çe, ukoliko je odbije, izvrwitisamoubistvo. Ne uspevwi da je ubedi reyima, najnaravstveniji ibogobojaùxivi duhovnik je rekao da çe da razmisli, da bi dobiona vremenu i da bi otiwao na Svetu Goru da vidi starca. On sebojao da moùda, i ne ùeleçi, postane vinovnik samoubistva.Starac mu je rekao: —Reci joj da ode da se ubije. Ona je veç svojompomiwxu izvrwila duhovno samoubistvo”. Starac je rasudio dase neçe ubiti. Qene reyi behu samo prinuda. Kada joj jeduhovnik preneo staryeve reyi, ona je otiwla poniùena inaravno - nije se ubila.

Starac je zauzimao stav i odgovorno izraùavo jasnomiwxeqe ne samo za liyne teme raznih xudi, nego i za opwtijecrkvene i narodne stvari. Razvoj doga$aja potvr$ivao jeispravnost qegovih vi$eqa.

Blagodaçu Boùijom on je bio posveçen u tajne Boùije,stekavwi —um Hristov”. On je razumevao kako Bog deluje naspaseqe svakog yoveka, objawqavajuçi i rawylaqujuçi duhovnizakon.

Starac je imao pet tomova Starog Zaveta, sa tekstom itumayeqem, koje je paùxivo izuyavao. Crvenom je podvlayioodre$ena mesta u tumayequ. Na ivicama je tumayio ili davaoduhovno objawqeqe pojedinih doga$aja. Istanyane i rasudxivebelewke pokazuju boùanstveno prosveçeqe i bogodanorasu$ivaqe.

Mnogima je starac, i pre nego wto bi mu izloùili svojestaqe, govorio: —Iskuweqe ti se desilo zbog toga i toga”, ili:

220

—Bog te je blagoslovio zbog toga i toga”.Jedan otac ga je upitao zawto se qegovo dete neprestano

razboxeva. On mu je odgovorio: —Nemoj da radiw nedexama ineradnim danima i viwe se neçe razboleti”. I bilo je kao wtoje rekao.

Starac se nawao u poznatoj kuçi u Atini i neko ga jezamolio da se pomoli da dobije dete. Neko drugi je rekao tomyoveku: —Bog ti nije dao dete, jer ga nisi zatraùio sa verom”.Starac nije odgovorio. Provideo je, me$utim, i rekao u sebi:—Ah, qegovo [tj. yoveka koji mu je prebacio] dete çe umreti”. Poslenekog vremena dobio je pismo sa lowim vestima.

Rey Boùija kaùe: Po izgledu çe se poznati yovek [Sir.19,29].Me$utim, onaj ko ima dar rasu$ivaqa, kao starac, uspostavxaduhovno prepoznavaqe, te vidi iza spoxawnih oblika i oznaka,koji mnogo puta zavode. Staryev duhovni zrayni ure$aj [rendgen] jepokazivao tayan unutrawqi sadrùaj i narav svakog yoveka.

Starac je govorio: —Duhovno napredan yovek iz spoxawqegizgleda i oyiju shvata i dobija obavewteqe o staqu u kome sedrugi nalazi. On ponekad moùe da promawi najviwe do dvadesetposto iz jednog iskustva, tj. kada ga vidi zamiwxenog, naprimer, da pomisli da ima tewkoçe, dok se u stvari radi oneyem trenutnom. Kada se, me$utim, radi o ozbixnoj stvari, kadatreba da pomogne, qemu Bog otkriva, te on unapred poznajeqegovo lice, narav, godine, tewkoçu. Neophodna je, me$utim,smirena pomisao”.

Neki poznati klirik je poseçivao Svetu Goru. Umanastirima u koje je iwao bratija se skupxala na sabor,paùxivo ga sluwala i powtovala ga kao svetog. Powto ga jeklirik posetio, starac se kroz dva postavxena pitaqa uverio uono wto je Boùanska blagodat u qemu svedoyila. Prepoznao jekod klirika sastojke jednostavnosti, poboùnosti, ali iprelesti i naivnosti.

Neko je hvalio nekog klirika zbog dara upravxaqa ipreduzimxivosti. Starac je paùxivo sluwao çuteçi. Na kraju jedodao: —On liyi na orahovo drvo. Orah ima dobro drvo zanamewtaj. Me$utim, ukoliko se zaboravi, pa zaspe u qegovomhladu, yovek se, avaj, budi bolestan”. On je hteo da pokaùe da uodre$enoj osobi zajedno sa vrlinama postoje i duwegubnestrasti. Za drugoga, koji je ispravno govorio bez rasu$ivaqa, onreye: —On baca dijamante. Ali, ako te neki pogodi u glavu, tewkotebi”.

Starac je imao dar da po neyem nebitnom, za mnoge yakneprimetnom, rasudi o razvoju nekog staqa, ne samo kodpojedinaca, veç i kod bratije i manastira. On je govorio: —Viviwe pazite na veliku bezopasnu ranu, a ne primeçujete malu

221

bubuxicu, koja çe da stvori yitavo staqe”.Pre desetak godina starac je posetio neku keliju. Na

vratima je video zvonce na nagomilavay struje [bateriju], wtobewe za mnoge nebitan detax. Me$utim, rasudxivi starac satugom klimnu glavom. Kasnije je isti monah uredio svoju kelijukao svetovnu kuçu. Starac je rekao: —Od tada je on imao crva(svetovno razmiwxaqe) u sebi”.

Za nekoga, ko je dowao da se zamonawi i doneo sa sobommnogo stvari, on rekao je: —E, kada bude otiwao, poneçe ih sasobom”. I zaista, posle nekoliko meseci on se vratio u svet,noseçi i svoje stvari.

Pomiquçi neki postupak nekog Svetogorca, on je rekao: —E,sada, wta oyekujew? Zavrwiçe u svetu i skinuçe se”. Reyeno se ipotvrdilo.

Starac je odliyno poznavao prilike na Svetoj Gori i,naravno, provideo qihov buduçi razvoj. Brinuo je zaBogorodiyin Vrt, molio se, priyao i savetovao. Me$utim, samoneznatno su ga sluwali. On je sa rasu$ivaqem izbegavao zamke iuplitaqa u svetske postupke, navodno radi dobra Svete Gore.Jedan opwtinski predstavnik nekog manastira je hteo dapristupi sliynom delovaqu, smatrajuçi ga dobrim. On je powaoda uzme qegov blagoslov, ali je starac izbegao da se vidi sa qim.Potom je tayno objawqavao wta je traùio opwtinskipredstavnik i kakve bi pogubne posledice po Svetu Goru iCrkvu doneli qegovi naizgled dobri i nevini postupci.

On je mnogima otkrivao voxu Boùiju. Kada je nije znao,ispitivao je sluyaj bez ùurbe sa svih strana. Naime, tada je on,kako je tayno govorio, —muyio svoju pomisao”.

U sluyajevima kada je hteo da dobije osvedoyeqe od Boga, onse danima zatvarao u svoju keliju. I on bi [prilegao] uz post,poklone i molitvu sve dok ne bi dobio odgovor. Potom je poputproroka mogao da kaùe: —Evo wta govori Gospod”. Saznavao je,naime, voxu Boùiju od samog Boga. I ono wto je ranije bilonejasno i tamno, bivalo je rasvetxeno i razjawqeno.

Starac nije ùeleo —da traùimo osvedoyeqe od Bogaukoliko moùemo da se posavetujemo sa drugim. Bog reyeno ùeliradi smireqa. Inaye, moùemo da padnemo u prelest. Samo kadane moùew da na$ew yoveka da se posavetujew, da se osvedoyiw,sam Bog postaje starac i prosveçuje i osvedoyuje. Na primer, tine moùew da na$ew yoveka da ti protumayi Sveto Pismo. TadaBog prosveçuje i otkriva”. Starac je savetovao da u svemu imamorasu$ivaqe.

U podvizavaqu —poyetnik vrwi opite na sebi, dok iskusnipodviùnik liyi na iskusnog prodavca koji prstom dodirne vagui zna koliko treba da doda ili da oduzme”.

222

Duhovnici naroyito treba da imaju mnogo rasu$ivaqa kadaprimequju Pidalion (tj. kanone). Starac je nekoga savetovao:—Iako su kanoni strogi, opet ih xudi prestupaju. Wta bi tekbilo da su snishodxiviji. Xudi bi ùiveli mnogo raspuwtenije.Neophodno je rasu$ivaqe, s obzirom da neko sa kanonima moùeda yini zloyinstva. Ti ih dosledno primequj na sebi da biprema drugima pokazao domostroj [popustxivost]. U domostroju[snishodxivoti] ima i blagoslova”.

Svako milosr$e koje yinimo neka bude sa rasu$ivaqem, kaowto je Gospod rekao u Jevan$exu : Svaka çe se ùrtva soxuposoliti [Mk.9,49]. So je rasu$ivaqe. Preporuyivao je, me$utim,da dajemo newto onome ko traùi, yak iako je bogat.

U svojim sudovima —yak i kada imamo dobre pomisli i kadsve xude vidimo kao svete, neophodno je da imamo rasu$ivaqe.Jer, ukoliko onaj koga nazivamo svetim, uyini newto wto nijedobro, neko moùe da kaùe: »E, powto reyeno yini onaj ko je svet,mora da je dobro«. Treba razlikovati zlato od bakra, te opet[znati] koliko karata ima zlato. Jer, zlato ima od 9 do 24 karata”.

Jedanput su ga upitali: —Starye, wta da yinim kada unekome vidim neku strast? Da li da se trudim da je gledam sadobrom pomiwxu, kao vrlinu, da ga ne bi osu$ivao”. On jeodgovorio: —Ne, gledaj je kao wto jeste. Reci da je taj i taj, to ito, ali mu daj olakwice. Reci: »Ja sam gori od qega, jer on nijeimao pomoçi. Da je bio pomognut, on bi yuda yinio«”.

Starac je istanyanim rasu$ivaqem tayno proceqivao ipravedno sudio, ali nije padao u osu$ivaqe. Sebe je stavxaoispod najgoreg grewnika, u wta je duboko verovao i dokazivao,tumayeçi priyu o talentima.

Starac je iz iskustva govorio: —Kako sam razumeo, postojeyetiri vrste xudi. Zdravi, bolewxivi i bolesni sadobroçudnim i zloçudnim tumorom. Posledqi sluyaj jeneizleyiv. U dva prethodna, zahvat treba da se vrwi sarasu$ivaqem i tek powto bolesnici zatraùe lek”.

Prema svakoj duwi on se odnosio sa rasu$ivaqem,izbegavajuçi krajnosti i jednostranosti i dajuçi odgovarajuçilek. Za istu tewkoçu razliyitim liynostima je davao razliyitareweqa. On nije bio vaxak. Govorio je nekome: —Wta god tigovorim, govorim za tebe. Ukoliko [moje reyi] kaùew drugome,neçe mu koristiti, veç pre wtetiti. Stoga pazi”. Uglavnom iznavedenog razloga nije ùeleo zvukonos [kasetofon]. Znao jeraspoloùeqe, prijemyivost, izdrùxivost sagovornika i shodnoje priyao. Qegove reyi, postupci, stanoviwta, behu sasvim jasnii odmereni. Mnogo puta je znao odgovor koji çe izazvati nekiqegov postupak. Jednom prilikom je hteo da govori o nekompitaqu, ali je privremeno zaçutao, s obzirom da je video da bi

223

qegove reyi zloupotrebili, te bi se, umesto ispravxaqa, desiloveçe zlo.

Xudi su oseçali pouzdanost sledeçi qegove savete.Istaknuti duhovnici, iskusni podviùnici i episkopiprepuwtali su qegovom rasu$ivaqu svoj duhovni hod. Oni su—dobijali osvedoyeqe” od starca. On je bio iskusni kormilar,koji je spasavao duwe od talasa i grebena ovog ùivota. Svojimbogoprosveçenim rasu$ivaqem on je mnoge duwe priveo spasequ.

14. Zaxubxenik bezmeteùjaYitav ùivot staryev se odlikovao neprestanim

pokuwajima odlaska u pustiqu. Rekao bi neko da se on rodio saneugasivom yeùqom za bezmeteùjem, koja nikada nije utihnula.Od malena on se usamxivao, iwtuçi bezmeteùje. Yesto se peo naplaninu i boravio u peçinama ili se verao po stenama. On jepodraùavao Gospoda, koji se udaxavawe u pustiqu i moxawe se[Lk.5,16]. Qegov prvenstveni izbor bewe bezmeteùni ùivot.Me$utim, po domostroju Boùijem qegova yeùqa se dugo godinanije ostvarila. I umesto da ugase qegovu yeùqu, sve preprekekoje su se pojavxivale na putu ka bezmeteùju jow viwe jeraspaxivahu. Godine podviga u opwteùiçu, u osobenoùiçu i uStomiju, bile su u stvari priprema za bezmeteùje.

Na Sinaju se starac naradovao bezmeteùju, okusivwiqegove plodove i duhovno se obogativwi. %iveo je an$elskiùivot, kao bestelesan. On je prilagodio svoj ùivot svetojpustiqi i oseçao qenu utehu. Doùivxavao je tajne i uzviwenastaqa, imajuçi neprestanu molitvu.

On u svojoj poslanici (8. 5. 1966. godine) iz Ivironskog skitaobjawqava: —Ja ne da sam samo prekinuo dopisivaqe, nego isvaki susret izbegavam. Ukoliko daxe budem otiwao od svetskihtewkoça, utoliko çu viwe moçi da pomognem svetu u tewkoçama.Jer, trud neçe biti xudski, nego çe sam Dobri Bog da deluje natewkoçe sveta, ne povre$ujuçi samovlasnost [slobodu]”.

U Keliji Yasnog Krsta stalno se poveçavao brojposetilaca. Starac je preduzeo odgovarajuçe mere da biobezbedio bezmeteùje. Ogradio je okolinu i ponovo prekinuodopisivaqe. On (9. 12. 1970. godine) piwe: —Moj ùivot, kao monahabezmeteùnika, ne bi imao smisla kad bih se dopisivao. Smisaoçe imati ukoliko se neprestano budem seçao i molio za svet.Sada, zimi, imam bezmeteùje koja mi je neophodno. Leti ne moguda imam bezmeteùje, naroyito zbog izuyavalaca [studenata]”.

Qegova velika xubav mu nije dopuwtala da doùivxavatavorske doga$aje i da bude ravnoduwan prema stradajuçemyoveku. On se veoma trudio da iza$e iz svog staqa i razgovara sa

224

xudima. Mali broj xudi je razumeo qegovu ùrtvu, tj. ostavxaqeùexenog bezmeteùja radi bavxeqa xudskim tewkoçama. Podvigyitavog qegovog ùivota bewe da ùivi bezmeteùno i da pomaùexudima.

Bogoprosveçeni starac je sa rasu$ivaqem odliynopovezivao bezmeteùje i sluùeqe. On bewe uspewan spojbezmeteùnika i duhovnog rukovoditexa. Liyio je na drevneratnike koji su koristili oruùje sa obe ruke, usled yega sunazivani dvostruki dewqaci. Bezmeteùje je koristio nanajboxi nayin. I kada su ga doga$aji i voxa Boùija dovodilime$u xude, on je otvarao svoje duhovne ùitnice i kao dobarùitniyar, kao drugi prekrasni Josif, hranio gladan narodBoùiji onim wto bewe sakupio u pustiqi.

Starac je uspevao da ùivi u bezmeteùju iako su ga mnogiposeçivali i premda ga je ponekad svet guwio. Qemu je pomagaloqegovo bezmeteùno pravilo, iskustvo i veliko rasu$ivaqe, kojeje sve i svakoga dovodilo u red. Stoga je sam imao duhovnupodrwku, a istovremeno je i xude uspokojavao.

Starac je govorio: —Mogu da priyam, da se druùim saxudima, ali posle ùelim da budem sam”. On je unutra duboko ubiçu bio bezmeteùnik. Jow je dodavao: —Onaj ko ne moùe daùivi u pustiqi, neka se potrudi da stvori bezmeteùne uslovena mestu gde ùivi. Ukoliko se pobrinemo da odsecamo svojestrasti, i na mestu gde ùivimo biçe pustiqa. I ja bih sada(posledqih godina ùivota) ùeleo da ùivim na Atonu sa —nagimpodviùnicima”1) . Ali, mogu li? Duh je sryan, ali je telo slabo[Mt.26,41]. Noçu ùelim da budem sam, a i u toku dana - tri sata.Zaista oseçam potrebu da se sasvim osamim”.

On je dan upotrebxavao za teweqe napaçenih, a potom biiskao noçno bezmeteùje. On je govorio: —Ukoliko noçu imamnekoga u gostima, ne mogu potpuno da osetim bezmeteùje”.

Leti je on svakog dana nestajao na nekoliko sati u wumi.Bio je oyistio odre$ena mesta da bi se molio, nayinivwi isklepanu kolibicu od trske. Yitao je Psaltir , molio se nabrojanice i vraçao se u kolibu, gde su ga mnoge duwe yekale da biga videle.

Moùda neko pomisli: —Kakav je bezmeteùnik bio starac,kad je yitav dan razgovarao sa xudima”. —Postoji yovek koji odjutra do veyeri priya, i ujedno drùi çutaqe, tj. ne govori niwta

1)

Saglasno svetogorskom predaqu postoje sedam, a po nekima dvanaest, monahakoji ùive u peçinama Atona i mole se za vasceli svet. Kada jedan od qih umre,drugi zauzima qegovo mesto, te ih je uvek isti broj. Neumesno ih zovu —nagi”, sobzirom da nose stare rase i ne brinu se ni o yemu.

225

wto nije korisno”2) .Starac je u bezmeteùju sluùio Bogu. Razgovarajuçi sa

xudima, on ih je privodio Bogu. Me$utim, kao prijatex izaxubxenik bezmeteùja, uvek je imao yeùqu za pustiqom. Stogaje zadqih godina u viwe navrata pokuwavao da se na neko vremepovuye na pusto mesto. Ipak, nailazio je na prepreke.Posetivwi Sinaj, ùeleo je da ostane u bezmeteùju. Sliyno i uSvetim Mestima. Razmiwxao je i o Meteorima i drugimmestima, ali je svuda nailazio na prepreke. Na kraju se molioBogu da ga udostoji da dve - tri godine poùivi u pustiqi, prenego wto ga uzme iz ovog ùivota. Pokuwavao je da se sa jednimili dvojicom otaca nastani dubxe u Svetoj Gori, ali su sviqegovi pokuwaji bili bezuspewni. Voxa Boùija je bila daostane u svojoj kolibi i da pomaùe xudima, kao wto se dvaputjasno osvedoyio.

Nakon osvedoyeqa odozgo da prima xude i posle pogorwaqabolesti, bio je onemoguçen da leti kao slobodna ptica podalekim pustiqama. Zadovoxio se samoograniyenim ùivotom usvojoj kolibi. Liyio je na —usamxenog vrapca” ili na—pustinoxubivu grlicu”.

Starac je ùiveo kao u dubokoj pustiqi, buduçi da je qegovosrce iskorenilo strasti i s obzirom da je stekao umnobezmeteùje. Dostigao je u staqe u kome je istovremeno mogao —dabude u mnowtvu i da bude sam”3) . Postigao je da —bude prijatexsvim xudima i da ostane sam u svom razumu”4) . On je ostao—nepokretan srcem, boraveçi sa xudima spoxa, a sa Bogomiznutra”5) . Veç vrlo rano mogao je da yuje kada hoçe ili da neyuje, da gleda ili da ne gleda.

U zimu 1959. godine posetio ga je neki vojnik u Stomiju.Nawao ga je bolesnog u krevetu i rekao mu: —Bolesni ste, oye. Niova deca vas ne puwtaju da odanhete”.

—Koja deca…? A…, sad sam ih yuo. Nisam obratio paùqu”.Vojnik je shvatio da starac, pogruùen u molitvu, nije yuo

glasove deyije druùine, koja su se igrala u manastirskoj porti isvojim glasovima potresala svet.

Dok je tragao za pustiqskim mestom van Svete Gore,pokazali su mu lepu peçinu na tihom mestu, ali su mu kazali dau blizini prolazi put i da se yuje buka od vozila. —Ta buka mi nesmeta”, rekao je. —Ukoliko ùelim, mogu da je yujem ili da je neyujem, da vidim vozila ili da ih ne vidim. Druga buka je gora -

2) Ava Pimen, Izreke staraca, PG 65, 329 a.

3) Dobrotoxubxe, tom 4, str. 20.

4) Ava Isaak, Slovo 58, str. 239.

5) Lestvica 31, 43.

226

kada pokuwavaju da me upletu u razne teme”.Me$utim, starac je govorio da u poyetku —bezmeteùje

(daleko od sveta) vrlo brzo donosi i unutrawqe bezmeteùje uduwi uz podvig i neprestanu molitvu, usled yega yoveku viwe nesmeta spoxawqi nemir”6) .

Starac je iz svog bezmeteùnog iskustva govorio:—Bezmeteùje je i samo po sebi molitva”. Za jedno bezmeteùnostaniwte [manastir] u svetu govorio je da u qemu napreduju, sobzirom da vole bezmeteùje i da, s vremena na vreme, nerasejanoùive u kolibicama. Zaista, po avi Isaaku, —bezmeteùje jevrhunac savrwenstva”7) , i —qegovo yasno delo postajepristaniwte tajni”8) .

Bezmeteùje je dobro, ali je neophodno da se podvizavamo, tj.da vrwimo i dela bezmeteùja. Osobeno je govorio: —Kakvu çukorist imati od bezmeteùja, kada sa sobom imam svoj prijemnik[radio]? Da bi pustiqaku pustiqa pomogla, treba da bude ili dapostane dobar9) . Slatko voçe na suvim mestima je sla$e, negolina vlaùnim, a gorko jow viwe goryi. I dobar yovek u pustiqipostaje boxi, dok ostrawçen postaje jow ostrawçeniji. Imanekih koji ùele bezmeteùje. Oni nalaze tihu kolibu, a zatim gaizbacuju napoxe (tj. padaju u nemar i ravnoduwnost), te ponekadproyitaju i poneku kqigu”.

Starac je ispripovedao i sledeçe: —Ranije, doj je Vatopedbio osobenoùitexni manastir, dogovoriwe se dva monaha dapo$u u pustiqu. Oni uzewe jednu keliju. Jedan je bio podviùnik.Po celu noç je bdeo. Drugi je spavao. Qemu naravno smetahupodvizi qegovog sapodviùnika, te mu govorawe: »Wta radiw pocelu noç, te se ne smiriw? Yitaw i ne razumew ono wtoPsaltir govori: ,I u noçi protiv tebe’ (tj. protiv mene, jer mene puwtaw da spavam noçu)«. Iz reyenoga se vidi da je jedanotiwao u pustiqu radi uzviwenijeg duhovnog ùivota, a drugiradi viweg telesnog ùivota, radi udobnosti”.

Starac je jow naglawavao: —Da li oni koji ùive ubezmeteùju upotrebxavaju çutaqe (tihovaqe) ili vode razgovorsa pomislima? Ukoliko razgovaraju sa pomislima brbxiviji su iod brbxivaca. Jer, brbxivog opomiqu, grde, te se pomaloispravxa, dok drugi ima utisak da je i bezmeteùnik i sebi yiniveliko zlo. Da bi yovek bio bezmeteùnik treba da ima umnu

6)

Poslanice, str. 110.7)

Ava Isaak, Slovo 23, str 100.8)

Ava Isaak, Poslanica 3, str. 362.9)

I sveti Jovan Lestviynik (27, 5) ostrawçenima zabraquje da sami ùive ubezmeteùju: —Nijedan yovek koji je podloùan gnevu i gordosti, licemerju izlopamçequ, ne treba da se usudi da vidi ni traga od bezmeteùja”.

227

molitvu”.Ona je i svrha bezmeteùja. —Sadrùinsko delo bezmeteùja

jeste prebivaqe u molitvi”10).Starac je smatrao da su neophodni odre$eni preduslovi da

bi neko powao u pustiqu. Ili yovek treba da ide kao posluwnikkod starca, ili da pro$e kroz posluwaqe u opwteùiçu. On jegovorio: —Ukoliko mlad monah ode da ùivi sam u bezmeteùju sasvojom voxom bez nadzora, yak i da ne postane $avoiman, opetneçe imati napretka”. Jednog mladog kalu$era, koji je traùio daide u pustiqu, starac je odvratio govoreçi: —Sada ne moùew daùiviw sam u bezmeteùju”.

Jednog starca Svetogorca, koji je ùiveo sam u keliji igubio se u beskorisnim brigama, ne nalazeçi duhovnu utehu ispokojstvo, starac je savetovao: —Uzmi Dobrotoxubxe i svojubrojanicu i iza$i me$u kestenove”.

Na pitaqe kako yovek moùe da ùivi u bezmeteùju naSvetoj Gori, on je odgovorio: —Moùe, ukoliko ùivi neprimetnoi ne stvara veze sa svetovqacima”.

Starac je pomogao ocima koji su imali pretpostavke daùive bezmeteùni ùivot. Zahvaxujuçi qemu, mnoge kelije suoùivele i nastala su bezmeteùna ogqiwta.

Starac je bezmeteùni duh ùiveo i predavao. On je imaovelika oyekivaqa i mnogo nade u bezmeteùje, verujuçi je da çe—iz qega proiziçi preporod Crkve”.

15. TrezvoumxeO starcu je upwte tewko govoriti. Utoliko je gotovo

nedostiùno govoriti o qegovom unutrawqem delaqu. Srce jedubxe od svega i yovek, i ko çe ga poznati [Jer.17,9]. Mi çemozabeleùiti tek ponewto o staryevom trezvoumxu (paùqi,budnosti).

Jow kao svetovqak, on je bio delatex trezvoumxa. Pazio jena svoje opho$eqe, pomisli i oseçaqa. Svakog dana je vrwiosamoispitivaqe. Sebi je bio postavio pravilo da ne gleda ùeneu lice. Neka qegova ro$aka se poùalila qegovoj majci da joj senije javio. On je, naime, nije ni primetio, powto su mu misli ioyi bile okrenute na drugu stranu.

On nije imao obiyaj da odlazi u kafane i izbegavao jesvetovne razonode. Starac je ispriyao: —Jedanput su lumpovali unekoj kuçi. Ja sam spavao u senari. Molio sam se, kao u jaslama, ibio sam sav radostan”.

On je priyao: —Dowavwi u manastir, poyeo sam mnogo da se

10)

Ava Isaak, Slovo 85, str. 346.

228

molim. Me$utim, na sebe nisam mnogo pazio. Prowlo je nekovreme i rekoh: »Newto nije u redu«. I shvatio sam da mi jenedostajalo trezvoumxe, tj. stalna provera samoga sebe. Upoyetku je paùqa neophodnija od molitve. Molitva ne koristiukoliko nema trezvoumxa. Nawe biçe treba neprestano da bude utrezvoumxu, da primeçujemo svaki svoj pokret. Viwe od molitvei pouyavaqa pomaùe praçeqe sebe samog, paùqa (trezvoumxe)”.

Da bi negovao trezvoumxe, starac je na mobama uopwteùiçu radio çutke po strani. Kada je iz Katunakijedolazio u Dafni, yekao je sam na steni, dok ne do$e yas povratka.Kada je iz Panagude veoma retko dolazio u Kareju, radije je iwaonepoznatom stazom i u vreme u koje ne bi sretao xude.

U putu je drùao brojanicu i izgovarao molitvu ili se—pouyavao bez kqige”, tj. razmiwxao o neyemu wto beweproyitao.

On je imao unutrawqe duhovno delaqe, —jedino koje Bognagra$uje”. Srce mu je bilo zagrejano seçaqem na Boga. Um mu jebio yist i paùxiv. On se lako uznosio i prenosio sa ovosvetskogu nadsvetsko.

Dva monahoxubiva mladiça posetiwe starca u Panagudipri zalasku sunca. Starac je bio zatvorio vrata i otpoyeo svojaduhovna pravila. Pa ipak, on im je otvorio, te sedowe ugostoprimnicu i postavxahu mu razna duhovna pitaqa. On jeodgovarao kratko, ali je qegov um bio negde drugde, obuzet Bogom.Starac kao da je bio u izvansebnosti. Priyao je, ali jedoùivxavao i razmiwxao o neyem drugom.

Od iskustva i neprestanog trezvoumnog delaqa qegov um jelako odbacivao strasne pomisli i preokretao ih u dobre iboùanstvene. U sebi je, kako se izraùavao, nayinio —radionicukoja proizvodi dobre pomisli”. On je o stadijumima pomisligovorio: —Onaj ko radi na sebi, ne vidi pogrewke kod drugih.Duhovni yovek sve vidi yistim, dobrim. U poyetku se bori da neosu$uje. U drugom stadijumu se trudi da umesto pomisli osudeima dobru pomisao, i u treçem stadijumu sve tumayi kao dobro. Idolaze xubav i smireqe. Kada se iwyisti, duwa ne da se samotrudi da ima desne pomisli, nego joj leve yak nikako ne dolaze.Naime, ono wto se yini da je za osudu, ona vidi dobrim”.

Starac je govorio: —Pri napadu pomisli, najboxi odgovor jeprezir, tj. da im ne dajemo znayaja. Razgovor sa pomiwxu jeopasan. Jer, ni sto pravozastupnika ne mogu da iza$u na kraj sajednim malim $avolyiçem”.

Starac je savetovao da izbegavamo da negujemo mawtu. Samokada ùelimo da izbacimo neko grewno mawtaqe, mi u svoj umtreba da dovodimo svewtene ikone, [Strawni] sud, Raspeçe itd.Drugayije, iskuweqe çe iskoristiti mawtaqe.

229

Ponekad je starac putovao autobusom u kome bi [obiyno] bilabuka. Me$utim, on je tiho pojao, a buka mu je bila ison. UIvironskom skitu yesto ga je poseçivao starac M., koji je ùeleoda razgovara. Starac ga je sluwao çutke stojeçi, i u sebiizgovarao molitvu. Starac M. se umarao od priye i odlazio. Istarac nije prekidao svoje trezvoumno delaqe, niti jepovre$ivao svog brata.

Gledajuçi opwte staqe, on je govorio: —Sekiram se wtomnogi mladi monasi nisu nauyili da rade kako bi samizara$ivali svoj hleb”. Hteo je da kaùe da nisu nauyili osnovnomonawko delaqe kako bi se duhovno hranili i napredovali.Jedno od qih je i trezvoumxe, najvaùnije i neophodno za nawespaseqe. Poznavajuçi, me$utim, potewkoçe istanyanogtrezvoumnog delaqa za mlade i posebno osetxive monahe,govorio je sa rasu$ivaqem: —Poyetnik koji na sebi vrwi tananodelaqe, zalu$uje se kao neiskusan rayunovo$a u ogromnompreduzeçu”. On je preporuyivao da se on najpre pozabavi grubimnedostacima i slabostima.

Starac je primerima naglawavao veliki znayajtrezvoumxa: —Neophodna je paùqa. Vidim xude koji u poyetkunisu pazili na svoj ùivot, te su i do starosti isti, pa makarpostali i kalu$eri. Ukoliko neko ùeli da ide negde, recimo uKareju, a rasejan je, on i ne shvatajuçi ide drugim putem, koji gaodvodi drugde. Sliyno se dewava i u duhovnom ùivotu, ukolikonemamo trezvoumxa. Na jednu stranu polazimo, a naùalost, nadrugu stiùemo. Sliyno Picosu, koji je krenuo da postaneproizvo$ay gasa, ali je na kraju dospeo do kovaya novca. Ukolikonema trezvoumxa, najpre se opuwta nawa pomisao, potom telo inajzad yitav yovek, i viwe nemamo raspoloùeqa niwta daradimo, niti rukodexe, ni duhovno pravilo. Opuwtamo se stogawto nam nedostaje neprestano trezvoumxe”.

Staryeva savest se bila istanyana, te nije podnosila da jenewto optereçuje. Bila je osetxiva i odbojna prema grehu, aliosetxiva i prijemyiva za blagodat. On je govorio da je —monahuglavnom istanyana savest. Nawa savest treba da postanetanana kao papir za cigare”. Ukoliko nije oseçao da mu je savestyista i spokojna, nije poyiqao molitvu i podvig.

Starac je mladog monaha, koji bewe rasejan sluùeçiposetioce, koji zaboravxawe molitvu i bewe neraspoloùen,savetovao: —U svojoj keliji uvek treba da imaw jednu otvorenukqigu, da bi, ulazeçi unutra, bacio pogled na qu. Treba da imawi jednu malu brojanicu da bi izgovarao molitvu da se ne bizaboravxao”. Reyeno je sam isprobao i primenio.

Trezvoumxe je uvek neophodno za monaha. —U poyetku dasabere um, a kasnije da ne padne u prelest”. Bez trezvoumxa

230

napadi pomisli se razvijaju u strasti i —yovek se srozava dosvawtare strasti”.

On je naroyito naglawavao: —Ukoliko ne hvatamo (nepratimo i ne osu$ujemo) sebe, neçemo moçi nikada da seispravimo, pa makar hixadu godina ùiveli, nego çemouobliyiti laùnu sliku o sebi, usled yega çemo na dan Sudaimati bezumne zahteve od Boga”.

—Za svaki svoj postupak treba da pitamo sebe: »Dobro, da limene on uspokojava? Da li Boga uspokojava». Ukoliko zaboravimoda radimo reyeno, i Boga çemo zaboraviti”.

—Okrenimo celo svoje biçe Hristu i neka svako nawe delo,i najneznatniji pokret, bude onakvo kakvo çe se pred Hristompokazati, a ne kako çe se pokazati pred xudima”.

Starac je veliki znayaj i teùinu davao trezvoumxu. Qegaje ostavio i kao zavet. Monahu koji ga je pre qegovog upokojeqaupitao na wta najviwe da obrati paùqu, on je rekao: —Nablagoyawçe i paùqu na sebe”.

16. Molitva - staryevo praviloGlavni staryev podvig yitavog qegovog ùivota bewe

sticaqe molitve. Verovao je da je qegovo sluùeqe molitva.Drugi podvizi su postojali da bi pomogli molitvi. Ona je,prema svetom Isaaku Sirinu, delaqe dostojno pohvale: —Blaùenje onaj ko je sva telesna delaqa pretvorio u trud molitve”1) .

Starac je isprobao sve nayine i vrste molitve. Jow kaosvetovqak yitao je sluùbu i sluwao molitvu. Kao mlad monah jene wtedeçi se uyestvovao u sabornom bogosluùequ i dobro jenauyio poredak i pravilo. U Stomiju nije propuwtao niwtawto predvi$a pravilo. Sluùba mu je svakog dana trajala petsati, osim pravila.

Kasnije je on savetovao mladog monaha, koji je otiwao sam ukeliju i sa revnowçu se predao molitvi, da malo yita i sluùbu,s obzirom da çe inaye da se trese kada vidi brojanicu. Reyenastvar se, naùalost, dewava, a ima i druge neprijatne posledice.Molitva je jaka i suva hrana, a neki imaju potrebu i za mlekom.

Veliki znayaj on je davao nastrojequ uma. Iz svog iskustvaje savetovao kako u molitvi da koristimo slobodno vreme: —Da biduhovni ùivot bio lak, mi ne treba da silimo sebe, nego dapitamo svoj um: »Hoçew li da vrwimo sluùbu, da yitamoPsaltir , da iza$emo u wetqu i da izgovaramo molitvu ilimoleban sa poklonima«. Na taj nayin se on ne umara, s obziromda sve wto yini biva sa raspoloùeqem”.

1)

Ava Isaak, Slovo 23, str. 101.

231

—Kada nam je duwa neraspoloùena i ne moùemo da yinimopoklone, molimo se sedeçi, yitajmo, yinimo ono wto nasprivlayi. Kada dete nema jewnost, ne moùew da ga primoraw dajede. Dajew mu ono wto ùeli. Potom, powto ozdravi, ono jede ileblebije. Sliyno je i sa duwom. U molitvi treba da uyestvujeyitavo srce. Duhovno [pravilo] treba da se vrwi srcem. Duhovnouzimaqe daje se samo duhovnim davaqem, kroz ùrtvu”.

—Da bi se yovek molio neophodna je priprema. Molitva jeopwteqe sa Bogom, tj. zajedniyareqe koje prima blagodat Boùijuna drugayiji nayin. U Svetom Priyewçu se prima Biser, a ureyenom opwtequ postoji Boùanski ogaq”.

Prouyavaqe duhovnih kqiga sabira um, zagreva srce ipriprema za molitvu. Starac je govorio: —Noçu, pre pravila nijeneophodno pouyavaqe, buduçi da je um yist i odmoran”. Naroyitoje —prouyavaqe Svetog Jevan$exa neophodno radi osveçeqa duwe,makar i ne shvatali potpuno qegov smisao. Yitajte sadrùajnekqige, kao wto je ava Isaak Sirin. Jer, i jedna reyenica koja seproyita sposobna je da te, duhovnim vitaminima koje sadrùi,hrani nedexu dana, mesec dana. Ja vidim da danas mnogi yitaju ioseçaju neko zadovoxstvo, ali ih se ne dotiye ono wto yitaju ine ostaje niwta. Oni ono wto yitaju uzimaju olako. »Naslikanavoda ne gasi ùe$”, kaùe ava Isaak. Seçam se, malo sam yitao odsvetih otaca, ali sam beleùio i poredio se sa qima. I videosam koliko se daleko od qih nalazim i ogledao sam sebe”.

Pojaqe je predstavxalo naroyiti sastojak staryevogùivota. Voleo je pojaqe, iako ga je smatrao nesavrwenommolitvom. Pojao je na sabornim bdeqima i na Liturgiji u svojojkolibi.

Muziku, iako mu se pruùila prilika, nije ùeleo da nauyi.Me$utim, na delu je veoma lepo pojao - umilno, poboùno inadahnuto. Imao je muziyki oseçaj. Ceo bi se potresao, sav bipostajao oboùen, glas bi mu ishodio iz srca, prenosio bi te nanebesa. Imao si utisak da stoji pred Bogom. Naroyito je voleoodre$ene delove koje je znao napamet. Nilovo —Sila”,Papanikolajevo —Dostojno” osmog glasa, Fokaeosovu —Heruviku”yetvrtog glasa, —Ispovedajte Gospoda”, —Od mladosti moje”, dugo—Bog Gospod”, —Priyesne” drugoga glasa, duge podobne,Bogorodiyine dogmatike i dr. Starac je govorio: —Ukoliko nanekom bdequ otpojemo i ponewto dugo, dobija se na veliyanstve-nosti”.

On je preporuyivao: —Mi treba da pojemo kada smo uteskobi. Pojaqe odgoni demona, s obzirom da je istovremeno imolitva i prezir iskuweqa. Pri hulnim pomislima ne treba daizgovaramo molitvu, s obzirom da bismo otvorili rat sa$avolom, koji bi nas jow viwe napadao. Pojmo i $avo çe se

232

rasprsnuti zbog prezreqa”.Osim pojaqa, starac je vrwio i neprestano slavoslovxe.

—Slava ti Boùe, slava ti Boùe”, govorio je iz svog srca, stalnoponavxajuçi. Radilo se o prelivaqu blagodarnosti prema Gospo-du.

On je preporuyivao: —Boxe da izbegavamo molitve koje samisastavxamo, osim ukoliko se radi o izlivaqu srca”.

Starac se uspokojavao kada bi bdeo moleçi se sam u svojojkeliji. Uyestvujuçi na sabornim bdeqima, on je pojao zajedno sadrugima. Ponekad je [sluùbu] pratio çuteçi, a potom je ponirao usebe i izgovarao molitvu, kada je moùda bio prisutan, a moùda ine. Molitvu nije merio satima, tj. koliko çe se reyi izgovoriti,ili koliko çe se brojanica okrenuti. Zanimalo ga je uglavnom damolitva bude yista, da stiùe do Boga i da ima ploda. Govorio je:—Sve drugo je da izguramo noç i da priyamo da smo mnogo satibili na bdequ”.

Starac je uglavnom zavoleo i negovao molitvu: —GospodeIsuse Hriste, pomiluj me”, koju je kao mali nauyio od svoje majke.Od Sinaja pa nadaxe, molitva je, uz neke izuzetke, zameqivalasve sluùbe. Ona mu je postala disaqe, hrana i sladost. Bio jedostigao do staqa da mu se —um pogruùava u molitvu” i da mu semolitva nastavxa i u snu.

Veoma je nastojao da se qegova neprestana molitva neprekida. Izgovarao ju je i pri rukodexu i na putu i kada je bio saxudima. Svugde i svagda. Radeçi grube poslove, on bi na kratkoostavxao rad, kleknuo na nekom mirnom mestu, i pogruùavao se umolitvu, sve dok ga neki posetilac svojim glasom ne bipovratio. Qegov uobiyajen stav u molitvi bewe kleyaqe sarukama i glavom prilepxenim za pod. Od mnogoyasovnog kleyaqakolena su mu se razbolela i sa tewkoçom su ga drùala kada jesilazio nizbrdo.

Nije moguçe govoriti o staryevoj molitvi, s obzirom da suqegovi duhovni putevi nesagledivi i neizrecivi. Kako da buduopisani tajanstveni uzleti qegovog uma i qegovo mislenouznoweqe, kada su nam sasvim nepoznati? Ono malo wto jeopisano, nejasno pokazuje qegovo duhovno delaqe, ali ne otkrivatayno qegove razmere i duhovno staqe.

On je jednom rekao mladom monahu: —Ja sam u tvojimgodinama svake noçi imao proslavu”, podrazumevajuçi svojunoçnu molitvu, koja predstavxa —delaqe sladosti”2) .

Jednom se on molio kleyeçi u wumi kad ga je ujela

2) —Izaberi sebi delaqe sladosti, neprestano noçno bdeqe, u kome svi oci

svukowe starog yoveka, i biwe udostojeni obnovxeqa uma. U reyenim yasovima duwadoùivxava besmrtni ùivot, yime svlayi odeçu tame i prima Duha Svetog”, AvaIsaak, Poslanica 3, str. 364.

233

wkorpija. Me$utim, on nije prekinuo svoju molitvu.Qegov um se lako i veoma brzo prebacivao na molitvu,

gubeçi dodir sa okolinom i postajuçi kao —nebiçe”. Yak i kada jeputovao vozilom, ili se nalazio sa drugima, u sebi je izgovaraomolitvu. Oyevici svedoye: —On se sav pogruùavao u Boga,postajuçi jedno sa Qim”.

Poznati uyeni i vrlinski jeromonah Atanasije Ivironski,istaknuta liynost Svete Gore, priyawe blaùenopoyivwem ocuAtanasiju Stavronikitskom: —Kada umrem reci ocu Pajsiju da sepomoli za mene. Neka uhvati Presvetu Bogorodicu za skut i nekajoj viye: »Atanasija, Atanasija«”… A starac tada bewe mla$i iveçini nepoznat.

Starac je smatrao da je prirodno da se monah predamolitvi: —Gospode Isuse Hriste, pomiluj me”. Jedan mladimonah je starcu rekao da mu se umara grlo kada sam yita sluùbu.—Imamo i brojanicu”, odgovorio je on, kako bi ga podstakao namolitvu.

On je govorio: —Ime Hristovo je svemoguçe. Molitva jestrawno oruùje protiv $avola. Pre molitve treba da seispovedamo Bogu, powto najpre sve kaùemo starcu. Potom dolazisrdayna molitva. Na taj nayin svakog dana postavxamo dobarpoyetak”.

—Molitva treba da se izgovara umno, a ne naglas. Stoga se izove umna molitva. Ona ne treba da se izgovara ni mnogo ùurno(brojanicu od sto ne treba okrenuti za maqe od minut i po,inaye molitbu neçemo osetiti, kao wto, kada ùurno jedemo, neoseçamo ukus hrane), niti mnogo sporo”.

Na pitaqe: —Wta çe nam pomoçi u molitvi”, on jeodgovorio: —Oseçaqe vlastite grewnosti i blagodarnost zbogdarova Boùijih yine da molitvu izgovaramo paùxivo, a nenepaùxivo. Ona kasnije postaje i navika. Ukoliko upoznamosebe i pomislimo na svoju neblagodarnost, mi çemo hteti daizgovaramo molitvu. Ukoliko se probudimo i [shvatimo] da smo usnu izgovarali molitvu, te je nastavxamo i na javi, za naspoyiqe duhovno svitaqe”.

Starac je ùeleo da podvizavaqe prati molitvu. Spoxawqaobeleùja koja navode sveti oci u Dobrotoxubxu on je smatraosamo pomoçnim: stoliyica, mrak (—ja palim sveçe i molim se”,govorio je) savijaqe glave, disaqe itd. Ukoliko se pomoçnasredstva prenaglase, moùe doçi do duwevnotelesnih zastra-qeqa ili prelesti. On je disaqe prihvatao, ukoliko seprirodno, a ne vewtayki, poveùe sa molitvom.

On je naznayavao opasnosti zastraqeqa u delatnomupraùqavaqu molitve, ali je naglawavao i qen izvesni kraj,govoreçi: —Sada je molitva postala moda. Pojedini misle da je

234

molitva nirvana, te sede i izgovaraju je da bi se smirili, neseçajuçi se niyeg drugog. Oni pokuwavaju da se mole i boli ihglava. Izgovaraju molitvu kao navijeni. Wta? Zar smo misatovi? Tik - tak, tik - tak. Me$utim, na taj nayin ne bivasvlayeqe starog yoveka. Molitvu treba da izgovaramo sasaoseçajem. Priznavaqe vlastitih grewaka je velika stvar zaHrista. On ga traùi od nas. Samo nadu ne treba da gubimo.

Naw cix nije da steknemo neprestanu molitvu, veç dasvuyemo starog yoveka. Mi treba da se okrenemo unutra, dapoznamo sebe, da se borimo da udaximo strasti. Videçi strastimi treba da iwtemo pomoç od Boga. Kasnije ostaje i navikaneprestane molitve. Ne treba da se trudimo da bez paùqesteknemo molitvu.

Nemojmo se leqiti da izgovaramo molitvu. Hristosprihvata da neprestano razgovara sa nama, a mi smo ravnoduwni.Ma koliko puta yovek razgovarao (molio se) sa Hristom, nikadase ne kaje”.

* * *Powto je na sebi izvrwio mnoge probe, trudeçi se da

primeni ono wto piwe u podviùniykim kqigama i svetujuçi sesa iskusnim starcima, starac je dowao do jednog pravila. Uskladu sa snagama, godinama, vremenom koje je imao, mestu nakome se podvizavao, on je usaglawavao i svoj tipik. On jegovorio: —Monah treba da poyne da vrwi jedan monawki tipik.Svakih deset godina treba, pak, da izvrwi preispitivaqesvojih moçi i da odredi sebi odgovarajuçi podvig. Dok je mlad,yovek ima veçu potrebu za snom, a maqu za odmorom, a kad ostari,neophodan mu je veçi odmor, i maqe sna. Veliku moç ima navika.Ono na wta se navikne, telesni sklop çe traùiti kada do$e yasi bez posebne potrebe”.

Qegov tipik je bio otprilike sledeçi: u tri popodne (9 povizantijskom) vrwio je deveti yas i veyerqe, a zatim bi newtopojeo. Potom je svrwavao poveyerje i nekoliko sati brojanica.Pre ponoçi se budio i poyiqao pravilo, i u nastavku sluùbu nabrojanici. Powto bi zavrwio, malo bi se odmorio, i sasvitaqem opet otpoyiqao duhovno [pravilo]. Kada ga xudi nisuuznemiravali, sve yasove bi yitao u svoje vreme, a ume$uvremenu bi radio rukodexe i izgovarao molitvu. Nekovreme se odmarao odmah po zalasku sunca, a yitavu noç bi bdeo izatim se malo odmarao ujutro. U podne se nije odmarao.

Nije moguçe da se govori o staryevom tipiku dok se kaomla$i podvizavao u Sinajskoj pustiqi. Jer, —sav put qegov bewe

235

neprekidna molitva i neizmerna xubav prema Bogu”3) , ineumorno mnogoyasovno rukodexe. Tada on xude nije sretao,buduçi sasvim bezbriùan i neometan.

Dok je bio u Keliji Yasnog Krsta , on je yitao samowestopsalmije, kanon iz Mineja i po podne Bogorodiyin kanonsvetog Nikodima. Ostalo je vrwio na brojanici. U Panagudi jeokretao tri brojanice (od trista) Hristu, jednu Bogorodici, jednuYasnom Preteyi, jednu svetome dana i jednu svom svetitexu [pokome je nosio ime]. Potom ih je ponavxao za ùive i opet treçi putza upokojene, a molio se i za posebne sluyajeve.

Posledqih godina, uprkos xudi koji su ga po yitav danoruùivali, on je vrwio viwe od yetrdeset brojanica od trista,osim svog pravila i sluùbe.

Starac je Psaltir delio na tri dela i zavrwavao ga za tridana. Na svakom Psalmu se molio za odgovarajuçu vrstu xudi,saglasno sluyajevima po kojima je prepodobni Arsenije biopodelio Psalme i pomiqao imena. Na taj nayin se nije umaraoda yita yak ni west - sedam katizmi*) neprestano.

U Velikoj sedmici starac je svake godine, da bi viweuyestvovao u stradaqima Hristovim, yitao Jevan$exa stradaqa.Od hvataqa Hrista do skidaqa sa Krsta, tj. od Velikog yetvrtkanoçu do Velikog petka uveye, on nije sedeo, ni spavao, niti jeo.On je govorio da viwe vredi da prisixavamo sebe na neuzimaqehrane u reyena dva dana (na Veliki petak i Veliku subotu), negoli utridnevxe (Yiste sedmice). On je samo pio po malo sirçeta, da bise priseçao Vladiyinog sirçeta. Tih dana nikome nije otvarao.Ostajao je zatvoren u keliji. Srce mu nije dozvoxavalo da poje.—Prvi put sam doùiveo sliyno staqe”, rekao je pred kraj ùivotau Panagudi.

Starac nije bez razloga krwio svoj tipik, veç ga je revnos-no drùao. Bio je dosledan monah. —Yetvorica da me drùe, ja svojepravilo neçu ostaviti”, govorio je. I kada je bio vrlo bolestan(usled yega nije mogao da stane na noge) on svoj kanon nijeostavxao. Starac je smatrao velikom duhovnom wtetom da ostaviobaveze i ne izvrwi svoje monawke duùnosti. —Onoga danasam”… (klimao je glavom, podrazumevajuçi da nije dobro uyinio).

Posledqih godina, kada se poveçao broj posetilaca i kadamu nisu dozvoxavali da u svoje vreme odsluùi veyerqe, on jegovorio: —Da ne bih ostao bez bogosluùeqa, ja vrwim veyerqe nabrojanici ujutro i govorim »Svetlosti tiha« u vreme kada se

3) Lestvica, %itije prepodobnog Jovana Sinajskog, str. 8.

*) Ceo P s a l t i r je podexen na dvadeset delova - katizmi, koje se u

manastirima iwyitaju za nedexu dana, a u velikom postu dva puta nedexno,- prim.prev.

236

sunce ra$a”. Istovremeno, on je bio sasvim slobodan. Ponekad,kada je bilo neophodno, ùrtvovao je sve radi xubavi. Vrwio jesvoje bdeqe ne moleçi se, veç sastradavajuçi i teweçi napaçenuduwu. Jer, Bog milosti hoçe, a ne ùrtvoprinoweqe [Mt.9,13].

Iz odlomka staryeve poslanice qegovom duhovnom detetu,koji çemo navesti, delimiyno se vidi i staryev tipik: —Povodomplana o kome mi piwete, ukoliko imate prilike, pokuwajte nakratko vreme sledeçe: sa izlaskom sunca zapoynite prvi yas.Yetvrt sata za yas, yetvrt sata poklone i brojanice za deyicu(—za svakog yoveka koji dolazi na svet”), da se sayuvaju yisti usvetu, i za devstvenike, u koje se i mi ubrajamo. Zatim sedeçitreba nastaviti molitvu jow pola sata, yime se dovrwava jedansat posle izlaska sunca (i okonyava) prvi yas. Potom slede dvaslobodna sata duhovno iskoriwçena kroz pouyavaqe, molitvu(ukoliko postoji raspoloùeqe) ili pojaqe. Pod slobodnimpodrazumevam da se duwa lako kreçe u duhovnom po svojoj ùexi,ili u nekom poslu koji ima (rukodexu).

Potom zapoynite treçi yas, kao i prvi, namequjuçi gakliru i narodima radi poznaqa istine. Mislim da nije greh daneko govori: »Gospode, koji si Presvetog tvog Duha u treçiyas«… I posle treçeg yasa treba provesti jow dva slobodnaduhovno iskoriwçena sata ili uz drugi neophodan rad. I westiyas [treba oyitati]. On je posveçen svetu, tj. molbi da Blagi Bog dapokajaqe. Potom dva sata posveçujemo slobodnom duhovnomdelaqu ili odmoru do devetog. Potom vrwite deveti yas na istinayin, posveçujuçi ga upokojenima, a potom veyerqe.

O jelu ne govorim, s obzirom da çete ga odrediti shodnosvojoj izdrùxivosti. Jedino ne bi trebalo dolaziti do trenutkanesvestice ukoliko nema borbe, kako bi se posedovala bistrinaradi boxeg podvizavaqa. Jer, borba se odvija pomislima ineophodno je da um, na poyetku duhovnog ùivota, ima pomoç kakobi se pronawla istina. Ukoliko, me$utim, yovek prona$eistinu, Hrista, smislenost mu viwe nije neophodna. Jednako, ikada yovek uznapreduje, nije mu neophodno da postiùe bistrinuo kojoj govorim, s obzirom da veç izlazi iz sebe i kreçe se vanzemxine teùe, prosveçujuçi se Tvorcem, a ne yulnim suncem,tvorevinom.

Posle veyerqe i poveyerja posle zalaska sunca vrwimolitvu tri sata. Ili, pak, zajedno sa poveyerjem i svojimpravilom dopuni tri sata. Pomenuto vreme su najboxi yasovi zamolitvu. Potom odspavajte west sati, pa na polunoçnicu ijutreqe. Moùete ponewto da proyitate, a zatim da izgovaratemolitvu. Da ne biste imali zebqu (ili da gledate na sat), ili dagledate brojanice, stavite da budilnik zvoni posle odre$enihsati za molitvu.

237

Pokuwajte da yinite makar i jednu petinu od onoga wtovam piwem kako se u vama ne bi stvorio nemir, tj. da vam se nebi desilo ono wto se dewava jadnim mladim bikovima. Jer, oni,ukoliko ih u poyetku namuye u jarmu, beùe yim ga vide i shvateda hoçe da ih ujarme u poxu”.

Iz reyenog tipika vidimo da je duh staryev bio za velikuduhovnu zauzetost, praçenu, me$utim, lakoçom i raspoloùeqem.

Drugom svom uyeniku, koji se tako$e sam podvizavao, on jedao drugi tipik, u kome se vide i druge pojedinosti o monawkompravilu i posebnom bdequ:

1. Monawki tipikKada imamo ravnodnevicu (mart, septembar).U 3 sata popodne: (9 po vizantijskom) deveti yas i veyerqe.U 4 sata popodne: veyera, osim ponedexkom, sredom i

petkom.Poveyerje sa zalaskom sunca.U 3 sata ujutro: ustajaqe.U 3-4 sata ujutro: pravilo.U 4 sata ujutro: sluùba.U 11 sati ujutro: obrok (kada ima jedna trpeza).U 11-3 sata popodne: posluwaqe - rukodexe.2. Monawko pravilo1. Jedna brojanica od trista za Gospoda sa yiqeqem krsnog

znaka i malog poklona, u kome ruka dohvata do kolena. Ne wtetiukoliko se kolena malo saviju. Jer, kolena se ne zamaraju, a stiyese i umileqe, s obzirom da kolenoprekloqeqem pokazujemo svojesluùeqe Bogu.

2. Jedna brojanica od sto za Bogorodicu: —PresvetaBogorodice, spasi me”, sa malim poklonima i uz yiqeqe krsnogznaka, kao prethodno.

3. —Slava i niqe… Aliluja” (3), —Slava tebi Boùe” (triput),uz tri velika poklona.

4. Pedeseti Psalam (—Pomiluj me, Boùe”…) tihim glasom uzvelike poklone, sve dok se Psalam ne zavrwi.

5. Tropari Bogorodici: —Sve wtitiw, Blaga… Svu nadusvoju”… itd. sa velikim poklonima.

6. —Tebi slava priliyi, Gospode Boùe naw”… Slavoslovxe,tihim glasom uz velike poklone.

7. —Dostojno jest”… uz velike poklone.8. —Slava i niqe… Aliluja” (3), —Slava tebi Boùe” (triput),

uz tri velika poklona.

Pokloni [metanije] mogu da budu yesti ili retki, shodnosvayijem raspoloùequ.

Reyeno je prvi stupaq za nas. Isto ponavxamo govoreçi:

238

—Gospode Isuse Hriste, pomiluj sluge svoje” i: —PresvetaBogorodice, spasi sluge svoje”. Molitva za svet. Moùemo dapomiqemo imena onih u nevoxi.

I po treçi put yinimo isto, govoreçi: —Upokoji Gospodeduwe slugu tvojih” i: —Presveta Bogorodice, pomozi slugamasvojim”.

Na kraju okreçemo jednu brojanicu od sto za svetitexamanastira. Potom yitamo sluùbu, a zayim se malo odmaramo.

Pre nego wto zaspi, monah treba da prekrsti svoje ruke nagrudima i da izgovara zaupokojene tropare, kako bi se seçaosmrti.

Pravilo velikoshimnika je 300 poklona i 12 brojanica (odsto), rasofora (maloshimnika) 150 poklona i 12 brojanica, iiskuwenika 60 poklona i 6 brojanica.

3. Tipik bdeqa sa brojanicom1. —Slava tebi, Boùe”… brojanica od trista (3)4) , —Raduj se, Nevesto Nenevesna”… (1)2. —Gospode Isuse Hriste, pomiluj me” (3), —Presveta Bogorodice”… (1)3. —Gospode Isuse Hriste”… (za oce) (3), —Presveta Bogorodice”… (za oce) (1)4. —Krste Hristov”… (3)5. —Gospode Isuse Hriste”… (za upokojene) (3), —Presveta Bogorodice”… (za upokojene) (1)Moleban - Yitaqe.6. —Gospode Isuse Hriste”… (za dobrotvore) (3), —Presveta Bogorodice”… (za dobrotvore) (1)7. —Gospode Isuse Hriste”… (za svet) (3), —Presveta Bogorodice… (za svet) (1)8. —Gospode Isuse Hriste”… (za bolesne) (3), —Presveta Bogorodice”… (za bolesne) (1)9. —Gospode Isuse Hriste”… (za bratstvo) (3), —Presveta Bogorodice”… (za bratstvo) (1)Za upokojene, svetima koje posebno powtujemo.Iz navedenog se vidi staryeva sloboda, koja nije vezana

tipicima i kanonima. On je dao jednu meru da bi pomogaomonahu, ali pitaqe sna i hrane nije detaxno odredio. Ostavioje da ih sam monah odredi, shodno moçima i borbenosti svojoj.Svoj uzviweni ùivot nikome nije nametao. Ne staju svi xudi uisti obrazac. Svako moùe lako da uoyi pojedine sastojke, kaopokajaqe, slavoslovxe, i molitvu za ùive i upokojene.

Na kraju çemo dodati tipik bdeqa, koji je starac daoùenskom manastiru za zasebno bdeqe u keliji. Tipik je iz

4) Brojevi u zagradama oznayavaju brojanice od trista yvorova.

239

posledqih godina staryevog ùivota. U qemu preovladavamolitva za svet.

4. Poredak bdeqaPravilo vrwimo na poyetku, ili na kraju bdeqa, kako kome

odgovara.Poyiqemo kratkim yitaqem (pouyavaqem).Zatim se molimo na brojanici, govoreçi:1 brojanicu od trista: —Slava tebi, Boùe naw, slava tebi”.1 od trista: —Raduj se Nevesto Nenevesna”.Zatim, —Slava i niqe. Aliluja, Aliluja, Aliluja, slava

tebi Boùe” (triput), —Gospode pomiluj” (triput). —Slava i niqe”.Pedeseti Psalam. —Pod tvoje blagoutrobije”… Slavoslovxe i—Dostojno jest”. Sve se vrwi sa poklonima.

Potom nastavxamo:1 brojanicu od trista: —Gospode Isuse Hriste, pomiluj me”.1 od sto:— Presveta Bogorodice, spasi me”.Zatim vrwimo moleban (proizvoxno).1 od sto: —Krste Hristov, spasi nas silom svojom”.1 od sto: —Krstitexu Hristov, moli se za mene” (za pokajaqe).1 od sto: —Sveti (apostole) Hristov, moli se za mene

grewnog” (svetom Jovanu Bogoslovu za xubav).1 od sto: —Svetitexu Boùiji, moli se za mene” (svetom

Arseniju za zdravxe).

Zatim sledeçe prozbe:Za starce:1 brojanicu od trista: —Gospode Isuse Hriste, pomiluj

sluge svoje”.1 od sto: —Presveta Bogorodice spasi sluge svoje”.Za bratstvo (tj. sestrinstvo):1 od trista: —Gospode Isuse Hriste, pomiluj nas”.1 od sto: —Presveta Bogorodice, spasi nas”.Za upokojene:1 od trista: —Gospode Isuse Hriste, upokoj sluge svoje”.1 od sto: —Presveta Bogorodice, upokoj sluge svoje”.Za dobrotvore:1 od trista: —Gospode Isuse Hriste, pomiluj sluge svoje”.1 od sto: —Presveta Bogorodice, spasi sluge svoje”.Tri brojanice od trista sa opwtom prozbom:—Boùe moj, nemoj napustiti sluge svoje, koji ùive daleko od

Crkve. Neka xubav tvoja deluje i sve ih privede tebi”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji boluju od raka”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji boluju od malih i

velikih bolesti”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji pate od telesnih

240

nedostataka”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji pate od duwevnih

nedostataka”.—Pomeni Gospode nayelnike (predsednike, tajnike…) i pomozi

im da upravxaju hriwçanski”.—Pomeni Gospode decu, koja su iz nesre$enih porodica”.—Pomeni Gospode nesre$ene porodice i razvedene”.—Pomeni Gospode siroyad celog sveta, sve napaçene i

onepravdovane u ùivotu, udovce i udovice”.—Pomeni Gospode sve zatvorenike, buntovnike, narkomane,

ubice, zloyince, lopove i prosveti ih i pomozi im da seisprave”.

—Pomeni Gospode sve u tu$ini”.—Pomeni Gospode sve koji putuju po moru, kopnu, vazduhu i

sayuvaj ih”.—Pomeni Gospode nawu Crkvu, oce (klirike) Crkvene i

verne”.—Pomeni Gospode sva manastirska bratstva i sestrinstva,

igumane i igumanije i sva bratstva i oce Svetogorce”.—Pomeni Gospode sluge tvoje koji su u ratu”.—Pomeni Gospode sluge svoje koji su progoqeni po

planinama i ravnicama”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji su kao lovxene ptiyice”.—Pomeni Gospode sluge svoje, koji su ostavili svoje domove

i poslove i pate se”.—Pomeni Gospode siromawne, bezdomne i izbeglice”.—Pomeni Gospode sve narode, imaj ih u svom zagrxaju,

pokrij ih svetim pokrovom svojim. I nawu milu Gryku daqu inoçu drùi u zagrxaju, pokrivaj je svetim svojim pokrovom, yuvajje od svakog zla i rata”.

—Pomeni Gospode napaçene, napuwtene, onepravdovane,namuyene porodice i daj im bogatu milost svoju”.

—Pomeni Gospode sluge svoje, koji pate od duwevnih itelesnih tewkoça svake prirode”.

—Pomeni Gospode sluge svoje, koji zatraùiwe nawemolitve”.

Upokojeni ne mogu sami sebi da pomognu i oyekuju od nas daim pomognemo, kao wto zatvorenici oyekuju jedan sok.

Pauze u bdequ nema. Ko ùeli, neka je yini.

Starac je ùeleo da monah koji se podvizama sam ima tipik,kako bi mu pomagao u borbi. On je savetovao: —U keliji semolitvom spremaj za posluwaqe, a na posluwaqu za keliju. Nataj nayin çew svagda biti miran i radostan. Um, pak, onoga ko jerasejan luta. Yoveku pomaùe ukoliko od jutra ima plan, jer mu se

241

neçe stvarati zbrka od pomisli”.Onima prema kojima nije imao duhovnu odgovornost i koje

nije mogao da prati, starac nije davao pravilo. Neki izuyavalaczatraùi jednom od starca da mu da pravilo, a on mu odgovori:—Ne mogu. Jer, kada lekar da prepis bolesniku, treba da budeblizu qega da bi ga pratio”. Potom se ograniyio samo na davaqeodre$enih korisnih saveta o duhovnom ùivotu.

On je neizmerno powtovao ono wto su sveti oci odredili.Jednome [monahu], koji je bez razloga svojeglavo meqao pravilosluùbe, dao je sledeçu primedbu: —U redu, nije svet propaoukoliko promenimo newto. Me$utim, na taj nayin mi sebestavxamo iznad svetih otaca”.

Starac je sa powtovaqem i poboùnowçu drùao crkvenetipike, koji su mu pomogli da do$e do jednog duhovnog tipika ida na$e ono najbitnije, tj. obitavaqe u neprestanoj molitvi,koja nas sjediquje sa Bogom.

17. BestrawçeStarac je govorio: —U manastir dolazimo radi savrwenstva.

Monawki ùivot je savrwen ùivot, a mi ga svojim ùivotomponiùavamo”. Qemu je on teùio i za qega je prolio znoj i krv.

Staryeva doslednost, taynost i nastojaqe na savrwenstvu udrùaqu zapovesti izazivaju divxeqe. On je postigao da od sebenayini —dom bestrawça”1) , imajuçi vrline kao gra$u. Riznicabestrawça sastoji se iz svih vrlina. Bestrawçe liyi na venac,koji se sastoji od svih cvetova (vrlina). Ukoliko nedostaje makari jedna vrlina, bestrawçe nije celovito. —Bestrawçe je svezamnogih vrlina, koja umesto duwe ima Duha Svetog”2) . Starac seviwe nije borio protiv strasti, buduçi da ih je bio pokorio,veç se neprestano bogatio vrlinama. Qegovo duhovno saçe bilose napunilo medom, koji nasla$uje i hrani mnoge.

Staryevo bestrawçe se nazire i iz qegove prevelikeyednosti3) . Kao wto je jednom ispovedio, Bog ga je —sayuvao odtelesnih grehova”. Wtaviwe, qegova yednost je dostigla dostupqa na kome se nikada nije saglawavao sa telesnimpomislima. I samo se prisetivwi nekog priloga bestidnepomisli posle mnogo godina, on je crveneo od stida kao malodete. Yak se i u snu ùestoko borio, buduçi kuwan demonskimmawtaqem, te je skakao budan. Reyeno se dewavalo u poyetku.

1)

Lestvica, 26, 14.2)

Prepodobni Petar Damaskin, Dobrotoxubxe, tom 3, str. 145.3)

—Slava yednosti je veoma uzviwena i velika, usled yega su se neki ociusudili da je nazovu bestrawçem”, Lestvica 15, uvod 65.

242

Kasnije je bio sasvim nepokretan4) na sliyna iskuweqa. Buduçida je gledao bestrasno, prizor ùenske lepote5) ne bi ga potresao,niti sablaùqavao. Nekoliko navedenih primera telesne borbeimali su za uzrok pomisao osude ili gordosti.

Qegovo stameno duhovno staqe, mir6) i punota radosti kojuje doùivxavao, otkrivaju yoveka oslobo$enog od strasti i punogblagodati Svetog Duha. On je prewao more strasti, —poyinuvwi”ne samo od greha na delu, i od greha razumom kroz strasnepomisli, nego i zadobivwi nepokretnost ka strastima7).

Svojim dugim podvizima starac je oyistio i pokorio telo,napor yineçi odmorom i iwtuçi patqu. On je izbegavaouùivaqe, koje nas odvodi u strasti, te yak ni duhovno uùivaqeu molitvi nije iskao. —Onaj ko ne ùudi za telesnim uùivaqem ini malo se ne boji patqe, postao je bestrasan”8) .

Blagodatni darovi su starcu bili povod za smireqe9) iveçe podvige. Buduçi smirenouman, on se nije uznosio kada su gaslavili, niti se ùalostio kada su ga klevetali. On bewe ustaqu bestrawça, s obzirom da je imao seçaqe na Boga10). On jeili mislio na Boga, ili xudima priyao o Bogu, ili se molioBogu. Moleçi se, qegov um je istupao iz ovozemaxske stvarnosti,uznosio se u umozreqe, ne uznemirujuçi se prilozima pomisli11).Qegov yisti um sagledavao je novi vek. Veç odeven u —ùivonosnoumrtvxeqe”, starac je, priyajuçi o Bogu, prenosio miris veynogùivota i sladost boùanstvene xubavi.

Po svetom Maksimu Ispovedniku, iz bestrawça se ra$asavrwena xubav12), —koja predstavxa konayno usexeqe Boga u onekoji su bestrawçem postali yisti srcem. Oni çe Boga videti”13).

4)

—Dostignuçe istinske yednosti znayi biti nepokretan na mawtaqa u snu”,Ava Isaak, Slovo 1, str. 3.

5) —Tri su opwta naravstvena staqa kod monaha. Prvo znayi ne grewiti ni u

yemu delom. Drugo - ne zadrùavati u duwi strasne pomisli. Treçe - bestrasno urazumu gledati na ùenska lica i na one koji su nas raùalostili”, Sveti Maksim, Oxubavi, Dobrotoxubxe, tom 2, str 26.

6) —Bestrawçe je mirno staqe, kojim duwa postaje nepokretna na zlo”, Sveti

Maksim Ispovednik, Dobrotoxubxe, tom 2, str. 6.7)

Sveti Maksim, O bogoslovxu, Dobrotoxubxe, tom 2, str. 137.8)

Isto, str. 99.9)

—Obixe smireqa jeste porod bestrawça”, Lestvica 26 (3), 55.10)

—Bestrawçe se sastoji u seçaqu na Boga”, Sveti Kalist i IgqatijeKsantopuli, O onima koji biraju bezmeteùni ùivot, Dobrotoxubxe, tom 4, str. 282.

11) —Ukoliko u vreme molitve nijedna svetovna misao nikada ne uznemiri um,

poznaj da nisi izvan granica bestrawça”, Sveti Maksim, Dobrotoxubxe, tom 2, str.12.

12) Isto, str. 50.

13) Lestvica 26 (3), 55.

243

18. Gospodstvena xubav1)

Vrh i venac svih staryevih podviga bewe xubav. On jegovorio: —Prema svim xudima oseçam istu xubav, kakvu sam imaoprema svojim srodnicima. Sada sve xude oseçam kao braçu”.

Starac je bio pun xubavi prema yoveku, tvorevini. On jegoreo boùanstvenom xubavxu.

Od malena on je yinio milostiqu i mnogima pomagao. Kadasu imali potrebe, siromawni xudi iz Konice su pribegavaliqemu i traùili pomoç. —Radi saoseçaqa prema uzdasimasiromaha” davao je i odeçu koju je nosio. Svojom velikom xubavxugrlio je sela Konice, i nalazio nayine da pomaùe —onima kojibehu potrebiti i bolesni”. Veliki znayaj starac je davaomilostiqi. Ona mu bewe merilo koje pokazivawe da li je nekodostojan Boùanske milosti i spaseqa. —Moùe yivek da buderavnoduwan. Me$utim, ukoliko pati zbog nekog bolesnika iukoliko yini milostiqu, nemoj se bojati za qega”.

Starac se nawao i pomogao pri iskopavaqu starcaProdroma u susednoj Keliji svetog Jovana Bogoslova. I on sezayudio, s obzirom da su kosti bile ùute, iako se staracProdrom najviwe bavio mulama (prenoseçi stvari na qima), amaqe monawkim delaqem. Starac je rekao: —Vidi se da je yiniomilostiqu”.

On se ùalostio zbog druwtvene nejednakosti. —Kakvi smomi Hriwçani. Imamo po dve - tri kuçe i vikendice, a druginemaju »gde glavu da sklone«”.

Starac je podsticao xude da yine milostiqu. On je verovaoda yovek —ukoliko uzme newto, prima xudsku radost. Me$utim,ukoliko da^, yovek dobija boùanstvenu radost. Duhovno uzimaqebiva davaqem”.

Staryevo milosr$e nije imalo granica. Sve je razdexivao iznao potrebe svakoga, pro nego wto bi mu zatraùili pomoç.Hranu i odeçu koju su mu slali sa rasu$ivaqem je delio bolesnimili siromawnim monasima ili deci iz Atonijade. Niko od qeganije odlazio prazan ili neutewen. Uz monawko, ali raskownoposluùeqe, delio je blagoslove, krstove, brojanice, ikonice,kqige i dr. I duhovno je pomagao. I xudi su odlazili radosni iuspokojeni.

Keti Patera svedoyi: —On bewe yovek koji se neprestanostarao da yini dobro, tj. da ne pro$e trenutak, ukoliko je moguçe,a da ne pomogne yoveku”. A dobro koje je yinio imalo je draù i

1)

Staryev izraz koji oznayava xubav koja ne gleda na uzvraçaqe. Qu, dakle,yovek pruùa poput vladara koji daruje, ne oyekujuçi uzvraçaqe. Usled qenognedostatka proizlaze muke i iskuweqa, jer xudi uglavnom traùe priznaqe i platu.Starac je sa samo dve reyi pokazao pravi stav prema bliùqima.

244

lepotu, buduçi da ga je yinio na svoj nayin i sa tananowçu. Onnije ùeleo da se yovek oseça obaveznim, gledajuçi ga kao svogbrata i pruùajuçi mu lagodnost.

On je lako davao, ali je sa tewkoçom uzimao. I kada jeuzimao da ne bi povredio nekoga, uzvraçao je na drugayiji nayin,dajuçi viwe od onoga wto je primao.

Iako je sam bio oskudoxubitex, starac je zadrùavao newtonovca ili je pozajmxivao od otaca, kako bi razrewavao hitnesluyajeve. Kada bi, na primer, neki mladiç sa tewkoçamadolazio na Svetu Goru i ostajao bez karte, starac mu je smotrenopomagao.

On je mogao da pomaùe vewtastveno mnoge siromahe, sobzirom da su mu poveravane velike koliyine novca. Me$utim,starac ih nije uzimao. Ponekad je upuçivao ponekog sapotrebama pogodnoj osobi koja çe im pomoçi. Starac nijenastojao da otvori banku novca za milostiqu, ali je uspeo dapostane riznica blagodati, kako bi duhovno pomagao xudima. Onnije liyio na zatvoreni bunar, veç na izvor koji neprestanoteye. Voda qegova je napajala drveçe, ptice, divxe ùivotiqe iopet je preticala.

Ukoliko bi video nekoga sa posebnim potrebama, on mu jedavao svoje srce i obavezno neki blagoslov. U sluyajevima kadanije imao niwta drugo, davao je svoju brojanicu ili svoj ëemper.

Zarad velike svoje xubavi on je ùrtvovao i svojupoboùnost. On nije oklevao da poklaqa i svete stvari, koje jeposebno powtovao. Dao je krst sa Yasnim Drvetom, koji je nosioili kutijicu sa zubom svetog Arsenija, koju je nosio oko vrata dabi zakrwtavao bolesnike i $avoimane. Samo onaj ko je znaoqegovu plamenu xubav prema svetoj Efimiji moùe nekako dashvati qegovu ùrtvu, tj. spremnost da se liwi dela qenihyasnih mowtiju, koje su, po ustrojstvu Boùijem, dowle u qegoveruke, yak i viwe puta. Jer, svetitexka je uredila da onviwekratno dobije blagoslov od qenih yasnih mowtiju. Na krajuje ostao bez telesnog prisustva svetitexke, koju je veomapowtovao. Sliyno je bivalo i sa ikonama, koje su projavileyudesna znameqa.

Izraz qegove xubavi bila je i grdqa i ruùeqe onoga ko jezastranio. Majka bije dete i ono ne odlazi od qe. Sliyno su ixudi shvatali qegovu xubav i blagonaklono primali qegoveopomene i grdqe. Oni su znali da je on bio u pravu i oseçalizawtitu.

Divxeqe je izazivala i qegova nezlobivost. Xudima kojisu ga osu$ivali i bili neprijatexski raspoloùeni prema qemu,on je oprawtao i molio se za qih. Ukoliko bi saznao da su pali uiskuweqe ili potrebu, hitao je da pomogne sa sastradavajuçim

245

srcem, kao da su mu bili ro$ena braça. —Ukoliko ne oprawtamodrugima, mi se nalazimo izvan raja”, osobeno je naglawavao.

Staryeva xubav se prelivala i grlila i divxe ùivotiqe.One su je oseçale, prilazile mu i jele iz ruku qegovih. Govorioje: —Reçi çu Hristu: »Hriste moj, pomiluj mene, ùivotiqu«. Iukoliko me upita: »Da li ti milujew ùivotiqe«, wta çu muodgovoriti”.

Zaista, on ih je milovao i voleo kao stvoreqa Boùija. Onje govorio: —Jadne one, s bzirom da ne oyekuju drugi raj”.

Odlazeçi sa Katunakije, on je u keliji ostavio jedno maye.Iz saùaxeqa je, pak, ùrtvovao dva dana, te je otiwao da ga uzme.U Panagudu je ispred vrata noçu dolazio neki tu$i mayak imaukao. Starac je ustajao, yak i kada je bio bolestan, i otvaraomu vrata kako bi prowao do mesta za suweqe vewa, kako bi jeoili se zawtitio od hladnoçe i kiwe.

Gospodin Drositis Panajoti, poyasni predsednikùalbenog suda, svedoyi: —Staryeva xubav je bila neuporediva,grleçi sve xude, tvorevinu, yak i demone. Video sam ga kako usvoju keliju prima i grli neznanca druge vere, sa toplinom isrdaynowçu kao da mu je xubxeni brat. Yuo sam od qega samog dase sa suzama molio za demona, koji mu se pojavio i narugao mu se.Video sam ga jow da se sa neùnowçu i xubavxu brine o bixkama,mravima, pticama i drugim vrstama ùivotiqskog carstva”.

Duwa je vrednija od tela. I duhovno milosr$e jeneuporedivo uzviwenije od vewtastvenog. Powto se sa^msmireno potrudio i stekao vrline, on je smireno iz xubavirazdexivao svoje tajinstvene doùivxaje, wto bewe qegovonajveçe dobroyinstvo. On je davao duhovno milosr$e i veomapotvrdno pomagao u veri nejake ili klonule duwe2).

Iz navedenog razloga on je pretrpeo —duhovno prolivaqekrvi”, kako je nazivao otkrivaqe —nenauyenih tajni”3) . Znakxubavi savrwenih jeste nemoç da se bilo wta zadrùi za sebe.

Sav ùivot staryev bewe davaqe, ispraùqeqe [kénosh ],ùrtvovaqe na mnoge nayine, u svakoj prilici. On je govorio:—Ukoliko yini dobro, yovek se rastaye, sav je dobar i ostavxasebe (ne gleda na sebe). Ukoliko tu$e tewkoçe uyini svojima, onnema ni jednu sopstvenu tewkoçu”.

Moleçi se za bolesne starac je govorio: —Boùe moj, pomozibolesnom, a od mene uzmi zdravxe”, te je sa radowçu primao svebolesti koje mu je Bog slao.

Dok je starac bio na leyequ u Konici, Hrisanta (devojyicakoja je pomagala Keti Patera) se razbolela od raka na crevima.

2) Up. Poslanice, str. 101.

3) Ava Isaak, Slovo 85, str. 326.

246

Starac je sastradavao, zakrstio je i molio se. Prekliqao je:—Hriste moj, daj meni rak. Neka ga ja dobijem”. I Dobri Bog senije ogluwio o qegovu molitvu. Na kraju je po svojoj ùexi dobioveoma bolnu bolest raka, sa kojom je i zavrwio. On je yitavogsvog ùivota sastradavao sa bolesnima, a posebno sa bolesnima odraka.

Starac je govorio: —Dolaze xudi i priyaju mi svoje muke, amoja usta se pune goryinom, kao da sam pojeo luk. A kada do$eneko ko stoji boxe ili su mu se razrewile tewkoçe, ja kaùem:»Slava Bogu, dali su mi i jedno parye halve«. Kada yujem boldrugoga, ja neçu osetiti niwta, yak ni da sedim na slomxenomstaklu ili da hodam po trqu. Ukoliko drugi zaista pati, ja moguyak i da umrem da bih mu pomogao”.

Jedanput se starac molio u crkvici kleyeçi sa nekimnapaçenim mladiçem. Osetxivo srce staryevo nije izdrùalo, teje poyeo da jeca. Suze su mu tekle u potocima i natopile malupoqavicu. U drugom sluyaju Svetogorca sa mnogim iskuweqima,starac je uz jecaje prolio suze. Neki mladiç mu je priyao svojetewkoçe playuçi, a sa qim je i starac plakao. I on mu reye:—Prekini, dete moje. Videçe nas neko da playemo, pa çe dapomisli da smo ludi”.

Uyestvujuçi u xudskom bolu, on je zaboravxao sebe, svojnapredak i svoje bolesti. On se srcem molio, govoreçi: —Hristemoj, ostavi mene. Nemoj se obazirati na mene. Pogledaj na xudekoji se muye”.

Qegove suzne i bolne molitve bile su praçene postom ineizmernim trudom. Kada je saznao da nekom mladiçu pretitelesna i duwevna opasnost, danima nije stavio niwta u usta,niti je prestao da se moli, sve dok nije saznao da ju je izbegao.

Starac je postio yitave yetrdesetnice da bi pomogao nekojduwi. Postoje odre$eni poznati sluyajevi: za mladiça, koji jehteo da sazna voxu Boùiju o putu kojim da krene, za mladognesre$enog monaha da bi se utvrdio, za monahoxubivog mladiça,koji se borio da pobedi jednu strast, i za drugog nejakog monahada bi uznapredovao itd.

Yitavog svog ùivota on je postio, trudio se i molio zanarod Boùiji, pokretan svojom velikom xubavxu. Ona bewepokretayka sila. Qegovi podvizi i molitve odisali sumiomirisom xubavi.

Evo jow jednog doga$aja, koji pokazuje razmere qegovexubavi. On sam je ispriyao: —Ovih dana osetih veliku xubavprema svima. Wirio sam ruke i hteo, da je bilo moguçe, daobujmim i drveçe”. I on je yinio osobeni pokret, kao da je hteoda zagrli neku veoma dragu mu osobu.

Da bi dostigao do mere savrwenstva, do istinske xubavi,

247

starac na sebe nije mislio. Zamrzeo je samoxubxe, a na qegovomesto je stavio xubav prema Bogu i yoveku. Jedan Svetogoracsvedoyi: —Za starca Pajsija je bilo osobeno da nije mislio nasebe. Ja mu jedanput rekoh: »Oye, obrati malo paùqu na sebe«. Aon mi odgovori: »Wta da radim kad dolaze xudi sa tewkoçama?Zar çu na sebe da gledam«”.

Yak i u posledqe vreme, pri velikoj iscrpxenosti odyestog krvareqa, kada bi uvi$ao da postoji potreba, on jezaboravxao svoje staqe, te je, nasloqen na ogradu svoje kelijeili leùeçi na dasci, koja mu je sluùila za sedeqe, —bodriobraçu”.

Zaista, ukoliko ne izagnamo samoxubxe iz sebe,boùanstvena xubav ne dolazi da se nastani u nawe srce.—Boùanska xubav se nalazi u odricaqu od duwe”4) .

On je o yistoj xubavi govorio: —Iz svoje xubavi treba daizbacimo sebe. Inaye, ma koliko bila velika, nawa xubav nijeyista. Ona je »zaprxana«. Kada, me$utim, izbacimo sebe, ona jeblistava. Ukoliko u nawoj xubavi postojimo mi sami, znayi daima sastojaka sebiynosti. Ali, sebiynost i xubav ne mogu da iduzajedno. Xubav i smireqe su dva brata blizanca, yvrstozagrxena. Ko ima xubavi ima i smireqa, i ko ima smireqa - imai xubavi. Moùemo da se trudimo i da se borimo. Me$utim,ukoliko nawa xubav nije oyiwçena i oblistana, mi ne vidimoplodove. Bog je oblagodatio Antonija Velikog blagodaçu yudo-tvorstva, buduçi da je imao yistu xubav, dok su trudovi drugih,koji behu stariji, na neki nayin bili uzaludni”.

Stoga je starac govorio: —Monasi imaju prilike kojesvetovni xudi nemaju. Samo oni mogu da zadobiju boùanstvenuxubav. I dolazi se do posmatraqa drugoga kao vlastitog oca,brata, svake babu kao svoju babu, svakog starca kao svog dedu, bezobzira da li je neko lep ili ruùan”5) .

Da bi dospeo do xubavi starac se borio da drùi zapovestiBoùije. —Ukoliko xubimo Boga, postarajmo se da drùimozapovesti. Ko ima zapovesti moje i drùi ih, to je onaj koji mexubi [Jn.14,21]”. Na reyeni nayin on je oyistio svoje srce i postaoobitaliwte Boga xubavi.

Starac je razmiwxao o vrsti xubavi koju poseduje, te jesvojim merilima nalazio da je maqkava. —Da mi je bratrimokatolik, koliko bih plakao? Sada, kada mnogi milioni neveruju u Hrista, koliko sam plakao”.

4)

Ava Isaak, Slovo 69, str. 272.5)

Prepodobni Maksim Ispovednik, O xubavi, Dobrotoxubxe, tom 2, str. 15:—Iz nejednakosti u xubavi poznaj da je daleko od savrwene xubavi onaj za koga sepretpostavxa da sve xude podjednako voli”.

248

Xudi su oseçali qegovu veliku i nesebiynu xubav. Dowloje jednom da vidi starca jedno dete sa tewkoçama i duwevnimranama. Sreo ga van qegove kelije, na stazi, te ga zagrlio izaplakao se jecajuçi. Starac ga je utewio i pomogao mu dazavrwi izuyavaqe. Kada je otiwao u vojsku, pisao je starcupisma, nazivajuçi ga: —Mili moj tatice”.

Svaki posetilac je slutio qegove velike podvige videçiqegovo podviùniyko lice, istovremeno oseçajuçi da ga qegovaxubav celog grli. Oni koji bi ga bideli po prvi put ima$ahuutisak kao da su ga godinama poznavali. Oni su odlazili iostajali vezani za qega. Xubav staryeva ih je svuda pratila, yaki kada su odlazili iz ovog ùivota, buduçi da je nastavxao da semoli za qih.

Desetine osoba smatraju da ih je starac posebno voleo. Oneveruju da su mu bile najdraùe, da su bile vezani za qega viwe oddrugih. Svako ga je smatrao svojim i oseçao posebnu xubav premaqemu.

Stvarnost zapravo bewe da je starac imao osobitu xubavprema svakome. Vasceo se davao svakome i voleo je svaku duwu,onakva kakva je, sa strastima i slabostima qenim, kao svogpravog brata i obraz Boùiji. Svima je delio xubav i srceqegovo se nije iscrpxivalo, s obzirom da je bio povezan saneiscrpnim izvorom, veynom Xubavxu, Hristom.

On je govorio: —Mene ne zanima kuda çu da idem. Ja sam sebeodbacio. Moj cix nije da yinim dobro zbog raja”. Voleo je —dajadni xudi, koji ùive daleko od Boga, okuse malo raja. Mi smomakar okusili, a oni od sada ùive u paklu”. On je od Bogatraùio da neko ko je u paklu iza$e, a on da zauzme qegovo mesto,wto se ne razlikuje od onoga wto apostol Pavle govori: Jer bihùeleo da ja sam budem odluyen od Hrista za braçu svoju [Rim.9,3].

Starac je monahe savetovao: —Uzgajajte duh bratoxubxa.Najpre treba da uspokojim svog brata. Potom monawki ùivotpostaje raj. Seçam se kako se u opwteùiçu svako trudio dauspokoji svoga brata. Jer, Hristos je rekao da ono wto yinimoubogom bratu, Qemu yinimo. Yovek pomaùe siromahu,napaçenom. Zamisli wta bi tek radio samom Hristu”6) .

Za me$usobne odnose starac je govorio: —Mi uvek treba dapoyiqemo onako kako drugoga uspokojava, a ne kako namaodgovara, te çe svi biti spokojni i postojaçe xubav”.

I nakon svega, tj. buduçi da je sve dao radi Boga i yoveka,zar ne bi bilo nepravedno da mu Bog ne da obixe svojeblagodati? Bog je usliwavao molitve xubxenog yeda svog i

6)

—Onaj ko xubi Gospoda, prvo je brata svog zavoleo. Potvrda prvoga je drugo”,Lestvica 30, 15.

249

odgovarao yudima.Xubav je bila prirodna vrlina kod starca. —Od malena sam

je imao u krvi svojoj”, rekao je. Me$utim, kasnije se oyistila ukaminu podviga i u uzviwenom kaminu umne i neprestanemolitve, te dostigla do boùanstvene xubavi, kako sveti ocinazivaju —snaùnu xubav prema Bogu”7) .

On je xude mnogo voleo. Kolika je tek bila qegova xubavprema Bogu?

Neko mu je rekao: —%elim da osetim boùanstvenu xubav”.Starac se nasmewio i odgovorio: —Sluwaj, dete prvo pije mleko,zatim kawu ili griz, potom supu. I tek kada poraste, ono jedewniclu. Da je jelo wniclu kada je bilo malo, zar se ne bizadavilo”. Jow je govorio: —Mi treba da dostignemo do xubaviBoùije, tj. da nawe srce poigrava. Dok ne do$e boùanstvenaxubav, neophodna je neprestana borba. Potom veç ne ùeliw nida jedew, ni da spavaw, kao ava Sisoje. Kada postane svestanxubavi Boùije, yovek dolazi u boùanstveno ludilo. Wteta, wtoxudi ne shvataju reyeno”. Opisujuçi yoveka koji je dowao ustaqe boùanstvene xubavi, on otkriva i sebe: —Maye se prevrçei mazi o tvoje noge, okreçuçi se dole i liùuçi ih. I ti, zalu$enxubavxu Hristovom, sliyno yini kod nogu Hristovih. Yovek serastaye ukoliko xubav Boùija padne na qega u velikoj meri.Debele kosti postaju meke kao sveçe. Ukoliko dostigne doboùanstvene xubavi, yovek kao da je pijan. On je porobxenboùanstvenom xubavxu i niyim drugim ne moùe da se bavi. Onpostaje ravnoduwan prema svemu, sliyno onome koga su u staquopijenosti obavestili da mu kuça gori. On je, naime, ostaoravnoduwan i odgovorio: »Pusti je neka izgori«. Stoga nijedobro da yovek dugo vremena ostane u staqu boùanstvenexubavi”.

Bezglasni svedoci staryeve boùanstvene xubavi sunagrizene i izlizane ikone (od toplih celivaqa i suza)Presvete Bogorodice i Raspetog Hrista.

Jedanput je starac primio veliku blagodat i osetio velikuxubav, te nije mogao da izdrùi - qegova kolena su pokleknula.Qegova velika xubav izraùavala se u bolnoj molitvi za xude.

On je hteo da voli Boga —iz sveg srca”. Stoga je govorio: —Ida je srce nawe veliko kao sunce, opet ne bi bilo vredno da gadelimo. S obzirom, pak, da je malo kao jedna pesnica, wta çe daostane za Hrista ukoliko ga podelimo”.

U svojoj poslanici (od 6. 4. 1969. godine) starac piwe:—Ukoliko uspe da se oslobodi od svih i od svega, yovek moùe da

7)

Kalist Katafigiot, —O boùanstvenom sjediqequ i zritexnom ùivotu”,Dobrotoxubxe, tom 5, str. 14.

250

oseti veliku xubav Boùiju, koja ga porobxuje i yini slugomBoùijim”.

Staryevu xubav su osetile i wumske zveri i stranojeziynibeduini. Ona potresa i danawqe napaçene mlade. U qegovojliynosti oni pronalaze briùnog oca i xubav, koje su bililiweni. Mnogi od qih, iako ga nisu upoznali, dolaze i suzamanatapaju zemxu qegovog groba. Oni oseçaju da ih grli svojomgospodstvenom xubavxu sa mesta na kome se nalazi.

ÈÈ

BLAGODATNI DAROVI

1. Prevazilaùeqe zakona prirodePred ocem Pajsijem, kao wto çe se pokazati, prirodne

stihije su ponekad ustupale. I on sam je dejstvovaoprevazilazeçi ili ukidajuçi prirodne zakone.

NepokisaoStarac je koristio kiwobran i kabanicu. Nije bio

nepromoyiv, niti neovlaùiv. Naprotiv, bio je osetxiv nahladnoçu i na vlagu. Ponekad, me$utim, iz nekih razloga kojeBog zna, on nije kisnuo. Naime, dok je oko qega padala jaka kiwa,qega ni kap nije doticala.

* * *Gospodin Kucojanis Konstantin pripoveda: —Jednom

prilikom sam prevozio starca iz Manastira Yasnog Preteye uHalkidici u Suroti. Yitavim putem je bio pxusak, kao da sebehu bili otvorili vodopadi na nebu. Yim smo stigli, sestre suyekale sa kiwobranima i kabanicama da bi uyinile da staracne pokisne. On mi je dao znak da pri$emo wto bliùe zgradi. Isasvim neobiyno, dva metra oko vozila kiwa je prestala da pada,dok je newto daxe bio potop. Powto je starac siwao, pozdraviome i uwao unutra, kiwa poye normalno da pada i po vozilu”.

* * *Sliyan doga$aj priyaju i dva oca iz susedne kelije: —Jednog

zimskog dana, powto je kiwa od prethodne noçi jako padala,bujica koju susreçemo, pre nego wto stignemo u Panagudu, nijemogla da se pre$e. Voda se bila dosta visoko podigla i svojimtokom je povukla most, kao i drugi maqi most niùe. Drugiprelaz nije postojao celom duùinom potoka. Reyenog danastarac poseti nawu keliju. Qegova obuça je bila naroyito suvai yista, dok je kiwa nastavxala strahovito da pada. Naravno,

251

starac je drùao kiwobran. Me$utim, uz tako kiwu bilo bineophodno da mu, makar i samo deset koraka nayinio, ne samocipele, nego i podrasnik budu mokri. Zayudilo nas je wto uzveliku kiwu uopwte nije bio pokisao. Zaprepastili smo se i[zbog pomisli na nayin] prelaska preko bujice. Kada je trebalo daode hteli smo da krenemo za qim, da bismo razrewili svojunedoumicu, ali nam nije dozvolio.

NevidxivSvedoyanstvo gospodina Georgija Kurkuliotisa iz

Korinta: —Posetio sam starca Pajsija u Keliji Yasnog Krsta ,februara 1979. godine. Zatekao sam otvorena vrata. Zvao samviwe puta sa kapije na ogradi, ali ne dobih odgovor. Bilo jejutro, 8 sati, i yekao sam. U jednom trenutku ugledah starcaPajsija pred sobom. Ja se iznenadih i zaprepastih. »Ovde sambio, Jorgo«, mirno mi on reye. Kasnije sam ispriyao dvojiciduhovnika o iznenadnom staryevom pojavxivaqu. Oni mirekowe: »On je bio ispred tebe. I tek kada je poùeleo on sepojavio«”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Tamiolakija Elevteriu, sa Krita:

—Posetio sam starca dok je bio u Panagudi, jer sam se suoyavao savelikom potewkoçom i trebalo je da ga svakako vidim. Dowaosam na zadqa vrata i pozvao ga. Nije bilo odgovora. Otiwao samu keliju oca Grigorija i ne na$oh nikoga. Potom se vratih dokelije, dovikujuçi ga s vremena na vreme. Pozvonio sam, alistarca nigde.

Skoro da sam odluyio da odem, ali stadoh kratko kod potokai stojah neodluyan u potpunoj tiwini, ne znajuçi wta da yinim.Nisam ùeleo da odem, jer sam bukvalno zavisio od qegovogmiwxeqa. Iznenada zayuh pokraj sebe glas: »Levteri«. Okrenuhse i ugledah starca kako stoji sa moje leve strane na udaxenostiod tri metra. Uplawih se i najeùih, jer nisam bio yuo gotovoniwta, niti sam zapazio bilo kakav pokret, iako sam biopotpuno sam kod potoka, koji nije pravio buku s obzirom da jebilo leto. Bila je potpuna tiwina. Ja bih yuo i muwicu da jeproletela.

Kada ga spazih, zastadoh malo da bih se uverio da je zaistaon preda mnom. Pri$oh mu, nayinih poklon i upitah gde je bio,te me nije yuo mnogo vremena, i kako se iznenada pojavio.Izbegavajuçi mnoga objawqeqa, on mi samo reye da je bioodsutan duboko u wumi i da mu je bilo otkriveno da mi jeneophodan. Traùio je da sazna zawto mi je bio neophodan.Powto je shvatio da je bilo mnogo stvari koje sam imao da mu

252

kaùem, on me uze, te pre$osmo potok i sedosmo dva metra dalekood glavne staze za Panagudu.

Ja poyeh svoje da govorim starcu, kada iznenada zayuhglasove posetilaca i utiwah svoj glas. On mi reye: »Priyajprirodno, blagosloveni. Nemoj se bojati«. Ja nastavih da mupriyam. Kada zayuh glasove mnogo bliùe, ja opet zastadoh.»Priyaj, priyaj«, reye mi starac. Ja mu, pak, rekoh: »Ali, starye,yuçe nas i svi çe doçi, te neçu stiçi da vam ispriyam sve wtoùelim«. On mi reye: »Nemoj se bojati i nemoj stiwavati glas«.Priyao sam, dakle, normalno i starac mi je odgovarao istimtonom. Posetioci pro$owe dva metra pored nas i niti nasvidewe, niti nas yuwe, nego nastaviwe ka Panagudi.

Iznenadno staryevo pojavxivaqe i yitav doga$aj behunewto neobjawqivo i yudesno. Me$utim, gledajuçi na qegovusvetost kao na datost, ja sam sve smatrao prirodnim za qegovuliynost. Jer, on mi je u svojoj jednostavnosti jedanput poverio oprisustvu an$ela i svetitexa u qegovoj keliji. On mi je otvaraojedan svet koji bewe potpuno istinit, s obzirom da je i sam biopotpuno istinit i svet”.

LebdeqeStarac se mnogo puta u vreme molitve uznosio, tj. uzdizao i

telesno. Yak i u vreme rada, ili kada je hodao, bio je vi$en kakone dodiruje zemxu.

* * *U Keliji Yasnog Krsta on je doùiveo jedan veliki doga$aj.

Ispriyao je: —Dok sam se molio, ne znam wta mi se dogodilo, tese uzdigoh visoko i posmatrah keliju dole. Kako sam se popeo, neznam, kao uostalom ni kako sam siwao”.

* * *Svedoyeqe monaha Svetogorca: —Posetio sam starca u

Panagudi i zatekao ga da zida peç od opeke. Stajao je na nekojdasci, koju je bio postavio da bi na qoj drùao gra$u. Dok jeradio, videh ga uzdignutog od tla oko trideset santimetra. Upoyetku se zaprepastih i pomislih da ne vidim dobro. Me$utim,on je zaista lebdeo i ubrzo potom ga videh opet u prirodnompoloùaju”.

Prenoweqe blagodatiGde god je iwao, starac je prenosio i Boùansku blagodat,

koja se izlivala oko qega. —Iz yoveka koji ima blagodat i kojinegde ide, odmah se, kao struja, razliva duhovna blagost kojuposeduje. Sliyno se i iz onoga ko je u demonskom staqu rasipa

253

ono wto ima u sebi. Nawe duhovno staqe utiye i na druge”.On je bio svestan blagodati koju mu je Bog dao, te je od

reyenog bogatstva prenosio i na xude iz nekog razloga.

* * *Gospodin Vasilije Murahidis iz Konice pripoveda: —Kada

sam bio dete od west - sedam godina, odlazio sam u ManastirStomio sa drugom decom mojih godina. Sa nama je bio i otacPajsije.

Put je bio teùak i strm. Videçi me da sam se umorio, on mireye: »Vasili, kada se umoriw prekrsti se, drvo stavi na mene inastavi daxe«.

Na jednom delu na$osmo veliku stenu od najmaqe jednog,jednog i po kubika, koja je bila pala na put.

Ja rekoh: »Oye Pajsije, kada bi dowao utovarivay, gurnuo bistenu u kraj puta«.

»Nemoguçe. Gde da na$emo utovarivay? Ti si utovarivay.Ti çew da je gurnew«.

»Ja ne mogu. Mali sam«.»Pokuwaj. Prekrsti se, proyitaj Oye naw i uspeçew.

Pomoçi çu i ja. Ti guraj stenu, a ja çu tebe«.Naslonio je i on malo svoju ruku i stena ode. Nije bila

blizu provalije da bi se lako survala. Napravila je yitav krug,pa se zatim survala na dole. Osetio sam kao da je stena imalatri kile. Ja nisam bio svestan doga$aja. Boxe sam razumeo wta sedogodilo tek kada sam unekoliko odrastao”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Kurkuliotu Georgija iz Korinta:

—Bio sam u staryevoj keliji. Posle razgovora starac me jeispratio pri odlasku. Imao je obiyaj da me lako lupa po glavi iramenu. U prvo vreme nisam tayno shvatao kakvu sam pomoçdobijao od jednostavnog dodira. Me$utim, kasnije sam postaosvestan da sam dobijao snagu, odvaùnost i vedroumxe. Kada jeponekad izostavxao lupaqe po glavi, ja sam mu govorio: »Starye,zakrsti me«. On mi je odgovarao: »Ja nisam svewtenik, ali kadveç hoçew«… i stavxao svoj dlan na moju glavu. I ja sam oseçaokako neka sila izlazi iz qega i ulazi u mene. Odlazio samspokojan sa razrewenim svim svojim tewkoçama. Bewe onblagodatni starac”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Angela Horozidu, policijskog

poruynika, stanovnika Soluna: —Vraçali smo se jednom u Solun

254

sa ocem Pajsijem i ocem Grigorijem iz Preobraùeqa. Bili smo150 kilometara daleko od grada i ja sam bio sasvim iscrpxen, sobzirom da nisam spavao viwe od trideset sati. Dva oca susedela na zadqem sediwtu vozila. U jednom trenutku staracPajsije mi reye: »Umorio si se. Stani da ja vozim«. Prowao jeizme$u sediwta i seo na predqe suvozayevo sediwte. Naravno,starac nije vozio, niti je znao da vozi. On se walio, ali je biloyudesno wto ja nisam shvatio kako smo se nawli u Surotiju ikako sam bio sasvim odmoran”.

Podizaqe steneStaryev brat Luka je ispriyao: —Doj je otac Pajsije bio u

Stomiju, jednom je na stazu pala neka velika stena. Skupilo senas dosta da bismo je premestili drvenim polugama, ali uzalud.Svi su otiwli, a on i meni reye: »Ajde, idi i ti«. Otiwao sammalo daxe i sakrio se da vidim wta çe da uradi. I videh ga kakose krsti, hvata stenu, podiùe je kao stolicu i sklaqa sa puta”.

—Kakvog li blagoslova”Otac Haralampije Anastasis, svewtenik iz Kaliteje u

Konici priya: —Jedne godine posle slave u Lavri, dowao sam uPanagudu, pewayeçi west sati da bih video starca. Prowlo jedvadeset pet godina kako ga nisam video. Na$oh ga u wumi. Onme odmah prepoznade. Znayajno bewe wto mi odmah reye datumkada sam postao $akon, a kada svewtenik. Ja mu rekoh:

»Oye, hoçemo li iz xubavi da jedemo malo«.On mi reye: »Imam [jelo]«.I pokaza mi najlonsku kesu, u kojoj behu tri veoma mala

paradajza i jedan i po dvopek. Ja pomislih: »Zar çemo ovo dajedemo«, te ne mogavwi da izdrùim rekoh:

»Wta da jedemo od toga, starye? Ja od juye niwta nisam jeo.Meni nisu dovoxni ni dvadeset sliynih paradajza«.

On mi odgovori:»Oye Haralampije, pomoliçemo se, ti çew da blagosloviw,

te çe i preteçi«.On otvori kesu, razdera je u obliku krsta i rasprostre kao

stolqak. Meni dade dva paradajza i jedan suvarak, a on zadrùapola suvarka i jedan paradajz. Dakle, ustadosmo, pomolismo se popravilu i on reye: »Oye sveti, blagoslovi«. Blagoslovio sam imi jedosmo. Gde je otiwla sva ona glad? Potpuno sam se nasitio.Kao da mi je neko zapuwio grkxan. Nasitih se i ne mogadoh dapojedem celi suvarak. Newto je i preteklo. Samo sam ùeleovodu. Starac mi je govorio:

»Jedi, oye Haralampije».»Wta da jedem, starye. Sit sam«.

255

Gde god sam potom iwao, yitav dan nisam mogao ni da jedem,ni da se posluùim. Samo sam neprestano traùio: »Vode, vode,vode«.

Bio sam zaprepawçen. Iduçi sam, ja govorah: »Kakvog liblagoslova? Kao wto je Hristos blagoslovio pet hlebova i dveribe i nasitio pet hixada xudi, ne rayunajuçi ùene i decu.Blagoslov Gospodqi«”.

—Neuhvatxiv”Starac je iz smireqa ne samo izbegavao svetlopisaqe

[fotografisaqe], nego je prema qemu oseçao nezadovoxstvo iodbojnost. Popuwtao je samo osetxivom i smirenom yoveku, da gane bi povredio odbijaqem i da (isktex) ne bi pomislio da jenedostojan. I starac je radije ùalostio sebe, negoli da bratadovede u oyajaqe. Iz xubavi on je ùrtvovao i svoje smireqe.

Mnogi su pokuwali da ga svetlopiwu kriwom ili javno, uokolnostima kada se ustruyavao da dejstvuje zbog prisustvaigumana, episkopa, ili tokom litije. Istina je da su ponekaduspevali da ga svetlopiwu, ali svetlopisi obiyno nisuuspevali. Na staryevom licu se videla neka tuga i protivxeqe,koji su yinili da se yovek oseça krivcem.

Me$utim, postoje i mnoga svedoyanstva da je pri skrivenomili nasilnim svetlopisaqu bez blagoslova starac na yudesannayin ostajao neuhvatxiv za svetlopisno soyivo. Ponekad biizgoreo film ili bi se ure$aj blokirao, a ponekad bi izawaonormalan svetlopis, ali starca ne bi bilo na qemu.

* * *Gospodin K… zanatski svetlopisac priyawe: —Posetio sam

starca i qegovi prosveçeni saveti su mi puno pomogli.Me$utim, jow viwe me je potresla qegova prevelika xubav iùrtva. Zbog svoje bolesti bio je sasvim iscrpxen. Imao je ivelike bolove. Yim je primetio da imam veliku potrebu,»zaboravio« je svoju tewkoçu, legao u dvoriwte (jer nije mogaoni da stoji, ni da sedi) i pozabavio se sa mnom. Odlazeçi, javilami se ùexa da ga svetlopiwem, kako bih imao moguçnosti da uzsvetlopis yesto vraçam seçaqe na blagosloveni susret. Znajuçi,me$utim, da bih naiwao na odbijaqe ukoliko bih ga pitao,kriwom sam uslikao dva snimka. Ali, starac me je spreyio nasvoj nayin, wto u trenutku ja nisam ni bio svestan: obasvetlopisa su izawla sasvim crna. Kao da sam na soyivu imaocrni zawtitni poklopac”.

* * *Drugi posetilac svedoyi: —Dowao sam u Panagudu i nije

256

bilo nikoga. Izgleda da je starac bio unutra, s obzirom da jekatanac na drvenim vratima visio otkxuyan. »Prilika je«,pomislih. Stavio sam svetlopisni ure$aj u grane na ogradi, dase ne bi video, i postavio ga pogodno da hvata vrata kelije.Lupio sam u zvono. Yim je starac izawao pritisnuo sam dugme.Bio sam sav sretan…

Ali, zamislite moje iznena$eqe, kada sam posle razvijaqafilma video da su se vrata sasvim jasno videla, ali starca nijebilo”.

* * *Sliyno se dewavalo i kada su hteli da snime razgovor. Ima

sluyajeva kada se kaseta nije vrtela, ili se vrtela ali nijesnimala. Ponekad je snimala sve drugo (govor drugih xudi,ptice, wumove), ali staryevog glasa nije bilo.

* * *Svedoyanstvo izuyavaoca: —Otiwao sam sa drugim

drugovima sa uyiliwta kod starca. Poyeli smo razgovor i staracje shvatio da imamo zvukonos. Rekao nam je da ga iskxuyimo.

Neki su iskxuyili, ali ja sam ga ostavio, powto sam ga biodobro sakrio. Potom nam je ponovo rekao isto i dodao: —I da ihne iskxuyite, neçe snimiti”.

Odlazeçi, nisam ga odmah iskxuyio. Kada sam pustiokasetu videh da je bilo snimxeno sve pre i posle razgovora, aliod starca nije bilo snimxeno niwta”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Georgija Kurkuxotu: —Kod starca

je dowla neka druùina izuyavalaca. Jedan od qih je poneo sasobom neki mali zvukonos [kasetofon] da bi snimio qihovrazgovor. Powto su dugo razgovarali, starac mu u jednomtrenutku reye: »Ono wto imaw u ëepu, niwta nije snimilo«.Deyko je zanemeo. Zaista, kada je kaseta bila presluwana, nireyi nije snimila”.

2. Izmireqe sa tvorevinomStarcu je dat blagodatni dar da se druùi sa divxim

zverima, koje ga nisu povre$ivale, kao wto je bilo sa Adamompre pada, i sa mnogim svetima.

Divxe zveri su oseçale qegovu veliku xubav i videleyistotu, koju su xudi imali pre pada. Poznato je da, kadapovrati prvobitnu i prvosazdanu lepotu, izgubxenu Boùanskublagodat, yovek postaje gospodar tvorevine i vlada pticamanebeskim, gmizavcima i zveriqem zemaxskim. I sledi

257

izmireqe sa prirodom, kako sveti oci nazivaju staqe pre pada.—Onome u kome Bog obitava i poyiva, sve se pokorava kao Adamu,pre nego wto je prestupio zapovest Boùiju”1) .

Starac je govorio: —Od trenutka kada se stavi u poloùajdrugoga, yovek moùe sve da zavoli, i xude, yak i ùivotiqe izveri. On sve smewta u sebe, a sam izlazi iz sebe zbog xubavi.

Gledam jednu zver. Razmiwxam da sam i sam mogao da budemneka zver. Bog je domaçin i mogao je da me stvori kao zver. Kadase stavim u poloùaj zveri, zavoleçu i saùaliçu se yak i nazmije. E, da li bi mi se dopalo da budem zmija, da iza$em malo nasunce da se ugrejem i da do$e neko da me udari, da mi razbijeglavu? Boùanska xubav obavewtava zveri. Zver moùe darazlikuje yoveka koji je voli od lovca koji hoçe da je ubije. Onaçe priçi yoveku koji je voli, ne bojeçi ga se. Mislio sam da sereyeno dewava sa svim divxim ùivotiqama, osim sa zmijama.Me$utim, potom sam se uverio da se i sa zmijama sliyno dewava,yak i sa otrovnicama, koja je u pore$equ sa drugim zmijama, naneki nayin, kao jare prema jagqetu”.

Neki $akon upita starca: —Starye, yuo sam da imate nekezmije. Je li istina”. Starac odgovori: —Da, $akone. Zmije(strasti) imam u srcu. Kada postanew duhovnik do$i da ti ihpokaùem (da se ispovedim)”.

* * *Gospodin Georgije Papatemistokleus iz Konice, iznosi

pismeno: —Odlazili smo skoro svake subote u Manastir Stomio ,kao da nas je neka neobjawqiva sila vukla kod oca Pajsija. Kodqega smo nalazili spokojstvo, u qegovoj blizini su nam sesmirivali duh i duwa. Uporedo, trudili smo se da mu pomaùemou raznim poslovima. Jednog dana posla me da uzmem awov ilopatu iz magacina, koji se nalazio odmah posle glavnog ulaza umanastir.

»Jorgo, nemoj da se uplawiw. Dve zmije koje se tamo nalazesu bezopasne«, reye mi.

Krenuo sam da izvrwim qegov zahtev i na$oh se pred dveogromne otrovnice, koje krenuwe ka mestu sa alatom. Kada ihvideh ustukoh uplawen, gotov da pobegnem. Zadrùa me kowyata,ali snaùna staryeva ruka, koji je istovremeno »zapovedao«zmijama mirnim i spokojnim glasom: »Beùite u svoj ugao. Zar nevidite da se Jorgo boji«.

Starac je bio powao za mnom, shvativwi da çe mi vi$eqezmija izazvati strah. Ja se okrenuh da ga pogledam, ali nisam

1)

Kirilo Skitopolit, %itije svetog Evtimija Velikog, Poglavxe 13, str. 23,izd. Schwartz E, Leipzig 1993.

258

mogao da mu uhvatim pogled. Oyi su mu bile okrenute ka zemxi.Pokuwao sam newto da prowapçem, ali je veç bio otiwao.Nalazio se veç daleko, onako tanan kakav je bio.

Drugi put, ulazeçi u manastirsku kuhiqu, yujem nekogqegovog starog wkolskog druga kako mu govori:

»Pusti me, oye Pajsije, da ga oborim«.Istovremeno je podizao svoju lovayku puwku. A mili

starac spokojnim i mirnim glasom reye:»Ne, Jaqi. Ima krst na yelu«.Nagnuh se kroz prozor i videh zeca kako bezbriùno pase, a

na yelu mu je bio crni krst.Starac je zvao zeyeve kao wto mi zovemo mayke. I oni se

nisu plawili da ùive sa qim.Pomenutog zeca je starac uhvatio u pasuxu, nacrtao mu

krst na yelu i obavestio svog zeta Vasilija i druge lovce da pazeda ga ne ubiju”.

* * *Jedanput do$owe dva mala medveda u portu Manastira

Stomio . Starac ih uhvati za vrat i reye im: —Drugi put da nisteuwli u manastir. Dolazite iza kuhiqe da vas hranim”. Potom ihje odveo na reyeno mesto (priya dva Koniyana stomijskomiskuweniku Pavlu).

* * *Poklonik M. S., Kipranin pripoveda: —Do$e u Panagudu

jedna grupa Kiprana, da bi videli starca. Starac im reye dauzmu ratluk. Yim podigowe poklopac, oni napraviwe grimasu,pogledawe se i progun$awe. Kutija je, naime, bila puna»libura« (mrava, na kiparskom). Iako je starac napisao napoklopcu da se kutija zatvara, izgleda da neki posetilac nijebio dobro zatvorio poklopac, te se kutija napunila mravima.Bilo ih je mnogo, usled yega su ratluci bili crni i nisu semogli videti.

Yim je starac shvatio wta se desilo, baci pogled na kutijui odmah prirodno uze jedan ratluk, stavi ga malo podaxe ibriùno, ali sa ozbixnowçu i nekako zapovedniyki reyemravima: »Ovaj je vaw. Idite jedite, i ostavite druge da se xudiposluùe«.

Iznena$ujuçe je wto su ga mravi posluwali, te izawli izkutije i skupili se da jedu svoj ratluk”.

* * *Svedoyanstvo monaha Alimpija iz Skita svete Ane: —Starca

259

sam poznavao od svoje petnaeste godine. Blagodaçu Boùijompostao sam monah u Manastiru Kutlumuwu . Iwao sam i vi$ao sesa qim svakog dana. Sluwao sam o qegovim yudima, te mi serodila ùexa da i ja vidim neko. Reyenu pomisao sam imao okomesec dana.

Jednog zimskog jutra, poyetkom novembra, po$oh da se vidimsa qim i na$oh ga kako pere ruke napoxu kod bureta. Bio je sam.On mi otvori i reye da sayekam. Iza bureta uze neki zamotuxaksa mrvicama, otvori ga i pogleda ka nebu. Iako naroyito nijebilo ni jedne ptice, odmah se sakupiwe jata. Gde se na$oweodjednom mnoge ptice! Neke su mu stajale na glavi, neke naramenima i rukama, a on ih hraqawe. Gledajuçi prizor obuze meukoyenost, srce mi od uzbu$eqa brzo kucawe i zbuqeno seosmehivah. Osmehujuçi se, starac govorawe pticama: »Idite ikod qega«. Govorawe im kao da su xudi. Jednoj koja mu je bila naruci govorawe: «Idi i kod qega. On je naw«.

Doga$aj je potrajao oko dva minuta. U jednom trenutkustarac presavi zamotuxak i ptice se izgubiwe. Bio samzaprepawçen i posmatrah ga. »Idi sada«, reye mi”.

3. Molitvenik za vasceli svetNa dvoriwnoj kapiji u Panagudi posetilac je neko vreme

mogao da vidi poruku:

Napiwite wta ùelite iubacite poruku u kutiju.Ja çu vam viwe pomoçi molitvom,negoli mnogim priyaqem.Tako çu imati vremena dapomognem veçem broju napaçenih.Ovde sam dowao radi molitve,a ne da bih izigravao uyitexa.

m. Pajsije

Prvi utisak poruke je da na reyenom mestu postoji duhovnibeùiyni dalekozbor, te da monah, koji je samoograniyen uùiyanoj ogradi, ima veoma odgovornu sluùbu: da waxe znakeBogu, tj. da se moli. Tako$e, vidi se i koliku je teùinu staracdavao molitvi za svet. Sudeçi je po qenim ishodima, on ju jesmatrao korisnijom i delotvornijom od razgovora i dopisivaqa.

Staryeva molitva je imala dva krila. Jedno je bilo srdaynibol. —Jedan uzdah je yesto ravan molitvi, satima molitve,bdequ”. A drugo je bilo pravednost. —Bez pravednosti molitva nebiva usliwena”1) .

1)

Ako nepravdu videh u srcu mome, neka me ne usliwi Gospod (Ps.65,18).

260

Staryeva molitva za svet bila je posledica i ishod yitavogqegovog duhovnog staqa, osobito qegove velike xubavi.

Retki blagodatni dar molitve za svet darovan mu je poslevelikih podviga. On bewe molitvenik za vasceli svet. Molio seza sve, kao za sebe. Qegova molitva bewe neprestana, srdayna,yista i uspewna. Delio ju je na tri dela. Jedan za sebe, jedan zaùive i jedan za upokojene. Me$utim, u stvarnosti se molio viweza druge, negoli za sebe.

On je uopwtavao i prowirivao molitvu da bi obuhvatiosve xude. Moleçi se za posebne sluyajeve, npr. za nekog mladiçakoji je skrenuo sa puta Boùijeg, on je dodavao: —Pomeni, Gospode,i pomozi svim mladima”. I opet, moleçi se za nekog npr.bolesnog Nikolu, on je dopuqavao: —Pomeni, Gospode, i sveNikole”.

U molitvi ga je pomagalo yitaqe Psaltira za raznesluyajeve, kao wto bewe zabeleùio prepodobni Arsenije.Starac je, me$utim, uopwtavao sluyajeve: na primer, PrviPsalam je za sluyaj kada se sadi vinograd ili drveçe, tj. da bidonosilo roda. Starac bi se, powto proyita Psalam, molio Bogune samo za novozasa$eno drveçe, nego i za decu koja se zayiqu umajyinoj utrobi, tj. da od poyetka imaju blagoslov Boùiji dadonose rod. Tako$e, kada se Psalam odnosio na buru, starac jegovorio: —Hriste moj, zar ne vidiw svetsku buru, kako se svetuzburkao”. I molio se on da se zajedno sa uzburkanim morem Bogsmiri i uznemireno yoveyanstvo. Qegova molitva je obuhvatalavasceli svet. Potom je ostavxao Psaltir , umom se pogruùavajuçiu srdaynu molitvu za xude i za vascelu tvorevinu.

Molitva ga je iscrpxivala s obzirom da je sav uyestvovao uxudskom bolu. On je Bogu predstavxao xudske patqe i iznosio—prozbe za spaseqe”. On je oseçao —veliki bol, ali i velikuutehu”. Velike xudske patqe, koje je video oko sebe, yiqahu daistupa iz sebe. Ponekad se yinilo da starac vuye noge odiscrpxenosti, da su mu kolena iznemogla od posta, da je qegovkrhki sasud gotov da podlegne bolestima. Pa ipak, molitvu zasvet nije ostavxao.

On je govorio: —Molitva za svet mnogo pomaùe, ukolikonaravno ima sryanog bola. U tu$em bolu ja, pak, ne uyestvujemukoliko drùim nogu preko noge i lagodno sedim, imajuçi sveudobnosti”.

Qegova molitva je bila praçena postom, trudom,poklonima i uglavnom smireqem. Starac je govorio: —Smirenoiwtimo. Ja govorim: »Boùe moj, ja sam stoka. Pomiluj i mene ivasceli svet«”.

Starac je verovao da je odgovoran za stradaqa drugih: —Da

261

sam ja sve^t i da je molitva moja usliwena, oni ne bi patili”. Usvojoj poslanici (12. 3. 1971. godine) on piwe: —Dakle, jadniPajsije, s obzirom da si jadan, mnoge duwe su jadne zbog tebe,buduçi da nisi zadobio blagodat da, uz [pomoç] Boùiju, pomaùewxudima, kojima se xudski ne moùe pomoçi”. On je govorio: —Mitreba da mislimo da smo mi krivi wto neki bolesnik nije zdrav,buduçi da je Hristos rekao da nam daje vam vlast da yinimo yuda,a mi ne yinimo niwta”. Potom je dodavao: —Wta da radim, mojoye, xudi dolaze, traùe pomoç, a ja ne mogu da im pomognem.Krivi su moji nedostaci, koji yine da nisam xubxeno yedoBoùije i da Bog ne yuje moju molitvu.

»Onda, starye, zawto narod dolazi«.»Znaw wta se dewava? Ja sam shvatio da xudi imaju

potrebu za xubavxu. Ima napaçenih duwa i ja imam malostrpxeqa za qih«”.

Me$utim, xudi su imali drugayije miwxeqe, usled yega inisu prestajali da dolaze. Oseçajuçi svoje siromawtvo, kaodobar prosjak, sam starac je kleyao, wirio ruke Bogu i molio seda pomogne svakome. On se izlivao u reyi molitve: —Hriste moj,molim te, pomozi oduzetome da moùe unekoliko sam da seusluùi”, ili: —Presveta moja Bogorodice, opet çu da tidosa$ujem”…

Starac je imao obiyaj da za posetioce pali sveçice i sveçeod yistog voska pred ikonama u gostoprimnici. Noçu je paliosveçe u svojoj keliji u nekoj gvozdenoj kutiji sa rupicama uobliku krsta, i molio se za vasceli svet. Jednog dana je otvorioCarske Dveri i pred qima postavio sveçqak sa upaxenomsveçom. Moùda se radilo o vrsti —usrdne molitve” za neki vrloozbixan sluyaj?

Kada je bilo sliyih sluyajeva i jakih kriza u narodu iCrkvi, on je savetovao oce: —Treba da dobro prionemo nabrojanicu” (tj. da se mnogo molimo, s obzirom da postoji velikapotreba). Starac je reyeno yinio da bi ih podstakao, aliuglavnom da bi prikrivao sebe, tj. ishod od svoje molitve.

Sam starac se mnogo molio, ali je ùeleo da i drugiuyestvuju i zajedno se trude u molitvama. On je govorio: —Kad bihmogao, napravio bih jednu radionicu molitve koja nikada neprestaje. Svet ima velike potrebe”.

Dvojica otaca su iwli na bdeqe, uoyi svetog Spiridona.Svratili su do starca da uzmu blagoslov. Videli su da je u licubio sav crven. Yinilo se da je dosta nasekiran. On reye ocima:—Pomolite se na mestu gde idete, a recite i drugima. URumuniji se dewava veliko zlo. Imaju gra$anski rat i mnogiginu”. U reyeno vreme su oborili Yauweskua. Starac je sa svog—duhovnog dalekozora” saznao wta se doga$a i uyestvovao u

262

ispitivaqu rumunskog naroda, pateçi i snaùno se moleçi.On je imao punu samosvest o svojim obavezama kao monaha,

tj. da se moli za sve. Svakog ko je prolazio kroz qegovu keliju, onje, po qegovim reyima, —utkivao u brojanicu”, tj. molio se zaqega na brojanici.

Jedan otac je zamolio starca da se pomoli da se qegov sinizvuye iz loweg druwtva, u koje se bio upleo. Ubrzo potom jeponovo dowao da bi mu zablagodario za promenu qegovog deteta.Starac mu odgovori: —Odande se izvukao, ali odavde se(pokazujuçi mu brojanicu) neçe izvuçi” (hoteçi da kaùe da çenastaviti da se moli). Sa yu$eqem je kasnije qegov sinispovedao: —Nisam znao wta mi se desilo. Bez razloga nisamviwe hteo da se druùim sa qima”.

Starac se molio za sve, a Bog je svakome davao ono wto mu jebilo potrebno. On je govorio: —Da vidite kolikom broju xudimolitve pomaùu! Primaju pomoç, jer imaju pravo na Boùanskupomoç, a Bog çe naçi odgovarajuçi trenutak da je da. Ukoliko jemolitva jaka, sam Hristos silazi i pomaùe duwi. Onaj ko imasmelost u molitvi, liyi na tajnika koji moli predsednika i yijamolba uspeva”.

Jedan Svetogorac pripoveda: —Pre nego wto sam zavrwiovojsku, do$oh na odsustvu na Svetu Goru i po prvi put sretohstarca Pajsija. Pitao sam ga o liynim stvarima, a zatim gaupitah za mog bliskog prijatexa. Hteo je da veri jednu devojku,ali qeni roditexi ga nisu hteli. On je pao u oyaj i hteo daizvrwi samoubistvo. Potom sam se vratio u svet. I kada bihsretao svog prijatexa, stalno je govorio: »Pokuwavam dauniwtim sebe, ali mi ne polazi za rukom. Newto me drùi i nedopuwta mi da sebi nanesem zlo«.

Powto sam se vratio iz vojske, odluyih da do$em na SvetuGoru da se zamonawim. Prvo sam svratio u Suroti, gde sam sesusreo sa starcem. Prowlo je sedam - osam meseci. Starac me jeupitao sa zanimaqem: »Kako je tvoj prijatex«. I ja sam shvatioda se starac sve vreme molio za mog prijatexa: qegove molitvesu ga spreyavale da sebi uyini zlo”.

Starac je veoma naglawavao da je —doprinos monahamolitva za svet. Umesto da poseçuje zatvorenike, on se moli zaupokojene”.

Starca su pitali: —Koliko treba da se molimo za mrtve?Moùe li se neka duwa izvuçi iz pakla”. On je odgovorio: —Onowto znam iz svog iskustva jeste da jedna duwa moùe da ide izpodruma u salon. Zar je malo”.

Starac reye nekom monahu: —Nemaw posla? Ja çu ti naçi.Yini poklone za duwe upokojenih. Znaw koliko im je potrebno”.

Qegove molitve su postajale uzrok pomoçi mnogim duwama.

263

&avo je pokuwavao da ga spreyava. Starac je govorio: —Iskuweqenalazi nayine da nas spreyava. Waxe mi xude da bi me odvojiliod molitve. Ali, dewava se i suprotno. Znam kada ih waxe Bog”.

Starac iz susedne kelije je jedne veyeri sluwao pojaqe izkelije starca Pajsija. On ga upitao kakvo se pojaqe uveye moùeyuti u odre$eno vreme (tj. u vreme kada se starac moli). Staracse zayudio, niwta ne znajuçi. On reye: —Ne, ja ne sluùimbogosluùeqe. Ja ga vrwim na brojanici”. Moùda je pored sebeimao nebeske sile, koje su mu pomagale u molitvi i iznosile ihpred Boga?

Istina je da svet stoji molitvama svetih, kao wto bewepisano o svetom Antoniju: —Vasexenu si utvrdio molitvamasvojim, prepodobni oye”.

Mi ne znamo da li je i starac u odre$enim sluyajevimautvrdio vasexenu svojim molitvama. Izvesno je da je utvrdiobezbrojne duwe, koje vrede mnogo viwe od vascelog sveta. On jemolitvom svojom iscelio bolesne, oyistio $avoimane. Samo Bogzna kolikom broju je neznano pomogao da na$u Boga i da se spasu.

Sada, kada starac viwe nije sa nama, da bi palio sveçe imolio se za celi svet, mi se tewimo uvereqem da nam boxe iuspewnije pomaùe sa neba. Kao potvrdu imamo yuda i javxaqaqegova, koja se dewavaju posle qegovog upokojeqa.

Buduçi da se starac yitavog svog ùivota —blagoprijatnotopio kao sveça” u molitvi, sada neugasiva sveça qegovemolitve neuspavxivo gori pred Svetom Trojicom i zastupa svenas.

4. Obdareni uyitexOpwte je ube$eqe svih koji su razgovarali sa starcem i

koji su yitali qegove tekstove, da je imao dar reyi i bogoslovxa,najuzviweniji od svih darova Svetog Duha.

Qegov govor je bio jednostavan, kao ribara apostola,delatan, ùiv, slikovit, privlayan, neùan i mio. Spuwtao sekao rosa na ùedne duwe. U svojim pripovedaqima je bionedostiùan. On je preplitao prirodno vesele priye i walekako bi pripovedaqe bilo prijatno, slikovito i kako binaglasio newto duhovno. Yesto je govorio u primerima, —upriyama” iz prirode i ùivota. Bio je jasan u svom govoru,poetiyan i pouyan. Bio je sposoban da yitav dan neposrednopriya bez pripreme, dok su ga sluwaoci netremice pratili.

Starac nije drùao predavaqa, niti je ùeleo da se praviuyitex. Obiyno je razgovarao sa posetiocima ili je na zahtevbio na sabraqu u poznatim manastirima, ili je odgovarao napitaqa.

Sa malo stvari koje je govorio, on je pokrivao zanimaqa

264

mnogih. Znao je nayin i imao rasu$ivaqe, te je mogao odbeznayajnog povoda da izloùi divno duhovno uyeqe.

Starac je imao sposobnost da beznayajne razgovorepretvara u duhovne. —Slava Bogu, uradili smo krov na nawojkeliji”, reye mu neki Svetogorac. A starac, premewtajuçirazgovor sa zidaqa na duhovno nazidavaqe, reye: —Na kuçi jeosnovna stvar krov, kako voda ne bi ulazila. I za yoveka je sve dasvoju glavu dobro obezbedi, tj. da ne prima pomisli”.

Qegova rey se doticala xudskih duwa. Jedan narkoman jerekao: —Mene je zadivilo wto je starac sa dve - tri reyi uspeo dastupi u opwteqe sa nama i da privuye nawe zanimaqe”.

Shodno svom raspoloùequ, jedni su dolazili sebi i kajalise, drugi se preispitivali, treçi se oduwevxavali, yetvrtidobijali utehu. On xude nije smisleno ube$ivao, nego ih jeduhovno pomagao.

Iznena$eqe je izazivala qegova svestranost, delatnaznaqa, mudrost i beskrajno pamçeqe.

On je imao sposobnost da duhovno rukovodi monahe imanastire, da daje reweqa na tewkoçe svetovqaka, bezbraynih ibraynih, da vodi razgovor sa nauynicima, koji su se diviliznaqu i owtroumnosti qegovoj. Spuwtao se, ili podizao naobrazovni nivo i duhovno staqe xudi, imajuçi u vidu qihovunarav, zanat, poreklo, zanimaqa itd.

Obiyno je govorio xudima za nazidaqe i bodreqe i uteweqe(1.Kor.14,3) i o Carstvu Boùijem (Lk.9,11). Izbegavao je dabogoslovstvuje bez razloga. Me$utim, kada je bilo neophodno,bogoslovstvovao je nezabludivo, prostim reyima izraùavajuçisvoja bogovidilayka iskustva. Bogovi$eqe prethodi bogoslovxu.Ono je nepismenog kalu$era pokazalo bogoslovom. Govorio je da—bogoslovxe bez iskustva liyi na slepog miwa, koji ùeli daobjasni sunce”.

Svakako, u staryevim reyima je bilo xudskih sastojaka izqegovog znaqa i iskustva. Ponekad je govorio: —Moja pomisao migovori”…, ili: —Mislim da”… Govoreçi kao yovek o tekuçimtemama on je pravio i grewke. Uostalom, ni on sam nije verovaoda je nepogrewiv.

Ukoliko bi ga, pak, pitali o duhovnim staqima ipitaqima, koja se tiyu spaseqa, on je paùxivo pratiosagovornika, proziruçi duboko u qegove oyi svojim prodornimpogledom i istovremeno se umno moleçi. Powto bi taynoshvatio pitaqe, —govorio je ono wto mu je blagodaçu bilo dato”1) .Odgovori mu behu jasni, te su iznutra prosveçivali i biliprihvatani kao reyi Svetog Pisma . Staryeve reyi su imale

1) Ava Isaak, Slovo 76, str. 296.

265

posebnu silu, neosporan prijem, s obzirom da nisu bile qegove,veç od Svetog Duha. Starac je jednostavno prenosio rey Boùiju,koja se ra$ala odozgo u srcu qegovom. Sliyna rey je —osobita isavrwena i istinita odlika svetih”2) .

U navedenim sluyajevima on je govorio kao onaj ko imavlast, sa izvesnowçu, ne ostavxajuçi mesta za sumqu. Kada muBog nije davao rey ili otkriveqe, on nije odgovarao. Govorio je:—Da se pomolimo”. I tek posle nekoliko dana on je davao odgovor.

Starac je po svojoj prirodi bio krasnoreyiv, teyan, snaùani uverxiv govornik. Me$utim, vrednost qegovog dara ne sastojise u nayinu priyaqa, veç u sadrùaju qegovih reyi. One su imalesilu da otkrivaju Carstvo Boùije i da izmequju duwe xudske, sobzirom da se i sam bio duhovno izmenio Boùanskom blagodaçu.

Preosveçeni mitropolit Ksantija, g. Pantelejmon prime-çuje: —Staryevi saveti su izdavali stamenost razmiwxaqa iveru, koja je za svoj oslonac imala doùivxaj koji je mnogouzviweniji od onoga koji smo mi u staqu da shvatimo…

Sluwao sam qegove reyi i divio se qegovom duhu. DuhBoùiji je govorio preko svog sasuda. Reyeno je sve viwepostajalo u meni nepokolebiva vera i nepoxuxano otkriveqe.Starac Pajsije je postajao za mene rukovoditex u Hristu, tumaydarova Duha, putokaz ka nebu, svetlost u mojoj gustoj tami”.

I posle svog upokojeqa, starac xudima pomaùe svojimspisima. Qegove kqige imaju nevi$en odjek, nezasito se yitaju,prevode na mnoge strane jezike buduçi da govore srcu, tepotresaju i proste i obrazovane.

Uyeqem koje je ostavio, starac se pokazao savremenimuyitexem duhovnog ùivota. Qegove reyi se yuju na ustima xudi,dejstvuju blagodatno i vode duwe u spaseqe.

5. Dar teweqaProleçno sunce odgoni maglu i greje. I starac je, darom

teweqa (potkrepxivaqa), odgonio ùalost i tewio svakunapaçenu duwu koja mu je pristupala.

Mnogi su starcu pribegavali uglavnom —radi utehe”.Dolazili su nasekirani, a odlazili sasvim izmeqeni. Samo dokbi gledao starca, yovek bi zadobijao snagu i radost. Ukoliko biimao blagoslov i da porazgovara sa qim, on bi osetio nepoznaturadost i odlazio izmeqen. Gotovo iste reyi mogao je da kaùe ineko drugi nekome ko pati. Me$utim, staryeve reyi su prenosileblagodat Boùiju, imajuçi drugayiju silu.

On je uspevao da uzme sav xudski bol i ùalost i da pretoyiradost i utehu. Sam je kuwao goryinu, ali su se xudi ispuqavali

2) Sveti Simeon Novi Bogoslov, Slovo 50, str. 441.

266

radowçu i milinom.Qegova iskrena xubav prema svakom yoveku tu$i bol i

tewkoçe je yinila qegovim. On je dolazio do srdayne molitve zanapaçene. Preko qega je dejstvovala Boùanska blagodat, tj.poseban dar teweqa.

Xudi su gledali qegov primer i dobijali utehu. Iako jepatio od mnogih bolesti, on je trpeo i slavoslovio [Boga]. On nijemolio Boga da mu da zdravxe. Bio je uvek blagoraspoloùen,kipeçi od radosti i oradosqujuçi ùalosne. Xudi su odlaziliradosni u svojim tugama. On uostalom nije davao laùnu utehu.Naglawavao je veru u Boga, trpxeqe, slavoslovxeqe, duhovnosuoyavaqe sa iskuweqem, objawqavajuçi svrhu i smer stradaqa.On je stradaqa ovoga ùivota zasla$ivao nadom veynog ùivota.

Qemu su dolazili monasi ophrvani pomislima iiskuweqima. Posle jednog kratkog razgovora oseçali su se laki,kao da su im krila izrastala, te su odlazili leteçi. Oni suponovo nalazili svoju prvobitnu revnost, oseçajuçi kao da suponovo otpoyiqali svoj monawki ùivot. Powto bi se vratili umanastir, qihova promena je bila vrlo oyigledna. Qu suprimeçivali, te bi ih pitali: —Da nisi iwao kod oca Pajsija”.

Jow dok bi se priliùavao staryevoj keliji, yovek bi oseçaoneku milinu. —Yitavo okruùeqe te je nasla$ivalo”, mnogisvedoyahu. Niko od qega nije odlazio neutewen. Mladi saduwevnim tewkoçama i sklonowçu ka samoubistvu dobijahuutehu i odlaùahu sa yvrstom odlukom da se pokaju i da ùiveduhovno.

Grkopontijac izbeglica nije uspevao da na$e posao, usledyega je pao u oyajaqe. Doneo je odluku da izvrwi samoubistvo.Neki qegov prijatex mu je preporuyio da poseti starca Pajsija,te on ode da ga vidi. I on se promenio, postao drugi yovek iotiwao radostan i sa nadom. Na kraju je rekao: —I planina da mise prepreyi, skloniçu je u kraj da pro$em”.

U Panagudu su doneli —oduzetog yoveka koji je iwaoyetvoronowke”. Powto su videli starca, koji je utewiooduzetog, otiwli su radosnih lica.

Starac je ispriyao: —Ovih dana (u Keliju Yasnog Krsta)do$e jedan deyko, pravi dijamant. On je imao uzviwene misli,yistotu. Nikada nisam video sliyno dete. Yak su ga i qegoviukuçani i poznanici smatrali za neuravnoteùenog. Vodili suga i u ludnicu, powto nije iwao sa ùenama i nije ùiveosvetovan ùivot. Dowao je zabrinut, ali je otiwao sasvimizmeqen.

Jedan drugi je sebi hteo da nanese zlo, ali je otiwao kaoleptir.

Jedan drugi se zaludeo duwevnim lekarima. Dowao je i

267

razgovarali smo sat i po. Na kraju on izvadi hixadu pet stotinadrahmi da mi da, s obzirom da je duwevnim lekarima za petnaestminuta plaçao hixadu drahmi. Oni mu niwta nisu pomogli, aovde je imao koristi. Naime, qemu niwta nije bilo, samo mu sepomisao dovela u red”.

Blagoyastivi posetilac playuçi od ganutosti ispriya: —IzKanade sam 1992. godine dowao beznadeùan. Bio sam razveden,uzimao opijum i yetrnaest lekova. Trideset dve godine se nisampriyestio. Starac je razgovarao sa jedno petnaestoro xudi udvoriwtu. Izgledao je veoma iscrpxeno. Svi su otiwli, a jaostadoh posledqi. On mi reye: »Iz velike daxine dolaziw. Dugovremena sam te yekao«. Qegova xubav me je izmenila. Oseçao samda sve vidi. Zaboravio je svoje staqe i uzeo na sebe sve mojetewkoçe. Sve ih je doveo u red: zdravxe (sada uzimam samo jednutabletu za pritisak), porodicu (sada imam i çerkicu Pajsiju),posao, i najglavnije - veru u Hrista. Moja majka mi radosna kaùe:»Dete moje, sav si jedno yudo«”.

Starac je jednom u Solunu susreo klirika, svog uyenika.Dok su razgovarali, pri$e im neka ùena u crnini, ogoryena, ireye napeto i sa bolom: —Recite mi, zawto je Bog nepravedan?Uzeo mi je muùa, a sada i dete”. Starac ne reye niwta. Pogledalevo - desno i pomoli se. Zatim reye ùeni: —Blagoslovena, sadasi kao monahiqa”. %ena se smiri, nayini poklon, celiva ga uruku i ode blagodareçi.

Yak i neposredno pred upokojeqe, kada su bolovi zbogqegove bolesti bili veliki i kada je bio skoro polumrtav, onnije prestajao da tewi narod Boùiji.

Neki mladiç, staryev poznanik, ima$awe ozbixnuzdravstvenu tewkoçu, koja mu je stvorila nepodnosivu tugu.Pribegao je duwevnim lekarima i uzimao lekove. Starac gapozva nasamo, vide ga na nekoliko minuta i reye mu dve reyi.Me$utim, radost koju je deyko zadobio bewe velika i neopisiva.On otide kao drugi yovek i baci duwevne lekove.

Iako je sam patio, starac je davao utehu drugima. Tewio jesve dok je ùiveo na zemxi. A sada je veç utewitex sa nebesa iposrednik pred Bogom.

6. Protivnik i izgonitex demonaPojave $avola, qegova kuwaqa i napadi, predstavxaju

posebno poglavxe u staryevom ùivotu. Otac Atanasije Sklirisje rekao svom poznaniku: —Do$i da upoznaw jednog kalu$era (ocaPajsija), koji se na prvoj liniji bori sa demonima”. Nekiizuyavalac je starcu izneo kako neki predavay bogoslovxa tvrdida $avo ne postoji. Starac se nasmejao govoreçi: —Wta taj priya?Ovde nam $avo svako veye pravi bioskop”. Zaista, $avo je za

268

starca bio opipxiva stvarnost. On ga je vrlo yesto vi$ao.Ostrawçeni i slabi se bore sa svojim strastima, a snaùni

sa $avolom. Kao snaùan, starac je bio na dvoboju sa $avolom, ipobedio ga.

U reyenim —sudarima” dewavalo se pravo rvaqe, telo satelom. &avo je odlazio poraùen i ostavxao starca sarazbaruwenom kosom i izguùvanom rasom. Naravno, starac ganije pobe$ivao svojom telesnom snagom.

Ponekad se on borio ne samo sa jednim demonom, veç samnowtvom. Vi$ao je yitavu yetu demona kako nasrçu da bi garazbili. Zbog brojnosti demona, —posledqi u yeti izgledao jemali kao glava yiode”.

Neko je starcu doneo kasetu na kojoj su bila otkriveqa neke$avoimane ùene. Demon je qenim ustima govorio: —I da kaùewPajsiju da se smiri i da se ne mrda mnogo, jer çe da dobijebatine. Napawçemo ga, kao prowli put”. +utke sluwajuçi,starac se nasmewi i neposredno reye: —Koji, od svih puta”, izyega se vidi da je viwe puta zadobijao rane od demona na svompodvigom namuyenom telu. Reyi: —Da se ne mrda”, starac jeprotumayio kao da podrazumeva poklone. Yovek neçe pogrewitini ukoliko urayuna i mnogostrano blagodatno delovaqestaryevo, kojim je otimao duwe iz mreùa $avoxih.

On je o borbi sa $avolom govorio: —&avo dobro vrwi svojposao. Psa udariw dva - tri puta i on odlazi. &avola udarawstalno, i on je opet prisutan, ne odlazeçi. Neophodan je samoprezir i da mu ne dajemo prava. Ukoliko je prezren i ukoliko mune dajemo prava, on pravi scene, smeje se, igra pozoriwte bezkarte. Yovek, me$utim, ne oseça strah od $avola, jer ne vididivxeg psa, veç jedno nejako wtene”.

Govoreçi: —Bijew $avola”, starac podrazumeva molitvu,koja, po Lestvici, predstavxa —biy za demone”.

&avo se pojavxivao pred starcem po dopuwtequ Boùijem, ane stoga wto mu je davao pravo. &avo —nije nalazio niwta” kodstarca, koji mu nije dao ni jedno pravo. Starac je pazio da ne dapovoda $avolu, yak ni da ga kudi.

Neki monah je doneo starcu slatkiwe i navaxivao da ihproba. On ih nije pojeo, rekavwi: —Boxe ostavi. Jer, znaw wtaçe mi uveye govoriti xigavac. Boxe da ti ne kaùem”. Nekodrugi mu je dao yokoladu. On je odbio, govoreçi: —Ismevaçe mexigavac noçu”.

%eleçi da ispriya neko $avolsko iskuweqe, on je govorioneposredno, smejuçi se: —Da vidiw wta mi je juye uradioxigavac”. No, iznenada je postajao ozbixan. Qegovo lice jeizraùavalo tugu. %alosno klimajuçi glavom, on je govorio:—Kako se najboxe stvoreqe srozalo zbog svoje gordosti! Iz reda

269

prvog an$elskog odreda on je otpao i postao $avo, pun mrùqe izlobe. Od an$ela svetlosti postao je tamni demon”.

Starac nije oseçao mrùqu, niti je prokliqao $avola. Onga je saùaxevao i molio se, ukoliko je moguçe, da se pokaje i daopet postane an$eo svetlosti.

Powto je bezbroj puta —imao iskustvo” o demonima, staracje postao qihov iskusni protivnik. Viwe se nije bojao $avola,ali ga nije ni potceqivao. Nisu mu bile nepoznate qihove—zamisli”, niti kuwaqa i zamke. Iz svog iskustva on jeopisivao: —&avo se zaista pretvara u yoveka, u ùivotiqe itd. izaista moùe da se opipa. Radi se o nekom drugom staqu, koje nepoznajemo. Vidiw ga, opipavaw, vezujew i odmah nestaje predtobom. Mi ne moùemo da kaùemo opredmeçeqe, veç nekodrugayije me$ustaqe”.

Pravoslavni preobraçenik je zatraùio blagoslov od starcada na francuski prevede qegovu kqigu Sveti ArsenijeKapadokijski . Zamolio je, me$utim, da se izostave doga$aji sa$avolom i iscexeqa $avoimanih, wto Evropejci ne prihvataju.Imajuçi mnogo iskustva sa $avolom, starac ga je prirodno odbio.

a) Pojave demonaJedne noçi, nalazeçi se u Stomiju, starac reye nekom

deyku, koga bewe primio na prenoçiwte: —Ti sedi ovde, a ja çuda idem negde”. On je krenuo u peçinu, koja je bewe na ivicistene, dok se dole pruùala strma provalija oko trista metara.Silazeçi, on yu kukurikaqe petla u pustiqi. Shvatio je o komese radi i nije iwao daxe. Ostao je cele noçi na pomenutommestu, moleçi se. &avo ga bewe prvi put iskuwao dok je boraviou Stomiju.

* * *Jedne noçi starac zayu muziku i buku od violina i drugih

muziykih oru$a. Pogledao je kroz prozor i video $avola kakoigra. Rukom je dao znak starcu da do$e da i on igra. Ubrzo je, pak,uz izgovaraqe molitve, sve iwyezlo.

* * *Drugom prilikom bila je zvezdana noç. Ispred manastira

se pojavilo mnowtvo demona, koji su zvali starca da im otvori.

* * *U Ivironskom skitu u poyetku neko vreme mu je $avo

dolazio svake veyeri i kucao na vrata kelije, govoreçi:—Molitvama svetih otaca nawih”. Starac mu je odgovarao:—Goniw me u raj, $avole. Podiùew me na molitvu”. On je

270

govorio: —U toj je kuçi bilo iskuweqa, s obzirom da je nekisvetovqak prosuo bogojavxensku vodicu po zidovima”.

* * *U Keliji Yasnog Krsta neko mu uveye zakuca na vrata.

Starac pomisli da se radi o nekom lopovu i upali sveçu. Ubrzoje zakucao na prozor. Starac ode u crkvicu i upali sveçe, da bidolaznik pomislio da ih ima dosta unutra i da bi otiwao. Unastavku se zayulo kretaqe po krovu. Starac je veç shvatio danoçni lopov bewe $avo, i reye: —A, ti si? Tako mi reci. Sada smose sporazumeli”.

* * *Starac je iz Kelije Yasnog Krsta jednom siwao u Manastir

Stavronikitu na bdeqe. Dok se yitalo, seo je u stasidiju i natrenutak ga je lako uhvatio san. Na: —Slava na visini Bogu”, tj.kada je poyelo westopsalmije, on poskoyi i vide kraj sebe divxegcrnog psa sa isplaùenim jezikom. U deliçu sekunde starac seiznenadi. Zatim se prekrsti, izgovarajuçi molitvu. A divxipas, koji bewe $avo, odmah nestade.

* * *Jednom prilikom do$e starcu hulna pomisao. Starac se

snaùno usprotivi, mawuçi glavom. I kako je okrenuo liceprema prozoru, on ugleda jedno jare ($avola) sa dlakavim nogama,koje pokuwavawe da u$e unutra. —Neka je daleko od mene tvojelice”, reye on, preziruçi ga.

* * *Tamiolaki Elevteriu sa Krita svedoyi: —Kada sam prvi

put dowao u Keliju Yasnog Krsta , starac mi dugo nije otvarao iveç sam bio gotov da odem. Na kraju vrata se otvoriwe, videhstarca i napravih mu poklon. Zapazio sam kako je nekako biouznemiren i umoran. I pre nego wto stigoh da ga upitam, on miobjasni da je prethodni dan video $avola. Rekao mi je doslovno:»Blagosloveni, znaw, na mestu gde stojiw, juye je stajao jedan$avo. Bio je odvratan, sav ùut i imao crvene oyi. Cele noçi menije pustio da se smirim. Tresla se cela kelija«. Starac jeprobdeo u molitvi, te je bio veoma iscrpxen. &avo nije mogao dau$e u keliju ili da mu nanese zlo, s obzirom da ga je gorelastaryeva molitva”.

* * *Starac je ispriyao: —Videh $avola, koji je yinio razna

271

otkriveqa. Navodio je razne liynosti i govorio: »I onaj je moj, ionaj«, pomiquçi ime. Ima mnogo laùi u onome wto $avo govori,prema kaùe i ponewto istinito”.

* * *Starac je 1979. godine posetio jedan svetogorski manastir.

Uveye je otiwao u keliju da spava. U snu zayu kucaqe na vrata.Pomislio je da je crkveqak. Ustao je i otiwao u crkvu. Ona jebila zatvorena. Nije bilo nikoga. Vratio se u keliju. Opet zayukucaqe, tewke korake u hodniku i mumlaqe, ne moguçi da razumereyi. Pogledao je i nikoga nije video. Vladala je tiwina.Reyeno se ponovi i treçi put. Najzad starac shvati ko je kucao.Radilo se o —xigavcu”. Starac je objasnio i zawto je navedenoradio.

b) Isceleqa $avoimanihPowto se borio sa poglavarstavima i vlastima tame

[Ef.6,12] i izawao kao pobednik, on je od Boga primio dar daizgoni demone, tj. blagodatni dar —isterivaqa demona”. On jeznao da li je neko $avoiman, ili je pod spoxawqim $avoximuticajem, ili ima bolestan mozak. Starac je govorio: —Yesto jeduwevno bolestan yovek i $avoiman. &avo ima $avoimanog kaovikendicu”. Kao iskusan lekar, on je dobro utvr$ivao bolest idavao odgovarajuçe uputstvo. On je molitvom iscexivao$avoimane. Starac je verovao: —Ukoliko je monah u duhovnomstaqu i moli se, $avo drhti od qega, te odlazi kao metak”. On jegovorio: —Od hixadu xudi koji dolaze i misle da su $avoimani,samo qih pet imaju pravog demona. Da bi demon uwao u nekoga,treba da mu je dao debela prava (tj. da je uyinio velike grehe).Maloj deci pomaùe yitaqe egzorcizama i Sveto Priyewçe, jersama nisu odgovorna. Za odrasle je, me$utim, drugayije.&avoimani se iscexuje pokajaqem i ispovewçu. Prvo trebapronaçi uzrok, a potom da mu svewtenik proyita egzorcizme dabi se doveo u red”.

* * *—Na Peloponezu je bio jedan yovek koji je svoje dete

udaxavao od Crkve. »Kakva Crkva, popovi«. I Bog dopusti dadete postane $avoimano - kao zver. Muyilo je i svoju majku, te je,jadna, bila primorana da ode od kuçe. I poye otac da obilazimanastire. Lekari niwta nisu nalazili. Do$owe i kod mene.Otac upita: »Kada çe da ozdravi«. »Kada se utvrdi tvoje duhovnostaqe«. On je nauyio sva ùitija i manastire. Vidiw kolikoispitivaqe pomaùe. U poyetku se hvatao sa popovima. Kakoispitivaqa pomaùu! Yovek je primoran… Postoje duhovni

272

zakoni, ispitivaqa, da bi xudi priwli Bogu”.

* * *—Doveli su neku $avoimanu ùenu u Suroti da je vidim.

Jadnica je bila veoma iscrpxena. Pokazala mi je tumor kaokamen, koji je imala na desnom rebru. Ja izvadih kutijicu, kojusam imao oko vrata, u kojoj bewe kutqak prepodobnog Arsenija, ipritisnuh je na tumor. Ona poye da vriwti, te je svojim glasomceli manastir digla na noge. Pokuwavala je da povrati. Jastavih svete mowti na qen vrat i qena glava poye da se klima,veoma brzo, te je postojala opasnost da ode sa svog mesta. Stoga juje drùala svojim rukama. Na kraju demon ode, a ona smiri dostaiscrpxena”.

* * *Starac je ispriyao: —Do$e jednog dana neki svetovqak, koji

je godinama bio na Svetoj Gori i imao demona, a da sam nijeznao. Yim sam ga video, shvatio sam da pati od demona. Zakrstihga mowtima svetog Arsenija. I on, jadnik, oseti se oslobo$en, nemogavwi da objasni kako se desila promena”.

* * *Starac je ispriyao: —Jedanput (u Panagudu) do$e jedan

bolestan mladiç, koji je imao duwevne tewkoçe i verovao da jelud. Priyao je, priyao, a kada sam mu odgovarao - nije sluwao, veçje razmiwxao wta çe drugo da kaùe. Imao je veliku duhovnunesre$enost i demonsko dejstvo. Vidiw, kada blagodat Boùijanapusti yoveka, deluju demoni. Mladiç je crneo. Bewe dospeo dovelikog bezna$a.

Kako je vreme prolazilo, trudio sam se da se ne pomerim,kako mu ne bi stvorio utisak da mi je dosadno. Devet i po satisam sedeo i sluwao ga. Bio sam dowao sa bdeqa i imao samtewkoça sa crevima, a sedeo sam na nekoj ployi i smrzavao se.Powto sam ga primio, trebalo je i da zavrwim. Da sam ga, naprimer, drùao osam i po sati, a zatim ga isterao, uzalud bi biotrud i od osam i po sati.

Drugog dana je dowao qegov brat da mi se zahvali. »Zawtomi se zahvaxujew? Wta sam uyinio«. On je patio osam godina.Zar sam ja uyinio newto wto sam ga sluwao devet i po sati?Yovek se sredio. Sada je predavay i verujuça glava porodice.Dolazi da me vidi”.

* * *Starac je ispriyao: —Dovedowe jednog $avoimanog u Suroti.

U crkvi jadnik pade u krizu, te psovawe i vriwtawe. Doneli su

273

glavu prepodobnog Arsenija i ja je stavih na qega. On poye daurla, te pade dole. Ja stavih svetu glavu na qegove grudi i poyehda izgovaram molitvu, zajedno sa monahiqama. Yim stavih glavuna qegove grudi, on poye da yini snaùne pokrete, trzajuçi se.Potom postade nepokretan, kao da je onemeo. Demon je otiwao.Kada je dowao sebi, zablagodario je svetom Arseniju i nama.Nadaxe je redovno dolazio u manastir i donosio stvari. Kada binalazio na zatvorena vrata, ostavxao ih je kroz ùicu i odlazio.

Jedanput on vide newto u snu, protumayi ga po svom umu,nasekira se i pade u oyaj, te ponovo poye da ùivi grewnimùivotom, gore nego ranije. I potom ponovo postade $avoiman,wtaviwe mnogo gore. Postao je muyeqe za svoju porodicu, sobzirom da je bio oùeqen i imao decu. On se borio sa demonima,vi$ajuçi ih svojim oyima. Ali, on je bio momyina, veoma hrabar.Demoni su ga tukli i obarali, a on im je govorio: »Nemojte dadolazite svi zajedno, nego jedan po jedan«. Dewavale su mu sedemonske krize. Rekli su mu, te je izgovarao molitvu: —GospodeIsuse Hriste, pomiluj me”. A kada je govorio molitvu, demoni sumu waputali: »Nemoj pomiqati to ime. Neprestano govori:,Kazandzakis, Kazandzakis’«. Pomiqahu mu i neka druga imena,pa i ime Veluhiotis. On je, pak, verovao da pomenuti xudi imajupotrebu za molitvom, te je qihova imena napisao na papiru, dabi ih dao za pomiqaqe.

Konayno, on odluyi da do$e na Svetu Goru i da me prona$e.Na putu, silazeçi ka keliji, demoni mu govorahu: »Nemoj içi kodkowyatog. Wta çe ti on uyiniti«. I do$e u moju keliju i zamolime da se pomolim da ozdravi. Ja ga zadrùah. Malo je jeo, te gastavih da se malo odmori. Bili smo u istoj keliji. Dok samgovorio molitvu, odjednom se zayu kao sviraqe metka. Zgrabiwega demoni i baciwe 4-5 metara pravo na zemxu (izgostoprimnice u hodnik). On poye da urla i da psuje. Govorahumu demoni: »Bre ti … (ogavne reyi), pokazaçemo ti mi«, ipodizahu mu odeçu. Ja nisam video demone, ali sam video da seqegova odeça sama podiùe i yuo qihove ogavne reyi. Demoni supokuwavali da ga svuku. Nisam znao wta da radim u reyenimokolnostima. Ja donesoh prsten prepodobnog Arsenija. Qimesam ga zakrwtavao i u sebi izgovarao molitvu. On bi se umiriona kratko. Oni su ga puwtali. A zatim opet isto. Sliyno staqeje potrajalo 2-3 sata. Potom je dowao sebi. Plakao je iblagodario mi. Ispriyao mi je da su ga yetiri demona dohvatilai bacila naspram u zid, a peti ga je vukao za nos.

Otiwao je zdrav i do sada je dobro. Ranije je on imao vaùanpoloùaj u drùavi”.

* * *

274

Starac je ispriyao: —Neki svetovqak pade u prelest. Neki$avoimani yovek mu je rekao: »Imaw krst na glavi. Idi ipostani propovednik«. I on do$e da uzme blagoslov. Ja mu rekoh:—Vidi, blagosloveni, ti imaw demona. Idi u Stavronikitu da tiproyitaju egzorcizme”. On ustade i otide. Otiwao je u svet ipoyeo da propoveda. Jedanput ga pred svetom uhvati demon, tepoye da psuje Presvetu Bogorodicu i da huli na Boga. Narod odeprestravxen. Qega odvedowe u ludnicu. On se smirio, ali je paou oyajaqe, te hteo da izvrwi samoubistvo, s obzirom da je uyinioteùak greh. On mi ponovo do$e i ja mu rekoh: »Pristao je Bog daga ti ispsujew da bi te spasao i da bi se i drugi spasli«. Tako sedoveo u red”.

7. —Izliveno miro”Starac je govorio: —Bog ponekad daje miomiris u vreme

molitve, a ponekad u vreme kada se ne moliw. On ga daje da biutewio, osnaùio i da bi newto projavio nekoj duwi, tj.uglavnom sa nekim cixem. Miomiris je jak i ne liyi na mirisaromata. I yovek seça veliko olakwaqe. Ponekad ne moùew daizdrùiw od jakog miomirisa”.

Boùanstveni miomiris je projava prisustva Svetog Duhana osvewtanim mestima ili na mestu gde ima svetih mowtiju.

* * *Starac je priyao: —Jedanput, kada sam bio u Filoteju, po$oh

u keliju prepodobnog Dometija. Iznenada bih preplavxen jakimmiomirisom. Pitao sam i rekowe mi da u blizini treba da jesahraqen prepodobni Dometije, premda niko ne zna taynomesto”.

* * *—Drugom prilikom, kada sam bio na Katunakiji i prolazio

pored neke opustele kelije, u kojoj se videla bayena gvoù$urija idrva, osetih jak miomiris. Kako sam kasnije saznao, u keliji jeùiveo neki vrlinski podviùnik, koji je dospeo do visokog(duhovnog) staqa”.

* * *Jednom je starac, ùiveçi u Keliji Yasnog Krsta , prolazio

pokraj zapustele ruske Kelije Svete Trojice, i osetio jakmiomiris. Jedanput je sa qim bilo i jedno qegovo duhovno yedo.Starac ga upita da li oseça newto. Oni begu siwli ukosturnicu kelije, s obzirom da je miomiris dolazio od lobaqevrlinskog monaha.

275

* * *U periodu dok je pripremao za izdaqe kqige Otac Arsenije

Kapadokijski , starac je sa nekoliko monahiqa iz Surotija bio ujednoj sobi, ispravxajuçi tekst. U jednom trenutku starac osetineizreciv miomiris, ali ne progovori kako bi video da li su gai monahiqe osetile. Ubrzo one poyewe jedna po jedna da pitaju:—Wta miriwe? Kakav je ovo miomiris”. Starac je miomirisprimio kao blagovoxeqe prepodobnog Arsenija za izdaqeqegove kqige.

* * *I nije samo starac oseçao miomiris, veç je i sam bio

postao Hristov miomir [2.Kor.2,15]. Bezbroj puta ga je izdavalaBoùanska blagodat i miomirisom potvr$ivala qegovu svetost,koja je kao —izliveno miro” izlazila iz qega, iz liynih stvariqegovih, ili iz prostora u kome je ùiveo.

* * *Monah Svetogorac pripoveda: —Miomiris kojim je starac

odisao bewe newto posebno. Dok bih mu celivao ruku mnogo putasam oseçao neki natprirodan miris, kao miro. Isto sam oseçao iiz qegovih usta dok mi je priyao, iako bi, zbog prevelikog posta,prirodno trebalo da se oseça neprijatan miris. U viwe navratami se desilo da isti miris najpre osetim yim bih prewao potok.On bi me pratio celim putem, sve dok ne stignem u qegovukeliju, u Panagudu”.

* * *Svedoyanstvo preosveçenog mitropolita Lemesosa g.

Atanasija: —Prvi put sam posetio starca Pajsija kao $akon 1976.godine, zajedno sa svojim poznanikom, tako$e $akonom. On je tadabio u Keliji Yasnog Krsta . Pokucali smo i yekali sa uzbu$eqem.Bio sam yuo mnoge stvari o starcu i veoma sam ùeleo da gaupoznam.

I on nam otvori. Bio je suv, umotan u neko çebe, s obziromda bewe zima. U razgovoru je bio veoma raspoloùen. Priyao namje razne wale. Istinu da kaùem, ja se razoyarah i rekoh u sebi:»Zar je ovo veliki svetitex, za koga kaùu da je yudotvorac«. Usebi sam imao drugayiju sliku o svetima. Niwta nam nije rekao,veç nam je samo priyao wale i hranio nas ratlucima i drugimstvarima.

Odlazeçi, kraj ograde pre nego wto se pozdravismo, mi murekosmo: »Starye, reci nam newto duhovno«. On nam odgovori:

276

»Wta da vam kaùem, bre deco? Yinite dosta poklona«. Miupitasmo: »Koliko poklona da yinimo«. On ne odgovori, nego seqegovo lice izmeni. I on se pokaza drugayiji, te odjednom savprostor veoma jako zamirisa. Miomiris zaista bewe jak. Sve jemiomirisalo. Vazduh, kameqe, drveçe, sve.

Starac nam uùurbano reye: »Brzo, brzo, hajde idite,idite«.

Mi ga pozdravismo i ne rekavwi niwta osetismo velikuradost u sebi. Mi poyesmo da tryimo. Ne znam wta nam sedogodilo. Miomiris i velika radost. Nastavili smo daxetryeçi i smejuçi se i miomiris nas je pratio sve dok nismoprewli Burazersku keliju .

Newto ranije moja oseçaqa behu upravo suprotna.Me$utim, posle navedenog doga$aja osetih veliko powtovaqeprema starcu”.

* * *Svetogorac jeromonah A. svedoyi: —Starac me je jednog jutra

yekao da zajedno uradimo neki posao. Kada mu celivah ruku, jaosetih jak miomiris. Uostalom, i yitavo dvoriwte beweispuqeno miomirisom”.

* * *Monah H. je tako$e osetio da starac miomiriwe:

—Jedanput, dok sam priyao sa qim, ja osetih da miomiriwe, wtomu i saopwtih. On mi odgovori da uzrok predstavxa mojanavodna dobrota. Drugi put mi je poklonio jedan drveni krstiç,koji je ponekad miomirisao. Ja mu opet saopwtih doga$aj, a onodgovori da krstiç miomiriwe kada sam u dobrom duhovnomstaqu”.

* * *Starac Grigorije iz Manastira Yasnog Preteye u [selu]

Preobraùequ svedoyi: —Ponekad sam oseçao miomiris, kao odsvetih mowtiju. Starac (o. Pajsije) je bio nedaleko od mene. Upoyetku bejah u nedoumici o proizilaùequ miomirisa.Me$utim, priwavwi blizu starca ja se uverih da je miomirisdolazio od qega”.

8. Sporazumevaqe sa drugojeziynimaPoznato je da starac osim grykog nije znao drugi jezik.

Me$utim, u viwe navrata se desilo (kada je bilo razloga) darazgovara na jeziku Pedesetnice i odliyno se sporazumeva sastrancima.

277

* * *Otac E. K. priya, —Jednom sam bio prisutan u staryevoj

keliji zajedno sa jow trojicom posetilaca i jednim Francuzom,koji nije znao ni reyi grykog. Dowao je red i na qega daporazgovara sa starcem. Otiwli su newto daxe i petnaestminuta razgovarali sedeçi na paqevima. Mi smo videli kako sazanimaqem razgovaraju. Kako su opwtili, kada zajedniyki jezikopwteqa nije postojao? Stranac je otiwao radostan. Zadovox-stvo se oyigledno videlo na qegovom licu”.

* * *Jedan Francuz istraùivay se dogovorio sa nekim monahom

da zajedno odu da vide starca. Uveye je bilo bdeqe u manastiru ukome je boravio. Monah posle bdeqa ode u svoju keliju da seodmori. Iz ùexe da vidi starca, stranac, pak, sam si$e dokelije. Razgovarali su prelepo i stranac je iz razgovora stekaoutisak da je starac izvrsno znao francuski.

* * *Otac Vasilije Grigorijatski svedoyi: —Dowao sam kod

staryeve kelije oko podne. Vrata su bila zatvorena. Neki mladiçje leùao na zemxi i yekao. Bio je Grkoamerikanac i znao je samoengleski. »Kako çew da se sporazumew sa starcem«, upitah ga.»Bog çe poslati nekoga«, odgovori. »Eto, tebe«, dodade. Na krajuse na$oh i ja sa qima da bih navodno bio prevodilac sa svojimslabim, neznatnim engleskim, iako sam veç zaboravio i onomalo wto sam znao. Primetih, me$utim, na svoje velikoiznena$eqe, da je otac Pajsije boxe od mene razumeo sve wto muje deyko priyao. On mu je odgovarao na grykom, naravno, sa mnogojednostavnih i mudrih primera, koje sam ja prevodio.Nezaboravno çe mi ostati reweqe koje je dao na jednu tewkoçukoju mu je mladiç izloùio. U qemu se projavxivala velika verai povereqe u promisao Boùiji. Mladiç se poùali: »Moja majkami stalno traùi novac. I ma koliko da joj dam od svoje malezarade, ona sve bezrazloùno raspe. Ne znam wta da radim«. OtacPajsije mu odgovori: »Sluwaj, dete moje. Novac koji si davaosvojoj majci treba da dajew kao milostiqu nekom siromahu i dase istovremeno pomoliw, govoreçi: ,Boùe moj, milostiqu dajemza moju majku, a ti se pobrini o qoj’. I Bog çe sam da preuzmebrigu o qoj. Sam çe naçi nayina«”.

* * *Svedoyanstvo oca P. L.: —Na$oh se jednom u Panagudi. I

neki stranac je yekao da razgovara sa starcem. Ponudio sam se da

278

budem prevodilac. U poyetku je starac yekao da yuje prevodpitaqa. U nastavku je odgovarao na pitaqa i pre nego wto ih japrevedem”.

* * *Staryevo duhovno yedo pripoveda: —Jednoga dana vrlo rano

po$oh u Panagudu. Tek wto bewe svanulo. Udario sam u gvoù$e istarac mi otvori, osmehujuçi se. On me upita:

—Wta kaùew ti, oye…, kada je sveti Jefrem Sirin posetioVasilija Velikog, da li im je bio neophodan prevodilac”.

—Mislim da nije, starye”, rekoh mu.Ja pro$oh u gostoprimnicu i na$oh stranca posetioca. Dok

je starac pripremio posluùeqe, sa malo engleskog koji sam znao,poyesmo razgovor. On mi reye da je stigao juye kasno. Odocnio jebuduçi da je izgubio put. Vreme bewe kasno i starac ga jeprimio na prenoçiwte. Razgovarali su bez ikakvih potewkoça.Stranac je mislio da starac zna engleski”.

9. Yudesni prelasciDok se nalazio u svojoj keliji na Svetoj Gori, starac se (da

bi pomogao nekima u opasnosti, ili iz nekog drugog razloga)prenosio veoma daleko.

Xudi bi ga videli i yuli. Ponekad je bio nevidxiv,prateçi i znajuçi wta se dewava sa nekom osobom, porodicomili manastirom.

* * *U Manastiru svetog Jovana Bogoslova Suroti , na brzinu su

izvrwili postrig neke stare monahiqe, zbog bliske smrti. OtacPajsije jow nije bio obavewten o qenom oblayequ u rasu. Paipak, iako se nalazio na Svetoj Gori, on je pratio sahranu,premda nije mogao da prepozna koju monahiqu sahraquju.

* * *Jednom je starac otiwao u Jerusalim radi pokloqeqa. U

reyeno vreme do$e neka druùina mladih da ga vidi. Iako je bioodsutan iz svoje kelije, oni ga na$owe. Otvorio im je, posluùioih ratlukom, porazgovarali su i otiwli vrlo radosni.Prenoçili su u Manastiru Filoteju i ispriyali da su videlistarca. Oci se zayudiwe [i zapitawe] se kako su ga nawli kada jebio odsutan. Sutradan neki Filotejac ode u Panagudu, ali nena$e starca. On upita u susednoj keliji i uveri se da je odsutan.

O pomenutom doga$aju je bio obavewten i tadawqi vratarManastira Kutlumuwa , sadawqi vatopedski iguman

279

arhimandrit Jefrem i drugi oci. Doga$aj je postao wirokopoznat na Svetoj Gori.

* * *Tri monahiqe iz Manastira Yasnog Preteye iz

Preobraùeqa sa Halkidike, 15. avgusta 1987. godine do$owe uManastir Suroti . Na bdequ su pojale za desnom pevnicom. Triputa, na —Yasniju…”, na hvalitne i na heruvici, desna pevnicaje yula starca kako poje u oltaru, iako se nalazio na Svetoj Gori.

* * *Starac Grigorije iz navedenog manastira priya: —Jednog

dana sam posetio starca u Panagudi. Bewe mnogo naroda. Nakraju mi je rekao da prespavam u qegovoj keliji. Pojeli smonewto na brzinu, pa mi reye da se odmorimo, buduçi da je bioveoma umoran i neispavan. Dve noçi nije spavao. Pozvavwi meujutro na sluùbu, on mi reye:

»Nisu me pustili da spavam cele noçi«.»Ko, starye«.»Eto, napoxu je sluùeno bdeqe. Bilo je mnogo lepo«.Dok se nalazio na Svetoj Gori on je uyestvovao na

svenoçnom bdequ u manastiru napoxu u svetu”.

* * *Svedoyanstvo gospo$e M. D.: —Pre nekoliko godina, dok je

starac jow bio ùiv, ja se razboleh. Pojavio mi se jedan malitumor. Moj sin ode, upita ga i reye mu da idem u [bolnicu]Teagenio, kao wto je i bilo. Odveli su me u zahvatnu salu. Brzabiopsija je pokazala zloçudni rak. Posle west dana lekari mirekowe da çu opet içi na zahvat ukoliko za jedan dan neprestane krvareqe iz rane.

Moj sin ponovo otide kod starca. I on odgovori: »Neka tise majka ne sekira. Nije niwta. Lekari su lowe uradili zahvat«.Dao mu je jednu brojanicu i rekao mu: »Daj je svojoj majci i recijoj da çe qome da pritera lekare uza zid«.

Sedmog dana, iako je bio na Svetoj Gori, on se pojavio ubolnici! Ja videh starca kraj sebe kako namewta cevyice koje suvadile krv. Pre nego wto sam uspela da mu zablagodarim, onnestade. Uveye su dowli lekari i utvrdili da je krvareqeprestalo. Rez je zarasao i na daxe su sva ispitivaqa bilaodreyna. Ni jedna tableta, ni himoterapija nisu bilineophodni.

Kada sam izawla iz bolnice, ja u Manastiru Yasnog Preteyesretoh starca i zablagodarih mu wto je dowao u bolnicu da me

280

poseti.On je odgovorio: »Dowao sam, dete moje, jer su te lekari

namuyili bez razloga«”.

* * *Ponekad se starac nekima javxao u snu, wto i nije mnogo

yudnovato. Yudesno je, me$utim, wto je on bio svestan javxaqa.Kada je susretao lica kojima se javxao, podseçao ih je na svojejavxaqe i pitao da li su uyinili ono wto im je bio rekao u snu.

Svedoyanstvo oca Vasilija Virlija, svewtenika Crkvesvetog Luke Stavrupolija iz Soluna: —Jednog leta osamdesetihgodina, moje zdravxe se veoma pogorwalo. Celog meseca jula sambio bolestan. Kada je poyeo Bogorodiyin post, u nesvestici zbognespavaqa do$e mi pomisao da çu da umrem. U zoru malo zaspah, ivideh starca Pajsija koji mi govorawe: »Bre ludo, neçew daumrew«. Na pitaqe, kako da prevazi$em tewkoçu, on miodgovori: »Smireqe je leyi«. Ja osetih veliku neobjawqivuunutrawqu radost i snaùnu ùexu da posetim starca. Istog danapo$oh na Svetu Goru vodeçi sa sobom, zbog prethodne moje muke,jednog poznanika kao pomoçnika. U Kutlumuwu upitasmo nekogmonaha da li je starac u svojoj keliji. On nam odgovori: »Nistestigli. Malo pre je otiwao«.

Ja rekoh svom poznaniku da brzo idemo. Stiùuçi u keliju,mi ga yusmo: »E, uyitexu (jow nisam bio rukopoloùen). Hajdeovamo, bre yedo moje. Tebe sam yekao. Kako bih otiwao. Gde smostali jutros u razgovoru«.

»Kod smireqa, starye«”…

10. Oseçaj molitava i prizivaJedna blagoyastiva ùena je srela starca u nekom manastiru

i upitala ga: —Starye, yujew li me sa Svete Gore kada te zovem”.A on odgovori: —E, wta. Nisam vaxda gluv”.

Zaista, starac je na drugayiji, duhovni nayin yuoprizivaqa i molitve nekih Hriwçana, koji su ga prizivalistotinama kilometara daleko. Pomagao im je skriveno svojommolitvom ili je na neki nayin slao odgovor.

* * *Starac je (22. 4. 1978. godine) ispriyao: —Postoji jedna duwa

koju nikada nisam video. Jedanput, kada sam bio napoxe, videosam qenog starca. Ona je iz daleka pratila wta smo priyali,wto je kasnije i ispriyala svom starcu.

Waxe mi, dakle, pomenuta duwa jedno pismo od tristranice teksta, pomiquçi mi jedan »razgovor« koji smo vodili

281

dok sam ja bio na Svetoj Gori, a ona u svetu. Kada bih tristranice prepisao svojim rukama i poslao ih u Suroti, sestre nebi shvatile da nisu moje. Jer, one zaista jesu moje. Kao da sam ihja rekao pomenutoj duwi. Ja ne mogu niwta da joj odgovorim.Ostavxam qeno pismo da se polako zaboravi.

Mnogo puta oseçam da se nalazim u staqu u kome sampotpuno priseban, premda nisam budan. Ja odgovaram naodre$ene tewkoçe neke duwe koja me priziva i koju oseçam ublizini, iako se u stvari obraçam duwi koja ima neku potrebu inalazi se daleko.

Reyeno mi se dewava i kada xudi dolaze ovde u keliju.Poyiqem da govorim stvari koje nisu moje, wto biva stoga wtoxudi dolaze kod mene sa dubokom poboùnowçu. Oni veruju da samja svet i Bog im pomaùe.

Ima xudi koji od jednog paqa1) mogu da prime blagodat kaood Yasnog Drveta. A drugi od Yasnog Drveta uopwte ne dobijajublagodat Boùiju.

Bog nikome ne nanosi nepravdu. On svuda sipa svoju xubav.Dovoxno je da postoji smireqe. Ono privlayi blagodat Boùiju.Razmiwxam kolika je wteta wto se xudi trowe na nebitnestvari, iako na pomenut nayin u velikoj meri mogu da pomognuxudima”.

* * *Poboùna majka ima$awe dve kçeri monahiqe u manastiru

koji starcu bewe poznat, te ùexawe da joj i najmla$a çerkapostane monahiqa. I ona se moxawe prizivajuçi starca. On jesa Svete Gore vide kako na ruke podiùe najmla$u svoju kçer idaje mu je, govoreçi: —Uzmi i qu”.

Kada je izawao napoxe i susreo se sa qom, starac reye: —Qupoznajem”.

* * *U toku jedne yetrdesetnice starac na Svetoj Gori oseti

kako mu gospo$a Eleni Patera iz Konice daje vruç hleb. Osetioje qegov miris i toplinu i uyini mu se kao da se nasitio. Onpomisli kako ga ona jow uvek voli kao svoje istinsko dete. Onaje, kako se yini, vadila iz peçnice hleb. Istovremeno jemislila da [bi bilo dobro] kada bi mogla da mu powaxe jedan vruçhleb, kao wto je yinila kada je bio u Stomiju. Starac je osetio[qenu ùexu] i kasnije je sluyaj ispriyao qenoj çerki, Keti.

* * *

1) Sebe je smatrao jednim paqem.

282

Starac je 1981. godine posetio jedno svoje duhovno yedo iprenoçio u qegovoj keliji. Ujutro je ispriyao da je tokom noçioseçao da ga snaùno priziva bratstvo jednog svetogorskogmanastira, koje je prolazilo kroz veliku potewkoçu. Kasnije jebilo poznato na yitavoj Svetoj Gori wta se dogodilo upomenutom manastiru te noçi. I zaista, kasnije su mu ocikazali kako su ga prizivali, iwtuçi qegovu pomoç.

* * *Otac H. Svetogorac priya: —Dowli smo rano u keliju

jeromonaha Pajsija, na slavu Blagovesti. Hteli smo da vidimostarca, pre nego wto do$u drugi oci na slavu. Starac je bio sam ugostoprimnici. Kada ga videh, on mi reye: —Sada samo wto sepojavi preda mnom neka ùena, koja traùawe pomoç. Izgledala jevrlo bolesna. Lice joj bewe mrwavo i ùuto kao limun. Bewemnogo napaçena. Mnogo puta mi se prikazuju xudi i iwtupomoç”.

* * *Harilaos, carinski sluùbenik iz Soluna, svedoyi:

—Posetiwe starca Pajsija dva posetioca. Jednome on reye:»Otidi na [odre$eno] mesto stanovaqa i daj ovaj blagoslov yovekukoji ima radqu«. Kada je… primio blagoslov, gospodin sezgranuo, s obzirom da ga starac nije poznavao. On se zayudio kakomu je starac poslao blagoslov. On se, naime, svake veyeri moliostarcu na brojanici, wto je on sa velike daxine oseçao.Blagoslov koji mu je poslao potvr$uje reyeno”.

* * *Svedoyanstvo neimenovane ùene: —Ja sa svojim suprugom

po$oh na bdeqe za prepodobnog Arsenija 1993. godine u Surotida vidimo starca. Bilo je viwe od tri hixade xudi. Bewe mnogohladno. Od devet ujutro do pet posle podne yekali smo u redu.Videh svog supruga da se oznojio i pobeleo u licu, i uplawih se.Bio mu je izvrwen zahvat na srcu, a ne bewe poneo sa sobom nilekove, ni hranu. Pobojah se da mu se newto ne dogodi. »Wta daradim, Boùe moj«.

Najednom vidim jednu sestru kako izlazi, viyuçi: —Molim,ko je gospodin Aristidis, ko je gospodin Aristidis, koji imatewkoçu sa srcem? Neka po$e sa mnom. Traùi ga starac. Nosibeù jaknu”. I ja sam shvatila da je starac yuo moju molitvu ivideo nas na drugi nayin.

Otiwli smo i uzeli qegov blagoslov. Uyinio mi se visokdo tavana. Osmehivao se. Dao je savet Aristidisu i lupio ga punxubavi u le$a. »A ti«, reye mi.

283

»Ja ùelim prvo tvoje molitve. I da se na svetlopisu koji jekriwom svetlopisao moj sin, kada je bio na Svetoj Gori, oyistitvoj lik, ili çu da je pocepam«. On me pogleda i reye:

»Wta çu ti ja, blagoslovena«.»Ti znaw«, odgovorih.Stigavwi kuçi ja sa uzbu$eqem po$oh da vidim svetlopis.

Odblesak koji je ranije postajao bewe nestao, a pojavio se yiststaryev lik. Hvala mu”.

11. Znalac staqa upokojenihKao yovek yistog uma, starac se blagodaçu Boùijom

udostojio da vidi duwe xudi u trenutku kada ostavxaju zemxu iushode na nebo. On je znao u kakvom staqu se nalaze upokojeni.Upitan za duwu upokojenog, on je odgovarao o staqu u kome ju jevideo, na primer: —Tvoju majku je upokojio Bog”, ili: —Yinitemilostiqu u qegovo ime”, ili: —Pomolimo se Gospodu da gaupokoji”.

* * *Starac je ispriyao: —Hteo sam da saznam u kom staqu je

duwa monahiqe koja je prva sahraqena na grobxu u Surotiju. Idoneli su mi je u ruke (i pokaza rukama kao da drùi bebu) irekli: »Evo Magdalinine duwe«. Bila je u veoma dobromduhovnom staqu, u nivou meni poznatog podviùnika, koji segodinama podvizavao”.

* * *Drugom prilikom on vide duwu monahiqe Ksenije, koja je

ùivela u Manastiru Svete Trojice u Koropi, kako kao malo deteushodi na nebesa. Blagoslovena duwa je bila kçer vojvodeMarulisa, veoma smirena i vrlinska.

* * *Svedoyanstvo gospodina Angelosa Horozidu, poruynika

solunske policije: —Vrweçi sluùbu obezbe$eqa blizuCentralne solunske bolnice, 8. juna 1986. godine ja bih raqenbombom molotof. Zadobio sam tewke opekotine. U bolniciIpokratio, gde su me preneli, ubrzo me ostaviwe, smatrajuçi daçu brzo umreti. Ostao sam u ùivotu, izgubivwi me$utim, svakidodir sa okolinom.

Od prvog trenutka kada je saznao, starac je rekao: »Mnogoçe se namuyiti, ali çe preùiveti». Posle nekoliko danapovratio sam neko opwteqe.

Jednog dana, me$utim, osetih da umirem i rekohbolniyarki: »Sestro umirem, umirem«.

284

Ja poyeh da uzlazim gore, da izlazim sa zemxe, da se kreçemme$u zvezdama i u nastavku u sazveù$ima. Eto kakvo tumayeqesam davao u navedenom trenutku.

Ushodio sam, ushodio, a preda mnom i$awe neka svetlost,newto poput upaxene sveçe. Najednom se putovaqe zaustavi.Poye kretaqe u suprotnom smeru i prizemxeqe. Na$oh se uBolnici sa rezom na grkxanu i lekarima oko sebe, koji meposmatraju.

Pet meseci kasnije ja sretoh starca u Surotiju. On mezagrli i poxubi, a ja poyeh da mu priyam kako sam umro. On meprekide, govoreçi: »Bre, blagosloveni, zajedno smo iwli u drugiùivot i vratili se. Bio sam pored tebe. Zar me nisi video«.

I ja shvatih wta bewe svetlost koju sam gledao”.

12. Prozreqe i prozorxivostImajuçi blagodatni dar prozreqa i prozorxivosti, starac

je ponekad, blagodaçu Boùijom, unapred znao dolazakposetilaca, qihovo raspoloùeqe, duhovno staqe, ime, mestoporeklo, pitaqa koja su ih muyila, te qihovu prowlost ibuduçnost. On je imao svoj (duhovni) dalekozor, te je mogao davidi neku osobu koja je daleko od qega, tj. kako je, wta radi iyime se bavi. Znao je jow i wta piwe u pismu koje mu waxu,dajuçi odgovor i ne yitajuçi ga. Znao je wta sadrùi paket i neotvarajuçi ga.

* * *Starac je priyao: —Kada je poyeo rat u Persijskom zalivu, ja

sam osetio neki bol. Yuo sam brujaqe od pucqave, bombe,vazduhoplove i probudio se. Shvatio sam da je rat poyeo i da sedewavalo veliko zlo. Kada je kasnije dowao jedan otac izKutlumuwa i rekao mi da je rat poyeo, ja mu odgovorih da imaotprilike dva sata kako je poyeo. Sliyno sam osetio i treçegdana”.

* * *Starac je ispriyao: —Dowao je neki yovek sredqih godina,

koji ima$awe jaku glavoboxu godinu dana. Lekari nisu mogli damu pomognu. Yim ga videh iz daleka, ja shvatih da ima demona.Powto mi reye svoju patqu, ja mu rekoh: »Muka ti se dewavastoga wto si prevario jednu ùenu. Ona je otiwla i napravila tivraëbine. Zatim, obewyastio si i jednu drugu devojku. Idi izatraùiw oprowtaj od qih. Potom se ispovedi i neka tiproyitaju egzorcizme, te çew biti dobro«”.

* * *

285

Monah G. Svetogorac izlaùe pismeno: —U leto 1992. godineimao sam jednu tewkoçu, jow kao svetovqak. Bio mi je neophodannovac, jer sam svojim prijatexima dugovao trista hixadadrahmi. Da bih uzeo zajam trebalo je moj otac da potpiwe.Me$utim, on nije potpisivao. Mnogo sam se bio nasekirao. Yuosam za starca Pajsija i pomislio da odem da ga upitam o svojojtewkoçi.

Yim me je ugledao, starac me je pozvao po imenu i (bez da muiwta kaùem) nastavio: »Otac ti je potpisao i uzeo zajam izTrgovinske banke«. Ja ga upitah: »Kako znate, oye Pajsije«. A onmi odgovori: —Powto ne verujew, idi u Kareju i dalekozbori sasvojim ocem da bi se uverio”.

Zaista, ja odoh u Kareju i dalekozborih sa ocem. On mi reyeda je pre sat vremena uzeo zajam iz banke. Ja odmah ponovo si$ohdo staryeve kelije, nayinih mu poklon i zablagodarih mu zaradost koju mi je dao. On me posluùi i ja otidoh”.

* * *Gospodin Evangelos Antipa priya: —Jedanput sam bio kod

starca i razgovarao o zaposlequ: »Starye, nemam spremu da sezaposlim u Drùavnoj zdravstvenoj ustanovi«. On mi reye: »Tipodnesi svoje papire, a Presveta Bogorodica zna«. Poslepetnaest dana ja ga ponovo posetih. On mi reye:

»Znayi, postavxen si u Harakasu«.»Ne, starye, kakav Harakas? Molba koju sam predao bila je

za Mires«.»Postavxen si u Harakasu, Evangele«.»Starye, u Mires«, bio sam uporan.Otiwao sam kuçi i posle dva dana mi do$e preporuyeno

pismo iz Ministarstva zdravxa, koje me je postavilo za prvognadzornika Zdravstvenog centra Harakasa. Starac je sve znaopre nego wto je postavxaqe bilo objavxeno.

Jednom sam bio na Kritu na odmoru i potom dowao kodstarca. On me upita:

»Evangele, jesi li dobio premewtaj za Bolnicu SvetiDimitrije«.

»Nisam, starye. Wta priyate«.»Dobio si premewtaj«.Otiwao sam i posle mesec dana se vratio, te mu rekao:

»Starye, dobio sam premewtaj za Halastru«. Imao sam, wtaviwe, sa sobom novinu Vlade, gde je pisalo Halastra… Starac jebio uporan: »Dowao si u Bolnicu Sveti Dimitrije«, tj. ono wtoje govorio pre mesec dana.

Posle 4-5 lista Vladinih novina bi objavxeno moje

286

postavxaqe u Bolnicu Sveti Dimitrije . Starac je znao da çudoçi u Bolnicu Sveti Dimitrije jow pre nego wto sam biopodneo molbu”.

* * *Gospodin Colakis Vasilije, policajac iz Arideje priya:

—Neki moj poznanik ode u inostranstvo, gde se, naùalost, upletesa protestantima, wto je dovelo do odricaqa od Pravoslavxa. Ion postade protestant.

Jednog dana me poseti u mom uredu. Videvwi svetlopisstarca Pajsija, on mi uplaweno reye: »Qega znam. Pre desetgodina sam, sa jow dvojicom, bio u qegovoj keliji. Powto smostigli, on samo meni ne dopusti da u$em. On mi reye da samjeretik, buduçi da ne verujem u Bogorodicu i u svete«”.

* * *Poklonik Kipranin priya: —Moj otac je otiwao kod starca.

Moja supruga mu je dala jedno pismo. Starac ga pozva po imenu.On se zaprepasti i zaboravi da mu da pismo, te ga starac upita:

»Imaw li newto da mi daw«.»Ne«.»Od tvoje çerke«.»Koje moje çerke«.»I ùena tvoga sina ti je çerka. U svakom sluyaju, reci joj

odgovor na qeno pitaqe«.I on reye odgovor na ono wto ga je moja supruga pitala u

pismu”.

* * *Svedoyanstvo monaha Jovana iz Manastira Svete Trojice sa

Meteora: —Prilikom jedne moje posete Americi, u bolnicu gdesam se leyio, do$e jedna gospo$a Kipranka, po imenu EkaterinaKiki, i zamoli me da starcu Pajsiju dam jedno pismo.

Kada sam se vratio u Gryku, ja sam otiwao da vidim starca.I pre nego wto sam uwao u keliju, starac mi reye: »Zawto si odEkaterine uzeo pismo u kome je sto dolara«.

On je otvorio pismo koje sam mu dao i vratio mi sto dolara.Je ne htedoh da ih uzmem, govoreçi: »Starye, wta da radim saqima«. On mi reye: »Na putu çew naçi oca Z… Daj mu novac dasebi kupi shimu da bi postao velikoshimnik, rekavwi mu da mene osu$uje«.

I zaista. Ja ga sretoh i dadoh mu novac. On se iznenadi sobzirom da nikome nije bio rekao da çe da postanevelikoshimnik. Potom otide da zatraùi oprowtaj od starca,

287

buduçi da ga je mnogo puta osudio”.

* * *Gospodin T., stanovnik H., pratio je u posledqe vreme

predavaqa nekog od onih ustrojstva, koje svaki yas niyu u nawojzemxi poput otrovnih peyurki, sa navodno nauynofilosofskimpokriçem, u stvari, sumqivog sadrùaja i cixeva. Prouyavao jeon, tako$e, i odgovarajuçe kqige i listove koje su mu davali.Ishod svega wto je sluwao i yitao bewe da se ne oseça dobro. Onkao da je bio u nesvestici, pomuçen, zbuqen. Preispitivao se dali treba da nastavi, lomio se i sekirao. Saznavwi za qegovutewkoçu, neki qegov prijatex mu preporuyi da ode na SvetuGoru i da se posavetuje sa starcem Pajsijem. On se ubedi i krenuna Svetu Goru. U desni spoxawqi ëep od jakne bewe stavioSveto Pismo, a u levi spoxni ëep neku kqigu i listovepomenutog ustrojstva.

Stigavwi u Panagudu, on na$e starca okruùenog mnogimxudima. Yekao je dok drugi nisu otiwli. Ostala su dvojica, kojisu ùeleli da nasamo vide starca. Razmiwxao je kako da izloùisvoju tewkoçu. Me$utim, starac ga preteye i upita:

»Kako je H.« (pomenuvwi qegovo mesto).»Dobro je, oye«, reye on yudeçi se kako je starac, koji ga

prvi put vidi, znao odakle je.—Vidi T. (novo iznena$eqe, jer ga je nazvao po imenu),

kqiga koju imaw u ovom ëepu (i pokaza mu ëep u kome je biloSveto Pismo) je dobra. Prouyavaj je wto yewçe moùew. Ali, ovekoje su ti ovde (pokazavwi mu levo na grudima) wto pre baci.Jer… ima li ludnica (u tvom mestu)? Ako nema, otiçi çew negdedrugde«”.

* * *Neki yovek je hteo da poseti starca, ali nije znao put. On

srete neku druùinu koja je iwla starcu, te po$e za qima. Bio jeiz Seresa, ali je ùiveo u Americi. Imao je neku torbicu. Yim gaugleda, starac reye mu: —Bre, visoki, sedi u nasloqayu (na paq).Wta si dowao da me pitaw. Da li çe biti rata, kao wto piwe ukqizi wto ti je u torbi (a kqiga bewe pisana na engleskom)”.

* * *Gospodin D. H. sa Krita je radio u Nemaykoj. On je doveo

svog sina da uyi Wkolu Atonijadu. Powto ga je sredio, on si$e uPanagudu da bi video starca, kao wto mu je bio preporuyio qegovduhovnik, otac G. P. Posle razgovora, starac ga s xubavxu lupi ule$a i nekako naglaweno mu reye:

288

—Sada, powto do$ew u Kareju, pozovi svoju ùenu u Nemayku,da je umiriw. Rekli su joj neke bezumne stvari za dete, i ona sekao majka uznemirila. Dalekozboriçu i ja odavde mojoj Majci (tj.uputiçu molitvu Presvetoj Bogorodici)”.

Posluwavwi starca, gospodin D. se odmah pope do Kareje ipozva svoju suprugu. Na$e je veoma uznemirenu. Neki poznanicijoj rekowe da çe da ostane bez deteta, jer çe ga kalu$eri, navodnoizigrati i zadrùati za monaha. Ona uznemirena pozvadalekozborom oca G., koji do$e qenoj kuçi da je umiri, ali bezishoda. Me$utim, yim je od svog muùa yula o yudesnom staryevom—dalekozoru”, i yim joj je preneo qegove reyi, ona se odmahumirila i zadivila blagodatnom staryevom daru, tj. da sa SveteGore zna wta se dewava u qihovoj kuçi u Nemaykoj. Me$utim, dase qeno uznemireno srce smiri oyigledno je pomoglo i staryevo—dalekozboreqe” qegovoj Majci.

* * *Protoprezviter otac Konstantin N. Papadopulos,

predavay na Bogoslovskom uyiliwtu atinskog sveuyiliwta,govori: —U leto 1981. ili 1982. godine iskrcao sam se u Dafni,drùeçi svog sina za ruku, koji ima$awe 6 ili 7 godina. Odmahmi pri$e neki nepoznati svetovqak i reye mi da danas ne idemkod starca Pajsija, nego sutra. Iznenadih se stoga wto je znaomoje planove. I pitajuçi, ja saznah da je bio kod starca, koji gabewe poslao da svewteniku koga vidi da izlazi sa broda uDafni i drùi dete prenese pomenutu poruku. Starac je bioisplanirao da toga dana ode negde, te se pobrinuo da se miuzalud ne namuyimo. Neka bi qegov blagoslov bio na nama”.

* * *Dok je sedeo sa svojim duhovnim yedima u gostoprimnici u

Panagudi, starac je, yuvwi gvoù$e da udara, i ne gledajuçi,govorio: —Otvori vrata. Dolazi neki deyko iz Larise”, ili:—Dolazi otac Nikodim”, i ne bi pogrewio. Reyeno on nije yinioda bi se pokazao, ili da bi mu se divili, nego je ili neposrednopriyao, ili ùeleo da naglasi qihovu veru i povereqe u qegoveduhovne savete, ili iz nekog drugog razloga.

* * *U Stomiju, dok je sedeo sa xudima u gostoprimnici, govorio

je: —Dolaze Vasilije i Dimitrije”, te je ustajao da sprema jelo,ili da skuva kafu. Drugi su se yudili qegovom znaqu.

* * *Dok je sa nekim xudima iwao putem, on je, i ne gledajuçi,

289

govorio: —Dolaze tri mladiça”. I posle nekog vremena susretowetri mladiça, koji i$ahu ka qegovoj keliji.

* * *Neki posetioci su iz osetxivosti, da ne bi uznemirili

starca, dolazili tiho i sa strpxeqem sedeli pred Panagudom ,iza grana, sve dok starac ne bi izawao. Oni nisu ùeleli da gaprekidaju u molitvi. Me$utim, on je brzo otvarao vrata ipozivao ih po imenu, ne videvwi ih i ne poznavajuçi ih.

* * *Bilo je i onih koji su traùili da osete —Hrista, koji je u

qemu govorio”, tj. koji su hteli da se uvere da li starac ima darprozreqa i prozorxivosti.

Poruynik, koji je radio na zraynicima [radarima], ùeleo jeda isproba da li i staryev —radar” dobro dejstvuje. I bio je—uhvaçen” qime, tj. starac je —uhvatio” i otkrio qegove pomis-li.

* * *Starac je rekao jednoj monahiqi, koju je poznavao: —Vidim

te (sa Svete Gore) da stalno yitaw %itije svetog Arsenija.Dobro yiniw, yitaj ga”.

* * *Neko je lupio u zvonce dok je starac radio ikonice na

gqeyilici. On pogleda kroz prozor i vide jednog mladiça, alinije otvorio, veç je nastavio svoje rukodexe. Tri puta je odlaziodo prozora i paùxivo posmatrao mladiça. Treçi put prowaptasam sebi: —U dobru powao, momye”. Monahu, pak, koji se nalaziopored qega on objasni: —I da mu otvorim, niwta ne vredi. On jeod svog srca nayinio wtalu”.

* * *Jednom u Keliji Yasnog Krsta udari zvono. Starac pogleda

kroz prozor i vide jednog svetovqaka kako yeka. Posmatrao ga jekratko vreme i priyao sam sa sobom: —Ima epitrahix, a popnije”. I starac mu otvori i porazgovara s qim. Posetilac muotkri da je vrayar i da ispod odeçe nosi epitrahix.

* * *Drugom prilikom starac je predvideo dolazak mladiça,

koji nisu imali duhovne sklonosti. Oni su dolazili da ga videiz radoznalosti. Da ne bi izgubio dan, on uze svoju torbu sa

290

Psaltirom , zatvori keliju i ode u wumu. Na vratima je ostavioporuku, u kojoj je pisalo: —Zoolowki vrt je zatvoren. Majmun jeodsutan”, misleçi na sebe, s obzirom da je za pojedine postaopredmet znatiùexe. Yudesno je, me$utim, wto su se posetiocipotresli od poruke, pribrali se i otiwli da se ispovede. I sadaoni veç poseçuju Svetu Goru iz duhovnih razloga.

* * *Jednom je jedan uyenik iz Atonijade dowao kod starca. On

ga upita: —Koliko vas je braçe i sestara”. —Osmoro”, odgovorideyko. Starac mu reye: —Grewiw, devetoro vas je”. Majka mu,naime, bewe trudna, wto uyenik nije znao.

* * *Jedan poklonik priya: —Moja çerka se spremala za venyaqe

i iznenada se razbolela od raka. Qen buduçi suprug se veomanasekira i do$e na Svetu Goru da vidi starca Pajsija. Yimstiùe u Panagudu, starac mu reye: »P., za yetiri dana Gospod çeMaru pozvati sebi«. I zaista, za yetiri dana moja kçi Maraumre, kao wto je starac prorekao”.

* * *Svedoyanstvo gospodina K. D., lekara iz Seresa: —Powtova-

nog starca Pajsija sam prvi put posetio u leto 1991. godine, doksam se suoyavao sa nedoumicom da li da kupim stan zauwte$evinu koju smo bili sakupili (da ne bismo plaçali zakup),ili da novac dam u yovekoxubive svrhe.

Yim me je video i pre nego wto sam stigao da ga upitam, onme upita:

»Reci mi, doktore, da li ptice imaju gnezda«.»Da«, odgovorih mu neposredno.»Dakle, razumeli smo se«.»Neka je blagosloveno«.On je odgovorio na moju nedoumicu i ja iz posluwaqa kupih

stan”.

* * *Svedoyanstvo neimonovanog yoveka: —Radio sam u Nemaykoj

u gostionici. S vremena na vreme sam potkradao svog gazdu.Me$utim, imao sam griùu savesti. Yuvwi za starca Pajsija,do$oh na Svetu Goru da mu ispriyam svoju tewkoçu i da primimsavete.

Stigavwi u Panagudu, na$oh i druge posetioce. Yim meugleda, starac me uze nasamo, sa zadqe strane kelije. I pre nego

291

wto stigoh da mu bilo wta kaùem, on uze moje dlanove i zakrstiih, govoreçi: »Od sada nemoj da yiniw ono wto si yinio. Idikod duhovnika da se ispovediw«.

Bio sam duboko ganut. Ispovedio sam se i uz pomoç Boùijuviwe nisam krao”.

* * *Svedoyanstvo gospodina Angela Horozidu, poruynika

solunske policije: —Iwao sam kod starca. Dva puta, uUranupolisu i u Kareji, sretoh svog upravnika iz policijskestanice Poligira. Bio je dobar, ali strog i dosledan viwe negowto treba. Sutradan u deset sati pre podne trebalo je da senalazim na svom mestu, u Kasandri na Halkidici, wto bewenemoguçe.

Ja sam ga izbegao, ali nisam bio ube$en da me nije video.Bez kawqeqa stigoh kod starca. Kada sam uzimao blagoslov odqega, on mi reye:

»Dobro dowao. Nemoj se bojati. Nije te video«.»Ko me nije video, starye«.»Tvoj veliki iz Poligirosa«”.

* * *Gospodin Jorgo Papatemistokleus pismeno saopwtava:

—Nas tri izuyavaoca iz Konice smo se sreli sa starcem uSolunu, gde bewe izawao radi svog zdravxa. On nas celiva iobrati se meni, govoreçi: »Otac Pavle (moj otac) je izbegaoopasnost. Sada je dobro«. Meni bewe yudno. Nisam znao da je mojotac bio bolestan. Me$utim, ni starac nije imao opwteqe sanekim iz Konice. Kada sam dalekozborom razgovarao sa sestrom,saznao sam da je otac bio u opasnosti da umre baw onoga danakada smo se sreli sa starcem”.

* * *Gospodin Dimitrije Burulidis, trgovac iz solunskog

Kordexa, pismeno iznosi: —Januara 1991. godine bio sam serazboleo. Nisam mogao ni reyi da izgovorim. Svakog dana bivaloje sve gore. Izvrwili su mi zapis osovinskog preseka, koji jepokazao tumor na mozgu veliyine 1,6 santimetra.

Petog dana od mog ulaska u bolnicu, moj brat i zetodluyiwe da posete starca Pajsija. Dowli su i starac ih jeprimio. Morali su da yekaju, s obzirom da je bilo sveta.

Stigao je i qihov red. I pre nego wto je stigao moj brat damu iwta kaùe i ne znajuçi niwta u vezi sa mnom, starac mureye: »Nemoj se sekirati. Dimitrije çe biti dobro. Bura je -proçi çe. Recite mu da ode da se ispovedi i da se priyesti«.

292

Posle petnaest dana u bolnici izvrwili su miprivlayeçi presek da bi nam se yistije pokazalo wta se dewava.Powto je stigao ishod, doktor do$e i reye mi: »Tumor koji imawobiyno se presexava. Me$utim, tvoj je posle leyeqa promeniooblik i ubrzo çe nestati«. I zaista, posle yetrdeset pet danaiza$oh iz bolnice i danas sam vrlo dobro i svakog dana slavimBoga, koji me je sayuvao preko oca Pajsija”.

On u svojoj radqi ima staryev svetlopis i svakog dana gaceliva sa poboùnowçu i blagodareqem.

* * * Bog je prorocima otkrivao svoju voxu na razne nayine, ali

i preko snova. Me$utim, objawqeqe snova nije lako delo. Samoonaj ko ima blagodat proroka Danila i prekrasnog Josifa, moùe—verno da tumayi snove” [2.Mak.15,11]. —Jer, mnogi snovi su vapajnii $avo moùe da ih iskoristi”, naglawavao je starac.

Starac je ponekad u snu dobijao obavewteqe o neposrednomzbivaqu ili liynosti koja bi ga posetila, te je znao ime, lik,tewkoçu i qen razvoj.

* * *U Keliji Yasnog Krsta on je video u snu svog telesnog oca,

koji mu je rekao da oyisti crkvu. On pretraùi malu crkvu, kojabewe yista i na$e na jednom delu zida smokvu, koja samo wtobewe isklijala od vlage.

* * *Starac je ispriyao: —U Keliji Yasnog Krsta u snu sam video

jednog deyka i saznao i za tewkoçu koja ga je zaokupxala. Bio jedobre duwe. Me$utim, postao je ùrtva i izgubio svojeizuyavaqe. Oyekivao sam ga sutradan. I zaista do$e, primipomoç i ode spokojan. Bio je iz Makedonije. Bio sam se veomapotresao i saùalio. U snu sam zaplakao yim sam saznao za qegovutewkoçu”.

* * *Starac je otkriveqa za odre$ena lica dobijao uglavnom u

vreme molitve. Jednom je dobio otkriveqe da çe ga sledeçeg danaposetiti neki $avoimani. Stoga je pripremio posudu sa vodom, ukoju je krstoobrazno zamoyio mowti prepodobnog Arsenija. Yim$avoimani do$e, on ga posluùi ratlukom. On zatraùi vodu.Starac mu dade i drugi i treçi, ukupno sedam ratluka. Imao jesvoj cix, tj. da $avoimani dosta oùedni i da popije vodu. Powtopopi malo, on shvati i ne htede da popije ostatak.

293

* * *Staryev poznanik priya: —Do$oh jednom da starca preuzmem

u Uranupolisu. Usput razgovarasmo o saobraçajnim nesreçama.On mi se okrenu i reye:

»I ti si preùiveo jedan udes. Ali, nemoj se brinuti. Imajow dosta hleba da pojedew«.

»Starye, ko ti je rekao«, upitah ga.»Niko mi nije rekao. U pomenuto vreme sam se molio i

video te. Dok sam se molio za one koji su u opasnosti od udesa, jate videh. Nemoj se bojati, ùiveçew dugo godina«.

Zaista, bio me je povukao autobus. Otiwao sam u bolnicu.Nisam imao prelome, ali su mi yitave noge bile crne odmodrica. U bolnici sam ostao dva - tri dana, a pet - west dananakon udesa otiwao sam da uzmem starca”.

* * *Neki poznanik je starcu doneo blagoslove. Starac mu reye:—Zawto si stvari donosio ovamo. Zawto ih nisi dao

siromawnima”.—Danas nema siromawnih”.—Ako uzmem brojanicu, reçi çu ti koji su i daçu ti qihova

mesta stanovaqa”.

* * *Jednog dana u rano jutro otac Pajsije zakuca na vrata kelije

jeromonaha koga je poznavao. Otvorivwi, on vide starca koji ganasekiran upita: —Reci mi, wta su radio juye? Newto mi sesinoç dogodilo. Oseçao sam neku teùinu i videh te kaoprodavca sa kecexom”. I starac kelije se doseti da je prethodnogdana dowao neki bolesnik i zatraùio da mu izvrwijeleosveçeqe. Na kraju je bolesnik navaxivao da ostavi nekiblagoslov, malo novca. Svewtenik nije primao, ali je na kraju,da ga ne bi raùalostio, zadrùao novac.

Otac Pajsije mu zapovedniyki reye: —Odmah idi da vratiwnovac da bi ti se greh oprostio”. I on je dva dana traùio yovekapo manastirima. Na kraju ga na$e i vrati mu novac. I najzad sesmirio i obradovao i starac, koji nije ùeleo da svewteniciuzimaju novac od bolesnog i napaçenog yoveka.

* * *Svedoyanstvo jednog duhovnika: —Do$oh kod starca i

ispriyah mu da je jedna duwa pala u oyajaqe. Bila je kaoizgubxena, izgubivwi nadu i danima nije mogla da spava. Yuvwiza tewkoçu, starac zatvori oyi sedeçi na drvenom krevetu iuyini se da ga savlada san. Me$utim, on se molio. U jednom

294

trenutku on se osmehnu, lice mu zablista od radosti i reye:»Nije niwta. Proçi çe. Pritisnule su je neke stvari.Prisixavala je sebe i dostigla u [ùexeno] staqe«. Starac jeodmah uz jednu kratku molitvu dobio otkriveqe. Govorio je saizvesnowçu. I bilo je upravo kako je rekao. Newto ju jepritiskalo, a sada je veoma dobro”.

* * *Starac je yesto primao prosveçeqa. Dok je hodao, ili

razgovarao, ili se bavio rukodexem, on je dobijao neku porukuili obavewteqe za newto wto se veoma daleko doga$alo nekojosobi. Sveti Duh ga je obavewtavao i starac je shodno sluyajuili palio sveçu i molio se, ili priticao liyno da pomogne.

* * *Svedoyanstvo neimenovanog yoveka: —Otiwli smo sa

starcem u Suroti. Iznenada mi on reye: »Vrati se nazad. Ovogayasa se jedna porodica rastura«. Mi do$osmo u jedan grad, u$osmou jednu kuçu i na$osmo muùa i ùenu u sva$i, te kako dele svojestvari. Starac porazgovara sa qima i oni se izmiriwe”1) .

* * *Gospodin Matej Golias iz Jaqine navodi: —Prilikom jedne

od mnogih mojih poseta starcu, poveo sam sa sobom i svog sinaKonstantina. Ja rekoh starcu:

»Konstantin planinari. On vrwi i opasne uspone nastene«.

Starac reye: —Konstantine, na visoke planine moùew dase peqew, jer si bliùe Bogu. Na stene, pak, nemoj viwe da sepeqew, jer razvijaw svoju sebiynost«.

On mu ispriya i jednu dugu pouku sa primerima iz svogùivota iz vojske. Kada smo odlazili, on nas isprati do kapije.Powto je mog sina poxubio u glavu, on mu ponovo reye: »Nemojviwe da se peqew na stene. Ako se, me$utim, ponekad i popnew,ja çu se moliti«. Zbog prozoryiça koji mu je ostavio, Konstantinkrijuçi nastavi da se peqe na stene.

1)

Usledio je zanimxiv razgovor. %ena je upitala starca:—Recimo da sam ja u raju i imam sina koji je u paklu. Da li çu ga videti? Da

li çe on mene videti”.—Recimo da smo mi u salonu sa upaxenim svetlima, a napoxu je noç. Mi ne

vidimo napoxe, dok oni koji su napoxe vide nas. Sliyno je i u raju. Jer, kad bismoiz raja videli one koji su u paklu, raj u stvari ne bi ni postojao”.

—Da li postoji razlika od jednog do drugog kod onih koji su u raju”.—Postoje rodovi. Recimo, jedan ima radosti jedan naprstak, drugi jednu yawu,

treçi jedno bure, yetvrti vododrù. Ali, svi se oseçaju ispuqeni, nezavisno od rodau kome se nalaze”.

295

Bewe septembar i ja se opet na$oh kod starca. Imao jedosta sveta. Yim me vide, on mi reye: »Sayekaj posledqi da tikaùem newto vaùno«. Kasnije mi reye: »Konstantin je pao sastene za koju je bio prikovan. Od jedne karike do druge bewedvadeset metara. Presveta Bogorodica ga je zadrùala u svomzagrxaju. Video sam ga svojim oyima«.

Yim se vratih u keliju gde sam boravio, u blizini Kareje,dalekozborih sa Konstantinom u Atinu, gde je izuyavao, i rekohmu:

»Kosta, pao si sa opasne stene«.»Kako znaw«.»Znam«.»Jesi li bio kod starca«, odmah mi reye.»Da«, rekoh mu.»Idi i zahvali mu se. Uveri ga da çu da prodam svu opremu

za peqaqe i da se neçu viwe peqati«. Tako i bi”.

13. Dar iscexivaqa

Sveti Maksim Ispovednik iscelitexski dar smatraposledicom xubavi. On piwe: —Onaj ko je dostigao do prirodnogyovekoxubxa, nakon potpunog poniwteqa samoxubxa, prima dariscexivaqa”1) .

Sliyan dar je primio i starac. Iscelio je mnoge koji supatili od neizleyivih bolesti - raka, belokrvnosti, slabostisrca, oduzetosti, slepila. On je razrewio neplodnost mnogihùena.

Obiyno je starac unapred znao tewkoçu i qen razvoj.Ukoliko bi video veru kod bolesnika i okolnost da mu iscexeqeneçe naneti duhovnu wtetu, bila je dovoxna rey qegova: —Nijeti niwta, zdrav si”, i bolesnik je odlazio zdrav. Ponekad jezakrwtavao bolesnike svetim mowtima i pomazivao ih uxem izBogorodiyinog kandila.

* * *Starac je ispriyao: —Juye (jula 1992. godine) donesowe jedno

sasvim slepo dete, od deset godina. Yim ga videh, ja ga upitah:»Dete moje, wta ùeliw da ti Hristos da«. Ono mi reye: »%elimda budem dobro dete«. I pre nego wto sam stigao da se pomolim,dete progleda”.

Starac reyeno ispriya da bi utewio drugog yoveka bezoyiju, premda je prikrio svoj udeo, kao uostalom i u drugimokolnostima, kada je jednostavno govorio da yoveku nije niwta i

1)

Talasiju 59, PG 90, 617 c.

296

da çe ozdraviti.

* * *Gospodin Golias Matej iz Jaqine svedoyi:

—Sedamnaestogodiwqa çerka jednog mog prijatexa bewe bolesnaod okowtavaqa, te se postepeno oduzimala. Mi odosmo kodstarca i ispriyasmo mu o qenoj bolesti. Starac reye qenom ocu:—Georgija çe ozdraviti i içi çe na izuyavaqe”.

U roku od godinu dana poboxwaqe je bilo oyigledno.Georgija sasvim ozdravi i ode na izuyavaqe u Atinu. I viwe senije razboxevala.

* * *Gospodin P., ronilac po zanimaqu, bewe sasvim pao u

oyajaqe. Qegov prvi sin bewe ro$en sa velikom tewkoçomdisaqa. Lekari su davali neznatnu nadu da çe da preùivi. Nekomu predloùi da poseti i zamoli oca Pajsija. Sav u zebqi, ali sapotajnom nadom, stiùe on u Panagudu. Starca je zatekaobolesnog, nasloqenog na ùiyanu kapiju od dvoriwta. Bewe gayekao. Yim ga ugleda, on mu odmah reye: —Bre yedo, ne mogu da sevidim sa tobom. Lowe mi je. Idi da izvedew svog sina izbolnice. Nije mu niwta”.

Zaprepawten, on nije mogao ni da zablagodari, nego poyeda playe i da tryi ka Kareji. Potom pozva dalekozborom svojusuprugu, koja mu potvrdi iznenadnu yudesnu promenu.

Doga$aj se odigrao 1993. godine. Danas, posle mnogo godinamali Atanasije je zdrav da zdraviji ne moùe biti. Gospodinnavedenom prilikom nije uspeo da zablagodari starcu, koji jeubrzo konayno izawao sa Svete Gore. Svoju blagodarnost,me$utim, on yesto izraùava na staryevom grobu i jednomgodiwqe u Panagudi. Kada je potom dowao prvi put, zatraùio jeod otaca iz kelije da ostane na kratko u hramu da bi se pomolio.Posle nekoliko trenutaka izawao je potresen i uplakan viyuçi:—Starac je ovde. Starac je ovde. Jer, u yasu mog blagodareqazatresao se pod crkve”.

* * *Svedoyanstvo P. D. iz Soluna, svrwenog uyenika

Atonijade: —I. M., uyenik Atonijade se razbole od raka 1989.godine. Tumor je na$en iza oka. Pre nego wto je uwao na zahvatnoodeleqe, on jedne subote ode sa svojim ocem kod starca. Otac gasa suzama moxawe da se pomoli. Istovremeno je uporno pitao dali çe mu dete biti dobro.

Starac mu sa izvesnowçu reye: »Nemoj se sekirati. Nijeniwta«.

297

Oni odowe unekoliko uteweni. U sredu su dowli na zahvat.Posle ispitivaqa lekari utvrdiwe da je tumor nestao. Niyeganije bilo. Prirodno, oni se zayudiwe.

Otac i sin shvatiwe wta se dogodilo i u subotu ponovootidowe na Svetu Goru. Oni radosni do$owe kod starca da bi muzablagodarili. Otac je opet plakao, ali sada suzama radosti, sobzirom da je staryevim molitvama oko qegovog deteta bilospaseno”.

* * *Svedoyanstvo Korcinoglu Jovana iz Konice: —Sa svojim

zemxakom Polikarpom Kiparisom 1991. ili 1992. godine na$ohse u Panagudi. Bewe dosta posetilaca i mi yekasmo svoj red.Primetih nekog yoveka gde sedi sa strane. Posmatrao je starca iyinilo se da je veoma ganut. Ja ga upitah: »Da li vam se newtodesilo«.

On potresen ispriya da je qegova devojyica, koja od ro$eqanije priyala, sa sedam godina progovorila uz staryevu pomoç.Prethodno su obiwli mnoge lekare, yak i u inostranstvu, ipotrowili mnogo novca. Gospodin je bio nastavnik iz Preveze.

Kada su ga upitali, starac je potvrdio doga$aj. Molio seskoro godinu dana, ali su i roditexi pomogli. PresvetaBogorodica mu je otkrila da çe devojyica da progovori, te jepripremio oca da se ne iznenadi. Na Veliki petak devojyica jezagrlila svog oca govoreçi: »Sretan Vaskrs, tata«”.

* * *Svedoyanstvo poklonika: —Zovem se K., a moja supruga A.

Uzeli smo se 1989. godine i godinama nismo mogli da imamodece. Posetili smo mnoge lekare, ali ni jedan nije mogao da nampomogne.

Bezdetnost je bila povod moje posete starcu u proleçe 1993.godine. Krenuo sam da ga zamolim da se pomoli za stvar. Staracje posetioce primao napoxe. Kada je dowao trenutak daporazgovaramo, uhvati me za miwiç i upita wta ùelim.Ispriyah mu nawu tewkoçu i on mi odgovori, govoreçi: »Vidi,yedo moje, ùena çe ti imati dece. Ona je kao drvo koje ima punosoka. Qemu malo zaseku stablo, da bi moglo da zadrùi plod«.Meni se duwa umiri i oseçah se kao da ne hodam po zemxi.

Osetio sam veliku izvesnost u staryevim reyima. Stogaviwe ni ja ni ùena nismo bili uznemireni zbog dobijaqa dece.Godinu dana posle staryevog upokojeqa lekar reye mojoj ùeni datreba da izvrwi mali zahvat, tj. da se bukvalno zaseye. Potom jeostala u drugom staqu i dobili smo Stelu. Sada imamo jow dvojedece, Dimitru i Vasilija-Pajsija”.

298

* * *Jeromonah A. navodi: —Neka ùena je yetrnaest godina bila

udata, ne moguçi da ima dece. Ona se gnevila i govorila: »Zawtoda Bog i meni ne da dete«. Ja ispriyah starcu sluyaj i on mireye: »E, neka dobije dete, da ne bi roptala«. I zaista, u tokugodine oni dobi dete”.

* * *Svedoyanstvo gospo$e Anastasije: —Moja velika ùexa bewe

da dobijem dete, da postanem majka. Bila sam yula za oca Pajsija,za qegove molitve i podrwku napaçenim xudima. U proleçe1989. godine posetismo Manastir svetog Jovana Bogoslova uSuroti, gde se nalazio starac Pajsije.

Starac je od ranog jutra neprestano primao xude. Yekalasam svoj red. Me$utim, bi objavxeno da viwe neçe primatiponaosob, nego da çe samo da da^ svoj blagoslov svima prisutnima.Trebalo je, me$utim, da ga vidim i da porazgovaram sa qim.Nisam se smirila. Na$oh monahiqu ispred skromne kelije, ukojoj je starac primao xude. Ja joj rekoh: »Imam veliku potrebuda ga vidim. Neçu ga dugo zadrùati«. Povela me je do starca. Onme vide uznemirenu i reye mi: »Dobro, dete moje. Dobro da seophodiw. Moliçu se za tebe. Ostavi ono wto si napisala2) idobiçew dete«. Dva - tri meseca kasnije ostala sam u drugomstaqu. I 13. 7. 1990. godine na svet do$e jedno momye, koje nakrwtequ dobi ime Arsenije”.

* * *U stvari, nisu se svi bolesni koji su dolazili kod starca

iscexivali. Mnogo puta on nije stizao da se pomoli, a bolesnikje odmah ozdravxao, dok se za neke mnogo molio, ali nije bivaousliwen. Razlozi su bili razliyiti. U jednom sluyaju se mnogomolio, ali bez ishoda. Shvatio je da se newto dewava. Ipitajuçi bolesnika, on je pronawao uzrok. Potom mu je pomogaoda se duhovno sredi. Najzad je bolesnik ozdravio.

Pojedinima je starac govorio da nikada neçe ozdraviti.Uprkos upornim molitvama, Bog je ostavxao bolest kao vrstuuzviwenog podviga, tj. da trpxeqem zadobiju raj. On je govorio:—Pojedine Bog ne iscexuje kako ne bi izgubili svoju platu, kaowto otac ne daje imovinu deci kako je ne bi rasturili”.

—Ukoliko lekari ne mogu da nam pomognu, mi treba damolimo Boga, koji yini (moguçim) ono wto je xudima nemoguçe”.Bog zna wta nam je potrebno. Ukoliko nas i Bog ne yuje, treba da

2) Prozba koju sam zapisala bewe da dobijem dete.

299

znamo da, kao po prirodi dobar, ùeli newto dobro da izvede.Samo treba da ga molimo da nam daruje trpxeqe”.

* * *Svedoyanstvo Konstantina Melica iz Argosa: —Veç

trideset godina patim od dugotrajnog ùivyanog sindroma saoduzetowçu i neurednowçu, buduçi prikovan za kolica zanepokretne. U leto 1981. godine bio sam u gostima u Manastiruprepodobnog Grigorija na Svetoj Gori. Priwao mi je neki Grkpoklonik, veliki preduzetnik i rekao mi je da çe on preuzetitrowkove puta za Ameriku, buduçi da je zdravoslovxe [medicina]uznapredovalo i da vrwi presa$ivaqe ùivyanih çelija.

U meni se razbukta ùexa da ponovo stanem na svoje noge iprohodam, usled yega mi nabujawe pomisli da treba dapristupim navedenom zahvatu. Svoje pomisli rekoh ocimasvetog manastira u kome sam bio, ali me oni obeshrabriwe,govoreçi:

»Kosta, sedi miran… Nemoj se zanositi«…»Da, da, zanosim se! Ne znate vi kako je meni«.Sutradan, u pratqi oca Timoteja, po$oh ka Kareji da bismo

se susreli sa starcem Pajsijem. Hteo sam da ga pitam da li trebada idem u Ameriku. U pet ujutro, na mestu stare karejskezdravstvene ustanove susresmo se sa starcem, powto smo ganajpre obavestili. Starac je dowao u Kareju s obzirom da je, zbogmoje oduzetosti, bilo veoma tewko da do$em do Panagude .

Starac je yuo moju pomisao. Potom mi je zakrstio glavumowtima svetog Arsenija Kapadokijskog, koje je doneo sa sobom.Najzad je dotakao moje oduzete, zakrùxale noge i celivao ih,govoreçi:

—Noùice, noùice… One çe te odvesti u raj, a ti neshvataw«.

Potom mi reye:»U Ameriku nemoj da idew. Napraviçe od tebe opitnu

ùivotiqu«.Yim yuh staryevu rey, ja se uspokojih. Zatim me pogleda u

oyi i reye mi:»Ustani da hodamo«.Mislio sam da se starac wali. On mi opet reye:»Hajde, hoçew li veç jednom ustati«.»Starye, ne mogu! Ja i ne znam kako se hoda«.On me uze u zagrxaj, podiùe sa kreveta i poyesmo da

hodamo. On se molio sa suzama u oyima, govoreçi newto wtonisam mogao da razumem.

Oseçao sam da hodam kao da imam krila. Videçi sebe

300

uspravnog, ja se potresoh i poyeh da playem. Zatim me on stavi ukolica, sede pored mene na neku stolicu i reye:

»Sluwaj, yedo moje, Bog ne ùeli da ikada ozdraviw. Biçeti gore. Boxe ne. Ali, ti treba da znaw da se svi xudi, koji seokupxaju oko tebe i sluùe ti, spasavaju pomaùuçi ti. I onistiyu pomoç, iako je ne primeçuju. I ti postajew posrednikspaseqa duwa, wto Bog i iwte od tebe. Stoga, nemoj nikada daodew iz Argosa«”.

* * *Bilo je i drugih teùih sluyajeva. Starac je priyao: —Za

pojedine se molim godinama i ne pomaùe, s obzirom da imajuinat, samovoxu, sebiynost. Oni govore: »Zawto mi Bog ne da [onowto traùim]«. A zawto da nam da? Da bi nas uyinio jow veçimsebiyqacima, veçim inaëijama? Nije im na korist ako im da.Oni kao da zapovedaju Bogu. Me$utim, trebalo bi da govore: »Akohoçew, daj mi [ono wto traùim]«. Nayin molitve treba da budesmiren.

U poslanici (18. 9. 1967. godine) starac piwe: —Mnogo putasam bio uporan (i zahtevan) u molitvi za razne teme, bilo svoje,bilo druge braçe, a potom sam bio primoran da iwtem oprowtajod Boga i da ponovo traùim suprotno. I veç se molim da On, kaodobar Otac, da^ ono wto je korisno za duwu, s obzirom da seyitava Qegova ùrtva izvrwila da bi povratio nawe duwe u raj,pokraj sebe”.

Starac nije bio pristrasan, niti je pravio razlike. VoxaBoùija je drugayija za svakog yoveka. Izvesno je samo da je staracsve tewio i hrabio.

Ukoliko ne prethodi duwevno isceleqe, jedino telesnoisceleqe ne koristi, s obzirom da se iscexeni obiyno ponovovraçaju na isti grewni nayin ùivota.

Yuda su imala sotiriolowku [spaseqsku] crtu, yemu jestremio i starac. [Cix] nije bio samo da se bolesnik isceli, veçda se spase qegova duwa, radi koje je sam Bog postao Yovek iprolio krv svoju. Prirodno, najveçe yudo za one koji su seiscexivali bewe utvr$ivaqe u veri. Oni su postajali svesnoverujuçi, leyili duwu svoju od strasti i dan - noç slavili Boga,wto ima bezmerno veçi znayaj i veyno trajaqe. Starac je ùeleoda i bolesnici sadejstvuju u svom iscexequ, tj. da uyine makar ineku malu ùrtvu za Hrista, npr. da odseku neku svoju strast,cigarete, piçe ili newto drugo.

Ukoliko su iscexeni ùeleli da poklone newto izblagodarnosti, starac nije prihvatao. Traùio je samo da seduhovno srede, da se ispovede, da se priyewçuju i da ùive kaodobri Hriwçani. On nije traùio da yine veliku milostiqu, da

301

grade crkve itd. niti je nametao nepodnowxive terete. On jemilostiqu ostavxao qihovom proizvoxequ. Staryeva radost jebila velika kada bi se sa telesnim iscexeqem iscelila i duwabolesnika, buduçi da bi yitava qegova porodica bilapotpomognuta i buduçi da bi se slavilo ime Boùije.

14. Javxaqa svetitexaKao wto je reyeno, starac je video mnoge svete, svog an$ela

yuvara, Presvetu Bogorodicu mnogo puta i samog Hrista. On ihnije video u snu, nego ponekad u sred bela dana. On je razgovaraosa qima, celivao ih. Oni su qega celivali, davali mu hranu izruke, iscexivali ga, davali mu obeçaqa i otkrivali mu tajne.

Starac je rekao jednom yoveku: —Od detiqstva sam yitaoSabornike . Sada mi %itija svetih ne pomaùu (misleçi nayitaqe), s obzirom da ih doùivxavam”. On viwe nije imaopotrebe za duhovnom hranom, buduçi da je doùivxavao newtouzviwenije.

On je izbegavao da priya o svojim doùivxajima. Priyao jesamo kada bi rasudio da ima potrebe da pomogne nekoj duwi. Udrugim priyama je bio ubedxiv i otvoren, a pri opisupomenutih doga$aja sa svetima je bio veoma suzdrùan,jednostavan i kratak. Sluwalac qegovih otkriveqa ostajao biiznena$en pred jednostavnowçu, prirodnowçu, ali ijedinstvenowçu doga$aja. Govorio je npr.: —Desilo mi se newto”,podrazumevajuçi je da ga je posetio neki svetitex. Ili: —Osetiosam newto”, i yovek bi pomislio da je prosto osetio nekooseçaqe. Me$utim, radilo se o neyem dubxem: otkrivequ,vi$equ, uznowequ u umozreqe ili neyem sliynom. Onog danakada bi mu se newto desilo, on je obiyno ponewto maglovitobeleùio u svoje bogosluùbene kqige.

Staryev um se mnogo puta uznosio u umozreqe jow pre negowto je postao monah. Iz iskustva on je govorio: —Onaj ko senalazi u umozrequ, moùe, pretpostavimo, da yuje budilnik, iviwe ne. U veçini sluyajeva on nema opwteqe sa okolinom”.

O vi$eqima on je objawqavao: —Onaj ko ima vi$eqe vidioyima duwe. Poneki put sam pri vi$eqima zatvarao oyi i opetvideo. Dakle, gledao sam oyima duwe. Pri javxaqu svetitexa ineko treçi moùe ponekad da ga vidi, ponekad da yuje glas, aponekad niwta [ne primeçuje]. Ne postoji zakon”. On je jownaglawavao da —monah u poyetku ima neznatne doga$aje, kasnijeveçe, a kasnije jow veçe” (ukoliko se, naravno, podvizavaispravno i istrajno).

Ono wto zadivxuje jeste da je posle svega wto je video idoùiveo, nakon wto je —poludeo” (u potvrdnom smislu reyi) odBoùanske xubavi i nebesne sladosti, koju su mu ostavxali

302

qegovi nebesni posetioci, qegov um uspevao da se odlepi odnebesnih stvari. Jer, nije laka stvar da yovek najednom nishodisa Tavora u dolinu playa, da ùrtvuje rajsko staqe i da se bavixudskim tewkoçama. Reyeno je dostojno divxeqa i predstavxajedan dodatni podvig i napor staryev.

Iz staryevih nagovewtaja i svedoyeqa drugih xudiproizlazi da je, osim doga$aja koji su navedeni u prvom delukqige, imao i druge boùanstvene doùivxaje. Mi beleùimoneke:

* * *Prilikom boravka u Konici radi leyeqa, starac je video

tri jerarha. Doga$aj je ispriyao Keti Patera, koja ga je sayuvalana sledeçi nayin:

—Od veyeri, kako je imao obiyaj, on se zatvorio u svojukeliju i vrwio poveyerje. Ujutro mi je rekao:

»Oprosti, sestro, wto sam vas sinoç mnogo uznemirio«.»Nas? Zawto«.»Stoga wto su dowla sveta tri jerarha, te smo vodili

razgovor. Stalno sam im govorio: ,Tiho, tiho. Smetamoporodici’. Nisam ùeleo da vas uznemirimo«.

Ja niyega nisam bila svesna. On je yitavu noç razgovarao sasvetitexima, a ja niwta nisam znala”.

* * *Izvesno je da je starac video i svetu Ekaterinu. On je

doga$aj ispriyao nekome ko mu je dao povod, da bi ga utewio.—Istog trena joj se poklonih i uhvatih qene noge. SvetaEkaterina je visoka”.

* * *Starac se nalazio u Surotiju 14. 10. 1979. godine (tj. po

novom vremenoslovu 27. oktobra, uoyi Pokrova Presvete Bogoro-dice). Noçu je u vi$equ, a ne u snu, video pokrov Bogorodiyin,kao svetli oblak koji osequje i pokriva neke monahiqe izSrbije, koje behu dowle da ga vide.

* * *Starac je video i svetog Jovana Bogoslova. Pitali su ga

kakav je bio sveti Jovan i kojim oyima ga je gledao. On jeodgovorio: —U svakom sluyaju, bio je mrak, ali ja sam ga video.Radi se o tajni. Sveti Jovan nema na glavi veliku stvar, kao wtoga slikaju na ikonama”, oyigledno misleçi na izboyinu na yelu.

303

* * *Starca su jednom upitali zawto je pisao o Haëigeorgiju.

On reye: —Ne bih pisao da se newto nije desilo saHaëigeorgijem i sa mnom”. U svojoj kqizi, pak, on nije naveojavxaqe. Jer, kao wto je rekao: —Jednom sam omawio saHodoyasnikom-gospodinom [Haëiefendijom]”, misleçi naobjavxivaqe javxaqa prepodobnog Arsenija qemu. Me$utim,Haëigeorgija je veoma powtovao. Liyno ga je smatrao svetim iprizivao ga na brojanici. Verovao je da je na qega red dazvaniyno bude priznat kao svet od strane Crkve.

15. Blistalac nestvorenom svetlowçuStarac je mnogo puta bio zritex nestvorene svetlosti.

Me$utim, u viwe navrata je bio vi$en kako i sam zrayinestvorenom svetlowçu.

* * *Jeromonah Maksim Psilopulos, starac Kelije Vavedeqa

Presvete Bogorodice sa Kerasije, pismeno izlaùe: —Bewepraznik Preobraùeqa Spasovog, 6. avgust, 1977. godine. Staracje uveye dowao u keliju u kojoj sam ùiveo u Kapsali. U gostima sumi bila dva bogoslova, delovna predavaya bogoslovxa, gospodinG. Dilbois, prosvetni savetnik, i gospodin Atanasije Vistas(sada monah Arsenije u nawoj keliji).

Powto smo odsluùili bdeqe, na kome je starac pojao napoznat monawko - umilni nayin, postavismo sto. Potom je onkrenuo ka svojoj keliji. U yasu kada sam ga pozdravio, pre negowto se sunce rodilo, videh da qegovo lice zaista svetli »kaosvetlost«. Zrayio je nekom belom svetlowçu, doduwe ne mnogozaslepxujuçom, koja bewe sliyna svetlosti velikih svetla navozilu pri gustoj magli, koja nas ne zaslepxuje. Ja doga$aju nisamdao znayaja. Me$utim, pomisao mi je govorila da se moùdaradilo o svetlosti sa neba, tj. o daru Boùijem na praznikPreobraùeqa. Uspokojio sam se.

Dva bogoslova ja bejah poslao da isprate starca do Kelijeproroka Ilije. Kada se vratiwe, ja yuh da priyaju izme$u sebe:»Wta bewe ono svetlo«. Oni me upitawe: »Jeste li videlinewto na starcu Pajsiju«. I ja u$oh u priyu. »Video sam«, rekohim. I oni mi rekowe da su videli qegovo lice svetlo, tj.osvetxeno nekom drugayijom svetlowçu, razliyitom od sunyeveili od zvezdane.

I sva trojica smo poverovali da je preobraùeni Gospodnagradio svog slugu Pajsija, koji bewe podviùnik napreobraùavaqu sopstvenog biça. Mi proslavismo Boga koji

304

proslavxa one koji Qega slave. Nismo niwta kazali ocu Pajsiju,ni ja, ni oni. Oklevali smo… stideli se… bojali… Otiwao jena nebo ne »saznavwi« da smo ga, niwtavni i nedostojni, videliu svetlosti Preobraùeqa. Me$utim, mi smo uvereni da se onsada nalazi u svetlosti Carstva Boùijeg”.

* * *Pismeno svedoyeqe brata, sa molbom da qegovo ime ne bude

objavxeno: —Krajem avgusta, poyetkom septembra 1984. godine,dogovorih se sa jednim duhovnim bratom i qegovim sinom od 6 - 7godina, i u$osmo na Svetu Goru. Bili smo primxeni u ManastirKutlumuw. Posle ustanovxenog posluùeqa u gostoprimnici,odgovorni monah nas odvede u sobu u kojoj çemo boraviti.

Mi ostavismo svoje stvari i iza$osmo na balkon, sa kog smovideli u dubini Manastir Iviron i bliùe - staryevu keliju.Bewe pola yetiri, yetiri posle podne. Jako sunce jeosvetxavalo sav prostor i obzorje. Razgovarao sam o raznimstvarima sa svojim prijatexem, pazeçi na qegovog nemirnogsina, koji se verao po drvenoj zawtitnoj ogradi na balkonu.

U jednom trenutku videh da iz prozora staryeve kelijeizlazi neka drugayija svetlost, jaya od sunyane i razliyita.Qena razliyitost se nalazila u jayini koja prevazilaùawesunyevu, ali i u nijansi boje. Ona bewe prozraynija, yistija,zlatastija i uporedo plavkasta.

Yudesan doga$aj je potrajao oko deset minuta. Od qegovogpoyetka do zavrwetka pitao sam se da li sam dobro video i da lisam sam dobro. Ne gubeçi dodir sa svojim sagovornikom u onome oyemu smo razgovarali, pratio sam yudesan doga$aj ne govoreçi muniwta. Uzbu$en, zadrùao sam ga za sebe.

Posledqi put sam posetio starca u qegovoj keliji krajemseptembra 1993. godine. Zatekao sam ga veoma iscrpxenog. Kakosmo razgovarali, u meni je preovladala pomisao da mu ispriyamyudesan doga$aj iz 1984. godine. Kada mu ga ispriyah, izgled muse promeni. Qegovo lice postade jako blago i milo. Poslenekoliko trenutka on mi smireno i skromno reye: »Ima mnogostvari, ali nije na korist da kaùem«. Odlazeçi, ja ga zapitah zablagoslov da ispriyam doga$aj. On mi odgovori: »E, ostavi,blagosloveni«”.

* * *Preosveçeni mitropolit Ksantija, g. Pantelejmon, kao

oyevidac svedok priya: —Bewe rano jutro, posle noçeqa u KelijiPanaguda. Proyitasmo sluùbu u crkvici kelije. Sluùio sam (kaosvewtenik), a pojao je starac Pajsije. Nemoçan sam da opiwem

305

izlivaqe blagoslova. Kako je Liturgija tekla, do$e yas SvetogPriyewça. Starac pri$e sa velikom poboùnowçu iskruwenowçu da se priyesti Preyistim Tajnama. Kako se savio,on skinu svoju skufiju, osloba$ajuçi kosu. Iznena$en, primetiosam da je qegovo lice, sa oyevidnim znacima boùanstveneizmene, postalo svetlo. Zrayio je tihu, jaku svetlost! Prizorbewe neuobiyajen za mene, prenoseçi mi sladost boùanstvenogsvetlucaqa. Nisam ùeleo niwta da progovorim. Zadrùao sam,kao yasni dar, u svom pamçequ qegov svetlonosni lik, spremanda primi Gospoda slave. [Sada] ga iznosim, s obzirom da nepripada samo mojoj malenkosti, veç svima koji iwtu utehu odsvetlonosnog staryevog lika”.

Starac je jednom rekao: —Znam mnoge koji bi mogli dazablistaju kada se priyewçuju. Bog, me$utim, reyeno ne dopuwta,da moùda ne bi pozavideli drugi, koji bi ih videli”. Moùda oniza —mnogih” skriva sebe? Jer, i u drugim prilikama je bioprimeçen da u yasu Svetog Priyewça zrayi svetlowçu.

* * *Dva vazduhoplovska strojara ratnog vazduhoplovstva

posetiwe starca. On ih upita:»Gde çete boraviti«.Oni ne mogahu da se sete imena manastira.»Dobro, setiçete se. Koji posao radite«.»Vazduhoplovni strojari«.»I ja sam znao jednog strojara koji se zvao Ksenofont«.I starac savi glavu.»A, da, u Ksenofontu çemo boraviti«, odgovoriwe.Bewe dva sata po podne i sunce je sijalo. Jedan, koji je i

ispriyao doga$aj, vide svetlovenac [oreol] oko staryeve glave,svetliji od sunca. Yim se udaxiwe, odlazeçi od kapije, on upitasvog prijatexa:

»Bre, Jorgo, hoçu da te pitam newto«.»Wta, za svetlovenac«.

* * *Svedoyanstvo jeromonaha Stefana iz Lako skita sa Svete

Gore: —Drugi put sam iwao u posetu starcu u jesen 1993. godine saocem Dositejem, Rumunom. Dowli smo kod zadqih vrata. Bewemnogo xudi u dvoriwtu. Starac je bio uspravan, razgovarajuçi sanekim, buduçi nama le$ima okrenut. Yim je yuo nawe korake, onokrenu svoje lice i pogleda nas. Ali, wta ugledah! Videh kakoqegovo lice svetli. Videlo se qegovo lice, ali u svetlosti.Pred neuobiyajenim prizorom stadoh, dok mi se srce ispunivelikom xubavxu i radowçu. Starac je izgledao veoma mio.

306

Nikada u svom ùivotu nisam osetio sliynu xubav. Potom seqegovo lice povratilo u prirodno staqe”.

* * *Svedoyanstvo monaha Alimpija Svetoananitskog: —U

susednoj Keliji svetog Jovana Bogoslova vrwio se postrig jednogmonaha. Bewe prisutan i starac Pajsije. Ja sam stojao poredqega. U vreme priyesna, koji je sam pojao, ja ga pogledah i videhda mu glava svetli kao lampa. Ja ne mogadoh da ga gledam. Doga$ajje kratko potrajao”.

* * *Svedoyanstvo neimenovanog klirika: —Prvi put sam iwao u

posetu starcu Pajsiju u qegovu keliji. Ne videvwi ga nikadaranije, stao sam kratko pred qegov prozor, wto on nijeprimetio. On bewe na molitvi. Yuo sam ga kako glasno govori.[Qegove reyi] zapravo viwe liyawe na razgovor - dijalog, negolina samogovor - monolog. I videh ga bukvalno okupanog svetlowçuplave boje. Odre$enije, jedan plavi zrak je silazio i celog gaprekrivao. Istovremeno, qegove razmere su bile mnogo veçe odprirodnih. I qegovo lice bewe izmeqeno, svetlo i u svakomsluyaju, uveliyano. Gledajuçi prizor, ja nisam poistoveçivaooca Pajsija sa onim wto sam video. Tek kasnije, kada sam seuverio da u qegovoj keliji nije bilo nikog drugog, shvatio sam dase o qemu radilo.

Udaxavajuçi se kasnije od staryeve kelije, ja sam sve viweshvatao kakvog sam se velikog dara udostojio, wto mi pruùaweradost i milinu”.

* * *Starac je, dakle, gledao slavu Boùiju i sagledavao

nestvorenu svetlost, mnogo puta i sam spoxa zrayeçi qome. Samse, me$utim, koliko je mogao, trudio da se krije, ne priyajuçi osliynim staqima. Jednom ga je neko upitao o nestvorenojsvetlosti. On mu je odgovorio na waxiv nayin: —Peç koju imam ukeliji je stvorena [zidana]”.

ÈÈÈ

PRINOS

1. Uyitex pustiqeStarac je proùiveo sve oblike monawtva: opwteùiçe,

osobenoùiçe, manastir u svetu, pustiqu, skit, usamxenost ukeliji. On je prowao kroz posluwaqe, zakvasio se predaqem

307

starijih otaca i stekao veliko iskustvo.Iz smireqa on nije poùeleo da primi ni jedan yin, a iz

duhovne istanyanosti nije stvorio bratstvo. Objawqavajuçirazloge, starac je govorio: —Posluwnik, kad bih ga uzeo, imapravo na dva sata na dan. Me$utim, uz mnogo xudi koje imam,mogu li da raspolaùem navedenim vremenom? Wta? Da uzmemyoveka za monaha, pa da ga napravim »konobarom«”. Pa ipak,starac se pokazao kao uyitex pustiqe i delatni nastavnikmonawkog ùivota.

Veç je sam yudesni ùivot qegov, primer qegov, rukovodioi utvr$ivao bez reyi. Wta viwe, starac je govorio, pisao iwtitio boùanstvenu ustanovu monawtva, koje predstavxaduhovnu zalihu Crkve.

Mnogim mladima je starac pomogao da se pripreme da budumonasi. Odriyuçi se od sveta, oni su pitali u koje opwteùiçeda odu, premda su mnogi traùili da ostanu sa qim. Starac je sarasu$ivaqem pomagao da svako na$e odgovarajuçeg starca, i da seu nastavku utvrdi i uznapreduje. Qegova delatna i blagodatnarey je uspokojavala, tewila, razrewavala qihove nedoumice irasturala qihova iskuweqa. I oni su odlazili obnovxeni,olakwani, sa nastrojeqem za nove podvige. Sa vascele SveteGore priticali su starcu monasi i starci podviùnici, yak iigumani. On bewe —melem za monahe”, s obzirom da je mogao —daponese i isceli qihovu pomisao”. Bio je jedan od neprimetih,ali najvaùnijih yinilaca za obnovu Svete Gore u xudstvu.

Qemu su dolazili za savet i mnogi monasi i igumani izmanastira u svetu. Sa pojedinima se i dopisivao. Sam nijeteùio da preuzima monahe i manastire pod svoje duhovnorukovo$eqe. Naprotiv, izbegavao je ulogu starca, ùeleçi samoda bratski i smireno savetuje one koji su mu postavxali pitaqakako bi imali [duhovnu] korist.

Starac nije bio pokretan sujetom da umnoùi svoja duhovnayeda. Iz sluyajnog podudaraqa, iz obaveze, iz duhovne potrebe,ili po Boùijem promislu, a u svakom sluyaju sa tewkoçom,prihvatio je da pomogne neka novoosnovana monawkasestrinstva u svetu. Kao iskusan duhovni neimar on im je daoustav, udahnuo monawki duh i pomogao da stvore podviùniykopredaqe. Pod qegovim duhovnim rukovo$eqem brzo su seumnoùila bezmeteùna staniwta, koja sada donose duhovneplodove, po ùexi i reyi starca: —Vawe kapije i zagrxaji trebada su otvoreni kako biste duhovno uspokojavali xude. Sada oniiwtu newto drugo. I ukoliko ono wto traùe ne prona$u umanastirima, ponovo çe otiçi”.

Saùeto, monawki uzor za starca bewe: —Monasi treba davrwe svoje monawke obaveze, ali i da steknu monawki duh,

308

monawku savest i opho$eqe, monawku narav i drùaqe. Onitreba da se duhovno suoyavaju sa stvarima, inaye se neçeradovati ni jedan dan. Prvo treba da rade na duwama, a potom dapo malo rade na spoxawqim poslovima oko gra$evina. Reyeninayin ne umara, ali ima duhovnu prednost koja osveçuje delo.Cix monaha je oyiwçeqe srca, koje treba da postane osetxivokao list zlata ikonopisca i da se moli za vasceli svet. Umanastir dolazimo da bismo duhovno ùiveli i da duhovnopomognemo svim xudima”.

2. Svewtenoposleniwtvo iz pustiqeStarac se nikada nije dvoumio izme$u bezmeteùja i

svewtenoposleniwtva. Jedanput je o sebi rekao da je monahbezmeteùnik. On se molio za spaseqe svih. Imao je ùexu da svixudi poznaju Boga. Premda je bio monah, yitavog svog ùivota jeblagovestio Hrista. Velika blagodat, koje se udostojio, nijeostala prazna [1.Kor.15,10].

Starac je vrwio svewtenoposleniyko [apostolsko] delo izpustiqe. Pomogao je mnowtvu xudi. Stoga je bio i podviùnik isvewtenoposlenik. Qegovo svewtenoposleniwtvo bewe izliva-qe xubavi prema svetu, —izobixa” Boùanske blagodati. Liyio jena duhovno bogatog yoveka, koji je imao moguçnosti da nahranimnoge gladne. Iz Svete Gore nije izlazio da bi pouyavao, nitise prihvatao svewtenoposleniykih putovaqa na udaxenasuvozemxa. Ostao je u pustiqi podvizavajuçi se, a Bog mu jedovodio xude sa svih pet suvozemxa.

Qegov svewtenoposleniyki prinos bio je suwtinski iuspewan, s obzirom da je proizlazio iz podviga i bio qimepraçen. Sve wto je govorio, najpre je sam doùiveo. I sam qegovsvetli primer predstavxawe pouku i svewtenoposleniwtvo.

Najglavniji staryev prinos bewe qegov primer. On sepokazao kao prvouzor, s obzirom da je sa sebe svukao starogyoveka, zasijao —obraz” [B o ù i j i ] u sebi, postao Hristovpodraùatex, —obrazac vernih”, oduwevxeni obraz prvosazdanelepote. On je ispunio Jevan$exe i svojim ùivotom potvrdionatprirodne doga$aje iz Svetog Pisma . Qegovo postignuçe jesuwtinski prinos od svevremenskog znayaja. Od reyenoga primaznayaj i blagodat sve wto je starac govorio, yinio i pruùao.

Stub svetlosti vodi u bogopoznaqe i duhovne podvige. Onje xudima objavxivao Boga. Pokazivao je da je Isus Hristos istijuye i danas i u vekove [Jev.13,8] i da bogato daje svoju blagodatdostojnima. On je potvr$ivao da su natprirodni doga$aji izSvetog Pisma stvarni i pristupayni. Qegovo zapisano nasle$etako$e predstavxa neprestanu propoved i suwtinsku pomoç

309

monasima i svetovqacima.Starac se radovao kada bi mu neko rekao da ùeli da bude

svewtenoposlenik. On mu je pomagao da postane pravisvewtenoposlenik. Izraùavao je izvorno pravoslavno shvataqesvewtenoposleniwtva, smatrajuçi neophodnim da treba dazapoyne od sebe samog. Najpre sam yovek treba da se osveti, da bipotom i druge osvetio. Nawe biçe se postavxa kao temexsvewtenoposleniyke delatnosti. Ukoliko ono padne, uopasnosti je yitavo delo. Dakle, traùi se da yovek primiblagodat, da se osveti. Potom otpoyiqe i qegovo suwtinskosvewtenoposleniwtvo.

Starac je govorio: —Nepravoslavni duh svewteno-posleniwtva pojavio se i kod nas. Mi ne gledamo svoje biçe, kojeje puno rana koje zaudaraju, nego kako çemo da spasemo druge.Lakomisleni svewtenoposleniyki duh je prepreka za monaha.Me$utim, ukoliko zapoynemo od sebe, gde imamo beskrajnogposla, ukoliko se okrenemo unutra, mi çemo pomoçi i drugima.Jedna ruska monahiqa u Svetim Mestima, u [Manastiru] sveteMagdaline , propovedala je svojim prisustvom i çutaqem,izdajuçi Boùansku blagodat. Yovek bi se pouyavao samo wto jegledao. Ja sam joj dao svoju brojanicu”.

Neko mu je zatraùio blagoslov da radi nasvewtenoposleniwtvu u inostranstvu. Starac je odgovorio: —Dabi yovek iwao na svewtenoposleniwtvo i da bi imao potvrdneishode, treba da je svet. Nije dovoxno da nauyi da vozi voziloili sliyno. On da treba yini yuda! Kada, na primer, u uglu nekogputa susretne nekog maga, on bi trebalo da mu uyini neko yudo. Ijadni mag bi poverovao u Hrista”. I drugom svewtenoposleniku,svom poznaniku je rekao da nekoliko godina ùivi u manastiru,pre nego wto ode na svewtenoposleniwtvo.

Starac je preporuyivao: —Ukoliko imamo nekog poboùnogsvewtenika, koji voli podvig, mi ne treba da ga izvodimo u svetuz opravdaqe da imamo potrebu. Ukoliko imamo jedan krompir,mi treba da ga zasadimo da bismo dobili jow krompira, a ne da gaodmah pojedemo”.

Veçina qegovih posetilaca pripadalo je redu svetovqaka.Od mnogogodiwqeg bavxeqa qihovim tewkoçama, on je stekaoveliko iskustvo. Kao iskusan lekar, znao je da leyi duhovnebolesti.

Nemajuçi licemerja, starac je davao prednost odre$enimvrstama xudi, tj. najpre onima koji su imali duhovnih potreba, abehu bolesni i napaçeni.

Potom se trudio da pomogne da se osnuju ispravne,hriwçanske porodice. Smatrao je da je dobra porodica velikastvar. Za suprotno je govorio: —Poyetak svih tewkoça yesto se

310

nalazi u porodici. Jedna rasturena porodica postaje polaziwteza mnowtvo tewkoça”.

Supruùnicima je starac preporuyivao da ùive duhovniùivot i da imaju istog duhovnika, te da decu uye poboùnostisvojim primerom. —Najboxi mnogodetni yovek je onaj kojipomaùe svojoj deci”, tj. daje im duhovne zalihe. Treba samo otacda radi, a majka treba da se bavi decom i domaçinstvom. Oni netreba da imaju svetovno razmiwxaqe, nego da ùive jednostavno,ograniyavajuçi suviwne trowkove i razmetaqe. Starac jenaglawavao da mnogo pomaùe opwteqe sa drugim hriwçanskimporodicama.

Za uzgoj dece on je savetovao: —Da bi deca powla dobrimputem neophodno je mnogo molitve. Mi ne treba da im mnogopokazujemo svoju xubav, inaye çe postati zloyesta i drska, alini mnogo strogosti, inaye çe postati buntovnici. Tajna je uznaqu koliko da se zategne kanap. Deca ne treba da upadaju urazgovor odraslih”.

Starac se posebno starao o mladima kako bi nawli svojput, ùiveli u Boùijoj blizini, imali powtovaqe i uzore. Nekibogataw je zatraùio blagoslov od starca da osnuje neku ustanovu.Starac mu reye: —Treba da se malo pozabavimo mladima”. I poqegovom uputstvu, on je osnovao ustanovu za pomagaqe deci saposebnim potrebama.

Starac je pomagao i onima koji su bili na poloùajima,naravno, ne radi laskaqa ili koristoxubxa, nego da bi i onimogli yasno i savesno da pomognu drugima preko svog visokogpoloùaja.

U staryeva zanimaqa da pomogne svojoj braçi koji se bore usvetu ubraja se i qegov trud da napiwe kqigu sa primerimavrlinskih svetovqaka. On bewe zapoyeo qeno pisaqe, ali ju jeqegovo upokojeqe ostavilo nedovrwenom. On je govorio: —Umestoda neko danas napada xudsku nesre$enost (tj. da izobliyavagrehe), boxe je da istiye istinske zvezde (vrlinske Hriwçane).Sreçom, ima ih dosta. Znam mnoge primere.

Oni su dostigli do yistote. I buduçi da je Rey Boùijayista, oni razumeju Jevan$exe i mogu da prime boùanstvenoprosveçeqe. Svojom pomiwxu oni nepravdu nanose samo sebisamima” (tj. uvek drugima daju pravo, a sebe osu$uju).

Premda nije bio druwtveni radnik i svewtenoposlenik,starac je mnogima pomogao iz pustiqe, yak i svewtenoposle-niwtvo u inostranstvu. Govoreçi o wirequ Jevan$exa , on jerekao: —Doçi çe vreme kada çe mnogi biti ùedni da saznaju oHristu i Pravoslavxu, te çe se Jevan$exe propovedati po celomsvetu”.

311

3. Izlasci u svetKao wto je veç reyeno, starac je u bolnici upoznao neke

monahoxubive devojke. Iz blagodarnosti prema qihovojpodrwci u nevoxi qegove bolesti, on im je duhovno pomogao. Izreyenoga je osnovano Bezmeteùno staniwte svetog JovanaBogoslova u Surotiju. Potom je on po potrebi poseçivaomanastir. Kasnije je ustanovio da dva puta godiwqe izlazi saSvete Gore, jedanput u jesen, jedanput posle Vaskrsa. On jegovorio: —Powto sam prihvatio obavezu, ne mogu da ne idem”.

Glavni uzrok staryevih izlazaka, dakle, bewe da duhovnopomaùe sestrama iz manastira. On tako$e bewe duhovnoprihvatio i ùensko Bezmeteùno staniwte Yasnog Preteye uPreobraùequ na Halkidici. Zavisno od okolnosti, poseçivao jei neke druge manastire.

U poyetku se on suoyio sa jednom nedoumicom. Yim sevratio na Svetu Goru iz Surotija, pomisao mu je govorila:—Kakvog posla imam ja da se mewam sa kalu$ericama”. Ubrzo je,kako je sam ispriyao, imao vi$eqe: —Na$oh se za nekimmanastirskim stolom, za kojim su bili veliki sveti oci, aiguman bewe Kapadokijac. I ja sam imao mesto napred. U jednomtrenutku iguman udari u zvonce i reye yitayu: »Prekiniyitaqe. Pojaçemo, s obzirom da je prisutan neko ko imapomisli« (i starac se osmehnu). I poyewe da poju newto poputkoraynice, yije su reyi odgovorile i uspokojile moje pomisli”.

Iz staryevog kazivaqa se vidi neraspoloùeqe za izlaske.Povod za qih bewe xubav i posluwaqe, zarad kojih je ùrtvovaosvoje xubxeno bezmeteùje: —Jedanput dobih neko pismo da odem usvet da bih pomogao. Postojao je jedan ozbixan sluyaj. Me$utim,nisam hteo da idem. Uzeh brojanicu i bos se popeh na Aton dabih se molio, tj. da mi Bog otkrije wta mi vaxa yiniti. Vratihse posle dugo vremena, izraqavxen, bez ikakvog osvedoyeqa. Usebi se oseçah veoma lowe.

Najzad odluyih te otidoh kod jednog starca (oca Tihona) dase posavetujem. On mi reye da treba da idem, da iza$em u svet. Jaopet ne ùexah. Vraçajuçi se u svoju keliju, ja na$oh novo pismo,u kome je pisalo da im makar napiwem pismo i sve çe se srediti.Otidoh ponovo kod starca i ispriyah mu za pismo.

On mi ponovo reye: »Ne, boxe je da odew, da te vide i da imkaùew wta treba«.

I ja odluyih da izvrwim posluwaqe i da odem. Teùinaodmah otide sa mene i do$e blagodat Boùija. Bog ùeli od nas dase, ukoliko postoji moguçnost, savetujemo sa drugima”.

U poyetku je, prilikom svojih izlazaka, ostajao oko nedexu

312

dana, a kasnije i duùe. %urio je da zavrwi da bi se vratio usvoju keliju. Jedanput je posetio qemu poznat manastir na Krfu.Stigao je uveye. Yitavu noç uopwte nije spavao. Video je sestre,pomogao im je koliko je mogao i ujutro otiwao.

Me$utim, kada bi saznali da se nalazi u Surotiju, mnogixudi bi priticali da bi se posavetovali sa qim u vezi sasvojim tewkoçama i da uzmu qegov blagoslov. Sa sobom sudovodili bolesnike i napaçene, satima yekajuçi u redu.

Posledqih godina, verni koji su dolazili da ga videponekad premawivahu deset hixada. Pristizali su sa svihstrana Gryke, inostranstva, yak i iz daleke Australije. Sliynoslivaqe naroda predstavxa retku pojavu u crkvenim letopisi-ma. Qemu bi mogli da pozavide mnogi politiyari, —narodnisabirayi” i —narodni raspirivayi”, koji trowe mnogo novca naobjavxivaqe i razglawavaqe sa cixem okupxaqa xudi.

Starac je, me$utim, neyujno izlazio sa Svete Gore, brzozavrwavao svoje poslove i prema moguçnostima izbegavao xude.Newto je, pak, zagrevalo i privlayilo xude oko qega. Za qega jebio trud i muka da stoji uspravno razgovarajuçi sa beskrajnimredom xudi, a obiyno bewe napaçen zbog svojih zdravstvenihtewkoça. I dok je velikom broju koristio i dok su se velika yudadewavala, on je izlaske smatrao kao jedno odstupaqe, posnisho$equ, od glavnog svewtenoposleniwtva, od molitve zasvet. Starac je govorio: —Opasno je pokazivati se svetu. Ukolikonam, me$utim, Bog pokaùe, stvari se meqaju, s obzirom da napredide blagodat Boùija i wtiti nas”.

Vraçavwi se u svoju keliju, on je sa smireqem govorio:—Zarasla je duwa moja, kao i dvoriwte moje kelije”. Da bioyistio svoj um od utisaka i predstava i da bi nawao svoj takt,nekoliko dana on je veyerqu sluùbu vrwio u crkvici pojuçi, ane na brojanici. Starac je govorio: —Iako izlazim sa Svete Goreiz duhovnih razloga, a ne sebe radi, niti stoga wto mi se dopada,po povratku treba da pro$u tri - yetiri dana da bih se povratioi uwao u svoj red”.

On je ostajao netaknut xudskim poyastima i powtovaqima.—Gnuwam se sebe”, rekao je jedanput. —Ko sam ja da bi miukazivali poyast? Nisam ja dostojan. Stoga rekoh kada çu dazavrwim i da se vratim na Svetu Goru”.

Ukoliko je katkad starac i priyao o nekim doga$ajima iliisceleqima, svrha mu bewe da naglasi newto, ili da pouyineyemu. Pazio ja na svoj podvig, tj. da ne izgubi monaha i da se neprekine qegov dodir sa Bogom. Trudio se da zaboravi sveovosvetsko. Me$utim, xude koji su patili nije zaboravxao.Prenosio je qihov bol i tewkoçe sa sobom na Svetu Goru ipotom ih predavao Bogu svojom molitvom.

313

Mnogo je yudesnih doga$aja koji su se desili prilikomstaryevih izlazaka. Navewçemo predstavniyki neznatan broj, odonih koje je ispriyao sam, ili drugi poverxivi svedoci, da bi sepokazao nayin pomoçi xudima.

* * *Starac je ispriyao: —Jednom (1976. ili 1977. godine), kada sam

izawao u Suroti, ja upitah sestre: »Kako stojite sa vodom«. Onemi odgovoriwe: »Slava Bogu, imamo je«. »Dobro, vi imate. Ajeste li xude pitali imaju li (reyene godine bewe velika suwa).Hajde da sluùimo bdeqe i da se pomolimo da padne kiwa«. Izaista, pomolismo se, te kiwa pade i spasiwe se ùitarice.Zemxoradnici se obradovawe zbog blagoslova koji je Bog poslao.Ja upitah i saznadoh da je kiwa padala do Tesalije”.

* * *Drugom prilikom starac je ispriyao: —Zakrstio sam ùenu

bolesnu od raka mowtima prepodobnog Arsenija. Za nekolikodana od qe dobih pismo, u kome mi je blagodarila za ozdravxeqei traùila da sazna ime svetoga”.

* * *Jedna veoma poboùna ùena, yovek Boùiji, iz Soluna, bewe

se razbolela od raka. Vrwila je mnoga leyeqa, ali je bolestnapredovala. Prenela se i na kosti. Dowla je da vidi starca uSurotiju. Yim je uzela blagoslov od qega, upitala ga je uzbu$eno:—Starye, hoçu li ozdraviti”. On joj odgovori odreyno. Bolesnicapoye da playe. Zatim je razgovarao sa qom nasamo dugo vremena,utewio je i pripremio za qenu skoru smrt. Otiwla je spokojna imirna, znajuçi da çe uskoro da ode iz ovog ùivota, i da çe putqen da bude bolan, ali blaùen, kao wto je i bilo.

* * *Dok je starac ùiveo u Keliji Yasnog Krsta , neki qegovi

poznanici ga pozvawe da iza$e u svet da bi im pomogao. Neka$avoimana ùena je bila uznemirila narod u gradu u kom jeùivela. Vrwila je razna otkriveqa. Pojedini su je smatraliobdarenom i verovali u qene reyi, i vladala je velika smutqa.Starac nije odbio, samo je traùio da ima blagoslov od domaçegepiskopa. Bez blagoslova ne bi iwao. Odmah su posredovali iepiskop mu posla poziv. Izawao je napoxe, rawyistio stvari i$avo bi posti$en. Utisak je ostavila izvesnost koju je staracimao za uspeh svog poslanstva.

* * *

314

Svedoyanstvo gospodina Hrizostoma Papasotiriu, lekaraiz Soluna: —Hristo, predstavnik tvornice lekova ima$awesuprugu skoro oduzetu od bolesti okowtavaqa. U jesen 1989.godine do$owe u Manastir Suroti da vide starca. %eleli su dauzmu blagoslov i da utewi bolesnicu.

Kada je dowao red na qih, suprug ju je drùao ispod miwki irazmiwxao kako çe da se popnu uz stepenice. I odjednim seiznutra zayu staryev glas: »Yekaj, bre Evangelija. Nemoj seumarati. Evo, dolazim ja«. Naravno, on ih ranije nije ni video,ni poznavao. Potom su razgovarali i otiwli veoma uspokojeni iuteweni”.

* * *Svedoyanstvo neimenovane ùene: —Dowli smo u Suroti da

bismo videli starca, koji je bio bolestan. Sutradan je trebalo daide u bolnicu na zahvat. Mnogo xudi je yekalo i vreme jeisteklo. Rekowe nam da se ne oseça dobro i da ne moùe nikoga davidi ponaosob. Moçi çe samo da svakome da blagoslov. Stali smou red i sav svet je prolazio, celivao mu ruku, dok im je on wakomdavao po nekoliko krstiça. Stigla sam blizu qega. Razmiwxalasam tayno wta sam htela da mu kaùem i verovala sam da neçumoçi da mu ispriyam svoju tewkoçu.

Posmatrala sam ga. Bio je sav bled od bolesti. Uprkossvemu, on je nastavio stojeçi da daje blagoslove vernima i dadeli krstiçe. Kada stigoh pred qega, on stavi waku krstiça namoj dlan i reye: »Ono o yemu razmiwxaw çe se desiti. Nemoj dabudew strawxivica i nemoj ni za wta da se sekiraw«. Ja sesledih i celivah mu ruku. On mi reye: »Idi sa Bogorodiyinimblagoslovom«.

I zaista, ono wto sam htela da mu kaùem se desilo, iako muuopwte nisam niwta ispovedila, niti traùila”.

* * *Svedoyanstvo M. Z.: —Bewe novembar 1992. godine. Moj

suprug P. je jow uvek imao ozbixne tewkoçe posle zahvata. Junaiste godine mu je po treçi put izvrwen zahvat u Nemaykoj zbogoticaqa ùlezde hipofize. Vid mu se nije bio povratio. Patioje od strawne pospanosti i pre svega je bio duwevno pao.Uznemiren zbog qegovog staqa, lekar je hitno pripremiosmewtaqe u bolnicu Ipokratio. U Surotiju 7. novembra videsmostarca. U toku bdeqa do$e jedna monahiqa i odvede nas kodstarca.

Sa velikim uzbu$eqem, powtovaqem i poboùnowçuugledasmo starca gde sedi na nekoj sofi. On odmah ustade. Micelivasmo qegovu svetu ruku. Ja mu rekoh: »Oye, imamo mnogo

315

zdravstvenih tewkoça, i ja i moj muù. Molimo vas, potrebna namje vawa pomoç. Meni su pre oko godinu dana izvrwili zahvat nagrudima«.

»E, i wta su ti kazali? Da je rak«.»Yim su mi radili himoterapije, zrayeqa, znayi da jeste«.»Pusti qih neka priyaju«, odgovori mi snaùno, sa

odluynowçu.Qegovu reyenicu nikada neçu zaboraviti. Ona me je

ohrabrila i ohrabruje sve do sada. Radilo se o reyima jednogoblagodaçenog svetog yoveka.

»Da vam ispriyam sada i o svom muùu«, nastavih ja. »Triputa mu je izvrwen zahvat na glavi i jow uvek se muyi«.

—E, nije niwta lowe«.On uze uxe iz kandila, zakrsti ga na yelu, dade mu da

celiva krst i dade mu savet da se priyesti. »Pusti qu. Ona svepravi«, reye mu na kraju, misleçi na mene, s obzirom da samzaista paniyila i uzburkavala stvari.

Ja nastavih:»Oye, imamo i jednog prijatexa koji je otiwao u London

radi presa$ivaqa organa i muyi se, jadan«.»Kako se zove«, upita me on.»Stavra«, odgovorih.Niwta drugo ne rekosmo o prijatexu. On nam dade po

yetiri krstiça na blagoslov i meni jednu brojanicu, te iza$osmoiz qegove kelije kao drugi xudi, laki, sa krilima, punivedroumxa.

Qegovo lice je na mene ostavilo utisak i ostalo urezano umom pamçequ. Sve vreme dok smo priyali o nawim tewkoçamaqegovo lice je svetlelo, bilo radosno, imalo radosni stav, kaoda smo razgovarali o radosnim stvarima. Oyi su mu imale nekusvetlost, koju obiyno ikonopisci daju licima svetitexa.Me$utim, kada sam pomenula naweg prijatexa, lice mu seizmenilo - od radosnog postalo je ozbixno. I moj suprug jezapazio promenu.

Mi smo jednom duhovnom yoveku, koji je poznavao starca,ispriyali o promeni. On nam reye: »Vawe çe biti sve u redu, aza vaweg prijatexa«…

On nam je ostavio da shvatimo da neçe biti dobro. Zaista,posle dva meseca umre naw prijatex. Mi, slava Bogu, uz pomoçnaweg starca, do danas (2002. godine) smo veoma dobro”.

* * *Gospo$a Eleni Kaculi, stanovnik Stilide, svedoyi:

—Manastir svetog Jovana Bogoslova slavxawe 8. maja 1986. godine.Sa svojim bratom Konstantinom Calangasom, stanovnikom

316

Stilide, ja do$oh u Suroti. On je prethodne godine imao veomatanani i ujedno tewki zahvat zbog dobroçudnog tumora na glavi.U vreme svog oporavka, koji je bio dosta teùak, sreo se sastarcem. On ga upita ima li dece. Kada je saznao da ima dvojedece, starac mu reye: »Imaw jow obaveza. Treba da ùiviw iùiveçew«. Pomenuti susret bewe odluyujuçi za ùivot mogbrata. Uz pomoç Boùiju, molitvama starca Pajsija, on se nalaziu ùivotu i raduje se potpunom zdravxu.

Stoga on posebno powtuje starca i priziva ga u svakomtewkom trenutku svog ùivota”.

4. Zawtitnik predaqaStarac je imao usa$enu xubav i duboko powtovaqe prema

crkvenim predaqima, koje su ustanovili sveti oci. Bio je upravom smislu —revnitex otaykih predaqa”. Gnuwao se iosu$ivao svaku novotarsku teùqu, kao ukidaqe odeçe klirika(mantija), prevod liturgijskih tekstova, promenu postova itd.Za starca je predaqe uopwte predstavxalo najomixeniju temu, aposebno svetogorsko predaqe1), o kome je rey.

Jow kao mlad monah, starac je traùio oce podviùnikeduhovnog staqa i monawkog predaqa. I sve wto je od qih yuo inauyio, on se borio da uyini svojim doùivxajem. Kasnije jezapisao jedan deo pomenutoga�i izdao u svojoj kqizi OciSvetogorci i svetogorske teme.

Starac je yesto u razgovorima navodio predaqe starijihotaca, tj. kako su ùiveli i borili se, poredeçi ga sa nawimdanawqim ùivotom. On je govorio: —Mi treba da upore$ujemosebe sa svetima, da bismo videli da li smo u qihovom predaqu, ane sa onima koji su pored nas, te da ispada da smo predaqskiji.Na primer, ti imaw mulu i kaùew: »Ja sam predaqskiji odonoga ko ima vozilo«. Me$utim, wta god su imali, sveti sunosili na svojim le$ima, iscrpxujuçi svoje telo i veùbajuçi ga

1)

Na Svetoj Gori, na blagoslovenom mestu neprestanog sluùeqa Bogu, yuvajuse najyasnije stvari vere nawe: sveti pojas Presvete Bogorodice, komadi YasnogDrveta, svete mowti, yudotvorne ikone, rukopisi i mnoge druge vrednosti. Zajednosa qima podjednako je dragoceno i yasno urizniyeno viwe nego hixadugodiwqemonawko predaqe, tj. nayin ùivota, podvizavaqa i sluùbe Bogu. Ono wto su ùiveliprepodobni oci iz egipatskih pustiqa, sa Sinaja, iz Sirije, ali i izkonstantinopoxskih manastira i sa Olimpa Vitinijskog, yuva se danas, ne samo ubibliotekama svetogorskih manastira, u graditexstvu, pojaqu i pravilima, nego i uùivotu i podvigu svetogorskih otaca. Bezmeteùje, kao i ustanova nepristupnosti zaùene, svete mowti, vrednosti i rukopisi postoje i drugde, moùda i znayajniji(Sveta Mesta, Sinaj). Me$utim, neprekidno monawko predaqe mnogo vekova, savelikim brojem monaha i sa svim vidovima monawkog ùivota, moùe se naçi samo uAtonskoj zajednici. Stoga je Sveta Gora jedinstvena.

U nawe vreme postoji promiwxaqe o obnavxaqu manastira, o yiwçequùivopisa, o oyuvaqu i obezbe$equ vredosti. A da li ima nekog truda na oyuvaqu icvetaqu osetxivog svetogorskog predaqa?

317

u vrlini”.On je naglawavao: —Mi smo obavezni da se drùimo predaqa,

jednostavnosti i podviga kako bi mla$i koji çe doçi newtonawli”.

Starac je svetogorsko predaqe video u qegovoj celini. Onnije propovedao jednostrano predaqe nekog starca, niti jepravio sopstvenu —wkolu”, s obzirom da nije verovao da je jediniposedovalac i izrazitex, —Atlas” svetogorskog predaqa. Powtose decenijama uyio i dobio duhovnu korist od mnogih staraca, onje kasnije prirodno govorio i prenosio predaqe i mla$immonasima. Starac opisuje raspoloùeqe koje je preovla$ivalo naSvetoj Gori u vreme kada je dowao da bude monah: —Ranije si naSvetoj Gori mogao da vidiw primeqeni Staraynik. Sretao bi iHrista radi jurodive, i svete, i proste starce velikih dometa, iprelewçene. Danas, pak, imamo drugayiju prelest, te moùew dasretnew evropsku xubaznost. Poznao sam ondawqe blagoslovenoraspoloùeqe. I da ga nisam poznavao, umro bih sa bolom.Me$utim, upravo stoga patim zbog danawqeg staqa, upore$ujuçiga sa ondawqim staqem stvari. Onda bewe podstreka na dobro,na podvig, a sada ima podstreka na svetske stvari. Boli me kadavidim bxutavo monawtvo i laùnu xubaznost”.

Monawtvo je uglavnom predaqe. Mlad monah se uyi kodstarca, kako bi nauyio nayin ùivota i podviga, koji je qegovduhovni vodiy primio od prethodnih otaca. I unazad, od starcado starca, tok predaqa stiùe do prvih pustiqskih podviùnika.

Otac Pajsije je buduçim monasima preporuyivao da idu iliu manastire, ili kod nekog starca, delatnog poznavaocamonawkog ùivota, kako bi se nauyili monawkom ùivotu nadelu, a ne iz kqiga. Naime, on je govorio: —Od sebe samog nikoniwta ne moùe nauyi. Eto, ovi mayiçi su pametni, jer suvaspitani od svoje majke. Ono drugo jadno je siroye, te je kaoizgubxeno, niwta ne znajuçi”. On je primerom hteo da naglasikorist od uyeqa.

Starac je upuçivao mla$e monahe da poseçuju stareSvetogorce i da razgovaraju o duhovnim pitaqima, te da ihzapisuju. On je govorio: —Vidimo kako su oni koji su pisaliStaraynike, Lavsaike uz preteçe opasnosti iwli da susretnuoce pustiqe. Danas, pak, svako moùe lako da ide, i yak çe ga iposluùiti”.

Bilo je veoma pouyno gledati starca kako druge starcepodviùnike pita o pravilu koje drùe i o podvigu, sa jedinimcixem da sam ima duhovne koristi. Na kraju je sebe prekorevaowto, u odnosu na druge, ne yini niwta, bez obzira wto je vrwioveçe podvige. On je yesto i uvek sa powtovaqem govorio osvetogorskom predaqu. On ga je smatrao dragocenim, ali i

318

osetxivim, poput drveta koje je sklono da se osuwi i koje imasamo nekoliko zelenih grana.

Eto, ukratko, staryevog stava prema podviùniykom itrezvoumnom svetogorskom predaqu, stava powtovaqa,doùivotnog uyeqa i mnogih podviga kako bi ga doùiveo ineizmeqeno predao mla$im monasima.

Qegova druga strana bewe odreyan odziv prema svetskomrasu$ivaqu, svetskom nayinu ùivota i svetovnom suoyavaqu. Onje izraùajno govorio: —Najgore od svega je svetovni duh”2) ,smatrajuçi ga najosnovnijim uzrokom jeqavaqa monawkogpredaqa. On moùe da nanese wtetu monahu viwe i od $avola3) .

Monahu po prirodi ne priliye svetovne stvari, koje suveoma wtetne. Ali, starac je smatrao da yak i Hriwçani kojiùive u svetu ne treba da imaju svetovni duh.

Rey qegova, kao ogaq goruçi i kao sekira koja preseca kamen[Jer.23,29], razlikovala je i razdvajala svetovno od monawkog, doksu ih drugi [yesto] mewali. On je imao retku osetxivost popomenutom pitaqu.

Starac je sa tugom primeçivao da se —danas zapaùa uticajsveta na monawtvo. I prorowtva govore da çe u posledqavremena monasi postati kao svetovqaci, a svetovqaci kaodemoni. Ali, ima i izuzetaka”. Stoga je on preporuyivao: —Danasje, sa jeqavaqem monawtva, neophodna velika paùqa da yovek nebi bio povuyen strujom. Jer, zlo biva postepeno i yovek i neprimeti kad je zaveden. Svetovni duh vrwi uticaj i namanastire, [wto se vidi u spremnosti] da monah ùivi udobno i [daùeli] da se posveti sa najmaqe truda”.

Nosilac i propovednik istinskog svetootaykog duha, on jesmatrao da je za monaha wtetna i pogubna rasejanost, izbegavaqebavxeqa duhovnim stvarima, preveliko naglawavaqe —usputnihstvari” u monawkom ùivotu (rukodexa, raskownog zidaqa, kojeprevazilazi neophodnu obnovu, razmetxive proslave),

2)

Jevan$elist Jovan o svetu piwe: Ne xubite sveta ni wto je u svetu. Ako nekoxubi svet, xubavi Oyeve nema u qemu; Jer sve wto je u svetu: pohota telesna, pohotaoyiju, i nadmenost ùivxeqa, nije od Oca, nego je od sveta. I svet prolazi i pohotaqegova; a onaj koji tvori voxu Boùiju ostaje vavek (1.Jn.2,15-7).

Sveti oci izrazom —svet” nazivaju strasti i greh, ali prvenstveno svetovnorazmiwxaqe i prilepxenost i brigu za vewtastvene - svetovne stvari, od kojih nasodvraçaju: —Nemoj zavoleti duwom svojom niwta svetovno”, Ava Isaak, Slovo 7, str.35. Jer: —Svet je bludnica, koja privlaynowçu svoje lepote privlayi u svoju ùexuone koji je gledaju. I onaj ko je ùexom sveta delimiyno pobe$en i ophrvan ne moùeda se iskobexa iz qegovih ruku, sve dok ne svuye sa sebe qegov ùivot. I powto gaogoli od svega i istera iz doma qegovog, u dan smrti, yovek u qemu prepoznaje pravuvaralicu i prevaranta… I taj svet ne drùi samo svoje uyenike, i svoju decu, i onekoji su vezani za qega, nego i oskudoxubitexe i podviùnike i one koji su razorilisveze qegove i jednom se uzdigli nad qime”, Ava Isaak, Slovo 85, str. 329.

3) —Odmaraqe i nerad su pogibao duwe. Oni mogu da owtete duwu viwe od

demona”, Ava Isaak, Slovo 73, str. 291.

319

izbegavaqe truda, teùqa za udobnowçu i lagodnowçu.Starac se jednom pripremio da ode iz Stomija buduçi da su

hteli da dovedu put do manastira i da naprave ùiyaru. Nekodrugi bi se na qegovom mestu radovao olakwici. Me$utim,staryeva merila behu drugayija.

O nekom starcu, koji je dosta snishodio svojim kalu$erima,on je rekao: —Zawto da i oni ne dostignu u qegovo staqe, kadaveç mogu. I zawto da se on spusti na qihov nivo”.

Jednom je starac u nekoj keliji video nepriliyne stvari iupitao: —Kakve su ovo svetovne stvari”. Starac kelije seopravda: —Poklonili su mi ih”. On ponovo upita: —A, ako tipoklone sukqu, hoçew li da je nosiw kao podrasnik”.

Starac je priyao kako ga je jednom posetio neki monah izpustiqe. On mu je sav radostan rekao da je uveo dalekozbor,poyevwi da nabraja qegove dobre strane, tj. da çe da dobije viwevremena za molitvu, s obzirom da çe da poruyuje potrebne stvariiz Dafnija i da çe izbeçi napor. Starac se nije sloùio saqegovim duhom, odgovorivwi mu: —Znam i ja da je olakwicaimati dalekozbor [telefon]. I wto viwe svetovnih stvari imaw,utoliko çew viwe lagodnosti imati. Ma, jesmo li radiolakwica dowli ovamo? E, onda, boxe da smo ostali u svetu, gdebi smo imali najviwe lagodnosti”.

On je navodio i druge primere: —%iveo je u jednoj kelijijedan starac sa svojim posluwnikom. On je govorio svomposluwniku: »%elim da praviw malo krstiça kao rukodexe, a dase mnogo moliw«. Me$utim, on nagovori svog starca i nauyiikonopis. I dobiwe oni postepeno mnogo naruëbina, te kupiwemnogo namewtaja i odeùdi za trideset svewtenika i triarhijereja. Me$utim, uskoro je umro posluwnik. Pre nego wto jeumro, otiwao sam u qihovu keliju. Starac bewe sam. Kaonemoçan, staryiç se muyio da samog sebe usluùi. Nasloqaye inamewtaj behu uprxani prxavwtinom. Eto, gde se sve zavrwava,ukoliko ostavimo molitvu da bismo vrwili svoju voxu”.

Starac je dodao: —Mnogim svojim posluwnicima,Haëigeorgije nije davao posluwaqa. Oni su se viweposveçivali molitvi i yinili poklone za ceo svet”.

Do$owe jedanput visoki vojni yinovnici i obi$owe SvetuGoru. Na kraju svratiwe i do starca i rekowe mu: —Mi u svetuimamo lagodnosti i svetovne stvari. Ovde smo dowli da vidimonewto drugayije”.

Starac je savetovao monahe: —Svet treba da podraùava nasmonahe u duhovnom razvoju, a ne da mi podraùavamo svet usvetovnom razvoju.

Ukoliko ne stekne sladost u duhovnim stvarima, kalu$erneçe imati utehe. On potom poyiqe da ùeli svetovne stvari.

320

Me$utim, powto ne moùe da ih upotrebxava kao svetovqaci, onse muyi. Svetovne stvari i svetovan duh çe doneti pustow i naSvetu Goru. Sliyno se dogodilo sa egipatskim monawtvom. Umonawkim kelijama Tivaide starinoslovi [arheolozi] danasnalaze vajarske predstave lova iz doba samodrwca Zinona itd.Powto se izgubila jednostavnost i powto su monasi poyeli da sebave reyenim stvarima, dowlo je do opustoweqa monawtva”.

Starac je govorio proroyki o Svetoj Gori: —Videçete,velike gra$evine, koje pojedini zidaju, kasnije çe opusteti. Uqima neçe hteti da borave, yak ni da im plaçaju. Samo çeuzimati gra$u da bi pravili druge kelijice”.

On je tvrdio: —Danas ima dosta gra$e. Mnogi mladi dolazeza monahe, ali je malo kvasca. Mi nismo onakvi kakve nas hoçeBog i mladi koji dolaze ne vide primer. Nema primera”.

Starac je patio zbog Svete Gore i borio se da ostanemirna, duhovna, da poriye svet, ali ne i da je negostoxubiva, daje neuznemirena od pogubnih svetovnih uticaja kako bi i daxebila sveta i kako bi iznedrivala svete. Pun nade, starac jenaglawavao: —Opet çe se vratiti predaqu. Videçete kakoraskowna vozila postaju kao kokowarnici i mlade monahe kakoùive u peçinama”.

Starac je ùeleo da se monah ograniyi na ono wto jeneophodno i da ne rasipa vreme i snagu na beskorisne i tawtestvari, koje ga ostavxaju duhovno sasuwenim.

Qegov stav prema predaqu nije bio povrwan, suv i krut.On je oseçao qegovu vrednost, ùiveo ga i predvi$ao buduçeposledice od qegovog drùaqa. Imao je rasu$ivaqa da snishodixudskoj slabosti, ne prelazeçi granicu. On je govorio: —Jarazumem da neko uspe jednu kawiku uxa, kada oseça slabost, daubaci jedno drvo viwe u peç, da ima i ùivotiqu, koja mu jeneophodna. Ali, mi smo preterali. Koji »podviùniyki ùivotùelimo« i kog sveta smo se odrekli, kad sav svet (svetovnorazmiwxaqe) zadrùavamo u sebi i kad ùivot ispuqavamo svimudobnostima i lagodnostima? I najstrawnije je wto se, umestoda vidimo svoju kukavnost, mi predstavxamo kao rasudxiviji odsvetih otaca”.

Starac je davao primer svojim besprekornim ùivotom. Onnije imao ni petrolejsku lampu. Noçu se sluùio sveçom. Vodu zaposetioce je sa izvora doveo sa plastiynom cevi. Za sebe ju jedonosio u kofi, puneçi yesmu kod terase za prostiraqe vewa.Kada su ga upitali zawto ne dovede vodu crevom do kelije, on jeodgovorio: —Zar sam toliko izgubxen? Zar ne mogu da stavimcrevo i da imam vodu unutra? Ali, reyeno mi nije od (duhovne)pomoçi”. Xudi su yuli za gostoprimnicu pod vedrim nebom, tesu zamiwxali neku izuzetnu gostoprimnicu sa nasloqayama.

321

Konyano, videli bi oxuwtene paqeve na zemxi. Me$utim,jednostavnost im je davala spokojstvo, te su govorili: —Eto wtasmo traùili”. Premda je imao moguçnosti, i premda je znao iumeo, on se nije trudio da gradi —rezbarene kelije”4) , veç daizgra$uje dom duwe svoje. Umesto da kreyi svoju keliju, on jeneprestano belio duwu svoju podvizima i molitvom. Qegovakelija je bila jednostavna i stara. Poya$avela od mnogo sveçakoje je palio, staryeva kelija je imala i pauke. Starac jegovorio: —Oni mi duhovno pomaùu s obzirom da me podseçaju napeçinu u kojoj su ùiveli sveti oci. Svetovne, pak, stvariprenose u svet”. Na starca su ostavxale utisak jednostavne,podviùniyke, skromne stvari, koje su priliyile monahu. On jeodmah poklonio jedan topao skup kaput od krzna i radije nosioyupavi ogrtay. On se hotimice liwavao mnogih stvari, koje sudrugi smatrali neophodnim. Me$utim, liwavaqe mu je donosiloduhovnu utehu, kao wto je govorio: —Da bi dowla boùanstvenauteha, treba prvenstveno da ponestanu laùne utehe”. Avi Isaak[kaùe]: —Onaj ko osiromawi u svetovnim stvarima, obogatiçe se uBogu”5) .

Eto, ukratko, staryevog duha. Eto cixa zbog koga je monahduùan da izbegava svetovne stvari. Na jednostavan i saùetnayin on reyeno veoma lepo izraùava: —Avaj, u pustiqu smodowli radi nestvorene svetlosti, a mi sve stvorene [stvari]lovimo”.

5. Za majku CrkvuSveti Jovan Bogoslov je imao tri majke - prirodnu majku,

Presvetu Bogorodicu i grom*) , buduçi da ga je Gospod nazvao—Voanerges” (sin groma). I starac je, osim svoje majke Evlogije iPresvete Bogorodice, i nawu Svetu Crkvu doùivxavao kao svojuistinsku majku. I zaista, ona je majka svih vernih, buduçi da naskrwteqem prepora$a i hrani blagodaçu svojih svetih tajni.

Starac je osobito naglawavao pomenutu svoju vezu. On uposlanici piwe nekom mladiçu: —Kasnije, kada zavrwiwizuyavaqe, yini ono wto ti daje spokojstvo u krilu majkeCrkve”.

On je bio monah sa crkvenim razmiwxaqem i crkvenomsvewçu. Qegovi eklisiolowki stavovi behu najpravoslavniji.Starac je verovao da Crkva poseduje punotu otkrivene istine.On je govorio: —Sve wto Crkva ima jeste blistavo”. Spaseqexudi se postiùe u Crkvi. Oseçajuçi se kao jedan qen ylan, on je

4) Izraz prepodobnog Nila Mirotoyivog.

5) Ava Isaak, Slovo 43, str. 178.

*) Imenica grom na grykom jeziku je ùenskog roda,- prim. prev.

322

potyiqavao svoju voxu i ùrtvovao se za qeno dobro. Yak je iqegov podvig imao crkvenu narav. On je verovao: —Ukolikoispravim sebe, ispravxam jedan deo Crkve”. Qegova xubav premaqoj bewe veoma velika. Radi qenog blagostaqa on je podnosiotrudove i ùrtve, neprestano se moleçi za qenu slavu. Za qenojedinstvo se na razne nayine borio. Starac je pisao: —Nisam odonih koji su od Pravoslavne Crkve Hristove nayinili partiju.Volim dobre delatexe Hristove i pomaùem koliko mogu”.

Starac je pomogao mnogim mladima da postanu dobriklirici, poslenici u vinogradu Gospodqem. On ih je savetovao:—Trudite se smireno u Crkvi i Gospod çe vas projaviti(pokazati, objaviti) pred oyima xudi”. Neki od qih danas krasesvewtenonayelstvo [jerarhiju].

Starac je ùeleo da klirici ogra$uju narod pokajaqem, dabismo izbegli pravedan gnev Boùiji. Qihova sluùba treba daima za cix spaseqe verujuçih i slavu Crkve, a ne samoisticaqe.O kliriku koji je ostvario znayajno delo, on je rekao: —Qegovodelo bi imalo vrednosti da nije bilo newto liyno”.

Sam starac je neprimetno iz svog podviùniykog staniwtasa zanimaqem pratio staqe u Crkvi. Molio se, govorio, pisao i,po neophodnosti, izlazio u svet radi neke crkvene stvari. Radijedne sliyne stvari on je izawao i susreo se sa arhiepiskopomJeronimom. Drugom prilikom je otiwao kod florinskogmitropolita, g. Avgustina. Mitropolit mu reye: —Kalu$eru, jesili dowao da me grdiw”. On odgovori: —Ne, vawe preosvewten-stvo. Jevan$exe kaùe: Ako li ti zgrewi brat tvoj, idi i pokaraj ganasamo [Mt.18,15]. Ono ne govori o ocu”. On mu nayini zemnipoklon i u nastavku mu reye rey koju je mitropolit boracprihvatio. Potom ga je veoma powtovao. Mnogi episkopi su sesavetovali sa starcem i iskali opwteqe sa qim.

Starca je bolelo kada je bilo sablazni i crkvenihuznemireqa. On bi se viwe molio. U svojoj poslanici iz jednogsliynog perioda (12. 4. 1975. godine), on piwe: —Napisah vam svojdubok bol”. Potom je objasnio i razlog: —Nedostaje svetootaykaduhovna gospodstvenost [wirina]. Stoga se i sva$amo kao cigani”.

O mnogorazmatranom sluyaju verskih ustrojstava, starac jerekao: —Hriwçanska ustrojstva nemojmo rasturati, nego ihuyinimo svetootaykim”.

Starac je drùao svewtene kanone i poredak Crkve.Powtovao je vlasti i ustanove Svete Gore. Bez pismene dozvolenije izlazio sa Svete Gore. Jednom se nawao u Surotiju kada muje istekla dozvola. Imao je jedan hitan sluyaj u drugom gradu, alise nije pokrenuo. Izgubio je dva dana yekajuçi da mu donesu novudozvolu.

Starac je imao powtovaqe i xubav prema episkopima.

323

Jednom ga je neki qegov poznanik pozvao da mu do$e kuçi ugoste. On mu reye: —Naravno da ne mogu da do$em. I kada bihdowao, trebalo bi da prvo odemo kod vladike da uzmemoblagoslov i da se vidimo sa qim, wto bi nam uzelo jedno dvadana”.

—Starye, nije neophodno da idemo kod vladike”.—Ne, mora. On je general, a mi smo obiyni vojnici”.On je naroyito powtovao vasexenski tron. Priznavao je

qegovo svepravoslavno posleniwtvo i shvatao teùak poloùaj ukome se nalazi. Starac se mnogo molio za qega i javno ga braniou mnogim sluyajevima.

U Stomiju smo videli starca kao snaùnog protivnikajeresi. Po pitaqima vere bio je dosledan i nepopustxiv.

On je imao veliku pravoslavnu osetxivost, usled yega nijeprihvatao zajedniyke molitve i opwteqe sa nepravoslavnimlicima. Starac je naglawavao: —Da bismo se sa nekim zajednomolili, treba da se slaùemo u veri”. Prekidao je veze ili jeizbegavao da se vidi sa kliricima koji su uyestvovali uzajedniykim molitvama sa nepravoslavnima. —Svete tajne”nepravoslavnih nije priznavao. Savetovao je da se oni kojipristupaju Pravoslavnoj Crkvi dobro usmeno pouye pre nego wtose krste.

Starac se borio protiv ekumenizma, govoreçi o veliyan-stvu i jedinstvenosti Pravoslavxa. Otkriveqe je crpeo odBoùanske blagodati, koja je obitavala u qegovom srcu. Qegovùivot je potvr$ivao nadmoç Pravoslavxa.

Starac je na neko vreme, zajedno sa gotovo yitavom ostalomSvetom Gorom, bio prekinuo pomiqaqe patrijarha Atinagore,zbog opasnih otvaraqa prema rimokatolicima. Ipak, reyeno jeon yinio sa bolom. Nekom je rekao: —Molim se da Bog meniprekrati dane i da ih da patrijarhu Atinagori, da bi dovrwiosvoje pokajaqe”.

O antihalkidoncima (monofizitima) starac je rekao:—Oni ne kaùu da nisu razumeli svete oce, nego da sveti oci nisuqih razumeli. Oni, navodno, imaju pravo, ali su ih pogrewnoshvatili”. Predloùeno yiwçeqe bogosluùbenih kqiga odnaziva jeretik za Dioskora i Sevira starac je ocrtao kao hulu nasvete oce. On je rekao: —Mnogi sveti oci, koji su imaliboùanstveno prosveçeqe i bili qihovi savremenici, nisu ihrazumeli, nego su ih pogrewno shvatili, i sada, posle tolikovekova, dolazimo mi da ispravimo svete oce. Oni ni yudo sveteEfimije ne uzimaju u obzir. Zar je i ona pogrewno shvatilaproglas jeretika”.

Ne ùeleçi da se istakne kao ispovednik, on se na svojnayin odazivao, govorio i pisao crkvenim liynostima. Govorio

324

je: —Crkva nije brod svakog episkopa, sa kojim on moùe da yiniwta ùeli”. Qegovi odzivi behu praçeni velikom molitvom ixubavxu prema Crkvi, ali i prema posrnulima. Oni supretpostavxali bestrawçe, rasu$ivaqe i prosveçeqe odozgo.

Starca je posebno zanimalo pitaqe vremenoslova[kalendara]. On je patio zbog razdvajaqa i molio se. %alostio sezbog redova starovremenoslovaca koji su odseyeni kao yokoti odloze, te nemaju opwteqe sa Pravoslavnim patrijarwijama ipomesnim samoglavim [avtokefalnim] Pravoslavnim Crkvama.Pojedine qihove parohije u Atini i Solunu su se, po staryevomukazivaqu, prisajedinile Crkvi, zadrùavajuçi staro slavxeqepraznika.

On je govorio: —Bilo bi dobro kada ne bi bilo razlike upraznicima, premda se ne radi o pitaqu vere”. Protivreyeqimada je novi vremenoslov nayinio papa, on je odgovarao: —Novivremenoslov je nayinio papa, a stari - kumiropoklonik[idolopoklonik]”, misleçi na Julija kesara.

Da bi se boxe videlo staryevo stanoviwte povodom pitaqavremenoslova, izloùiçemo jedno svedoyanstvo:

Pravoslavac Grk je godinama ùiveo sa svojom porodicom uAmerici. Me$utim, imao je ozbixnu tewkoçu. On sam je biozilot (starovremenoslovac), dok su qegova ùena i deca drùalinovi vremenoslov.

—Mi nismo mogli ni jedan praznik da proslavimo zajedno,kao porodica”, govorio je. —Oni su slavili Boùiç, a ja svetogSpiridona. Ja Boùiç, oni svetog Jovana. I reyeno bewe newtonajmaqe. Najgore bewe da znaw da su, kako su nas uyili,novovremenoslovci jeretici i da çe içi u pakao. Nije malastvar da stalno sluwaw kako su tvoja ùena i deca izdali svojuveru, powli za papom, da qihove svete tajne nemaju blagodat,itd. Satima sam razgovarao sa svojom ùenom, ali nismo izlazilina kraj. Da kaùem istinu, newto mi se nije svi$alo ni kodstarovremenoslovaca, naroyito kada su dolazili neki episkopii besedili nam. Oni nisu besedili sa xubavxu i bolom premazabludelim novovremenoslovcima (kako ih smatrahu), nego su,rekao bih, imali mrùqu i radovali se govoreçi da çe içi upakao. Bili su veoma zagriùeni [fanatiyni]. Powto bi se qihovabeseda zavrwavala, ja sam oseçao uznemirenost. Gubio sam svojmir. Me$utim, ni pomisao nisam imao da odem od nawegpredaqa. Dolazilo mi je da puknem. Izvesno je da bi mi se odsekiraqa newto desilo.

Na jednom svom putu u Gryku ja rekoh svoju tewkoçu svombratu Jaqiju.

On mi je govorio o nekom starcu Pajsiju. I mi odluyismo daodemo na Svetu Goru da bih se sreo sa qim.

325

Stigli smo u Panagudu . Nasmejan u licu, starac nasposluùi i postavi me da sednem pored qega. Bio sam zbuqen. Naosnovu qegovog opho$eqa prema meni, ja sam sticao utisak kaoda me je dugo poznavao i kao da je sve znao o meni.

Qegove prve reyi behu: »Kako ti ide sa vozilima uAmerici«.

Ja se skamenih. Zaboravio sam da kaùem da moj posao bewena stajaliwtu za vozila i da se, naravno, samo qima bavim.

»Dobro mi ide«, bewe jedino wto sam mogao da prowapçem,gledajuçi starca kao izgubxen.

»Koliko crkava ima u tvom mestu«.»Yetiri«, odgovorih ja i drugi talas iznena$eqa me

zapxusnu.—Po starom ili novom vremenoslovu«. Do$e i treçi grom,

koji, me$utim, umesto da poveça moju skameqenost, nekako uyinite se opustih, »prizemxih«, rekao bih, staryevom blagodaçu.

»Dve po starom i dve po novom«, odgovorih ja.»A ti, gde idew«.»Ja po starom, a ùena po novom«, odgovorih.»Gledaj. I ti treba da idew gde ide tvoja ùena«, reye mi

merodavno i spremawe se da mi da objawqeqa. Me$utim,objawqeqa i dokazi mi nisu bili potrebni. Newtoneobjawqivo se desilo u meni, newto boùanstveno. Nekateùina ode i odbaci se daleko od mene. Svi dokazi i sve pretqei prokletstva novovremenoslovaca, koje sam godinama sluwao,odletewe. Ja osetih blagodat Boùiju, koja je preko Qegovogsvetitexa delovala na mene i ispuqavala me mirom koji samgodinama iskao. Staqe koje sam doùivxavao izgleda da seizrazilo na mom licu…

Seçam se da je verovatno stoga starac na kratko zastao.Ali, potom nastavi sa nekoliko objawqeqa. Moùda, da bi ihgovorio drugima, a moùda da bi ih ja upotrebio za sebe u vremeiskuweqa, kada pro$e nebesko staqe.

—I mi, naravno, na Svetoj Gori, drùimo stari vremenoslov.No, ovde su druge okolnosti. Mi smo sjediqeni sa Crkvom, sasvim Patrijarwijama, i sa onima koji drùe novi vremenoslov, isa onima koji drùe stari. Mi priznajemo qihove Svete Tajne, ioni nawe. Qihovi svewtenici sluùe zajedno sa nawima. Kodvas su se, pak, jadni, otcepili. Veçina qih ima i poboùnost, itaynost, i borbenost i boùanstvenu revnost, premda bezrasu$ivaqa, tj. ne po razumu [Rim.10,2]. I neki su iz prostote, nekiiz neukosti, neki iz sebiynosti krenuli stranputicom. Oni sutrinaest dana smatrali dogmatskom temom, a sve naszabludelima, te su otiwli iz Crkve. Oni nemaju opwteqe saPatrijarwijama i Crkvama koje slede novi vremenoslov, ali ni

326

sa Patrijarwijama i Crkvama koje slede stari, s obzirom da suse, navodno, zarazile od opwteqa sa novovremenoslovcima.Wtaviwe, i ono malo wto ih je ostalo, podelilo se ni sam neznam na koliko delova. I sve se daxe cepaju i jedni drugeprokliqu i odluyuju i nizvrgavaju. Ne znaw koliko sam patio ikoliko se molio u vezi sa temom. Mi treba da ih volimo i da ihsaùaxevamo, a ne da ih osu$ujemo. Mi treba jow viwe da semolimo za qih da ih Bog prosveti. Ukoliko se nekada desi danam neko dobronamerno zatraùi pomoç, mi treba daprogovorimo koju rey«”.

Prowlo je viwe od pet godina od staryevog upokojeqa.Gospodin H. je dowao u Panagudu da zablagodari starcu, sobzirom da je pronawao duhovno, ali i porodiyno spaseqe. Sasuzama u oyima on nam je ispriyao ceo sluyaj.

Izloùiçemo i drugo rasudxivo staryevo stanoviwtepovodom crkvenog pitaqa. Pravoslavni klirik iz inostranstvaupita starca o svojoj tewkoçi. Episkop mu je ispod hramovanapravio sale za igru i druga protivpredaqska dela. Hriwçaninisu nalazili mir, te su odlazili u raskolniyku crkvu. Staracje odgovorio: —Ukoliko ùeliw da pomognew xudima, ne treba danalaziw spokojstvo u onome wto yini tvoj episkop. On yini damu narod odlazi iz Crkve. Ja ne kaùem da prekinew opwteqe saqim i da napraviw raskol. Nemoj javno da priyaw protiv qega,ali nemoj ni da ga hvaliw”.

Svojom xubavxu, molitvom i rasu$ivaqem starac je znaokada treba da govori, kako da deluje i da neprimetno pomaùemajku Crkvu. On je izbegavao krajnosti i iscexivao rane kojebole telo Crkve i sablaùqavaju verne.

6. Za rod i otaëbinuVeç kao mladenac prognan, i potom preùivevwi uùas rata

i zauzeça, starac je iz iskustva znao da —provo$eqe tihog imirnog ùivota” [up. 1.Tim.2,2] predstavxa veliki blagoslov.

On je voleo otaëbinu i govorio: —Otaëbina je jedna velikaporodica”. Starac nije teùio narodnoj veliyni, slavi i moçi usvetovnom smislu, veç - miru i duhovnom usho$equ inaravstvenom ùivotu ùitexa, kako bi nam i Bog pomagao. Onnije traùio pouzdanost [ùivxeqa] da bi xudi uùivali u svojimudobnostima.

Nekom Grku, ùestokom rodoxubu koji je ùiveo u Americi ipokuwavao da istakne Gryku, preporuyio je da se bori da bi seosvetio, a potom da ispravno i duhovno istiye Gryku.

Izraixski proroci su delatno na svoj nayin uyestvovali uùivotu naroda, tj. molili se, oplakivali, izobliyavali careve,propovedali pokajaqe i proricali o dolazeçim stradaqima.

327

Sliyno, ni starac nije bio ravnoduwan i bezoseçajan porodoxubivim pitaqima. Prorok nije bio narodqak, koji jegovorio: O Sionu neçu uçutati [Is.61,1]. I staryev stav je bioyisto duhovan.

Premda je ùiveo izvan sveta, starac se, kao retko ko, borioza dobro otaëbine. Dostojna divxeqa je qegova preduzimxivosti doprinos nawim spoxawqim narodnim pitaqima. On jeotvoreno govorio protiv antigrykih struja, iskrivxivayaistorijske istine, i uglavnom protiv nepravednih zemxiwqihposezaqa na wtetu Gryke, od strane Skopxanaca, —Sveslovena”,Albanaca, Turaka itd. Starac je govorio: —Jedan hoçe Solun,drugi hoçe da do$e do Larise, treçi hoçe Egej. Ma, na krajukrajeva, da li je Gryka uopwte postojala”.

On je upozoravao na narodne opasnosti, pre nego wto bi sepojavile. Mnogima je pomogao da sasvim jasno uvide stranarazglawavaqa na wtetu Gryke. I oni koji su imali stavove ioseçaj, preduzeli su odgovarajuçe mere.

Visoki vojni starewina u vezi sa makedonskim pitaqemnavodi: —Ja sam bio unutar zbivaqa i nisam shvatao. Starac mije otvorio oyi. U poyetku sam se yudio i govorio: »Wta zapravostarac priya i odakle zna«. Potom sam shvatio”. Starac je veç od1977. godine, od puta u Australiju, priyao o makedonskompitaqu, wto su pojedini —struyqaci” smatrali —neodgovornimzagriùenim opasnim priyama”.

Wtiteçi jelinizam Makedonije, on je u gostoprimniciokayio tekst proroka Danila [Dan.8,21-5], koji se odnosi na Grykogcara Aleksandra, a pored qega postavio jednu veliku papirnuikonu an$ela iz srpskog manastira, koja kao da pokazuje na tekst.

Starac je Skopsku drùavu upore$ivao sa gra$evinom koja jesazidana od cigle i komada halve, koji su iseyeni u oblikucigle, te je prirodno da se jednom sruwi.

Proyitavwi kqigu bivweg tajnika Severne Gryke,gospodina Nikolaja Marti, Krivotvoreqe Makedonije , starac seoduwevio, rekavwi: —Slava Bogu, ima i rodoxuba”. Potom jekupio mnogo kqiga i delio ih na blagoslov. Napisao je i jednupohvalnu pesmicu, koju je gospodin Marti uneo u novo izdaqesvoje kqige.

O Turskoj je starac objavxivao sa izvesnowçu: —Rasturiçese. Velike sile çe nam dati Carigrad. Doduwe, ne stoga wto nasvole, nego wto çe Bog udesiti da çe im biti od koristi sliynoreweqe. Proradiçe duhovni zakoni. Turci imaju mnogo da plateza ono wto su uyinili. Taj narod çe biti uniwten, s obzirom danije proiziwao sa blagoslovom Boùijim. %ito im je za pojasom(tj. pribliùio im se kraj). Sveti Arsenije je pre razmenegovorio: »Otaëbinu çemo izgubiti, ali çemo je opet naçi«”.

328

Upitali su starca kada çe Kipar biti oslobo$en. On jeodgovorio: —Kipar çe biti oslobo$en kada se Kiprani pokaju.Napravite duhovne baze, koje çe izbaciti turske, engleske iameriyke baze”. Kiparsko pitaqe on je posmatrao kao duhovnopitaqe, a ne kao narodno ili politiyko. Qegovo reweqe çeproizaçi iz pokajaqa naroda i molitve.

Videçi sa istoka opasnost za Trakiju, starac je dowao uKomotini da bi utvrdio hriwçanizovane muslimane. Hteo je daostane sa qima neko vreme kako bi im pomogao.

On nije ùeleo da Hriwçani budu ravnoduwni popitaqima otaëbine. Veoma se ùalostio gledajuçi duhovne xudekako iwtu da se sami srede, ne zanimajuçi se za otaëbinu.Qegova muka i yu$eqe behu: kako oni koji su odgovorni neshvataju kuda idemo. On sam je odavno provi$ao danawqe staqe iuznemiravao se, premda svoje uznemireqe nije wirio me$uxudima. Starac je govorio: —Od zla koje danas preovla$uje,proizaçi çe veliko zlo”.

Starac je ùalio zbog duhovnog pada ùitexa. Strogo jegovorio o onima koji su glasali antihriwçanske zakone.Oùalostio se zbog promene jezika i rekao: —Sledeçe pokoleqeçe dovesti Nemce da bi nas nauyili nawem jeziku i deca nawaçe nas pxuvati”. U svojoj poslanici on piwe: —Oni koji suukinuli drevni [jezik], opet çe ga povratiti”.

Starac je objavio jedan kratak tekst braneçi najyistijegrodoxuba i najblagoyastivijeg junaka, Makrijaqija odnepravednih i laùnih osuda. Osim vaspostavxaqa istine,postojala je onda, kao i sada, izriyita potreba isticaqa jednoguzornog obrasca radi podraùavaqa od strane politiykih vo$a,ali i radi pomoçi narodu kako bi stekao ispravna politiykamerila pri izboru ylanova vlade naweg naroda.

Jedan predsednik, yija je wtetna dejstva po narod i Crkvustarac javno osu$ivao, zatraùio je da se sretne sa qim uSurotiju. Starac je odgovorio: —Neka do$e. Otpevaçu mu i predqim”. Siromawni keliot je imao duwevnu smelost daneustrawivo podigne svoj glas pred dnevnim moçnicima.

Jedan predsednik drùave je posetio Svetu Goru. Starac jesavetovao manastire da ga ne prime, s obzirom da je biopotpisao zakon o yedomorstvu.

Od tajnika koji je ùeleo da pomogne qemu poznat manastir,on nije hteo niwta da primi, buduçi da je pripadao partiji kojaje bila potpisala antihriwçanske zakone.

Starac je bio yovek mira i jedinstva. On nije pripadao nijednoj partiji. Bio je iznad partija. Odbacivao je bezboùnepolitiyke partije i politiyare koji su imali veze samasonstvom, radi qihovog bezbowtva i neprijatexstva prema

329

Crkvi. On je govorio: —Wta çe mi desna ili leva ruka, ako se nekrsti”, odbacujuçi bezboùne politiyare, nezavisno od qihovogpolitiykog stava. Znajuçi staryev uticaj na narod, neke partijesu traùile da ga pridobiju radi glasova, naravno - uzalud.

Starca su poseçivale politiyke liynosti, poslanici,tajnici, starci [senatori] iz SAD, a car Konstantin mu je slaorazglednice. Me$utim, on ni od koga nije zatraùio niwta zasebe ili za qemu poznate manastire. Jedino je traùio da delujuza dobro otaëbine i Crkve.

On je mnoge drùavne sluùbenike pomogao svojim savetimada budu yasni i savesni u svom radu. Powtovao je dobrevaspitaye zbog suwtinskog posla koji pruùaju, i blagoyastivevojne sluùbenike, koji ima$ahu uzore.

On je mnoge mlade pristalice bezvlawça [anarhiste] ubedioda sluùe vojsku.

Uopwte, starac je svima savetovao da imaju powtovaqe ixubav prema otaëbini, da savesno deluju na opwte dobro i da nebudu zavedeni opwtim duhom ravnoduwnosti, poravnavaqemsvega, samozbriqavaqa i zloupotrebe.

Me$utim, starac je uglavnom otaëbini neprimetnopomogao svojom molitvom, wto se vidi iz tipika koji je naveden,ali i iz pesme koju je poslao svojoj majci. Na qenom kraju onpiwe da postaje kalu$er kako bi se molio —i za narod svekoliki”.On je prvi davao primer i podsticao, govoreçi: —Pomolimo se daBog prosveti odgovorne, koji su na visokim poloùajima udrùavi, s obzirom da mogu da uyine veliko zlo”.

Powto su se gryko - turski odnosi zategli, starac jegovorio: —Skupilo se mnogo oblaka. Da li çemo moçi da ihoteramo” (molitvom).

U sliynim okolnostima se u qegovoj keliji sluùila SvetaLiturgija. Na blaùenstvima on ne bi pojao ono wto tipikpredvi$a, veç iz kanona prepodobnog Nikolaja Kataskepina,koji bewe pogodan za prilike: —Strele bezboùnih Agarjanauniwti, Vladiyice, i svaki napad demonski osujeti, narodhristoimeniti pokrivaj i yuvaj, da bismo te sa xubavxuslavili”1) .

Starac je patio i mnogo se molio kada je otaëbinaprolazila period politiyke nestalnosti zbog nemoguçnostiustrojavaqa vlade. Kada je za kratko vreme trebalo da do$e doglasaqa po treçi put, starac je ispriyao doga$aj koji se desio:—Uoyi izbora sam sedeo na drvenom krevetu u gostoprimnici iizgovarao molitvu. Iznenada se pojavio $avo u obliyju… (visokepolitiyke liynosti ondawqeg vremena, yija je pogubna dejstva

1) Sveti Nikodim Agiorit, Bogorodiynik, Glas 8, Subota uveye.

330

starac osu$ivao) i poyeo da mi preti. Me$utim, on nije mogao dami pri$e. Bio je kao svezan - newto ga je drùalo i stezalo”.

Iste veyeri starac se pojavio nekom oùeqenomsvewteniku u snu, govoreçi mu strogo: —Pope… zawto spavaw?Ustani na molitvu s obzirom da je otaëbina u opasnosti”.

Spaseqe naroda starac je oyekivao od Boga, govoreçi:—Kada bi Bog sudbinu naroda ostavxao u rukama politiyara, mibismo propali. Me$utim, on na kratko ostavxa stvari, kako bise projavila svayija raspoloùeqa”.

O politiyarima koji su zlo naneli narodu starac jegovorio: —Mirne savesti molim Boga da im da pokajaqe i da ihuzme, kako ne bi uyinili veçe zlo, a da podigne Makaveje”.

On je verovao da jedan monah moùe da pomogne yitavomnarodu. —Bog nekoga yini monahom da bi pomogao jednojporodici, a nekoga da bi pomogao yitavom narodu. Sveta Goramoùe mnogo da pruùi. Ona moùe ponovo da stvori Vizantiju, izkoje je proizawla”.

331

DODATAK

Lik, narav i prirodni staryevi daroviSpoxawqi izgled staryev se nije razlikovao od lika

obiynog monaha. Bio je sredqe visine, oko metar i wezdeset,veoma mrwav, kowtuqav od dugogodiwqeg podviga, sa lepim,skladnim i tatanim crtama lica. Yitav qegov izgled je odisaodobrotom i saoseçaqem.

Staryev pogled bewe ùivahan, izraùajan (izraùavao se ipriyao oyima), pronicxiv i blistav. Mir, pouzdanost igospodstvenost su pratili qegove pokrete. Brada mu bewesredqa, gusta i skoro sasvim bela pre upokojeqa, a kosa proseda iveoma gusta, doseùuçi do ramena. Obiyno je nosio pletenuvunenu skufiju, debelu kada bewe hladno. Pri izlascima nosioje uobiyajenu svetogorsku odeçu.

Staryeve wake behu veçe od uobiyajenih i snaùne, odajuçiyoveka koji se bavio grubim poslovima. Stopala mu behu velika,nesrazmerna prema rastu. Zube skoro da nije imao, osim dva ugorqoj vilici i nekoliko predqih u doqoj. On nije hteo dastavi zube, iako su mu qegova duhovna deca predlagala. Popustioje, me$utim, i stavio dve —gixedes”, kako nazivawe proteze.Kada se smejao, one su se naroyito videle. Uprkos liwenostizuba, on je priyao yisto, usled yega se qegov telesni nedostataknije ni primeçivao. Oyigledna Boùanska blagodat je pokrivalaqegov nedostatak i yinila da izgleda —krasan lepotom”. Lice muje bilo svetlo i veselo. Sav je bio —oblistan blagodatnomosobenowçu”.

Qegova yula su ostala veoma owtra i dejstvovala veomadobro sve do upokojeqa. Svojim yulom mirisa na kilometardaxine bi osetio onoga ko je puwio. Sluh mu bewe vrlo osetxiv,a vid yudesan. Video je detaxe sa velike udaxenosti. Sanaoyarima za blizinu radio je sitan duborez do kraja svogùivota.

On je izgledao je kao prirodan yovek, iako je prikrivaoskrivenog yoveka srca [1.Pt.3,4] sazdanoga po Bogu [Ef.4,24]. Ipak,Boùansku blagodat nije bilo moguçe sakriti, ali ni dokuyiti.

Iako sed starac, bolestan i bez zuba, on bewe lav,posedujuçi newto snaùno, odluyno, boùanstveno. U bolewxivomi sitnom telu skrivala se snaùna duwa, velike sile irazdraùxivosti. Razdraùxivost (razdraùajnu silu) sveti oci

332

nazivaju ùivcem duwe. On ju je okretao ka dobru i koristio dabi dostigao vrline. Starac se nije snebivao da izobliyi onogako bi uyinio zlo, koje je prevazilazilo granice, niti da sebestrasno rasrdi1). [Reyeno je]: Gnevite se, ali ne grewite [Ef.4,26].Ipak, on nije gubio mir, buduçi da je uvek wtitio newtouzviwenije, a ne sebe. On nije govorio stoga wto bi biosavladan strawçu gneva, veç sa bolom u duwi.

Po prirodi, starac je bio otvoren i prijatan, gostoxubiv imilosrdan, izvoran istoyqak. Voleo je da priya vesele priyeduhovnog sadrùaja i da se smeje iz srca. On je govorio: —Danas se,naùalost, kod mnogih izgubio prirodan smeh”. Mogao je dazaplaye od xubavi, da celiva kao brata nekog paçenika, koga bipo prvi put video, i da uyini svaku ùrtvu da bi ga uspokojio ipomogao. I sve je yinio iz srca, prirodno i neposredno.

Starac se ùrtvovao za ono u wta je verovao i za xubavprema bliùqem. Gnuwao se dvoliynosti, niskosti ibesavesnosti. Powtovao je i uvaùavao vrlinske i poboùne xude,koji su imali uzore i borili se za dobro Crkve i naroda, arëije[koji se drùahu yasnog nadmetaqa] koji su imali duh ùrtvenosti. Onje govorio: —U srcu nosim one koji imaju dobrotu, poboùnost ijednostavnost”.

Pred najneznatnijim yovekom on je postajao zemxa, ukolikoje, naravno, bio napaçena i osetxiva duwa, bezgraniyno sesmiravajuçi. Me$utim, postajao je preuzviwena planina inepokolebiva stena pred pretqama, zastrawivaqima,laskaqima i uzdarjima moçnika. Bio je neustrawiv predpretqama, opasnostima i smrçu. Bio je neraqiv od kleveta, yaki od udaraca onih koji ga napadahu s visine (Ps.55,3, tj. odmoçnika zemaxskih).

Starac je bio yovek bogatog unutrawqeg sadrùaja. Imao jesrce sa oyiwçenim oseçaqima (koja nisu imala veze ni sakakvom preosetxivowçu). Bio je savrwen yovek, Boùiji yovek.Bewe bogozdana ikona od dragocenog kameqa, tj. vrlina. Onbewe —yisto i neuprxano ogledalo, koje je odraùavaloboùanstvene osobine”. Starac je bio dobra priroda, dobrihnastrojeqa i obdaren retkim darovima. Me$utim, on se i mnogopodvizavao da bi umnoùio i udvostruyio svoje darove. Bog mu jedao mnogo, a starac je viwestruko uzvratio.

On je bio retka pojava owtroumnosti, bistrine igotovosti. Zaista, redak i neuobiyajen sluyaj. Imao jezadivxujuçe pamçeqe. Seçao se nekoga koga bi video jedanput u

1)

—Gnev se, pak, opet pokreçe po prirodi ukoliko sve xude voli i ni premakome ne zadrùava ni tugu, ni zlopamçeqe”, Sveti Jovan Damaskin, Duwekorisnoslovo, Dobrotoxubxe, tom 2, str. 236.

333

deset godina. Jednom ga je u Panagudi posetio neki star yovek.Starac ga upita: —Jesi li ti Kokinelis”. I zaista, radilo se oKokinelisu, sa kojim je kratko zajedno sluùio vojsku pre polaveka.

Bio je u svemu, ne baveçi se sa svime. Znao je svetovnestvari, ostajuçi u pustiqi. Duhovno je bio zajedno sa svima,voleo je vasceli svet i bio udaxen od svih.

Znao je mnogo, premda niwta nije izuyavao. Lako se druùioi razgovarao sa nauynicima i drugim liynostima, ne zaostajuçiza qima. Naprotiv, mudri u svetu se savetovahu sa qim.

Na pitaqe da li se pokajao stoga wto nije izuyavao [nauke],on je odgovorio odreyno. Samo je za znaqe starogrykog govorio:—Da sam zavrwio jedno dva razreda u gimnaziji, boxe bih razumeoSveto Pismo i svete oce”. Me$utim, bio je tayan u govoru.Nikoga nije ostavxao bez odgovora. Yovek bi razumeo ono wto jeùeleo da kaùe i bez reyi. Uz malo reyi mnogo je govorio. Jednimizraùajnim pokretom yinio je da razumew neku liynost iliyitav sluyaj.

Starac je po prirodi bio umetnik i pesnik. Imao jesposobnosti da piwe pesme i tropare, i da slika.

Voleo je uredan posao. Ono wto je uzimao u ruke, on jevrwio sa paùqom, savrweno. Naravno, najviwe ono wto je imaloveze sa Bogom i Crkvom. Imao je istrajnost i nayin pripostizaqu svojih cixeva.

U svojim odnosima sa drugima bio je jednostavan,neposredan, topao. On je imao svoj nayin, svoju duhovnu vewtinuda se pribliùi, da ostvari dodir sa yovekom i da ga uspokoji.Pratio bi ga çutke uz dugu molitvu, puwtao ga da govori istavxao se u qegov poloùaj. Prema drugima se ophodio oprezno iistanyano, a samo je prema sebi bio strog. Reyene opreynosti uqegovoj naravi sastavile su yudesni sklad: snishodxivost premadrugima i strogost prema sebi, bezmeteùnost i druwtvenost,prostota vere i razumska sposobnost, poboùno drùaqe pravilai duh slobode.

Ma kojim putem da je u svome ùivotu krenuo, starac bi seisticao, s obzirom da je bio —sasud prostrani”, snaùna naprava,soyivo velike izdrùxivosti.

Me$utim, on je radije izabrao da bude —limenka”, kojaodsijava zrake Sunca pravde i pokazuje Sunce, negoli daprivremeno zablista u laùnom svetu svojim sopstvenimsamoisticaqem. Starac se veoma podvizavao uz yasno nadmetaqei samoodricaqe. Sve je dao Bogu i podneo iskuweqa i tuge zaBoga. Pomogao je neizbrojivom mnowtvu xudi. Nasamo se boriosa $avolom i izawao kao pobednik. I sada sluwa blagosloveniglas: Onome ko pobedi daçu da jede od drveta ùivota koje je u raju

334

Boga moga [Otk.2,7].

Staryeva poruka1)

—Najpre verujemo u Boga, pa zatim volimo Boga i Qegovobraz - yoveka. Vera raste molitvom. Dometni nam vere [Lk.17,5]”.

—Kako sam razumeo, svo zlo proizlazi iz bezverja. Kada neveruje u Boga, yovek ùeli da se provede u svom ùivotu. Stoga sepredaje grehu svake vrste”.

—Yovek treba da shvati dubxi smisao ùivota, tj. da je ovajùivot dat da bismo se pripremili za drugi. I ubuduçe, kao wtoputnik, da bi stigao negde, treba da ima vodiya, i za nebeskoputovaqe je neophodno da se na$e rukovoditex (duhovnik). Ontreba da mu da^ jedan plan, newto yitaqa, newto molitve, te [damu naglasi] da izbegava povode za greh i svetovno razmiwxaqe,koje je gore od svega. I qegovo srce çe biti kod Hrista”.

—Treba da se podvizavamo sa yasnim nadmetaqem da bismose spasli i da ne bismo oùalostili Hrista. Hristos çe namreçi: »Yedo moje, ja sve uyinih da bih te spasao. Prolio sam krvsvoju i podneo stradaqa. A wta si ti uyinio da bi se spasao«”.

—Svaki yovek treba da na$e i da osveti svoj priziv.Trudoxubiv yovek çe biti uspewan, ma gde se nawao - u brakuili u monawtvu”.

—Mi viwe treba da volimo tuge i da ih primamo boxe odradosti. Gorak lek je mnogo puta boxi od slatkog, s obzirom daleyi. Istinska radost se ra$a iz bola”.

—Ono wto ometa yoveka u qegovom napredovaqu u duhovnomùivotu jeste yiqenica da mu mozak ne radi u onome wto muduhovno koristi, nego u drugim stvarima”.

—U nas treba da u$e bol zbog savremenog staqa da bismomogli da yinimo srdaynu molitvu”.

—Danas je dowlo vreme da se razdvoje ovce od jaraca, verniod nevernih. Potom çe doçi vreme da damo ispit. Pretrpeçemoi goqeqa za veru nawu, te çe se pokazati wta je bakar, a wtazlato”.

—Nagradu muyenika ima onaj ko se ùalosti i pati zbogdrugih, ko saùaxeva druge i qihove tewkoçe yini svojima.Koliko su radosni xudi koji sve ùrtvuju. Oni nemaju tewkoçe iqihovo lice svetli, s obzirom da neprestano imaju boùanstvenuradost”.

—Sav temex duhovnog ùivota jeste da [yovek] misli nadrugoga, a sebe da postavxa zadqeg, da se ne obazire na sebe. Kadase postavimo u tu$i poloùaj i shvatimo ga, mi postajemo srodni

1)

Umesto pogovora navewçemo pojedine prepoznatxive misli iz staryevoguyeqa.

335

Hristu”.—Blagodat Boùija je skupa stvar. Da bi dowla i nastanila

se u yoveka, treba da ga na$e da se po Duhu slaùe sa Bogom. Yovektreba da uloùi (iscrpi) sve xudsko. A mi ùelimo da Boùanskablagodat do$e i oslobodi nas od slabosti bez borbe. Da bi se DuhSveti nastanio u yoveka, neophodno je mnogo samoodricaqa,mnogo yasnog nadmetaqa, smireqa, gospodstvenosti, ùrtve.Duhovni ùivot nije uùitak. Hristos je postavio utikay, alinawi gajtani su zar$ali, te ne primaju Boùansku blagodat.Oyistimo gajtane od r$e, potrudimo se da poznamo sebe,odsecimo strasti, steknimo vrline i nas çe posetiti blagodatBoùija”. Qemu slava i moç u vekove vekova. Amin.

Staryevo duhovno zavewtaqe1)

—Reyi monaha Pajsija. Powto sam ispitao sebe, video samda sam sve zapovesti Gospodqe prestupio i sve grehe uyinio.Nije bitno ukoliko sam neke uyinio u maqoj meri. Ja uopwtenemam olakwica, buduçi da mi je Gospod mnoga dobra uyinio.Molite se da me Hristos pomiluje. Oprostite mi, i neka jeprosto svima koji misle da su me rastuùili.

Hvala punoi opet,molite se.

Monah Pajsije”.

1)

Dragocen zapis staryevom rukom na$en je yitav u Panagudi, posle qegovogupokojeqa.

336

HILANDARSKA IZDAQA

1. Sveti Teofan Zatvornik: MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI2. POUKE AVE DOROTEJA3. Sveti Petar Damaskin: PODSETNIK PUSTIQSKOG TREZVOUMXA4. Jeromonah Antonije Svetogorac: ATONSKI PODVI%NICI DEVETNAESTOG

VEKA5. Sveti Jovan Lestviynik: LESTVICA6. Pavle Evdokimov: —LUDA” XUBAV BO%IJA7. I. Wmexov, Boris Zajcev: STARI VALAAM8. PRAVOSLAVXE KAO PRAVO%IVXE9. Sveti Grigorije Niski, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Grigorije Bogoslov, Sveti

Atanasije Veliki: KRASOTA DEVSTVENOSTI10. Ava Varsanufije i Jovan Prorok: DUHOVNO RUKOVO&EQE11. Arhimandrit Sofronije: STARAC SILUAN12. Protojerej Jovan Majendorf: HRISTOS U ISTOYNO-HRIWÇANSKOJ MISLI13. Episkop Jerotej Vlahos: VEYE U PUSTIQI SVETE GORE14. N. Levitski: SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM15. Arhimandrit Sofronije: O MOLITVI16. SILA SE BO%IJA U NEMOÇI POKAZUJE17. Arhimandrit Justin Popoviç: PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUMENIZAM18. Protoprezviter M. Kardamakis: PRAVOSLAVNA DUHOVNOST19. Pavle Evdokimov: HRISTOS U RUSKOJ MISLI20. Arhimandrit Sofronije: VIDETI BOGA KAO WTO JESTE21. DOBROTOXUBXE È tom22. MATERIK23. Episkop Kalistos Ver: PRAVOSLAVNI PUT24. RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM25. OBITAVAQE BEZGRANIYNOG U SRCU26. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI ÈÌ VEKA27. Boris Zajcev, Pavle Rak: SVETOGORSKE STAZE28. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI Ì - ÌÈÈÈ VEKA29. DOBROTOXUBXE ÈÈ tom30. Preobaùenoviç Nagren: SAZREVAQE DUWE31. Sveti Vasilije Veliki: TRAGOM JEVAN&ELSKOG PODVIGA32. Episkop ZHP Atanasije: BOG OTACA NAWIH33. Leonid Uspenski: TEOLOGIJA IKONE34. Ala Selavri: SVETI JOVAN KRONWTATSKI35. UZVIWENOST SVEWTENOSLU%EQA36. DOBROTOXUBXE ÈÈÈ tom37. Sveti Vasilije Veliki: BESEDE38. Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, È deo39. Stilijanos G. Papadopulos: STARAC JAKOV40. Protojerej Aleksandar Wmeman: EVHARISTIJA41. Otac Jovan %uravski: TAJNA CARSTVA BO%IJEG42. Vladimir Loski: OGLED O MISTIYKOM BOGOSLOVXU ISTOYNE CRKVE43. DOBROTOXUBXE ÈÌ tom44. Protojerej Aleksandar Wmeman: ZA %IVOT SVETA45. VRLINOSLOV È tom46. BALKANSKI ZLATOUST

337

Kqige u pripremi:

Protojerej Aleksandar Wmeman: VODOM I DUHOMSveti Teofan Zatvornik: PUT KA SPASEQUIZREKE STARACAProtojerej Aleksandar Wmeman: VELIKI POSTVladimir Loski: VI&EQE BOGAProtojerej Jovan Majendorf: STUDIJA O SVETOM GRIGORIJU PALAMI

338

Jeromonah Isaak%ITIJE STARCA PAJSIJA

SVETOGORCA

IzdavayMANASTIR HILANDAR

Za izdavayaSAVET STARACA

HILANDARSKOG BRATSTVA

Ova Ova d u w e k o r i s n a d u w e k o r i s n a k q i g ak q i g a

j e j e w t a mw t a m p a n a p a n a d o bd o b r o t o mr o t o m

p op o rodice rodice S t e v i ç .S t e v i ç .

339

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

271.2:929 Starac Pajsije Svetogorac271.2-5827-299.4

ISAK, jeromonah%itije starca Pajsija Svetogorca /

Jeromonah Isak ; [prevod sa grykog izvornikaDejan Ristiç] . - Sveta Gora Atonska:Manastir Hilandar, 2006 (Asprovalta :Melissa) . - 336. str. ; 24 cm. -(—Hilandarski putokazi” ; br. 47).

Prevod dela: Ieromonachoy Isaak Biosgerontos Paisioy toy Agïoritoy. Tiraù3 000. – Str. 7-11: Predgovor / Bratstvostarca Isaka. – Napomene i bibliografskereference uz tekst.

ISBN 86-84747-12-7

a) Starac Pajsije Svetogorac (1924-1994)COBISS.SR-ID 128504332

Wtampa:TUPOGRAFEION MELISSA

ASPROBALTAThl. (23970) 23313, Fax 21754

Wtampano u 3000 primeraka