Životinjska tkiva,vrste tkiva i njihove karakteristike

  epitelno    vezivno    mišićno    nervno tkivo    galerija

   Tkiva predstavljaju komplekse morfološki i fiziološki istovijetnih ćelija zajedničkog porijekla i određene, veoma često specifične funkcije.Pored ćelija, u sastav tkiva može ući i međućelijski neživi materijal,kao proizvod aktivnosti ćelija tkiva.Izučavanjem tkiva bavi se posebna biološka naučna disciplina – histologija.

   Pojedini dijelovi ćelije jednoćelijskih organizama mogu biti specijalizovani za obavljanje određenih funkcija(organele).Zbog toga jednoćelijska bića mogu da obavljaju sve osnovne životne funkcije kao i višećelijska,tj. da funkcionišu kao jedinstveni organizmi.

   Tijelo višećelijskih organizama je sastavljeno od velikog broja ćelija, gdje su neke ćelije specijalizovane i diferencirane u pogledu građe i funkcije u okviru posebnih tkiva.To je omogućilo bolje izvršavanje pojedinih radnji,a takođe  je povećana međuzavisnost između raznih dijelova istog organizma, što znači bolje funkcionisanje organizma kao cjeline.Zbog svega ovoga čitava evolucija je išla putem sve veće specijalizacije pojedinih dijelova tijela,a to je uticalo na nastanak sve savršenijih organizama.

   U poređenju sa biljnim tkivima tkiva višećelijskih životinja su znatno raznovrsnija i složenije građe.Znamo da kod biljaka ne postoje nervna i mišićna tkiva i da se mnoga životinjska tkiva od biljnih razlikuju po strukturi i funkciji,pa zbog toga postoje razlike i u njihovom načinu ishrane i uopšte života.

   Prema svojoj građi i funkciji životinjska tkiva se dijele na:

epitelno

vezivno

mišićno i

nervno tkivo

EPITELNO TKIVO

Epitelna  tkiva ili  epiteli  su  najmanje  diferencirana  životinjska  tkiva,  koja  pokrivaju  površinu  tijela,  oblažu  unutrašnje  tijelesne  duplje  i  ucestvuju  u  gradi  žlijezda.  Osnovna  uloga im  je  zaštitna.  Kako  su  celije  epitela  jednom  svojom  stranom  okrenute  spoljašnjoj  sre

dini,  a  drugom  prema  dublje  položenim  slojevima  tkiva,  to  se  kod  jednoslojnih  epitela mogu  uociti  vece  ili  manje  razlike  izmedu  ta  dva  kraja  celija.  I  kod  višeslojni

h  epitela  postoje  odredene  razlike  izmedu  celija  na  površinskom  i  onih  ubazalnom  sloju. 

Kod  beskicmenjaka je  površinski  epitel,  oznacen  kao  pokožica,  jednoslojan  i  cesto  po  površini  zašticen  slojem  cvršce  kutikule.  Pokožica  kicmenjaka  je,  medutim,  višeslojna  i po  pravilu  sadrži  posebnu  rožnu  materiju  na  površini.  Ispod  epitela  se  u  vecini  slucajeva  nalazi  sloj   vezivnog  tkiva,  a  izmedu   njih  se  pruža  tanka  bazalna  membrana.

U  zavisnosti  od  funkcije  koju  obavljaju,  epitelne  celije  mogu  da  budu  razlicitog  oblika: plocasti, kockasti  i  cilindricni  epitel.  Epiteli  se  još  dijele  na:

-žlijezdani  epitel

-trepljasti  epitel

-endotel

ŽLIJEZDANI  EPITEL

Ovaj  epitel  ulazi  u  sastav  žlijezda,  sadrži  celije  sposobne  da  luce  razlicite  materije.  Žlijezdane  celije  se,  medutim,  kod  nekih  predstavnika  (npr.ribe)  javljaju  i  pojedinacno  i oznacavaju  se  kao  peharaste.  Žlijezde  viših  kicmenjaka  smještene  su,  po  pravilu, ispod  površine epitela,  a  svoj  sekret  izlicuju  kroz  kanal  na  površinu(egzokrine)  ili,  pak, neposredno  u  krv(endokrine),  pri  cemu   njihovi  sekreti(hormoni)  preko  krvi  dospijevaju  u  razne  dijelove  tijela.

TREPLJASTI  EPITEL

Izvjesne  epitelne  celije  snabdjevene  su  trepljama  na  površini,  cijim  se  pokretima  potiskuje  sluz  ili  razne  cestice  iznad  njih.  Takve  celije  sacinjavaju  trepljasti  epitel  i  on  se srece  u  disajnim   putevima,  kanalu  srednjeg  uha,  genitalnim  odvodima  itd.

ENDOTEL

Epitel  koji  pokriva  površinu  unutrašnjih  tijelesnih  šupljina  i  krvnih  sudova  prdstavlja  u  stvari  endotel.

VEZIVNO TKIVO

VLAKNASTO  VEZIVNO  TKIVO 

Ćelije  vezivnog  tkiva  proizvode  osnovnu supstancu  ovog  tkiva,  amorfnu  ćelijsku  masu  u  kojoj  se  nalaze   mnogobrojna  vezivna  vlakna.  Vezivne  ćelije  mogu  da  budu  različitog oblika(nepravilnog, zvijezdastog,ovalnog, okruglog),  a  osim  njih  se  sreću  i  leukociti.  Postoje  dvije  vrste  vezivnih  vlakana  a   to   su:  kolagena(čvrsta  i  debela,  savitljiva,  ali relativno  neelastična  i  jaka  vlakna  koja  ulaze  u  sastav  procentualno  veoma  zastupljenog  tkiva  u  životinjskom  organizmu)  i   elastična (srazmjerno  tanja  od  kolagenih,  elastična i  razgranata).

U odnosu  na  raspored  vezivnih  vlakana  u  tkivu,  razlikuju  se  dva  tipa:

-čvrsta 

-rastresita

 

ČVRSTO  VEZIVNO  TKIVO

Čvrsto  vezivno  tkivo  sačinjavaju  vezivna  vlakna  zbijena  u  paralelne  snopiće.  U  zavisnosti  od  vrste  vezivnih  vlakana  koja  preovladavaju  u  ovom  tkivu,  razlikuju  se  kolageno  i elastično  vezivno  tkivo.

U  kategoriju  kolagenog  elastičnog  tkiva  ubrajaju  se  tetive,  koje  vezuju  mišiće  za  kosti  ili  mišiće  međusobno,  i  ligamenti,  koji  povezuju  kosti.

Elastično  čvrsto   vezivno  tkivo  učestvuje  u  sastavu  ligamenata  i   raznih  elastičnih  organa  u  tijelu(pluća,krvni  sudovi  i  sl.).

RASTRESITO  VEZIVNO  TKIVO

Rastresito  vezivno  tkivo  je  najrasprostranjenije  tkivo  u  tijelu  kičmenjaka.  Nalazi  se  kako  u  organima,  tako  i  između  njih,  predstavljajući  vezu  između  nerava,mišića,kostiju,kože, krvnih  i  limfnih  sudova.  U  tom  tkivu  često  dolazi  do  nagomilavanja  masti,  kao  značajne  hranljive  rezerve  organizma,  zatim  pigmenata  i  leukocita.

    

KRV  I  LIMFA

KRV-  se  smatra  tečnim  vezivnim  tkivom.  Sastoji  se  iz  krvnih  ćelija  i  krvne  plazme(tečna međućelijska  supstanca).  U  krvne  ćelije  ubrajaju  se  crvena  krvna  zrnca(eritrociti),   bijela  krvna zrnca (leukociti)  i  krvne  pločice(trombociti).CRVENA KRVNA ZRNCACrvena  krvna  zrnca  ili  eritrociti   sadrže  krvni  pigment  hemoglobin,  koji  se  lako  jedini  sa  kiseonikom  i  služi  kao  njegov  prenosilac  od  organa  zan disanje  do  ostalih  dijelova  tijela.  Kod  viših  kičmenjaka  eritrociti  se  stvaraju  u  koštanoj  srži;  međutim,  kod  riba  i  vidozemaca,  koji  je  nemaju,  eritrociti nastaju  u  slezini.  U  pogled u  oblika,  veličine  i  broja  eritrocita,  postoje  određene  razli ke  kod  raznih  životinja.  Eritrociti  sisara  su  u  obliku  okru glih,  sa obe  strane  izdubljenih  diskova  i,  za  razliku  od  ost alih  kičmenjaka,  nemaju  jedro.

BIJELA KRVNA ZRNCA

Bijela  krvna  zrnca  ili  leukociti   znatno  su  malobrojniji  u  odnosu  na  eritrocite.  Njihov  broj, oblik  i  veličina  takođe  variraju  kod  raznih  životinja. Leukociti  uvijek  imaju  jedro,  ali  ne  sadrže  hemoglobin  i  nemaju  opnu,  te  se  otuda  kreću  ameboidno,  mjenjajući  oblik  tijela.  Nazivaju  se  i  fagociti s  obzirom  na  njihovu  sposobnost  da  obuhvataju  strane  čestice  i  mikroorganozme,  usled  imaju  značajnu  ulogu  u  odbrani  organozma  od  raznih izazivača  bolesti.   S  obzirom  na  izgled   citoplazme  dijele  se  na:  granulocite( posjeduju  zrnastu  citoplazmu  i  segmentirano  jedro)  i agranulocite(posjeduju  homogenu  citoplazmu  i  okruglo  jedro).  Leukociti  se  stvaraju  u  koštanoj  srži,  slezini  i  limfnim  žlijezdama. Krv  beskičmenjaka sadrži  samo  bijela  krvna  zrnca.  

KRVNE PLOČICE

Krvne  pločice  ili  trombociti   su  sitna  zrnca  pločastog  oblika,  brojno  veoma  zastupljena  u   krvi.  Ne  sadrže  jedro i  žive  veoma  kratko.  Imaju  važnu ulogu  u  zgrušavanju  i  sprječavanju  oticanja  krvi.  Nastaju  u  koštanoj  srži.  

 

    Krvna  plazma  ili   krvna  tečnost   sastoji  se  od  vode  (95%)  i   rastvorenih  bjelančevina,  ugljenih  hidrata,  soli  i  nekih  drugih  materija.  U  većini  slučajeva  je  bezbojna,  ali  je kod  nekih  životinja   žućkasto  ili  zelenkasto  obojena.  Od  bjelančevinastih  sastojaka  koje  sadrži  najvažniji  je  fibrin,  koji  izvan  krvnih  sudova  izaziva  zgrušavanje  krvi.  Ono  se sastoji  u  t

aloženju  fibrina  i  krvnih  ćelija,  pri  čemu  se  na  površini  izdvaja  serum.Uloga   krvi  sastoji  se  u  prenošenju  kiseonika  i  hranljivih  materija  do  svih  tkiva  u organizmu,  zatim  transportovanju  produkata  metabolizma  do  organa  za  izlučivanje,  kao  i  u  zaštiti  organizma  od  patogenih  mikroorganizama.  

krvni ugrušak

Limfa  je  bezbojna  tečnost,  po  sastavu  slična  krvnoj  plazmi,  koja  sadrži  samo  bijela  krvna  zrnca.  Ta  tijelesna  tečnost  cirkuliše  kroz  poseban sistem  kanala, limfotok.  Limfa  predstavlja  posrednika  između  krvi  i  tkiva;  preko  nje  do  ćelija  dospjevaju  hranljive  materije,  a  u  nju,  takođe,  prelaze mnogi  produkti  prometa  materija  koji  se  izbacuju  iz  organizma.  

 

                                    

HRSKAVIČAVO  TKIVO  

Ovo  tkivo,  karakteristično  za  kičmenjake,  sačinjavaju  krupne  hrskavičave  ćelije  (hondrioblasti)  raspoređene  u grupicama,  najčešće  po  dvije  ćelije,  i  elastična  međućelijska  supstanca,  u  kojoj  se  nalaze  vezivna  vlakna. Prema  strukturi  osnovne  međućelijske  supstance,  razlikuju  se  tri  vrste  hrskavičavog  tkiva.Hijalinska  ili  staklasta  hrskavica  sa  homogenom  bijelom, providnom   osnovnom  supstancom,  koja  sadrži  kolagena  vlakna,  sačinjava  hrskavičavi  skelet  riba;  javlja  se,  takođe,  kao  hrskavica  zglobova,  nosa,  dušnika itd.  Mrežasta  ili  elastična  hrskavica  je  neprozirna  i  žućkasta,  sadrži  mrežu  elastičnih vlakana  u  osnovnoj  supstanci,  a  susreće  se  u  ušnoj  školjci,  grkljanu  itd.   Vlaknasta  hrskavica  sadrži  krupna  kolagena  vlakna  u  osnovnoj  supstanci.  Zastupljena  je  u  zglobovima  i između  kičmenih  pršljenova.KOŠTANO  TKIVO  

Ovo  tkivo  postoji  samo  kod  kičmenjaka,  a  sačinjavaju  ga  koštane  ćelije(osteoblasti)  i  međućelijska  supstanca,  čvrsta koštana  masa,  u  čiji  sastav  ulazi  organska  materija  osein,  kolageni  fibrili  i  neorganske  supstance  koje  mu  daju  čvrstinu. Mineralne  materije  su  zastupljene  pretežno  solima  kalcijuma  i  magnezijuma.Na  površini  kosti  nalazi  se  vezivna  opna-pokosnica,  a  ispod   nje  kompaktna   koštana  masa,  koja  prema  unutrašnjosti kosti  prelazi  u  sunđerastu  masu.  Kompaktna  koštana  masa  prožeta  je  velikim  brojem  uzdužnih  i  poprečnih,  međusobno povezanih  kanalića.  Uzdužni  kanali  označeni  su  kao  Haverzovi  kanali,  oko  njih  se  nalaze  koncentrično  raspoređene koštane  ćelije,  a  kroz  te  kanale  prolaze  krvni  sudovi  i  nervi.  

 

Iza  pokosnice  nastaju  koštane  ćelije,  te  ona  ima  izuzetan  značaj  za  rast  kostiju,  kao  i  njihovo  srastanje  poslije preloma.  Postoje  i  ćelije  koje  razaraju  koštanu  masu;  one  se  nazivaju  osteoklasti  i  omogućavaju  neprekidno obnavljanje  koštane  mase.  U  šupljinama  dugačkih  kostiju  nalazi  se  koštana  srž.  Njena  funkcija  je  kod  viših kičmenjaka  izuzetno  važna  s  obzirom  na  to  da  u  njoj  nastaju  crvena  krvna  zrnca.

 MIŠIĆNO  TKIVO

Mišićno  tkivo  se  sastoji  od  ćelija  (mišićnih  vlakana)  koje  imaju  sposobnost   da  se  kontrahuju.  Te  ćelije  su  izuženog  oblika,  a  kontrahovanjem  ili  opuštanjem  u stanju  su  da  vrlo  brzo mjenjaju  svoju   dužinu.  Kod  kičmenjaka  se,  po  strukturi  i  načinu  funkcionisanja,  razlikuju  dva  tipa  mišićnog  tkiva: glatki  ili  viscelarni ,  skeletni  ili  somatski  mišići  a,  po  mišljenju  drugih, postoji  i  treći  tip,  u  koji  spada  srčani  mišić. 

 

SRČANI MISIC 

Muskulatura srca izgrađuje  zidove srca i krupnih vena koje ulaze u sastav srca.U pogledu svojih

strukturnih svojstava bliska je poprečno prugastoj, ali u funkcionalnom pogledu sličnija je glatkoj muskulaturi.Srčani mišic je poprečno prugast, mišićne ćelije imaju veći broj jedara smještenih  više u unutrašnjosti ćelije,  a ćelije imaju nastavke koji se međusobno povezuju.Kontrakcije srčane muskulature su brze, ritmične i automatske.SKELETNA  MIŠIĆNA  TKIVA  Ćelije  poprečno-prugaste  ili  skeletne  muskulature    su   iduženog  oblika  i  bez  nastavaka,  imaju   više  jedara  smještenih  u  površinskom  dijelu  citoplazme  ispod  ćelijske  membrane.  Spadaju  u najkrupnije  ćelije  u  tijelu  (do 4  cm  kod  čovjeka).  Ova  muskulatura  sačinjava  oko  40%  ukupne  tijelesne  težine.  Njena  karakteristična  poprečna  prugavost,  koja  se  ogleda  u  naizmjeničnim svijetlim  i  tamnim  trakama,  potiče  od  razlika  u  finoj  strukturi  pojedinih  miofibrila.  Ova  muskulatura  vrši  funkciju  kretanja  i  proizvodnje  tijelesne  toplote,  dobro  je  snabdjevena  krvlju  i  radi pod  uticajem  naše  volje,  ali  se,  za  razliku  od    glatke  muskulature,  u  toku  rada  "zamara".         GLATKA  MIŠIĆNA  TKIVA

Ćelije  glatke  muskulature  su  u  cjelini   jedinstvenije  građe,  izduženog  su  oblika  i  imaju  jedno  jedro.  Kontrakcije  ove  muskulature  vrše  se  sporije  i  bez  naše  volje.  Ona obrazuje  slojeve  u  zidovima  cjevastih  organa  i  organa  sa  šupljinama(crijeva,krvni  sudovi,mokraćna  bešika,materica)

Zajednička  karakteristika  njihove  strukture  je 

prisustvo  kontraktilnih  vlakana  ili  miofibrilau  citoplazmi  mišićnih  ćelija.  Na  njihovim

kontrakcijama  zasniva  se  fiziološki  rad  mišića.

Nervno tkivo

 

 

Nervno ili živčano tkivo se sastoji od nervnih ćelija ili neurona,koji mogu da budu različitog oblika i veličine.Sadrže po jedno krupno jedro sa jedarcem i jedan ili više izraštaja.Te ćelije imaju sposobnost da sprovode nadražaje od čula do centralnog nervnog sistema i obratno –

reakcije tog sistema do odgovarajucih organa.  

Tijela nervnih ćelija imaju jedan ili više nastavaka ili nervnih vlakana,te  tako postoje unipolarni,bipolarni ili multipolarni neuroni.Dugački i negranati(osim na krajevima)ćelijski nastavci se nazivaju neuriti,aksoni ili  osovinska vlakna.  

UNIPOLARNI BIPOLARNI

MULTIPOLARNI

Oni odvajaju nervne impulse od tijela ćelije.Drugi ćelijski nastavci su dendriti.To su mali mnogobrojni nastavci koji se granaju oko ćelije.Oni imaju funkciju dovođenja nervnih impulsa do ćelijskog tijela.Unipolarne nervne ćelije se sreću u ganglijama kopnenih puževa,  kod mnogih glista i drugih beskičmenjaka,kao i u sluzokoži cula mirisa kod kičmenjaka.Bipolarne ćelije su zastupljene kod organizama sa vrpčastim nervnim sistemom i u spinalnoj gangliji kicmenjaka.Multipolarne se nalaze u centralnom nervnom sistemu kičmenjaka,a i kod mnogih beskičmenjaka.

 

Svaka nervna ćelija predstavlja osnovnu morfološku i fiziološku jedinicu koja ulazi u sastav nerava.Neuriti sadrže fina tanka vlakna – neurofibrile, koji su neposredni sprovodnici nadražaja.Neuriti koji ulaze u sastav nerava i nalaze se izvan nervnih centara okruženi su posebnom opnom neurilemom  ili Švanovom opnom,sastavljenom od Švanovih celija.Međutim, većina nerava kičmenjaka ispod te sadrže još jednu – mijelinsku opnu.Karakteristično je to da se nervne ćelije odraslih jedinki više ne dijele.

Pored nervnih ćelija,nervno tkivo sadrži i potporne ćelije,koje su razgranate i obrazuju posebno mrežasto tkivo,označeno kao neurologije.

Kod organizama sa centralizovanim nervnim sistemom nadražaj se prenosi samo u jednom pravcu:od dendrita ,preko tijela nervne ćelije,na neurite,pa na dendrite susjedne celije itd.

U centralnom nervnom sistemu izvršena je fiziološka diferencijacija neurona na tri tipa:  

1)receptorni ili senzitivni – sprovode nadražaj        

            od mjesta primanja do nervnih centara;

2)efektorni ili motorni – sprovode nadražaj od nervnih centara do mjesta reagovanja;

3)asocijativni – nalaze se u nervnim centrim  nadražaj primaju od senzitivnih i prenose na  motorne neurone.

Niz od čulne,nervne i mišićne ćelije označen je kao refleksni luk.To je najjednostavniji put nadražaja od mjesta djelovanja draži(čulna ćelija) do mjesta reagovanja(misicna celija).