PRIPREMA ZA ČAS

Datum: 27. 09. 2010.

Student: Marijana Kovač

Razred: sedmi razred osnovne škole

Predmet: srpski jezik

Tip časa: usvajanje novog gradiva

Nastavna jedinica: narodna bajka „Zlatna jabuka i devet paunica“

Oblici rada: frontalni i individualni

Nastavne metode: dijaloška, monološka, tekstovna, metoda problemske nastave

Nastavna sredstva: čitanka, nastavni listići

CILJEVI (Zadaci časa)

Obrazovni: usvajanje znanja o karakteristikama usmene bajke kao vrste

narodne književnosti putem temeljne analize bajke „Zlatna jabuka i devet paunica“.

Vaspitni: podsticanje kreativnosti i mašte kod učenika kao i primenjivanje poučnih elemenata bajke u stvarnom životu.

Funkcionalni: izazivanje samostalnih literarnih pokušaja učenika kao i njihovo osposobljavanje za samostalno tumačenje narodne bajke.

Vremenska struktura casa

Prvi čas:

Uvodni deo-15 minuta

Glavni deo- 30 minuta

Drugi čas:

Glavni deo-30 minuta

Završni deo- 15 minuta

Uvodni deo: u uvodnom delu časa nastojaću da zainteresujem učenike za bajku kao vrstu narodne književnosti, motivišem ih na zajedničku interpretaciju bajke „Zlatna jabuka i devet paunica“, kao i na upoznavanje sa njenim osnovnim karakteristikama. Ovo bi bio dvostruko relevantan deo časa: motivacijski kao i radi usmeravanja mišljenja prilikom razumevanja ove bajke.

Glavni deo: u ovom delu časa pozabavićemo se interpretacijom bajke

„ Zlatna jabuka i devet paunica“. Putem zajedničke analize učenici će se upoznati, pomoću konkretnih primera, sa osnovnim osobinama narodne bajke i steći sposobnost samostalne analize i razumevanja drugih bajki ovog tipa što svakako služi i obrazovnom i funkcionalnom cilju časa. Osim toga što će učenici proširiti svoje znanje o narodnoj književnosti ova bajka će poslužiti takođe i kao dobra motivacija da razvije kod njih interesovanje za mitologiju i običaje srpskog naroda koji su u tesnoj vezi sa ovom fantastičnom narodnom pripovetkom.

Završni deo: u završnom delu učenici će imati priliku da izraze svoje osobeno mišljenje o ovoj bajci i iznesu subjektivne zaključke. Pored toga važno je ukazati na pouke i mudrosti bajke, u čemu je zapravo i sadržana njena najveća lepota, koje služe vaspitnom cilju časa.

PRVI ČAS

Da bi uspešno motivisala i zainteresovala učenike za razumevanje i interpretaciju bajke „ Zlatna jabuka i devet paunica“ poslužiću se jednom malom igrom asocijacije u kojoj će učenici dajući tačne odgovore i rešavajući zagonetke dolaziti do odgovora, tj. osnovnih karakteristika bajke koji će ih na samom kraju navesti na krajnji odgovor, da je reč o narodnoj bajci. Prvo ću podeliti razred u tri takmičarske grupe i izabrati po jednog dobrovoljca, predstavnika svake grupe, koji će govoriti u ime svoje grupe kako bi se izbegla buka na času. Svima ću podeliti nastavne listiće sa zagonetkama i ilustracijama na kojima će upisivati tačne odgovore i koji će im kasnije poslužiti kao mali podsetnik osobina ove književne vrste.

Kada su učenici motivisani i spremni za zajednički rad, postaviću im pitanje: Da li ste do sada imali prilike da se susretnete sa narodnom bajkom? Šta je to što vam se najviše dopada kod ove vrste? Zatim, najavljujem nastavnu jedinicu i govorim da ćemo se pozabaviti na primeru bajke „ Zlatna jabuka i devet paunica“ o svim ovim stvarima koje smo pomenuli u uvodnom delu časa. Izražajno i glasno ću pročitati odlomak iz ove bajke kako bih im što bolje približila lepotu usmene bajke koja se nekada prenosila s kolena na koleno isključivo putem „žive“ reči.

Sada kada svi znaju o čemu je reč u ovoj bajci upitala bi ih učenike: Šta je to za čim je mladi princ toliko tragao? Šta ga je toliko motivisalo i održavalo u svom cilju da pronađe svoju paunicu i kakav je on čovek? Zbog čega je on izgubio svoju paunicu i kakva su njegova braća? Zašto glavni junak na svom putu nailazi na neprijatelje i zbog čega? Kada smo kroz razgovor o bajci došli do mogućeg odgovora da je princa motivisala na ovaj poduhvat neizmerna ljubav prema devojci- paunici i da su njegova zavidna

braća učinila da on izgubi svoju ljubav, nastojaću da ih usmerim da pristupe ovoj bajci sa stanovišta njenih osnovnih osobina, karakterističnih za većinu bajki ovog tipa.

Prvo na šta ću im obratiti pažnju jeste fantastični sadržaj ove

priče koji je izdvaja od obične pripovetke. Upitaću ih: Da li možete da prepoznate u ovoj bajci koji su to fantastični motivi a koji su realni? Da li primećujete da se oni u bajci prepliću međusobno čineći jedan poseban svet? Kada razgovorom dođemo do odgovora da su

fantastični motivi jabuka i paunice upitaću ih: Koja su to njihova osnovna natprirodna svojstva? Da li su ta njihova svojstva pozitivna ili negativna i kakvu svrhu imaju?

Kada su učenici shvatili u potpunosti fantastičan svet bajke obratićemo pažnju na sledeću osobenost narodne bajke, a to je njena složena i ustaljena kompozicija. Prvo što bih upitala učenike jeste to da li bi mogli da podele ovu bajku na neke segmente koji su isključivo vezani za samog junaka i njegovo putovanje? Da li primećuju da se putovanje junaka realizuje kroz nekoliko faza, a to su: inicijalna ili uvodna( čuvanje jabuke i zaljubljivanje našeg junaka u prelepu princezu- paunicu koja je polu fantastično a polu stvarno biće), zatim medijalna ili središnja faza( putovanje glavnog junaka u potrazi za voljenom princezom, njegov susret sa preprekama i neprijateljima koje on mora da prevaziđe da bi došao do željenog cilja) i finalna ili završna( posle dugog putovanja junak pronalazi dvorac u kome živi njegova paunica , oni se venčavaju i žive zajedno u sreći i veselju). Ova tri osnovna segmenta koja čine kompozicionu celinu bajke čine ustaljenu

kompoziciju narodne bajke koja je direktno vezana za junaka i njegov razvoj kroz bajku. Takođe je važno napomenuti da su događaji uvek hronološki poređani. Ako su učenici imali prilike da se ranije susretnu sa bajkom ovog tipa primetiće da je u skoro svakoj narodnoj bajci kompozicija zasnovana na ovaj način.

Pošto je junak usko povezan sa kompozicijom takođe treba učenicima ukazati i na to da su i junaci narodnih bajki uvek tipski i

imaju veoma karakteristične osobine. Upitala bi ih: Da li možda primećujujete kakve su to osobine koje krase glavne junake narodnih bajki? Kakav je skoro uvek početak, kakav središnji deo a kakav kraj ovakve bajke? Da li možda primećujete da je junak uvek dobrodušan, hrabar i uporan i da na početku uvek nailazi na neki problem koji treba da reši kako bi ostvario svoj krajnji cilj? U svojoj dugoj potrazi i rešavanju problema on skoro uvek nailazi na različita iskušenja kroz koja se moralno i duhovno uzdiže razvijajući se tokom tog dugog traganja. Kraj je takođe mnogo karakterističan i uvek se završava pobedom dobra nad zlim silama što će takođe učenici moći da uoče u ovoj bajci. Bajka kao vrsta uvek teži vraćanju ustaljenog reda stvari koji je na njenom početku poremećen. Junak i njegovi pomagači čine sve da bi se ravnoteža povratila, nepravda otklonila i pritom su im dostupna sva čarobna sredstva i sve mogućnosti.

Kada smo obratili pažnju na fantastičnu sadržinu bajke, ustaljenu i složenu kompoziciju kao i na tipske junake važno im je predstaviti i vreme i prostor narodne bajke koji su uvek neodređeni. Postavila bih pitanje učenicima: Da li možete da okarakterišete kakvo je vreme u ovoj bajci, kada se radnja dešava i gde, u kakvom prostoru i kako je on opisan? Zajedničkom analizom doći ćemo do odgovora da se radnja uvek dešava u neodređenoj prošlosti, da je jako malo opisa prostora i da je vreme formulativno. Samom uvodnom sintagmom „ bio jedan car“ mi znamo da se radnja desila u prošlosti ali ne znamo ništa više, nije jasno određeno vreme. Takođe mogu primetiti da postoji jako malo opisa prostora,

sve što je rečeno je da se na početku radnja dešava u dvorištu carevog dvorca, ispod zlatne jabuke, junak u svojoj dugoj potrazi putuje šumama i pustarama i sam završetak se ponovo odvija u dvorcu, ali ne njegovom već, kraljičinom dvorcu.

Sada kada su učenici praktično upoznati sa osnovnim osobinama narodne bajke to je potrebno i teorijski uobličiti jednom oštom definicijom bajke: Bajka je narodna pripovetka fantastične sadržine i složene kompozicije, koja služi zabavi i u čiju se istinitost ne veruje.

DRUGI ČAS

Na ovom času ukazaću učenicima na još jedan mogući pristup bajci „Zlatna jabuka i devet paunica“, a to je proučavanje bajke sa mitološkog aspekta. Ovaj mitološki pristup je važan za lakše razumevanje bajke i shvatanje njene simbolike, a učenici će takođe i proširiti svoje znanje o verovanjima i običajima naših predaka od kojih naša narodna bajka i potiče. Kao pomoćno sredstvo za ovaj čas koristiću „Rečnik simbola“ kako bih učenicima lakše pojasnila simboliku određenih motiva.

Prvo bih upitala učenike: Šta bi mogla po vašem mišljenju da simbolizuje jabuka a šta paunica u bajci? Zatim bih učenicima pročitala značenja ova dva pojma iz

„Rečnika simbola“ što bi njihovo razmišljanje usmerilo u odgovarajućem pravcu i pomoglo im da percipiraju bajku sa, njima potpuno novog, mitološkog aspekta.

JABUKA- Upotrebljava se u više značenja: jabuka razdora- koju je dodelio Paris; zlatne jabuke- u vrtu Hesperida kao voće besmrtnosti; jabuka u koju su zagrizli Adam i Eva; jabuka u Pesmi nad pesmama, koja, kako kaže Origen, prikazuje plodnost Božje Reči, njen ukus i miris. Sjedinjujuća spoznaja koja daruje besmrtnost, ili distinktivna spoznaja koja uzrokuje

pad. Plod koji održava mladost, simbol obnove i trajne svežine. Aleksandar Veliki , je tražeći vodu života u Indiji, našao jabuke koje su produžavale život sveštenika do 400 godina. U skandinavskoj mitologiji ima ulogu ploda koji obnavlja i podmlađuje. Bogovi jedu jabuke i ostaju mladi sve do kraja sadašnjeg kosmičkog ciklusa. Zbog svoga oblika kugle, uopšteno označava svaku zemaljsku želju ili zadovoljstvo u takvoj želji. 1

PAUN- Povezan sa obožavanjem drveta i Sunca; takođe povezan sa božurom. Predstavlja besmrtnost, dugovečnost, ljubav. Prirodan simbol zvezda na nebu, pa otud apoteozei besmrtnosti. Pošto se uznemiri pred kišu povezan je sa nepogodama; njegov kišni ples povezan je i sa spiralom. Svetovnjaštvo, gordost i taština su mu relativno moderni atributi. Prvobitno atribut Pana, koji ga je ustupio Heri kao simbol zvezdanog nebeskog svoda; Hera mu je po repu razbacala Argusove oči. U hrišćanstvu simbol besmrtnosti; uskrsnuće; duša uznesena do nebeske slave, jer je obnavljao perje i jer se držalo da mu je telo nakrivljeno. Njegovih „stotinu oka“ su crkva svevidnica.2

Do sada su učenici verovatno uvideli proučavajući lirske narodne pesme da se jabuka skoro uvek vezuje za ljubav i brak. Jabuka kao drvo plodnosti simbolizuje rađanje nečeg novog, nečeg što tek nastaje. Sada bih postavila ptanje: Da li možda uviđate na koji način jabuka u ovoj bajci simboliše plodnost i da li ona možda ovde simboliše rađanje ljubavi? Paun, kao simbol lepote i pretvaranja takođe simbolizuje i večnost, u njegovom obliku se pojavljuje devojka koja je na graničnom prostoru ovozemaljskog (devojka) i onostranog (paunica). Jabuka je takođe drvo koje povezuje zemlju i nebo i kao osa sveta simbolizuje važne odluke u životu, prelaz iz jednog sveta u drugi, preobražaj i transformaciju.

1 Rečnik Simbola, urednik Dušanka Đurić, Narodno delo;

2 Isto;

Sada kada su učenici uvideli moguća simbolična značenja jabuke i pauna upitaću ih: Da li sada pronalazite neke povezanosti ove simbolike sa bajkom? Da li sada predpostavljate šta simboliše sam čin kada paunica poklanja dve jabuke našem junaku? Ovim postupkom, ona se odriče svojih fantastičnih osobenosti i želi u potpunosti da se preda realnom svetu. Ona careviću poklanjajući jabuku već nagoveštava to da želi da mu pokloni i svoju ljubav kao i da želi da provede ostatak života sa njim u svetu realnog. Ovaj čin poklanjanja jabuke simboliše brak i ono što svakako sledi na samom kraju ove bajke.

Sada kad su učenici upoznati sa mitološkim pristupom bajci, oni su osposobljeni da na jedan potpuno nov način analiziraju naše narodne bajke i da ih na potpuno drugačiji način od dosadašnjih percipiraju. Sagledavajući običaje i verovanja naših predaka naučiće da razmišljaju u jednom nesvakidašnjem i potpuno drugačijem pravcu vraćajući se u davnu prošlost baš odakle je i potekla ova najstarija tvorevina narodnog duha.

Kada smo interpretiranje bajke „Zlatna jabuka i devet paunica“ izvršili u potpunosti, potrebno je, u završnom delu časa, izvući pouku i doneti jedan opšti utisak o njoj. Sada bih postavila pitanje učenicima: Kako vam se svidela ova bajka i da li je ostavila na vas pozitivan ili negativan utisak? Da li je ova bajka za vas bila poučna i ako jeste šta je konretno to što je poučno? Da li smatrate da su junakova upornost i istrajnost zaslužne za ostvarenje njegovog cilja? Da li mislite možda da je lakovernost , naivnost i vera u druge ljude dovela našeg junaka do problema?

Predložila bih im za sam kraj da pročitaju kod kuće ovu bajku do kraja jer našeg junaka tek očekuju mnogi problemi i to sve zbog njegove izražene mane, koju će uočiti u nastavku bajke, radoznalosti. Takođe, ako pročitaju nastavak bajke imaće priliku da se upoznaju sa još jednim mitološkim bićem, zmajem.

IZGLED TABLE

ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA

Tema: Potraga za izgubljenom srećom

Junak- Neprijatelj- Pomoćnik

BAJKA

Pripovetka

Fantastična sadržina-motivi Narodna proza Dramska radnja

Složena i ustaljena kompozicija Narodna književnost Simetrična

Tipski junaci Razgranata

Neodređeno vreme i prostor Narativnost

LITERATURA

Stručna literatura:

1. Narodne Pripovetke, Izdavačka kuća „Draganić“, Beograd, 1999.;

2. Od bajke do izreke, Nada Milošević- Đorđević, Beograd, 2006.;

3. Rečnik Simbola, urednik Dušanka Đurić, Narodno delo;

4. Čitanka za sedmi razred osnovne škole, Ljiljana Bajić i Zona Mrkalj, Zavod za udžbenike, Beograd, 2010.

Metodička literatura:

1. Metodika nastave srpskog jezika i književnosti, Milija Nikolić, Beograd, 1996.;

2. Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi, Pavle Ilić, Novi Sad, 2003.