Njegovu suštinu čini sprovođenje tzv. "ZLATNIH PRAVILA":

1. isključenje uz vidljivo odvajanje od napona,2. sprečavanje ponovnog uključenja, sa postavljanjem tablice s upozorenjem,3. provera beznaponskog stanja – NAJVAŽNIJE! ,4. uzemljavanje i kratko spajanje i5. ograđivanje od delova pod naponom.Več pri dolasku na mesto rada, moramo proveriti (bez)naponsko stanje – tač. 3 "zlatnih pravila".Potom sagledavamo koji elementi postrojenja tj. mreže koji su pod naponom treba da bududovedeni u beznaponsko stanje, i na njih primenjujemo gore navedena "zlatna pravila". Pritom,vodimo raćuna o striktnom poštovanju redosleda ovih operacija, koji je takoče od izuzetne važnostiza bezbedan rad.Važno je i sledeće pravilo:Sve što je isključeno (1.), a nije kratko spojeno i uzemljeno (4.), smatra se da je POD NAPONOM!SLIKA - 1. 2. 3. 4. 5.Nakon završenog posla, izvršioci mere prikazane na slici 2 uklanjaju redosledom koji je obrnut od onog kojim su ih sprovodili (važi sličan princip kao za vraćanje dozvola za rad).

1. ISKLJUČENJE uz vidljivo odvajanje od napona ostvaruje se:- prekidačem i rastavljačem,- sklopka-rastavljačem, (obavezno se proverava da li su se otvorili svi noževi rastavljača!!!)- vađenjem umetaka NN osigurača i/ili- razvezivanjem provodnika (uz prethodno obezbeđivanje mesta rada).

2. SPREČAVANJE slučajnog ponovnog uključenja sprovodi se:- blokiranjem pogonskih mehanizama,- uklanjanjem topivih umetaka osigurača,- uklanjanjem poluga i ručica za manipulaciju,- stavljanjem izolacionih umetaka,- blokadom uključenja prekidača,- blokadom automatskog ponovnog uključenja (APU).Tablice sa zabranom uključenja postavljaju se:- na stremenasti pogon rastavljača kojima se zabranjuje manipulacija,- na ručicu za mehaničko uključenje/isključenje prekidača i na komandno-potvrdne prekidače,- na preklopku za izbor lokalnog/daljinskog upravljanja,- na mestima gde je vidljiv prekid ostvaren razvezivanjem provodnika,- na vrata čelije, ako se zabranjuje manipulacija svim rasklopnim aparatima u njoj.3. PROVERA BEZNAPONSKOG STANJA vrši se na svim provodnicima koji su pod naponom u normalnom pogonu, a pri obavljanju radova u RP treba da budu u beznaponskom stanju.Za proveru se koriste:- indikator napona (čiju ispravnost treba proveriti neposredno pre upotrebe!),- merni instrumenti, ako se isključenje napona može utvrditi njihovim reagovanjem.

4. UZEMLJAVANJE I KRATKO SPAJANJE se vrši:- na mestima odvajanja od napona- na svakoj deonici u blizini mesta rada na kojoj je uslovljeno beznaponsko stanje zbog tih radova,- na samome mestu rada, i to na svim provodnicima koji su u normalnom pogonu pod naponom.Izvodi se pomoću:- zemljospojnika- prenosnih naprava za uzemljavanje i kratko spajanje5. OGRAĐIVANJE OD DELOVA POD NAPONOM vrši se tako što se izmeču noževa rastavljača umeče zaštitna izolaciona ploča. Ona prethodno mora biti prebrisana čistom krpom (i, eventualno, odgovarajučom tečnošču) i rasterečena od zaostalog elektrostatičkog opterečenja, dodirom s uzemljenim delovima RP. Samo postavljanje ploče u vočice, vrši se pomoču namenskog alata ili odgovarajučih zaštitnih sredstava.

III b.1 Potencijalno opasne situacije pri radu u beznaponskom stanju Rad na vodu koji može biti napojen sa druge strane. Rad pod ubeđenjem da je uspostavljeno tj. da ne može biti narušeno beznaponsko

stanje. Naročito je opasan slučaj istovremenog rada više ekipa! Ne sme se dogoditi da jedna

ekipa ima, a druga nema dozvolu za rad ili da na jednom objektu radi više ekipa pod istom dozvolom. Ili moraju biti izdate interne dozvole za rad od strane jednog rukovodioca radova, ili od strane dispečera izdato više dozvola (svakoj ekipi po jedna). U potonjem slučaju, dispečer vodi računa vračanju dozvola. Tek po vračanju svih dozvola, objekat može biti pušten pod napon.

Velika je opasnost i pri otklanjanju kvarova na kablovima, kada u istom rovu postoji više kablova (bilo je, npr. slučajeva da je osim isključenog kabla na kome je ustanovljen kvar, pored njega bio i kabl sa malo oštečenom izolacijom, koji nije bio u kvaru, pa stoga nije bio isključen).

Linijski rastavljač na nadzemnoj SN mreži takoče predstavlja veoma opasan element mreže.

Zaštitno uzemljenje i "nulovanje" (TN-sistem, združeno radno i zaštitno uzemljenje) predstavljaju osnovne zaštitne mere, koje međusobno ne idu zajedno. S obzirom da se na NN mreži dva susedna trafo-rejona mogu nači ova dva sistema, pomeranjem granica napajanja na NN mreži može doči do pojave opasnih situacija, sa smrtnim ishodom – kako po radnike ED, tako i po stanovnike u objektima (naročito u kupatilima). Zbog toga je poznavanje tipa sistema uzemljenja na mestu rada od izuzetne važnosti.

Da bi se pojava ovih i sličnih opasnih situacija predupredila, neposredni izvršioci ne smeju da rade ništa na svoju ruku (mimo radova navedenih u dozvoli za rad), a to se pogotovu odnosi na striktno koriščenje sredstava za ZNR.

Pri radu se mora voditi računa i o sigurnosnom rastojanju. Ono iznosi 700 mm na otvorenom,odnosno 400 mm u zatvorenom prostoru.

III b.2 Zona opasnosti

To je zona za koju se upravo i traži dozvola za rad, bilo da je reč o radu pod naponom (samo nanaponu 0,4 kV) ili o radu u beznaponskom stanju (na bilo kom naponu). Rukovodilac radova je dužan da skrene pažnju radnicima na delove postrojenja koji su pod naponom.Definisana su dozvoljena rastojanja od delova pod naponom, kao i opasnog uticaja vodova.Ona iznose:

80 cm za NN vod ispod 100 m za NV 110 kV

1,2 m za 10 kV ispod 150 m za NV 220 kV

1,5 m za 35 kV ispod 200 m za NV 380 kV

2,0 m za 110 kV

Shodno dozvoljenim rastojanjima, razlikujemo tri zone:1. zona: zona slobodnog kretanja2. zona: zona manipulacija (komandovanje, upravljanje, rukovanje AKU-baterijama…)3. zona: zona granice sigurnosnog rastojanja do delova pod naponom.Stvarne dužine sigurnosnih rastojanja su ustvari različite od napred navedenih, jer se računa da u ruci imamo i alat. Takođe, one se moraju preračunati prema konkretnim, ponekad i rečim situacijama, kao što je nošenje dugačkih predmeta (npr. merdevina) kroz postrojenje.

III b.3 Tehnička dokumentacijaVeoma je važno posedovati dokumentaciju, prema kojoj se rad obavlja. Zakon o planiranju iizgradnji objekata propisao je da za svaki, pa i elektroenergetski objekat mora da postoji projektnadokumentacija. Za rad u objektu koji je u eksploataciji, merodovan je projekat izvedenog stanja.III b.4 Detalji rada u beznaponskom stanju· Rukovodilac radova je dužan da utvrdi objekat koji je predmet rada, stanje u njemu i da proverisprovedenost osnovnih mera ZNR (koje prethodno sprovode dispečeri). Ako po tom pitanjunešto nije obavljeno kako treba, on ima pravo da odbije da primi dozvolu za rad. Ako je sve uredu, preuzima dozvolu i sprovodi dopunske mere ZNR:- ukoliko je potrebno, još negde postavlja uzemljivač(e);- kod rada u TS utvrčuje koridor za kretanje ljudi;- kod TS X/10 kV, osim konopaca sa zastavicama i upozoravajučih traka, dijagonalno postavljatraku preko vrata i opomensku tablicu kod čelija koje ostaju pod naponom;- organizuje skidanje vrata sa svih čelija na kojima treba da se radi (u beznaponskom stanju).Ova i prethodna mera sprečavaju da doče do zabune koje su čelije pod naponom, a koje ne;- u TS 110/10 i 35/10 kV se, u okviru obezbečivanja mesta rada, isključuje i sistem daljinskogupravljanja (komandovanja), skr. SDU, za deo RP u kome se vrše radovi;- tek po sprovedenim svim merama ZNR, rukovodilac daje znak za početak radova.· Konkretne radove uvek vrše po dva radnika (izuzev kod zamene sijalica javne rasvete).· Obavezno se koriste sredstva lične zaštite i zaštitna oprema.· Po završetku posla, rukovodilac radova:- proverava tehničku ispravnost obavljenih radova;- nalaže skidanje svih mera ZNR čije je postavljanje naredio;- nalaže skupljanje alata i- nalaže dovočenje objekta u prečašnje stanje.

· I po završetku radova, osnovne mere ZNR su još uvek na snazi, ali se smatra da je objekat podnaponom. Tada ga ljudstvo iz radnih ekipa napušta.· Rukovodilac radova potom obaveštava dispečera (rukovodioca manipulacije) o kraju rada i vračamu dozvolu za rad.

· Dispečeri objekat mogu pustiti pod napon tek kad ustanove i potpišu da su da su radovi propisnoobavljeni.

III b.5 Primeri rada u beznaponskom stanjuSlika 3 Uzemljavanje isključenog jednostrukog poveznog voda, prenosnim uzemljivačimaNa slici 3 prikazan je jedan povezni vod izmeču dve TS (dakle, vod sa mogučnošču dvostranognapajanja). Po isključenju voda obavezno se vrši uzemljavanje njegovih krajeva, iza rastavljača.Ukoliko nema noževa za uzemljenje, več ugračenih u izvodne čelije ovog voda u napojnim TS,dispečer uzemljuje vod prenosnim napravama za uzemljavanje i kratko spajanje (osnovne mere). Toje moguče učiniti kod jednostrukih nadzemnih vodova, jer ne postoji opasnost od pojave indukcije.Kao dopunsku meru, u slučaju dužih vodova, rukovodilac radova i njegova ekipa moraju postavljatiprenosne uzemljivače i duž voda (uzemljivač predstavljen tačkastim linijama na slici 3), narastojanjima £ 2 km (može i na 400-500 m). Slika 3 važi za radove na celoj dužini voda.U slučaju rada samo na pojedinim stubnim mestima, dopunske mere ZNR podrazumevajupostavljanje dodatnih uzemljivača na stubovima koji su susedni stubu na kome je mesto rada (sl. 4).mesto rada - stub nadzemnog vodaSlika 4 Osnovne i dopunske mere ZNR u slučaju rada na 1 stubu jednostrukog nadzemnog vodaIII b.6 "Samoisključenje" kao varijanta isključenja radi omogučavanja rada u beznaponskom stanjuPo pravilu, isključenje elemenata mreže vrše dispečerske ekipe (rukovodioci manipulacija), a neekipe koje treba da izvode radove na njima. U slučaju objekata ili mreža 10 i 1 kV u udaljenimprigradskim i vangradskim naseljima, dispečeri često nisu u mogučnosti da izaču na mesto rada sarukovodiocem radova i njegovom ekipom. Stoga se u dozvolama za rad na naponima 10 i 1 kVnaznačava da li se ona izdaje sa tzv. samoisključenjem ili ne. Ono podrazumeva da ekipa koja trebada obavi radove, samostralno vrši i isključenje tj. dovočenje u beznaponsko stanje. U tom slučaju,kontakt telefonom ili radio-vezom je obavezan.U slučaju manipulacija rasklopnom opremom u čeliji, ona mora biti zatvorena i zaključana.