Značaj emocija za mentalno zdravlje

• Emocije utiču na mentalno i fizičko zdravlje, nekad očigledno, a nekad posredno. Za održavanje mentalnog zdravlja poželjno je negovati pozitivne emocije. Pretežno dobro i vedro raspoloženje, osećanje lične vrednosti i uspešnosti, emocionalna podrška u porodici i prijateljskom okruženju, fizičke aktivnosti i uživanje u njima, hobi koji čoveka ispunjava zadovoljstvom, život oplemenjen kulturom i umetnošću, daju čoveku opšte osećanje lepote i radosti življenja, pozitivno utiču na psihičku ravnotežu i omogućavaju dobro telesno funkcionisanje i zdravlje.

• Emocije kao što su: brige, strahovanja, uznemirenosti, gnev, osećanje ogorčenosti, mrzovoljnost, depresivnost, kada su suviše jake i dugotrajne mogu da nanesu i izvesne štete čoveku. Postoje dve vrste štetnih posledica:

• -neurotsko reagovanje i• -tzv. psihomatski poremećaji.

• Psihička trauma obuhvata snažne, dramatične događaje opasne po fizički i psihički integritet i opstanak ličnosti. To su izrazito negativni dogadjaji koji se ne mogu prevazići ni dodatnim naporima, ni običnom prisebnošću. Za ljude koji dožive psihičku traumu, poželjno je da dobiju odgovarajući psihološki tretman podrške.

• Stres je svaki novi zahtev za prilagodjavanjem koji sredina postavlja pred psihički život pojedinca. Ovako definisan, stres se odnosi na svaku značajnu promenu u životu čoveka, bilo da je pozitivna, ili negativna. Kad se nadje u situaciji da treba nešto menjati, čovek neminovno to doživljava kao stres. Od pojedinca zavisi kako će proći kroz stresnu situaciju, da li će to proizvesti pozitivne ili negativne posledice po njega.

• U stresnoj situaciji postoji delovanje sredinskih faktora koje nazivamo stresori, kako i reakcija organizma koja se može podeliti u izvesne faze. Poznavanje načina reagovanja na stres može pomoći čoveku koji se nadje pod dejstvom stresora.

• Reakcija na stres obuhvata sledeće faze:• 1.Alarm – prva reakcija u kojoj dolazi do remećenja ravnoteže, čovek

postaje svestan da će se njegov život promeniti u novoj situaciji. Uglavnom traje kratko, jer se sastoji od postizanja svesti o postojanju promene.

• 2.Otpor – faza u kojoj čovek pokušava da se prilagodi novim zahtevima sredine, koristeći rezervnu energiju i ulažući dodatni napor. Ukoliko se u ovoj fazi dobro organizuje, pojedinac će moći da se prilagodi novim uslovima, odnosno da nadje prihvatljiv izlaz iz stresne situacije.

• 3.Slom – javlja se u situaciji kada pojedinac prestaje da se angažuje na prilagodjavanju. Ukoliko dejstvo stresora nije prestalo duže vreme, iscrpljene su rezerve organizma, a nije došlo do prilagodjavanja, čovek jednostavno odustaje i prepušta se negativnom dejstvu. Ova reakcija nije nervni slom, nego slom. Smisao je da se najčešće odustaje, što dovodi do bolesti, smrti, ubistva ili samoubistva.

• Iz opisa ovih faza vidi se da stres može pokrenuti neke rezervne snage organizma, da može omogućiti razvoj i prilagodjavanje ličnosti, ukoliko se na pravi način deluje u drugoj fazi. Postojanje treće faze najavljuje negativne posledice stresa po ličnost.

• Istrazivanja su dokazala da su sledećih 10 zivotnih dogadjaja najuznemirijući i veoma stresni za osobu:

• Smrt deteta,• Smrt bračnog druga,• Smrt bliskog člana porodice,• Sopstvena bolest opasna po zivot,• Prevremeni porođaj ili mrtvorođeno dete,• Pokusaj samoubistva bliskog člana porodice,• Narušavanje sluha i vida,• Ozbiljna bolest člana porodice• Gubitak posla.

• Istrazivanja su dokazala da su sledećih 10 zivotnih dogadjaja najuznemirijući i veoma stresni za osobu:

• Smrt deteta,• Smrt bračnog druga,• Smrt bliskog člana porodice,• Sopstvena bolest opasna po zivot,• Prevremeni porođaj ili mrtvorođeno dete,• Pokusaj samoubistva bliskog člana porodice,• Narušavanje sluha i vida,• Ozbiljna bolest člana porodice• Gubitak posla.