znacaj uvoza i izvoza ra poslovanje

Diplomski Master rad

Znaaj uvoza i izvoza za poslovanje savremenih preduzea

Industrijsko inenjerstvo i menadment Inenjerski menadment Menadment preduzea

DIPLOMSKI MASTER RAD

Kandidat: Br. indeksa Tema:

Miljan Radanovi 1384/I2 Znaaj uvoza i izvoza za poslovanje savremenih preduzea Doc. dr Veselin Perovi

Mentor:

NOVI SAD, 2009. godine

1



SADRAJ:REZIME ............................................................................................................ 4 1. SPOLJNA TRGOVINA ................................................................................ 5 1.1. Pojam, znaaj i funkcije spoljne trgovine ............................................. 5 1.2. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju .............................................. 6 1.3. Pokazatelji uspenosti u spoljnoj trgovini ............................................. 8 2. VRSTE POSLOVNIH TRANSAKCIJA U MEUNARODNOJ TRGOVINI .. 10 2.1. Klasini oblici meunarodne trgovine ................................................. 10 3. MEUNARODNI TRGOVAKI OBIAJI, IZRAZI I PRAVILA.................... 12 3.1. Poslovna etika i poslovni moral .......................................................... 12 3.2. INCOTERMS 2000 ............................................................................. 12 4. DOKUMENTI U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU .................... 14 4.1. Robni dokumenti ................................................................................ 14 4.2. Uverenja o robi ................................................................................... 15 4.3. Dokumenti o osiguranju robe .............................................................. 17 4.4. Transportni dokumenti........................................................................ 18 4.5. Carinski dokumenti ............................................................................. 20 4.6. Bankarske garancije ........................................................................... 21 5. MEUNARODNI STANDARI I TEHNIKI PROPISI................................. 23 5.1. Standardi ISO 9000 ........................................................................... 24 5.2. Standardi ISO 14000 ......................................................................... 25 5.3. HACCP ............................................................................................. 26 5.4. Znak ,,CE ......................................................................................... 27 5.5. EDI i EDIFACT .................................................................................. 27 6. UVOZ ROBE ............................................................................................ 28 6.1. Uvozni komisioni posao ..................................................................... 29 6.2. Poslovni kontakti ............................................................................... 30 6.3. Kalkulacija uvoznog posla i obraun carine na uvezenz robu ............ 31 6.4. Pripremne radnje............................................................................... 32 6.4.1. Pribavljanje ponuda ............................................................... 32 6.4.2. Analiza prispelih ponuda ........................................................ 33 6.4.3. Pregovori u meunarodnom poslovanju ................................. 34 6.4.4. Interes i stavovi uvoznika u pregovaranju .............................. 34 6.4.4.1. Predmet ugovora ......................................................... 34 6.4.4.2. Rokovi isporuke ........................................................... 35 6.4.4.3. Kvalitet robe ................................................................ 35 6.4.4.4. Uslovi i nain plaanja ................................................. 35 6.4.4.5. Rezervni delovi ............................................................ 36 6.4.4.6. Tehnika dokumentacija .............................................. 36 6.5. Izvrenje uvoznog posla ....................................................................... 36 6.5.1. Otvaranje predmeta uvoznog posla ....................................... 36 6.5.2. Evidentiranje uvoznog posla .................................................. 37 6.5.3. Prijem robe ............................................................................ 37 6.5.4. Uvozna dispozicija ................................................................. 38 6.5.5. Uvozno carinjenje robe 38 6.5.6. Pregled uvezene robe............................................................ 39 7. IZVOZ ROBE ........................................................................................... 40 7.1. Komisioni nalog i komisioni ugovor za izvoz robe ............................... 40 7.2 .Pripreme koje predhode izvozu robe .................................................. 41 7.2.1. Ispitivanje optih karakteristika inostranog trita 41 7.2.2. Ispitivanje uticaja bitnih za realizaciju konkretnog izvoznog posla na inostranom tritu ............................................................................. 42

2



7.2.3. Izvori podataka pri istraivanju izvornih trita ....................... 43 7.2.4. Izbor ciljnog trita ................................................................. 43 7.2.5. Nain ostvarivanja poslovnog kontakta spoljnotrgovinskih partnera .......................................................................................................... 43 7.3. Ponuda izvoznog posla ..................................................................... 45 7.3.1. Cena iz izvozne ponude ........................................................ 45 7.3.2. Kalkulacija cene iz izvozne ponude ....................................... 46 7.3.3. Konkurentnost izvozne ponude .............................................. 48 7.3.4. Forma ponude izvoznog posla ............................................... 49 7.3.5. Prihvat ponude izvoznog posla .............................................. 50 7.3.6. Pregovaranje o izvoznom poslu ............................................. 50 7.4. Realizacija posla izvoza ................................................................... 52 PRAKTIAN PRIMER .................................................................................... 57 8. ANALIZA KOMPANIJE POSITIVE doo.................................................... 58 8.1. Uvod................................................................................................. 58 8.2. O preduzeu ..................................................................................... 59 8.3. Istorijat razvoja predzea Positive doo. .......................................... 59 8.4. Menadmet i organizacija ................................................................. 60 9. STRATEGIJA U RAZVOJU PREDUZEA POSITIVE doo .................... 62 9.1. Upravljanje razvojem ........................................................................ 62 9.2. Interakcija rasta i razvoja .................................................................. 63 9.3. Kvalitativni i kvantitativni rast ............................................................ 64 9.4. Indikatori rasta .................................................................................. 64 9.5 Misija, ciljevi i vrednosti ..................................................................... 65 9.6. Inventivnost ...................................................................................... 66 9.7. Karakteristike trita informacionih tehnologija u Srbiji ..................... 67 9.7.1. Profil grane ........................................................................... 67 9.8. Analiza konkurencije......................................................................... 69 9.9. Analiza proizvoda i usluga preduzea Positive doo ........................70 ............................................................................................................................ 10. MARKETING STRATEGIJA PREDUZEA POSITIVE doo................... 74 10.1. Strategija diferenciranja proizvoda .................................................. 74 10.2. Strategija Cena ............................................................................... 78 10.3 Strategija pozicioniranja ................................................................... 78 10.4 Odnos sa kupcima ........................................................................... 80 11. PRAKTIAN PRIMER UVOZA I IZVOZA ................................................. 81 11.1. Uvod ............................................................................................... 81 11.2. Praktian primer uvoza.................................................................... 82 11.3. Praktian primer izvoza ................................................................... 85 12. UNUTRANJE POSLOVANJE - PREDLOZI ZA UNAPREENJE ......... 87 12.1. Uvod .............................................................................................. 87 12.2. Predlozi za projekat........................................................................ 88 ZAKLJUAK .................................................................................................. 90 ABSTRACT.................................................................................................... 91 Literatura ....................................................................................................... 92 Internet prezentacije ...................................................................................... 93 PRILOG ......................................................................................................... 94

3



REZIMECilj ovog diplomskog - master rada je da se teorijskim i praktinim istraivanjem ustanove najvaniji aspekti spoljne trgovine i spoljnotrgovinskog poslovanja, kao i nain realizacije uvoznog i izvoznog posla. U prvom delu baviemo se pitanjima spoljne trgovine. Definisani su pojmovi spoljne trgovine i vaei spoljnotrgovinski zakoni. Dato je objanjenje u vezi sa najznaajnijim meunarodnim standardima, bez kojih se meunarodno poslovanje ne bi moglo ni odvijati, kao i dokumentacija koja prati jedan posao uvoza, odnosno izvoza. Nakon toga, u praktinom delu analizirana je jedna kompanija, kao i trite na kome ta kompanija posluje. Zatim e posebna panja biti obraena na pojanjenja u vezi uvoznog i izvoznog posla. Opisane su faze kroz koje se prolazi u toku izvrenja uvoza, a to su: uspostavljanje poslovnih kontakata, pribavljanje i analiza ponuda, pregovaranje o uvoznom poslu i ugovaranje uvozne cene, zakljuivanje kupoprodajnog ugovora, evidentiranje uvoznog posla, prijem robe, carinjenje robe, plaanje uvezene robe, i likvidacija uvoznog posla. Faze kroz koje se prolazi u obavljanju izvoznog posla: uspostavljanje poslovne veze sa inostranim rezidentima, dostavljanje izvoznike ponude, sklapanje kupoprodajnog ugovora, realizacija kupoprodajnog ugovora, naplata izvezene robe, analiza rezultata izvoznog posla, regulisanje odnosa sa ovlaenim bankama i pozitivnim zakonskim propisima u pogledu prava i raspolaganja ostvarenim deviznim sredstvima, i sl. Na ovaj teorijski deo vezan za realizaciju uvoznog i izvoznog posla, nadovezuje se i praktian primer, u kome e bti prikazan uvoz i izvoz audio opreme od strane Positive doo. Cilj analize meunarodnog poslovanja kompanije je u tome da se vidi koliki je udeo uvoza iIi izvoza i u kojoj meri je potrebno posvetiti panju meunarodnom poslovanju u ovoj kompaniji. Uraena je i analiza potencijala kompanije kao i potencijal trita i konkurencije koja posluje na naim prostorima. Posebna panja posveena je unutranjem poslovanju kao i predlozima za unapreenje.

4



1. Spoljna trgovina1.1 Pojam, znaaj i funkcije spoljne trgovineCilj svake proizvodnje je da proizvedena roba doe u potronju. U svakodnevnoj potronji koristimo robu razliitog porekla - proizvode sa domaeg, ali i sa bilo kojeg stranog trita. Za to je zasluna spoljna trgovina. Prema definiciji, spoljna trgovina predstavlja promet robe i usluga i sl., u kome se razmena obavlja izmeu subjekata raznih zemalja, tako to predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a na osnovu zakljuenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora.1 U popularnom znaenju se pod pojmom spoljne trgovine podrazumevaju svi oblici ekonomske saradnje jedne zemlje sa inostranstvom. Prema prof. dr Acin Singulinski, spoljna trgovina, u uem smislu, obuhvata promet roba i usluga koje jedna zemlja obavi sa inostranstvom. Sa druge strane, neki teoretiari smatraju da je spoljna trgovina, u uem smislu, iskljuivo promet izmeu dve zemlje ili dva trgovinsko-politika podruja, odnosno uvoz i izvoz robe, dok je u irem smislu ona promet roba, usluga, kapitala, rada i vesti (potansko-telegrafski-telefonski promet). U teorijskom smislu spoljna trgovina predstavlja organizovanu razmenu dobara izmeu pojedinih lanova svetske privrede po naelima celishodnosti i ekonominosti. 2 Spoljnotrgovinska razmena je oduvek podsticana tenjom oveka da pobolja svoj ivotni standard, nain ivota i uslove rada, bez obzira u kojoj zemlji i kome sistemu ivi. U tom smislu ona je postala drutveno neophodna. Razvijene zemlje, kroz spoljnu trgovinu, obezbeuju trite za plasman finalnih proizvoda, tehnologije i kapitala, kao i snabdevanje neophodnim sirovinama, energentima i jeftinom radnom snagom iz uvoza, dok zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju u spoljnotrgovinskoj razmeni vide mogunost da izvozom, uglavnom sirovina i poluproizvoda, obezbede potrebna dobra, kapital i tehnologiju za svoj ubrzani privredni razvoj i savlaivanje posledica nasleene zaostalosti. Nijedna nacionalna privreda u svetu ne moe se izolovati od kretanja u svetskoj privredi i ekonomiji. tavie, sve je vie prisutno uklapanje nacionalnih privreda u jedinstveni sistem svetske privrede zasnovan na globalizaciji dobara, usluga, kapitala, tehnologije i radne snage. Potrebe za ueem u meunarodnoj trgovini postoje kod svih zemalja u svetu, bez obzira na njen stupanj razvoja, bogatstvo resursima, broj stanovnika ili veliinu teritorije. U procesu saradnje sa svetom svaka zemlja trai i ostvaruje svoj interes, i izvlai vee ili manje koristi od spoljne trgovine, u zavisnosti od stepena otvorenosti privrede prema svetu i drugih faktora koji utiu na spoljnu trgovinu. Takoe, nijedna zemlja ne moe proizvesti sve to joj je potrebno u potronji, niti je domae trite dovoljno veliko da bi moglo da potroi sve to ta zemlja proizvodi u velikom obimu, a na principima konkurentnosti. Putem spoljne trgovine, dobra koja su deficitarna u jednoj zemlji, uvoze se sa stranih trita, dok se suficitarna dobra prodaju u inostranstvu. Prilikom izvoza suficitarnih dobara, zemlja stekne odreena

1 2

Unkovi, Milorad; Savremena meunarodna trgovina; Beogradska knjiga; Beograd 2004.; str. 7 Acin Singulinski, Stanislava; Menadment u meunarodnoj trgovini; Pigmalion, Novi Sad 2002.; str. 1

5



devizna sredstva to joj omoguava da na stranom tritu kupi deficitarne proizvode mnogo povoljnije. Spoljna trgovina ostvaruje znaajne funkcije i zadatke u okviru nacionalne privrede. Kroz plasman vikova i uvoz deficitarnih proizvoda, ona znaajno menja i, na bolje, prilagoava strukturu drutvenog proizvoda. Na primer, naa zemlja je uglavnom imala viak penice i kukuruza (to ove godine nije bio sluaj zbog velikih sua), a manjak nafte i gasa. Ivozom penice i kukuruza, bar delimino je omoguavan uvoz nafte i gasa. Uloga spoljne trgovine se nikako ne svodi samo na izvoz vikova i popunjavanje manjkova u robi, uslugama, kapitalu. Zarad sticanja dodatnog profita, uesnici na svetkom tritu plasiraju robu na trita gde mogu skuplje da je prodaju, a potrebna dobra kupuju na tritima gde za njih moraju manje da plate. Kod zemalja koje su geografski i saobraajno povoljno locirane, spoljna trgovina omoguava visoke zarade od tranzita robe, dorade i obrade i omoguava posredovanje u trgovini izmeu raznih zemalja sveta, ak i bez dodira nacionalne teritorije, kako bi se ostvarila to vea zarada u nacionalnoj valuti i devizama. Takve zemlje su u situaciji da obavljaju i niz tzv. istih spoljnotrgovinskih usluga u svetskoj privredi, transferu tehnologije i kapitala i meunarodnoj migraciji radnika. Razmena tehnologije (obuka kadrova, licence, tehnika saradnja), opreme ili kapitala dovodi do poveanja produktivnosti, privrednog rasta i dohotka, te tako spoljna trgovina povoljno utie i na zaposlenost stanovnitva. Spoljna trgovina tako pozitivno utie i na privredni i tehniki razvoj u svetu. Zahvaljujui njoj dolazi do prenoenja iskustava i dostignua iz jedne zemlje u drugu ime se podstie ekonomski prosperitet oveanstva u celini. Spoljna trgovina uvek funkcionie u okviru postojeeg nacionalnog spoljnotrgovinskog, carinskog i deviznog reima, a zasniva se na urednim meunarodnim ugovorima, standardima i procedurama. Upravo zbog velikog znaaja spoljne trgovine za privredni razvoj zemlje, zbog prirode spoljnotrgovinskog poslovanja, rizinosti i politike osetljivosti svakog spoljnotrgovinskog posla, ova delatnost podlee veoj ili manjoj kontroli u svim dravama. Meunarodni poloaj svake zemlje, njena mogunost da utie na svetska zbivanja, kao i njena vanost i ugled, odreene su spoljnom trgovinom. Ukoliko se spoljna trgovina pravilno uklopi u domau privredu, ona doprinosi privrednom rastu, sticanju nacionalnog bogatstva, stabilnosti domaih cena, zaposlenosti i poeljnom stanju u platnom bilansu. Izvoz i uvoz imaju svoje optimume za svako preduzee i zemlju u celini ime se istovremeno odreuje i stepen liberalizacije, odnosno zatite domaeg trita.

1.2 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanjuU Slubenom glasniku Republike Srbije broj 101/2005 od 21.11.2005 objavljen je Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evrospke unije. Zakon propisuje opte naelo slobode spoljne trgovine, uz vrsta pravila dozvoljenih ogranienja spoljne trgovine, kao i nadlenosti kod tih ogranienja. Definisan je i tretman najpovlaenije nacije u spoljnotrgovinskom poslovanju. Zakon definie i koliinska ogranienja kod prometa robe, raspodelu kvota, kao i procedure za davanje dozvola za uvoz, tranzit i izvoz. Definisani su i mogui

6



oblici zatite trita kroz antidampinke mere, kompenzatorne mere, mere za zatitu od prekomernog uvoza i za uspostavljanje ravnotee platnog bilansa. Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju Srbije, spoljna trgovina je prekogranini promet robe i usluga. U nastavku su prenete neke odredbe pomenutog zakona, one koje su relevantne za dalje istraivanje:3 Spoljna trgovina slobodna je i bez ogranienja (lan 3). Dozvoljena ogranienja spoljne trgovine propisuju se, primenjuju i tumae u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije (lan 4). Vlada odreuje robu i usluge koje podleu ogranienjima (lan 6). Domae lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje, u skladu sa propisima Republike Srbije, ima sedite u Republici, odnosno fiziko lice koje ima prebivalite u Republici. Strano lice, u smislu ovog zakona, je: pravno lice sa seditem u inostranstvu; strano fiziko lice, i domai dravljanin sa prebivalitem, odnosno boravitem u inostranstvu duim od godinu dana (lan 7). Tretman najpovlaenije nacije je primena najpovoljnijih uslova u spoljnoj trgovini u skladu sa lanom I Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), sa dravom koja uiva takav tretman na osnovu meunarodnog sporazuma ili odluke Vlade (lan 8). Strana lica na teritoriji Republike pruaju usluge u skladu sa propisima koji ureuju pruanje pojedinih vrsta usluga (lan 10). Vlada, na predlog Ministarstva, moe da propie administrativnu naknadu za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovlaenja, pruaju licima u spoljnoj trgovini, samo ako je to neophodno radi naknade trokova za stvarno pruene administrativne usluge (lan 13). Izvoz robe je iznoenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge drave, u skladu sa carinskim propisima Republike. Uvoz robe je unoenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge drave na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike (lan 14). Koliinsko ogranienje je najvei ukupan obim pojedine robe, odreen po vrednosti ili po koliini, koji moe da se uveze ili izveze u odreenom roku, ukljuujui i zabranu uvoza ili izvoza (lan 16). Koliinsko ogranienje izvoza moe da se uvede samo: u sluaju kritine nestaice bitne robe ili potrebe za otklanjanjem posledica takve nestaice, ili radi zatite neobnovljivih prirodnih bogatstava, ako se ograniavanje izvoza primenjuje uporedo sa ograniavanjem domae proizvodnje ili potronje (lan 17). Dozvola je isprava koja se izdaje, na zahtev podnosioca, za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe (lan 20). Izvoz, uvoz i tranzit robe podlee ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, ako je to propisano zakonom (lan 32). Roba koja se uvozi mora da zadovolji tehnike propise i propise za stavljanje u promet koji se primenjuju u Republici (lan 33). Antidampinka dabina je posebna dabina na uvoz robe koja se uvodi radi otklanjanja posledica dampinga. Damping, u smislu ovog zakona, je uvoz robe u Republiku po ceni nioj od normalne vrednosti te robe, koji: izaziva ili preti da izazove znatnu tetu postojeoj domaoj proizvodnji, ili znatno usporava stvaranje domae proizvodnje (lan 35).3

Izvor: www.parlament.sr.gov.yu

7



Mere zatite od prekomernog uvoza su: koliinsko ogranienje uvoza odreene robe, ili uvoenje dodatne uvozne dabine na uvoz odreene robe (lan 55). Vlada, na predlog Ministarstva koji je donet po okonanju postupka ispitivanja, moe da uvede mere zatite od prekomernog uvoza (u daljem tekstu: mere zatite), u cilju otklanjanja ozbiljne tete ili opasnosti od ozbiljne tete, ako utvrdi da: - je uvoz odreene robe u odnosu na domau proizvodnju iste, sline ili neposredno konkurentske robe povean; - uvoz odreene robe nanosi ili preti da nanese ozbiljnu tetu domaoj proivodnji iste, sline ili neposredno konkurentske robe, i da je povean uvoz neposredan uzrok ozbiljne tete ili opasnosti od ozbiljne tete, pri emu se teta prouzrokovana drugim uzrocima ne uzima u obzir (lan 56).

1.3 Pokazatelji uspenosti u spoljnoj trgoviniPokazatelji uspenosti izraavaju uticaj spoljne trgovine na nacionalnu privredu, kao i poloaj odreene zemlje na svetskom tritu. to je odreena nacionalna privreda otvorenija, to je veza domae i inostrane privrede vra i vei je uticaj spoljne trgovine na domaa privredna kretanja. Otvorenost privrede, kao mera ukljuenosti u meunarodnu podelu rada, izraava koliki deo razmene odreena zemlja vezuje sa drugim zemljama i koliko je zavisna od drugih zemalja. Uee uvoza i izvoza u bruto nacionalnom proizvodu, kao koeficijent otvorenosti i zavisnosti zemlje od spoljne trgovine, meri se na sledei nain:4 Zavisnost zemlje od izvoza x = Zavisnost zemlje od uvozaX Y M m= Y x+m=

Ukupna zavisnost zemlje od izvoza i uvoza

(X + M ) Y

Pri emu je: x uee izvoza u nacionalnoj proizvodnji za odreenu godinu m uee uvoza u nacionalnoj proizvodnji (potronji) za odreenu godinu X - ukupan izvoz zemlje u odreenoj godini M ukupan uvoz odreene zemlje u odreenoj godini, i Y bruto nacionalni proizvod odreene zemlje u odreenoj godini. Ako se ukupan izvoz izmeu dve zemlje podeli sa ukupnim uvozom, dobije se koeficijent vanosti odnosno znaajnosti jedne zemlje za drugu. Primera radi, ako je izvoz Slovenije u Srbiju pet puta vei od uvoza, to znai da je trite Srbije pet puta znaajnije za privredu Slovenije, nego to je obrnuto. Ne postoji optimalni nivo ukljuenosti u meunarodnu privredu koji bi se mogao primeniti na svaku zemlju. Svaka zemlja ima svoj optimum koji varira prema fazama razvoja i u svakoj je fazi razvoja specifian. Uticaj spoljne trgovine na domau privredu se meri sa dve vrste pokazatelja uspenosti. U pitanju su: mikro pokazatelji, tj. pokazatelji na nivou preduzea, i makro pokazatelji, tj. pokazatelji na nivou zemlje u celini. Prvi treba da omogue da4

Unkovi, Milorad; Savremena meunarodna trgovina; Beogradska knjiga; Beograd 2004.; str. 127 - 128

8



se sa to manje napora ostvare to bolji rezultati od spoljne trgovine na ukupnu ekonomiju preduzea, a drugi da se uz to manje napora ostvare to povoljniji rezultati spoljne trgovine na ekonomiju svake nacionalne privrede u celini. I jedni i drugi pokazatelji uspenosti u celini deluju na: - privredni rast, - cene, - zaposlenost, - platni bilans.

9



2. Vrste poslovnih transakcija u meunarodnoj trgoviniPre nego to se pree na analiziranje vrsta poslovnih transakcija u meunarodnoj trgovini, treba napomenuti da su u izvrenju tih poslova od izuzetnog znaaja tri principa Svetske trgovinske organizacije: 1) Princip nediskriminacije Svaka zemlja koja je ugovorila klauzulu najpovlaenije nacije u trgovinskim odnosima sa drugom zemljom obavezuje se da e toj zemlji pruati automatski i bez kompenzacije sve koncesije koje je dala ili e dati nekoj treoj zemlji. Ovim se obezbeuje fer meunarodna trgovina i nedeskriminacija; 2) Princip nacionalnog tretmana Ovaj princip obavezuje svaku lanicu WTO (World Trade Organization Svetska trgovinska organizacija) da e uvoznim proizvodima iz zemalja lanica WTO pruiti tretman na domaem tritu koji nee biti manje povoljan od onoga koji se prua domaim proizvodima. Ovim se spreava da se uvozni proizvodi na domaem tritu ne tretiraju kao manje poeljni od domaih; 3) Princip transparentnosti Zemlje lanice WTO su, prema ovom principu, obavezne da publikuju u informativnim medijima, slubenim glasilima i putem formalnih notifikacija WTO sve zakone i odredbe koje se tiu sektora meunarodne trgovine robama i uslugama.

2.1 Klasini oblici meunarodne trgovineSvaka transakcija prodaje odnosno kupovine robe u kojoj domai rezident prodaje ili kupuje od inostranog rezidenta, a plaanje vri na nain i sredstvima meunarodne likvidnosti kako je to u ugovoru nareeno, naziva se redovan spoljnotrgovinski posao.5 Ovi poslovi se dele na: poslove redovnog izvoza robe, poslove redovnog uvoza robe. Preko 70% meunarodne trgovine se vri na principu redovnog izvoza i uvoza6. Poto se plaanje, u principu, vri konvertibilnim devizama, redovan izvoz i uvoz daju najvie mogunosti izbora kupaca i prodavaca. Bitno je naglasiti da pored ovih, postoje jo i privremeni spoljnotrgovinski poslovi, odnosno, poslovi privremenog izoza i poslovi privremenog uvoza. Oni se mogu javiti kao zasebni poslovi ili kao delovi nekog sloenog spoljnotrgovinskog posla. Svakako predstavljaju mogunost boljeg korienja kapaciteta i unapreenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Roba se moe privremeno uvoziti ili izvoziti:5

Acin Singulinski, Stanislava; Menadment u meunarodnoj trgovini; Pigmalion, Novi Sad 2002., str. 29Unkovi, Milorad; Savremena meunarodna trgovina; Beogradska knjiga; Beograd 2004., str. 80

6

10



ukoliko elimo da potencijalnom inostranom partneru dostavimo uzorak proizvoda za koji oekujemo da bude vraen u odreenom periodu, radi izlaganja robe na meunarodnom sajmu, ako je u pitanju mehanizacija za izgradnju investivionih objekata koja e po izvrenoj izgradnji biti vraena isporuiocu, za poslove: dorade, oplemenjivanja i finalizacije u inostranstvu, meunarodnog lizinga, itd.

11



3. Meunarodni trgovaki obiaji, izrazi i pravila3.1 Poslovna etika i poslovni moralPoslovna etika predstavlja primenu etikih naela u poslovnim odnosima i aktivnostima. U mnogim preduzeima postoje formalni etiki kodeksi koji su u pisanom obliku i koji pomau menaderima i ostalim zaposlenim u preduzeu da svoje ponaanje usklade sa propisanom poslovnom etikom. Etiko poslovanje preduzea je unosno. To je neophodan, mada ne i dovoljan uslov za za uspeh na tritu. Drugim reima, nee uspeti sve firme i pojedinci koji se dre etikih naela, ali svi oni koji jesu uspeli su ih se pridravali. Poslovni moral je skup moralnih naela koja odreuju ponaanje uesnika poslovnog komuniciranja, odnosno nepisana pravila ponaanja koja svaki poslovni subjekt mora potovati. Pravila poslovnog morala u praksi spoljnotrgovinskog poslovanja zahtevaju korektne, dobre, dobronamerne, potene i sline odnose i izvravanje svih obaveza svakog poslovnog subjekta tano onako kako je odreeno ugovorom izmeu stranaka. Poslovni moral u velikoj meri utie na stvaranje uleda i poslovnog boniteta preduzea na domaem i meunarodnom tritu. Ukoliko se pojedinac ili menadment u preduzeu ne pridravaju poslovnog morala, dolazi do gubitka poslovnog boniteta, dobrih referenci za sklapanje spoljnotrgovinskih poslova, ruenja ugleda preduzea kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu, ali i zemlje odakle to preduzee potie. Meunarodni trgovaki obiaji su trgovaka praksa, obiaji i standardi koji su iroko poznati i prihvaeni i primenjuju se u vodeim krugovima pojedine struke ili trgovine, ili koji su postali jednoobraznom praksom u odreenoj struci. Da bi se izbegli nesporazumi, sporovi i nejasnoe u tumaenju pojedinih ugovornih izraza od strane poslovnih partnera izvoznika i uvoznika, a da bi se spoljnotrgovinski poslovi lake obavljali, Meunarodna trgovinska komora MTK, 1936. godine u Parizu je donela Meunarodna pravila za tumaenje trgovinskih termina, koja su poznata pod imenom INCOTERMS. Poslednji put ova pravila su dopunjena i izmenjena 2000. godine. Ova tumaenja pruaju skup pravila koja se odnose na troak i rizik za robu dok je ona na putu od prodavca do kupca, i zbog toga se ovi trgovaki termini, iako su klauzule kupoprodajnih ugovora, nazivaju paritetne ili transportne klauzule.

3.2 INCOTERMS 2000lNCOTERMS 2000 predstavlja skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i oznaenih skraenicama koje predstavljaju uobiajene uslove po kojima se obavlja meunarodna trgovina. Ove skraenice, koje se jo nazivaju i pariteti isporuke ili spoljnotrgovinske klauzule, unose se u ugovore o medunarodnoj kupoprodaji robe i predstavljaju sastavni deo cene. Naravno da cena robe nee biti ista ukoliko je prodavac duan da izvri isporuku do kupca ili do nekog dela puta angaujui peditera ili direktno prevoznika, kao kada je npr. kupac duan da preuzme robu u prostorijama prodavca. Upravo iz tih razloga, kada se sklapa ugovor o kupoprodaji, preporuuje se da se prodavac i kupac upuuju na INCOTERMS 2000. Postupajui

12



tako, oni tako definiu svoje odgovornosti i eliminiu bilo koju mogunost nesporazuma. Kao to je ve spomenuto, prvu zbirku lNCOTERMS - a izdala je Meunarodna trgovinska komora (ICC) u Parizu 1936. godine i tada je sadrala 11 najee korienih odredaba u klauzuli o ceni. Svaka od ovih 11 klauzula je bila definisana skraenicom. Nove izmene i dopune komora je izvrila 1953., 1967., 1976., 1980., 1990. i najzad 2000. godine kada se ukupan broj INCOTERMS klauzula poveao na 13. Treba imati u vidu da se INCOTERMS 2000 odnosi isk1juivo na ugovore o meunarodnoj prodaji robe. Znai, ne mogu se primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (npr. usluge ili intelektualnu svojinu), niti se mogu primenjivati u unutranjoj trgovini. INCOTERMS klauzule (pariteti) svrstani su u 13 skraenica, od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS 2000 definie: koji vid prevoza e biti korien, ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi trokove prevoza, gde e biti izvrena isporuka robe, ko ima obavezu da osigura robu, ko vri izvozno, a ko uvozno carinjenje, kada se prenosi v1asnitvo i rizik na robi sa prodavca na kupca. INCOTERMS se ne bave posledicama povrede ugovora i oslobaanjem od obaveza zbog raznih smetnji. Ova pitanja se moraju reavati u skladu sa drugim odredbama kupoprodajnog ugovora i primenljivim pravom. Unoenjem izabrane, podesne klauzule uz numeriki izraz cene, odnosno definisanjem pariteta, precizno su razgraniene obaveze ugovornih strana u vezi sa isporukom. 7 Poto je re o spoljnotrgovinskim poslovima, vai pravilo da: izvozno carinjenje treba da vri prodavac (izvoznik), dok uvozno carinjenje treba da vri kupac (uvoznik), poto svaki od njih najbolje poznaje vaee spoljnotrgovinske propise u svojoj dravi. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u etiri grupe prema poetnom slovu skraenice: grupu E, grupu F, grupu C i grupu D. Klauzule E, F i C grupe su klauzule otpreme, a klauzule D grupe su klauzule prispea. To znai da se v1asnitvo nad robom prema klauzulama E, F i C prenosi ve u zemiji prodavca, poto se i isporuka vri u zemiji prodavca, a prema D klauzulama prodavac zadrava v1asnitvo nad robom i u zemiji kupca.

7 Zvanina pravila MTK za tumaenje trgovinskih termina INCOTERMS 2000; Privredna komora Jugoslavije; International Chamber of Commerce; 1999., str. 6

13



4. Dokumenti u spoljnotrgovinskom poslovanjuU izvravanju spoljnotrgovinskih poslova neizbeno se javljaju brojni dokumenti koje formiraju uesnici spoljnotrgovinskog posla ili institucije angaovane u izvravanju spoljnotrgovinskog posla. Uobiajeno je da se dokumenti u spoljnotrgovinskom poslovanju svrstavaju u: 1) robne dokumente, 2) uverenja o robi, 3) dokumente o osiguranju robe, 4) transportne dokumente, i 5) carinske dokumente.

4.1 Robni dokumentiTrgovaka faktura

Kao osnovni robni dokument javlja se trgovaka faktura. Nju izdaje poverilac prodavac, odnosno izvrilac usluge, kao ispravu za prodajnu vrednost uinka. U njoj se navodi vrsta robe, koliina, vrsta pakovanja, jedinina cena i ukupna vrednost isporuene robe, broj oznake i datum ugovora, nain plaanja, paritet isporuke, broj koleta i njihove oznake. U fakturu se mogu uneti i jo neki dodatni elementi, kao to su: odredbe o osiguranju robe, nainu prevoza, prevoznom putu, i dr. Faktura se ispostavlja na ime i adresu kupca, na jeziku na kom je napisan i kupoprodajni ugovor. Obaveza kupca za plaanjem nastaje onda kada se roba isporui, odnosno onda kada se izvri usluga. Faktura se obino izdaje u vie primeraka koja uvozniku slue carinjenje robe, pravdanje deviznog odliva, komercijalnu i finansijsku evidenciju, i sl. Proforma faktura

Proforma sadri sve elemente trgovake fakture, ali je neobavezujua jer navedena cena nije cena isporuene robe niti predstavlja bilo iju obavezu plaanja. Ovakva faktura se ponekad prilae neobaveznoj ili obaveznoj ponudi prodavca ili se dostavlja kupcu na njegov zahtev da bi mogao da izradi pretkalkulaciju, dobije izvoznu dozvolu, pribavi devizna sredstva, itd. Ako kupac prihvati proforma fakturu u roku njene vanosti ona dobija znaenje kupoprodajnog ugovora. Pretfaktura

Pretfaktura je robni dokument koji se izdaje pri prodaji robe koja je podlona veem gubitku prilikom transporta, tako da se preuzimanje robe ugovara u odredinoj luci gde se vri kvantitativna i kvalitativna analiza. Na osnovu podataka dobijenih analizom prodavac izdaje konanu fakturu koja slui kao osnova za plaanje.

14



-

Konzularna faktura

Konzularna faktura je raun kojim konzul zemlje namene u zemlji izvoza potvruje verodostojnost fakturisane cene. Takva potvrda je potrebna u zemljama u kojem se carinske dabine na uvoznoj robi naplauju po carinskom sistemu ,,ad valorem" (od vrednosti fakturisane robe). Konzularnom fakturom se potvruje da je fakturisana cena u stvari trina cena i dokazuje se da je roba navedena u fakturi poreklom iz zemlje izvoza. Tako se izbegava mogunost da prodavac ispostavi fakturu na manju vrednost od stvarne vrednosti robe i da uvoznik ne plati pun iznos carinskih dabina. Carinska faktura

Carinska faktura je identina trgovakoj fakturi. Naziv carinska ima zbog injenice da ovu fakturu overava carinarnice prilikom naplate carinskih dabina pri uvozu robe. U carinsku faktutu se jo unosi i izjava prodavca da roba koja se uvozi u potpunosti odgovara propisima o kvalitetu zemlje uvoza, i da ne sadri tetne sastojke iji je uvoz u odnosnu zemlju zabranjen. Specifikacija robe

Ovaj robni dokument sadri detaljan popis svih naziva robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Izdaje se ukoliko se radi o velikom broju razliitih naziva sa razliitim jedininim cenama ili na izriit zahtev kupca. Specifikacija robe se uglavnom prilae uz fakturu, ali moe biti i dodatak kupoprodajnom ugovoru. Lista pakovanja

Lista pakovanja je specifikacija robe po koletima kako je upakovana. Sadri popis svih pojedinanih komada i vrste ambalae i prilae se trgovakoj fakturi kako bi se mogao utvrditi sadraj svakog pojedinanog koleta. Skladinica

Skladinica je dokument koji izdaje skladitar vlasniku robe koja je za odreeno vreme uskladitena na uvanje. Ovim dokumentom skladitar potvruje da je robu oznaenu u skladinici primio na uvanje i uveo u skladinu knjigu i da e robu izdati njenom vlasniku ili licu koje vlasnik odredi. Skladinica se sastoji iz dva dela: priznanice i zalonice. Oba dela su hartije od vrednosti i mogu se prenositi. Priznanica omoguava raspolaganje robom, a zalonica daje pravo zaloga na robu do iznosa naznaenog u zalonici. Skladinica se izdaje kada se roba na putu od prodavca do kupca mora izvesno vreme zadrati u javnim ili slobodnim carinskim skladitima.

4.2 Uverenja o robiUverenje o poreklu robe

Uverenje o poreklu robe je specifina isprava koju, na zahtev izvoznika, daju nadlene institucije na propisanom obrascu, i kojom se potvruje da je naznaena 15



roba poreklom iz zemlje izvoza. Zemlje uvoznice propisuju zahtev za ovim uverenjem ukoliko se radi o uvozu proizvoda na koji se primenjuju posebni reimi uvoza. Uverenje o poreklu robe se pojavljuje i kada je od znaaja geografsko poreklo robe. Uverenje o direktnoj poiljci

Ovim uverenjem se dokazuje da je odreena roba koja se prevozi preko teritorije neke zemlje direktna poiljka, tj. da nije zadravana na carinskoj teritoriji odreene zemlje bez carinskog nadzora i da na toj robi nije izvrena nikakva promena - obrada, dorada ili prerada. Uverenje o krajnjoj nameni robe

Izvoznik ili zemlja iz koje se izvozi odreena roba moe od uvoznika zahtevati uverenje o krajnjoj nameni robe kao potvrdu da e se roba koristiti u zemlji kupca, i da roba nije za dalju prodaju u treoj zemlji. Prodavac se ovako titi od konkurencije sopstvene robe koju bu kupac mogao ponuditi (reeksportovati) na ve osvojenom tritu po damping ceni, ili bi je mogao reeksportovati na nova trita po viim cenama. Sanitarno uverenje

Sanitarnim uverenjem se potvruje da je odreeni proizvod proizveden po vaeim sanitarnim normama i da ne sadri sastojke koji mogu biti tetni po ljudsko zdravlje. Uglavnom su u pitanju prehrambeni proizvodi i pia, sredstva za pranje i odravanje istoe, kozmetiki proizvodi, itd. Sanitarni pregledi se esto obavljaju na graninim prelazima. Veterinarsko uverenje

Veterinarskim uverenjem se potvruje da stoarski proizvodi, proizvodi od divljai i ribe, kao i ive ivotinje ne sadre sastojke koji mogu biti tetni za zdravlje ljudi i ivotinja, odnosno da potiu iz podruja u kojima u proteklom razdoblju nije bilo epidemije zaraznih stonih bolesti (salmonela, slinavka, trihinela, i sl.). Ovi proizvodi podleu veterinarskoj kontroli na graninom prelazu, i to pre carinjenja robe. Fitopatoloko uverenje

Fitopatoloko uverenje je isprava koji izdaju inspektori za zatitu bilja u zemlji porekla ili u zemlju izvoza robe. Uverenje sadri podatke o proizvodima biljnog i ivotinjskog porekla i tvrdnje da nisu zaraeni boleu ili biljnim tetoinama. Uverenje o kvalitetu robe

Uverenje o kvalitetu robe je dokument kojim se potvruje da su proizvodi i njihove preraevine propisanog kvaliteta, odnosno osobina koje se zahtevaju u spoljnotrgovinskom prometu.

16



4.3 Dokumenti o osiguranju robePolisa osiguranja

Polisa osiguranja je dokument o ugovoru o osiguranju, kojim se osiguranik obavezuje da e platiti odreeni novani iznos (premiju osiguranja), a osiguravajua organizacija da e, ukoliko nastupe osigurani rizici, nadoknaditi gubitak osiguraniku, odnosno isplatiti naknadu tete. Dakle, osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj raun, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika, a osigurava (osiguravajua organizacija) je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu tete, odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja, odnosno osiguraniku kada se ostvari obuhvaeni rizik.8 Osiguravajua organizacija se generalnim ugovorom obavezuje da e, pod odreenim uslovima i uz cenu navedenu u ugovoru, osigurati sve poiljke osiguranika u odreenom vremenskom razdoblju ili do ispunjenja odreenog unapred ugovorenog iznosa osiguranja. Ukoliko je re o pojedinanim ugovorima osiguranja, osiguravalac redovno ispostavlja polisu osiguranja osiguraniku. Pod transportnim osiguranjem se podrazumeva zatita od tetnih posledica koje mogu nastati usled stihijskih ili drugih dogaaja kojima su izloena transportna sredstva i roba koja se prevozi tim sredstvima, i ono se takoe vri polisom osiguranja. Transportno osiguranje se, prema grani osiguranja deli na: pomorsko, osiguranje unutranje plovidbe, elezniko, drumsko, i osiguranje prevoza vazdunim putem, a prema objektu osiguranja deli se na: osiguranje prevoznih sredstava (kasko osiguranje), osiguranje robe u transportu (kargo osiguranje) i na osiguranje odgovornosti vozara za tete. Polisa moe, ali ne mora sadrati sve odredbe ugovora o osiguranju. Ipak mora sadrati obaveze osiguravaa, opis robe i ambalae, koliine robe, osiguranu vrednost, vreme trajanja osiguranja i rizike protiv kojih se roba osigurava. Pokrie protiv teta i gubitaka na robi moe se svesti na tri glavne grupe: 1. Slobodno od partikularne havarije (F.P.A. - Free from Particular Average); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva samo etiri osnovna rizika: potonue, nasukanje, sudar i poar. 2. S havarijom (W.A. - with Average); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva sve osnovne pomorske rizike, a osiguranje poinje u trenutku kada roba napusti skladite prodavca i traje sve dok ne stigne u skladite kupca na odreditu. 3. Osiguravanje protiv svih rizika (A.A.R. - Against all Risks); Osiguranje prema ovoj klauzuli pokriva najvei broj rizika - osnovne i dopunske rizike koji su naroito opasni za osetljivu robu, ali ne pokriva rizik rata i trajka, niti nadoknauje tete koje su posledica krivice osiguranika, prirodnih svojstava robe, mana robe, tete zbog nepravilnog i nedovoljnog pakovanja, i dr.

8

Izvor: www.ddor.co.yu

17



-

Potvrda o osiguranju

Osiguravajua organizacija moe, umesto polise osiguranja, izdati sertifikat i potvrdu osiguranja. Sertifikat osiguranja se izdaje ukoliko se, iz bilo kojeg razloga, ne moe izdati polisa osiguranja, a na osnovu generalnog ugovora o osiguranju, i to pre otpreme pojedinanih poiljki. Potvrda o osiguranju se ispostavlja kada polisa nije nuna.

4.4 Transportni dokumentiPomorski konosman

Konosman predstavlja najvaniju ispravu u pomorskom prevozu robe. Konosman je isprava pomorskog prevoza kojom brodar potvruje prijem tereta na brod i preuzima obavezu da robu, po zavretku prevoza, preda odreenom licu, uz uslove navedene u konosmanu. Brodar konosmanom potvruje da je primio odreenu robu koju e prevesti morem i obavezuje se da e tu robu isporuiti imaocu konosmana, uz uslove navedene u menici. Brodar sastavlja konosman na osnovu podataka koje mu daje krcatelj robe. Prema meunarodnim odredbama, ovaj sloeni dokument sadri sledee podatke: 1. ime i prebivalite brodara koji izdaje teretnicu, 2. podatke o identitetu broda, 3. ime i prebivalite krcitelja, 4. ime i prebivalite primaoca, ili oznaku ,,po naredbi", ili oznaku ,,na donosioca", 5. luku odredita, 6. koliinu tereta prema broju komada, teini, zapremini, ili nekoj drugoj jedinici mere, prema vrsti robe, 7. vrstu robe i oznake koje se na njoj nalaze, 8. stanje robe ili ambalae prema spoljanjem izgledu, 9. odredbe o vozarini, 10. mesto i dan ukrcaja robe i izdavanje teretnice. Dobijanjem konosmana, prodavac ispunjava sve uslove iz kupoprodajnog ugovora o isporuci robe, poto je predao robu na prevoz za odgovarajue odredite. Konosman istovremeno slui i kao dokument na osnovu kojeg e prodavac i naplatiti robu. U praksi spoljnotrgovinskog prometa i u meunarodnom pomorskom transportu, teretnica slui: kao pismeni dokaz da je zakljuen ugovor o pomorskom prevozu, kao pismena potvrda da je brodar primio robu na prevoz kao prevozna isprava sa statusom prenosive hartije od vrednosti koja predstavlja robu koja je predmet kupoprodajnog ugovora. Kao i svaka druga hartija od vrednosti, i konosman se moe podeliti na konosman na ime (glasi na odreeno lice kojoj se roba treba predati na odreditu), konosman na donosioca (sva prava raspolaganja robom ima svaki zakonski imalac konosmana), i konosman po naredbi (ovakav konosman se kao hartija od vrednosti moe ustupiti treim licima indosiranjem). Prema stanju ambalae i robe koja se ukrca na brod, konosman moe biti: isti (konosman na kome brodar prilikom prijema robe za prevoz nije uneo primedbe 18



u vezi sa stanjem, koliinom, masom, ambalaom i pakovanjem robe) i neisti (konosman u koji brodar unese odreene primedbe, tipa ,,sanduci polomljeni", ,,loe vezano", i sl.). Konosman ,,ukrcano na brod" znai da brodar potvruje da je roba koja je u konosmanu navedena ukrcana na brod i obavezuje se da e je prevesti do odredine luke i predati donosiocu originala konosmana. Konosman ,,primljeno za ukrcaj" znai da brodar potvruje da je odreena roba primljena i smetena u skladite i da e biti ukrcana na jedan od njegovih brodova, otpremljena u odredinu luku i predata donosiocu konosmana. Luki konosman ispostavlja brodar i njime potvruje da je naznaenu robu primio u luci radi ukrcaja na brod koji je usidren u luci. Skladinim konosmanom brodar potvruje da e navedenu robu ukrcati u tano odreeni brod, koji e u luku ukrcaja prispeti najkasnije u roku od tri sedmice. Direktni konosman se javlja u kombinovanom prevozu: prevoz brodom, eleznicom, kamionom, itd., i on pokriva celokupni transport robe do primaoca. Grupni konosman izdaje brodar pediteru, koji e kasnije tu robu isporuivati raznim primaocima u manjim koliinama. pediterski konosman je dokument ijim ispostavljanjem pediter preuzima ulogu organizatora celokupnog transporta, kao i odgovornost ne samo za robu, ve i za sprovoenje celokupnog transporta. Reni konosman

Reni konosman izdaje rena brodarska organizacija ime potvruje da je odreenu robu primila na prevoz i da e je u odredinoj luci predati licu naznaenom na konosmanu. Pristanina potvrda

Pristanina potvrda je transportni dokument koji ispostavlja brodar ime potvruje da je naznaenu robu primio na pristanitu. Krcatelj u potvrdu unosi sve podatke o robi, ambalai, oznakama o ambalai, i sl., a zatim potvrdu podnosi brodaru koji je potvruje i krcatelju ispostavlja peti primerak kojim se dokazuje da je deklarisana roba predata brodaru radi otpreme. Oficirska potvrda

Oficirska potvrda je dokument na osnovu koga krcatelj dobija konosman ,,ukrcano na brod". Ovom potvrdom brodar potvruje da je preuzeo robu koja je navedena u potvrdi, i da ju je ukrcao na brod. Oficirska potvrda se javlja u sluaju kada se ukrcaj robe obavlja u partijama i u duem vremenskom periodu. Tada kapetan broda ili prvi oficir broda izdaju potvrde za svaki deo ukrcane robe, da bi, kada se ukrca sva roba, krcatelj oficirsku potvrdu zamenio jednim konosmanom koji pokriva celokupni teret. Nalog za isporuku (iskrcaj)

Ukoliko primalac robe eli da proda deo robe koja jo nije pristigla u odredinu luku, i jo uvek se nalazi na brodu koji je u plovidbi, mora ispostaviti nalog za isporuku koji glasi na odreenu koliinu robe iz originalnog konosmana. Ukoliko je 19



imalac konosmana ispostavio nalog za isporuku, brodar e isporuiti teret u partijama. Meunarodni tovarni list

Meunarodni tovarni list je potvrda vozara u eleznickom prevozu da je u njemu oznaenu robu primio na prevoz od utovarne do uputne stanice. Tovarni list izdaje otpremna eleznicka stanica na ime primaoca robe. Original tovarnog lista prati robu na njenom putu, a poiljaocu se izdaje njegova overena kopija od strane otpremne eleznicke stanice, kao potvrda da je roba preuzeta na prevoz. Tovarni list sadri sledee podatke: datum otpreme, otpremna i uputna eleznicka stanica i pravac prevoza, ime i adresa i poiljaoca i primaoca tereta, oznake robe - tereta, vrsta pakovanja, broj koleta, teina bruto i neto, oznaka prateih dokumenata uz teret, iznos trokova podvoza i nain njihove naplate - u gotovu ili pouzeem. Tovarni list ima vanost ugovora o prevozu tereta koji je u pitanju, zakljuenog izmeu poiljaoca i vozara na dan otpreme robe. Tovarni list postoji i kod drumskog i avionskog transporta sa slinim znaenjem i vanou. Takoe, postoje i potanske priznanice koje imaju znaaj kao i tovarni listovi i izdaju se kod potanske otpreme poiljaka. Potvrda peditera

Potvrda peditera o prijemu robe na neopozivu otpremu po nalogu poiljaoca se praktikuje u sluajevima kada se radi o poiljkama gde se mora saekati prikupljanje dovoljnih koliina na zbirni vagon u odreenom pravcu. lzdavanjem ove potvrde pediterska firma preuzima garanciju u korist primaoca robe da e ona neopozivo biti otpremljena u mesto i na adresu, koji su naznaeni u izdatoj potvrdi. Ovaj dokument se koristi i kada se roba, bez krivice prodavca, ne moe otpremiti o roku na ugovoreni nain. lzdavanjem ovog dokumenta sa izjavom peditera da je predmetna roba neopozivo uskladitena u korist kupca i da e samo po njegovoj dispoziciji roba biti dalje otpremljena, se obino omoguuje honorisanje otpremnih dokumenata prodavaca iz otvorenog akreditiva po postojeem ugovoru ili ureenje meninih akcepata u korist prodavca.

4.5 Carinski dokumentiJedinstvena carinska isprava

Jedinstvena carinska isprava (u daljem tekstu JCI) je je dokument koji se koristi za postupak uvoznog i izvoznog carinjenja, kao i za sprovoenje carinskog nadzora nad robom koja se doprema ili otprema iz carinskog podruja Srbije ili naknadno upuuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima. JCI popunjava pediter i podnosi je na overu nadlenom carinskom organu pri svakom prelasku robe preko dravne granice Srbije u uvozu i izvozu, koja se vri nakon pregleda robe. JCI ima dva skupa rubrika u koje se upisuju podaci. U prvi skup rubrika, koji sadri rubrike od 1 do 30, upisuju se podaci koji su zajedniki za svu robu koja se carini po toj JCI (npr. vrsta spoljnotrgovinskog posla, vrsta valute, poiljalac, primalac, paritet isporuke, vrednost robe koja se carini, mesto utovara, mesto istovara robe, itd.), a u drugi skup rubrika, koji se sastoji od rubrika od 31 do 54 se navode podaci o konkretnoj robi koja se carini (reim izvoza i uvoza, koliina robe, 20



registraske oznake vozila, vrednost robe, pakovanje, priloene isprave, carinarnica tranzita, itd). Navedene rubrike koje su oznaene brojevima od 1 do 54 popunjava pediter, a tri rubrike oznaene velikim slovima (A - carinarnica odredita, B - detalji plaanja i C - polazna carinarnica) popunjavaju carinarnice. Podaci uneti u JCI moraju odgovarati stvarnom stanju robe i ne smeju biti protivureni podacima iz drugih dokumenata. Nakon izvrenog pregleda i plaanja carinskih dabina, carinarnica koja je obila carinjenje overava JCI peatom na kojem je datum izvrenog uvoznog, odnosno izvoznog carinjenja. Deklaracija za carinsku vrednost (DCV)

DCV je propisan slubeni obrazac u koji se unose podaci o vrednosti uvezene robe za jednu poiljku u svrhu naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost (PDV). DCV se podnosi u setu od dva primerka, od kojih jedan zadrava carinski organ, a drugi se vraa podnosiocu. DCV se prilae uz svaku uvoznu carinsku deklaraciju za robu koja podlee ad valorem carinskoj dabini (dabini na osnovu vrednosti robe), osim u sluajevima propisanim pravilnikom. Podnosilac DCV je duan da prui sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrivanje carinske vrednosti robe. Podnoenjem potpisane DCV, podnosilac odgovara za tanost i potpunost podataka datih na svim stranicama ove deklaracije, kao i za verodostojnost svih dokumenata koji se podnose uz tu ispravu. Deklaracija za carinsku vrednost uvezene robe sadri podatke o fakturnoj ceni i inostranim trokovima koji ulaze u carinsku osnovicu (npr. trokovi montae, kamate na kredite, i sl.). Na ovaj nain utvrena carinska osnovica unosi se u uvoznu carinsku deklaraciju i preraunava po vaeem deviznom kursu u vrednost izraenu u nacionalnoj valuti na koju se primenjuje vaea carinska stopa predviena za robu koja se carini.

4.6 Bankarske garancijeBankarska garancija predstavlja pismenu ispravu kojom se banka obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da e mu, za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti, izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Izdavanju bankarske garancije prethodi zakljuenje odreenog osnovnog ugovora (kupovina opreme, izvoenje graevinskih radova, i sl.). U ovom ugovoru, dunik preuzima obavezu da poveriocu pribavi garanciju odreene banke, u cilju obezbeenja poverioevog potraivanja. Nakon zakljuenja osnovnog ugovora, dunik zakljuuje ugovor o izdavanju bankarske garancije sa odreenom bankom. Ovim ugovorom banka se obavezuje da e u svoje ime, a za raun dunika (nalogodavca), dati garanciju treem licu (korisniku), dok se dunik (nalogodavac) obavezuje da e za to platiti banci (davaocu garancije) odreenu naknadu (proviziju), vratiti novani iznos koji je banka platila korisniku garancije i ispuniti druge obaveze predviene ugovorom. Bankarska garancija predstavlja sredstvo obezbeenja potraivanja koje se, zbog svoje prilagoenosti potrebama poslovnog prometa, esto koristi u poslovnoj praksi. Osnovna prednost bankarske garancije ogleda se u njenoj broj i efikasnijoj realizaciji s obzirom da u sluaju neizvrenja obaveze od strane dunika, poverilac, po pravilu, ne mora pokretati sudski spor radi namirenja svog potraivanja. 21



Zakon ne odreuje bitne elemente bankarske garancije, preputajui ugovornim stranama da ih predvide saglasnou svojih volja. Ipak, u bankarskoj praksi iskristalisali su se odreeni bitni elementi, zajedniki za svaki oblik bankarske garancije. U njih ulaze: nazivi (firme) i sedita davaoca i primoca garancije, naznaenje posla ije se ispunjenje obezbeuje bankarskom garancijom, novani iznos na koji garancija glasi, rok vaenja garancije, mesto i datum izdavanja garancije potpis ovlaenog lica davaoca garancije. U praksi se, pored navedenih bitnih elemenata, najee ugovaraju i: klauzula o vraanju garancije, zlatna i valutna klauzula, klauzula o kliznoj skali, klauzula o kamatnoj stopi, klauzula o primeni merodavnog prava, klauzula o sudu ili arbitrai koji e reavati spor koji eventualno proistekne iz garancije i sl. U pogledu vrsta bankarske garancije, u domaoj poslovnoj praksi najpoznatije su: a) licitaciona garancija, kojom se pokrivaju sve tete do visine garantnog iznosa koje bi investitor imao za sluaj da uesnik u licitaciji ija je ponuda prihvaena kao najpovoljnija, ne zakljui ugovor ili ne pribavi bankarsku garanciju za dobro izvrenje posla; b) garancija za dobro izvrenje posla, kojom se banka obavezuje korisniku da e isplatiti odreeni novani iznos ako dunik iz osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoju ugovornu obavezu; c) garancija za vraanje avansa, kojom se banka obavezuje da e korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za sluaj da njegov dunik iz osnovnog posla ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je on dao avans ili ne vrati avans na drugi nain; d) uslovna garancija, kod koje korisnik, da bi realizovao svoja prava iz garancije, mora prethodno da dokae da je ispunio svoje obaveze iz osnovnog ugovora i da dunik iz osnovnog ugovora nije ispunio obavezu; e) bezuslovna garancija, gde korisnik garancije ostvaruje prava iz garancije podnoenjem banci o roku vaenja garancije zahteva za isplatu, sa izjavom da dunik iz osnovnog ugovora nije o roku ispunio svoje obaveze; f) akcesorna garancija, kod koje banka koja je dala garanciju moe prema korisniku garancije da istakne sve prigovore iz osnovnog ugovora koje bi mogao istai nalogodavac kao dunik, kao i prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa koji je zasnovan izmeu banke garanta i korisnika garancije u momentu kad je data garancija i preuzeta garancijska obaveza. Zakonom o obligaciom odnosima regulisana je supergarancija (potvrda garancije), u okviru koje druga banka (obino jaa) moe potvrditi obavezu iz garancije banke garanta. Banka svoju obavezu iz garancije moe iskljuivo da izmiruje u novcu, bez obzira na to da li se garancijom obezbeuje ispunjenje novane ili nenovane obaveze. Korisnik garancije moe svoja prava iz garancije ustupiti treem licu samo sa ustupanjem potraivanja koje je obezbeeno garancijom i prenosom svojih obaveza u vezi sa obezbeenim potraivanjem.

22



5. Meunarodni standardi i tehniki propisiStandardizacija je proces izbora reenja i utvrivanja primene tehnikotehnolokih normi i postupaka zasnovanih na proverenim rezultatima i dostignuima nauke, tehnike i praktinog iskustva i na predvianjima moguih pozitivnih i negativnih efekata da bi se dobila reenja koja moraju biti u skladu sa stepenom razvoja, politikom i ciljevima jedne zemlje, regiona ili meunarodnim zahtevima.9 Cilj standardizacije je da se smanji broj varijanti proizvoda i postupaka, da se olaka sporazumevanje, postigne opta ekonominost, bezbednost, zatita svih oblika interesa drutva, uteda energije, da se obezbedi nivo drutveno opravdanog kvaliteta, itd. Sve ovo omoguava racionalizaciju i specijalizaciju u proizvodnji, unifikaciju i tipizaciju proizvoda i predstavlja faktor integracije. Poslovima donoenja meunarodnih standarda danas se bavi preko 30 specijalizovanih organizacija. Ipak, meunarodne organizacije za standardizaciju ISO (International Standard Organization) i IEC (International Electrotechical Commission) ine sistem koji u ovom poslu uestvuje gotovo sa 85% svih objavljenih meunarodnih standarda. Globalizacija svetskog trita zahteva uspostavljanje globalnih standarda, tako da znaaj meunarodne standardizacije sve vie raste, pratei tehnoloke promene. Standardi su nastali iz potrebe stvaranja ,,zajednikog jezika u meunarodnom prometu robe i usluga, kako bi se izbegle razne prepreke koje bi onemoguile saradnju partera iz razliitih zemalja, poslovnih delatnosti ili sektora. Tehniki propisi su dokumenta putem koji se nalau tano odreene karakteristike proizvoda ili postupka koji je vezan za odreeni proizvod i procesa njegove proizvodnje, ukljuujui i obavezne administrativne procedure. Oni mogu podrazumevati i korienje izvesne terminologije, simbola, pakovanja, obeleavanja ili etiketiranja. Po prirodi su obavezni, jer njihovo donoenje je pod iskljuivom nadlenou drave i oni su deo zakonodavstva. 10 Tehnika regulativa koja propisuje karakteristike proizvoda predstavlja skup karakteristika koja drava namee i time odreduje kakva proizvod mora da bude. Ti kriterijumi mogu da se odnose na dizajn, performanse proizvoda, materijal od koga je proizvod napravljen i dimenzije proizvoda. Tehnika regulativa koja se odnosi na procese ili postupak proizvodnje najee se postavlja zbog sigurnosnih i zdravstvenih uslova. Regulativa koja se namee prilikom pakovanja je tu da bi osigurala da proizvod neoteen doe do kupca, ali i da se osigura okolina od moguih tetnih efekata koji bi se javili oteenjem proizvoda. Svaka drava namee svoj obavezan nacin obeleavanja proizvoda. To su najee simboli koji pokazuju da je izvestan proizvod proao sertifikaciju, tj da je usaglaen sa propisima drave na cije trite e biti stavljen. Najpoznatija oznaka je ,,CE - obeleje Evropske unije. Tehniki propisi se zasnivaju na svetskim standardima, to podrazumeva bilo direktno pozivanje na svetski standard, bilo njegovo unoenje u propis. Meunarodni standardi su opte prihvaeni, dok se tehniki propisi razlikuju od drave do drave. Ipak dosta toga je uraeno na harmonizaciji tehnikih standarda u izvesnim granama - kao to su telekomunikacije, gde generalno postoji razlika u standardima koji se primenjuju u zakonodavstvima, ali su meusobne9 10

Acin Singulinski, Stanislava; Menadment u meunarodnoj trgovini; Pigmalion, Novi Sad 2002., str. 161 www.siepa.sr.gov.yu

23



razlike smanjene prihvatanjem stranih standarda ili prihvatanjem atesta akreditovanih agencija. U naoj zemlji za standardizaciji je zaduen: Institut za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2, 11030 Beograd; Telefon: (011) 3541-260; e-mail: [email protected].

5.1 Standardi ISO 9000Osnovna ideja i cilj serije standarda ISO 9000 jeste da se definie jedinstven sistem, koji prua mogunosti da isporuilac uvek bude siguran da proizvodi i usluge odgovaraju zahtevima trita i potrebama kupca. Serija standarda ISO 9000 sastoji se od 5 meusobno povezanih standarda: 9000, 9001, 9002, 9003 i 9004. Postoje dva razliita osnova za njihovu primenu kada postoji ugovor, i kada ne postoji ugovor, to je i prikazano u tabeli koja sledi: Tabela 1: Serija standarda ISO 9000

Tabela 1. Standardi ISO 9000

Modeli serije standarda ISO 9000 i 9004 su opteg tipa i mogu se primeniti u preduzeima bilo koje delatnosti. ISO 9000 predstavlja koncepcijsko uputstvo kojim se definiu osnovni termini i koncepcijski pristup koji se odnose na savremeno tumaenje kvaliteta. ISO 9004 predstavlja uputstvo za operativni prilaz upravljanju kvalitetom. Standardi ISO 9001, ISO 9002 i ISO 9003 su integrisani u jedan novi: ISO 9001:2000. Ovaj standard precizira zahteve za sistem upravljanja kvalitetom za bilo koju organizaciju kojoj je potrebno da dokae svoju sposobnost da obezbeuje konstantno snabdevanje proizvodima koji ispunjavaju kupeve zahteve kao i zahteve odgovarajuih propisa i koja tei ka poveanju satisfakcije kupca. Neke od prednosti primene ovih standarda su sledee: smanjivanje broja kontrola i reklamacija, kontinuirani proces vrednovanja i kontrole kao prihvaeni nain unapreivanja poslovanja preduzea,

24



korienje sertifikata u promotivne svrhe, kao dokaz privrenosti kvalitetu, obezbeenje pristupa onim tritima na kojima se insistira na primeni organizovanog sistema kvaliteta.

5.2 Standardi ISO 14000Standardi ISO 14000 su standardi upravljanja zatitom ivotne sredine koji istovremeno omoguuju preduzeu smanjenje trokova: racionalnijim korienjem sirovine i smanjenjem trokova energije zbog bolje kontrole sirovina, smanjivanjem karta zbog poboljanih proizvodnih procesa, stvaranjem novih proizvoda i tehnologije zbog uvoenja procesa usmerenih na zatitu ivotne sredine, izbegavanjem trokova koji se javljaju kao posledica zagaenja sredine, itd. Bitno je i napomenuti da preduzea uvoenjem ovih standarda dobijaju na ugledu u javnom mnjenju zbog zalaganja za zatitu ivotne sredine. U seriji standarda ISO 14000 objavljeni su sledei standardi:

Tabela 2: Serija standarda ISO 14000Naziv ISO 14001 ISO 14004 ISO 14010 ISO 14011 ISO 14012 Sadraj Sistemi upravljanja zatitom sredine - specifikacija sa smernicama za upotrebu Sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine - opte smernice za principe, sisteme i tehnike podrke Smernice za proveru ivotne sredine Procedura provere - proveravanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine Kvalifikacioni kriterijumi za proveravanje sistema za zatitu ivotne sredine Tabela 2: Serija standarda ISO 14000

Ovaj standard ne definie uinak u zatiti ivotne sredine, ve samo insitira na opredeljenosti organizacije u pogledu potovanja relevantnih zakona i uvoenja stalnih poboljanja. Osnova za uspostavljanje serije standarda ISO 14000 je ve uveden sistem kvaliteta prema standardu ISO 14000, jer se sutina obezbeenja kvaliteta bazira na prevenciji, a to se postie definisanjem procesa i odravanjem procesa u definisanim uslovima odnosno kontrolom procesa. Treba napomenuti da ISO 14000 zahteva dodatna ulaganja, a ISO 9000 bi trebalo da povea produktivnost. Centar za ISO 9000 je kupac, a cilj ISO 9000 je zadovoljstvo kupca, dok je centar za ISO 14000 ivotna sredina, a cilj ISO 14000 je zadovoljstvo ire drutvene zajednice. ISO 9000 daje garanciju o pouzdanosti isporuioca, dok ISO 14000 daje garanciju da e potovati zakonsku regulativu u cilju zatite ivotne sredine.

25



5.3 HACCPFDA (US Food and Drug Administration) je usvojila program za bezbednost hrane koji je razvijen za astronaute pre skoro 30 godina. Tradicionalno, industrija i predstavnici zakonskih organa su zavisili od provere uslova proizvodnje i sluajno uzrokovanja finalnog proizvoda da bi osigurali da je hrana bezbedna. Meutim, ovaj pristup je reaktivan, a ne preventivan i manje efikasan od novog sistema. Novi sistem je poznat pod nazivom Hazard Slika 3: HACCP znak Analysis and Critical Control Point ili HACCP. FDA je ugradila HACCP u Food Code, dokument koji slui kao vodi za licenciranje i inspekciju hrane, prodavnica i svih operacija vezanih za hranu u SAD. U.S. Department of Agriculture (Ministarstvo poljoprivrede) je prvo ustanovilo HACCP za fabrike koje procesiraju mesne preraevine, kao i za mnoge druge vrste hrane. Spisak se poveava iz dana u dan. HACCP je podran od strane National Academy of Sciences, the Codex Alimentarius Commision (Internacionalna Organizacija za postavljanje standarda u prehrambenoj industriji) i National Advisory Committee on Microbiological Criteria for Foods. Principi sistema HACCP: 1. Analiza rizika (rizici mogu biti bioloki, kao to su mikrobi; hemijski, kao to su toksini; ili fiziki, kao to su metalni fragmenti ili staklo). 2. Identifikacija kritikih kontrolnih taaka (ovo su take u proizvodnji hrane - od ulaznih sirovina preko procesiranja i otpreme do konzumiranja od strane kupca - u kojima potencijalni rizici mogu da se kontroliu ili eliminiu: kuvanje, pakovanje, hlaenje i detekcija metala). Procesi se snime, naprave se dijagrami procesa i na njima se odrede kritine kontrolne take. 3. Uspostavaljanje preventivnih mera sa kritinim granicama za svaku kontrolnu taku (npr. postavljanje minimalne temperature i vremena potrebnog za eliminaciju tetnih mikroba). 4. Uspostavaljanje procedura za nadgledanje kritinih kontrolnih taaka 5. Uspostavaljanje korektivnih mera kada nadgledanje pokae da nije ispunjena kritika granica (npr. ponovno procesiranje ako minimalna temperatura kuvanja nije na propisanoj visini). 6. Uspostavaljanje procedura za verifikaciju ispravnog funkcionisanja sistema (npr. definisanje procedura za praenje temperature i vremena kako bi se verifikovala ispravnost jedinice koja se koristi za kuvanje). 7. Uspostavaljanje efektivnog uvanja zapisa da bi se dokumentovao HACCP sistem (ovo treba da ukljui zapise o rizicima i metodama kontrole, nadgledanja zahteva za bezbednou i akcija koje su preduzete da bi se eliminisali problemi). Najvanije prednosti HACCP sistema su: Fokusiranost na identifikaciju i prevenciju rizika Omoguava efektivniji i efikasniji rad Odgovornost je na proizvoau i distributeru hrane Omoguava efektivniju konkurenciju Uklanja granice meunarodne trgovine 26



5.4 Znak ,,CESlika 4: ,,CE znak Ukoliko se na nekom proizvodu nalazi znak ,,CE, to znai da je taj proizvod usaglaen sa zahtevima drektiva Evropske unije u pogledu bezbednosti, zdravlja korisnika i zatite ivotne sredine. Ovaj znak se nanosi na ureaj, izmenjenu opremu, ambalau i prateu dokumentaciju, da bi nadlene vlasti prepoznale da se radi o proizvodu koji je u saglasnosti sa pomenutim direktivama. Cilj je da se proizvodu koji nosi ,,CE znak obezbedi nesmetano cirkulisanje celokupnim tritem Evropske unije. Na slici su prikazani detalji u vezi sa izradom ,,CE" znaka. Znak ,,CE koji se nalazi na samom proizvodu u vidu nalepnice ili na ambalai za pakovanje proizvoda, treba da bude praen: nazivom ili identifikacionim znakom proizvoaa, navoenjem karakteristika proizvoda koje ga identifikuju, simbolom organizacije koja je ukljuena u nadzor i brojem EU atesta saobraznosti.. Ukoliko se posumnja u usklaenost sa direktivama, drave lanice su dune da zabrane putanje u promet proizvoda, da ga povuku iz prometa, ili ogranie njegov slobodan promet.

5.5 EDI i EDIFACTElectronic Data Interchange EDI u prevodu znai elektronska razmena podataka. Ona omoguava da se partneru moe poslati poruka u ugovorenoj standardizovanoj formi. Prednosti elektronske razmene podataka su: skraivanje vremena za poslovne transakcije, direktni protok informacija izmeu poslovnih partnera, manji trokovi transakcija, vea tanost, bolje usluge kupcima, i sl. Primenom EDI-ja, standardizovan je svaki dokument u meunarodnoj trgovini, kao to je faktura, porudbenica, cenovnik, i sl. Upotreba EDI-ja smanjuje trokove od 3,5 do 15% klasinih trokova razmene dokumentacije koja prati robu u prometu. U tom sluaju, dokumenta idu ispred robe (npr. nee se desiti da brod stoji u luci mesec dana jer nema potrebnu dokumentaciju). Veina firmi iz Zapadne Evrope od 1995. godine obrauje papire koji prate robu iskljuivo preko EDI-ja. Elektronska razmena podataka u administraciji, trgovini i transportu UN/EDIFACT (United Nation/Electronic Data Interchange for Administration, Commerce and Transport) predstavlja skup pravila, standarda i uputstava za razmenu podataka izmeu raunarskih sistema, uz minimalnu ljudsku intervenciju. Upotrebom pomenutih pravila i standarda postiu se pozitivni rezultati u proizvodnji, kontroli materijala, rukovanju, skladitenju, pakovanju i isporuci, i kod zapisa o kvalitetu. EDI i EDIFACT obezbeuju zadovoljenje zahteva serije standarda ISO 9000.

27



6. UVOZ ROBERedovni posao uvoza predstavlja transakciju u kojoj domai rezident kupuje robu od inostranog prodavca, uvozi je u carinsko podruje zemlje kupca i za nju plaa cenu inostranom prodavcu u sredstvima meunarodne likvidnosti preko ovlaenih banaka. Ovi poslovi se sastoje iz brojnih postupaka koje obavlja nosilac spoljnotrgovinskog posla, meu kojima su vaniji: -priprema i specifikacija robe koju treba uvesti -prikupljanje ponude inostranih rezidenata -obrada i analiza ponuenih cena i uslova nabavke -izrada pretkalkulacije uvoznog posla -voenje trgovakih pregovora i sklapanje kupoprodajnog ugovora -izvrenje uvoznog posla -isporuka robe, carinjenje i preuzimanje uvezene robe -plaanje uvezene robe i analiza rezultata uvoznog posla. Ekonomska funkcija uvoza se ogleda u tome to se njime postie obezbeenje domaeg trita sa inostranom robom i uslugama radi zadovoljenja domaih potreba za robom koja se ne proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim koliinama. Ostale funkcije uvoza su: -obezbeenje sirovina i reprodukcionog materijala za proizvodnju i normalno funkcionisanje privrednog sistema, a posebno onih repromaterijala kojima zemlja ne raspolae u dovoljnoj meri za efikasno funkcionisanje privrednog sistema i procesa reprodukcije; -nabavka robe iroke potronje koje nema u zemlji ili je nema u dovoljnim koliinama,i time se bolje snabdeva domae trite i podmiruju potrebe neophodne za odravanje postojeeg i dolazeeg kvaliteta ivota i ivotnog standarada; -uvoz odreene robe po kvalitetu, strukturi i koliinama ostvaruje potrebnu ravnoteu u robnim i novanim tokovima na domaem tritu i onemoguuje funkcionisanje monopola i monopolistikih pozicija na domaem tritu; -utie na izbor spoljnotrgovinske politike u cilju efikasnijeg korienja komparativnih prednosti domae privrede orijentiui se na racionalnije i efikasnije ukljuivanje u meunarodnu privredu i trgovinu; -racionalno korienje inostranih sredstava plaanja (deviza) na nain na koji domai rezidenti postiu izvesnu korist ostvaruje se kupovinom uvozne robe u trenucima povoljnih uslova na svetskom tritu; -transfer tehnologije i znanja putem uvoza savremene opreme i sofisticiranih proizvoda spreava tehnoloko zaostajanje zemlje koja se nalazi u procesu privrednog razvoja. Posao uvoza robe je, po pravilu , administrativno gledano, komplikovaniji i proceduralno obimniji u odnosu na posao izvoza,to zahteva vei angaman strunih lica koji na njemu rade. Ovo je posledica favorizovanja izvoza u skladu sa opredeljenjem za otvorenu trinu privredu i potvrde njegove uloge u funkciji rasta i razvoja zemlje. Pravilo, za to manje prepreka kod izvoza, pretvara se u suprotnost kada je u pitanju uvoz robe, to je naroito izraeno u privredama sa restriktivnom spoljnotrgovinskom politikom u cilju zatite domae industrije. U zavisnosti od potreba, uvoznik treba iz inostranstva da uveze proizvode koji se kod nas ne proizvode, ili se proizvode u nedovoljnoj koliini.

28



Spoljnotrgovinska firma moe robu da uvozi u svoje ime i za svoj raun i u svoje ime a za tu raun (komisionar). Kod uvoza u svoje ime i svoj raun uvoznik najpre dobro proui trite radi nabavke robe koja nedostaje domaem tritu. Kod realizacije ovog posla uvoznik snosi pun poslovni rizik i zato e se uvek odluiti za realizaciju poslova koji mu donose sigurniji dobitak, za razliku od sluaja uvoza za tui raun, gde nema poslovnog rizika ali dobija samo naknadu za izvrene aktivnosti u vezi sa poslovima uvoza. U tom sluaju sav rizik oko realizacije posla pada na teret nalogodavca, dok je zadatak uvoznika da profesionalno obavi povereni mu zadatak. Nalogodavac moe traiti ponude i od vie uvoznika, a realizaciju posla poveriti onome ko ponudi najpovoljnije uslove. Po izvrenoj realizaciji uvoznog posla uvoznik-komisionar ima pravo naplate uvoznike-komisione provizije, koja se obraunava u procentu od vrednosti izvrenog posla.

6.1. Uvozni komisioni posaoFirma zainteresovana za nabavku odreenih proizvoda sa inostranog tritakomitent, obraa se firmi uvozniku-komisionaru (kupcu), da u svoje ime a za raun komitenta pribavi najpovoljniju ponudu traene robe, zakljui kupoprodajni ugovor i izvri realizaciju uvoznog posla. Vrsta i koliina robe, kao i gornji nivo cene koji se moe prihvatiti, paritet i rokovi isporuke su precizirani u komisionom nalogu, a svi ostali uslovi vezani za specifinost trita su preputeni komisionaru, kao najboljem poznavaocu konkretnih trita. Kada komisionar primi komisioni nalog on pristupa izradi ugovora o uvoznom komisionu koji treba da potpiu komisionar-uvoznik i komitent-nalogodavac. Nacrt ugovora priprema uvoznik, referent uvoza u saradnji sa svojom pravnom slubom i trebalo bi da ga dostavlja bar u etiri primerka nalogodavcu koji po potpisivanju zadrava dva primerka a vraa dva primerka uvozniku. U ovom ugovoru se definiu vrsta, koliina,paritet i vrednost robe koja se treba uvesti u predvienom roku. Takoe se definiu meusobni odnosi uvoznika i njegovog nalogodavca u pogledu naplate zavisnih trokova uvoza. Po pravilu zavisni trokovi padaju na teret nalogodavca. Ugovor o komisionu bi trebalo pripremiti paralelno sa ugovorom o uvozu robe i im doe do zakljuenja kupoprodajnog ugovora sa inostranim partnerom potpisuje se i ugovor o komisionu. Potpisivanje ugovora o komisionu bi trebalo da prethodi potpisivanju ugovora o uvozu, ali je to nemogue poto u ugovoru o komisionu figurira cena uvoza u odnosu na koju se definie i provizija a cena je nepoznata sve do se ne potpie ugovor sa stranim partnerom o uvozu te robe. Uvozu robe prethode pripremne radnje: istraivanje i pronalaenje konkurentnih proizvoaa robe na inostranim tritima, istraivanje domaeg i inostranog trita, praenje domaih i inostranih propisa relevantnih za uvoz robe. Uvoznik moe biti suoen sa konkretnim zahtevom da se izvri kupovina od odreene inostrane firme ve prilikom dobijanja komisionog naloga za uvoz, ili mu se mogu dati iroka ovlaenja da sam pronae najkonkurentnijeg prodavca. Kad uvoznik ima striktna ovlaenja za nabavku robe od odreenog partnera a raspolae informacijom o povoljnijim uslovima kupovine konkurentne robe kod drugog proizvoaa, u obavezi je da o tome obavesti svog nalogodavca.

29



6.2. Poslovni kontaktiPostoje dva naina ostvarivanja poslovnog kontakta- posredni ili indirektni i neposredni ili direktni. Uvoznik e koristiti kako posredan tako i neposredan nain ostvarenja poslovnog komuniciranja. Od posrednih kontakata uee na sajmovima i saznanja o najnovijim inovacijama traenog proizvoda od velike je vanosti za uspean uvoz, ali i informacije koje se mogu dobiti posredstvom raunarskih mrea podataka koji prate svetsku trgovinu. Na osnovu dobijenih informacija uvoznik suava krug i definie jedan broj konkurentnih firmi za ije je proizvode zainteresovan. Kad uporedi uslove i mogunosti razliitih ponuda moe se odluiti za najkonkurentnijeg prodavca na osnovu sopstvene kalkulacije uvoznog posla. Neposredni poslovni kontakt moe inicirati kako prodavac tako i kupac. Kao prva faza pregovaranja, neposredni poslovni kontakt predstavlja neformalno pregovaranje izmeu kupca i prodavca, u okviru kojeg partneri upoznaju meusobno svoje potrebe, elje i zahteve, i na osnovu toga grade svoju buduu strategiju pregovaranja. Proizvoai industrijskih roba nastoje da odravaju direktne poslovne kontakte sa stalnim kupcima, uvoznicima, kao i potencijalnim kupcima-uvoznicima, u svim zemljama u kojima postoji realna mogunost za plasman njihovih roba. Kod poslova manje vrednosti i kod poslova iji predmet predstavljaju standardizovani proizvodi nie tehnoloke intenzivnosti spoljnotrgovinski posao moe biti zakljuen po okonanju faze neformalnih pregovora. Kad je predmet meunarodne kupoprodaje velike vrednosti i sloen treba prei na drugu fazu-fazu formalnog pregovaranja. Kad inicijativa za neposrednim kontaktom potekne od uvoznika, on dostavlja upit za ponudu na adresu prodavca. Uvoznik se obraa prodavcu formom upita da bi dobio saete informacije o uslovima prodaje robe. Upit se moe dostaviti faksom, telegrafski, potom, elektronskom potom ili putem telefona, gde se preporuuje da svi dogovori meu strankama budu pismeno potvreni najkasnije narednog radnog dana. Kada prodavac primi upit za ponudu on pristupa pripremi ponude izvoza. ak i kada prodavac nije u mogunosti da ponudi informacije o nekoj robi on mora odgovoriti na upit. Upit ne sme ostati bez odgovora, jer to zahteva korektan poslovni odnos. Kada prodavac ne moe da ponudi robu traenu upitom, obavezan je da u svom odgovoru na upit ukae kupcu na proizvoaa ili prodavca za koga zna da raspolae traenom robom, jer mu time pokazuje dobru volju za buduu poslovnu saradnju. Poslovni kontakti se mogu uspostavljati i putem meunarodnih licitacija, a one su obavezne kada se vri nabavka uvozne opreme ili uvoz robe velike vrednosti. Na ovim licitacijama pored inostranih ponuaa mogu uestvovati i domai ponuai.

30



6.3. Kalkulacija uvoznog posla i obraun carine na uvezenz robuKalkulacija uvoznog posla ima za cilj da pokae koliko je neki uvozni posao rentabilan. Uvezena roba moe imati razliite namene. Ona moe biti namenjena prodaji na domaem tritu, moe biti isporuena proizvodnoj firmi i upotrebljena u njenom procesu reprodukcije i moe biti realizovana na inostranom tritu,tj. reeksportovana. Svaki uvoznik obavezno pribegava kalkulaciji uvoznog posla da bi na osnovu nje doneo definitivnu odluku da li e ui u uvozni posao ili e odustati od njega. Na osnovu kalkulacije on ocenjuje svoje trokove i zaradu nastalu po osnovu posla uvoza. Kalkulacija kod poslova uvoza treba da da odgovor na pitanje koja je to najvia cena uvoza po jedinici prizvoda do koje je rentabilno uvoziti robu. Ovo pitanje je vrlo bitno kod uvoza u svoje ime i za svoj raun, jer se u tom sluaju uvozna cena uveana za trokove distribucije na domaem tritu, poredi sa cenom konkurentnih proizvoda na domaem tritu iz ega se mogu sagledati mogunosti realizacije uvezenog proizvoda na domaem tritu. Kod uvoznog komisiona uvozna kalkulacija je od izuzetne vanosti za odreivanje poslovnog rezultata kako za komitenta, tako i za komisionara. Cena uvoza robe, u sluaju uvoznog komisiona, se dobija sabiranjem vrednosti uvezene robe, zavisnih trokova uvoza i iznosa provizije uvoznika. Zavisne trokove ine: trokovi u inostranstvu-trokovi prevoza, trokovi osiguranja, trokovi manipulacije, ambalae, bankarski trokovi, ostali trokovi trokovi uvoza u zemlji-iznos uvozne carine, trokovi carinskog evidentiranja, akcize (ako se radi o robi iroke potronje), porez na dodatu vrednost, ostale dabine, pediterski trokovi, bankarski trokovi, kamate na angaovana sredstva uvoznika, ostali trokovi, ostali doprinosi Ovu cenu u krajnjoj instanci plaa nalogodavac. A ukoliko nalogodavac eli da proda uvezenu robu na domaem ili stranom tritu, na ovaj iznos dodaje i svoju proviziju, i time se dobija trina cena. Ova cena mora biti konkurentna o odnosu na ostale ponuae iste vrste robe. U sluaju direktnog uvoza, proizvodno preduzee uvozi u svoje ime i za svoj raun, za svoje potrebe ili trgovako preduzee, takoe, uvozi u svoje ime i za svoj raun radi dalje prodaje robe. U ovom sluaju se uvozna cena dobija sabiranjem vrednosti uvezene robe sa zavisnim trokovima uvoza, koji su isti kao i kod komisionog posla, samo to ne postoji stavka o obraunu kamate na angaovana sredstva uvoznika. Trgovaka preduzea konanu prodajnu trinu cenu dobijaju tako to uvoznu cenu uveaju za vrednost svoje provizije (zarade). Uvozni referent mora biti upoznat sa nainom obrauna i naplaivanja carine i drugih uvoznih dabina. Za sprovoenje carinskog postupka je nadlean pediter uvoznika, ali je potrebno da uvozni referent poznaje sistem obrauna carine, kako bi mogao da prati podatke u prispelim relevantnim dokumentima. Svetska trgovinska organizacija odreuje pravila za odvijanje meunarodne trgovine. Zemlje lanice moraju strogo da se pridravaju ovih pravila. Svetska trgovinska organizacija je formirana sa ciljem eliminisanja svih prepreka u meunarodnoj razmeni i njihovim svoenjem na carinske prepreke. Ova organizacija ima krajnje negativan stav o uvoenju necarinskih barijera kao to su kontigenti, 31



kvote, dozvole, tehnike prepreke trgovini, bilateralni aranmani. Veina zemalja lanica je izvrila liberalizaciju svoje spoljne trgovine, jer Svetska trgovinska organizacija prihvata iskljuivo carine kao osnovne instrumente spoljnotrgovinske politike svojih lanica. Bitne injenice kod obrauna carine su : Carinska osnovica predstavlja vrednost robe, na koju se obraunava carina u procentualnom iznosu Carinska osnovica, po pravilu nije jednaka fakturnoj vrednosti robe, ve ona predstavlja zbir fakturne vrednosti robe, trokova prevoza do granice i vrednost plaenog osiguranja za robu. Na ovako dobijeni iznos carinske osnovice se obraunava iznos carine po konkretnoj carinskoj stopi. Kada se uvozi roba iroke potronje, namenjena daljoj prodaji, prilikom uvoznog carinjenja se mora platiti i akciza. Osnovica za obraun akcize se dobija sabiranjem carinske osnovice, iznosa obraunate carine i iznosa obraunatog za carinsko evidentiranje robe.

6.4. Pripremne radnjePripremne radnje za izvrenje jednog uvoznog posla su: pribavljanje ponuda (raspisivanje licitacija) analiza ponuda voenje komercijalnih pregovora ugovaranje cene zakljuivanje ugovora 6.4.1. Pribavljanje ponuda Kada se ukae potreba za nabavkom robe iz uvoza, bilo za sopstvene potrebe, bilo za poslovnog partnera, tj.proizvoaa, na osnovu dobijenih zahteva uspostavljaju se poslovni kontakti prvenstveno sa proizvoaima roba u inostranstvu. Prilikom slanja upita za dostavljanje ponude , u upitu treba tano oznaiti koja se roba trai, koji kvalitet, koja koliina, paritet isporuke, rok isporuke, odnosno sve one bitne uslove koje traimo kod isporuke robe. Proizvoau treba dati primeran rok za dostavljanje ponude. Rok za dostavu ponude se odreuje u zavisnosti od vrste roba koje se trae. Kod robe iroke potronje, proizvoa moe odmah da dostavi svoje prospekte i cenovnik, odnosno, kod proizvoda iji se kvalitet odreuje prema nekom standardu, ponuda moe biti odmah poslata faksom, teleksom ili e-mailom dok je kod zahteva za dostavljanje ponude za isporuku investicionih dobara potrebno due vreme, jer ponua treba da izradi elaborate kao i da predlae odgovarajua tehnika, odnosno tehnoloka reenja. Kada uvoznik-kupac temeljno izvri istraivanje trita potencijalnih proizvoaa, tj.prodavaca on treba da izabere najkonkurentnije prodavce kojima e uputiti upit za dostavljanje ponude. Prilikom prvog direktnog kontakta kupca sa njegovim potencijalnim prodavcem on mora da ostavi utisak budueg ozbiljnog i solidnog partnera, a to se moe videti kroz formu i sadrinu upita. Forma upita mora da odraava imid firme, njenu stabilnost i poslovnost. Ona mora biti pripremljena na memorandumu firme i mora sadrati bitne elemente za budue zakljuenje ugovora o uvozu robe.

32



Uvoznik alje upite konkurentnim proizvoaima ali on moe upit uputiti i na adresu inostranog zastupnika na domaem tritu, to je est sluaj. U upitu bi trebalo naglasiti do kog roka se oekuje odgovor na njega. Uz pretpostavku da su inostrani proizoai prouili i pripremili odgovor na upit, uvozniku bi trebalo da u odreanom roku pristigne izvestan broj ponuda konkurentnih proizvoaa i prodavaca. 6.4.2. Analiza prispelih ponuda Uvoznik bi po prispeu odreenog broja ponuda trebalo da se odlui i izabere ponudu iji uslovi u potpunosti zadovoljavaju njegove potrebe. Najpre treba da izvri analizu i komparaciju prispelih ponuda, a zatim na osnovu rezultata analize prispelih ponuda da se opredeli za strategiju pregovaranja o uvoznom poslu. Uvoznik bi trebalo da se trudi da prikupi vei broj ponuda konkurentnih prodavaca iz inostranstva, osim ako se radi o uvozu robe na kojoj postoji monopol, jer bi se tad susreo sa samo jednim ponuaem. Ako uvoznik dobije veliki broj ponuda kao odgovor na svoje upite, kada izvri analizu treba da preduzme sledee korake: da se opredeli za jednu ponudu koja je najpovoljnija i da ukoliko smatra da ima prostora da stupi u pregovore sa inopartnerom radi postizanja dodatnih povoljnih uslova da se opredeli za vie ponuda jer je njihovom analizom zakljuio da su na podjednakom nivou konkurentnosti i da stupi zasebno u pregovore sa inopartnerima, tj.paralelno bi vodio pregovore sa dva i vie ponuaa i pokuao da obezbedi najpovoljnije uslove realizacije uvoznog posla. Analiza prispelih ponuda zavisie od vrste, tj.prirode predmeta uvoznog posla. Sloeniji i tehnoloki intenzivniji proizvodi bie optereeni veim brojem necenovnih faktora konkurentnosti, a proizvod nie faze prerade i standardizacije bie optereen cenovnim faktorima konkurentnosti, pre svega visinom cene. Tehnika analize ponude se svodi na poreenje cenovnih paketa u prispelim ponudama. Uporedni prikaz uvoznik moe da napravi tek poto otvori cenovni paket i upozna se sa ponuenim uslovima prodaje prispelih ponuda. Pri tom e morati da odredi svoj faktor vrednosti i ponderisati svaki elemenat iz cenovnog paketa odreenim ponderom. U analizi ponude kree se od visine ponuene cene, ali ona ne moe biti preovlaujui factor odluivanja u veini sluajeva. Celina sagledavanja cenovnog paketa, koji pored cene sadri i brojne necenovne faktore konkurentnosti, postaje odluujui faktor. Prvi korak treba da bude svoenje cena na isti paritet, s obzirom da razliiti inoprodavci nude cene po razliitim paritetima. Da bi se moglo izvriti poreenje neophodno je sve ponuene cene svesti na jedininu cenu. Ukoliko su pristigle ponude sa razliitim valutama plaanja, potrebno je sve cene izraziti u istoj valuti plaanja, po izboru uvoznika. Dalje se porede ostali uslovi iz ponude koji nisu eksplicitno novano izraeni ali se mogu vrednosno izraziti. Svaki od ovih faktora mora imati odreeni ponder u uvoznikovom sistemu vrednosti. Po izvrenoj analizi ponude uvoznik moe doneti konanu odluku o izboru ponude uvoznog posla. Posredstvom poslovne korespodencije i direktnim kontakto

znacaj uvoza i izvoza ra poslovanje

Documents