Lokalna samouprava ho}e da ula`e u nove sadr`aje u popularnom spomen-parku

^a~alicu vratitiizletnicima Strana V

Godina deveta, broj 623, dodatak za Brani~evski okrug

JKP „Vodovod i kanalizacija“ sprovodiradove vredne preko 30 miliona dinara

Do jeseni 1,7 km nove mre`e

Strane IV-V

P E TA K , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 , b r o j 6 9 0 6 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilust

racij

a: M

. \er

lek

Po`arevac }e posebno stimulisati protivgradnu za{titu

Odobreno 1,3 milionadinara za 28 strelaca

Strana VI

Beograd, Po`arevac - U Po`a-revcu se od 2. do 4. septembraodr`avaju 53. Ljubi~evske ko-nji~ke igre. Pored prate}ih ma-nifestacija i defilea u centrugrada nakon koga }e nastupitiBijelo dugme, na Hipodromuse u subotu i nedelju, 3. i 4. sep-tembra, odr`ava tradicionalnajedinstvena manifestacija Lju-bi~evski vi{eboj, ali i kasa~ke,galopske trke kao i takmi~enjeu preskakanju prepona.

Investicije na po`areva~komHipodromu su u punom jeku,kako bi grad Po`arevac sprem-no do~ekao konji~ke igre. U to-ku su radovi na sre|ivanju tri-bina, postavljanju nove ograde,ure|enju trka~ke staze, sre|u-ju se {tale za sme{taj konja vi-{ebojaca, galopera i trka~a, ob-navlja se krov i rekonstrui{e seelektri~na mre`a. Za ure|enjeHipodroma i Ljubi~eva Mini-starstvo trgovine, turizma i te-

lekomunikacija Vlade Republi-ke Srbije za ove namene izdvo-jilo je 12 miliona dinara.

Gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi} obi{ao je rado-ve na ure|enju Hipodroma i

istakao je zadovoljstvo dina-mikom i kvalitetom radova,koji }e biti gotovi do po~etkaslede}e nedelje. Spasovi} jedodao da su javne nabavke bi-le raspisane i sprovedene na

vreme i da }e iz tog razloga sveinvesticije na Hipodromu, alii u Ljubi~evu biti gotove upredvi|enom roku.

M. V.Strane II-III

Odr`ana sedma redovna sednica Gradskog ve}a Po`arevca

Sledi rebalans bud`etaVe}e utvrdilo predlog Odluke o pristupanjuprogramu sertifikacije op{tina po meri privredeu jugoisto~noj Evropi (BFC SEE) Strana II

Nakon du`eg vremena investira se u sre|ivanje po`areva~kog Hipodroma

Vlada izdvojila 12 miliona dinaraza Ljubi~evske konji~ke igreU toku radovi na rekonstrukciji tribina, ure|enju trka~ke staze, {tala za sme{tajkonja, galopera i trka~a, obnavlja se krov i rekonstrui{e se elektri~na mre`a

Gradona~elnik Spasovi}Gradona~elnik Spasovi}i i ve}nik Rve}nik R adovadovanovi}anovi}na Hipodromu na Hipodromu

Znatno pove}an iznos nagrada za konji~ke igre, umesto pet bi}e sedam miliona dinara

Potez Grada privukao ergele ivlasnike grla iz susednih zemalja

Strana III

II p e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Na sedmoj redov-noj sednici Gradskog ve}a Po-`arevca, kojom je predsedavaogradona~elnik Bane Spasovi},data je saglasnost za pristupanjeizradi rebalansa 2 bud`eta za te-ku}u godinu radi izvr{enja na-loga Ministarstva finansija RS.

Gradsko ve}e utvrdilo jepredlog Odluke o pristupanjuprogramu sertifikacije op{tinapo meri privrede u jugoisto~nojEvropi (BFC SEE), tako|e jedata saglasnost na tekst Spora-zuma o ~lanstvu u pomenutoj

regionalnoj mre`i, a gradona-~elniku Spasovi}u ovla{}enje zapotpisivanje tog Sporazuma.Program je namenjen op{tina-ma i gradovima koji imaju od-govaraju}e kapacitete i strate-{ki su opredeljeni da unapre-|uju poslovni ambijent, privu-

ku investicije i podstaknu raz-voj lokalne ekonomije. Kako senavodi, cilj je pobolj{anje kva-liteta usluga i informacija kojeop{tine u regionu pru`aju pri-vrednicima. Osnovni tro{kovi idvogodi{nja ~lanarina u ovomprogramu ko{taju 1,2 milionadinara. Ovu }e ta~ku nakon

Gradskog ve}a razmatrati od-bornici Skup{tine grada Po`a-revca.

Prihva}ena je i inicijativaza formiranje i imenovanjeRadnog tima za izradu pro-jektnog zadataka za rekultiva-ciju Spomen parka „^a~alica“.

U obrazlo`enju se ukazuje nato da je ^a~alica istorijski ikulturni spomenik prirode odizuzetnog zna~aja za Grad Po-`arevac, ali da mu nedostajedrugih sadr`aja, poput sport-sko - rekreativnih i turisti~kih,kako bi, kao zaokru`ena celi-

na bio uvr{ten u turisti~ku po-nudu grada.

Formirani deveto~lani rad-ni tim ima zadatak da u naj-kra}em roku pripremi pro-jektni zadatak za izradu idej-nog re{enja rekultivacije ioplemenjivanja Spomen par-ka a~alica, na osnovu koga bi

Direkcija za izgradnju GradaPo`arevca bila zadu`ena za iz-radu idejnog re{enja. Nakonrealizacije tih aktivnosti, a uskladu sa Zakonom o kultur-nim dobrima, predlog idejnogre{enja bio bi prosle|en Zavo-du za za{titu spomenika kul-

ture u Smederevu radi dava-nja saglasnosti.

Formirana je peto~lanaKomisija za kategorizacijuku}a, apartmana, soba i seo-skih turisti~kih doma}instavaza izdavanje turistima na teri-toriji Grada Po`arevca, sa za-datkom za utvr|ivanje ispu-njenosti uslova u pogleduure|enja, opreme i uslugapropisanih za tra`enu katego-riju ku}a, apartmana, soba iseoskog turisti~kog doma}in-stva, kao i uslova u pogleduprijavljenih izbornih eleme-nata radi pru`anja usluga pri-vatnog sme{taja turistima uskladu sa odgovaraju}im pra-vilnicima u toj oblasti.

Me|u ostalim ta~kamadnevnog reda izvajamo datusaglasnost na listu korisnikasredstava o uslovima i na~inusufinansiranja kamate kratko-ro~nih poljoprivrednih kreditana teritoriji Grada Po`arevca uovoj godini. Re~ je o listi od 68lica, kojima je raspore|en iznosod 2.482.417 dinara. Na ovojsednici prihva}en je i zahtevGradskog odbora SNS Po`are-vac za priznavanje dela tro{ko-va za adaptaciju zakupljenogposlovnog prostora u ulici Sta-ri korzo 35, u Po`arevcu.

Z. V.

Beograd, Po`arevac - U Po`a-revcu se od 2. do 4. septem-bra odr`avaju 53. Ljubi~ev-ske konji~ke igre. Poredeprate}ih manifestacija i defi-lea u centru grada nakon ko-ga }e nastupiti Bijelo Dugme,na Hipodromu se u subotu inedelju 3. i 4. septembra odr-`ava tradicionalna jedinstve-na manifestacija Ljubi~evskivi{eboj, ali i kasa~ke, galop-ske trke kao i takmi~enje upreskakanju prepona.

Investicije na po`areva~-kom Hipodromu su u punomjeku, kako bi grad Po`arevacspremno do~ekao konji~keigre. U toku su radovi na sre-|ivanju tribina, postavljanjunove ograde, ure|enju trka~-ke staze, sre|uju se {tale zasme{taj konja vi{ebojaca, ga-lopera i trka~a, obnavlja se

krov i rekonstrui{e se elektri~-na mre`a. Za ure|enje Hipo-droma i Ljubi~eva Ministar-stvo trgovine, turizma i tele-komunikacija Vlade republike

Srbije, za ove namene izdvoji-lo je 12 miliona dinara.

Gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi} obi{ao je radovena ure|enju Hipodroma i ista-

kao je zadovoljstvo dinamikomi kvalitetom radova, koji }e bitigotovi do po~etka slede}e ne-delje. Spasovi} je dodao da sujavne nabavke bile raspisane isprovedene na vreme i da }e iztog razloga sve investicije naHipodromu, ali i u Ljubi~evubiti gotove u predvi|enom ro-ku. Radove na Hipodromu ma-lo je ote`ao slu~aj paljevine ob-jekta koji se nalazi ispod tribineali i to }e biti ure|eno na vre-me. Hipodrom dobija obrisekako treba da izgleda i da po-novo bude dragulj konji~kogsporta u Srbiji, a Grad Po`are-vac }e postati prepoznatljivaturisti~ka destinacija u zemlji,zaklju~io je Bane Spasovi} gra-dona~elnik Po`arevca.

Radove na Hipodromu is-pred grada Po`arevca kontroli-{e Sr|an Radovanovi}, ~langradskog ve}a zadu`en zagradsku op{tinu Kostolac i me-sne zajednice. On je rekao da jezadovoljan izvo|enjem radovai da sve ide po planu i pored lo-{ih vremenskih uslova koji vla-daju ovih dana.

M. Veljkovi}

Odr`ana sedma redovna sednica Gradskog ve}a Po`arevca

Uskoro sledi izrada rebalansa bud`eta

Period verifikacije traje dve godineProgram sertifikacije BFC SEE se sprovodi u BiH, Hrvatskoj, Make-doniji, Crnoj Gori i Srbiji, sa idejom da pru`i op{tinama i gradovi-ma ovih zemalja jasne smernice o tome kako da kreiraju poslovnuklimu i uvedu me|unarodno priznate standarde efikasne i tran-sparentne lokalne administracije. Od 2012. godine ovom progra-mu pristupilo je vi{e od 60 lokalnih samouprava, a njih 27 dobilosertifikat i time su se pozicionirali kao najnapredniji u Regionu ikvalifikovali za podr{ku nacionalnih i me|unarodnih institucija idonatora, uz aktivnu promociju na regionalnom i me|unarod-nom nivou. U procesu verifikacije lokalnih samouprava, kvalitetposlovnog okru`enja meri se na osnovu vi{e od 80 kriterijuma. Zasticanje statusa sredine po meri privrede prema regionalnom„BFC SEE“ standardu, potrebno je ispuniti 75 posto svih kriteriju-ma. Period verifikacije traje dve godine.

Ve}e utvrdilo predlog Odluke o pristupanju programu sertifikacijeop{tina po meri privrede u jugoisto~noj Evropi (BFC SEE)

Tro{kovi i ~lanarina programa ko{taju1, 2 miliona dinara: Po`arevac

OD 2. DO 4. SEPTEMBRA ODR@A]E SE

Investira se u sre|ivanju po`areva~kog Hipodroma

Vlada izdvojila 12 miliona dinara

U toku radovi na sre|ivanju tribina,nove ograde, ure|enju trka~ke staze,{tala za sme{taj konja vi{ebojaca, galopera i trka~a, obnavlja se krov i rekonstrui{e se elektri~na mre`a

Vratiti stari sjaj Ergeli „Ljubi~evo“ Po`arevac - Vra}anje starog sjaja kompleksu Ljubi~evo i istoimenoj Ergeli, ko-ja je decenijama bila najpresti`nija i najtrofejnija na ovim prostorima, bi}e je-dan od prioriteta grada Po`arevca u predstoje}im godinama. Doskoro zapu-{tena Ergela mogla bi u narednom periodu da postane jedno od zna~ajnijihturisti~kih lokacija i omiljenih izleti{ta Po`arevljana. Pored ostalog, nekada{nje betonsko pojilo kod spomenika Ljubi~evcu bi}e ob-novljeno, kao i dekorativna rasveta. Na ovom prostoru }e u petak, na dan otva-ranja igara, biti prire|ena ~ajanka za najva`nije zvanice. U Ljubi~evu su ure|e-ni novi padoci za konje, a trenutno se priprema trasa za trim-stazu koja }e senalaziti odmah pored parkinga. Staza }e biti kru`na, du`ine 350 metara, a na-redne godine namera je da se postave sprave za ve`banje. Tako|e, trebalo bida se uredi i de~je igrali{te sa desne strane {etali{ta i po~ne sa izgradnjom bi-ciklisti~ke staze kojom }e mo}i da se obi|e ~itavo podru~je ergele. Nedavno je„otkriveno“ staro pojili{te kod velike {tale koje je bilo potpuno zaraslo u {iblje.Pojili{te bi trebalo da se potpuno rekonstrui{e naredne godine. Postoje ideje ida se uredi jezero koje se nalazi u samom srcu ergele i na druge na~ine opleme-ni prostor i osmisle novi sadr`aji koji }e privu}i posetioce. Z. V.

Pohvale izvo|a~ima radovaSr|an Radovanovi} posebno je pohvalio izvo|a~e radova. a to su kostola~ka pred-uze}a PRIM i RIO, zatim Jovi} gradnja i firma Bau iz Beograda, na radovima su an-ga`ovani i osu|enici iz KPZ Zabela, a nakon obavljenih gra|evinskih radova u ak-ciji ~i{}ena bi}e anga`ovani radnici koji izvode javne radove, dok }e asfaltiranje od-re|enih deonica obaviti PZP Po`arevac. Radovanovi} je dodao da su trka~ke stazeu perfektnom stanju, ko{ena je trava i obavljeno je ravnanje terena, a on poru~u-je da }e Po`arevljani i svi gosti koji }e biti prisutni na 53. Ljubi~evskim konji~kimigrama biti prijatno iznena|eni stanjem na Hipodromu.

Sve }e biti zavr{eno na vreme: Gradona~elnik Spasovi} i ve}nik Radovanovi} na Hipodromu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac - Ambiciozni plano-vi Po`arevljana da Ljubi~evskekonji~ke igre u budu}nosti zau-zmu po va`nosti sam vrh nacio-nalnih manifestacija, po~eo jeve} ove godine zna~ajnim pove-}anjem fonda nagrada. Ovogo-di{nji sveukupni fond nagradaprema{uje sedam miliona di-nara, {to je za dva miliona vi{eod pro{logodi{njeg. Ovaj potezje ve} privukao ergele i vlasnike

grla iz Ma|arske, ali i ostalih ze-malja, u kojima je razvijen ko-nji~ki sport da upi{u Po`arevacu svoj rokovnik za po~etak sep-tembra, kada se Ljubi~evskekonji~ke igre odr`avaju.

Tako je ve} sada poznato da}e najatraktivnija trka kod ga-lopera, „Kup Ljubi~eva“, imatifond od dva miliona, dok }eglavna kasa~ka trka „Knez Mi-hailo“ darovati najbolje sa

800.000 dinara. O{tra konku-rencija bi}e i u preponskomtakmi~enju jer je ove godine zanjih ukupno namenjeno600.000 dinara. „Endurance“,ili daljinsko jahanje sada imafond nagrada u iznosu od150.000 dinara a zna~ajan po-mak u visini nagrada na~injenje i kod „vi{ebojaca“.

Za samo polufinale u subo-tu predvi|ene su nagrade u vi-sini od 200.000, dok }e se dankasnije, u nedelju, „vitezovi“boriti za ~ak 1.000.000 dinara.Pore|enja radi, pro{le godine jefond nagrada za takmi~are uLjubi~evskom vi{eboju ukup-no iznosio 900.000 dinara.

M. V.

Po`arevac - Tokom svoje naj-zna~ajnije manifestacije, Ljubi-~evskih konji~kih igara, Po`a-revac }e kroz umetni~ku insta-laciju Svetlane Milutinovi} ucentru grada poslati sna`nuporuku o va`nosti recikliranja.

Pejza`ni arhitekta SvetlanaMilutinovi}, koja je za dekori-sanje centra Po`arevca tokomnovogodi{njih praznika bila ta-ko|e inspirisana materijalimakoji su ba~eni ili se recikliraju,za Ljubi~evske konji~ke igreplanira da ponovo kroz dekor,koji se uveliko priprema, po{a-lje poruku o va`nosti ekologije.

- Ve} desetak godina krozprivremene umetni~ke instala-cije koje se postavljaju u grado-vima elim da skrenem pa`njuna odre|ene pojave. Tokomdva meseca koliko sam ve} uPo`arevcu iz razgovora sa lju-dima uvidela sam da svi ele daim grad bude lep{i, a naj~e{}esmatraju da je za to potrebnovi{e cve}a. S druge strane pri-metila sam da postoji velikiproblem sa recikliranjem pla-stike u gradu. Ova instalacija zaKonji~ke igre objedini}e i temucve}a kao i recikla`e, kazala jeSvetlana Milutinovi}, koju je

gradona~elnik Bane Spasovi}nedavno postavio sa svog sa-vetnika.

Jedan od razloga za taj nje-gov potez svakako su pozitivnikomentari u doma}oj ali i stra-noj javnosti na njeno dekorisa-nje Po`arevca za Novu godinu,te je verovatno elja da se sa timestetskim promenama u gradunastavi.

Ina~e Svetlana Milutinovi}je anga`ovana i na ure|enju er-gele i hipodroma, tako da uzdekor koji }e biti postavljen uTaba~koj ~ar{iji, mo`e se re}ida su o~i Po`arevljana uprte unju. Svetlana i njen tim nisuprecizirali kako }e dekoracija ucentru grada ta~no izgledati, alismo saznali da }e se delom sa-stojati od delova plasti~nih fla-{a koje gra|ani mogu ostavljatiu poseban kontejner kod kru-`nog toka i na taj na~in i samidati doprinos nesvakida{njojumetni~koj instalaciji.

M. V.

U „NOVOM RUHU“ 53. LJUBI^EVSKE KONJI^KE IGRE U PO@AREVCU

Bijelo dugme nastupa 2. septembraPokroviteljstvo igara od strane kabineta predsednika Republike Srbije i posebnoatraktivan defile govori da }e ovogodi{nje 53. Ljubi~evske konji~ke igre daleko nad-ma{iti sve prethodne. U tome }e svakako pomo}i i nastup grupe Bijelo dugme ko-ji je rezervisan za petak, 2. septembar, nakon defilea u centru Po`arevca. Sportskidani se odr`avaju na Hipodromu u subotu, 3, i nedelju, 4. septembra.

Znatno pove}an iznos nagrada za konji~ke igre, umesto pet bi}e sedam miliona dinara

Za glavnu trku fond dva miliona dinaraPotez Grada ve} privukao ergele i vlasnike grla iz Ma|arske,ali i ostalih zemalja u kojima je razvijen konji~ki sport

Tokom konji~kih igara Po`arevac }e poslati sna`nu poruku o va`nosti ekologije

Promocija recikla`ekroz umetnost

Apel za ostavljanje ambala`e- Molim gra|ane da u {to ve}em broju ostavljaju plasti~nu ambala`u, i to onu oddva litra, providnu, koja ima dno u obliku „cveti}a“. Tako|e, pozivam i dobrovolj-ce da nam pomognu u njihovom vezivanju, a gde }e to stajati i kako }e ta~no iz-gledati neka ostane tajna do srede 31. avgusta, kada }emo je postaviti, poru~ila jesvojim sugra|anima Svetlana Milutinovi}.

Arhitektica Svetlana Milutinovi} i mogu}ideo instalacije

IV

p e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 . b r a n i c e v o

brani

Kada novi ministar ka`e dau javnoj svojini postojemilioni hektara njiva i

{uma, da o tome nema ~ak nidobre evidencije, da se mnogenjive nalaze pod korovom, a jo{vi{e se obra|uju na crno bezugovora o zakupu, onda je toprava slika stanja kako sedecenijama upravljalo ovomdr`avom.

Ako ministar tako tvrdi, ondamu sigurno treba verovati, alikako da neko poveruje da }e onmo}i takvo stanje da popravi,kada su sli~no obe}avali ve}

decenijama, a ono sve gore igore. Zar nije isto i sa divljomgradnjom? Kao da smo u zemljidivljaka. Istina, ne mo`e niko datvrdi kako je narod divlji, jernarod radi ono {to sme i mo`e.Nije ni ~udno da o njivama nebrinu oni koji su od narodaizabrani da javnom svojinomupravljaju na najbolji mogu}ina~in, jer su narodne njive dalekood o~iju naroda i pome{ane saprivatnim. Isti ti funkcioneri nebrinu ni o objektima koji su javnasvojina u gradovima i selima,svima nama pred o~ima, popravilu u strogom centru. To {tonema jasne i glasne evidencije osvoj toj javnoj svojini nije nimaloslu~ajno, kao {to nije slu~ajno ida podaci o tome {te je javnasvojina predstavlja tajnu,maskiranu u nedostatakpodataka.

Svojevremeno je jo{ 1995.donet zakon kojim je dr`ava

otela javnu svojinu op{tinama,kao kobajagi da bi se boljekoristila, jer op{tine ne daju nipet para da se o tome brinu.Osnovana je i Agencija za Javnusvojinu Republike Srbije.Zaposleni silni ljudi. Bio je topravi melem za op{tinskefunkcionere, jer ih niko vi{e nijemogao prozivati za{to na{aimovina propada. Za sve `ivo semorala tra`iti saglasnostAgencije, a javna je tajna bila daoni ne daju saglasnost nikom,sem kada se obezbedi pritisaksa najvi{eg nivoa, ili neki drugikonkretniji stimulans. Kada jepostalo jasno da je projekatcentralnog upravljanja javnomsvojinom propao i kada vi{e nijemogao da se brani java{luk,zakon je promenjen, pa je javnasvojina ponovo vra}enaop{tinama u vlasni{tvo pre 7-8godina. U tom preuzimanju idavanju vlasni{tva ispadne dase negde dokumentacijazagubila, a op{tinske slu`bezaboravile kako se to radi. Opetnedostatak dokumentacije,

kadrova, iskustva, vremena,volje...

Jedino u prevarantskimprivatizacijama i rasprodaji nijefalilo podataka i volje da sepostupak obavi brzo i efikasno.Stanje je jo{ gore kada sepogledaju op{tinski bud`eti. Uprihodima od imovine stojeneke sme{no male cifre, kao dase radi o Alajbegovoj slami. Saprihodima od imovine ne moguda se podmire ni tro{kovi javnerasvete. Zna~i niko i ne planirada tu imovinu iskoristi, baremne javno i transparentno.Odavno je taktika „upropasti paprodaj jeftino“ primenjena napreduze}ima. Mnoga preduze}asu kupljena u bescenje, a ~estoba{ od onih koji su ih iupropastili. Kada ponestanepreduze}a dobro do|u izgleda ioranice, objekti u gradu i drugaprirodna bogatstva, pa poslenarode „seci u{i - krpi dupe“.

Slavomir Lazarevi}

(PRE) MI[LJENJE

To {to nema evidencije o javnojsvojini nije nimalo slu~ajno, kao {to nije slu~ajno i da podaci o tome {te je javna svojinapredstavlja tajnu, maskiranu u nedostatak podataka

^ije su na{e njive?

Po`arevac - U po`areva~komCentru za obuku kopnene Voj-ske u kasarni „General Pavle Ju-ri{i} [turm“ odr`ano je sta`ira-nje slu{alaca klase za rezervneoficire generacije mart 2016. go-dine a, prema ocenama mentorai instruktora koji su pratili njihovrad, ocena sta`iranja bila je odli~-na. Na sta`iranju je bilo 24 slu{a-laca, roda pe{adije, oklopnih vo-zila i in`injerije. Analiza rada, ko-ja je izvr{ena prethodnih dana,ocenjena kao veoma uspe{na. Utoku sta`iranja slu{aoci su obi{li

znamenitosti grada Po`arevca,Arheolo{ki lokalitet Viminaci-jum, Fondaciju Milenin dom iNarodni muzej.

U ime Klase slu{alaca rezer-vnih oficira obratio se Milo{ Pe-rovi}, koji je, pored ostalog re-kao:

- Postali smo bolji ljudi, na-u~ili smo kako voleti ljude vi{enego {to oni vole nas, osetilismo ono {to ne bi osetili, a i dasmo hteli da osetimo nismomogli, jer da bi to osetili mora-li bismo biti ba{ ovde gde se to

ose}a. Nau~ili smo da budemotu, kad god je porodica tamo.Uvideli smo da biti oficir presvega zna~i biti ~ovek {to je da-nas u vihoru ~udnog vremenagde su ideje ru{ila~ke, poroblji-va~ke, ubila~ke i neljudske naj-te`e. Shvatili smo da je te`inavojnog poziva nesebi~no dava-nje sebe, ne o~ekuju}i da je tomogu}e kvantifikovati, i da sesmo tako ovaj posao mo`e izvr-{avati ~asno i po{teno. Svi smomi dobrovoljno stavili sebe uslu`bu Otad`bine i poistovetili

se makar i na trenutak sa arhe-tipom srpskih ratnika, sa - La-zarom, Milo{em, Stepom, Put-nikom, Mi{i}em, sa svojim ~u-

kundedovima sa Cera, Koluba-re, Mojkovca i drugih velikihbitaka, rekao je izme|u ostalogPerovi}. Z. V.

Odli~na ocena za rezervne oficire

Po`arevac - Ovog leta JKP „Vodo-vod i kanalizacija“ radi udarni~kina sre|ivanju infrastrukture u Po-`arevcu i Kostolcu. Nakon potpi-sivanja tri ugovora sa Direkcijomza izgradnju grada Po`arevcavrednosti preko 30 miliona dina-ra, JKP „Vodovod i kanalizacija“ jeotpo~ela radove na zameni azbest-no - cementnog cevovoda u [u-madijskoj ulici u du`ini od 819metara i Ulici Jovana [erbanovi}au du`ini od 438 metara.

Vrednost radova u [umadij-skoj ulici iznose 14.035.000 dina-ra i oni pored zamene cevovodapodrazumevaju i kompletnuugradnju nove instalacije, ventila ivodomera kod 76 korisnika. U pr-vom delu, od Ulice ede Vasovi}ado raskrsnice sa Industrijskomulicom za petnaestak dana po za-vr{etku radova vr{i}e se komplet-no asfaltiranje, dok u drugom de-lu ulice do raskrsnice sa UlicomLole Ribara, gde se nalazi ~vori{te,radi}e se vra}anje u prvobitno sta-nje, {to podrazumeva asfaltiranjerova u kome se postavljaju cevi iise~enih prelaza radi priklju~aka.

Direktor po`areva~kog „Vo-dovoda“ Sa{a Valjarevi} ka`e dase u ulici Jovana [erbanovi}a ra-dovi ~ija je vrednost 8.878.000dinara, izvode ~itavom trasom

od Okru`nog suda do Elektro-morave, po trotoaru, kako bi seizbegle druge instalacije.

- Iako je rok za zavr{etak ra-dova druga polovina septembra,oni }e biti okon~ani do po~etka{kolske godine i zbog toga suuvedene radne subote. Po dina-mici koja se sprovodi, celokupna[umadijska ulica bi}e zavr{ena udrugoj polovini septembra, jerima dosta priklju~aka i mora}eprevezivanja da se rade i sa leve i

sa desne strane, isti~e direktorValjarevi} i dodaje:

- Sa rukovodstvom Grada po-stignut je dogovor da zajedni~kiDirekcija za izgradnju, Vodovod ikanalizacija i Toplifikacija koordi-

Po`arevac - Nedavno je u mana-stirima Sestroljin i Rukumija ne-daleko od Po`arevca obele`en je-dan od najve}ih pravoslavnihprazni - Preobra`enje Gospodnje,a upravo za ove hramove i jo{ ne-ke crkve u tom kraju vezana je, unarodu jo{ veoma iva, legenda osestri Jelici i „Ku~ki Pavlovici“.

Naime, manastir Sestroljin na-lazi se u Poljani nadomak Po`a-revca. Nastanak manastira vezanje za legendu, koja je opevana unarodnoj pesmi „Bog nikom du-`an ne ostaje“. Ova porodi~na tra-gedija zbila se u domu vlastelinaPavla Radi}a - kneza od Stiga. Pa-vlova supruga opsednuta ljubo-morom i mr`njom prema zaoviJelici, jer su joj bra}a pru`ali punoljubavi i pa`nje, po{to nije uspelaspletkama i sitnim la`ima, zakla-la je Pavlovog sokola i ubila mukonja, da bi na kraju ubila i sop-stveno dete u kolevci i krvave no-`eve podmetnula Jelici pod jastuk,a mu`a uputila gde }e ih na}i.

Veruju}i `eni Pavle je, uz sa-glasnost brata Radula, naredio dase sestra ve`e konjima za repove,da se konji poteraju i da je rastrg-nu. Prema predanju, po{to je Je-lica rastrgnuta „na sve ~etiri stra-ne sveta“, na mestima na kojimasu pali delovi njenog tela pojavilisu se, tako|e, ~udotvorni izvorikoji do danas postoje. Pored tihizvora su sagra|eni manastiri.Gde je palo telo - manastir Zao-

Poljana - Duhovno-etnografskamanifestacija „Sestroljinski danipreobra`enja“, posve}ena jed-nom od najve}ih pravoslavnihpraznika, odr`ana je 15. put po

redu kraj manastira Sestroljin uPoljani nedaleko od Po`arevca.

Uo~i Preobra`enja Gospod-njeg, odr`ana je likovna koloni-ja i retrospektivna izlo`ba

Udru`enja likovnih stvaralaca„\ura Jak{i}“ iz Po`arevca.Istog dana, u crkvi Svetog Vaz-nesenja Gospodnjeg slu`eno jeprazni~no bdenje. Nakon govo-ra protojereja Radoslava Vuko-savljevi}a i predsednika Skup-{tine Po`arevca Bojana Ili}a,„Sestroljinski dani“, otpo~eli suhimnom ove manifestacije ko-ju je izveo narodni pojac i zdra-vi~ar, Milija Radivojevi} - Baja.U programu su se predstavilakulturno umetni~ka dru{tva izPoljane, Smedereva i Klenovni-ka. Drugog dana, odr`ana jeverska slu`ba. Pored izvrsnihfolkloraca iz sela Poljane, na-stupili su gosti iz ]irikovca, apublika imala je priliku i da u`i-va u koncertu peva~a Vere Ma-tovi} i Radi{e Uro{evi}a.

Z. V.

JKP „Vodovod i kanalizacija“ vr{i radove vredne preko 30 miliona dinara

Do jeseni 1,7 kilometara

Iako je rok za zavrpolovina septembokon~ani do po~etzbog toga su uved

Ostvarena dobit preko tri miliona dinaraPozitivno poslovanje tokom proteklog perioda i ostvarena dobit od 3,1 milion dinara upro{loj godini, omogu}ili su investiranje vredno 41 milion dinara u opremanje radnihjedinica Po`arevac i Kostolac i ~itavog preduze}a. Nabavljena su nova vozila, ma{ine,alati i za{titna sredstva, koji su neophodni za kvalitetno i efikasno obavljanje poslovakoji su Vodovodu povereni od strane Grada.

Sestroljinski dani Preobra`enja

Kraj manastira Sestroljin

Povodom nedavnog o

Legenda

p e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 .

V

Ÿ d a n a s . r s

i~evo

niraju poslove i investicije u na-rednom periodu, kao {to smo toove godine radili, kako se ne bi vi-{e puta na istoj lokaciji otvarali ra-dovi i stvarali nepotrebni tro{ko-vi. Po zavr{etku radova na ova

dva gradili{ta u centralnoj zoni,o~ekuje nas u oktobru zamenaazbestno-cementnog cevovoda ipriklju~aka u Prizrenskoj ulici udu`ini od 402 metara, koja je ne-asfaltirana i vrednost radova jeprocenjena na 4,5 miliona dinara.

On je istakao da je u proteklihnekoliko godina u Po`arevcu za-menjeno 10 kilometara vodo-vodne mre`e, a u Kostolcu je od-ra|eno tri kilometra i da o~ekujunaredne godine mnogo vi{esredstava za ovu namenu iz Fon-da za za{titu ivotne sredine.

Prema njegovim re~ima uproteklom periodu Grad je iz-dvojio zna~ajna sredstva za iz-gradnju kolektora prema Lu~ici,Prugovu i Poljani, {to je va`no jer}e gra|ani u ovim seoskim sredi-nama dobiti adekvatne uslove iizgradnjom kanalizacije spre~i}ese dalje zaga|enje vodoizvori{ta.

- U ovoj godini priklju~ci }e seraditi u Lu~ici i Ljubi~evu, dok }ese naredne godine radovi nasta-viti u Prugovu i Poljani. Posle to-ga Direkcija za izgradnju uradi}eprojekat sanacije postoje}ih ja-ma, koje direktno uti~u na zaga-|enje vodoizvori{ta i bunara,odakle se Po`arevac snabdevavodom, naglasio je Valjarevi} oradovima koji se vode i koje }e unarednom periodu da izvodi jav-no preduze}e na ~ijem je ~elu.

M. Veljkovi}

Po`arevac - Lokalna samoupravagrada Po`arevca opredeljena je zaulaganje u nove sadr`aje na brdu^a~alici ^ime bi ovo tradicional-no izleti{te gra|ana bilo vra}enorekreativcima pa i zainteresova-nim turistima. Cilj je da osim jed-nog od omiljenih {etali{ta Po`a-revljana i mesta za polaganje ve-naca tokom komemorativnihsve~anosti, ovaj spomen-parkpostane privla~an turistima kojipose}uju grad i preraste u mestoza sport, rekreaciju i odmor.

Naime, Gradsko ve}e Po`arev-ca formiralo je komisiju koja imazadatak da pripremi projektni za-datak na osnovu koga }e se izradi-ti idejno re{enje za rekultivaciju iopremanje ^a~alice. Na predlogtakvog re{enja saglasnost bi treba-lo da izda i Zavod za za{titu spo-menika kulture, jer je a~alica za-pravo memorijalni kompleks po-sve}en `rtvama Drugog svetskograta i antifa{isti~koj borbi.

Park se prostire na 24 hektara.Na ovom prostoru nalaze se trispomenika i nekoliko spomenplo~a. ^a~alica sa najvi{im de-lom na oko 200 metara visine,

delom je u {umi, a ve}i deo povr-{ina je prekriven zelenilom i cve-}em. Postoje i tri izvora sa pro-menjivim kvalitetom vode. Parkposeduje idealne uslove za {etnjui razgledanje biljnih vrsta, a po-stoje i brojne staze za rekreaciju iodmor kao i igrali{ta za decu.Na`alost, igrali{ta nisu u dobromstanju, kao ni infrastruktura na-menjena izletnicima. Trotoari suistro{eni i potrebna je njihova sa-nacija. Rasveta nije najbolje re{e-

na, a nema ni video nadzora,zbog ~ega je a~alica no}u na lo-{em glasu. U parku ne postojijavni toalet sa strujom, vodom ikanalizacijom. Posetioci nemajuure|en prostor na kome moguda predahnu, a nije organizova-na ni prodaja hrane i pi}a.

Ekolo{ki dom, koji je izgra|enu podno`ju brda, nije zavr{en pagodinama „zvrji“ gotovo prazan,mada je arhitektonski izuzetnoatraktivan i ima veoma veliki

prostor u kome bi se mogli reali-zovati raznovrsni sadr`aji. Obje-kat je uglavnom zapu{ten, a pro-storije u prizemlju koristi slu`baodr`avanja u kompleksu, dok lo-kalno ekolo{ko dru{tvo u njemupovremeno organizuje izlo`be iskupove. Po`arevljani i posetioci^a~alice od ovog objekta nemajunikakvu korist, zbog ~ega je po-trebno da se {to pre re{i status,gazdovanje i konkretna namenaEkolo{kog doma. Z. Vasi}

va, gde je ruka nikla je Rukumi-ja, brada - Brada~a. Na mestugde po~ivaju o~i sestre Jelice injeno levo koleno nastao je ma-nastir Sestroljin. U narodu se idanas, za zlu `enu, upotrebljavatermin „ku~ka Pavlovica“.

Jedno vreme kraj oko Sestro-ljina je bio pust, jedino {to je vre-delo bio je Sveti izvor. Kada nijebilo srpskog naroda da pose}uje

ovu svetinju, pose}ivali su je pri-padnici drugih veroispovesti.

- Zapisano je da je jevrejski tr-govac iz Leskovca, Haimo Kairo,usnio san da }e njegov sin Avramozdraviti na izvoru sestre Jelice,zvanom „Dobri lik“. Vo|en snomprona{ao je izvor. Dete je isceljeno,a presre}ni otac je o~istio {umu,sam izvor i put do njega. I dete za-povednika turske kasabe kod Du-

bravice, na u{}u Morave u Dunav,je ozdravilo na ovom izvoru. Kakoka`e putopisac iz tog vremena, de-te je doneto na zapre`nim kolima,a tr~alo je pored kola u povratkuza Dubravicu, pripoveda protoje-rej Radosav Vukosavljevi}.

Izvor „Dobri lik“ je u pro{lostibio ~esto pose}ivan, dolazili suljudi sa sa svih strana, pa je prilo-zima izgra|ena i crkva na teme-

ljima nekada{njeg manastira, ko-ji su poru{ili Turci prilikom osva-janja Smedereva. Izvor Sestroljin,prema verovanju, le~i oboljenjao~iju. O mladim nedeljama i Sve-toj Petki sjati se mnogo sveta kraj~udotvornog izvora da na|e lekabolestima. Vodu iz Sestroljina bo-lesnici piju, ali se prete`no njomeumivaju i ispiraju o~i.

Z. V.

Bradarac - Uz blagoslov oca Si-meona, igumana manastira Ru-kumija, odr`ana je tradicional-na, 5. po redu, manifestacija„Rukumijski dani preobra`e-nja“. Cilj ove manifestacije je

o~uvanje duhovne tradicije inarodnih obi~aja.

Pored brojnih gra|ana,prisustvovali su: predsednikSkup{tine Grada Po`arevcaBojan Ili}, ~lan Gradskog ve}a

Ivan Jovi} i odbornik DarkoMirkovi}. Manifestaciju suorganizovali Mesna zajednicaBradarac i Kulturno umetni~-ko dru{tvo iz ovog naselja uzpodr{ku Grada Po`arevca.

Nakon prazni~ne slu`be, na-stupila su kulturno umetni~-ka dru{tva iz Bubu{inca, Kle-novnika i doma}ini iz Bradar-ca kao i manastirski hor.

Z. V.

nove mre`e

r{etak radova drugara, oni }e bititka {kolske godine iene radne subote

obele`avanja Preobra`enja Gospodnjeg

a o sestri Jelici i „Ku~ki Pavlovici“Izvor „Dobri lik“

posve}en sestra Jelici

Odr`ani „Rukumijski danipreobra`enja“

Ispred manastira Rukumija

Lokalna samouprava za ulaganje u nove sadr`aje na popularnom spomen-parku

^a~alicu kona~no vratiti izletnicima i turistimaEkolo{ki dom nije zavr{en pa godinama „zvrji“ gotovo prazan, mada je arhitektonski izuzetno atraktivan i ima veoma veliki prostor

Neiskori{}enNeiskori{}enEkolo{kEkolo{k i domi dom

VI p e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Okupili se bolje stoje}ipenzioneri, oni koje jesrpska Vlada ojadila

uzimaju}i im deo ste~enepenzije (svima vi{e od desetprocenta, koliko se u javnostinaj~e{}e pominje); okupili se ipri~aju o privatnimpenzionim fondovima. Ka`uda je u njima sigurnost zaduboku starost, jer ovapenzija, ste~ena~etrdesetogodi{njim radom,

o~igledno niti je sigurna nitidovoljna za mirnu starost.

Moji pajta{i se premi{ljajukoji od doma}ih penzionihfondova nudi najpovoljnijeuslove, koji je najsigurniji, na~ijem ra~unu }e dobrovoljnoupla}en novac bitinajbezbedniji. Matorad`angrizala svakome nalazemanu, ali ipak respektujuprivatne penzione fondove.Oni sami nemaju {anse dasvoju budu}nost re{e krozre~ene fondove, ali njihovimla|i imaju. Tako }e seobezbediti, imati kakvu-takvu sigurnost u starosti.Misle da privatni fondovine}e biti dostupni Vladi, daih koristi po svomnaho|enju. Nisam se slo`io,podse}aju}i ispisnike natragi~ne devedesete, kada jeoplja~kana stara devizna{tednja. Tada nisu otete parestavljene na {tednju samo udr`avnim bankama, nego seto dogodilo i sa privatnimbankama. Ako je jednommoglo, uvek mo`e.

Moja dobitna kombinacijaglasi: ulagati u porodicu, ubudu}nost dece. I prijatelje.Ulagati u ljude. Mo`da ponekad neko zataji, omane, ali

ipak, u globalu, to je dobrainvesticija. O~uvanaporodica brinu}e o svimstarim ~lanovima,roditeljima, dekama ibakama. Ja~ajmo porodicuumesto {to je ru{imo. Starostna{ih predaka bila je svetabriga njihove dece. Zauzvrat, oni su svojoj deciostavili sve {to su stekli,brinu}i o `ivotu potomakavi{e nego o svojoj starosti.

Ja~anje porodi~nihvrednosti je na svakompojedincu, ali tome podsticajtreba da obezbede dr`ava idru{tvo. ^esto ~ujemo odzvani~nika da je porodicatemelj dru{tva. Ako je odistatako, porodicu treba osna`iti,oja~ati, ohrabriti njenukoheziju. U pro{losti behu udr`avi nekakva stru~na ipoliti~ka tela zadu`ena zabrigu o porodici (inatalitetu). Nisam siguran dasu i tada stvarni dometi

dr`ave u tom smislu bilizna~ajni, kao {to ni danasnisam siguran da sepo{tapalica o porodici kaosto`eru dru{tva u praksiprevodi u `ivotnu zbilju.

Mo`da ideja sausmeravanjem vi{ka novcaod plate u penzionefondove nije adekvatna;mo`da je bolje pomiritijedno sa drugim: {tedeti uprivatnim fondovima, adecu vaspitati da buduprivr`eniji porodici, familiji,prijateljima. Neko }e re}i dasam staromodan, mimoevropskih trendova.

Ka`u, u tom modernomzapadnom svetu roditeljibrinu do punoletstva, aonda, sre}no sine, sre}no}erko, `elim vam svenajbolje, ne zaboravite nas,javite se po nekad SMSporukom, posetite nas akobude prilike, samo se najprenajavite da rezervi{emovreme da iza|emo svizajedno na kafu...

Rizikuju}i da budemprogla{en za zaostalogbalkanca, ostavljam ~itaocuna savesti da bar razmi{lja oporodici. Dok to ne postaneorganizovana praksa.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Sigurni privatnipenzioni fondovi?

Mo`da ideja sa usmeravanjemvi{ka novca od plate u penzione fondove nijeadekvatna; mo`da je boljepomiriti jedno sa drugim: {tedeti u privatnim fondovima, a decu vaspitati da buduprivr`eniji porodici, familiji,prijateljima. Neko }e re}i da sam staromodan, mimo evropskih trendova

Po`arevac - Grad Po`arevac }enovim rebalansom bud`eta,koji se o~ekuje uskoro, po svojprilici, dodatnim novcem po-sebno stimulisati strelce protiv-gradne za{tite. Naime, Gradskove}e je odobrilo 1,3 miliona di-nara za 28 strelaca, kojima binovac bio pla}an u periodu od{est meseci koliko traje protiv-gradna za{tita. Ina~e, strelciprimaju svega 4.000 dinara ne-to mese~no u periodu izme|u15. aprila i 15. oktobra {to je,kako sami ka`u i {to se potvrdi-lo u praksi, potpuno destimu-lativna svota para.

Pored opremanja protiv-gradnih stanica novim raketa-ma, izdvajanjem dodatnihsredstava za strelce Grad Po`a-revac }e znatno unapreditismanjivanje opasnosti od grada~ije posledice mogu biti i fatal-ne po useve i zasade vo}a. Pro-tivgradna za{tita je poslednjih

godina u izuzetno lo{em stanju,pre svega zbog lo{eg na~ina nakoji je ~itav sistem ure|en. Lju-di koji su zadu`eni za interven-ciju u slu~aju nailaska gradono-

snih oblaka lo{e su pla}eni, a dopro{le sezone nisu raspolagalini sa dovoljnim brojem raketaza reagovanje tokom sezoneodbrane od grada.

Ina~e, vi{e mesta u Srbiji jeproteklih meseci pretrpeloozbiljnu {tetu zbog gradono-snih padavina. S druge strane,u Po`arevcu ka`u da ne ele dabilo {ta prepuste slu~aju. Sezo-nu su po~eli sa solidnom opre-

mljeno{}u, jer su pro{le godinenabavili 90 raketa za 14 stanicana svojoj teritoriji. U me|uvre-menu, javnom nabavkom ku-pljeno je jo{ 120 raketa. Ove ipro{le godine je za ove potrebeizdvojeno ukupno oko sedammiliona dinara. Sada se izdvajai dodatni novac za strelce, pozahtevu koji su sami strelciuputili lokalnoj samoupravi.

Z. V.

Golubac - Jedna od razvojnihprivrednih grana op{tine Golu-bac, pored tradicionalne poljo-privrede i turizma, jeste i proiz-vodnja ~uvenog ekolo{kog me-da. P~elarstvom se ovde bavioko 50-tak porodica kojimapodunavska op{tina prekoUdru`enja p~elara „Goluba~kigrad“ poma`e u njihovoj aktiv-nosti i realizaciji projekata ve-zanih za razvoj p~elarstava.

Udru`enje je osnovano 2012.godine i ima za cilj da okupip~elare, edukuje ih i radi na za-{titi geografskog porekla meda idrugih p~elinjih proizvoda.

- Te 2012. godine zacrtalismo odre|ene ciljeve koje smou ovoj godini i ispunili. Jedanod ciljeva je brendiranje i za{ti-ta geografskog porekla, jer smodobili re{enje od Zavoda za za-{titu intelektualne svojine gdeje brendiran na{ med koji }e seproizvoditi u ataru Nacional-nog parka „\erdap“. Ura|enesu sve analize u nadle`nim la-boratorijama i sa ponosommogu da ka`em da med sa ovihprostora u sebi sadr`i oko 60biljaka u sebi, {to ne mo`e da seniko pohvali sa takvim kvalite-tom proizvoda. Pro{le godinena Me|unarodnom poljopri-vrednom sajmu u Novom Sadu

osvojili smo zlatnu medalju zakvalitet meda, {to potvr|uje ukom pravcu ide na{e Udru`e-nje i {ta je cilj na{ih p~elara, ka-`e Predrag Peri}, predsednikUdru`enja p~elara „Goluba~kigrad“ Golubac.

Nacionalni park „\erdap“ iekolo{ki zdrava priroda, pru`adobre uslove za razvoj p~elar-stva, {to je i {ansa za mlade ko-ji `ele da se porodi~no baveproizvodnjom meda i drugihp~elinjih proizvoda.

- Ovaj kraj je na dobrom me-stu, za{ti}en je, prvo preko dr`a-ve u okviru Nacionalnog parka„\erdap“, jer ovde ne postoji nijedan prirodni ili ve{ta~ki zaga|i-va~ koji mo`e da ugrozi zag|e-nost prirode i tako uti~e na kvali-tet meda. Tu je i raznovrsnost flo-re na terenu, {to doprinose kvali-tetu meda i p~elinjih proizvoda.Ova godina je donekle bila medo-nosna. U po~etku vremenskiuslovi su bili dobri, me|utim, ka-snije do{lo je do promena, {to je

uticalo i na samu p~elinju pa{u,pa je u ko{nicama bilo manje me-da od planiranih, rekao je Peri}.

U radu i aktivnosti Udru`e-nja p~elara „Goluba~ki grad“poma`e i lokalna samoupravau vidu davanja subvencija i or-ganizovanjem savetovanja iedukacija u cilju sticanja znanjau proizvodnji.

- Mi kao udru`enje dobrosara|ujemo sa lokalnom samo-upravom koja nam poma`e ubrendiranju meda i za{titi geo-grafskog porekla, ka`e Predragi dodaje da subvencija za mla-de p~elare koji `ele da se bavep~elarstvom jeste dobro za teporodice, na{e Udru`enje i op-{tinu Golubac. Sada radimo napakovanju brendiranog medakoji }emo prodati na na{em iinostranom tr`i{tu. Radimo naedukaciji na{ih ~lanova u ciljusticanja ve}eg znanja u oblastip~elarstva i ve}e proizvodnjemeda sa ovih prostora.

Nekada su se p~ele dr`ale izhobija, a danas mnogi u meduvide mogu}nost za zaradu odkoje }e `iveti. Med proizvedenu Nacionalnom parku „\er-dap“ ima kvalitet i sve se vi{etra`i na doma}em i inostra-nom tr`i{tu.

Lj. Nastasijevi}

Po`arevac }e novim rebalansom bud`eta dodatnim novcem posebno stimulisati strelce protivgradne za{tite

Odobreno 1,3 miliona dinara za 28 strelacaPro{le godine nabavili 90 raketa za 14 stanica na svojoj teritoriji, a u me|uvremenu, javnom nabavkom kupljeno jo{ 120 raketa

Strelci i do 81. godine

Na podru~ju grada Po`arevca postoji 14 protivgradnih stanica raspore|enih pookolnim selima. U svakoj stanici postoje dva izvr{ioca. Naj~e{}e radi se o supru`ni-cima ili ~lanovima iste porodice. Po`areva~ki strelci imaju izme|u 18 i 81 godine.

Protivgradna za{titai „porodi~ni biznis“

P~elinji proizvodi iz Nacionalnog parka „\erdap“ izuzetno kvalitetni

Sti`e ekolo{ki med iz \erdapa

Udru`enja p~elara „Goluba~kigrad“ poma`e i lokalna samoupravau vidu subvencija i organizovanjemsavetovanja i edukacija

Prodajni {tand pravogmeda u Golupcu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 . brani~evo

Veliko Gradi{te - Pobednici dr-`avnog finala Sportskih igaramladih Srbije u odbojci, ekipaiz Velikog Gradi{ta, pripremaza odlazak me|unarodno fina-le jubilarnih 20. igara u Splitugde, kao i do sada, o~ekuju us-pe{an nastup pa i neko odli~je.

Tim povodom, njih je usve~anoj sali Skup{tine op{ti-ne primio predsednik op{tineDragan Mili}. U Splitu }e sede~aci iz Velikog Gradi{ta tak-mi~iti za medalje sa vr{njaci-ma iz BiH i Hrvatske. Sportskeigre mladih su jedinstvenamanifestacija u Evropi, a Srbi-ja je ove godine oborila sve re-korde po broju u~esnika. Gra-di{tanci su plasman za me|u-narodno finale izborili me|u950 najboljih mladih takmi~a-ra na dr`avnom finalu u Beo-gradu. Ovom prilikom, pred-sednik op{tine im je ~estitaona uspehu i po`eleo da se u Sr-biju vrate sa medaljom.

U Hrvatskoj }e nas predsta-vljati Lazar Lazarevi}, MilutinMijajlovi}, Lazar Stevi}, Nikola

Panti}, Petar Jovi}, Nikola Jor-danovi}, Mihajlo Stojanovi},Nenad Vasiljkovi}, Lazar Jere-mi}, Bojan Panti}, Jovan Man-

di} i Vuk Bogdanovi}, a za do-stojnu prezentaciju pobrinulase i op{tina pokloniv{i im potrenerku i dres sa obele`jimaop{tine i Srbije. Trenerka jeuru~ena i zaslu`nima za njihovuspeh, treneru Dejanu Milano-vi}u, profesorkama Verici Jovi}i Biljani Peri} te direktoruOsnovne {kole „Ivo Lola Ri-bar“, Draganu Mandi}u, koji seu ime svih zahvalio na dugogo-

di{njoj podr{ci op{tine. Prije-mu je prisustvovao i savetnikza sport, Sa{a Panti}.

Uz takmi~enje, u gradu Di-oklecijana na obali Jadrana,u~esnici }e imati priliku za no-va prijateljstva i nezaboravnadru`enja sa vr{njacima iz regi-ona, ali i u`ivanje u brojnimznamenitostima iz bogateistorije tog kraja.

Z. V.

Po`arevac - Pred{kolska usta-nova „Ljubica Vrebalov“ izPo`arevca na Trgu oslobo|e-nja danas organizuje zavr{numanifestaciju u okviru pro-grama „Malo se pokreni i uvrti} kreni“.

Ovim programom na tere-nu, koji je trajao od 25. jula do12. avgusta, Pred{kolska usta-nova tokom letnjih meseci vr-{ila je afirmaciju pripremnogpred{kolskog programa. Pro-

gram su realizovali vaspita~i,Slu`ba za preventivnu zdrav-stvenu za{titu i stru~na slu`baUstanove. Nakon rada u obli-`njim naseljima sa decom izosetljivih grupa, sledi realiza-cija aktivnosti namenjenihna{im najmla|im sugra|ani-ma, kako bi i oni imali prilikuda se upoznaju sa vrti}em nato~kovima. Zavr{na manife-stacija se odr`ava 26. avgustaod 18 do 20 ~asova. Z. V.

Mladi odbojka{i iz Velikog Gradi{ta na me|unarodnom finalu Sportskih igara mladih

O~ekuju odli~je i u Splitu

Uspeh i na Balkanskom prvenstvuPored pionira, uspe{ni su ovih dana bili i odbojka{i Milo{ Popi} i Bogdan Stanoje-vi}, osvojiv{i prvo mesto na takmi~enju na Balkanskom prvenstvu u odbojci, odr-`anom po~etkom avgusta u Ivanjici, a op{tina ih je podr`ala adekvatnom nov~a-nom nagradom. Oni su na prijem do{li u pratnji trenera, Radomira Veli~kovi}a, pod~ijim vo|stvom su postigli ve} niz pobeda.

Vrti} na to~kovima zavr{io ovogodi{nje putovanje

„Malo se pokreni i u vrti} kreni“

Pioniri sa svojim trenerima na prijemu u Op{tini

U „{etaju}im“ jaslicama

Veliko Gradi{te - Dragana M. izPo`arevca saslu{ana je u sreduu tu`ila{tvu u Velikom Gradi{tuu svojstvu svedoka u istraziprotiv njenog oca Radi{e M.(63) iz Golupca, koji je pritvo-ren na osnovu njene prijavezbog sumnje da je izvr{io nedo-zvoljene polne radnje nad unu-kama starosti ~etiri i pet godina.

Kako smo saznali iz izvorabliskog istrazi, Dragana je ostalapri prvobitnim optu`bama, zbogkojih je njen otac i uhap{en, jerona i dalje tvrdi da je on decu, upetak oko 13 ~asova, seksualnozlostavljao na tavanu svoje ku}eu Golupcu. Posle nje saslu{ani sui Radi{ina supruga i sin, koji ga idalje brane i tvrde da Dragana la-`e i optu`uje nevinog oca.

- Ja sam rekao sve ono {to ido sada u medijima, da moj otac

nikad unucima nije naudio i daje ovo la moje sestre, kako bi seosvetila jer se roditelji protivenjenom opijanju i neradu, a imatroje dece. Spomenuo sam i daje moja }erka sve vreme bila uzDraganine }erke i verujem da }ese i od nje ovih dana uzeti izja-va“, kazao je sin Dragan. Draga-na iz prvog braka ima dvoje de-ce koja `ive u Nema~koj, a izdrugog braka ima dve devoj~icei de~aka. Draganin biv{i suprug,otac njeno troje dece, Zoran M.tako|e brani svog biv{eg tasta, ao Dragani misli sve najgore.

- Dragana je hroni~na alko-holi~arka, ne radi nigde, preva-

rama sti~e novac i ima vi{e kri-vi~nih prijava. Ube|en sam damoj biv{i tast nije kriv i da }euskoro iza}i na slobodu, a takomisle i svi koji ga malo bolje po-znaju, rekao je Zoran, koji je do-{ao u zgradu Osnovnog tu`ila-{tva u Velikom Gradi{tu kakobi mu pru`io podr{ku. Draga-nina majka, Marija, rekla je da}e, kad se sve ovo zavr{i, odre}i}erke preko novina. Njen bratDragan ka`e da sestru ne}e datu`i, ali se nada, kad otac doka-`e da su optu`be la`ne, da }enadle`ni protiv nje da podnesuprijavu za la`no prijavljivanje.

M. V.

Po`arevac - Rumunski dr`avlja-nin Vasile Uktu (50) pravosna-`no je osu|en na 35 godina za-tvora jer je u martu pro{le godi-ne silovao i rukama zadavio sta-ricu Slavku Stevi} (83) iz Star~e-va kod Petrovca na Mlavi.

Ovakva presuda doneta je uVi{em sudu u Po`arevcu, a sadaje i potvr|ena od strane beograd-skog Apelacionog suda. Optu`e-ni Rumun krivi~na dela zbog ko-jih je osu|en - silovanje i te{koubistvo, izvr{io je 23. marta pro-{le godine, u ku}i pokojne Slav-ke. On je nju poznavao prekosvoje supruge, jer je ova kod njeradila du`e vreme kao ku}na po-mo}nica, po{to je starica `ivelasama i bila joj je neophodna po-mo} u ku}nim poslovima.

Za ovaj monstruozni zlo~in sesaznalo kada je jedan me{taninsela Dubo~ka do{ao kod Slavke uposetu. Kada je na krevetu zate-kao njeno be ivotno telo, odmah

je nazvao policiju, koja je obave-stila Hitnu pomo}. Me|utim, le-kari su mogli samo da konstatu-ju smrt nesre}ne starice. Po{to jeimala vidljive povrede po telu,nalo`ena je obdukcija u po`are-va~koj bolnici, koja je pokazalada je ona silovana i pretu~ena ta-ko da su joj bila polomljena rebrai povre|ene ruke i noge. Na kra-ju je i zadavljena, golim rukama.

Policija je po~ela intenzivnirad na otkrivanju po~inioca, ko-ji je uskoro identifikovan i uhap-{en. Iz stari~ine ku}e ni{ta nijeukradeno, niti je bilo tragovapremeta~ine, pa je jasno da plja~-ka i koristoljublje nisu bili motiv.Prilikom saslu{anja, osumnji~e-ni Rumun negirao je izvr{enjezlo~ina, ali su ga demantovali do-kazi. Za te{ko ubistvo za koje jeon optu`en, zakonom je zapre}e-na kazna od 10 do 40 godina za-tvora, dok za silovanje sleduje odtri do 15 godina. M. V.

Samoubistvou KPZ „Zabela”Po`arevac - Zoran Risti} (31)iz Brankovine, op{tina Valje-vo, koji se nalazio u KPZ”Za-bela” na izdr`avanje zatvor-ske kazne u no}i izme|u po-nedeljka i utorka izv{rio jesamoubistvo u zatvorskojbolnici. On se u zatvorskomstacionaru nalazio na le~e-nju, ali je iz sebi znanih raz-loga odlu~io da prekrati `i-vot ve{anjem. On je pome-nute no}i iskoristio prilikudok su ostali bolesnici osu-|enici spavali da izvr{i sa-moubistvo, na taj na~in {to jeod ~ar{ava napravio om~u,~iji je jedan kraj zaka~io zakrevet na spratu, a drugi se-bi oko vrata. Njegovo telo ka-ko visi otkrili su osu|enicikoji su taj slu~aj prijavili nad-le`nima. Kako saznajemo sa-moubica nije ostavio nika-kvo opro{tajno pismo, pa semotivi ovog samoubistva neznaju. Ina~e, prema re~imana{eg izvora bliskom istrazi,Risti} je do sada na razne na-~ine vi{e puta poku{avao daizvr{i samoubistvo ali je, dosada, uvek ostajao `iv. Nje-govo telo predato je porodiciradi sahrane. M. V.

U Tu`ila{tvu saslu{ana porodica osumnji~enog za pedofiliju

Optu`ila i prijavila oca,a porodica ga brani

IstragaKako smo saznali iz istrage, narednih da-na trebalo bi da se obavi razgovor sa Dra-ganinim }erkama, sa kojima }e razgova-rati stru~na lica. Tako|e, o~ekuje se da seobavi razgovor i sa Draganovom }erkomi sa jo{ nekim svedocima, posle ~ega sle-di odluka o daljoj Radi{inoj sudbini.

Ku}a osumnji~enog

Potvr|ena presuda:Vi{i sud u Po`arevcu

Rumunski dr`avljanin Vasile Uktu (50) pravosna`no osu|en na dugogodi{nju robiju

Dobio 35 godina zbogsilovanja i ubistva

CRNA HRONIKA

VIII p e t a k , 2 6 . a v g u s t 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Ku~evo - U Zavi~ajnoj galerijiCentra za kulturu „Veljko Du-go{evi}“ u Ku~evu otvorena jeizlo`ba ikona Dra`ena Vra~ara.Prema re~ima direktorke Cen-tra Jasmine Dragojevi}, izlo`bapredstavlja samo nit u saradnji,jer Vra~ar trenutno radi naoslikavanju crkve u Turiji.

- Projekat nas je spojio i omo-gu}io nastavak saradnje, prvokroz radionicu kaligrafije, kojase odr`avala u toku ovogodi-{njeg Kulturnog leta i sada krozsamostalnu izlo`bu ikona kojesu ve~eras bile pred na{im gra-|anima, rekla je Dragojevi}eva.

O ikonopisu je govorio je slikari vajar iz Ku~eva, Petar An|elko-vi}, koji je rekao da Ikona ne te ida prika`e doga|aj slikarski reali-sti~no, ve} da pronikne u dubljismisao doga|aja koji prikazuje.

- Autenti~an stil u ikonopisujeste on {to se naziva „vizantijskiikonopis“ i to predstavlja izrazu~enja Pravoslavne crkve, rekaoje An|elkovi}. O autoru Dra`e-nu Vra~aru govorio je i otac Ni-kola Soldatovi}, stare{ina crkveu Turiji koju ovaj ikonopisacoslikava unutra{nje zidove crkveSv. apostola Petra i Pavla u ovomnaselju u op{tini Ku~evo.

- Zahvaljujem se na prilici dauo~i praznika Preobra`enja, kadaslavimo Hristovo preobra`enje,Njegovu ljudsku prirodu u Bo-`ansku, imamo tu privilegiju, ~asti blagoslov da otvorimo pre svegasvoje srce za preobra`aj ve~eras,onog ljudskog u nama da bi po-stalo bo`ansko. Izlo`ba ikona ko-ju autor predstavlja, predstavljadeo neba, jer ove ikone predsta-vljaju i jedan sa`etak autorovogpetnaestogodi{njeg fokusa stva-ranja i udubljivanja u lepotu. Iko-na je zapravo za na{ prozor u ne-bo. U ime na{e Crkve, SrpskePravoslavne, na{e parohije Turij-ske i bra}e sve{tenika sa teritorijeop{tine Ku~evo, mo`emo da sezahvalimo Dra`enu Vra~aru zaono {to ~ini za na{u crkvu i zaprojekat oslikavanja Crkve u Tu-riji, u ime te ljubavi i te bogolepo-te, da ovaj poduhvat koji nije niprvi, a svakako ni poslednji budeblagosloven, rekao je otac Nikola.

Autor je ro|en je 1971. godi-ne, diplomirao je 2011. godinesa prose~nom ocenom 9,51 naVisokoj {koli - Akademiji Srpskepravoslavne crkve, u klasi profe-sora Gorana Jani}ijevi}a, odsekzidno slikarstvo. Dra`en Vra~arod po~etka {kolske godine2013/2014. radi kao nastavnik li-kovne kulture i crtanja, slikanjai vajanja u O[ „Miroslav Anti}“u Beogradu, op{tina ^ukarica.Do sada je u~estvovao na vi{e od40 kolektivnih izlo`bi u zemlji iinostranstvu. Imao je samostal-nu izlo`bu u Muzeju srpske pra-voslavne crkve 2007. godine.

U~estvovao je u izradi zid-nog slikarstva i samostalno osli-kao 10 pravoslavnih hramova uzemlji i inostranstvu. Samostal-no oslikao mona{ku trpezarijuu manastiru Lazarica na Dal-matinskom Kosovu. Pripremaoje, dekorisao i oslikavao brojneobjekte od javnog zna~aja. Po-slednji objekat je rezidencija uvlasni{tu Gaspromnjefta u Re-`evi}ima, Crna Gora. Ilustro-vao je vi{e stru~nih ~asopisa iknjiga. Osim navedenog bavi seizradom mozaika kao i dekora-cijom stilskog name{taja.

Lj. Nastasijevi}

Po`arevac - Na podru~ju Brani-~evskog okruga do 31. oktobrarealizova}e se deset omladinskihvolonterskih projekata u okviruprograma „Mladi su zakon“ ko-ji finansira Ministarstvo omladi-ne i sporta. U Po`arevcu }e se re-alizovati pet projekata, u Veli-kom Gradi{tu dva, i po jedan uPetrovcu na Mlavi, @agubici iBubu{incu. Za njihovu realizaci-ju odobrena su sredstva u raspo-nu od 40.000 do 89.996 dinara.

U susednom, Podunav-skom okrugu, odobreno je

{est projekata, ~iji }e autorina raspolaganju imati od40.000 do 78.355 dinara. Sviodabrani projekti ti~u seure|enja i unapre|enja `i-votnih uslova u lokalnim za-jednicama, koje su osmislilii koje }e realizovati udru`e-nja i organizacije mladih.Konkretno, radi}e se na ure-|enja okoline i mesta gde iz-laze mladi, na o~uvanju kul-turne ba{tine i promovisa-nju tolerancije, razumevanjai solidarnosti.

Ovi projekti prijavljeni suna konkursu koji je raspisalaOmladina JAZAS-a Po`arevac,a odabir je obavila komisijaResurs centra za Brani~evski iPodunavski okrug, u kojoj subili predstavnici partnerskihudru`enja, kancelarija za mla-de i medija. Autori projekatapro{li su posebnu trodnevnuobuku, organizovanu na Sre-brnom jezeru od 22. do 24. ju-la, kako bi bili u mogu}nostida ih realizuju u svojim lokal-nim sredinama. M. V.

Veliko Gradi{te - Bend The Com-mandos iz Smederevske Palan-ke progla{en je za pobednika Gi-tarijade, prve po redu, odr`anena dunavskom keju u VelikomGradi{tu. Drugo mesto pripaloje Zemljotresu iz Aradca, a tre}ebendu Planet Caravan iz Smede-reva. Prema odluci stru~nog `i-rija, koji je radio u sastavu: Ma-rija Mihajlovi}, Bal{a Bajagi} iSa{a Bogosavljevi}, tri prvoplasi-rana benda dobila su 30.000,20.000 i 10.000 dinara. Svimu~esnicima ove muzi~ke mani-festacije, koja bi trebalo da pre-

raste u tradicionalnu, podeljenesu zahvalnice, palice za bubanj itrzalice za gitaru.

U takmi~arskom delu pro-grama nastupilo je 20 neafirmi-

sanih bendova iz: Beograda,Novog Sada, Vr{ca, Aran|elov-ca, Jagodine, Smederevske Pa-lanke, Kraljeva, Sremske Mi-trovice, Po`arevca, Smedereva,Pan~eva, Mladenovca, Be{ke iAradca. Na otvaranju Gitarija-de nastupio je Revoltni peron,a u zavr{nici bendovi Stil i Izla-zak iz kome. Pokrovitelji Gita-rijade, koja je nai{la na velikiodziv ne samo u~esnika ve} ipublike, prete`no mla|e gene-racije, bili su Turisti~ka organi-zacija Veliko Gradi{te i lokalnasamouprava. M. V.

Petrovac na Mlavi - Pozori{te„Bata Buli}“ iz Petrovca naMlavi {esti put je u~estvovalona jednoj od najzna~ajnijihkulturnih manifestacija u Cr-noj Gori, „Barski ljetopis“.

Glumci iz Petrovca na Mlavipublici su se predstavili koma-dom „Nemam da platim i ne}uda platim“, koji je po tekstu Da-

rija Foa re`irao Milo{ Jagodi}.Isti komad je 19. avgusta izve-den u Domu kulture u [avniku.

Kao i svake godine publikaje u Baru ispunila gledali{te let-nje pozornice, a posebno je za-nimljivo to {to je ve}i deo pred-stave izveden po pravom let-njem pljusku. Glumci na sceninijednog trenutka nisu pomi-

{ljali da predstavu prekinu, a niverna publika nije napu{talagledali{te. Na kraju predstaveglumci su ispra}eni ovacijama.Petrova~ko pozori{te }e sadaimati jednomese~nu pauzu,dok }e se na scenu ponovo vra-titi 27. septembra, kada }e istikomad izvesti na sceni Slavijateatra u Beogradu. I. J.

Na podru~ju Brani~evskog okruga do 31. oktobra realizova}e se volonterski projekti u okviru programa „Mladi su zakon“

Za omladinske projekte do 90.000 dinara

U Zavi~ajnoj galeriji Centra za kulturu „Veljko Dugo{evi}“u Ku~evu otvorena izlo`ba ikona

Prozor u nebo Dra`ena Vra~ara

Sa otvaranja izlo`be

Odr`ana Gitarijada u Velikom Gradi{tu

Pobedio bend The Commandos

Nastupilo 20 Nastupilo 20 neafirmisanih bendovneafirmisanih bendov aa

Drugo mestopripalo je Zemljotresu izAradca, a tre}ebendu PlanetCaravan izSmedereva

Petrova~ki glumci briljiralina „Barskom ljetopisu“

Nije im smetao nipljusak: Sa predstave

Jedna od ikona umetnika iz Beograda