zoran a. zivanovic - zavicajni muzej koceljeva - pola veka postojanja i rada - koceljeva - 2013

Генерални покровитељ треће коцељевачке

манифестације „Ноћ музеја 2013.“

Општина Коцељева

Издавач: Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева;

За издавача: дипл. правник Небојша Остојић, директор;

Аутор изложбе и каталога: дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос;

Лектор и коректор: дипл. економиста Јелена Живановић, професор

Средња школа Коцељева;

Генерални покровитељ: Општина Коцељева;

Компјутерска обрада текста и дизајн: дипл. археолог Зоран А. Живановић, виши кустос;

Штампа:

„Internal PC printing studio of Native museum Koceljeva“

Тираж: 100

Copyright 2013. © Zoran A. Živanović

ISBN 978‐86‐84115‐18‐0

Коцељева, 2013.

Завичајни музеј Коцељева

Каталог изложбе „Ноћ музеја“, 18. мај 2013. г.

Зоран А. Живановић

Завичајни музеј Коцељева - Пола века постојања и рада –

Коцељева, 2013.

Povodom pola veka postojawa i rada Zavi~ajnog muzeja u

Koceqevi

Zoran A. @ivanovi} – Zavi~ajni muzej Koceqeva – Pola veka postojawa

Zavi~ajni muzej Koceqeva – Pola veka postojawa i rada 5

Пола века постојања и рада Завичајног музеја у Коцељеви

Завичајни музеј у Коцељеви смештен је данас у главној коце‐

љевачкој улици1, у згради која је подигнута давне 1871. године,2 и у којој су се од 1871. године налазиле општина коцељевачка и школа. Та музејска зграда подигнута је на месту некадашње згра‐дице од шепера у којој су се пре 1871. године налазилe (заједно) тадашња коцељевачка општина и школа.3 У новој општинској и школској згради подигнутој 1871. г., на каменим темељима и ози‐даној циглом, био је (прво) учитељ, а затим и председник коце‐љевачке општине, познати српски књижевник – Јанко Весели‐новић.4 Он је испред тадашње општинско/школске зграде из 1871. године засадио две липе које су постојале све до 1995. године.5 Касније је ова зграда из 1871. године названа ,,Мала школа”. Због потребе за већом и пространијом школом у Коцељеви је 1901. го‐дине подигнута и нова четвороразредна школа одмах до тзв. ,,Мале школе”. У новој Основној школи из 1901. године настава ће се одвијати све до 1951. године.6 Данас је у 1 Улица Немањина, број 70. Некада се ова улица звала ,,улица Маршала Тита”. 2 Податак о тачној години када је подигнута зграда данашњег Завичајног музеја у Коцељеви преузет је из музејског оснивачког докумената број 254 од 10. маја 1971. године који се данас чувају у архиви Завичајног музеја. Види слику 2 – страна 8. 3 Миљко Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Основна школа ,,Мића Станојловић” Коцељева, Коцељева, 1992., с. 45, пасус 2. 4 Јанко је у овој згради подигнутој 1871. године био учитељ од срдине 1888. до марта 1889. године, па председник општине коцељевачке од краја марта 1888. до септембра 1890. године. О томе видети: З. А. Живановић, Јанко Весели‐новић 1862‐1905., Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселино‐вић“ Коцељева, Коцељева, 2009., с. 21‐25. 5 М. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Коцељева, 1992., с. 48, пасус 4. 6 Исти, с. 45, пасус 3, као и приложена фотографија, али и: мр Милан Јевтић, Просветне прилике током XIX века, У: Посавотамнава, (Монографија), СО Коцељева, СО Владимирци и Фонд НОБ Подриња Шабац, Шабац, 1983., с. 173.



тој згради некадашње четвороразредне школе из 1901. године смештена Библиотека ,,Јанко Веселиновић” Коцељева.7 Тзв. ,,Мала школа” из 1871. године (у којој се данас Налази Завичајни музеј у Коцељеви), по‐сле изградње нове школе 1901. године (одмах до ње), била је пре‐творена у стан за учитеље.

За време Првог светског рата оба ова објекта служила су (прве две године рата) као прихватилиште за рањенике,8 а током аустроугарске окупације Коцељеве у овим објектима није радила школа већ су ови објекти имали војну намену.9 По окончању ра‐тних сукоба поново су имали своју стару функцију, тј. поново су у њима били школа и стан за учитеље.

Током Другог светског рата школа је у овим објектима радила мање‐више редовно, с тим што су оба ова објекта приликом не‐мачког авионског бомбардовања Коцељеве 28. октобра 1941. го‐дине (заједно са црквом у њиховој непосредној близини), оште‐ћена.10 Том приликом срушен је кров и северна страна ,,Мале школе” из 1871. године.11

У послератном периоду, тј. после изградње нове Основне школе у Коцељеви 1951. године,12 ,,Мала школа” из 1871. године и

7 Библиотека коцељевачка налази се данас у улици Немањина, број 70, на истој адреси као и Завичајни музеј који данас постоји и ради у саставу Библи‐отеке. 8 Станоје Филиповић, Први светски рат, У: Посавотамнава, Шабац, 1983, с. 188, пасус 4, као и с. 189, пасус 3, исто тако и с. 191, почетак стране. 9 Исти, с. 220‐221, са табелама. 10 Милован Илинчић, Хронологија догађаја Народноослободилачког рата (1941‐1945) на територији општине Коцељева, Народни универзитет Коце‐љево, СУБНОР и ССРН Коцељево, Коцељева, 1971, с. 17. 11 З. А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коце‐љеви, Српска православна црквена општина Коцељева, Завичајни музеј Коце‐љева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2011., с. 46 и фу‐снота 101. 12 М. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Коцељева, 1992., с. 99‐задњи пасус и страна 100. Нова основна школа у Коцељеви из 1951. године радила је све до 1988. године, када је у Коцељеви изграђена савремена Основна школа која постоји и ради и данас у улици Доситејева, број 3. О томе видети: М. Филиповић, Основне школе општине Коцељева, Коцељева, 1992., с. 116, пасус 3 и даље. Данас се у згради Основне школе у Коцељеви из



школа из 1901. године губе своју школску намену да би се у ,,Малу школу” из 1871. године уселила тадашња Читаоница коцељевачка, а неколико година касније, у оба објекта, тј. и у ,,Малу школу” из 1871. године и у школу из 1901. године усељава се новоформирана прва установа културе у Тамнавском крају под називом ,,Ра‐днички универзитет Коцељево”,13 а регистрован код Окружног суда у Београду.14 Раднички универзитет Коцељево деловао је као установа ,,за свестрано, перманентно образовање, васпитање и културно уздизање радних људи и грађана”15 Већ тада је у Ста‐туту Радничког универзитета, између осталих делатности, била предвиђена и музејска делатност.16 Неколико година касније ,,Раднички универзитет Коцељево” мења своје име у: „Народни универзитет Коцељево” са основним делатностима: културно‐образовном, библиотечком и са ,,Завичајном збирком музејске грађе”.17 Народни универзитет Коцељево настао је Одлуком ра‐дних људи,18 а регистрован је код Окружног привредног суда у Ваљеву.19

Већ почетком 1971. године, одлуком Општинског одбора СУБНОР‐а20 и Народног универзитета Коцељево издвојена су средства „за изградњу и опремање Завичајног музеја Коцељео“21 (слика 1 – страна 8). Део средства за изградњу и опремање Зави‐ 1951. године, у улици Немањина, број 74, налази смештена Општине Коцељева. Прим. аут. 13 Раднички универзитет Коцељево настао је решењем Народног одбора Општине Коцељева, број 565, од 1. фебруара 1962. године. Архива Завичајног музеја Коцељева. 14 Бр. Фи – 367/65. Архива Завичајног музеја Коцељева. 15 Подаци су преузети из Статута Радничког универзитета Коцељево из 1962. године. Архива Завичајног музеја Коцељева. 16 Исто. 17 Статут Народног универзитета Коцељево од новембра 1973. године, члан 8, став 3. Архива Завичајног музеја Коцељева. 18 Бр. 287/1. Архива Завичајног музеја Коцељева. 19 Решење бр. 890/73. Архива Завичајног музеја Коцељева. 20 СУБНОР је скраћеница од Савез удружења бораца Народно‐ослободилачког рата. Прим. аут. 21 Документ број 188 од 15. априла 1971. године. Архива Завичајног музеја Коце‐љева.



чајног музеја у Коцељеви издвојила је коцељевачка општина и тадашња Заједница културе Шабац,22 као и Републичка заједница културе Београд.23

Слика 1. Оснивачки документ бр. 188 од 15. априла 1971. године.

22 Документ број 198 од 7. маја 1971. године. Архива Завичајног музеја Коце‐љева. 23 Документ број 254 од 10. маја 1971. године. Архива Завичајног музеја Коце‐љева.



До почетка маја месеца 1971. године, цитат: „...а у оквиру реализације средњорочног плана развоја културе општине Коце‐љева, предвиђено је да се у згради у којој је почела да ради прва школа у Коцељеви 1871. године, а која се налази у центру Коцељеве и сама је остала неизмењена и једна од најстаријих зграда у Коцељеви, отвори матична библиотека са посебним завичајним одељењем везаним тематски за рад Јанка Веселиновића првог учитеља у овој школи и завичајна збирка музејске грађе /одељење НОБ‐а/. План ће до краја реализовати Народни универзитет Коцељево у саставу кога је Матична библиотека уз помоћ Општинског одбора СУБНОР‐а Коцељево, Музеја Шабац и Музеја Ваљево. Свечано отварање обавиће се 23. септембра 1971. године као централни део прославе Дана ослобођења Коцељеве и тридесетогодишњице револуције.“24 Крај цитата. Видети слику 2 на страни 10.

Дакле, Завичајни музеј Коцељева предвиђен је за формирање још у оквиру Радничког универзитета Коцељево који је основан 1. фебруара 1962. године, да би свечано био отворен за јавност тек девет година касније, 23. септембра 1971. године, и то у згради ко‐цељевачке бивше општине и школе из 1871. године. Отварање та‐дашњег Завичајног музеја свечано је обележено и двема публика‐цијама са тематиком из Другог светског рата у издању Народног универзитета Коцељево.25

Три године касније, новоотворени Завичајни музеј Коцељево у саставу Народног универзитета Коцељево, стручно је уредио и експонатима опремио Народни музеј из Шапца.26 Истовремено је и кустос Народног музеја Шабац – археолог Миливоје Васиље‐вић, у периоду од 1971. до 1973. године, археолошки рекогносци‐ 24 Документ број 254 од 10. маја 1971. године. Архива Завичајног музеја Коце‐љева. 25 Милован Илинчић, Хронологија догађаја Народно‐ослободилачког рата (1941‐1945) – Територија села општине Коцељево, Народни универзитет Коцељево, СУБНОР и ССРН Коцељево, Коцељево, 1971., и: Милован Илинчић, Баталаге у Народно‐ослободилачком рату, СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Коцељево, 1971. 26 Уговор број 248 од 10. XII 1974. године. Архива Завичајног музеја Коцељева.



Слика 2. Део оснивачког документа бр. 254 од 10. маја 1971.

године.

рао и истражио територију општине Коцељева, о чему је написао брошуру за Завичајни музеј у Коцељеви коју је Народни униве‐



рзитет Коцељево штампао умноживши је на гештетнеру.27 Резултат сарадње са надлежним Народним музејом у Шапцу

била је (по први пут у историји општине Коцељева) реализација сталне музејске поставке у Завичајном музеју Коцељево која је свечано отворена за јавност 4. јула 1975. године.28 Тада је за по‐требе своје сталне поставке Завичајни музеј Коцељево добио од Филмског града из Кошутњака у Београду два топа уз уговорну обавезу њиховог чувања, излагања и одржавања.29 Ти топови би‐ли су постављени испред зграде Завичајног музеја и деценијама су представљали препознатљив симбол варошице Коцељеве (фо‐тографија 1 испод и фотографија 2 на следећој страни 12).

27 Миливоје Васиљевић, Археолошка налазишта и споменици СО Ко‐цељева, Народни музеј Шабац и Народни универзитет Коцељево, Коцељева‐Шабац, 1973. Иначе, Гештетнер је први канцеларијски уређај за копирање докумената, а добио је име по свом проналазачу Давиду Гештетнеру. 28 План и програм музеолошке поставке Завичајне збирке у Коцељеви, Народни музеј Шабац, Шабац, 1975. Архива Завичајног музеја у Коцељеви. 29 Уговор о донацији топова од стране Филмског града из Кошутњака у Београду Завичајном музеју у Коцељеви чува се у архиви Завичајног музеја.

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=David_Ge%C5%A1tetner&action=edit&redlink=1



Фотографије 1 и 2. Завичајни музеј Коцељево у саставу Народног универзитета Коцељево, са топовима из Другог светског рата

испред улаза. Снимак из 1975. године.

Године 1978. „Народни универзитет Коцељево” мења своје име у »Народни универзитет „Јанко Веселиновић“ Коцељево»30 са истим делатностима као и у претходном периоду.31 Наравно, и са Завичајним музејом у свом саставу.

Што се тиче музејских активности, стална поставка из 1975. године остала је Завичајном музеју у Коцељеви све до априла ме‐сеца 1990. године, када је у сарадњи са Народним музејом из Ша‐

30 Предлог за давање сагласности Народног универзитета Коцељево Ску‐пштини општине Коцељева о промени имена Народног универзитета Коце‐љево у Народни универзитет „Јанко Веселиновић“ Коцељево, документ број 216 од 22. септембра 1978. године, а на основу сагласности коју је за ту промену имена дала и унука књижевника Јанка Веселиновића –Роксандра Туфегџић из Београда. Изјава Роксандре Туфегџић из Београда носи број 279 од 18. августа 1978. године. Оба документа чувају се у архиви Завичајног музеја у Коцељеви. 31 Документ број 99 од 3. маја 1979. године. Архива Завичајног музеја у Коце‐љеви.



пца, стална поставка освежена новим експонатима.32 Међути, 1990. године »Народни универзитет „Јанко Веселино‐

вић“ Коцељево» мења своје име у Центар за културу и образо‐вање „Јанко Веселиновић“ Коцељева са основним делатностима: културно‐образовном, библиотечком, музејском, и делатностима осталих услуга.33 Центар за културу и образовање „Јанко Весели‐новић“ Коцељева, регистрован је, тада, код Привредног суда у Ваљеву.34

Зграда Завичајног музеја из 1871. године реновирана је у пе‐риоду од 1995. до 1997. године, али, са (до дана данашњег), неза‐вршеним поткровљем које је пројектном документацијом пре‐двиђено за гостујуће изложбе, предавања и семинаре, као ни са никада завршеним дренажним системом око зграде музеја.

Фотографија 3. Реновирана зграда Завичајног музеја (десно), и

Библиотеке (лево). Снимак је из децембра 2001. године.

32 Уговор бр. 74, од 16. априла 1990. године. Архива Завичајног музеја. 33 Статут Центра за културу и образовање Коцељева, бр. 33, од 06. IV 1992. г. 34 Под бројем: Фи – 1122/90 од 28. децембра 1990. године.



Године 1997. године, Центар за културу и образовање ,,Јанко Веселиновић” Коцељева, мења свој назив у: Библиотека ,,Јанко Веселиновић” Коцељева, са основним делатностима: библио‐течком, новинско‐издавачком, издавачком, музеји – галерије и збирке, сценско‐музичком, и осталим културно‐уметничким де‐латностима, затим, делатностима изнајмљивања филмова и ви‐део касета, приказивањем филмова, и радио станица, док су јој допунске делатности: образовна, издавање пословног простора и организација рада дискотека.35 Библиотека је, са свим својим де‐латностима, регистрована код привредног суда у Ваљеву,36 заје‐дно са делатношћу музеја, галерија и збирки.37 Наравно, и са За‐вичајним музејом у свом саставу.

Фотографија 4. Завичајни музеј Коцељева данас.

35 Подаци су преузети из тренутно важећег Статута Библиотеке, број 1‐3, од 17. јануара 1997. године. 36 Решење бр. Фи. 455/97, од 30. V 1997. године. 37 Ова делатност Библиотеке коцељевачке тада је регистрована у у поменутом решењу Привредног суда у Ваљеву, под бројем 92521.



Међутим, од свог оснивања далеке 1962. године и свог првог отварања за јавност 1971. године, Завичајни музеј у Коцељеви кадровски није имао своје стручно лице које му је по свим тада‐шњим законима о културним добрима и припадало. То ће се про‐менити тек од 2003. године када је у стални радни однос у Зави‐чајном музеју примљен дипломирани археолог. То је био и један од неопходних кадровских услова да на формирање Завичајног музеја Коцељева, своју сагласност 2003. одине потврди и надле‐жно Министарство културе Републике Србије.38

Фотографија 5. Презентација археолошке збирке посетиоцима у Завичајном музеју Коцељева. Снимак из 2009. године.

38 Своју сагласност на испуњење услова за формирање Завичајног музеја у саставу Библиотеке ,,Јанко Веселиновић” Коцељева дало је и тадашње Мини‐старство културе и медија својим Решењем бр. 630‐02‐95/03‐02, од 27. XI 2003. године, а заведено у Протоколу Библиотеке под бројем 279‐1 од 1. децембра исте године.



Од 2007. године, зграда „Мале школе“ из 1871. године у којој се данас налази смештен Завичајни музеј у Коцељеви, прогла‐шена је од стране надлежног Завода за заштиту споменика култу‐ре из Ваљева за „споменик културе“ и налази се под заштитом За‐кона о културним добрима Републике Србије.39

Данас Завичајни музеј Коцељева у својим фондовима има осам збирки историјско‐уметничких дела у којима се налазе му‐зејски експонати који потичу искључиво са територије општине Коцељева. То су следеће збирке:

1. Збирка уметничко‐историјских дела из области ПРИРОДЕ И ЊЕНОГ РАЗВИТКА;

2. Збирка уметничко‐историјских дела из области АРХЕОЛОГИЈЕ;

3. Збирка уметничко‐историјских дела из области НУМИЗМАТИКЕ;

4. Збирка уметничко‐историјских дела из области ИСТОРИОГРАФИЈЕ;

5. Збирка уметничко‐историјских дела из области 6. ЕТНОГРАФИЈЕ; 7. Збирка уметничко‐историјских дела из области

ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ; 8. Збирка уметничко‐историјских дела из области

ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ; и 9. Збирка уметничко‐историјских дела из области

НАУКЕ И ТЕХНИКЕ.

У овом Каталогу (веома ограниченог обима), посвећеног ју‐билеју „Пола века постојања и рада Завичајног музеја у Ко‐цељеви“, биће представљени најатрактивнији експонати из сваке од наведених збирки. На тај начин ће се стручна и грађа‐нска јавност (у најкраћим цртама), упознати са фондом Завича‐јног музеја у Коцељеви који одсликава сведочанство битисања самог живота и човека у долини горњег тока реке Тамнаве. 39 Одлука о утврђивању зграде „Мале школе“ у Коцељеви за споменик ку‐лтуре, У: Службени гласник Р. Србије, Бр. 126, Београд, 28. децембар 2007. с. 126.



Збирка уметничко‐историјских дела Завичајног музеја у Коцељеви из области природе и њеног развитка

Палеоонтолошка збирка



Збирка уметничко‐историјских дела Завичајног музеја у Коцељеви из области археологије

Праисторијска збирка ‐ Неолит



Праисторијска збирка ‐ Енеолит



Праисторијска збирка – Бронзано доба



Античка збирка



Збирка уметничко‐историјских дела Завичајног музеја у Коцељеви из области нумизматике



Збирка уметничко‐историјских дела Завичајног музеја у Коцељеви из области историографије

1.

2.

Табла IX


Pola veka postojawa i rada 26

Zavi~ajni muzej Koceqeva –

2. 1. 3.

Табла X



Збирка уметничко‐историјских дела Завичајног музеја у Коцељеви из области етнографије

1.

2.

Табла XI



XII Табла



Збирка уметничко‐ис а Завичајног музеја у торијских делКоцељеви из области ликовне уметности

Табла XIII



Збирка уметничко‐ис Завичајног музеја у торијских делаКоцељеви из области примењене уметности

Табла XIV



КАТАЛОГ

и ПанонскогТабла I – Морски фосил мора од пре око 10 до 3

1. Фосили из бунара Миленк а из Свилеуве, са дубине од

3 милиона

1. Карбонизован љеви стар око 3 о

1. Крамп од глачаног каме м или знаком; 2. Минија‐

1. Винчанска крстаста са локалитета „Мало Воће“ у Драгиној мали, у Коцељеви. Припада времену раног енеолита из вре‐

милиона година

а Тодоровића – Кусап49 метара; 2. Фосили из бунра Мила Ђ анисављевића из Свилеуве са дубине од 35 метара; 3. Окамењени фосили из бунара Витомира Д. Ранисављевића из Свилеуве са дубине од 30 до 34 метра; 4. Фосили из бунара Милана Р. Жива‐новића из Свилеуве са дубине од 50 метара; 5. Окамењени морски фосили из села Градојевић у близини топонима „Ашиков гроб“. Табла II – Палеонтолошки фосили од пре око

. Р

година и од пре око 50 000 година

фосил дрвета из Ковачевића мале у Коцемилиона година; 2. Фрагмент бутне (Os Femur) пећинск г медведа (Ursus speleus) из каменолома „Шешевица“ у Шабачкој Каменици; 3. Калци‐нисан (окамењен) копролит (измет) непознате праисторијске животиње са обале реке Уб из села Дружетић, непознате старости); 4. Зуб – кутњак (Dentes molares) мамута (Mamuthus primigenius) из каменолома „Шешевица“ у Шаба‐чкој Каменици; 5. Један вратни пршљен (vertebrae cervicales) и фрагментована лобања са потиљачним (Os Parietale) и чеоним делом (Os Frontale) пећинског медведа (Ursus speleus) из каменолома „Шешевица“ у Шабачкој Каменици. Сви палеонтолошки експонати из каменолома „Шешевица“ датовани су у крај интерглацијације (међуледено доба) Riss/Würm (Рис/Вирм), и припадају вре‐мену Мустеријенске епохе средњег палеолита, пре, око 50 000 година. Табла III – Праисторијски експонати Старчевачке културе

кости

из времена старијег неолита (фаза Старчево II) пре око 5 800година пре Христа

на са угребаним симболотурне секире од глачаног камена, и 3. амено постоље за паљење ватре тре‐њем. Сви експонати позичу са локалитета „Ливаде – Војни магацини“ у Коце‐љеви, и настали су у време око 5800/5600. година пре Христа.

IV – Праисторијски експонати Винчанске културе из

К

Табла времена млађег неолита (фаза Винча Плочник IIб) пре око

4500 година пре Христа

бакарна секира типа „Кладари“



мена од око 4500 до 4000. година пре Христа. Поклон инжињера Драгољуба Ђаковића из Ваљева (рођен и одрастао у Коцељеви); 2. Бакарна секира‐чекић типа „Холич“ са локалитета „Виногради“ у селу Брдарица. Случајни налаз Ми‐одрага Поповића из Брдарице. Припада периоду раног енеолита из времена од око 4500 година пре Христа. Табла V ‐ Праисторијски експонати из времена енеолита

1. Р 2. фна ш оља са високом

VI ‐ Праисторијски експонати из времена бронзаног

1. Суботица. П зана апли‐

Античка збирка

локалитета „Куса зани су следећи ри‐мски експонати из II стреле; 5. Бронзани

умизматичка збирка

На табли VIII приказан је део оставе си ног римског бакарног новца и фра‐

пре око 4000 година пре Христа еципијент пехара од печене земље са угребаним симболом или знаком;

оља од печене земље; 3. Фрагментована шАнтропомордршком од печене земље; 4. Пластична стилизована апликација главе вука од печене земље ‐ анфас (En face) и профил (Profile); 5. Печат од печене земље са урезаним симболом класа житарице. Сви експонати потичу са локалитета „Бодњик“ у селу Дружетић и датовани су у енеолитски период, и припадају Бубањ‐Салкуца Криводол културном комплексу, око 4 000 ‐ 3 500 година пре Христа. Табла

доба пре око 1400 ‐ 1000 година пре Христа

Огрлица од савијене дебље бронзане жице са локалитета „Борина“ у селуоклон Милутина Јевтића из Малог Бошњака; 2. Брон

кација украшена флоралним мотивима са локалитета „Брђани“ у селу Субо‐тица. Поклон Горана Гајића и његовог таста Микаила Живановића из Коце‐љеве. Оба експоната припадају периоду позног бронзаног доба, из времена од око 1400 – 1000 година пре Христа.

Табла VII –Са ње“ у Свилеуви на Табли VI прика

I века после Христа: 1. Гвоздени врхпрстен; и 6. Фрагменти женског накита од црне стаклене пасте. Под бројем 2. представљен је сет римских гвоздених кључева од кућних брава са локалитета „Ртови код каменолома“ у Свилеуви из времена III‐IV века после Христа; 3. Римска бронзана фибула из времена III‐IV века после Христа са локалитета „Ратковац“ у селу Свилеува; 4. Фрагменти римског женског накита од црне стаклене пасте са локалитета „Пескане“ у Свилеуви из времена III века после Христа; и 7. Римска гвоздена секира са локалитета „Перићи“ у селу Свилеува из времена III века после Христа.

Табла VIII – Н

т



гмената керамич става потиче са

. Немачки противтенковски топ PAK 38 калибра 50 милиметара из времена Другог светског метал) – Наци‐

. Југословенски војни карабин М48 произвођен у периоду од 1950. до 1965. го‐дине у СФРЈ. Оз одел: 98; Извор

. Оригинални дрвени писаћи сто књижевника Јанка Веселиновића из Сви‐леуве док је он био ара 1880. до 31. де‐

ерамичко посуђе (посуђе од печене земље) из Тамнавског краја ‐ средина ХХ века (крчази и ћуп

Даница ‐ Дана Бабовић – „Завичајни музеј Коцељева“ – графика на ка‐ртону, Коцељ

ке посуде у којој је новац био похрањен. Олокалитета „Ратковац“ у селу Свилеува и датована је у IV век после Христа.

Табла IX – Историографска збирка

1рата. Произвођач: Rheinmetall‐Borsig (Рајн

стичка Немачка; Дизајниран: 1938. године; Време израде: 1940‐1945. година; Дужина цеви: 318 центиметара; Тежина: 986 килограма; Елевација: од ‐8º до +27 º; Траверса: 65 º; Тип пројектила: противоклопни са језгром од тунгстена тежине 850 грама и противоклопни и високоексплозивни тежине 2,25 килограма; Почетна брзина пројектила: противоклопни са језгром од тунгстена 1198 метара у секунди и противоклопни и високоексплозивни 823 метара у секунди; Максимални домет: 2500 метара; Пробојна моћ: противоклопни са језгром од тунгстена 120/500/90° и противоклопни и високоексплозивни 78/500/90°; Извор података: Википедија; Ознака Југословенске војске: Топ 1 – Војна радионица број 131 – 5073 M38 и Топ 2 – 7. TRZ број 50117 М38. Поклон Филмског града са Кошутњака у Београду; 2. Немачки пољски војни телефон FF33 произведен у нацистичкој Немачкој 1941. године.

Табла X – Историографска збирка

1нака: M48; Број цеви и затварача: 466; М

Података: Википедија. 2. Војни бајонет непознатог порекла, највероватније из времена Првог светског рата. Поклон Јанка Станојловића из Дружетића. 3. Војне алуминијумске чутурице српске војске из времена Првог светског рата.

Табла XI – Етнографска збирка

1учитељ у Свилеуви, у периоду од 01. јану

цембра 1882. године. Поклон Јанкове унуке Роксандре Туфегдџић из Београда.2. Кожни опанци „шиљкани“ из Тамнавског краја, из времена после Другог светског рата.

Табла XII – Етнографска збирка

К).

Табла XIII – Збирка ликовне уметности

1.ева, 2002. Поклон аутора.



Табла XIV – Збирка примењене уметности

: „Портрет Марте Станојчић Фотографија из Свилеуве“, Техника: Ретуши‐рана сува ка адби Јанка

чајног музеја Коцељева

(A‐1971.) Милован Илинчић, Хронологија догађаја Народно‐ослободи‐лач ја

ија), СУБНОР и Народни универзитет Коцељево, Ко‐

, (Археолошко истраживање), Народни музеј Шабац и Народни

ко Веселиновић“ Коцељева и

линовић“

и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коце‐

лиографија), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека

лотипија; Фотограф: Непознат; Време снимања: На свВеселиновића и Јованке – Јоке Јовановић у Свилеуви 1881. године; Димензије фотографије: 30 х 57 центиметара. Поклон наставника Јорадана Станојчића из Ваљева – рођеног у Свилеуви. 2. Фотографија „Портрет ухапшеног и око‐ваног `ајдука Стевана Борковића у Коцељеви“, Фотограф: Непознат; Време снимања: 19. децембар 1902. године. Табла XV – Стручна издања Зави

1.ког рата (1941‐1945) – Територија села општине Коцељево, (Нови

историографија), Народни универзитет Коцељево, СУБНОР и ССРН Коце‐љево, Коцељево, 1971.;

2. (Б‐1971.) Милован Илинчић, Баталаге у Народно‐ослободилачком ра‐у, (Новија историографт

цељево, 1971.; 3. (В‐1973.) Миливоје Васиљевић, Археолошка налазишта и споменици СО Коцељевауниверзитет Коцељево, Коцељева‐Шабац, 1973.; 4. (Г‐1993.) Зоран А. Живановић, Археолошко благо Тамнаве, (Каталог изложбе), Центар за културу и образовање „ЈанДруштво младих истраживача „Тамнава“ Коцељева, Коцељева, 1993.; 5. (Д‐2003.) Сима Милутиновић Сарајлија, Житија устаника, (Биогра‐фски рукописи), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко ВесеКоцељева, Коцељева, 2003.; 6. (Ђ‐2004.) Група аутора, Сабор Поп Лука Лазаревић, Број 1, (Зборник радова), Завичајни музеј Коцељева љева, Коцељева, 2004.; 7. (Е‐2005.) Зоран А. Живановић, Библиографија праисторијских си‐мбола и знакова, (Биб„Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2005., (двојезично издање на српском и енглеском језику) – Zoran A. Živanović, Bibliography of prehistoric symbols and signs, (Bibliography), Native museum Ko‐celjeva & Library „Janko veselinović“ Koceljeva, Koceljeva, 2005. (bilingual edition in English and Serbian);



8. (Ж‐2005.) Зоран А. Живановић, Тамнавски писци, Завичајни музеј Ко‐цељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2005.; 9. (З‐2006.) Zoran A. Živanović, Prehistoric symbols and signs from Тamnava

и, Коцељева‐

ека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2008.;

ана биографија), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Весели‐но

10.;

, Коцељева, 2011.;

area in northwest Serbia – Balcan, (Catalogue of exhibition), Native museum Koceljeva & Library „Janko Veselinović“ Koceljeva, Koceljeva, 2006.; 10. (И‐2007.) Зоран А. Живановић, Посавотамнавски срез, (Новија исто‐риографија и архивистика), Завичајни музеј Коцељева, Библиотека „Јанко Ве‐селиновић“ Коцељева, и Библиотека „Диша Атић“ ВладимирцВладимирци, 2007.; 11. (Ј‐2008.) Марко Павловић и Зоран А. Живановић, Храм св. архиђа‐кона Стефана у Свилеуви, (Монографија цркве свилеушке), Завичајни музеј Коцељева и Библиот 12. (К‐2008.) Милоје Јовановић, Ћуковине, (Монографија села), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2008.; Табла XVI – Стручна издања Завичајног музеја Коцељева

13. (Л‐2009.) Зоран А. Живановић, Јанко Веселиновић 1862‐1905, (Илустро‐ввић“ Коцељева, Коцељева, 2009.;

13. (Љ‐2010.) Зоран А. Живановић и Биљана Заблаћански, Коцељеви с љу‐бављу, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Ве‐селиновић“ Коцељева, Коцељева, 20 14. (М‐2010.) Зоран А. Живановић, Трагови прошлости I, (Археолошко истраживање), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2010.; 15. (Н‐2011.) Зоран А. Живановић, Етно‐макетарство Љубише Граовче‐вића из Коцељеве (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библио‐тека „Јанко Веселиновић“ Коцељева 16. (Њ‐2011.) Зоран А. Живановић, Пиштољи војводе Поп Луке Лазаре‐вића, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Весе‐линовић“ Коцељева, Коцељева, 2011.;

и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коце‐ева, Коцељева, 2011.;

17. (О‐2011.) Зоран А. Живановић, Изложба сликарке Вере Ђукић, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева љ



18. (П‐2011.) Зоран А. Живановић, Храм св. цара Константина и царице Јелене у Коцељеви, (Монографија цркве коцељевачке), Српска православна црквена општина Коцељева и Завичајни музеј Коцељева у саставу Библиотеке

г ово је и прво интернет издање у

ева, Коцељева, 2012.

„Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2011.; 19. (Р‐2012.) Зоран А. Живановић и Саво Ждеро, Ризница цркве коце‐љевачке, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2012.; 20. (С‐2012.) Зоран А. Живановић, Избледели призори Тамнавски, (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коце‐љева, Коцељева, 2012.; 21. (Т‐2012.) Зоран А. Живановић, Драгиње краљице Драге, (Историогра‐фска студија), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коцељева, Коцељева, 2012. Поред папирноопштини Коцељева.; 22. (Ћ‐2012.) Зоран А. Живановић, Ретроспектива Цице и Цицка; (Каталог изложбе), Завичајни музеј Коцељева и Библиотека „Јанко Веселиновић“ Коце‐љ CIP Каталогизација у публикацији Народне библиотеке Србије, Београд

чајни музеј Коцељева : пола века бе "Ноћ

А. #"Јанко

PC ).

е уз текст.

069(497.11)"1971/2013"(083.824) ЖИВАНОВИЋ, Зоран, 1963- Завипостојања и рада : каталог изложмузеја", 18. мај 2013. г. / ЗоранЖивановић. - Коцељева : #БиблиотекаВеселиновић", 2013 (Коцељева : "Internal printing studio of Native museum Koceljeva"- 40 стр. : илустр. ; 21 cm Ауторова слика. - Тираж 100. - Подаци о аутору: стр. 39-40. - Напомене и библиографске референц ISBN 978-86-84115-18-0 1. Завичајни музеј (Коцељева) a) Завичајни музеј (Коцељева) - ИзлокаталозиCOBISS.SR-ID 198470924

жбени



СТРУЧНА ИЗДАЊА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА КОЦЕЉЕВА

A‐1971. Б‐1971. В‐1973. Г‐1993.

Д‐2003. Ђ‐2004. Е‐2005. Ж‐2005.

З‐2006. И‐2007. Ј‐2008. К‐2008.

Табла XV



Л‐2009. Љ‐2010. М‐2010. Н‐2011.

Њ‐2011. О‐2011. П‐2011. Р‐2012.

С‐2012. Т‐2012. Ћ‐2012.

Табла XVI



Подаци о аутору

1.0 – Стручна биографија Зоран А. Живанов

је 04. фебруара 1963.

е

посао у Завичајном музеју у Коце‐УСТОС одбранивши стручни рад пред

за си‐

б 40

ић рођен године у

Свилеуви – општина Коцељева, где је и завршио основну школу. Ср дњу школу похађао је и у Ша‐пцу, а дипломирао је на катедри за Методологију археолошких истраживања Одељења за архео‐логију на Филозофском факулте‐ту у Београду, са темом: „Мето‐долошки поступак за систе‐матизацију винчанских зна‐кова”.

Током студија био је и дуго‐годишњи сарадник Истражива‐чке станице Петница код Ваље‐ва у својству ментора полазника образовно‐научних програма ИСП, где је реализовао већи број н

Као дипломирани археолог добија љеви где је стекао стручно звање Ккомисијом у Народном музеју у Београду са темом «Елаборат стематска археолошка ископавања локалитета Црквине – М

аучно‐истраживачких пројеката.

арко‐вића Грмови у селу Свилеува». Године 2011. стекао је више стручно звање ВИШИ КУСТОС одбранивши пред комисијом у Народном музеју у Бео‐граду хабаилитациони рад са темом „Систематизација археолошких локалитета општине Коцељева“.

Током своје досадашње стручне каријере археолог Зоран А. Жива‐новић учествовао је на многобројним научно‐истраживачким теренским пројектима у Србији и Црној Гори, а своје научно‐истраживачке радове публикује у домаћим научним часописима али, и као посе на издања.

Поред археологије, Зоран се бави и литералним стваралаштвом и своје радове објављује у разним књижевним часописима и зборницима, а 40 За детаљнију Био‐библиографију археолога Зорана А. Живановића видети: Ј. Живановић, Оглед био‐библиографија археолога Зорана А. Живано‐вића, У: Драгиње Краљице Драге, Библиотека „Јанко Веселиновић“, Коцељева, 2012., с. 167‐178.



заст

1992.; ГО ТАМНАВЕ, Коцељева, 1993.;

ева, 2004.;

ИХ СИМБОЛА И ЗНАКОВА,

BIA – BALCAN, Koceljeva, 2006.;

7. а, 2008.,

10. Коцељева, 2010. Коаутор са Биљана

12. ОЈВОДЕ ПОП ЛУКЕ ЛАЗАРЕВИЋА, Коцељева, 2011.; ВИЋА ИЗ КОЦЕЉЕВЕ,

цељева, 2011.;

17. Е КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, Коцељева, 2012.;

O, БЕЗ ТАЈНИ,

љева,

MATIC БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.; и 22. GEO‐RADAR ZOND 12E БЕЗ ТАЈНИ, Коцељева, 2013.

15220 Коцељева– 15/558‐082 [email protected]

упљен је и у неким антологијама. Поред свега наведеног, археолог Зоран А. Живановић бави се и инфо‐

рматиком и електроником. До сада су му штампане следеће књиге:

2. 0 ‐ Библиографија:

1. ЛУТАЊА, Свилеува, 2. АРХЕОЛОШКО БЛА2. БОЈ НА СВИЛЕУВИ, Коцељ3. ТАМНАВСКИ ПИСЦИ, Коцељева, 2005.; 4. БИБЛИОГРАФИЈА ПРАИСТОРИЈСК

Коцељева, 2005.; 5. PREHISTORIC SYMBOLS AND SIGNS FROM TAMNAVA AREA IN

NORTHWEST SER6. ПОСАВОТАМНАВСКИ СРЕЗ, Коцељева ‐ Владимирци, 2007.;

У СЕНЦИ ЛИПЕ, Коцељева, 2007.; 8. ХРАМ СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА У СВИЛЕУВИ, Коцељев

Коаутор са: Марко Павловић; 9. ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ 1862‐1905, Коцељева, 2009.; КОЦЕЉЕВИ С ЉУБАВЉУ,Заблаћански;

11. ТРАГОВИ ПРОШЛОСТИ I, Коцељева, 2010.; ПИШТОЉИ В

13. ЕТНО‐МАКЕТАРСТВО ЉУБИШЕ ГРАОВЧЕКоцељева, 2011.;

14. ХРАМ СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У КОЦЕЉЕВИ, Ко

15. РИЗНИЦА ЦРКВЕ КОЦЕЉЕВАЧКЕ, Коцељева, 2012. Коаутор са Саво Ждеро.;

16. ИЗБЛЕДЕЛИ ПРИЗОРИ ТАМНАВСКИ, Коцељева, 2012.; ДРАГИЊ

18. РЕТРОСПЕКТИВА ЦИЦЕ И ЦИЦКА, Коцељева, 2012.; 19. VLF МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР, GARRETT GTI 2500 PR

Коцељева, 2013.; 20. PI МЕТАЛ‐ДЕТЕКТОР PULSE STAR II PRO БЕЗ ТАЈНИ, Коце

2013.; 21. TR METAL‐ДЕТЕКТОР DISCOVERY TREASURE FINDER 900

AUTO

археолог Зоран А. Живанови, виши кустос – Завичајни музеј Коцељева – Немањина 70 –

zoran a. zivanovic - zavicajni muzej koceljeva - pola veka postojanja i rada - koceljeva - 2013

Documents