zoran mujbegović sve joŠ miriŠe na nju

*****************SVE JO[ MIRI[E NA NJU*****************

1


2

Ove pesme su nastale u periodu od aprila do jula 2002. godine.

Napisano je Ljiljani koju sam nekada davno zvao @uti, i koja je u snove moje godinama

dohodila, a posve}eno je mom andjelu MILICI BA^I] MUJBEGOVI] koju sam zvao Moja Mi{a, koja }e ve~no biti moj san.

Dragom Bogu ve~no zahvalan {to u~ini da snovi javom postanu i java snom, i da ljubav nije tek trag u vremenu.

Mojoj Mi{i

Zoran Mujbegovi}

U Beogradu 2003. godine Milici mojoj k}erki


3

NEMELEMI I

Ne veruj u sve {to mislim o tebi, jer u svome bi}u, ispunjenom tobom, ponekad mi kane neiskrenost re~i,

a na o~i moje nadvije se tmina, te ja vidim samo ono {to poèlim,

a tada su laì od istine ve}i. II

I ovo kad pi{em, ni sam ne znam {ta je, da'l uzmak od tebe, ako me ne zeli{, ili je strah samo, {to ~u~i u meni, ako snovi moji zbiljom se pokaù.

III

Zato, milo moje, ime moga srca, ja jedino mogu, biti iskren samo,

u snovima svojim, jer pred tobom, mila, re~i mi se, a i slova gube,

i po~injem igru koja ve~no traje.

IV U ljubavi mojoj prema tebi draga,

Du{a tvoja mene, a ne strast doziva, mada, milo moje, i dah tvoga tela pose}uje mene u mislima mojim.


4

V

Boja o~iju tvojih jeste, neka mirna slutnja, iz kojih navire miris blagoviti,

a usta su tvoja kao zdenac vode, iz kojih se èdan, ja èlim napiti.

VI

Oprosti mi mila, {to u svome htenju, ja mozda uvredih osecanja tvoja, ali mora{ znati, da se i ja pitam,

imam li, i koliko, prava da te volim.

VII Mladost moju davnu, drugi su ispili,

i bilo je tu svega, meda, ù~i, gnoja... ali veruj mi draga, duboko u meni, pri dnu moje du{e du{a tvoja sniva.

VIII

Nisam du{o moja, vi~em glasom gromkim, Beè}i od boli spasenje svoje traìo u tebi,

jer utehe nema za onim {to imah, ve} ti si mi draga novi dan {to hodi.

IX

Ti si otkrovenje, sjaj novi {to blista ti utehu nema{ za sve moje tuge,

ve} o~aj mi pruà{ {to sa tobom nisam.


5

NEUTOLI I

O jedina moja, tvoju du{u sam, u vremena davna

omirisao kao cvet u polju, ali ubrao je nisam,

jer sudbina je valjda tako htela. Mirisni plodovi tvoje du{e, ljubavi jedina,

jo{ uvek mi ispunjavaju bi}e, hrani me da opstojim u danima koji slede.

II

Ljubavi moja najdraà, da ne znam {ta je lepota,

i da ne znam {ta je to ne`nost duha i da ne stremim ka ve~nom,

ne bih ~uo miris koje samo ti, u vremenu ovom peva{, vec bih,

Boè oprosti mi, ìvot svoj obavio tajnom

koju samo zemlja zna i prepoznaje.

III Ja bolom svojim ukra{avam lice i o~i svoje,

i u suzama se kupam, da ne bih, slep sa prstima u o~ima,

posmatrao svoj lik u tami.


6

VI Ljubav je moja no} u prohodu

kojoj jutro podaje nadu. Da li, u no}i zimske,

napolju spava{ pokrivaju}i se snegom {to veje,

i tako za budu}nost svoju ne brine{, kao {to i deo svoje pro{losti

`eli{ da zaboravi{.

VII Znaj, da u no}ima dugim,

dok sanja{ ono ~ega se ujutru ne se}a{, ja kradem najlep{e delove snova tvojih,

i odnosim ih mislima, za neka budu}a zajedni~ka vremena.


7

IZMEDJU NO]I I JUTRA U snu videh sve ono {to na javi ne postoji,

jer san i postoji da snove ispunjava. I videh Tebe, ljubavi moja kako u zagrljaju

mome sre}u nalazi{...

I videh dva ôveka kako, jedan naspram drugog, pogledima miluju o~i i du{ama

svojim ispunjavaju bi}a...

I videh pticu {to ljubavni zov peva i u njenoj pesmi prepoznadoh tvoje ime,

ljubavi moja...

I videh ono ~ega se stidim...

I videh dve du{e isprepletene u no}i ispunjene ljubavlju i zanosom duha...

I videh svetlost {to zra~i iz tebe i put moj

obasjava tamni, jer ti to èli{...

I videh cve}e, bokore ruà, polja lavanda... I videh ti o~i, nasmejane i ruke i telo i sve

tvoje videh...

A videh i TEBE {to ljubav moju opravdava{, jer zna{ da Ja bez Ljubavi sam NI[TA.


8

I videh tebe, ljubavi moja, kako me sanja{, u snu me poljupcima miluje{, pogledima

dodiruje{ a mislima ljubi{...

I videh tebe, nasmejanu kako mi ka`e{ da me voli{ i da du{u svoju mojoj poklanja{,

a ja svoju tebi darivam...

I videh da to samo san jeste, jer spoznadoh sebe da spavam na snovima svojim i sanjam...

A kada san nestade iz moga oka, ja i dalje nikog sem tebe,

ljubavi moja ne vidoh. Predeli moji, tebe ~ekaju, da ti ih u ruke

predam i da {etamo po poljima, rascvetalim {umama i pa{njacima punih trave, jer bez tebe, to su pustinje du{e, ogoljene {ume i beztravne visoravni.


9

SNOVI I MISLI

Verovah, da sam te za sve ove godine

u snove, a ne u misli sklonio, ali videh da su snovi moji misli moje

i ìvot moj, jer ja, valjda greh to nije, snove svoje ìvim.

I zato te molim,

da oprost mi pruì{ {to u ova svoja kasna, poodmakla vremena,

mladost svoju u tebi pronadjoh i oprost za sve {to u~inio nisam.

@eno snova ùtih ti nisi uteha za ne~im

{to nemam, niti si odmena, niti pokajanje za ono {to imah,

vec si san {to dugo, godinama traje.

Du{a mi je ispunjena, ali mi je pogled prazan,

jer o~ima svojim tebe ne vidim.


10

OBRISI DU[E MOJE I

Ljubavi moja, u dubini Du{e moje skrivena je pesma

koja ne èli re~ima da se okupa, jer re~i su to {to kao koreni doseù do

srca moga, i ne daju da se otrgnu i u slova preto~e,

jer ne}e da se glasom i jezikom prljaju. II

Kome do Tebi da Du{u svoju poverim, jer Ti si njen deo i ona se,

Du{a moja na Tebe, Ljubavi moja, godinama navikla.

A ako neko, i u moje o~i pogleda, senku }e Tvoju nazreti, i tvoj lik

i ùti obris kao auru oko Du{e moje.

III I telo moje, i kosu, i pogled ko dotakne prstima svojim, oseti}e drhtaj Du{e moje

{to tobom odi{e, i treperenje,

i ùte odsjaje {to zra~e.


11

IV

Duboko u meni, u Du{i mojoj je pesma koja se ti{inom objavljuje,

a bukom sputava, kao {to se i snovi moji izgovaraju, a java sniva.

Nema onoga {to }e pesmu Du{e moje opevati,

niti postoji ùta boja kojom se ona moè oslikati.

VI

To je pesma sto mirisom ùtih cvetova odi{e,

i nema ni~eg {to je raniti moè, jer ~uvana je bolje od tajni ljubavnika, i nema zvuka koji je moè prisvojiti.

VII

Ti si re~ moje Du{e koju voda i vazduh izgovaraju,

a lik tvoj, kao se}anje na nedavno, traìm u pogledu svome,

kada sebe, u svome beznadju u ogledalu spoznam.


12

HIMNA

Bio sam tvoj, mada Ja to znao nisam, sem Du{e koja u to i Tebe, sama verova{e,

a sada jesam i bi}u zauvek, i mome trajanju kraja nema. Vodama sam mnogim

plovio, sa ribama se druìo, svetlost u sliku zatvarao, leteo preko sedam neba, u kamen se pretvarao, sa pticama pevao,

{etao putevima Sudbine, snove tudje ~itao, a sada sam, evo, zato~en u Tebi.

Slu{ao kajanja i grehe, mudrosti ~itao, ponekad pisao,

kraj mnogih sedeo, sa Bogom se druìo, crkvama se i ikonama klanjao,

a sada sam, evo, zato~en u Tebi. Godinama slikao, devojke i ène ljubio,

bio svedokom rata i mira, re~i raznih proroka slu{ao,

~uda razna i hod po vodi gledao, a sada sam, evo, zato~en u Tebi. Sam svedokom svoje Sudbine bio,

Pro{lost poznavao, budu}nost nazirao, bol saznao, lepotu video, a sada, evo,

verujem u Tebe, jer Du{a mi re~e, da ja jesam ono {to ona mi i{te. A ja sada, mila, volim samo Tebe.


13

LJUBAV I

Dok po vodi hodam i gnezda svijam na nebu,

pogledom traìm senku tvoju, jer Ti, samo u nestvarnom obitava{,

iz snova mojih izvire{ i pogledom me pokriva{...

II

Medju prstima tvoj lik traìm, na usnama tvoj dah ~uvam,

a miris tvoj i dodir o~iju tvojih vazduhom udi{em, gde boravila Ti si...

III

Pridji, lepoto ìvota moga, pridji mi i ne daj

da nam se tela i du{e rastave i snegovi beli ih pokriju...

IV

Sedi uz mene, jer u meni ve} godinama

duh tvoj lebdi i bi}e mi ispunjava...


14

V Pridji i pri~aj mi

o lepotama mladosti duha tvoga, otvori prozore svoje i vrata bi}a,

dopusti da du{a moja dahom svojim tvoju miluje...

VI

Pridji, pridji mi, ljubavi du{e moje, da se vatra u meni u pepeo ne pretvari, i pomozi mi, da s tobom u sebi razaznam

sta ti no}i i jutra na licu ispisuju...

VII Dodji i duhom svojim odagnaj

zimske vetrove {to su mi se u o~i uvukli,

i bi}e moje hladno}om ispunili...


15

BEZ TEBE

Pogledaj me, i o~ima svojim {to snove donose, podari radost du{i mojoj...

Zagrli me pre nego {to me tuga zagrli... Poljubi me jer dah tvoj i sneg otapa...

Jedina moja, u tebi prepoznah sve ono {to

imao sam, i pun nade, sebi~an mo`da, Ja za opro{tajem vapim,

jer ti si san koji godinama u ve~nost traje, i beskraj blagosti u ne`nom dodiru...

Bez tebe, usamljen u leto, a u jutra

zimska, smrznut bez daha. Sa tobom uz mene i zima letom postaje, a sneg latice cve}a sto vazduhom hode...

Dodji i budi uz mene, ljubavi moja,

i mirisom `utim du{e svoje ispuni moje ve~eri zimske

uz plamen srca sto greje na{a bi}a...

O, draga moja, ne budi ohola u ne`nosti svojoj

i telo moje pogledom obuci...


16

SNOVI I

Podjimo u bujna, olistala polja i oberimo sve plodove {to sazri{e

i iz njih iscedimo sokove i sipajmo ih u du{e na{e kao {to se to~i mudrost i lepota u pokolenja...

II

Vrati se meni jer su i li{}e i cvetovi poùteli,

a vetar ih rasipa i razgoni, da bi od njih mogao pokrov sebi na~initi...

III

Vrati se meni jer bez tebe Du{a je moja na udarima vetrova,

a srce isahlo i ùto... Vrati se meni jer snagu gubim

i telo i razum. Vrati se meni ili mi osmeh pruì da ja,

neodlu~ni, bez srama u srcu podjem ka tebi...

IV

Tvoje misli i duh tvoj, O~i tvoje i ti, kormilo ste

i jedra du{e moje...


17

V

Vrati se i osmeh udahni u jedra moja jer, bez tebe, ja senka na pu~ini sam,

izgubljen medju talasima...

VI Ljubavi moja, hteo bih da svoj razum

i svoj nagon i svoje bi}e bacim pred noge sudbine tvoje, jer i prega`en snovima o tebi

dodirujem du{u tvoju...

VII Dodji, jer kada okrenu oluje jesenje,

bez tebe, u osami,vetar }e mi du{u odneti, bi}e i{~upati, i od mene ~oveka,

senku napraviti...

VIII Dodji, milo moje, jer sve oko nas je

vremenski san zahvatio, i nemoj sebi dozvoliti da tudje snove ispija{, jer snova tvojih i mojih

jo{ ima u no}ima bez meseca... Budi mi ono {to jesi i dozvoli meni,

koji bez tebi nisam, da tvojoj du{i poklone nebeske podnosim,

i ~inim ne`nosti, ljubavi tebe radi...


18

HAJDEMO

Hajdemo u vodena polja, draga moja, tek prstom dodiruju}i vodu,

jer dani {to dolaze suncem ispuni{e mene, a ti, kao andjeo sa krilima od pene,

pogledom i osmehom leta ispuni bi}e moje i du{u moju umornu

bez Ljubavi...

Izadji iz sebe i {etaj poljima ìtnim, trag ùti ostavljaju}i za sobom,

dodji pre nego {to te horde gladnih i pobesnelih ptica prelete

i krilima svojim sujetnim u du{u rane, a slepi i gluvi za sve, bi}e ti preotmu...

Ti, ~iji osmeh no}i rastvara,

a du{a vazduh razdvaja, budi uz mene

i uvuci se u svaku kap moje suze, jer leto suncem obasjano bez tebe

jesen je...

Podjimo u hladovinu hrasta, milo moje, jer svetlost sunca i svetlost du{e tvoje,

o~i moje izdràti ne mogu...


19

Hajdemo, ljubavi moja, da na travi spavamo,

snovima mojim se pokrivamo, a osmehom i o~ima tvojim

ispunjavamo prazno nebo moje du{e...

Ti koja sebe videla nisi, budi uz mene koji ne vidim, jer ne mogu...

Ja sam, bez tebe bi}e tuge, a ti si bi}e radosti {to du{i mojoj,

kao voda `ednom nedostaje...

Dodji, ljubavi moja i leto mi ispuni lepotom,

ne dozvoli da du{u moju mrak prekrije dok mi sunce ispija o~i...

Duh moj proziran je bez o~iju tvojih,

dok du{a moja za tobom vapi...

Budi mi ljubav, milo moje, i leto i no}i i dane i godine pred nama ispuni stopama vrednote bi}a tvoga...


20

OPROST

I Ja oprost od tebe tra`im, ljubavi moja,

za sve svoje re~i, jer ona su dela u mislima mojim...

II

Oprosti mi, du{o moje du{e, {to mladost svoju tra`e}i u tebi,

pohodim tajno, i sudbinu ku{am za proslo{}u svojom...

III

Oprosti mi greh u pogledu mome, jer ne mogu da dan bez tebe mi prodje...

IV

Ja oprost od tebe trazim, ljubavi moja, jer ni pitao te nisam, da li da mislim o tebi

ja mogu...

V Oprosti mi sve godine moje jer u njima

ima vise snova od svih tvojih jutra,

ali du{a tvoja, a ne pro{lost slepa, zarobi mi du{u, a ne o~i moje...


21

VI Oprosti mi Bo`e, jer ne umeh sebe

posvetiti tebi, da posle sudbine {to bol mi nanese, ja, u mislima svojim, duboko u Du{i,

pronadjoh u drugom ono {to izgubih...

VII Ja opro{taj molim ne za svoje grehe, Ve} za svoje snove o ljubavi s tobom,

ljubavi jedina...

VIII I na kraju Bo`e, ja opro{taj molim i od

TEBE MILA, jer u drugoj tebe za sebe pronadjoh...


22

@UTA SVETLOST

I Moje se srce umorilo i Du{a istro{ila u

vremenu koje je iza mene, i ni{ta, tako mi se bar ~inilo, nema i ne moè se desiti, {to

taj ose}aj promeniti moè. Ja sam se, usamljen, pomalo istro{en i umoran, laganim koracima, uputio ka

stazi koja vodi ka Domu u kome sre}ni stanuju.

II

înilo mi se tada, da sve je svojim tokom isteklo, i da novih voda za mene nema i da vi{e nikada ne mogu videti Tebe, koju sam u snove svoje spustio, i u osami, kad kad,

no}ima zami{ljao.

III Sve sam video {to sam videti mogao,

i sve ~uo sto sam ~uti morao, sve tajne svoje saznao, sa Njom se oprostio,

a Tebe potisnuo i kraj svoj i sve sa Tobom opisao u mislima mojim.

Oprostio se i sa Tobom, daljinom pravdav{i sve i odlaskom koji mi zadade bol, koji nikada nikom ne rekoh, pa ni

sebi, da Du{a me ne boli.


23

IV Ali ~esto, Ti, da li mislima svojim ili se}anjem mojim, u snovima si me

pohodila, bez lika i tela, tek nehajnim lahorom imena

i pogledom {to luta. Du{om sam te svojom pratio, ali Du{u tvoju video nisam.

V

Bojao sam se i stideo susreta sa Tobom, ne zbog straha tela, ve} zbog bola koji bi

mogao iscureti iz mene. I razgovor sa D`ubranovim @ivotom

izgovorio, jer kad ga pitah: Sta je ovo, @ivote?

On odgovori: To je grad pro{losti koji treba osmotriti. I ja osmotrih i videh sebe gde stojim, a

le`im. I videh sve svoje vreme {to prodje.

I videh i Tebe, ali daleko. I videh neznanje svoje i sve gluposti moje. I videh da vreme je stalo i da nikog nema

{to Du{u moju poznaje. I videh mrak pred sobom.

I videh sve ljubavi svoje, ali Ona i Ti u njima ne beste.

I videh da Volim one kojih nema.


24

VI

I @ivot mi re~e: Podji za mnom, dugo smo stajali.

Gde }emo, @ivote? U grad budu}nosti...

A ja rekoh: Polako, jer me je putovanje iscrplo i

prepreke su mi snagu oduzele. A on re~e:

Idi, jer zaustavljanje je malodu{nost, a gledanje u pro{lost je nerazumnost.

I ja poverovah, ali Ti nisi i snagu mi novu pru`i, Du{u mi okrepi, snove mi o`ivi.

VII

Pogledom i dodirom prstiju svojih secanja mi potisnu, a javu snovima ispuni.

Ti, kao zuta svetlost Sunca sto zivot pruzas, mene ogreja, ljubav probudi i ucini da oci mi progledaju, da Zivotu se radujem

verujuci Tebi. Mozda je ljubav voleti Tebe, ili te volim

zato sto si ljubav Dusi mojoj, Ti sto svetlost zutu obasjavas i njome grejes srce

moje.


25

BUDJENJE I

Probudi se, ljubavi moja! Probudi se i pozovi me,

jer Duh moj Tebe poziva, i Du{u mi izvedi iz ponora u kojem se

nalazim! II

Probudi se, ljubavi, jer spokoj jedino Ti moè{ mi pruìti,

tugu sa o~iju odagnati, mir uvesti u snove moje, kojima, sada bez Tebe,

hodaju gomile besciljnim putem.

III San je sve oko mene prekrio

i samo sam ja budan. Ja koji sam do ju~e u san beào,

ne bi li Tebe za sebe tamo prona{ao. Mene sad san umara,

a ~e`nja za Tobom me spasava i ljubav me Tebi pribliàva.

Probudi se, jedino moje, jer ja sam postelju napustio, jer u njoj, sada bez

Tebe, nemiri me pohode.


26

IV Probudi se, probudi,

ljubavi moja i milo moje, da glas Tvoj ~ujem,

jer on je meni sada san {to o~i mi prekriva.

V

Probudi se i javi mi, da li jo{ uvek po snovima Tvojim hodim, i ko sada, ako ne ja, snove tvoje dodiruje.

VI

Probudi se, ljubavi moja, i glas mi po{alji, imenom se oglasi i Du{i mojoj utehu daj.


27

GLAS I

Glas Tvoj me doziva u no}i i jutra mi budi. Tvoj glas ima pogled o~iju mojih,

jer glasom Tvojim vidim obli~je Tvoje. Tvoj glas ima boju dunje,

nosi ime moje Du{e i miris nevena. II

Glas tvoj, kao senka nadvija se nad mojom posteljom i prekriva me svojom toplinom,

greju}i srce moje.

III Tvoj glas, i kada ga ne ~ujem,

nazirem u vazduhu, jer vetar Du{e moje, Ti, ljubavi moja, pokre}e{.

IV

Tvoj glas, mada dalek, prstima dodirujem i uvo mi miluje.

Glas Tvoj san mi donosi, ljubavi jedina.


28

IME

Ime je tvoje kao polje ljiljana {to mirisom odi{e u rana prole}a,

dok Sunce obasjava livade i {ume. Ime se tvoje, posle plahih letnjih ki{a u

bojama duge nazire, nestaju}i iz senovitih brda.

Ime se tvoje u pogledu tvome nalazi i Ljubav se njime izgovara.

Ime je tvoje i na usnama mojim i u o~ima mojim i u Du{i mojoj.

Ime tvoje rekom odlazi u dalekim zemljama Istoka.

Ja, ljubavi moja, u ovom ~asu, ni{ta sem imena tvoga izgovoriti ne mogu,

jer poljem, u snovima mojim se {iri miris `utog ljiljana.


29

NADANJA

Ko sem Tebe, Nadu mi pruìti zna, i ko, ako ne Ti, ljubavi jedina, razumeti moè

sve moje godine, radosti i tuge. Ko sem Tebe, Ljubavi i Zlato moje, svetlost

mi pruà, i ko, ako ne Ti, ranjenu moju Du{u izle~iti moè.

Ko sem Tebe, Nado moje Nade, utehu zna, ako ne Ti, ~ije ime meni se}anja budi.

Ko sem Tebe, Ljubavi moja, zna za moje patnje, ako ne Ti,

koja poseduje{ mladost moju. Ko sem Tebe, moè mi pruìti ruku

pomirenja, ako ne Ti, ~iji su prsti ve~no u mojoj kosi.

Ko sem Tebe, jedino moje, zna ko sam, gde sam i kamo }u oti}i.

Ko sem Tebe... a ako ne TI, Beznadje moje u nadanja tvori.


30

HTENJA

Hteo bih, a mogu, osmeh usaditi u o~i Tvoje, jer one nisu zaslu`ile tugu.

Hteo bih, a mogu, rukama svojim grubim ne`nost ti naneti.

Hteo bih, a mogu, Poplo~ati put {to ka sre}i vodi.

Hteo bih, a mogu, Du{om tvojom biti. Hteo bih, a mogu.


31

POGLED

Pogledaj oko sebe i vide}e{ mene u svemu,

jer ja sam se u vazduh sakrio, prekrio se oblacima i uvukao se

u sve {to ti rukom svojom, ljubavi moja, dodiruje{.

Ja, gospodar vremena, vlasnik snova, sin Neptuna, u vetar sam se udenuo

i dahom svojim milujem ti lice. Pogledom svojim korake Tvoje ispra}am,

telo ti dodirujem, a Duh Tvoj hrani Du{u moju,

koju s Tobom delim.


32

RAZGOVOR

Gde si i {ta radi{... Ljubavi moja?

U snovima sanjam i se}anje `ivim. Da li Ti ruka moja nedostaje i dodir?

Dodir Tvoj je vazduh koji di{em. Sa kime, kada mene nema,

Re~i razmenjuje{? Re~i su moje pogledi ka Tebi.


33

SE]ANJE

Se}anja su moja puna slika, zvuka i obala dalekih...

Se}anjima mojim plove rajske ptice, a po nebu lete ribe boja vetra. Se}anja su moja i sete i tuge

i radosti mnoge. Ali, milo moje,

u se}anju mome Ti oduvek tu si, skrivena u oku u mislima mojim.


34

CRTANJE REÎMA I

Ne traì od mene, jer Nizar KABANI nisam, da poloìm pred Tobom,

sve svoje pri~e ìvota moga, jer vremena tada, veruj meni mila,

ne}emo imati, za Ljubav na{u. II

Moj ìvot i mene, poznaje svako godi{nje doba

i gradovi mnogi. A leta krtoljska i obale Boke,

Du{u moju senke moje, prepoznaju u sebi.

III

A ja, Bogom dirnut, sudbinom zanesen,

izabrah tebe da me izabere{, ljubavi moja,

jer ti si pri~e moje u bajku svilenu satkala, sa kojom sebe uspavljujem no}u.


35

III Ti, princezo uspavana,

mene si probudila, da na belom konju princom ti budem,

pa sada mi, u godinama poznim, sedam patuljaka, vile i ribice zlatne,

ìvot ispunjavaju, jer Ti pogledom sve u ptice pretvara{,

snove ispunjavas i potajne zelje ostvarujes.

IV I zato, Ljubavi moja,

ne traì od mene da ìvot ti pri~am, jer bajka je ne{to to nas dvoje ~eka.


36

NE VOLIM

Ne volim kada si daleko od dodira moga, ljubavi moja.

Ne volim da ti pi{em slovima, vec dan ~ekam u kome }u u o~i,

glasom ti govoriti. Bog dragi zna, a i Ti,

da moja te`nja je velika.

Ne volim {to ~ekam da udjem u tvoj vrt mirisni,

da miris plodova slatkih, Du{u mi zapahne.

Ne volim i zavidim vetru kada te, jedino moje, dotakne bez mene.

Ne volim da dozvolu tudju ~ekam,

da bi s tobom bio.

Ne volim, al’ moram, jer mnogo te Volim.


37

POKLON

Poklon Tebi mila, hteo sam da kupim, Za sve ono lepo {to si meni dala,

te razdragan draga, Istr~ah, al’ stadoh. Da ti kupim biser?

Oka su Tvoja dva najlep{i biseri sto sjaje. Da ti kupim cve}e?

Telo Tvoje poljana je cvetna {to miomirisom miri{e. Da ti kupim knjigu?

Re~i su tvoje i glas ispisani na nebu. Jedino sto mogu da poklonim Tebi

jeste Du{a moja, ali kako mila,

kad je Du{a moja u rukama Tvojim.


38

JUTRO

Jutros me mila, san tvoj probudio, da bi sanjati dalje mogao.

Jutros me mila, glas tvoj pomilovao, da bi na o~i san navukao.

Jutros me mila, dodir tvoj uspavao, da bi san produ`io.

Jutros je bela golubica, na moj prozor, pogled Tvoj snela.

Jutros je mila, ime Tvoje, ispisano oblacima, nad Beogradom

osvanulo. Jutros je mila, jutro zakasnilo,

ne bi li ja sanjao du`e.


39

AKO BI TI HTELA

Ako bi Ti htela, da dan no} postane, Ja za Tebe, mila, to umem i mogu.

Ako bi ti htela da usahnu vode,

Ja za Tebe, mila, to umem i mogu.

Ako bi Ti htela da Mesec Sunce bude, Ja za Tebe, mila, to umem i mogu.

Ako bi Ti htela da ne volim Tebe, Ja za Tebe, mila, to umem i mogu.

Ali, milo moje, ljubavi jedina,

bez ljubavi Tvoje, moga bi}a nema, Ja bez Tebe, mila, ne umem - ne mogu.


40

VA[AR SLOVA

Oti{’o sam, ne na pijacu ptica, ve} na va{ar slova,

da bi za Tebe, andjele moj, kupio slova i re~i koja mi nedostaju.

Kad tamo draga, u obilju svega, ja ni{ta za Tebe ne mogah da kupim.

Nema re~i, slova, koja meni fale, nema takvih slika, boja, mesta, knjiga,

kojima bih mog’o opisati Tebe. Ne postoji, mila, andjele moj beli,

nijednog pesnika, koji rimom svojim, mo`e pesmu Tebi – napisati Meni. Oti{’o sam, mila, ja na va{ar slova, al’ ni jedne re~i ne nadjoh za Tebe. Njihove su re~i, andjele moj mili, bez ikakvog smisla, mirisa i boja,

a ja novih nemam, jer bez Tebe mila, prazna, siva, hladna, sad je Du{a moja.


41

SAN

Ne idi, @uti, iz snova mojih.

Dane i dane sam sanjao no}u, i moje su se o~i od sna izgubile,

Jer ja se bojim, milo moje, da onog trena, kada se probudim,

videti tebe ja vi{e ne}u.

Ne idi, @uti, iz snova mojih.

A kada se jutrom iz sna ja prenem, i kada spoznam da san je java,

tada se pitam, andjele mili, da li ja to, `ivot svoj, budan sanjam.

Ne idi. Zuti, iz snova mojih,

pa bili oni i na javi, ne idi, Ljubavi, iz snova mojih,

ne idi @uti, jer ja te volim.


42

LjILjANI

Ljiljano moja, ve} dana je pro{lo mnogo, i srce moje i Du{a i Bi}e,

~ezne za susretom s tobom. Ljiljano moje, ja ve} dugo,

Sam bez Tebe, nisam sebi sli~an, jer,

i srce moje i Du{a i Bi}e, ~ezne za dodirom s tobom.


43

ZNAM I

Znam da i kad’ oganj sa tela na{ih u pepeo se stopi,

i kada nam tela kamena budu, a ruke hladne,

osta}e medju nama topao pogled, {to Du{u topi,

jer ljubav na{u da spojimo, mi ~ekasmo davno.

II

Znam da moje telo i tvoje, polako ve} vene,

al’ plamena ima u ùtom dodiru i medenom glasu.

A ìvot pred nama nisu uspomene i vremena ima, predajem se Tebi i Tvom

divnom stasu.

III Ljube}i te sada,

senku snova mojih, èdan godinama, tela tvoga strasti,

napi}u se mila, izvora predivnih tvojih,

jer Du{a i telo moje, u tvojoj je vlasti.


44

IV S celim svojim bi}em

preda}u se Tebi, jer voleh te dugo u potaji svojoj,

Al’ napokon, mila, ja priznajem sebi,

ostao sam veran tebi, a i Du{i tvojoj.


45

NEKADA

Nekada besmo, i ne pitaj mene kako je to bilo, jer nisam voljan, ljubavi moja,

da o~ima suze traìm. Sada je ovako, i neka je, jedino moje, milo, telo moje i o~i, ja, Du{om tvojom snaìm. Bio sam taj sre}nik, kome Ti podari sebe,

al’ mladost, ne znanje, bes ili strah, odvoji{e mene, mlada, ljubljena od Tebe,

pa rukom sudbe ja u sebi Tebe, pretvorih u prah.

Al’ senka se ùta, lagano, uvukla u moje snove.

I no}ima tamnim, dugo, tiho, u nizu dugih godina, mislima mojim, lebde ribe

i ùte ptice plove, ~ekajuci da ih rukom Tvojom

probudi sudbina. Ti si za mene, mila jesi,

ko deveto nebesko ~udo, A telo i glas tvoj, ko muzika i slika u slici.

Verovao, al’ znao nisam, da jo{ uvek volim tebe ludo,

Za oprost od svega, Bogu zahvalan ja sam, na ovoj prilici.


46

VREMENA TRAJNA

Vremena {to tu su, i pred nama stoje, k’o piramide trajne, u dodiru s nebom, za nas odvojena, za ljubav nas dvoje,

hrane}i Du{e, ùtim, mednim hlebom.

I niko i ni{ta, odvojiti ne}e, tela na{a kad u jedno budu,

a ja, sre}an k’o dete, prine}u ti cve}e, da nazdravim Bogu i mome usudu.

Nisam, Du{o moja, ljubavi jedina,

ja njemu zahvalan samo, ve} i Tebi, jer ìvot moj, bajka je predivna,

ja pronadjoh, najzad ùtoga u sebi.


47

PRO[AO SAM

Pro{ao sam vetar, vode i oluje, Spoznao tajne s one strane sveta,

al’ ljubav tvoja, {to predamnom, tu je, u~ini}e ve~nim sva budu}a leta.

Ni verovao nisam, da mogu}e to je,

da ljubav jedna u vremena traje, ali ljubav moja i nadanje tvoje,

u~ini{e no}i, da se svetlom sjaje.


48

VOLIM TEBE

Ja, ljubavi moja, ne mogu bez Tebe,

jer `ivot je moj, u Du{i Tvojoj skriven,

a ja senka, s Tobom svetlo.


49

@UTI LJILJANI I

Gospode, blagosiljam Ime Tvoje, jer Ti,

u Du{i mojoj ime njeno u srcu napisa, da ne zaboravi ni{ta dobro

{to Ona u~ini za mene. Ona je ta koja mi pra{ta sve grehe moje i

isceljuje sve bolesti moje. Ona je ta koja izbavi mene

iz tame `ivota mog, i sa dobrotom i milo{}u me ven~ava. Ona me ispunjava `eljama dobrim

i obnavlja se kao deo moje mladosti, ona mi pravdu tvori i pokaza mi put sa mesta na kojem video ni{ta nisam.

II

Koliko je Zapad od Istoka daleko toliko je ona u mome srcu blizu,

jer Ti, Gospode u~ini, da daljina blizinom se ~ini,

a vreme da stane i spoji se u trenu. Neka je Ime Tvoje Blagosloveno,

kao {to su i njene oci blagoslova pune kada pogledom kupa moje lice.


50

III Kao {to Ti, Imenom i Delom Svojim svojim,

opominje{ da prah mi smo, tako ona mene, iz pepela u àr pretvori,

dobrotom svojom i re~ima koje su melem za sve rane moje.

IV

Ime je njeno na usnama mojim, kao {to je i Ime Tvoje na usnama svih onih

koji u Tebe veruju, jer Ti si Taj koji ~ini da svet postoji, kao {to ona ~ini da ja jesam onim

{to Ti od mene traì{. Ti Gospode postavi carstvo Svoje

i presto Svoj na nebesima, i neka je blagosloveno carstvo Tvoje,

kao {to ona postavi srce svoje u srce moje i Du{u svoju u Du{u moju i u~ini da telo moje blagosloveno Bi}em njenim bude.

V

Ti, Gospode, pokrio si vodom dvorove svoje i obukao svetlost kao haljinu,

nebo razapeo kao {ator, a oblake ucinio kolima svojim koja na krilima vetra brode. A ona, hvaljeno ime njeno i pogled, u~ini,

da ìvot moj vetrovi ne odnesu, u oblake se ne pretvorim i u vodu ne

potonem.


51

VI

Neka je Ime Tvoje, Gospode u Du{i mojoj s ve~no{}u spojeno, jer u~ini,

milo{}u svojom da ona ènom mi bude u vremenu kada se polako

Tebi pribliàvam i u Tebe verujem.

VII Ti u~ini da temelji ìvota moga na njenoj

Du{i po~ivaju, i neka Ti je ve~na slava i hvala.

I u~ini da se u telo njeno obu~em kao u najlep{u ode`du,

i o~i svoje usnama njenim da pokrijem dok snevam budan,

i neka Ti je ve~na slava i hvala.

VIII Izveo si me iz sna koji godinama sanjam, ìvot mi u san pretvorio, Du{u mi izle~io,

Ti koji su nju meni poslao kao sudbinu moju.

Blagoslovena neka su dela Tvoja i Ime Tvoje i sve Tvoje,

jer u~ini da ja sa njom budem i u njene ruke ìvot svoj predam, ne bi li miran pred Tebe,

u ~asu ve~nom i na putu ve~nom, pun ljubavi bio.

Neka Ti je ve~na slava i hvala za sve {to u~ini, i neka su blagoslovena dela Tvoja.


52

IX

I kao {to hvalim Ime Gospoda i glasno izgovaram Njegovo Ime i dela Njegova, tako i njeno ime sa ljubavlju izgovaram

i imenom njenim u danima osame utehu Du{i svojoj pruàm.

X

Dodirom svojim ne`nim ona je suze sa lica moga popila, usnama vazduh mi udahnula,

osmehom radost donela, kao {to i Ti Gospode, Imenu Tvome slava je, dahom

svojim sre}u ljudima donosi{.

XI Hvalim dobrotu Tvoju Gospode,

jer milost je tvoja velika, kao {to je i njena milost za Du{u moju.

Tvoje je Gospode da pra{ta{ onima koji to od Tebe traè,

a ona je moj oprost za sve grehe, jer Du{a njena milost mi pruà

lepotom svojom.

XII Pomozi mi Gospode, da sve njene grehe

na sebe primim, i ìvot njen deo ìvota mog bude.

Pomozi meni Gospode, kao {to ona meni je pomogla i Du{u moju,

ljubavlju svojom iz ponora izvukla.


53

XIII

Slovima imena njenog @ivot se i Ljubav pi{e, kao {to je Gospode i Ime Tvoje

sam @ivot i Ljubav, i neka je ime Tvoje blagosloveno

te blagoslovi ljubav njenu mojom ljubavlju.

XIV Neka je hvala Tebi, za veliku milost tvoju i za ~udesa kojima sazda sudbinu moju

koja spoji puteve razdvojene u jedan tok {to ve~nom sledi.

Neka je hvala Tebi {to u~ini da njen put putem mojim ide,

kao ~to njena ljubav moju ljubav sledi. Neka je hvala Tebi Gospode za ve~nu

ljubav koja u meni buja.

XV Gospode, Ti koji pustinju u vodu pretvara{

i izvore vodene u suhotu, ljubav si moju pretvorio u njeno ime,

i u~inio da ìvot moj njen bude, kao i da se ìvot njen u moj preto~i.

Neka ti je ve~na slava i hvala za sva dela Tvoja i milost koju si meni podario,

da ona, koja mi sada ìvot znaci milost ìvota moga bude.


54

PRVA LjUBAV

Kud god da krenem, I da odnesem u`areno srce moje,

Ono se uvek vra}a ljubavi prve tragom, Jer i predele mnoge, i divne nebeske boje,

Zavolis, ali zauuvek, duboko u Du{i ~ezne{,

Za svojim prvim, ku}nim pragom.


55

SUDBINA

Ja dodjoh k’ tebi u san tvoj u jedno ve~e, Mesec usnuo, pospan,

a no} tiho te~e. Ja krenuh omamljen da grlim telo Tvoje,

a ti sneno re~e: Pusti me jo{ vreme neko,

Sa~ekaj priliku bolju, I time, mila ljubavi moja, Po{tuj sudbine na{e volju.

A Tebi, i tada su o~i, u snu `ute bile, Ko sjajna kosa duga, predivne {umske vile.

Zarobljen vremenom svojim, Magijom neke vanvremenske sile,

Ja ~ekah dugo, dugo, pa tek sad, u vremenu ovom, pred sobom napokon imam,

Tvoje o~i, `ute, mile.


56

ZAHVALNOST

Ja zahvalan andjelima du{a, {to nebom tiho brode,

I svevi{njem Bogu, Velikom Gospodaru sveta, {to u~ini{e da ljubav na{a, puna ne`nosti i slobode,

u vreme ne zgasne, ve} dalje da cveta.


57

MOJE PESME

Pesme su moje, draga, nejasne i mutne slike,

a mozda je i re~ moja blaga, da iskaè sve ono {to èlim,

jer ja, jedino moje, pesnikom ne umem biti.

Al veruj Du{i mojoj, da jedno samo ho}u,

Svoj ìvot sa tobom da delim.


58

HTENJA

Sva htenja moja i tvoja, i nade {to u nama cveta, Ja pola`em, jedino moje,

u na{a budu}a leta.


59

ONA

Moj prijatelj mi jednom re~e: Opi{i je, Ti o~aran lepotom njenom.

A ja odgovorih: Lako je re}i, da ona je od sveg lep{a, Da njena koà, i od svile je mek{a. Lako je re}i da sjajem lica svoga, Mesec i Sunce u tminu ona baca.

Al’ to bi bio, zar ne, tek opis, tek onako. Jel ona za meni ~ini da Sunce sija,

Ona i vode i reke nosi. Ona je vazduh {to plu}ima di{em, Miris cveta {to jutrom miri{em. Ona plete ruke po mojoj kosi,

Ona je misao {to mi se glavom vija. Ona je od muzike ~arobnija, Njen Duh je za mene ~arolja.

Ona je svetlost, i to @uta, Poslednje odredi{te moga puta,

Ona je pe{}ana obala, moja plaà, Ona je moj ìvot, moja najdraà.


60

RASTANAK

Rastali smo se, jer nisam znao ko si.

Sudbina nam je uplela tela i ruke. I {etali smo poljima,

razdragani, bosi, S Du{om se borili da izdr`i muke.


61

MOLITVA I

Kao {to u po~etku re~ postoja{e, a re~ bi kod Boga, i On sam bi re~,

tako i ime Njeno be{e na po~etku mome, i sve moje je kroz nju postalo,

i ni{ta moje bez nje ne bi bilo da nje ne bi. Jer Ona meni be{e `ivot, kao {to si Ti `ivot svima.

II

I posla Bog ~oveka po imenu Jovan da svetlost tuma~i svima, a meni, hvala Ti Gospode,

Ti posla Nju da svetlost moja bude i da kroz nju ja vidim istinu

{to svetom hodi. I bi kao {to Ti re~e, ali ja, mlad,

istinu ne vidoh, ni svetlost, ni tamu, ni ni{ta.

Te slep od Nje otidoh, a slep je, sada, opet za sebe pronadjoh,

da svetlost mi bude.


62

III I neka bude sve jedno, i neka svi budu,

kao Ti, O~e, {to si dao da ona je u meni i ja u Njoj, i da svi jedno budo,

kao {to smo mi jedno, jer je Ti posla ka meni,

da budem. I bi}u. Hvala ti Gospode i neka ti je

Ve~na slava i hvala.

IV Gospode!

^uj molitvu moju i neka moja molba pred Tobom izadje.

Nemoj ostviti lice moje bez osmeha Njena. Molim Ti se Gospode, u dane koji dolaze,

i koji mi se te{ki ~ine, u~ini da glava moja

na njenom obrazu po~iva, a glasom svojim uho mi miluje.

Molim Ti se Gospode.


63

STID

Ja se, i sada, kad pomislim zastidim. O, mili Boè, kako ti zavidim,

Znaju}i da Ti gleda{ nju kako se kupa. i oprosti mi, jer moje srce nemirno lupa,

znaju}i da u tamnoj no}i, njeno telo prate Tvoje o~i.

Moje Sunce je Ona, {to sija vrelo,

i jutro rano sto zorom rudi. Ona je osmeh, lice veselo,

a moje telo za Njenim ùdi. Pa ipak i sada, ja se zastidim,

Jer Tebi {to vidi{ sve njene bludi, Ja, i ako ne èlim, ipak ti zavidim.

Pogledom svojim Ti miluje{ joj kosu,

posmatra{ korake, nogu joj bosu. A mojim telom {etaju damari. Ti sagledavas sve njene ~ari.

I normalno je, veruj, da se zastidim, Jer dok je Ti gleda{, ja ti zavidim.

I mada milostiv, na Tebe, Gospode, {to prati{ njene pokrete i pohode,

Ja ipak moram da se zastidim, Jer Ti je gleda{, a ja Ti zavidim.


64

SAN

Mnoge sam ène ljubio, Mnogima slike slikao,

pesme pisao, mo`da radost donosio.

Ali u san mi nisu dolazile.

Spoznao ljubav, Ljubavi moja, ènu svoju sam Voleo.

Telom je i Du{om oboàvao. Ali u san mi nisu dolazile.

I dok si Ti, mila,

neke druge ljubila, decu im radjala, gradove menjala,

sa ìvotom se nosila, u mojim si snovima ìvela.


65

@IVOT

Kao {to se prah polena, vetrom lagano vazduhom {iri, tako se i moja ljubav, Ljiljana,

sa tvojim dodirom miri.

Dodiri tela Tvoga i miris Du{e, ~ine da osmeh mi se na lice vra}a,

i prepreke bolne, oni, oko meni ru{e, a tuga moja postaje sve kra}a i kra}a.

Ljubav je Tvoja sada, postala deo mene,

i tiho, duboko u mojoj Du{i spokoj po~iva, jer sada, u liku, zrele, mile `ene, moj `ivot novi se sada otkriva.


66

SAN

Koliko te volim, ja nisam znao,

jer vera u snove, ponekad je san. Ali sada mila,

kad sebe sam dao, i pustio Du{u, kao jutro dan,

videh da su snovi i od jave ja~i, jer Du{a sad moja, Tvojim Bi}em zra~i.


67

DANAS

Danas sam `elio, jedino moje, da Tebi pesmu najlep{u napi{em. Ali pogled na mladost i lice Tvoje,

dah mi zaustavi i prestadoh da di{em.

Da oprostim sebi, tek sada ne mogu, za sve dane koji su mi izmakli, i zato sada, ja molim se Bogu,

za oprost dana, koji su promakli.

Pi{em ti pesme, da kupim vreme, iskupim sebe, pred ljubavlju Tvojom, al’, jedino moje, ja jo{ nosim breme,

za o~ima Tvojim, ne`nom `utom bojom.

Sklapam ti stihove, rimujem rime, tr~im da skupim vreme u {aku,

za godine mnoge i promakle zime, u kojima Tebe sanjah u mraku.


68

DU[A

Snovi su moji, slike mog ìvota, a svaka od slika, tek trenutci moji. Ali, milo moje, Duha Tvog lepota, na svakoj od slika u potpisu stoji.

Ni godine mnoge, ni ljubav sa drugom,

ispunile nisu prazninu {to zjapi, jer ponekad, pamtim, sa ogromnom tugom,

svadjao se Du{om, {to za tobom vapi.

A tada se Du{a uvukla u mene, sakrila od slika i se}anja rani’, ostavila telo da voli, al vene,

za istinom kojom, sada sebe hrani.

U snovima mojim, mladost moja ùta, a na javi mojoj andjeli su plavi,

pa opro{taj traìm, jer Du{a mi luta, i {to bez andjela, ìvot novi slavi.


69

PUT

U mladosti mojoj, ìvot mi be{e ùt, i sve je oko mene u toj boji bilo,

pa sada, ljubavi, pred neki novi put, ja znaju}i boju, hodam, vedro, ~ilo.

Boja je tvoja, meni dobro znana,

i nemam ni trena, ja sumnje u sebi, ve} s rado{}u ~ekam, neka jutra rana,

da odmaram Du{u s pogledom na Tebi.

Radosti i tuge moje, s Tobom }u da delim, a sve Tvoje, mila, mojim }e se zvati.

i to je jedino {to sada ja èlim, jer sudbina moja, tvoju, mila, prati.


70

VOLIM TE

Volim te i kada nisi tu, Volim te i kada si u mom snu.

Volim te i kada se smeje{, i kada osmeh na licu ti nije. Volim te i kada se kupa{,

Volim te i kada gluposti lupa{, Volim te i kada se pitam,

Volim te i kada sam skitam Volim te i kada te ne Volim.

A kada sebe pitam, Za{to te Volim,

odgovor kratak je: Volim te jer te Volim.


71

SPOMENAR GODINE

Januar Nekad si mi bila, vitka, bela i obla stomaka,

sa grudima divnim, ko dva oka sjajna. A danas Ti, ljubavi moja, ne`na si i glatka, kao {umska vo}ka zrela, ukusna i slatka. Ti si jo{ uvek za me, moja ljubav bajna,

otkrovenje snova, i duboko u Du{i sa~uvana tajna.

Februar

Jo{ uvek, u sebi ~uvam, Du{e Tvoje dela, ùti mio pogled,

dodir ruke, upletena tela.

Mart Sladio se sa Tvojim grudima,

Bisere pronalazio u tvojim zubima. Skidao te pogledom, danima i no}ima

Sunce pronalazio u tvojim o~ima, Med pio sa Tvojih vrelih usta…

A sada mi vi{e nisi moja èlja pusta.

April Javih se Tebi iz svog belog grada,

zvukom mra~nim, punim neke ~udne tuge, i Tvoj glas, tada, posta za me nada,

Da oìvim snove svoje, godinama duge.


72

Maj Hoda{ mi u snove, a budi me o~aj, Osmeh Tvoj, ko o~i Ti ùte sjaj, Bogu se molim u osami, avaj, Da li }es ikada, Ti moj biti raj.

Jun

Da li se moj san, toliko u nebo diè, i da li ljubav moja do Tebe dolepr{a,

i cini cuda, jer je moja Du{a, Ljubavi moja, Tebi sve bliè i bliè.

Jul

Boè moj, Gospode, u~ini kako zna{, da ìvot njen ùti bude uz mene,

A ja }u, ako mi to da{, Ve~no biti s’ Tobom, kao senka sene.

Avgust

Gospode, Ti sto cinis da sve traje, Hvala Ti sto ispuni snove moje,

I ucini da nasa ljubav ne prestaje, I zivot nas pretvori u delo svoje.

Septembar

Kada bih sve snove svoje, Tebi posve}ene, smeo sebi da iskazem, ja bih, veruj,

milo moje, morao da laèm. jer snova je vi{e, mnogo vi{e

i od no}i bilo.


73

Oktobar Da li je kap,

mo`da nekad, Tvoje vrele krvi, kanula u mene.

I godinama, tiho, moju Du{u mrvi.

Novembar

Vremenom sam boju preto~io u ime, A onda sam mila,

nema tome mnogo, skinuo boju sa o~iju Tvojih,

i sa njom presvukao sve predele moje.

Decembar

Godinama sanjam boje, slikam snove moje Du{e,

kao o~i, `ute, Tvoje, u bezdan se oni ru{e.


74

AL’ KO SAM JA

Ja sebe pitam, ljubavi moja, da li je greh takvu te voleti. Al’ ko sam ja, i da li mogu,

Od Tebe svu ne`nost primiti.

Ljubav je Tvoja, ljubavi moja, velika, i Du{a mi ne mo`e odoleti,

Al’ ko sam ja, i da li mogu, Od Tebe svu ne`nost primiti.

Da li mi pravo, ljubavi moja,

na to, daje deo na{e mladosti. Al’ ko sam ja, i da li mogu,

Od Tebe svu ne`nost primiti.

Ti nisi ljubav, ljubavi moja, Ve} deo snova i moje radosti.

Al’ ko sam ja, i da li mogu, Od Tebe svu ne`nost primiti.


75

NA PUT

Na put ka sre}i povela si me, pogledom i Du{om svojom. Telo moje otrgla od zime,

leto donela ljubavlju Tvojom.

Bisere si od kamena stvorila. Sebe si, ljubavi, meni poklonila.

Tuga sa o~iju mojih sklonila, u Du{u moju, duboko zaronila.


76

MALA GLUPA PESMA

Mozda te gnjavim pesmama svojim, ili Te gu{im re~ima u nizu...

Ali znaj, da ludim za Telom tvojim, i stra{no patim {to nisi mi blizu.

I kada sam, ostavljen,

udjem u krizu, i kada se usamljenosti svoje bojim,

ja redjam snove svoje u nizu, i dane {to prolaze, brojim li brojim.


77

POGLEDAJ ME

Pogledaj me. Jer samo Ti me vidi{.

Poljubi me. Jer Tvoje usne zame’ su vrele.

Dodirni me. Jer samo dodir Tvoj mene miluje.

Voli me. Jer to si pravo sebi uzela.

Ljubi me. Jer poljupci Tvoji led moj tope.

Nasmej se. Jer osmeh je Tvoj meni prole}e.


78

DOSTA JE PESAMA BILO

Dosta je pesama bilo, i mada je Tebi mo`da to milo, meni se, draga, sve smu~ilo.

Rimujem rimove, stihujem stihove,

a sve to, jer Te volim. Pa zato te, milo moje, molim,

mogu li prestati pisati, napokon ponovo disati, pone{to nekom nacrtati. a tebi, umesto da pi{em,

jer tako se slobode svoje li{em, napisa}u samo jedno,

pa makar to izgledalo bedno: VOLIM TE.


79

USPOMENE LJUBAVI MOJA

Na letovanja smo zajedno odlazili,

no}u ribarili, po mestima skrivenim se sakrivali,

dugo se, dugo ljubili, ponekad svadjali, mnogo se, mnogo voleli,

jedan drugome ljubav iskazali, sebi imena nova nadali, decu u snovima odgajali, imena ~udna im davali.

Zajedno crtali, pravo studirali, i ljubav vodili.

Pesme smo iste slu{ali, drugima stanove sredjivali,

pa opet ljubav vodili. Na moje more odlazili, na Tvoje reke pecali.

Snove smo iste sanjali, dane i no}i zajedno provodili,

mnogo se, mnogo voleli, onda se, iznenada rastali.

Strana 2


80

USPOMENE KI[E

Ja ne traìm dva, tri stupca

za Peru Zupca, ja traìm mnogo,

mnogo vi{e. Meni, ljubavi, treba,

papir preko celog neba, jer moje telo Tvoje di{e.

A kako to, i ko to moè slovima, sem ljubavlju da ispi{e.

Male su za mene, za ljubavi ùte, ~uvene Mostarske ki{e,

i ona pesma divna, Santa Maria della salute.

Ja jedino mogu, ljubavi jedina tebi da se molim,

jer ti, oka ùta, predivna, si ona koju volim.


81

USPOMENE SNOVI

U snovima svojim, pesme Ti pevao,

u osami, s Tobom snevao.

U snu Ti lice nisam video, samo sam Tvoje telo milov’o. Sa o~ima Tvojim svet gledao,

Tvojoj se Du{i potpuno predao. Tvojih se re~i, voljena, se}ao,

sa njima misli svoje menjao. Sa andjelom `ivot `iveo,

i andjela svoga voleo, za Tobom Du{o patio,

i napokon se Tebi vratio.


82

USPOMENE BOJA

Sa andjelima sam, mila, godinama nebom plivao, snove sa njima snivao,

andjele voleo, jednog oboàvao.

Boje dugine nebeske, posle ki{e slikao,

s andjelom ìvot delio, a onda,

iznenada ga izgubio. Ali, milo moje,

godinama u duginoj boji koja nebom luta

za mene nije bilo jedne boje, a to je nebeska ùta.


83

USPOMENE DOLAZIM

Dolazim, ljubavi moja da se vode sa Tvojih izvora napijem, da lice umijem i o~i svoje, {to ponekad puste po koju kap za tobom,

od tuge isperem. Dolazim, jedina moja, jer sam,

nekada davno oti{ao, a da i sam nisam znao za{to,

pa valjda zbog toga se Tebi vratiti moram. Dolazim, milo moje,

jer jedino tako mogu biti sa Tobom, snove svoje u Tvoje preto~iti,

za ruku Te dr`ati, sa Tobom jutra docekati i u no}i odlaziti.

Dolazim, najdra`a moja, jer snovi moji u Tebi spavaju.

Dolazim, jer moram doci Sudbinom odredjen i ljubavlju no{en.

Dolazim, ljubavi moja, jer Ti me ~eka{. Dolazim, @uti i nikada,

nikada vi{e od Tebe ne}u oti}i.


84

USPOMENE STID

Ja, ljubavi moja,

zavidim mislima mojim,

i zbog toga, mila, ni malo se ne stidim. One, kao lahor lagan,

miluju lice Tvoje i Tvoj dlan. Ja se, milo moje, zaista ne stidim,

jer bez misli mojih, ja Tebe ne vidim. One mesto mene, ljube Tvoje telo, miri{u ti kosu, dodiruju ~elo.


85

USPOMENE RAZGOVOR SA DU[OM

Dvadeset i vi{e godina, ti me, moja Du{o pita{:

Da li }es pesmu napisati, ljubavi svojoj, i kada?

I, eto, pro{lo je mnogo godina, a ja joj pesmu pi{em sada. Srce moje gori k’o sve}a,

jer pro{la je `ivota sredina, meni su neka nova `uta prole}a. I ja ~ekam, pun uzdanja i nada.


86

@ENA

Bogovi gr~ki, su bili svedokom, i Nika Samotraka,

kad ja, pred Tvojim ùtim okom, pronadjoh svetlost iz mraka.

Re~i {to same iz mene teku,

nosile su misli moje, i kao kad slikam more il’ reku,

pome{ah u sebi sve boje.

Predeli jasni, sunce sto jarom zve~i,

i moje re~i: Da li ti, moj jedini @uti, mojom ènom èli{ biti.


87

DANI

Prestao sam da sanjam Tvoje lice, snove sam svoje zatvorio u pesme,

i plovim letom rajske ptice, jer valjda, druga~ije se i ne sme.

Pomeram satove i menjam dane, Razgr}em vreme, menjam no}i,

~ekam da jutro moje svane, u danu kada }u Tebi do}i.

Prestao sam da sanjam Tvoje lice,

ne sanjam vi{e ni Tvoje telo, sad sanjam, mila, Torontske ulice,

jutra sa Tobom, kafu, i Bi}e Tvoje celo.


88

@IVOT

Volim kada mislim {ta nam ìvot nosi, razgovore tihe, san kraj Tvoga tela. Slan ukus i miris u Tvojoj ùtoj kosi,

i na sve ono, mila, {to si s nama htela.

Vreme je sada u rukama na{im, jer ljubav je ono {to nam ìvot vodi,

i znam, milo moje, ni~eg se ne pla{im, jer Tvoja Du{a mojom Du{om hodi.


89

MILO MOJE

Da li zna{, milo moje, koliko volim telo Tvoje.

Da li zna{, milo moje,

koliko volim ruke Tvoje.

Da li zna{, milo moje, koliko volim o~i Tvoje.

Da li zna{, milo moje,

koliko volim usne Tvoje.

Da li zna{, milo moje, da ja volim sve {to je Tvoje.


90

I OPET

Da li zna{, ljubavi, za{to te volim, i za{to Tebi pesme pi{em,

za{to mi usne zaneme, pred Tvojim telom golim,

i za{to prestanem da di{em.

Ako to, ljubavi moja, zna{, ja ti jo{ jedino mogu re}i, da ljubav svoju meni da{,

i zajedno krenemo ka sre}i.


91

LjUBAV

Pita{ me, ljubavi, da li te volim?

Pa zar se sunce mo`e ne voleti, Il’ mesec i zvezde {to na nebu sjaje.

Da li se ne{to mo`e preboleti,

{to ljubav ljubavi daje.

Zar zemlja, mila, da ne voli vodu, Il’ zima da li se raduje ledu. Pita{ me, mila, ljubavi moja,

da li te, i koliko volim?

Pa ja, sunce moje, jedino Tebe, a i nju ne mogu da prebolim.


92

JAVA SA @UTIM

Javi se, ljubavi moja, Andjele ùti sa krilima sna,

Vrati me u snovidjenja Tvoja, A onda me nosi u ljubavi do dna.

Snevah te godinama, ljubljeno moje,

A sada su snovi moji, deo ljubavi Tvoje.

@ivotu si mom smisao dala, Utehu i ne`nost pruìla,

Tvoje sam ime, ljubavi skriv’o, Imenima raznim Tebe naziv’o, Mladost je moja u Tebi sva.

Ja, milo moje, ne mogu ni{ta, Ako mi Ti ne pruì{ sve.

Veruj da si moja ve~na uto~i{ta, A ne uteha za dane pre.

Sa Tobom, ljubavi, i mene ima,

A bez Tebe ja sam ni{ta - praznina.

@uto je svetlo u mome oku, U Du{i mojoj ti mirno sneva{, Ti pruà{ meni ljubav duboku,

I milo moje, Mirisom svojim no}i mi odeva{.


93

Jesen je po~ela moga ìvota, A sada je prole}e sa Tobom, Vatre Tvoje su meni lepota,

Amori s krilima lete mi sobom.

Sanjam te danju, ljubavi moja, A glas Tvoj dolazi mi no}u.

@ivim za Tebe, di{em i ùrim U susret tvome Bi}u i telu.

Teskobu svoju krijem i jurim, I ljubavi moja,

Moja je du{a upila Tvoju Du{u celu.

Ja znam da o~i Tvoje, Andjeli nebeski boje u ùto,

Verujem da boje i snove moje, A ako ne, ja i dalje verujem u to.

Samo sa Tobom,

Andjele moj, ja mogu biti sa sobom.

@uto svetlo mojom Du{om zra~i, U mom srcu gore vatre nove. Tvoje ime meni ìvot zna~i, I ja sanjam opet iste snove,

Milo moje.


94

Jedino moje, Ako ne zna{ za{to,

Volim Tvoje Bi}e i sve {to je Tvoje, A ja }u samo re}i: Za Tobom sam ma{t’o.

Snevao sam snove i sanjao Tebe, Ali nikad Du{o tu ne videh sebe.

@ivim `ivot snova, i ko bi da sanja, Uspomena sad’ je od `ivota manja. Teskoba i muka, {to be{e u Du{i,

Istinom Tvojom pred noge se sru{i. Milo, jedino moje.

Ja, bolje ne umem i ne znam, Ali ipak moram, da napi{em Tebi:

Volim te – a ko Te ne bi, I to je sve {to mogu da ti dam.

Samo te volim i ni{ta vi{e,

Ali, ljubavi moja, mo`da isuvi{e.

@ivot bi svoj Umesto osmeha Tvoga dao,

Telo bi smrvio za pogled Tvoj, I Du{u drugome ukrao,

Makar samo za dodir Tvoj.


95

MOLITVA 1

Gospode, na kolena u molitvi ti padam, Klanjaju}i se pred Tvojom dobrotom,

i evo, molitvu ti skladam, {to moj `ivot obasja lepotom.

Hvala Ti, {to nju, koja za me’, poput rose,

nanese ko ki{u u prole}u ranom. I {to se Du{e na{e zajedno nose, i {to se pune ljubavnom hranom.

Hvala Ti, {to je ona, koja je za mene,

Na{la prave, zaboravljene re~i, i {to je u liku voljene mi `ene, davne boli Du{e po~ela da le~i.


96

MOLITVA 2

Gospode, evo ti pi{em molitve svoje, Jer Du{a se moja ùtog napuni sjaja, A ja, slikar nemah use’ samo te boje, Koja se jedina s Du{om mojom spaja.

Hvala Ti, jer ti si onaj koji ~ini ~uda,

I puni mi ~a{u ìvotnog mi soka, Ona sada tu je, oko mene svuda, U Du{i mojoj, dva su ùta oka.

Hvala Tebi, opet sam sa sobom,

Jer ja sada iznova mogu da je ljubim, I nikada vi{e, kunem se ja Tobom, Ne èlim i ne}u, ja nju da izgubim.


97

MOLITVA 3

Hvala Gospode, {to moje vreme pla~no, I duge besane, neprospavane no}i,

Promeni u trenu, u ne{to beskona~no, Jer ljubav na{a nikad ne}e pro}i.

Ljubav je na{a skrivana, osen~ena jadom,

Mnoge ru`ne re~i nisu se izrekle, A snovi moji i tuga, no}ima su kradom,

Kao `uta boja kroz o~i potekle.

Hvala Ti, {to snovi vi{e mi ne huje, I {to sada mogu videt’ njeno ime. I neka svako – ja to `elim, ~uje, Da @uti Ljiljan ispunjava mi rime.


98

MOLITVA 4

Gospode, u slavu Tvoju zvone zvona. Jer moj si ìvot doveo do vrhunca. Iznenada, ne~ujno pojavila se ona Koja nosi boje uzavrelog sunca.

Pogledom milim, ne`nim, kao svilom,

U konobi mojoj, ispod kamenog svoda, Sre}u mi donela ko no{ena krilom, I sve moje slutnje, odo{e, ko voda.

Hvala Ti Boè, jer u ìvot moj bez cilja,

Dopusti da udje ùta ljubav, Ona, [to pogledom svojim mene blagosilja,

A po mojoj Du{i odjekuju zvona.


99

MOLITVA 5

Pravda je i milost, u posedu Boga, Te se Njemu molim za svakog ~oveka,

Ali je ljubav na{a, posed ve~itoga, I nosi}e nas dvoje, mirno kao reka.

Bo`e, Ti me odnese do njenog puta, Telo i o~i njene, zlatna su haljina,

Obasja mi Du{u, svetlost jarko `utu, Imenom se zove, ljubavi Ljiljana.

Pa, Hvala Ti Gospode, {to molitve moje,

Godinama, kri{om – izre~ene u tami, Spoji u ljubav, ve~nu za nas dvoje, Pa sada, zajedno, nismo vi{e sami.


100

MOLITVA 6

Hvalim Ti se Bo`e, i molitvu pi{em, Jer si njeno Bi}e pribli`io mome,

Ali sada, sam, bez nje, ja ne di{em, A se}anja i snovi moju Du{u lome.

Bez nje su bile godine, i dani dugi,

A kako sada vreme leti – kamo, Jer, ljubavlju povezani jedan za drugi, Mi idemo putem znanim nama samo.

Godinama sam te mila, u se, ~uv’o tajno,

Bila si mi glas {to u meni }uti, A sada te Du{o, ja volim beskrajno, I mogu da vi~em: Ja te volim @uti.


101

MOLITVA 7

I kada, kao Tebe i mene, ìvot razo~ara, I pomisli{, da èlja nema i gde su snovi, A onda, molitvom dozvana, ljubav stara Dolazi da po}ne s Tobom ìvot novi.

I zato, molitve pi{em, Gospodu Bogu,

Da odagna boli, da ljubav ostane samo, A i to nije sve {to za nas ja u~initi mogu,

Jer znam da oboje ljubav ose}amo.

Molim, da na Tebi osmeh uvek bude, Da oku Tvome suza ne pristaje,

Molim, da Tvoje zore za te ve~no rude, I da ljubav na{a s nama ve~no traje.


102

SLOVA LJUBAVI

PRVO SLOVO LJ

Divne su, moje o~i ùte jedine, I ja im posve}ujem svoje usne,

o~i i zube. Posve}ujem im pesme i slova,

Ali pesme, jedina moja, ne mogu da ljube.

I mada, kao ptice {to lete put visine, @ivimo ìvot broda bez luke,

Ja zahvaljujem tebi, Hristu, o Boìji sine,

{to mi nemamo krila ve} ruke. Jer ruka ne`na, jedino tvoja,

Ve~na je uteha i radost moja.


103

SLOVA LJUBAVI

DRUGO SLOVO I

Se}am se dobro… mada davno je bilo,

ba{ kao i sad… Jednoga leta, moje milo,

Du{u mi ohrabri, i `ivot moj mlad. Se}am se dobro… mada davno je bilo,

bas kao i sad… Osmeh o~iju Tvojih,

moje milo, tugu mi odnese i osun~a hlad.

Se}am se dobro… mada davno je bilo,

bas kao i sad…


104

SLOVA LJUBAVI

TRE]E SLOVO Lj

Tvoje ime kroz vreme se vije, iznad mene stalno,

lepr{a jedan `uti cvet,

koji nikada lep{e mirisao nije. A meni, ljubavi, puna je Du{a, jer ti si, mila,

moj veliki svet.


105

SLOVA LJUBAVI

ÊTVRTO SLOVO A

Ti si kao cvet, tako lep i ùt,

a ja opijen od njegova praha, privijen uz Tebe i uz Tvoj skut, ìve}u ve~no

od tvog milog daha. A i onda, Du{o, kao suncokret,

{to sunce prati i ka njemu teì, ljubavi tvojoj

predat’ se i mret, jer sad moja ljubav od Tvoje ne beì.


106

SLOVA LJUBAVI

PETO SLOVO N

Ruke Tvoje, poput mleka bele,

oko tela moga, ko grane se splele,

i }ine da moje neispavane no}i, provedem sa Tobom,

a ne u samo}i. U no}ima dugim,

dok vetar granje nji{e, Tvoj osmeh, glas,

telo koje di{e, bi}e deo mene,

jer Ljubav se mila, Tvojim slovom pi{e.


107

SLOVA LJUBAVI

[ESTO SLOVO A

Mo`da ja jo{ sanjam, u mirnoj, tihoj no}i, da kraj mene negde `uta svetlost pliva.

Mo`da mislim, lunjam, s’ nadom da }u mo}i,

da ostvarim ono, {to mi Du{a sniva. Mo`da ja i sanjam, a mo`da je i zbilja.

Ali ima ne{to sto jedino znam: Moja ljubav velika imenom je Ljilja.


108

ISTINA

Ti si nekad, mila, Kad’ si bila mlada, Naslonjena glavom Na moja ramena [etala sa mnom Ulicama grada,

A to su i danas moja vremena.

Na na{u ljubav Mnogi ludo gladahu

A mi smo slikali Svoje velike slike. I tada iznenada

Nestade u prahu, Na{a pesma ljubavi

Bez velike vike.

I tada mi Du{o, U `ivot doleti, Andjeo nebeski

S velom preko lica, I opet mi Du{o, Moj `ivot poleti, A ja skrivah ime Svih na{ih ulica.


109

Zanesen lepotom, I andjela dobrotom, @ivim svoje slike, I pi{em na javi, Ali moji snovi

Prave male pri~e, A sve slike snova Na tebe mi li~e.

Ponekad su snovi, Kao tihi plamen, Budili mi Du{u Koja tiho spava, A tada sam, mila, Kao neki kamen,

Ostajao nem, Poko{en ko trava.

Nisam nikad’ Du{o,

@alio se sebi, Jer `ivot je moj

I{’o svojim tokom, Ali snovi moji, I misao o Tebi, Susreta{e mene

Sa tugom dubokom.


110

A tada, odjednom, Sudbina mi kleta,

Andjela moga Andjeli ponesu, I po~e{e neka,

Vremena prokleta, Glas i Duh Tvoj, tad, Spokoj mi donesu.

Volim, Milo moje,

Tebe, ljubavi jedina, I ne znam {ta `ivim, Dal’ san je, il’ java.

Ali, Du{o moja, Jos negde u seni

Moj andjeo duboko I sad u meni spava.


111

SUSRETI

1.

^ekasmo se dugo, kako Du~i} re~e, i kad smo se sreli,

a znam, to oboje smo hteli, ruku si mi dala, a ja podjoh s Tobom. A u mom `ivotu, nema ni{ta pre~e,

sem, milo moje, da delim Te sa sobom. Sada, posle mnogih muka,

i pre~ivljenih jada, samo o~i Tvoje i Tvoja ne`na ruka, pru~i}e mi mir, i napokon, sada, oboje smo tu, na korak od sre}e, i niko i ni{ta rastavit nas ne}e.


112

SUSRETI

2.

Da }emo se sresti, znao sam, mila,

ali nisam znao, gde, kako i kada. No snovi na{i,

il’ sudbina je bila, da spoji nas dvoje u ljubavi sada. I Ti, milo moje, izniknu iz snova,

ko cvetovi {to suncu te`e, beze}i od hlada.

A pred nama stoje, vremena nova,

a ljubav nas stara u starosti ve`e.


113

SUSRETI

3.

U susretu s Tobom, cvetom suncokreta, gledam o~i Tvoje,

{to za mene ~ine pogled celog sveta, i tada mi bude,

jasno, Milo moje, za{to Du{a moja, miri{e i cveta.

Pri imenu Tvoga, nebo zarumeni,

i moja se Du{a u ljubavi grca. Sada nam je znano, i Tebi i meni, za kim i za koga kucaju nam srca.


114

SUSRETI

4.

Ja se, Milo moje, nikom ne}u dati, da potire pute

mojoj novoj sre}i, jer sre}a se moja, mora @utim zvati. Pa lud valjda nisam, Tebe se odre}i. Glas Tvoj kad sam ~uo u veliko jutro,

pun obilja nade i Tvoje blagosti, novi put `ivota, ja sam sebi utro,

da on bude meni, bez boli i seni,

da nam dani budu, mirni, tihi, prosti, da u`ivam ceo u Tvojoj nagosti.


115

SUSRETI

5.

Susret na{, mila, nisu stare rane, jer tuga nema kuda da poleti, i mada, ipak, suza koja kane, ja }u te tada jo{ vi{e voleti.

Snovi su moji bili, puni Tvojih medenih usta,

a dodiri ne`ni, i poljupci mili, ostali su za me, samo èlja pusta. A sada si, Du{o, tu, ispod koè, i ljubav si svoju po meni rasula,

pa veruj mi, mila, ni{ta se ne moè, ja pripadam Tebi i sva moja ~ula.


116

SUSRETI

6.

Ja mo`da kriv jesam, Mila, {to bez re~i odoh, a drugi te ote,

ili mo`da uze. Ja, mlad i upla{en, a Ti kao vila,

Duhom ~ista i puna lepote. Ali u meni osta, ne{to Tvoga plama,

i godinama Mila, priznajem, Bez srama,

No}ima prolivah, i sad se ne kajem, ja za Tobom suze.

Sada moja Du{a, hrli, ispunjena Tobom, u susretu s nekim, nama novim dobom.


117

SUSRETI

7.

Susret sa Tobom su bila Na{a prividjenja,

a Ti si, Mila: `ena, ljubavnica i majka.

A onda, uz `elju i na{a velika htenja, u~inismo da tu pred nama,

otvori se bajka. I kao {to je rastanak na{

bio u aprilu, da sada u mesecu istom,

to mora{ da zna{, ja nadjoh mir u Tvom naru~ju i krilu.


118

SUSRETI

8.

I mada su usahla, mo`da, na{a vrela, a vreme oduzima meko}u sa puti,

prole}e prolazi i dolazi zima, al’ pred nama stoji na{a ljubav zrela,

i glas nam drag, umilni, {to mozemo ~uti.

Al’ i sada, Mila, pogled se za`ari, kad i kap kane u malom vrtu. Onda za nas ne postoje stvari, a na{a ljubav po~inje da plamti, dah oduzima, i ne priznaje crtu.


119

SUSRETI

9.

Kad jedna u drugu, na{e ljubavi, zauvek utone.

Kad sunce osvetli i izbavi iz tame sve na{e sutone,

tada }e sve na{e no]i biti zvezdane, a tuga skrita u bezdane.

A sve na{e `ivotne bludnje, posta}e, Milo moje,

na{e uzajamne `udnje. I mi, ljubavlju obu~eni,

bi}emo suncem obasjani, iz seni tame izvu~eni.


120

SUSRETI

10.

Kao {to no}u oblaci nebom jezde, i nagone sve oko sebe u vihore,

ja, zlato moje, skinu}u ti sve zvezde, da pod nogama ti budu, a ne visoko gore.

Na mojim, dalekim obalama, pru`i}u ti, a znam da }u mo}i,

da ljubav zazivi u nama i mirne, tihe no}i.

U~ini}u da lahor piri, da no}i ne budu crne,

da sunce Ti u oko zaviri, `uto oko, kao u srne.


121

SUSRETI

11.

Ja znam, Mila, {ta me posle susreta sa Tobom ~eka,

i za{to hodim preko pola sveta, jer Ti ka`e{: Ja ~ekam svog ~oveka.

Te Tvoje re~i, {to same od sebe sjaje, sigurnost u meni bude,

i ljubav {to traje. A za sve ne`nosti koje mi se nude,

i Tvoje blagosti, i osmehe lude, ja nudim Ti sebe i Du{u koja vi~e:

Da `ivimo ljubav, sve do kraja pri~e.


122

SONETI KOJI TO NISU

SPOZNAJE I

Jo{ Mila, srce moje raspaljeno sija, i u njemu ima, za te, starog `ara,

jer ljubav moja iz mene izbija ko semenke mlade iz starog ~etinara.

U mojoj Du{i ljubav za te hukti i ime Ti zove, tihim, mirnim glasom, a telo moje, za Tvojim telom bukti

ko pti~ije pero no{eno talasom. II

A ja svake no}i… Bar meni se ~ini, da tamo daleko preko sedam mora,

kada padne ve}e, u nemoj ti{ini, pokraj bistrih voda i visokih gora,

u osami sobe, moja mila `ena, s tugom u oku, sedi misle} na me…

Duga su i te{ka ta ~ekanja njena, pri izmaku no}i, u ti{ini tame.


123

III U ovom trenu, misle}i na njeno lice,

a i Du{a moja puna je nje sada, u snovima, ja ljubim njene usnice, jer moja ~ekanja nisu bez nada.

I neka mi niko ne ka`e: To nije tako. istina je, mila, ja pripadam tebi,

a bez nje bih ja, ve~no, ve~no plako’, i vi{e se nikad ja rodio ne bi.

IV

Moje mirne, beogradske no}i pune lakog {uma, a meni se ~ini da ~ujem sebe u nemoj samo}i,

jer ja bez nje – pripadam praznini. S vremena na vreme oslu{nem tako

kao da ~ujem {um njenog hoda, i dugo slu{am i ~eznem polako,

jer ~ivot bez nje – oti~e ko voda.

V A vetrovi {to po krovu huje,

polako nose miris njenih stvari, ali ipak, jo{ se i sad ~uje

uzdisaj ljubavni i srca udari. Miri{u ulicom mojom jablanovi, i vetrom dirnuti umilno {ume, a pogled njen, ko moji snovi, mislima svojim prodire u me.


124

VI Ja znam, mila, da pogled ti blista, a da s lica tvoga osmeh ne silazi, i da Du{om svojom, nevina i ~ista kora~a{ mirno ka ljubavnoj stazi.

Zvezdano nebo srebrom travu rosi, dok zrak meseca obasjava ti telo,

prah, lahor ti, zlatni prosipa po kosi i ljubi ti oko tvoje `uto, usta i ~elo.

VII

No}ima spavam ja sa njenim likom, dok ki{a pada i kapljama veje,

se}am se no}i sa njom i sa Nikom, i {etnje jedne, niz beogradske aleje.

Du{om mojom, tada, koja za njom `udi, prostruje damari, i umilni boli,

i re~i govorim, dok pogled mi bludi, Hvala ti Gospode, ona mene voli.

VIII

I kao kad vetar svo li{}e razduva, a ki{a vlagom prozore pokrije,

tako se i na{a ljubav, ljubavlju ~uva, niko i ni{ta i nikad, ne}e da je razbije. Davno je nekad, mi nismo ~uvali tako,

mo`da smo tada mladi mi bili, ali kad se setim i danas bi plako onih tvojih re~i: Odlazi{ mi mili.


125

IX A sada, kao razlivena reka u mraku, utisnut u sebe ne ~ujem da prska moja Du{a, kao ptica u vrbaku,

i svija se ko na vetru trska. I u tome, za me tmurnom ~asu, gde svaki zvuk odi{e po samo}i, i gde mi se telo u komade rasu

ja provodim sam beogradske no}i. X

Ne spoznajem boje u toj tihoj tmini, moje su misli negde, s tobom drugde, a vetar mi, moje telo nosi ka visini,

da s tobom budem, i to uvek, svugde. Jo{ }e biti, milo, onih lepih dana,

gde nas dvoje, ruka ruci, a oboje sedi, gledamo u plave vode na{ega Jadrana, gde tvoja, moju ljubav zanaveka sledi.

XI

A u jutra tiha, kad su vode plave, i kad {um se ptica ~uje iz daleka, tvoja kosa – miris poko{ene trave, bi}e pokraj moga uzglavlja meka. A kada te jutrom, budi moja zora,

i kada nas prodju sve davna{nje sete, gledaju}i tebe i uz pesmu mora, ja radost ima}u, kao neko dete.


126

XII Zato, milo moje, kada ~ujes zvona,

iI kad gromkim glasom ja vi~em iz grla: Vratila se, vratila se ona,

ti zna}e{ da tuga u me je umrla. A onda do kraja, do samog vrhunca, `ive}emo mirno, kako mo`e – tako,

na obali mora u obilju sunca, i pustiti vreme da oti}e polako.


127

SRCE I DU[A

Srce i Du{a moja koji su me godinama vukli i bili gospodari sudbine moje, sada su robovi ljubavi i Du{e tvoje.

Ali neka, bolje je i robom tvoga bi}a biti, nego li izgubiti du{u na isprazne snove.

Trpnost i volja mi celog `ivota behu pratioci, a strpljenje nada, a sada,

zbog tebe ljubavi moja, ja izgubih sebe jer tebe pronadjoh.

Uvukla si se u mene, ljubavi moja i ispunila me snagom lepote tvoje sa odstojanja vremena, a zatim mi pritisnula du{u i

opteretila bi}e, koje ja, nejak, jer tobom skrhan, trpeti ne mogu.

I znam da gubim, a to me boli, jer nejak ne mo`e sa snagom u ko{tac.


128

APRIL U BEOGRADU

Dvadeset i prvog dana meseca aprila, Posle niza leta, ponovo se sreli,

A Ti si i tada, ljubavi, kao i pre bila, Sve {to su snovi moji, godinama hteli.

Pogled i re~i su isti bili – kao nekada,

A znam, da oboje mi nismo znali, [ta stoji pred nama, i {ta ce biti tada,

Mada jedan drugom u zagrljaj smo pali.

I re~ po re~, u trenu, otkri se istina tako, Ljubav ti ponudih svoju rukama obema,

A Ti, mila moja je prihvati, ne`no – polako, Vreme stade, i Ti i ja, i nikog drugog nema.


129

LJUBAVNA RELIGIJA

Sve Tvoje blagosti duha i ne`ne ~istote, Skrite od mene dugo – kao tiha tajna,

U istine trenu, Du{a ih moja od tebe ote, I sada po~inju vremena moja beskrajna.

Oslobodjeni stega i vremenskih uza, Sve oko mene zra~i ~istotom {to sija.

I ne stidim se svih prolivenih suza, Jer Ti za mene jesi ljubavna religija.

Ti mene mila, svojom ljubavlju zra~i{, Oslobadja{ mi telo od prisustva jada,

Ti meni mila, sve na svetu zna~i{, A ja te Du{o volim, kao niko nikada.


130

DOLAZIM PO TEBE

Dolazim po Tebe – da sebe pronadjem, Dolazim po Tebe – da Ti ljubav pru`im,

Dolazim po Tebe – jer ne mogu da se snadjem, Dolazim po Tebe – da se s Tobom dru`im.

Dolazim po Tebe – jer ljubav si moja,

Dolazim po Tebe – da spavam sa Tobom, Dolazim po Tebe – jer ljubav sam Tvoja, Dolazim po Tebe – da te vodim s’obom.

Dolazim po Tebe – jer put moj ima cilja, Dolazim po Tebe – jer uteha si za me, Dolazim po Tebe – jer ti si moja Ljilja,

Dolazim po Tebe – da o~i Tvoje ne budu same.


131

USPOMENA

I kada nas ìvot kad kad razo~ara, I kada prestanu da dolaze snovi,

U svakom se javi neka ljubav stara, Da mo`da otpo~ne neki ìvot novi.

Ali retko kome, onako – nenadno, Dodje ljubav, ve} boli i tuge samo,

I jo{ vi{e na{e srce àli jadno, za onim {to be{e i {ta ose}amo.

Ali nade ima s puno vere neme,

Kada zaboravi{ sva pro{la vremena, Ali ~uva{ ljubav kao tajno vreme,

I ìvot ti ìvi ìvot uspomena.


132

DA LI JE TO

Da li je to ljubav, ili rana jedna, Da li je to ùta, smedja ili plava, Da li je to samo èlja srca ~edna,

Da li je to san koji malaksava.

Da li je to èna koju volim zbilja, Da li je to trag mog novog puta,

Da li to ono ~emu Du{a cilja, Da li je to sat il’ samo minuta.

Da li je to ono izmedju sna i jave

Da li je to bol srca koje pati, Da li je to miris neke cudne trave, Da li je to TO – ja to moram znati.


133

MISAO O TEBI

Videh sino} zvezdu na nebu da pada, Srebrni odsjaj, lagano upli}e joj kose, I ja milo moje, na Tebe pomislim tada,

Na o~i Tvoje, sa `utom kapi rose.

I tada draga, ja se u sebi nadam, Da nikada vi{e ne}u da te gubim,

I u ljubavi svojoj sve dublje padam, Misle}i mila – kad }u da te ljubim.

Otklonila ti si, sve boli moje i tugu,

Skratila mi ve~eri – da ne budu duge, Pokrenula ljubav ko nebesku dugu,

Otvorila vrata svoja, za vidike druge.


134

DANI TUGE

Dani moji vi{e nisu obojeni jadom, Jer re~i koje su iz Tebe potekle,

Uvukle se u me, istinom, ne kradom, Pa i sad me nose s onim {to su rekle.

U `ivotu mome, veruj, nije bilo jada, Samo neke stare neprebolne rane…

A i njih kada se setim, samo mila, tada, Poneka suza znala je da kane.

A kada su moje sve prekinute staze, Du{a moja krenu ka tugi da hodi.

Zalud behu re~i, zalud prazne fraze, Jer ja po~eh sebe tra`iti u vodi.


135

SRE]A

Znao sam ja mila, da }e Du{a setna, U re~ima Tvojim na}i svetlosti sto gore, I da }e po~eti vremena, nova, sretna,

Umilna lepotom i tiha, {iroka ko more.

Kao da si znala, u danima ovim, Da svojim mirisom, kao zrela `ena, Radost mi prinese{ u no}ima novim, I da tako bude za sva na{a vremena.

Ja }u, najzad mirno, pokraj tebe stati, A oko nas svugde bi}e samo cve}e,

I samo }emo mila, ja i ti znati, Da dan je do{ao za po~etak sre}e.


136

HARMONIJA

Snovi su moji bili moje ruke, Da zagrle nekog koji ovde nije,

Te polako tiho, i uz ~udne zvuke Du{u mi krepili s puno harmonije.

Tvoj sam lik uvek imao pred sobom, Rasut po mom bi}u, svetao i sjajan, I godinama tako, u ljubavi s Tobom, Ja ìveo ìvot nestvarno beskrajan.

S Tobom u sebi bivao sam ve}i, Otklanjao tuge i muke i boli,

Tkao ~ilim sjajni, teè}i ka sre}i, Znaju}i da Tebe moja Du{a voli.


137

ANDJEO

Lete}i nebom jedan andjel zasta, I presta plesti svoje zlatne niti, A moja Du{a, ko odbegla lasta,

Ni sa kim nema{e gnezdo svoje sviti.

I mada nebo od andjela vrvi, Ja ne nadjoh onog {to nosi moju boju,

Da sli~an meni, kao brat po krvi, Nastavi da deli sa mnom ljubav svoju.

I mada pazan, al’ pun istinske vere,

Ja prizvah sebi lice koje blista, Mog ljiljana `utog, ve~ite Himere,

Da s njom moj `ivot, bude ljubav ~ista.


138

MOJA @ENA

Kada si mi pri{la nezno{}u ène, O ~ijoj ~istoti ja obznanih svima, Sve tuge u Du{i presta{e za mene, I s Tobom u srcu teìm prostorima.

Nije Tvoja ne`nost za mene otkri}e, Niti ~ulnost zrele usamljene ène,

Jer dugo ja volim Tvoje ljudsko Bi}e, A sve tvoje tajne su istine za mene.

Svaki svoj trenutak ja }u Tebi dati, Svojih }u se mana za Tebe odre}i, Imenom te jednim ja Ljubavi zvati, I skupa sa Tobom hrlit na{oj sre}i.


139

TVOJA KRV

Nikad ne znam mila, kada }u ja hteti, Da otvorim knjigu za sve stare rane,

I pustiti tada da iz nje sve poleti, I gledati suzu kad iz oka kane.

Velik’ deo rana pripada i tebi,

Se}anja na o~i, nos, grudi i usta, Ali zato sada, ja opra{tam sebi,

Jer kraj mene sniva tvoja kosa gusta.

Po Du{i se mojoj, Tvoja krv rasula, Uvukla u telo, u o~i u tkivo,

Mirisom Tvojim odi{u mi ~ula, @ivim `ivot novi ja strasno i `ivo.


140

MOLITVA

Ja molitvu pi{em za raspetog Hrista, Koji grehe primi sve na svoja rebra, Jer Ti si, lubavi, za mene ostala ista,

I osmeh Tvoj {to sija, i o~i, poput srebra.

U mojoj Du{i umilno sve bruji. Vratila se u me, moja nadahnu}a, Oko mene mirisi, i pevaju slavuji,

Jer moj dom postaje sad i Tvoja ku}a.

Izme{ali mi smo, sve nebeske boje, Mirise cve}a, vi{nji i `utih dunja. Na prozoru mome ljiljani stoje, Da Du{a moja vi{e mi ne lunja.


141

VEN^ANJE

O moj mili mirisni cvete `uti, Tvoj miris me opija iz daleka,

Zna{ Ti da }e ga moja Du{a ~uti, I da ona samo na taj miris ~eka.

Ljubav moja, mila, nije pokajanje,

Ve} novi put moga vaskrsenja, A sudbinsko moje i Tvoje ven~anje,

Du{ama na{im nudi isceljenja.

O, ti divni cvete, slu~ajem ne zovi Sve ovo {to nama u trenu se desi,

Ve} rukom svojom mene blagoslovi, I ljubavnim putem mene ponesi.


142

DU[E SRODNE

Ni~ega novog za nas nema vi{e, Jer na{e su Du{e u ljubavi srodne, I tela se na{a u jedno telo sli{e,

Kao biljke rane usred zemlje rodne.

I kao kad pra{ina se s prozora otre, Tako se i na{a slika ljubavi stvori,

Da o~i Tvoje `ute, moje o~i motre, I da Du{a Moja s Tvojom Du{om zbori.

Ne}e to biti, veruj, tek trenutni blesak,

Jer ja }u Tebe uvek hteti sobom, I vreme }e na{e, tiho, cureti ko pesak,

Jer ljubav na{a zavr{ava se grobom.


143

TI SI

Ti si miris u kom Du{a moja spava, Ti si predeo za kojim mi pogled ùdi,

Ti si èna koja me spasava, Ti si ona koja me iz sna budi.

Ti si ono za{ta se ìvot daje, Ti si cvet {to nikada ne vene,

Ti si ona {to ~ini da zvezde sjaje, Ti si tajna moje no}i snene.

Ti si sunce {to telo mi greje,

Ti si moju ljubav podigla do neba, Ti si moj behar {to prole}em veje, Ti si sve {to meni u ìvotu treba.


144

UTEHA I

Da te nisam sreo, a pun o~ajanja, utehu bih na{’o u kapima vina,

ali sada pevam, pesmu pokajanja, jer ti si me mila, izvukla iz dubina.

I zato te, Du{o, ja u nebo di`em,

jer ljubav je Tvoja – Du{e vaskrsenja, bez Tebe sam – onaj koji gmi`em, ja, neznani junak novog pokolenja.

Ti ponudi meni svoje vrele usne,

a rukom celi{ ranu koja pe~e, u re~ima Tvojim, moja suza zgusne,

a no}i su moje, postale mi ve~e.


145

UTEHA II

Du{a moja – sama, ne zna da kora~a, i svaki taj korak nesre}a je za me, jer telo i grudi puni su mi pla~a, Kad svetlost moju prekriju tame.

Strah od samo}e mojim Bi}em vlada, a tamni oblak svesti polako me guta.

Ose}aj imam da se smrt prikrada, a Du{a moja, izgubljeno luta.

Kad u meni po~nu, takve stra{ne bitke,

pune bolnog jada i suludog `ara, ja pomislim samo na ruke Tvoje vitke, i da se moja Du{a na Tvojoj odmara.


146

UTEHA

III Ja se molim Bogu u Najve}em Hramu,

za dobrotu kojom, spoji na{a tela, jer videv{i mene, a i Tebe samu, na~ini ono, {to sudbina je htela.

Ja se molim Bogu u Najve}em Hramu,

za sve ono lepo {to }e{ meni dati, a ja Tebe nikad ne]u, ostaviti samu,

i nikada Du{o, ne}e[ zadrhtati.

Ja se molim Bogu u Najve}em Hramu, za dobrotu kojom, spoji nase Du{e,

i svetlost {to baci i osvetli tamu, kad biseri se Tvoji, po meni rasu{e.


147

UTEHA

IV Pitam se mila, za{to re~i Tvoje, i kad u sebi ne nose dobrotu, i dalje jesu, jedine utehe moje,

za{to i u njima vidim Tvoju lepotu.

Pitam se mila, za{to usne Tvoje, i kada osmeh nemaju na sebi, za mene jesu radosti moje,

i jos vi{e utehe nalazim u Tebi.

Pitam se mila, za{to o~i Tvoje, i kada prime boju plavog neba, za mene jesu `ute o~i moje,

pitam se, ali, valjda tako treba.

zoran mujbegović sve joŠ miriŠe na nju

Documents