zz 11. 2016 40 20 1 0.7 saniraju se posledice i procenjuje ... · dugotrajna „igra prestola“ na...

Novi Pazar, Tutin, Sjenica - Rekekoje su se u utorak izlile na podru~juTutina, Sjenice i Novog Pazara vrati-le su se u svje tokove. U toku je sani-ranje posledica i procenjivanje {tete.

Najteà situacija bila je u tutinskojop{tini gde je ki{a neprestano padaladuè d petnaest sati , a palo je 125 litarapo kvadratnom metru. To je uzrokova-lo izlivanje reka Vidrenjak i Pe~aonica.Bili su poplavljeni uì centar grada, in-dustrijska zona i neke regionalne sao-bra}ajnice, kao i desetak ku}a u naseljuRakovo Polje. Zbog poplava tog dananisu radile {kole na gradskom podru~-ju. U kriti~nim delovima grada bila jeobustavljena isporuka elektri~ne ener-gije, a ugroène porodice su evakuisa-ne. Kada se voda povukla u re~na kori-ta, po~elo je ra{~i{}avanje terena i po-pis o{te}enih objekata radi procene pri-~injene {tete. Do izlivanja reka do{lo jei na teritoriji op{tine Sjenica, gde je pa-lo 50 litara ki{e po kvadratnom metru.Zbog izlivanja Vape progla{ena je van-

redna situacija u mesnim zajednicamaSjenica i Vapa. Na podru~ju Novog Pa-

zara na udaru vodene bujice bilo je vi-{e objekata u naseljima Jerka i Selako-

vac. Najkriti~nije je bilo na nekolikomostova preko reke Ra{ke. S. N. Strana III

Zavr{en êtvrti festival „Dani Danila Lazovi}a“

Pobedila Dunja

Stojanovi}Strana V

PETAK, 11. novembar 2016, broj 6983/509, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Saida i Sedad Bukvi}

Sestra i brat od zlata i srebraStrana VII

Teo Tarani{

Kolektivno silovanje Strana II

M. \

erle

k

Odràna sednica SO Nova Varo{

"Se~a" naprednja~kihdirektora

Strana II

Posle poplava u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru

Saniraju se posledice i procenjuje {teta

Palo 125 litara po kvadratnom metru: Tutin pod vodom

Foto:

Arhiv

a Op{

tine T

utin

Nova Sandà~ka deklaracija Islamske zajednice u Srbiji

Internacionalni univerzitet i jedinstvo IZNovi Pazar - Sveop{ti Sabor Islam-

ske zajednice (IZ) u Srbiji usvojio jedokument pod nazivom êtvrta san-dà~ka deklaracija. Sabor je sazvaonarodni poslanik i biv{i muftija san-dà~ki Muamer Zukorli}. Pozvao je~lanove Sabora i Me{ihata, sve upo-slenike organizacija i ustanova kojedeluju pod okriljem IZ u Srbiji, bo-{nja~ke poslanike i odbornike, ~lano-ve Bo{nja~kog nacionalnog ve}a(BNV), predstavnike Internacional-nog univerziteta. Svi oni trebalo je darazgovaraju o „stanju kolektivnih i in-dividualnih prava muslimana u Srbi-

ji u svetlu permanentne opstrukcijejedinstva IZ i nedavnog ataka na In-ternacionalni univerzitet“.

Pozivu su se odazvali samo uposle-nici organizacija i ustanova sistemakoji predvodi Zukorli} i usvojili su do-kument sa dvanaest ta~aka. Oni suosudili i odbacili „tendencioznu i ne-gativnu odluku“ Nacionalnog savetaza visoko {kolstvo o akreditaciji Inter-nacionalnog univerziteta. Od premije-ra Srbije i drugih dràvnih organa zah-tevaju „da sa ove ustanove hitno skinusve nezakonite stege“. Od najvi{ihpredstavnika dràve zahtevaju da IZ

osiguraju mogu}nost implementacijeUstavom zagarantovanog prava na in-stitucionalno jedinstvo, a od DijanetaTurske traè „da prestane sa me{a-njem u unutra{nje stvari IZ „~ime na-nosi ogromnu {tetu Bo{njacima i tur-sko-bo{nja~kim odnosima“. U~esniciSabora su konstatovali da je neprihva-tljivo da ni deset godina posle dono{e-nja Zakona o vra}anju oduzete imovi-ne verskim zajednicama, IZ nije vra-}en nijedan vakufski objekat „{to uka-zuje na dvojne standarde primeneovog zakona“. S. N.

Strana III

petak, 11. novembar 2016.II

Ovaj tekst predstavlja, pre svega, „refleksnu reakciju“ na otvoreno pi-smo koje je moja koleginica i dugogodi{nja aktivistkinja u nevladi-nom sektoru Aida ]orovi} uputila predsedniku Vlade Srbije Alek-

sandru Vu~i}u i koje je preneo dnevni list Blic. Istovremeno, opet kao po-sledica „uslovnog refleksa“, tekst ima intenciju da pruì donekle (i ako jemogu}e) drugoja~iji pogled, ne samo i ne isklju~ivo na teme koje su u po-menutom pismu otvorene, ve} i na ~itav „splet nesre}nih okolnosti“ kojeizvesno vreme optere}uju, unaza|uju i satiru novopazarsku ~ar{iju.

Na po~etku, èlim da napravim nekolike napomene. Prvo, mojoj kolegi-nici u nastavku teksta obra}a}u se na „ti“ jer se znamo i siguran sam da mito ne}e zameriti. Drugo, kao neko ko nije „Pazarac“ (u kontekstu koji se ko-risti da ozna~i osobu koja ima „pazarske korene i tradiciju“) da}u sebi zapravo da se, obzirom da gajim izvestan stepen interesovanja i promi{ljanjao temama koje su dru{tveno va`ne, pozabavim aktuelnim de{avanjima i si-tuacijom u Novom Pazaru.

Draga Aida, sa tobom najpre èlim da podelim par zapaànja koja sekonkretno ti~u tvog pisma. Radi se o detaljima koji su kod mene upravo iizazvali „refleksnu reakciju“ zbog koje i pi{em ovu „sitnu knjigu“. Prvo, pi-smom si se obratila premijeru. Pretpostavljam, me|utim, da ti je dobro po-znato da taj ~ovek od kada je do{ao na vlast ne ìvi u ovoj zemlji i tvoje pi-smo mu najverovatnije ne moè biti uru~eno. Taj ~ovek, poznato je, ìvi unekoj obe}anoj zemlji u kojoj teku med i mleko, a BDP raste najvi{e u Evro-pi. Za{to bi onda tog istog ~oveka zanimala nekakva vladavina prava i nje-na primena na bilo kakav poku{aj gradnje bezdozvole ili uzurpacije kulturnog nasle|a u ta-mo nekom Novom Pazaru? Ba{ zato {to neìvi u ovoj zemlji bilo mu je lako da (uokviru koalicionog sporazuma!) obe}a da}e nekom univerzitetu dati akreditaciju.[ta ga briga, ne}e on da se {koluje natom univerzitetu.

Drugo, mo`da klju~ni momenat kojièlim da postavim u fokus na{e zajedni~kepa`nje, a ~ini mi se da tvoje pismo potvr|ujeopravdanost mojih namera, jeste pitanje: Kakosmo i zahvaljuju}i kome ili ~emu do{li u situaciju da ne-vladine organizacije u Sandàku i mi, svako od nas pojedina~no, budemo iranije, ali naro~ito u poslednje vreme, jedina brana od nasrtaja na zdrav ra-zum, slobodu, pravo i pravdu u ovom gradu? Na ovo pitanje u ovom tre-nutku odgovor delimi~no nalazim u samoj definiciji posla kojim se bavimo(uvek na braniku otad`bine!). Drugi deo odgovora, sumnjam, leì u ~injeni-ci da nas „neko“ ve{to i majstorski „name{ta“ kako mu odgovara i to svevreme gleda sa strane, sa bezbedne udaljenosti. Hajde da o tome ko je taj„neko“, za{to to radi i za{to smo mi (mo`da) sami to dozvolili jo{ malo raz-mislimo.

Tre}e, neizostavni deo tradicije svih na{ih porodica, koje vekovima opsta-ju u nikada lakim ìvotnim okolnostima na prostoru Sandàka, jeste porukada treba ~uvati obraz. I da se dug mora oduìti. Taj amanet svi nosimo. U kon-tekstu vremena i okolnosti u kojima ìvimo, ube|en sam da nosimo na ple}i-ma obavezu ne samo da oduùjemo dug koji nam je ostavljen u amanet, ne-go i da unapred oduùjemo dug prema svojoj (i svoj) deci koja }e ovaj pro-stor „naslediti“ od nas. Na{ je dug time jo{ ve}i. Znam da }e{ se sloìti.

Novi Pazar se danas, zahvaljuju}i dvoipodecenijskom odmeravanju sna-ga „lokalnih politi~kih i verskih elita“ (elita - to zvu~i ba{ onako mo}no) na-lazi, dakle, u nepodno{ljivoj i gotovo bezizlaznoj situaciji. Dugotrajna „igraprestola“ na jednom ograni~enom i sku~enom prostoru iznedrila je razno-razne seoske razbojnike, ali i ve{te manipulatore, prodavce magle, preva-rante razli~itih fela, secikese, trgovce tu|im ìvotima i sudbinama, la`nedoktore svih nauka i jo{ mnogo toga. Stra{no je koliko su nas uzjahali i ~vr-sto zauzdali. Uzjahali su i svaki dan su sve sigurniji u svojim sedlima. A tosedlo jeste „na{a zajedni~ka imovina, na{e nasle|e, ba{tina i tradicija“. Alito sedlo jesu i ministarske i poslani~ke fotelje, fotelje po skup{tinskim iupravnim odborima, fotelje po lokalnim samoupravama i op{tinskim insti-tucijama i preduze}ima, razni akreditovani i neakreditovani univerziteti ive~ernje {kole po {upama i barakama, osnovne i srednje {kole preplavlje-ne hladnim oru`jem, zdravstvene ustanove sa listama ~ekanja i bez gaza ilekova, dàmije, dèmati i paradèmati, privatizovani i neprivatizovani me-diji i portali... Ako sam nekog izostavio sa spiska neka mi ne zameri i nekase sam dopi{e. Njihovo sedlo su i na{e slu|ene glave i isprani mozgovi. Jersve to traje 25 godina i to je ostavilo traga. Svi smo mi, draga Aida, u stvari`rtve vi{egodi{njeg kolektivnog silovanja dokazanih vi{estrukih prestupni-ka koje nema ko da po{alje na „robiju“.

Novi Pazar se nalazi na nekoj vrsti prekretnice. Ovako vi{e ne ide. Ho}e-mo li uspeti da bilo {ta promenimo najverovatnije }e, kako sada stvari sto-je, zavisiti od nekolicine hrabrih ljudi. Ljudi koji ne}e imati {ta da izgube. Ati su ljudi najopasniji po svaki pokvareni sistem. Sebe, i tebe Aida, ubrajamu te ljude. Znam da ih ima jo{.

Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa „Forum 10“

LI^NI STAV

Pi{e: Teo Tarani{

Kolektivno silovanje

Svi smo rtve vi{egodi{njeg

kolektivnog silovanjadokazanih vi{estrukih

prestupnika koje nema ko da po{alje

na „robiju“

Odràna sednica SO Nova Varo{

„Se~a“ naprednja~kih direktora Nova Varo{ - Tre}u po redu sednicu

Skup{tine op{tine Nova Varo{, odrànupre tri dana, obeleìli su smena direkto-ra op{tinskih javnih preduze}a i ustano-va i bojkot opozicionih odbornika iz re-dova naprednjaka i socijalista, koji nisuprisustvovali skup{tinskom zasedanju .Rasprave gotovo da nije ni bilo, o ~emunajbolje svedo~i podatak da je pedesetakta~aka dnevnog reda razmotreno za ne-puna tri sata.

„Se~a“ direktora koje je imenovalabiv{a naprednja~ka vlast po~ela je sme-nom direktora lokalnog Komunalnog

preduze}a Milenka Drobnjakovi}a. Nje-ga je u fotelji vr{ioca du`nosti direktorazamenio Zoran Mirosavljevi}. Odlukomodborni~ke ve}ine, sa mesta direktorkeTuristi~ko-sportskog centra „Zlatar“smenjena je Ivana Novakovi}, a na nje-nu funkciju za v. d direktora imenovanaRosa Jakovljevi}, diplomirani inènjer{umarstva. Umesto preminule direktor-ke Biblioteke Nere ovi} na ~elnu funk-ciju ove ustanove izabrana je u~iteljicaMilana Jeli}. Za novog sekretara SOimenovana je diplomirana pravnica Da-nijela Popadi}, a nakon {to je biv{a se-kretarka Merhila Divac podnela ostav-

ku na ovu funkciju. Odbornici su brzo-potezno smenili sada ve} biv{e i izabra-li nove ~lanove upravnih odbora u JKP„3. septembar“, Centru za socijalni rad,Biblioteci, TSC-u, novovaro{ke pred-stavnike u UO deponije „Banjica“ , po-jedine ~lanove nadzornih odbora, kao ibrojnih op{tinskih i skup{tinskih komi-sija, poput one za statutarna pitanja, ur-banizam, pitanja i predstavke, izbore iimenovanja...

Ba{ kao {to su op{tinski ~elnici naja-vljivali odmah po dolasku na vlast, od-lukom odbornika sprovedena je u delo i

odluka o obustavljanju postupka likvi-dacije op{tinske Direkcije za gra|evin-sko zemlji{te i izgradnju, pokrenute prepola godine odlukom tada{njeg Privre-menog organa. Za novog v. d. direktoraovog preduze}a imenovan je gra|evin-ski inènjer Dejan Grbi} umesto dosa-da{njeg likvidacionog upravnika Miro-ljuba [aponji}a.

Odbornici ve}ine su usvojili i pred-log koji je ustalasao doma}u javnost, ati~e se odluke da naknada za njihov radbude 10.000 dinara po sednici, {to jeme|u najvi{im nov~anim iznosima uSrbiji. U vladaju}oj koaliciji tvrde da

ovolike naknade, ipak, ne}e ugrozitibudèt jer se one ne}e ispla}ivati svimakao do sada, ve} samo onima koji pri-sustvuju sednici. Dnevnice odbornici-ma ukinute su pre nekoliko godina, dabi ih biv{a vlast oko SNS na sedniciSkup{tine op{tine odrànoj 19. sep-tembra opet vratila. Naprednjaci su ta-da, pre nego {to ih je opozicija smenilasa vlasti, izglasali da svi odbornici me-se~no primaju 4.000 dinara, a {efoviodborni~kih grupa 6.000 dinara.

- To zna~i da bi odbornici po starojodluci godi{nje primali 48.000 dinara pa

~ak i da za to vreme ne prisustvuju nijednoj sednici. Ako se, me|utim, zna daje biv{a SNS vlast sednice Skup{tine op-{tine obi~no zakazivala na svaka tri me-seca, lako je izra~unati da su prema nji-hovoj odluci naknade po sednici znatnove}e od na{ih. Me|utim, mi ne}emopla}ati nerad, a nakon odluke da se uve-du nova pravila u isplati dnevnica od-bornici }e godi{nje manje ko{tati op{tin-ski budèt - pojasnio je Predrag [apo-nji}, predsednik Skup{tinskog admini-strativnog odbora i {ef odborni~ke gru-pe GG „Novi ljudi za Novu Varo{“.

R. Popovi}

Posle poplava u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru

Saniraju se posledice i procenjuje {tetaNovi Pazar, Tutin, Sjenica - Reke koje su se u utorak izlile na

podru~ju Tutina, Sjenice i Novog Pazara vratile su se u svje to-kove. U toku je saniranje posledica i procenjivanje {tete.

Najteà situacija bila je u tutinskoj op{tini gde je ki{a ne-prestano padala duè d petnaest sati , a palo je 125 litara pokvadratnom metru. To je uzrokovalo izlivanje reka Vidrenjaki Pe~aonica. Bili su poplavljeni uì centar grada, industrijskazona i neke regionalne saobra}ajnice, kao i desetak ku}a u na-selju Rakovo Polje. Zbog poplava tog dana nisu radile {kole nagradskom podru~ju. U kriti~nim delovima grada bila je obu-stavljena isporuka elektri~ne energije, a ugroène porodice suevakuisane. Kada se voda povukla u re~na korita, po~elo je ra{-~i{}avanje terena i popis o{te}enih objekata radi procene pri-~injene {tete.

Do izlivanja reka do{lo je i na teritoriji op{tine Sjenica, gdeje palo 50 litara ki{e po kvadratnom metru. Delimi~no se izlilareka Grabovica, koja je najvi{e problema stvorila u kanalizaci-onoj mre i. Zbog izlivanja ove reke progla{ena je vanredna si-

tuacija u mesnim zajednicama Sjenica i Vapa. Reka Vapa je po-plavila desetak doma}instava i pomo}nih objekata u naseljuBukre{ i deo oko industrijske zone. Ekipe javnih preduze}a Di-rekcija za urbanizam i „Vrelo“ rade na sanaciji {tete u popla-vljenim delovima grada i vanredna situacija je i dalje na snazi.

Na podru~ju Novog Pazara na udaru vodene bujice bilo jevi{e objekata u naseljima Jerka i Selakovac. Najkriti~nije je bi-lo na nekoliko mostova preko reke Ra{ke. Vodotoci su podkontrolom, ali se na svim kriti~nim mestima nalazi mehaniza-cija ovda{njih javnih i privatnih preduze}a. I u tutinskoj i sje-ni~koj op{tini {tabovi za vanredne situacije su i delje u priprav-nosti. Na podru~ju Novog Pazara najvi{e problema ima sa vo-dosnabdevanjem u drugoj i tre}oj visinskoj zoni. Zbog velikezamu}enosti vode, filterska postrojenja rade smanjenim ka-pacitetom i prera|uju za oko 50 odsto manje vode. To zna~ida se prema potro{a~ima {alje 280 litara vode u sekundi. IzJKP „Vodovod i kanalizacija“ saop{tili su da }e takva situacijatrajati nekoliko dana.

S. Novosel

Poplave i u Crnoj GoriPoplave su pogodile i crnogorski deo Sandàka, a najkri-

ti~nije je bilo u Beranama, Roàjama, Petnjici. Vodostaj re-ke u Roàjama dostigao je skoro nezapam}enu visinu, te jedo{lo do izlivanja iz korita, dok je u Petnjici progla{eno van-redno stanje. U Beranu se izlila reka Bistrica celom duìnomdo reke Lim, a poplavljeno je vi{e od 100 doma}instava u Lu-{cu sa desne strane puta, delu donjih Pe{aca, Budimlji, iz-begli~kom naselju „Riversajd“ i naselju Talum.

Lim u opadanjuReka Lim je u opadanju i stanje se polako normalizuje.

Pod vodom je oko 50 doma}instava u Prijepolju, a najugro-ènija su naselja Zalug, Ivanje i Brodarevo. Lim se izlio i upribojskim naseljima Banjski âmac i Luka, odakle su eva-kuisane ~etiri osobe, me|u kojima trudnica u sedmom me-secu trudno}e. Do daljeg }e biti sme{tene u Hotelu Lim.

Za tri sata razmotreno pedesetak ta~aka dnevnog reda: Sa sednice lokalnog parlamenta

Novi Pazar - Sveop{ti Sabor Islamskezajednice (IZ) u Srbiji usvojio je doku-ment pod nazivom êtvrta sandà~kadeklaracija. Sabor je sazvao narodni po-slanik i biv{i muftija sandà~ki MuamerZukorli}. Pozvao je ~lanove Sabora i Me-{ihata, sve uposlenike organizacija i usta-nova koje deluju pod okriljem IZ u Srbiji,bo{nja~ke poslanike i odbornike, ~lanoveBo{nja~kog nacionalnog ve}a (BNV),predstavnike Internacionalnog univerzi-teta. Svi oni trebalo je da razgovaraju o„stanju kolektivnih i individualnih pravamuslimana u Srbiji u svetlu permanentneopstrukcije jedinstva IZ i nedavnog atakana Internacionalni univerzitet“.

Pozivu su se odazvali samo uposleni-ci organizacija i ustanova sistema kojipredvodi Zukorli} i usvojili su dokumentsa dvanaest ta~aka. Oni su osudili i odba-cili „tendencioznu i negativnu odluku“Nacionalnog saveta za visoko {kolstvo oakreditaciji Internacionalnog univerzite-ta. Od premijera Srbije i drugih dràvnihorgana zahtevaju „da sa ove ustanovehitno skinu sve nezakonite stege“, jer„atak na ovaj univerzitet zna~i udar na je-dan od najva`nijih stubova mira i stabil-nosti u ovom delu zemlje i regije“. Odnajvi{ih predstavnika dràve zahtevajuda IZ osiguraju mogu}nost implementa-cije Ustavom zagarantovanog prava nainstitucionalno jedinstvo, a od DijanetaTurske traè „da prestane sa me{anjem

u unutra{nje stvari IZ „~ime nanosiogromnu {tetu Bo{njacima i tursko-bo-{nja~kim odnosima“. U~esnici Sabora sukonstatovali da je neprihvatljivo da ni de-set godina posle dono{enja Zakona ovra}anju oduzete imovine verskim za-jednicama, IZ nije vra}en nijedan vakuf-ski objekata „{to ukazuje na dvojne stan-darde primene ovog zakona“ nadle`ne

direkcije, ali su pozdravili po~etak re{a-vanja pitanja islamske veronauke. O~e-kuju „da se u narednu {kolsku godinuu|e sa potpuno legitimnim i kompetent-nim verou~iteljima“.

Od dràvnog vrha i nadle`nih orga-na o~ekuju da prestanu da ignori{u zah-teve porodica rtava otmica u Sjeverinui [trpcima i ubijenih u Kukurovi}ima iPriboju sa po~etka devedesetih godina,da Vlada Srbije hitno donese odluku ope{terskoj trasi Koridora 11 „~ime bi sekona~no stavila ta~ka na vi{edecenijskupolitiku ekonomske i infrastrukturne

izolacije Sandàka, da se ubrza po~etakrazgovora o ustavno-pravnom poloàjubo{nja~kog naroda u Srbiji „{to bi una-predilo domovinski ose}aj me|u Bo-{njacima i doprinelo otvaranju poglavlja23. i 24. i uspehu pregovora o ulasku Sr-bije u EU“. Sabornici su ocenili da je pre-kograni~na regija Sandàk neophodnifaktor unapre|enja regionalne stabilno-

sti i mira i zato je va`no da se pokrene di-jalog radi realizacije ovog projekta. Od-ba~eni su svi nasrtaji na bosanski jezikSANU i Matice srpske, zahteva se od dr-àvnih organa da se u {kolama, mediji-ma i javnim ustanovama omogu}i upo-treba jezika i pripadnicima bo{nja~kognaroda, da se na javnim servisima omo-gu}i afirmativno predstavljanje bo{nja~-kih i muslimanskih vrednosti i kulture.

U~esnici sveop{teg Sabora IZ u Srbi-ji podràli su ideju pomirenja i pozvalisve „relevantne politi~ke faktore da da-ju doprinos politici dijaloga i pomirenja,

{to bi dovelo do dugoro~nog mira i sta-bilnosti u zemlji i regionu“. Usvajanjeovog dokumenta izazvalo je brojne ko-mentare Zukorli}evih politi~kih neisto-mi{ljenika. Da }e njegov poziv na pomi-renje ostati bez odziva, naznaka bilo jepismo koje je predsedniku Me{ihata IZu Srbiji muftiji Mevludu Dudi}u uputiosekretar Bo{nja~kog nacionalnog ve}a(BNV) Ahmedin [krijelj. Bio je to odgo-vor na poziv da ve}nici BNV prisustvu-ju sveop{tem Saboru „iako nije nazna-~eno u kojem statusu bi prisustvovalisednici sveop{teg Sabora“.

[krijelj je izrazio zadovoljstvo {to jemuftija Dudi} prepoznao zna~aj BNV„u re{avanju pitanja i problema“ koji sunavedeni kao razlog za sazivanje Sabo-ra, jer je „BNV zabrinuto zbog odbijanjada se akredituje Internacionalni univer-zitet“. Ukoliko ova visoko{kolska usta-nova ispunjava propisane standarde on-da je stav BNV „da treba izdati odgova-raju}e dozvole za rad kako se ne bi ugro-zila budu}nost onih koji su, do sada di-plomirali ili onih koji se nalaze pred di-plomiranjem, ali i kako bi se zaustaviodalji diskriminatorski odnos dràvnihorgana prema Bo{njacima“. SekretarBNV navodi da su u svom predlogu zaizmenu i dopunu Akcionog plana zamanjine od Vlade Srbije traìli da se re-guli{e pravni status i da se izdaju odgo-varaju}e dozvole obrazovnim ustanova-

ma i institucijama zna~ajnim za unapre-|enje identiteta Bo{njaka.

- Iako je ovaj zahtev direktno usme-ren ka akreditaciji Internacionalnog uni-verziteta, moram vas obavestiti da ve}ni-ci angaòvani na istom Univerzitetu kaoi ve}nici koji se nalaze u sistemu IZ u Sr-biji nisu podràli taj i druge predloge ko-ji bi re{ili sva klju~na pitanja od zna~ajaza Bo{njake, napisao je [krijelj i podsetioga da predstavnici BNV nisu „bili dobro-do{li na ispra}aju had ija“ u organizacijiIZ u Srbiji u septembru ove godine. I nakraju pi{e da ukoliko bude bilo zaintere-sovanih ve}nika, BNV }e odrediti dele-gaciju. Ispostavilo se, da su za u~e{}e bilizainteresovani samo ve}nici sa liste „ZaSandàk, Bo{njake i muftiju“.

Vrhovnom poglavaru IZ Srbije rei-su-l-ulemi Seadu Nasufovi}u obra}anjedràvi Srbiji kroz ovu deklaraciju „li~ina izmi{ljanje problema koji bi trebaloda privuku me|unarodnu pa`nju. Toje skretanje pa`nje na sebe, jer to radekrugovi koji ne mogu vi{e da zaintere-suju javnost Srbije, pa izmi{ljaju pro-blemi da bi zavredeli me|unarodnupa`nju“. Usvajanje ovog dokumentaosudio je i predsednik Odbora za ljud-ska i manjinska prava Skup{tine SrbijeMeho Omerovi} i ocenio da do „nije ni-{ta drugo nego manipulisanje i zloupo-trebljavanje Muamera Zukorli}a insti-tucija IZ u Srbiji“. S. Novosel

petak, 11. novembar 2016. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

IspravkeMalo falilo da ponovo gradimo grad u vodi. Vodotokovi se zagrcnuli i

po~eli da bljuckaju na{u prljav{tinu. Kad voda krene uz brdo, nesta}e prljav-{tine. Taj optimizam traja}e kao i onaj o ispravljanju svih #krivih Drina“. No,nije to jedina uzaludna krivina koja se ispravlja u ovoj ~ar{iji. Taman se ma-lo umirimo i po~nemo svakodnevno brigovanje {to nam se „ne primaju“fudbalski treneri, ko je koga iz familije uè, {ire i okoline uhlebio na dràv-ni posao, o {valeracijama i raz{valeracijama, kako da biramo Amerikanci-ma predsednika po na{em ukusu, a ono krene talasanje. Odozgo se bavi ka-mi~ak, tek da se zna ko je ko, a odozdo krene bura. Vi nama ovako, a mi }e-mo vama onako. Kotrljaju se re~i na sve strane. Svi su u pravu u glumata-nju i patetizmu. Dr` sa individualitet, dr` za kolektivitet, dr` za identiet, dr`za pomiritelje, dr` za posva|aljitete. Red toga, red ovoga, red onoga... Sta-ni uz skute i ovoga i onoga. Ispravkama nikad kraja. Stalno narod, zarad isti-ne, ne{to treba da zna. Prepakovano i prefarbano. No je narod sve vi{e srcakamenoga. Nikako suzu, na mobu da pusti. S. N.

Dodela stipendijaNa Internacionalnom univerzitetu uru~eni su ugovori studentima koji }e u to-

ku ove {kolske godine dobijati stipendije te visoko{kolske ustanove. Sa 4.797.000dinara bi}e stipendirano 33 studenata. Pravo na dobijanje stipendija imali su stu-denti bez oba roditelja, iz porodica sa sedmoro i vi{e dece i sa najvi{om prose~nomocenom studiranja. Ugovor o stipendiranju uru~ili su rektor Univerziteta prof. drSuad Be}irovi} i generalna menadèrka prof. dr Elma Elfi} Zukorli}.

Odràn Sajam preduzetni{tva

Pobolj{anje preduzetni~kog duhaNovi Pazar - Na jedanaestom Sajmu

preduzetni{tva u Novom Pazaru, kojije organizovan u okviru projekta „[an-sa za novi po~etak“, predstavljeno jeoko 200 preduzetni~kih ideja iz oblastiproizvodnje, poljoprivrede, trgovine iusluga. Re~ je o idejama za ~ije pokre-tanje je potrebno od nekoliko stotinado nekoliko hiljada evra. Manifestacijusu organizovali Srpska asocijacija me-nadèra (SAM), agencija DNA Com-munications i Ameri~ka agencija zame|unarodni razvoj (USAID) uz po-dr{ku gradske uprave i Filijale Nacio-nalne slu`be zapo{ljavanja.

Direktorka USAID za Srbiju Aza elAbd, na otvaranju Sajma, istakla je daoni podràvaju mnogobrojne aktivno-sti ~iji je cilj osnaìvanje privatnog sek-

tora i da su veoma ponosni {to su pru-ìli podr{ku ovom projektu „koji na-stoji da podigne nivo zaposlenosti krozosnaìvanje preduzetni~kog duha ipruànje pomo}i onima koji su sprem-ni da se odvaè da zapo~nu sopstvenibiznis“. Izvr{na direktorka Srpske aso-cijacije menadèra Jelena Bulatovi} ve-ruje da ovaj region ima mnogo poten-cijala za ekonomski razvoj i ocenjujeda ovakve manifestacije mogu da po-bolj{aju preduzetni~ki duh.

- Ovaj grad je poznat kao centar tek-stilne industrije i nadam se da }e nekaod ideja koje smo danas predstavili in-spirisati potencijalne preduzetnike napokretanje sopstvenog biznisa, jer je sa-mozapo{ljavanje bitno za razvoj Srbije,istakla je izvr{na direktorka Srpske aso-

cijacije menadèra. Za ovu manifesta-ciju vladalo je veliko interesovanje. Or-ganizatori su saop{tili da je Sajam imaooko 600 posetilaca, da je svoje progra-me podr{ke za pokretanje malog bizni-sa predstavilo desetak lokalnih i regio-nalnih organizacija. Prezentovanepreduzetni~ke inicijative osmi{ljene suna osnovu vi{emese~nih istraìvanja iu skladu sa specifi~nostima i potreba-ma svakog regiona u Srbiji i razvrstanisu po delatnostima i visini investicija.

Cilj projekta „[ansa za novi po~e-tak“ je da ohrabri mlade ljude da se ba-ve preduzetni{tvom, ali i da podstakneone radnike koji }e ostati bez posla uprocesu restrukturiranja da, koriste}isvoje znanje i resurse, pokrenu sop-stveni posao.

Nova Sandà~ka deklaracija Islamske zajednice u Srbiji

Internacionalni univerzitet i jedinstvo IZ

U DVE REÎ

Vremeplov kroz novopazarski sportNov Pazar - U Zavi~ajnom odeljenju Narodne biblioteke „Dositej Obradovi}“ u Novom Pazaru or-

ganizovana je izlo`ba pod nazivom „Vremeplov kroz novopazarski sport“. Izloèni su tekstovi o va-`nim sportskim doga|ajima u ovom gradu koji su objavljivani u nekada{njem lokalnom listu „Brat-stvo“, zatim, u „Ve~ernjim novostima“, „Politici“ i „Sportskom urnalu“. Bila je to prilika da se zaslu-`nima za razvoj sporta (sportistima, sportskim radnicima, organizatorima sportskih manifestacijai novinarima) dodele priznanja. S. N.

Izlo`ba pergamenataNovi Pazar - Ljubitelji likovne umetnosti u novopazarskoj galeriji do 18. novembra mogu da

vide izlo`bu pergamenata Leposave Milo{evi} Sibinovi}. Izloèni su radovi autora koji su stvarali naprirodnom jagnje}em pergamentu u raznim slikarsko-grafi~kim tehnikama. Na jednom mestu na-{li su se radovi stvaralaca iz celog sveta, kojima je voda zajedni~ka tema. U novopazarskoj galerijiizloèn je samo deo radova, od 172 koliko je obuhva}eno projektom pod nazivom „Voda u knjiga-ma umetnika pergament koncertina“. S. N.

Predstavljeni mladi ambasadoriNovi Pazar - Nevladina organizacija Forum za kreativno delovanje (FOKRED) u Novom Pazaru

predstavila je 36 novih mladih ambasadora. Projekat je realizovan sa organizacijom „Mladi amba-sadori“ iz Ni{a i cilj je da do 2020. godine udruènja ambasadora postoje na svim nivoima u ve}imgradovima u Srbiji i pet razli~itih zemalja u Evropi. Novopazarski FOKRED ovaj projekat realizuje dru-gi put. Mandat mladim ambasadorima traje godinu dana, a zadatak im je da promovi{u aktivizam,obrazovanje mladih i kulturne doga|aje. S. N.

Foto:

DNA C

omm

unica

tions

Osnaìvanje privatnog sektora: Sajam preduzetni{tva u Novom Pazaru

petak, 11. novIV

KULTURA

AKTUELNO

Bijelo Polje - Nakon parlamentarnihizbora u Crnoj Gori, i vlast i opozicijara~unaju na koaliciju sa manjinskimparijama, koje }e, u ovom slu~aju, od-lu~iti ko }e formirati vlast. Hrvatskagra|anska inicijativa je ve} odlu~ila dau|e u koaliciju sa Demokratskom par-tijom socijalista koja je na izborimaosvojila 36 mandata i koja bi sa po dvamandata Socijaldemokrata i Bo{nja~kestranke, te po jednim mandatom HGI ialbanskih partija formirala budu}uVladu. Albancima je, tako|e, najbliàkoalicija sa DPS-om, dok su u Bo{nja~-koj stranci mi{ljenja podijeljena. ^la-novi Glavnog odbora ove stranke Or-han [ahmanovi} i Adnan Muhovi} na-javili su da }e uo~i skore sjednice Glav-nog odbora BS-a traìti od predsjedni-ka Rafeta Husovi}a da obavi zvani~nerazgovore sa ~elnicima opozicije. Tra-

ì}e i da predmet odlu~ivanja na Glav-nom odboru BS-a budu i ponuda opo-zicije i DPS-a.

Nakon sastanka predsjednika De-mosa i Gra|anskog pokreta URAMiodraga Leki}a i @arka Rak~evi}a oformiranju nove vlade sa ~lanovimaGlavnog odbora Bo{nja~ke strankeOrhanom [ahmanovi}em, AdnanomMuhovi}em, Mirzom Medunjani-nom i Ervinom Durakovi}em saop-{teno je da ove partije èle mirnepromjene, te da je zajedni~ki stav dane postoji ni jedna prepreka za for-miranje vlade koja bi bila proizvod

dogovora bo{nja~ke i drugih ma-njinskih stranaka sa gra|anskomopozicijom.

- Crnoj Gori treba odgovorna, tran-sparentna i kontrolisana Vlada, koja }ezaustaviti ekonomsko-socijalno posrta-nje i kriminalizaciju dràve i pripremi-ti prve slobodne izbore koji }e odrazitiistinsku volju gra|ana, navedeno je usaop{tenju nakon ovog sastanka, gdjesu razmatrani razni modaliteti mogu-}eg formiranja vlade.

Predstavnici Bo{nja~ke stranke suukazali da je najprirodnije da se razgo-vara i ozbiljno razmotri ponuda pred-

stavnika gra|anske opozicije, koji su unajteìm vremenima devedesetih bra-nili manjinske narode od DPS-a i naci-onalisti~ke politike koju je DPS tada za-stupao. Muhovi} je naglasio da DPS nepo{tuje dosada{nji koalicioni spora-zum sa Bo{nja~kom strankom na dr-àvnom, naro~ito sporazume na lokal-nom nivou, s posebnim akcentom naPetnjicu, Bijelo Polje, Podgoricu, Bar idruge op{tine. „To je dovoljan razlog zapreispitivanje koalicionih odnosa i na

dràvnom i na lokalnom nivou i razmi-{ljanje o formiranju postizborne koali-cije sa opozicijom na iskrenim partner-skim osnovama“, kazao je Muhovi}.

Kako je najavljeno, komunikacijagra|anske opozicije sa predstavnicimaBo{nja~ke stranke bi}e nastavljena. Sadruge strane, predstavnici manjinskihstranaka obavili su prvi krug razgovo-ra sa kandidatom DPS za mandatara zasastav nove vlade Du{kom Markovi-}em, koji }e uskoro biti nastavljeni.

Nova Varo{ - Hit predstavu „Kod go-spodina [ermana“, u izvo|enju beograd-ske pozori{ne trupe „Ara“, imalo je pri-liku da pre nekoliko dana na sceni Domakulture pogleda i novovaro{ko gledali{te.

Ova popularna duodrama na komi-~an i originalan na~in tretira tematikukompleksnih ènsko-mu{kih odnosa,koji su uvek neiscrpna inspiracija zaumetnike, posebno one teatarske provi-nijencije. U fokusu pri~e su neobrazova-na glumica, model i povremeno prosti-tutka (koju igra Sneàna Kneèvi}) i na-dahnuti pisac , uzoran gra|anin, ~iju ulo-gu tuma~i Fuad Tabu~i}, ujedno i rediteljkomada. Pisac svoju nemoralnu kom{i-nicu prijavljuje nadstojniku zgrade, on jeizbacuje na ulicu, a ona, revoltirana ova-kvim epilogom, ljutito odlazi kog glavnogjunaka predstave i ve} samim susretompo~inju da se de{avaju komi~ne situacijejer dolaze iz razli~itih svetova, a borave uistom prostoru. Kako to obi~no biva, su-protnosti ~esto dovode do ljubavnih var-nica, a potom i velike strasti i ljubavi.

- Time {to se oni tako razli~iti zavole,dogovore da izvr{i samoubistvo, pa to neu~ine, njihova nesposobnost funkcioni-sanja jedno bez drugog, daje jedno opti-misti~no gledanje na temu koja sama posebi na ivici „noà“ da pre|e u socijalnudramu baziranu na trilerskom zapletu.Drama, ipak, dobija na vedrini, i ma ko-liko se bavi ozbiljnim temama i dru{tve-no je kriti~na. Mi, na kraju, gledamodvoje ivotno povre|enih ljudi kako jed-no drugog deluju kao melem na ranu.Zato je idealna ljubavna kombinacija -po~eti sa sva|om i predrasudama, kaèo predstavi njen reditelj Fuad Tabu~i}.Da komad ivi dug pozori{ni ivot dopri-nela je i autenti~na scenografija i kosti-mografija koju potpisuje Milijana \or-|evi}, za muziku je zaduèn Stevan Mi-lo{evi}, prevod Nevena Kova~evi}, a di-zajn svetla Milan Joki}. Predstava je po-klon lokalne samouprave gra|anstvupovodom ovogodi{njeg obeleàvanjaop{tinskog praznika.

R. P.

Predstava „Kod gospodina [ermana“ na sceni novovaro{kog Doma kulture

Ljubav zapo~eta sva|om Rebronjakao inspiracija

Novi Pazar - Stihovi novopazar-ske pesnikinje Nadije Rebronja izknjige „Ples morima“ inspirisalisu osam kompozitora konzervato-rijuma Niccolo Piccinni u Barijuda komponuju muziku na temuMediterana. „Priznanje mi pred-stavlja i to {to je moja poezija po-krenula druge umetnike da stvara-ju. Raduje me {to su u Italiji, na te-mu Mediterana, odabrali ba{ mo-ju poeziju u kojoj su prepoznalispoj i simboli~ki zna~aj susreta Is-toka i Zapada, o kome sam pisala“,izjavila je Rebronja radiju Sto plusovim povodom. Ona je do sada ob-javila ~etiri knjige, dobitnica je vi-{e nagrada na festivalima mladihautora na prostoru biv{e Jugosla-vije. Pored pisanja poezije bavi se injenim prevo|enjem i knjièvnomkritikom. S. D. Poklon za praznik: Detalj iz duodrame

Postizborne koalicije i formiranje Vlade Crne Gore

Bo{nja~ka stranka u isku{enju Nekoliko ~lanova Glavnog odbora Bo{nja~ke strankesu ukazali da je najprirodnije da se razgovara i ozbiljnorazmotri ponuda predstavnika gra|anske opozicije

Muhovi}: DPS ne po{tuje dosada{nji koalicioni sporazum sa Bo{nja~kom strankom na dràvnom, a naro~ito sporazume na lokalnom nivou

Kemal Musi}

Markovi} prihvatljiv mandatar Nakon razgovora sa predstavnicima manjin-

skih partija i opozicije, predsjednik Crne Gore Fi-lip Vujanovi} predloì}e kandidata DPS-a Du{kaMarkovi}a za mandatara za sastav nove Vlade, ja-vljaju crnogorski mediji. Predsjednik Bo{nja~kestranke Rafet Husovi} izjavio je da je Markovi} pri-hvatljiv kao kandidat za mandatara nove vlade.

- Ako se BS odlu~i da ide u koaliciju sa sada-{njim partnerima, Markovi} je za nas prihvatljivkao mandatar, kazao je Husovi} novinarima, na-kon razgovora sa Vujanovi}em. Husovi} je potvr-dio da je dio ~lanstva Glavnog odbora BS-a nefor-malno razgovarao sa predstavnicima opozicije.„Mi taj dio uvaàvamo i svakako }emo, kad dobi-jemo zvani~nu ponudu mandatara, uklju~iti to{to su oni pri~ali ovih dana i na sjednicu GO“, po-ru~io je Husovi}.

Mandatar poznat, o sastavu vladese jo{ pregovara: Vlada Crne Gore

Rafet Husovi}

Bogata ponuda opozicije Sjednica Glavnog odbora Bo{nja~ke stranke trebalo bi da bude odràna do kraja na-

redne sedmice, i na njoj vi trebalo da bude odlu~eno da li }e u koaliciju sa opozicijom ilisa DPS-om. Opozicija je ranije manjinskim partijama ponudila formiranje vlade. U prvojponudi nagla{ena je spremnost opozicije da mjesto premijera ustupi predsjedniku Bo-{njake stranke Rafetu Husovi}u. Iz Demokratskog fronta saop{tili su da su spremni davladi, koju bi formirale manjinske stranke sa dijelom opozicije, pruè manjinsku podr-{ku, bez u~e{}a u njoj. Sa nedavnog sastanka opozicije, manjinskim partijama ponu|e-no je da dobiju, osim pozicije premijera, sve druge resore u izvr{noj vlasti ili ona mini-starska mjesta za koja smatraju da su im neophodna za ispunjavanje njihovih program-skih ciljeva.

vembar 2016. V

Priboj - U subotu je u Priboju odrànozavr{no, takmi~arsko ve~e, ~etvrtog poredu festivala „Dani Danila Lazovi}a“ -„Poezija je na{ slogan“. Pobednica u go-vorenju poezije ove godine je Dunja Sto-janovi}, studentkinja zavr{ne godine Fa-kulteta dramskih umetnosti u Beogradu.Za „Povelju Danila Lazovi}a“ i nov~anunagradu od 1000 evra, koju je obezbediopredsednik op{tine Priboj na zavr{nojve~eri festivala takmi~ilo se 11 u~esnika,studenata gluma~kih akademija iz regi-ona i na{e zemlje.

Zavr{nu ve~e festivala otvorila je po-znata muzi~arka Bilja Krsti}, a pored tak-mi~ara nastupila je i Gorica Popovi}, kojaje odu{evila publiku svojim gluma~kimbravurama, posebno odabranim za ovupriliku, kako je rekla, Danilu u ~ast. „Sviose}amo nedostatak jednog takvog glum-ca kao {to je Danilo Lazovi}. Drago mi je{to je ova manifestacija za ivela i zaista ni-je te{ko do}i ovde i setiti se na{eg Danila“,rekla je Gorica Popovi} za na{ list.

Dunja Stojanovi} je pobedila govore-}i pesmu Vesne Parun -“Ropstvo“. Zani-

mljivo da je publika prvi put ove godine,u saglasju sa ìrijem, prepoznala pobed-nika, pre progla{enja i nagradila Dunjuovacijama. „âst mi je {to sam u~estvo-vala na festivalu i jako mi je drago {to sepoezija odràva, pogotovo na ovaj na~in,u znak se}anja na velikog glumca DanilaLazovi}a. Ovo mi je prva nagrada i mno-go mi znaci. Do|e kao neka potvrda dasam dobro uradila posao. Hvala publicikoja me je na neverovatan na~in podrà-la“, rekla je pobednica.

Ove godine festival je trajao ~etiri da-

na. Publika je bila u prilici da vidi razli~i-te programe od kojih su najzapaèniji:„Danilu u ~ast“ u kome su u~estvovaliglumci Narodnog i Jugoslovenskogdramskog pozori{ta: Ljiljana Blagojevi},Dragan Gagi Jovanovi}, Nada Blam, Ka-lina Kova~evi}, Vuk Kosti} i doma}in fe-stivala Mihailo Lapto{evi}, monodramu„O glumatanju“ Slobodana ]usti}a i de~-ju predstavu „Zmajko“ Toda Nikoleti}au reìji Ibrahima Hasanagi}a. Program„Priboj kroz kulturu i umetnost“ pred-stavio je neobi~nu i zna~ajnu istoriju Pri-boja i osvrnuo se na njegovu bogatuumetni~ku tradiciju.

Zbog kvalitetnog programa u komesu u~estvovali na{i afirmisani umetnici,Dom kulture u Priboju nije zapamtio ta-kvu pose}enost jo{ od vremena projek-cije filmova sa „Pulskog festivala“. Pro-grame je ove godine posetilo oko 1500ljudi. O ovogodi{njem festivalu govori injegov direktor Milorad Miki Damjano-vi}, glumac Beogradskog dramskog po-zori{ta. „Velika je odgovornost, ali i veli-ka ~ast biti direktor festivala „Dani Dani-la Lazovi}a“. Ponosan sam na to {to je fe-stival ove godine trajao ~etiri dana, {to jeugostio izuzetne dramske umetnike,profesore i studente iz regiona. Pored to-ga {to ovaj festival ~uva se}anje na na{egdoajena Danila Lazovi}a, smatram da jeod izuzetne va`nosti i afirmisanje govo-renja poezije. Za peti, jubilarni festival,mogu da obe}am izuzetan program i jo{puno sadràja koji }e biti od velike kori-sti kako {iroj tako i stru~noj javnosti gra-da Priboja i na{e zemlje“, najavio je Da-mjanovi}. S. Bjeli}

Ovaj prilog sufinansira op{tina PribojPRIBOJ DANAS

Priboj - Nedavno je ombudsman Sa{aJankovi}, u sali Gradske biblioteke u Pri-boju, u~estvovao na tribini pod nazivom„Prava gra|ana u Srbiji - na papiru i ustvarnosti“. Tribini je prisustvovao i pred-sednik op{tine Priboj Lazar Rvovi}, a naj-vi{e je bilo biv{ih radnika FAP koji su po-stavljali pitanja zainteresovani za svoj bu-du}i status i prava. Teme tribine su bile izlo~in nad Bo{njacima iz Sjeverina i pro-gram povratka raseljenih i prognanih.

Predsednik op{tine se zahvalio za{tit-niku gra|ana na poseti i rekao da se uvekmoè bolje ali da je stanje ljudskih pravau Priboju zadovoljavaju}e. Rvovi} je na-glasio da su u vlast u Priboju uklju~enipredstavnici svih bo{nja~kih partija. Ujednom delu tribine Jankovi} je gra|ani-

ma predstavio rad i nadle`nosti institu-cije Za{titnika gra|ana i rekao da om-budsman nema vlast, da ne moè dapromeni odluke op{tine, ve} je njegovauloga da kontroli{e rad organa vlasti ipreporu~i kako da isprave propuste.

Jankovi} je jo{ rekao da ima pozitivnaiskustva vezana za Priboj jer je lokalnavlast, u dosada{njim pokrenutim po-stupcima pred ombudsmanom, brzo ot-

klanjao propuste na~injene prema gra-|anima. On je jo{ odgovaraju}i na pita-nja radnika FAP rekao da nije u mogu}-nosti da vodi ekonomsku politiku, ali jeu okviru svojih nadle`nosti utvrdio danaknade radnicima nisu ispla}ivane uskladu sa propisima, a da preporuka ko-ju je uputio Nacionalnoj slu`bi za zapo-{ljavanje, u vezi tih propusta nije ispu-njena. S. Bjeli}

Zavr{en êtvrti festival „Dani Danila Lazovi}a“

Pobedila Dunja Stojanovi}

Vratila se iz SAD

Dunja Stojanovi} je studentkinja~etvrte godine glume na Fakultetudramskih umetnosti u Beogradu, uklasi profesorke Biljane Ma{i} Aleksi}.Ro|ena je 1994. u ikagu. Nakon desetgodina ìvota u SAD-u, do{la je u Srbi-ju gde zavr{ava osnovnu, srednju {ko-lu i niù muzi~ku za klavir i solo peva-nje. Kaè da voli poeziju, jer koli~inaemocija koja je svaki put preplavi do-zvoljava joj da se oseti boànstveno iza trenutak zaboravi na realnost.

Zadovoljstvo posetom Svoje zadovoljstvo posetom Priboju Jankovi} je podelio i na svom Tviter nalogu , gde

je posle posete napisao: „Zavr{ena tribina sa gra|anima Priboja. @estoko udarani „tran-zicijom“, ali ponosni i slobodni. Predsednik op{tine pravi doma}in u svom gradu.“

Doma}inski do~ek: Ombudsman i predsednik op{tine

Amerikanci u pribojskojSlobodnoj zoni

Priboj - U ponedeljak je potpisivanjem ugovora izme|u predstavnika Slobodne zone Priboj Milisa-va [alipura i vlasnika ameri~ke kompanije za proizvodnju klima ure|aja, „MHT produkt“ [aram Ma-soudnija, Priboj formalno dobio jo{ jednog stranog investitora koji bi trebalo da po~ne proizvodnju ubiv{im pogonima Fabrike automobila u Priboju. Vlasnik kompanije je najavio da }e probnu proizvod-nju po~eti sa desetak radnika, a da bi naredne godine trebalo da bude zaposleno oko 100. Potpisivanjuugovora su prisustvovali i predsednik op{tine Lazar Rvovi}, narodni poslanik Krsto Janju{evi} i po-mo}nik predsednika op{tine za lokalno-ekonomski razvoj Jasmin Hodì}. Slobodna zona Priboj imave} potpisan ugovor sa {panskom firmom „Refisa“ koja je prema najavama prilikom njegovog potpi-sivanja, krajem pro{le godine, trebalo ve} da po~ne proizvodnju, ali se to jo{ nije dogodilo. S. B.

Za{titnik gra|ana na tribini u Priboju sa predsednikom op{tine

U publici najbrojniji radnici FAP

Poseta kao u vreme Pulskogfestivala: U~esnici

Studentkinja ~etvrtegodine glume na FDU:Dunja Stojanovi}

petak, 11. novembar 2016.VI

Prijepolje - Re{avanje pitanja depo-nije otpada u prijepoljskoj op{tini jenajve}i komunalni poduhvat koji seve} decenijama odlaè zbog mnogihizmena propisa u ovoj oblasti na ni-vou dràve {to je, u dobroj meri, od-loìlo po~etu izgradnju Regionalne

deponije za ~etiri op{tine kako je toplanirano pre desetak godina i u {tasu uloène desetine miliona evra.

Na sednici Skup{tine op{tine Pri-jepolje po~etkom oktobra, doneta jeOdluka o odre|ivanju lokacije zatransfer stanicu na kojoj bi se oba-vljalo skladi{tenje i selektovanje ot-pada. Re~ je o lokaciji u Strugovimaza koju je jo{ 1992. godine ura|ena

projektna dokumentacija. Tokomproteklih petnaestak dana tekle suintenzivne aktivnosti op{tinskogrukovodstva kako bi se obezbedilasredstva da se parcela u Strugovimaadaptirala i prema re~ima predsed-nika op{tine Dragoljuba Zindovi}a

moglo bi se sa ve}om dozom opti-mizma ve} sada pristupiti ovomproblemu.

- Jedna slovena~ka firma pokazalaje interesovanje za na{ problem i nje-ni predstavnici obi{li su lokaciju uStrugovima. Smatraju da se na tomprostoru moè obezbediti funkcioni-sanje transfer stanice koja bi, uz pra-te}u opremu, bila ura|ena po vaè-

}im evropskim propisima i time bipredstavljala sabirno mesto za selek-tovanje i odlaganje otpada. Iskoristilismo tu ~injenicu i poslali odmah zah-tev Vladi Republike Slovenije koja jespremna da ulaè u takve projekte.Ukoliko dobijemo „zeleno svetlo“

mogli bi o~ekivati donaciju od milionevra, kaè Zindovi}.

Da li }e Vlada Republike Slovenijeprihvatiti da finansira realizaciju pro-jekta zna}e se ve} do kraja ove godi-ne, a ukoliko sredstva budu odobre-na, Prijepolje bi moglo dobiti transferstanicu za privremeno odlaganje ot-pada po sistemu klju~ u ruke, ve} naprole}e. I. H. D.

Nova Varo{ - U prizemlju novovaro-{kog Doma kulture pro{le sedmice jeotvoren Omladinski klub, prvi u graduna padinama Zlatara, u ~ije su oprema-nje Ministarstvo omladine i sporta i lo-kalna samouprava uloìli 2,4 milionadinara. Ure|enje kutka za mlade, u ko-jem }e se druìti, sticati nova znanja ive{tine, razmenjivati iskustva i plani-rati sadràje i aktivnosti, projekat jeKancelarije za mlade.

Omladinski klub sme{ten je u pro-storijama nekada{nje fonetske sale ibara, na povr{ini od oko 180 kvadrat-nih metara. Moderno je tehni~ki opre-mljen, a u okviru njega }e raditi inter-net kutak sa deset ra~unara, kongresnasala kapaciteta od oko 40 mesta, kafe-terija, televizijska, kao i sala za igre samobilijarom za stoni tenis, stoni fud-bal, pikado. Ina~e, radovi na rekon-strukciji ovog prili~no ruiniranog pro-stora bili su kompleksni i trajali su go-tovo tri meseca. Zamenjene su instala-cije, stolarija, ventilacija, ura|eni gra-nitni podovi, ugra|ena led rasveta,okre~eni zidovi, instalirana oprema,tehni~ki ure|aji, name{taj...

- Mladi, posebno oni starosti do16 godina, kona~no su dobili ure|enprostor prilago|en njihovim potre-

bama. U njemu }e se okupljati, dru-ìti, u~estvovati u raznolikim radio-nicama, obukama, kursevima, semi-narima, dogovarati akcije i na kvali-tetan i kreativan na~in provoditi slo-bodno vreme. KZM }e ih podsticati i

na aktivniji anga`man u dru{tvu, po-vezivanje sa institucijama, kao i rea-lizaciju projekata usmerenih na vo-lonterizam mladih. OtvaranjemOmladinskog kluba stvoreni su uslo-vi i da se ìvot mladih u maloj sredi-

ni kakva je na{a zna~ajno upotpuni iobogati, kazao je koordinator KZMBranko Pucarevi} na sve~anostiotvaranja kojoj su, pored predstavni-ka omladinskih organizacija i udru-ènja prisustvovali i predstavnici re-

sornog Ministarstva, lokalne samou-prave, javnih preduze}a i ustanova,dràvnih organa i institucija. Omla-dinski klub pustila je u rad ZoricaLabudovi}, {efica finansijskog ode-ljenja pri MOS-u.

- Ministarstvo omladine i sporta jeu protekle ~etiri godine podrào pet-naestak projekata na polju omladin-ske politike iz Nove Varo{i, ukupnovrednih preko deset miliona dinara.To je bio najbolji odgovor dràve nainicijative ovda{nje KZM, organizaci-ja mladih i lokalne samouprave. @eljanam je da sa takvom praksom nasta-vimo u budu}nosti sa ciljem da zajed-ni~ki, i to konkretnim delima pokaè-mo da nam je stalo da unapredimopoloàj mladih i uslove za kvalitetnijesprovo|enje sistemske brige o njima -Istakla je Labudovi}.

Da je otvaranje Omladinskog klubanajbolji primer odli~ne saradnje drà-ve , lokalne samouprave i Kancelarijeza mlade potvrdili su u svojim kratkimobra}anjima i predsednik op{tine Ra-dosav Vasiljevi}, i na~elnik Zlatibor-skog okruga Dimitrije Paunovi}, biv{ipredsednik op{tine koji je zna~ajno bioangaòvan na realizaciji ovog projekta.

R. Popovi}

Pljevlja - ê{ka eksportna banka izvani~no je odustala od finansiranjagradnje drugog bloka Termoelektrane,saop{teno je iz Elektroprivrede CrneGore. Iz ove elektroenergetske kompa-nije poru~eno je da ~e{ka kompanija[koda Praha treba da do kraja novem-bra obezbijedi alternativno rje{enje zafinansiranje tog projekta. Ugovori ouslugama izrade glavnog projekta i oizvo|enju radova na drugom blokuTE, potpisani 29. septembra, postajuvalidni nakon {to prvorangirana kom-panija [koda Praha obezbijedi finan-sijska sredstva za realizaciju drugogbloka, izvje{tava RTCG.

- To je precizirano javnim pozi-vom iz 2013. godine, na osnovu ~egaje [koda Praha postala partner EPCGu ovom projektu i obavezala se dakao prvorangirani ponu|a~ obezbi-jedi finansijska sredstva u visini do85 odsto planirane investicije, kazalisu iz Direkcije crnogorskoj dràvnojTV. Obaveza kompanije [koda Pra-ha, kao planiranog izvo|a~a radova,

saglasno javnom pozivu i uslovimadobijanja tog statusa je da u dogovo-ru sa ê{kom eksportnom bankomili drugim finansijskim institucijamaobezbijedi dio potrebnih finansija zaimplementaciju projekta drugogbloka TE.

Prije desetak dana e{ka eksportnabanka je obavjestila [koda Prahu iEPCG da ima problema u pronalaènjusredstava. Pored toga od EPCG su do-datno traìli dràvne garancije CrneGore. „To nije bio uslov u pregovorimasa mogu}im partnerima tokom proce-sa i javnog poziva od 2013. godine“, re-kli su ranije iz EPCG. [koda Praha seobavezala da realizuje projekat po cije-ni od 324,5 miliona evra. Iz Vlade CrneGore je ranije saop{teno da EPCG imavi{e od 200 miliona evra slobodnih ras-poloìvih sredstava pa moè i samazna~ajno da u~estvuje u izgradnji dru-gog bloka TE. Ovaj projekat je za CrnuGoru od kapitalne va`nosti, a ukoliko~e{ka firma odustane, interesovanje suve} pokazali Kinezi. C. D.

Omladinski klub u Novoj Varo{i

Kutak za okupljanje i druènje

Mladi kona~no dobili prostor prilago|ennjihovim potrebama: Iz prostorija Kluba

Predstavnici slovena~ke firmeobi{li lokaciju: Transfer stanica

Problemi u finansiranju gradnje drugog bloka TE u Pljevljima

ê{ka eksportnabanka odustala

ê{ka bankatraì dodatne

dràvne garancije Crne Gore

„Strugovi“ pred Vladom Republike Slovenije

êka se „zeleno svetlo“za donaciju

Novi Pazar - Sestre Milica i Ana Da-bovi} i bra}a Vladimir i Nikola Grbi}su najpoznatiji i najuspe{niji najbliìsrodnici na{eg novijeg sporta. Primerada su sestra i brat osvaja~i medalja nasvetskim i evropskim prvenstvima nebi ni bilo da nije novopazarskog dueta,Saida i Sedad Bukvi}. Mada, u ovomslu~aju postoji velika dilema, jer SedadSaidu, zbog sjajnih rezultata u lou-ki-ku, i ne zove sestrom, ona je njemubrat. Zlatu i bronzi sa pro{logodi{njegplanetarnog {ampionata u Beogradunedavno su ovo dvoje divnih mladihljudi dodali novo zlato i srebro, osvoje-no na Evropskom {ampionatu u Mari-

boru. Saida je postala evropski prvak ulou-kiku, u kategoriji do 52 kg, a Sedadu istoj disciplini, do 60 kg. U opu{tenojatmosferi odgovarali su uglavnom napitanja koja im se retko postavljaju.

Kolika je vrednost medalja done-tih iz Slovenije?

Saida: Ogromna. U mom slu~aju,mo`da, za nijansu manje vredi od onekoju sam osvojila u Beogradu pro{legodine. Sedadova ima dijamantski sjaj.

Sedad: Ba{ sija ovo moje srebro.Osvojio sam ga na najteì mogu}i na-~in pobediv{i svetskog i evropskog pr-vaka, @igajlova iz Rusije. Niko nije ve-rovao da }u ga ,,tu}i“. Dan pre borbesatima sam hrabrio sebe re~ima: ,,Ma,ko je on“, i eto uspelo je. Najve}i krivac{to srebro nisam preto~io u zlato sam

- ja sam. Zbog prevelike èlje ono {tomi je bilo nadohvat ruke sad mi nije urukama.

Koliko je medalja u va{oj kolekci-ji sa evropskih i svetskih seniorskihprvenstava?

Saida: Imam bronzu sa Evropskogprvenstva u Bilbau, zlato iz Maribora ive} pominjano zlato iz Beograda.

Sedad: Ovo je druga medalja. Poslebronze, stiglo je srebro, pa ako idemotim redosledom, zlato bi trebalo da seosvoji slede}e godine u Riju na skupunajboljih kik boksera sveta.

Internetom kruì snimak polufi-nalne borbe iz Maribora, Sedad Bu-kvi} - Artem @igajlov. U glavnoj ulozije Saida i njeno urnebesno navijanje?

Saida: Urlanjem sam mu stavljalado znanja da ima prednost. Znam ko-liko mu je ta pobeda zna~ila. Zna i onda sam se vi{e radovala njegovom sre-bru nego mojem zlatu.

Sedad: Ni{ta je nisam ~uo, ali kra-ji~kom oka sam gledao u tom pravcu.Saznanje da je ona tamo davalo mi jenovu snagu.

U finalu Sedad je mirno posma-trao Saidin me~.

Saida: Zna on dobro moje mogu}-nosti.

Sedad: Jedino mi je va`no bilo dalepo snimam borbu kamerom mobil-nog telefona. Njoj nema potreba po-magati glasnim navijanjem. Najbolja jei niko joj nije dorastao.

Ko se pored vas najvi{e obradovaonovim medaljama?

Saida: Otac Senad i majka Semiha.Vi{e njegovom srebru nego mojemzlatu. Na moje uspehe su oguglali.

Sedad: Vi{e su strahovali za me-ne. Znali su da sam spreman i dasam mnogo toga `rtvovao da bi do-{ao do zlatne medalje. Naravno, uvekse najvi{e pla{e da ne doìvimo nekupovredu.

[ta je to {to je najlep{e u va{emsportu?

Saida: Iznenadi}e vas moj odgovor.Uìvam u progla{enju pobednika. Sve{to prethodi me~u je samo stres, a kadse popne{ na pobedni~ko postolje do-ìvi{ te{ko obja{njivo zadovoljstvo iolak{anje. Mogu}e je da ovo govorimzato {to uglavnom pobe|ujem.

Sedad: Adrenalin. Ni u jednomsportu ga nema toliko koliko u na{em.

Za{to ste se opredelili za lou-kik, ane za disciplinu K-1?

Saida: Prona{la sam se u njemu.Ide mi dobro, a i ne volim udarce kole-nom, kojih u lou-kiku i nema.

Sedad: Nemam problem ni sa K-1,ali kad osam godina najvi{e vremenaposveti{ jednoj disciplini, logi~no je ida je zavoli{.

Da niste u kik-boksu u kojem bi

sportu bili (usledio je identi~an od-govor, skoro uglas)?

Saida i Sedad: Bavili bi se klasi~nimboksom. Kontakt sportovi, zbog togsudara jedan na jedan, iznad su svihdrugih.

Ravnopravnost polova odavno jeprisutna u skoro svim sportovima.[ta mislite kako bi izgledale direktneborbe izme|u mu{karaca i ena?

Saida: Meni je to nezamislivo. Spa-

ringujem ~esto sa mu{karcima i ne-mam problem na tehni~kom planu, alisnaga je na njihovoj strani.

Sedad: Na Tajlandu postoje takveborbe (Muay - Thai). Mnogo krvavsport, li~i na op{tu tu~u. Bilo je zani-mljivo gledati kako devojke primaju izadaju udarce laktovima i uvek idu da-lje. Nisam primetio da mu{karci ima-ju toleranciju. To nikad ne bih probao.

Zamislite situaciju da se ispred vasna|e protivnik iz drugog borila~kogsporta i da on primenjuje njegovu, avi va{u tehniku. U tom slu~aju borcaiz koje borila~ke ve{tine ne bi volelida imate za rivala (opet smo dobiliisti odgovor)?

Saida i Sedad: Rva~ima bi bilo te-{ko iza}i na crtu. Sna`ni su i ako bi sti-gli da nas obuhvate oko vrata veliko jepitanje da li bi na{li na~in da se otme-mo iz tog zagrljaja.

Govori se da bi kik-boks mogao dase na|e na spisku zvani~nih sporto-va na Olimpijskim igrama u Tokiju2020. godine. Dok se to ne dogodi iako se dogodi, sa kojim sportistombi u Olimpijskom selu voleli da seupoznate?

Saida i Sedad: Jedan je Usein Bolt.

petak, 11. novembar 2016. VII

Kosteli}i i Kli~koviBra}a, sestre ili brat i sestra sportisti kojima se divite?

Saida: Hrvatski skija{i Janica i Ivica Kosteli}. Osvojili su sve {to se osvojiti moè.Sedad: Divim se Vladimiru i Vitaliju Kli~ku.

Ring na {etali{tu[ta mislite o ideji da se na novopazarskom trgu ili {etali{tu postavi ring

na kome bi se odvijale borbe u kik-boksu, sve u cilju jo{ ve}e popularizacije ovogsporta?

Saida To bi bio pun pogodak.Sedad: Sjajno, valjda }e je neko i realizovati.

SJAJAN DERBI Novi Pazar - Sjajan derbi 4. kola Superlige odigrali su odbojka-

{i Crvene zvezde i Novog Pazara u SC ,,Vo`dovac“ u Beogradu. Po-sle iscrpljuju}ih pet setova pobeda je pripala Beogra|anima 3:2 (25:15, 26:28, 21:25,25:16, 15:13). U odlu~uju}em setu posle vo|-stva doma}eg sastava 13:10, Novi Pazar je smogao snage da izjed-na~i na 13:13, as servisom Irfana Hamzagi}a. Crvenoj zvezdi je po-ene za pobedu doneo korektor Aleksandar Blagojevi}. Najbolji upobedni~kom timu bio je Du{an Stojsavljevi} sa 20, a u poraènomIrfan Hamzagi} sa 25 poena. Novi derbi Novi Pazar ima ve} u ne-delju, kada se u Pendiku od 18:00 sati sastaje sa Vojvodinom.

UBEDLJIV PORAZNovi Pazar - U 15. kolu Superlige fudbaleri Novog Pazara

ubedljivo su poraèni u Beogradu od Partizana 4:0 (2:0). Golo-ve za crno-bele postigli su: M. Jankovi} u 25, A. Stevanovi} u37, \ur|evi} u 54. i \uri~kovi} u 84. minutu. Zbog kvalifikaci-onih utakmica za Svetsko prvenstvo u {ampionatu sledi dvo-nedeljna pauza.

BODOVI NA DOMA]EM TERENU Novi Pazar - U 13. kolu zone ,,Morava“ Tutin je pred svojom

publikom pobedio Takovo 2:0 (2:0) (Haris Tuti} 38. i 43. minut).

U istom kolu zone ,,Drina“ Spartak je u Ljigu savladao sjeni~kuSlogu sa 1:0.

BOLJI OD LOZNICENovi Pazar - Fudbaleri Jo{anice postigli su prvu pobedu kao

doma}ini u {ampionatu Srpske lige - Zapad. Oni su u 13. kolu naGradskom stadionu golom Mihajlovi}a u 78. minutu savladali timLoznice sa 1:0 (0:0).

PORAZ RUKOMETA[ANovi Pazar - Rukometa{i Novog Pazara poraèni su u 7. kolu

Super B lige od Proletera u Zrenjaninu 23:20 (12:12).POBEDA KADETA

Novi Pazar - Kadetski sastav Novog Pazara pobedio je kao do-ma}in u 15. kolu na{e najja~e lige Studentski grad sa Novog Beo-grada rezultatom 4:0 (2:0). Strelci za doma}i sastav bili su Cikoti}u 19, Hadìbuli} u 27, Ru{evi} u 81. i Stojanovi} u 93. minutu.

POBEDA U PENDIKU Novi Pazar - Novi uspeh zabeleìli su i ko{arka{i Novog Paza-

ra. U Pendiku sastav Dragana Kosti}a bio je bolji u 6. kolu Prve re-gionalne lige - Zapad od Zekasa ‘75 iz Ra~e 94:69 (9:20, 31:15,32:23, 22:11).

VEST

I IZ S

PORT

A

Saida i Sedad Bukvi} osvaja~i najvrednijih medalja u lou-kiku

Sestra i brat od zlata i srebraPrvoslav Le{evi} Medalje samo stiù:

Saida i Sedad Bukvi}

Medaljama se najvi{e obradovali roditelji: Sestra i brat {ampioni sa trenerom Dupljakom

Foto:

S. @u

pljan

in

Foto:

S. @u

pljan

in

petak, 11. novembar 2016.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 âvrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sandàk Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sandàka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Pljevlja - Nevladino udruènje ,,Bonum“ izPljevalja, realizuje projekat „Upotreba droge putu pakao“, koji ima za cilj da mlade uputi nazdrav na~in ivota, ~ime bi se preventivno spre-~ilo {irenje narkomanije. Ciljna grupa su u~eni-ci srednjih i osnovnih skola, a projekat obuhva-ta niz aktivnosti.

U okviru Kampanje „Upotreba droge put upropast“ realizovani su performansi za u~enikeosnovnih {kola ruralnog podru~ja i u~enicimasu podijeljeni flajeri prigodne sadrìne sa najva-`nijim informacijama o {tetnosti upotrebe dro-

ge. Tradicionalni literarni konkurs za {kolsku2016-17. na temu ,,Droga je zlo - ja ne}u to“ bi-}e objavljen na oglasnim tablama {kola. @iri }enov~ano nagraditi najbolje radove. U drugojpolovini decembra odrà}e se panel diskusija natemu: ,,Za{titimo mlade od upotrebe droge“, nakojoj }e u~estvovati predstavnici Op{tine, Me-dicinskog Centra, Centra bezbjednosti, osnov-nih i srednjih {kola i NVO.

Primarni cilj aktivnosti projekta je preven-cija upotrebe droga, posebno kod mladih, , ka-ko bi se izbjeglo kori{tenje psihoaktivnih sup-

stanci ili ako su ve} po~eli, kako bi se izbjegloda se razviju poreme}aji, kao {to je zavisnost.Uspje{na prevencija psihoaktivnih supstancizna~ajno pridonosi pozitivnom anga`manumladih, u svojim porodicama, {kolama, naradnom mjestu i zajednici. Vrlo je va`no edu-kovati sve u~enike ruralnih {kola, jer dolaskomu grad i nastavkom {kolovanja u srednjoj {ko-li, a zbog nedostatka znanja, oni postaju metenarkomana i dilera droge. Projekat je podrà-la Komisija Vlade Crne Gore iz dijela prihodaod igara na sre}u. J. D.

NVO Bonum - borba protiv narkomanije

Zdrav ivot kao prevencija

Ciljna grupa su u~enici srednjih iosnovnih {kola: Deljenje flajera

Novi Pazar - Agencija za ekonomskirazvoj Sandàka (SEDA) organizovalaje seminar za predstavnike menad`-menta klastera koji su obuhva}eni pro-jektom „Razvoj privatnog preduzetni-{tva“, koji se realizuje u 12 op{tina ju`nei jugozapadne Srbije. Predstavnici kla-stera koji se bave proizvodnjom obu}e,tekstila. }ilima i vo}a, na trodnevnomseminaru, savladavali su ve{tine iz obla-sti marketinga, prodaje i upravljanja

proizvodnjom. U prethodne dve godi-ne dobijali su finansijska sredstva iopremu za proizvodnju, pomo} uosmi{ljavanju proizvodnje i pisanja bi-znis planova. Ovim projektom obuhva-}eni su po~etnici u biznisu, mladi i ene- preduzetnice. Sredstva za realizacijuobezbedila je Ameri~ka agencija za me-|unarodni razvoj (USAID), a organiza-tori su Agencija za ekonomski razvojSrbije i ~etiri regionalne agencije. S.N.

Roàje - U roàjskom Centru zakulturu nedavno je odràna promo-cija fotomonografije „Roàje podHajlom“ Dènisa Nurkovi}a. Re~ jeo bogatoj knjizi na dva jezika, kojaobuhvata istorijat grada, kulturu, sa-kralne objekte, historijske li~nosti,sport, tradicionalnu kuhinju, plani-ne i 455 fotografije. Nurkovi} je ka-zao da mu je cilj bio da Roàje pred-stavi na najljep{i mogu}i na~in jerovaj grad to zasluùje. Dodao je jo{da vjeruje da }e mladi ljudi u budu}-nosti biti inovativniji i kreativniji ida }e doprinijeti daljem razvoju Ro-

àja kroz sli~ne projekte nau~ne,kulturne kao i ve}a aktivnost u bi-znisu i promovisanju svog grada. Je-dan od recenzenta knjige, mr HalilMarki{i} kazao je da fotomografijapredstavlja izdanje koje }e koristitibudu}e generacije. Promoter, prof.dr Ra{id Hadì} isti~e da je fotomo-nografija vi{estruko zna~ajna, jer je ipisana na na{em i engleskom jeziku.„Sa~injena je ure|iva~ki inventivno,moderno i pregledno. Pisana je sti-lom vrlo prijem~ivim svim genera-cijama, uzrastima i nivoima obrazo-vanja“, rekao je Hadì}. C. D.

Seminar za privatne preduzetnike Roàjski Centar za kulturu

„Roàje pod Hajlom“

Stigli novi aparati u Dom zdravljaNovi Pazar - Ambulante novopazar-

skog Doma zdravlja - Medicina rada i De-}iji dispanzer, opremljene su novim sa-vremenim aparatima ~ija je vrednost1.130.000 dinara. Tri aparata - spirome-tar, defibrilator i dvanaestokanalni EKG -Dom zdravlja je nabavio iz svojih sredsta-va i za to izdvojio 830 hiljada dinara, a

drugi defibrilator, vredan 300 hiljada di-nara, je donacija privatnog preduzetnikaiz ovog grada koji je eleo da ostane ano-niman. Spirometar i defibrilator najnovi-je generacije instalirani su u ambulantiMedicine rada. Savremene EKG aparatesda imaju oba de~ija dispanzera - onaj ugradu i onaj u zgradi Doma zdravlja.S.N.

zz 11. 2016 40 20 1 0.7 saniraju se posledice i procenjuje ... · dugotrajna „igra prestola“ na...

Documents