Mladom radniku zamalo izmakaopeti trofej Superkupa Srbije

Pobeda Zvezde,trijumf odbojke

Strana VIIGodina deveta, broj 630, dodatak za Brani~evski okrug

Poljoprivredna i Politehni~ka {kolaproslavile godi{njice osnivanja

Vrhunsko obrazovanje zabrojne generacije

Strana II

P E TA K , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 9 5 5 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Obnovljen najkriti~niji deosaobra}ajnice od Gornjaka do @agubice

Vlada za obnovu puta namenila 7,5 miliona evra

Strana V

Po`arevac slavi 15. oktobar, svoj Dan oslobo|enja u oba svetska rata

Centralni program uSpomen-parku „^a~alica“

Po`arevac - Sticajem istorijskih doga-|anja, ali i igrom slu~aja, Po`arevac jeoslobo|en od okupatora u Prvomsvetskom ratu 1918. godine i u Dru-gom svetskom ratu 1944. godine istogdatuma - 15. oktobra koji se obele`a-va i proslavlja kao Dan oslobo|enjagrada Po`arevca. U okviru obele`ava-nja Dana oslobo|enja ve} je odr`anoniz manifestacija, a one koje se odigra-vaju uo~i samog 15. oktobra u{le su uzvani~an protokol proslave.

Na sam Dan grada Po`arevca, 15.oktobra, najpre }e u centru grada bitipolo`eni venci kraj Spomenika srp-

skom vojniku u Kosovskoj ulici. Sledesve~anosti u Spomen-parku „^a~alica“gde }e, uz u~e{}e gostiju iz prijateljskihzemalja, biti polo`eni venci na Spo-

men-kosturnicu vojnicima Crvene ar-mije koji su stradali u borbama za oslo-bo|enje Po`arevca i ~itavog ovog krajakao i na Spomenik streljanim rodolju-bima u Drugom svetskom ratu.

Kada je re~ o nagradama i povelja-ma povodom Dana oslobo|enja, Od-bor za dodelu je saop{tio da su nagra-de dobili direktor projekta „Viminaci-jum“ dr Miomir Kora}, profesor mu-zike Vojislav Petkovi} i sportski rad-nik Laza Risti}, a povelje su zaslu`iliPrivredno dru{tvo „Market - parket“ iCentar za kulturu Kostolac. Z. V.

Strana III

Prijem za volontere koji su pomoglistvaranju umetni~ke instalacije povodomLjubi~evskih konji~kih igara

Estetski i promotivnicilj recikla`e

Ukrasi sa~injeni od delova ambala`etokom igara su podse}ali na zna~ajrecikliranja i imali gotovo nestvarnuestetsku vrednost Strane IV - V

Nagrade dobili direktorprojekta „Viminacijum“ drMiomir Kora}, profesormuzike Vojislav Petkovi} isportski radnik Laza Risti}, apovelje su zaslu`ili Privrednodru{tvo „Market - parket“ iCentar za kulturu Kostolac

II p e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Poljoprivredna {kola saDomom u~enika „Sonja Marinkovi}“ uPo`arevcu, proslavila 144 godine po-stojanja i rada kao ustanova koja spadame|u poljoprivredne {kole u Srbiji sanajbogatijim iskustvom. Sve~ana aka-demija po~ela je Himnom „Bo`e prav-de“ u izvo|enju Hora Muzi~ke {kole„Stevan Mokranjac“. [kola je, kao sim-boli~an gest zahvalnosti, dodelila plake-te Ministarstvu prosvete, nauke i teh-nolo{kog razvoja, gradu Po`arevcu iEparhiji po`areva~ko-brani~evskoj zanesebi~nu podr{ku tokom godina.

O istorijatu [kole, njenom sada-{njem trenutku i perspektivama govo-rio je direktor Vidoje Vuka{inovi}:

- Davne 1872. godine, 10. oktobra,Ukazom Narodne skup{tine Knja`evi-ne Srbije, zapo~ela je sa radom Zemljo-detsko-{umarska {kola u Po`arevcu. Upo~etku obavlja teoretski rad u dveu~ionice Po`areva~ke polugimnazije, aprakti~nu nastavu izvodi na imanju uLjubi~evu. Danas, {kola danas ima oko420 u~enika u 19 odeljenja.

Pri~a o Domu u~enika po~inje1995, kada je {kola uputila tada{njojop{tini predlog da se adaptiraju posto-

je}i objekti na Tulbi za potrebe sme{ta-ja |aka. Skup{tina je dala saglasnost, apotom i resor za u~eni~ki i studentskistandard Ministarstva prosvete Repu-blike Srbije. Prvobitni kapacitet izno-sio je 96 mesta, za po 48 devoj~ica i de-~aka. Nakon svih adaptacija i dogra|i-

vanja, danas mo`e da primi 173 u~eni-ka. U planu je novo pro{irenje kapaci-teta, ali ne samo u smislu sme{taja.

- Dva projekta su u opticaju. Pro{ire-nje sme{tajnog kapaciteta za 30 mesta,potom restorana na 250 mesta, kao imultifunkcionalnog prostora za u~enikei izgradnja dve radionice za preradu me-sa i mleka. Time bismo omogu}ili sme-{taj svih na{ih u~enika, koji nisu iz Po`a-revca, rekao je direktor Vuka{inovi}.

Osim toga, u radionicama bi se izvo-dila prakti~na nastava i tako, meso imleko iz primarne proizvodnje na eko-

nomiji {kole prera|ivalo bi se u hranuza potrebe stanara Doma. Drugi proje-kat u {koli je rekonstrukcija, dogradnjai adaptacija pekare, za {ta je grad Po`a-revac obezbedio 6,9 miliona dinara.

- [kola se svrstava u red najzna~ajni-jih obrazovnih ustanova u Srbiji, a mo-

`da i {ire. Ne samo zbog godina posto-janja, ve} po onome {ta je ura|eno za tovreme. Kako su se dru{tvena ure|enjamenjala, menjala se i {kola, ali nije pre-stajala da obrazuje mlade, rekao je Ba-ne Spasovi}, gradona~elnik Po`arevca.

On je dodao i da su Po`arevac iostale poljoprivredne {kole sa domomu~enika model kako treba da se radi,bez obzira na uslove u kojima su bili.

- Jedan mudar potez tada{njih ljudi,koji su vodili grad i {kolu, uz nesebi~nupomo} dr`ave i ministarstva, stvorili supriliku da imamo ovakav jedan jubilej.

Kao gradona~elnik ne mogu da zami-slim ve}e zadovoljstvo od obra}anja po-vodom obele`avanja godi{njice jedneprosvetne ustanove u svom gradu. Sli~nijubileji najslikovitije govore o postojanjuprvog preduslova za razvoj lokalne sre-dine, a to je, slo ì}ete se, obrazovanje. Ka-da se protok vremena od osnivanja neke{kole meri godinama, ili decenijom to jeodli~no. Samo podatak da ste osnovanina dana{nji dan daleke 1872. godine svr-stava vas u red najzna~ajnijih obrazovnihustanova u Srbiji, pa i {ire. Ne mislim tosamo zbog godina postojanja, ve} ponaj-vi{e zbog svega onoga {ta se u {koli uradi-lo za to vreme. Nebrojeni kadrovi, jo{ odtrenutka kada je osnovana „Zemljodel-ska {umarska {kola“, sprovodili su, alimnogi od njih i kreirali, agrarnu politikuu dr`avi, istakao je Spasovi}.

Gradona~elnik je podsetio i da kakosu se dru{tvena ure|enja menjala, me-njala se i {kola ali nije prestajala da obra-zuje mlade. Osnovana u Kne`evini Sr-biji, svoj ̀ ivot nastavlja i u Kraljevini Sr-biji, potom Kraljevini Srba Hrvata i Slo-venaca da bi tek u toj formi prestala saradom nakon Drugog svetskog rata, ka-da je umesto nje osnovana takozvana

„Brigadirsko-ma{insko-traktorska {ko-la“. Kao svetli trenutak vizionarstva lju-di u tada{njem Po`arevcu, velikim slo-vima ostaje upisano da je 1959. godine{kola ponovo dobila status koji zaslu`u-je, i tako postaje Srednja poljoprivredna{kola, sa ~etvorogodi{njim trajanjem.

- Nazna~i}u i 1996. godinu kada jeotvoren Dom u~enika. Taj podatak po-novo govori o tome da se va{i prethod-nici u upravi nisu zadovoljavali posto-je}im stanjem, ve} su ga stalno unapre-|ivali. Danas, gledaju}i vas i va{e rezul-tate sa sigurno{}u mogu re}i da na ~elu{kole imaju dostojne naslednike. Damei gospodo, ~estitam vam jubilej, 144 go-dine postojanja, rada i uspeha u {kolo-vanju mladih stru~njaka, rekao je jo{gradona~elnik. Z. V.

Po`arevac - Politehni~ka {kola obele-`ila je 26 godina od osnivanja, a timpovodom, pored ostalog, odr`ana jeSve~ana akademija, otvoren novi ka-binet za elektrotehniku, predata naupotrebu renovirana fiskulturna sala,prire|ena izlo`ba radova sa likovnekolonije „Stvarala{tvo koje traje“ iuru~ena priznanja zaslu`nima.

U cilju pobolj{anja uslova za izvo-|enje nastave, otvoren je kabinet kojije opremljen novim elektroure|ajima,savremenim LED osvetljenjem, ra~u-narom i LCD smart televizorom za iz-vo|enje multimedijalne nastave, kao inovim name{tajem. Sredstva za reno-viranje i opremanje obezbe|ena suprete`no putem donacija. Nabavkuelektroure|aja i LED osvetljenje omo-gu}ila je kompanija „Dunav osigura-nje“. LCD televizor donirala je menja~-nica „Maja“ a opremanje je u velikojmeri pomoglo i preduze}e Elektrolux.

- Dan {kole je prilika da se osvrnemona proteklih dvanaest meseci i podseti-mo rezultata koji su postignuti u tomperiodu. Iz godine u godinu, trudimose da uslove za rad u~enika i zaposlenihpodignemo na vi{i nivo, i u tom pogle-

du mogu re}i, da je iza nas veoma uspe-{na godina, istakao je direktor DarkoRadovanovi} na sve~anoj akademiji.

Po njegovim re~ima, najve}a realizo-vana investicija je renoviranje fiskultur-

ne sale, gde je izvr{ena zamena poda i po-stavljena savremena sportska podloga.

- S obzirom da smo imali velikiproblem sa vlagom {to je i zahtevaloure|enje sale, izvedeni su gra|evinskiradovi i postavljena je kompletna hi-droizolacija, a ujedno su ura|eni i spo-lja{ni trotoari. Godinu dana ranije za-menjeni svi prozori i na taj na~in po-bolj{ana ventilacija, sada su stvoreniodli~ni uslovi pre svega zdravi, za iz-

vo|enje nastave fizi~kog vaspitanja.Svi radovi su realizovani sredstvima izbud`eta grada Po`arevca u ukupnojvrednosti od 3.000.000 dinara, istakaoje Radovanovi}. Osim projekta reno-viranje sale, iz bud`eta grada je obez-be|eno i 740.000 dinara, za ugradnjupostrojenja za podizanje pritiska uprotivpo`arnom hidrantskom siste-mu zgrade i realizacija tog projekta jeu toku. Zahvalnicu u ime odli~ne saradnje

i za doprinos razvoju {kole primila je~lanica ve}a Vesna Peji}.

- Sve ono {to smo do sada uradili jesamo jedan deo onog {to planiramoda uradimo, rekla je Peji}.

Kada je re~ o rezultatima u~enika,{kolsku 2015/16. godinu je sa odli~-nim ili vrlo dobrim uspehom zavr{ilovi{e od 50 odsto u~enika {kole. Naj-zna~ajniji uspeh postigla je ekipa kojaje u~estvovala na dr`avnom takmi~e-nju, odr`anom u Pirotu gde je zauzela2. mesto u generalnom plasmanu. Ti-me je nastavljen niz odli~nih rezultatau~enika i nastavnika saobra}ajne stru-ke, koji godinama unazad {kolu svr-stavaju u me|u prve tri saobra}ajne{kole u Srbiji. Z. V.

Politehni~ka {kola obele`ila 26 godina od osnivanja

Novi kabinet i fiskulturna sala za ro|endan

Poljoprivredna {kola u Po`arevcu proslavila 144. godi{njicu

Gotovo vek i po me|u najboljima

U saradnji sa Ministarstvom do boljih uslova- Dom u~enika poljoprivredne {kole je u planovima Ministarstva. Ve} je bilo razgovora sa predstav-nicima grada i {kole o nastavku saradnje po pitanju obezbe|ivanja boljih uslova. Nadam se da }e-mo uspeti u narednom periodu da to i uradimo, naveo je mr Ljubi{a Antonijevi}, pomo}nik mini-stra prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja.

Nagrade i zahvalnice

Odlukom [kolskog odbora, ~lanovi saobra}ajnogstru~nog ve}a nagra|eni su nov~anom nagradomu ukupnom iznosu od 20.000 dinara. Nagrade sudobili i u~enici koji su u~estvovali na ovom takmi-~enju. Zahvalnice su jo{ uru~ene, profesorima iu~enicima koji su u~estvovali na raznim nivoimatakmi~enja u 2015/16. godini i svojim u~e{}emdoprineli podizanju ugleda {kole. Ove godine ni-su izostale ni jubilarne nagrade. Za 10 godina ra-da uspe{nog rada nagradu je primio Nikola [oja-novi}, za 20 godina Marija Stevi} i Margita Petko-vi} i za 30 godina rada Zoran Nikoli}.

Sredstva za renoviranjei opremanjeobezbe|ena i od donacija

Zna~ajna ulaganja iz gradskog bud`eta: Sa sve~ane akademije

Dodela plaketa zahvalnosti

Sa sve~anosti u Poljoprivrednoj {koli

Davne 1872. godine,10. oktobra, UkazomNarodne skup{tineKnja`evine Srbijezapo~ela je sa radomZemljodetsko-{umarska {kola

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac ve} uveliko slavi 15. oktobar, svoj Dan oslobo|enja u oba svetska rata

Centralni program u Spomen-parku „^a~alica“

Po`arevac - Na sednici Skup{tine gradaPo`arevca, kojom je predsedavao BojanIli}, odbornici su usvojili rebalans Bu-d`eta grada, koji je uve}an za oko 40 mi-liona dinara, te iznosi 4,18 milijarde di-nara. Prihodi i primanja bud`eta pro-jektovani su na oko 2 milijarde i 460 mi-liona dinara a rashodi i izdaci na blizu 3milijarde i 790 miliona dinara.

Finansiranje bud`etskog deficita(oko 1,3 milijarde) bi}e obezbe|eno izneutro{enih sredstava iz prethodnihgodina, kojih ima u iznosu od 1,7 mili-jarde. Na konsolidovanom ra~unu tre-zora grada Po`arevca, 30. juna, nalazilose ne{to vi{e od 1,5 milijarde. U prvih 6meseci ove godine, ostvareni prihodiiznose oko 2,9 milijardi dinara, {to jeskoro 70 odsto plana (4,1 milijarda). Sdruge strane rashodi u istom periodusu realizovani u iznosu od oko 1,4 mi-lijarde, odnosno, bezmalo 34 procenta.

Najavljeno je i neprihvatanje izve-{taja o poslovanju po`areva~kog „Vo-dovoda“ pa se na sednici Skup{tine gra-da, nakon izno{enja stavova Gradskogve}a, to i dogodilo. Kao obrazlo`enjeove odluke navedeno je, izme|u osta-log, da se vodoizvori{te „Meminac“,kao i postrojenje za preradu vode „Mla-va“ ne spominju u dovoljnoj meri u iz-ve{taju. U odluci se tako|e spominje dase na prijemu postrojenja „Mlava“ nijedovoljno radilo, a oba su izuzetno zna-~ajna za pobolj{anje vodosnabdevanja.

Gradona~elnik Po`arevca Bane

Spasovi} je, uz brojne argumentovaneprimedbe, izneo i one koje se odnosena organizaciju rada i strukturu zapo-slenih, kao i na visinu zarada rukovo-dilaca JKP „Vodovod i Kanalizacija“.Izve{taj je branio direktor Sa{a Valja-revi} koji je naveo da je ostvaren visokprocenat naplate ra~una i dodao da }ese problem sa vodosnabdevanjem na-staviti sve do izgradnje fabrike vode.

Od ostalih ta~aka sednice zna~ajnoje pomenuti usvajanje rebalansa za jav-na preduze}a kao i onih koje je podne-lo Gradsko ve}e za korisnike „Grado-na~elnik“,“Skup{tina grada“,“Gradskove}e“ i „Gradska uprava“.

Odbornici su usvojili i ta~ke koje seodnose na Predlog odluke o ustano-vljenju nagrade „Policajac godine“ i„Vatrogasac godine“ , Informaciju otehni~koj pripremljenosti osnovnih isrednjih {kola sa teritorije grada kao ipodatke o upisu u~enika. Z. V.

Po`arevac - Odbor za dodeljivanje na-grada i povelja grada Po`arevca doneoje odluku da povodom 15. oktobra -Dana oslobo|enja grada Po`arevca,nagrade grada Po`arevca, za ostvare-ne izvanredne rezultate i dostignu}a uradu priznanja dobiju:Dr Miomir Kora} iz Beograda, direktor projekta „Viminacijum“

Ro|en je u Beogradu. 1980. godineje diplomirao na Filozofskom fakultetuu Beogradu, 1990. godine magistrirao,a 1996. godine doktorirao na istom Fa-kultetu. Direktor je Arheolo{kog insti-tuta u Beogradu od 2015. godine. Od1990. godine bavi se i multimedijalnimprezentacijama, ali i grafi~kim dizaj-nom. Od 1981. godine u~estvuje na is-kopavanjima u „Viminacijumu“, a od1997. godine rukovodi projektom „Vi-minacijum“. Izdao je brojne nau~ne ra-dove u zemlji i inostranstvu i u~estvo-vao u mnogim projektima. Dobitnik jebrojnih dru{tvenih priznanja i nagrada.Zahvaljuju}i njegovom radu do danasRimski vojni logor „Viminacijum“ po-stao je prepoznatljiv u celom svetu kaovelika turisti~ka, ali i nau~na destinaci-ja, ~ime je dr Kora} dao nemerljiv do-prinos afirmaciji Grada Po`arevca.Vojislav Petkovi}, profesor muzike iz Po`arevca

Ro|en je u Po`arevcu, gde poha|aMuzi~ku {kolu, a kasnije, U~iteljsku

{kolu, Vi{u pedago{ku {kolu i Muzi~kuakademiju. 1975. godine osniva pozna-ti „Duva~ki orkestar rudara“. 1977. go-dine osniva me{oviti „Gradski hor“, sakojim posti`e brojne rezultate. Paralel-no radi i u ansamblu „Merak merak“.Od 1963. do 1984. godine radi kao na-stavnik muzike u tada{njoj Osnovnoj{koli „Veljko Dugo{evi}“ u Po`arevcu.Od 1984. do 2005. godine radi kao mu-zi~ki urednik u Radio Po`arevcu. Sviraveliki broj instrumenata. Bavio se isportom. Dao je veliki doprinos uumetnosti i kulturi Grada Po`arevca.Laza Risti}, sportski radnik iz Po`arevca

Ro|en je u Po`arevcu. Vlasnik je fir-me za proizvodnju sportske opreme„Lazaro Tipo“, koja je nastala iz vi{ede-cenijske porodi~ne firme. Ve} dugo go-dina u~estvuje u radu Odbojka{kog klu-ba „Mladi radnik“ kao ~lan Upravnogodbora i kao delegat u Skup{tini udru-`enja odbojka{kih klubova prvih liga Sr-bije. Potpredsednik je Skup{tine Odboj-ka{kog saveta Brani~eva. Brojne su nje-gove druge funkcije u sportskim klubo-vima. Svojim radom i anga`ovanjem jezaslu`an za dobijanje organizacije final-nog turnira Kupa Srbije u odbojci ovegodine. Zahvaljuju}i takvoj organizaci-ji, Po`arevac je bio doma}in i Super ku-pa Srbije u odbojci. Kao privatni predu-zetnik nesebi~no poma`e sportskimklubovima i ustanovama u doniranjusportske opreme. Dao je veliki doprinosu afirmaciji Grada Po`arevca u sportu.

Povodom Dana oslobo|enja, pove-lje Grada Po`arevca za ostvarene iz-vanredne rezultate i dostignu}a u ra-du dobili su: Privredno dru{tvo „Market - parket“ D.O.O. u Po`arevcu:

Privredno dru{tvo je osnovano2004. godine, iz prethodne porodi~nefirme, koja je poslovala vi{e od 30 go-dina. Ima 40 zaposlenih i ima velikigodi{nji prihod. Posluje u osam pro-dajnih salona, a tako|e se bavi izvo-zom na strana tr`i{ta. Nemogu}e jenabrojati sve donacije „Market - par-keta“ {kolama na teritoriji Grada Po-`arevca i u~e{}e u raznim projektima.Privredno dru{tvo „Market - parket“je dalo veliki doprinos u privredi Gra-da Po`arevca.Centar za kulturu Kostolac

Centar za kulturu Kostolac postojive} pet godina. Od osnivanja ~ini izu-zetan napor u postizanju zna~ajnih re-zultata. Zahvaljuju}i tome, veliki brojmanifestacija i programa odr`ava se uKostolcu, od ~ega su najzna~ajnije Ko-stola~ko kulturno leto, Orfej na Duna-vu, Ko-rok fest i mnoge druge, uprkostrenutnim skromnim resursima oveustanove. Ova ustanova je za kratkovreme od svog osnivanja dala velikidoprinos razvoju kulture u Kostolcu iGradu Po`arevcu uop{te.

Z. V.

Doneta odluka za ostvarene izvanredne rezultate i dostignu}a u radu

Nagrade i povelje grada Po`arevcaNa sednici Skup{tine grada Po`arevca odbornici usvojili rebalans bud`eta

Vi{e u gradskoj kasi,odbijen izve{taj Vodovoda

Pojeftinjenje grejanjaDirektor Toplifikacije Dejan Da~i} je tokom ras-prave o izve{taju o poslovanju i planovima zanarednu godinu istakao da su se usled dobrogposlovanja ovog preduze}a stekli uslovi zaumanjenje fiksnog dela ra~una za {est odsto.Tako|e, naveo je da je u dogovoru sa elektra-nom odlu~eno da }e se po`uriti sa toplim pro-bama, ta da progrevanje toplovoda krenulo ve}u petak 7. oktobra.

Po`arevac - Sticajem istorijskih doga|anja, ali i igrom slu~aja,Po`arevac je oslobo|en od okupatora u Prvom svetskom ratu 1918.godine i u Drugom svetskom ratu 1944. godine istog datuma - 15.oktobra koji se obele`ava i proslavlja kao Dan oslobo|enja gradaPo`arevca. U okviru obele`avanja Dana oslobo|enja ve} je odr`ano nizmanifestacija, a one koje se odigravaju uo~i samog 15. oktobra u{le suu zvani~an protokol proslave. U ~etvrtak 13. oktobra u selu StariKostolac, uz prigodan program, polo`eni su venci na spomenik borcimakoji su `rtvovali svoje `ivote u Prvom i Drugom svetskom ratu. Istogadana, u popodnevnim ~asovima, odr`ane su tradicionalne, 53. po reduUli~ne trke grada Po`arevca koje okupljaju najbolje takmi~are u vi{ekategorija i uzrasta.Na sam Dan grada Po`arevca, 15. oktobra, najpre }e u centru gradabiti polo`eni venci kraj Spomenika srpskom vojniku u Kosovskoj ulici.Slede sve~anosti u Spomen parku „^a~alica“ gde }e, uz u~e{}e gostijuiz prijateljskih zemalja, biti polo`eni venci na Spomen kosturnicuvojnicima Crvene Armije koji su stradali u borbama za oslobo|enjePo`arevca i ~itavog ovog kraja kao i na Spomenik streljanim rodoljubimau Drugom svetskom ratu.Zavr{nu manifestaciju proslave Dana oslobo|enja Po`arevac predstavljaprigodna Sve~ana akademija koja se odr`ava u ve~ernjim satima uvelikoj Sali Centra za kulturu Po`arevac. Z. V.

p e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 .

VIVp e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

J este u Beogradu gustokoncentrisana vlast imo}, smi{ljanje zakona,pravilnika, uredbi, obaveznihuputstava, davanje novca poprincipu „na{em opanci -njihovom obojci“, ali upojedinim smi{ljotkamaprovincija uspeva da nadi|evi{estruko nadmo}niji

velegrad, makar po principuda i }orava koka ubode poneko zrno.

Mogu}e je to objasniti nanekoliko na~ina, istiname|usobno vi{estrukosuprotnih. Recimo, uBeogradu je ubedljiva manjinaBeogra|ana na najvi{impolo`ajima, a to podrazumevada su tamo iz provincijedelegirani oni koji najvi{esmetaju u lokalu, pa jeprestonica hendikepirananajezdom umova koji su nepo`eljni u svojim sredinama.Ovakva teza je dosta zar|alavremenom i u potpunostiispunjava sve uslove zapenziju i po sta`u i po starosti,jer je nastala u doba ranogkomunizma.

Moderna nauka je sve bli`edokazu da iz provincije navisoke dr`avni~ke funkcije iz

malih mesta pristi`u kadrovipo gravitacionom principucentripetalne sile, dakle,suprotno centrifugalnoj, jerova druga dejstvujedestabiliziraju}e na dr`avniporedak. Lepo ka`e i sama re~centripetalna, a to„prevedeno“ zna~i te`njacentralizaciji. Ima kod nas ijedan broj nam}ora koji suspremni da tvrde da se tu radi

o „nije {ija - nego vrat“. Takvisamo ometaju nauku,namerno dezinformi{ujavnost i presudno doprinoseutisku da se kod nas stalnobrkaju lon~i}i i mlati praznaslama.

U narodnoj skup{tinimanjina glasa „za“,nekolicina „uzdr`ana“, niko„protiv“, a ubedljiva ve}inanije glasala, ili bolje re~enonije ni za {ta. Javno priznalioni selektirani iz provincijeda nisu ni za {ta, {to je uskladu i sa mi{ljenjem onihkoji su ih izabrali. Svakipoku{aj da se razume kako toneko {titi interese gra|anaako ne glasa, dakle nisu mudovoljne sve tri mogu}nostiizja{njavanja, osu|en je napropast. Postoje mnogiinteresi, uklju~uju}i i li~ni, ali

interes gra|ana se sigurno nemo`e {tititi neglasanjem.Ta~no je da i glasanje mo`eda bude pogre{no ili {tetno,ali ne ostavlja mogu}nost zakasnije va|enje, kada seodluka poka`e pogre{nom.

Provincija, oslobo|enaovih {to nisu ni za {ta, dalekoslobodnoumnije i trezvenijere{ava probleme u glasanju.Pre neki dan u po`areva~kojskup{tini ve}ina glasa „za“,niko „protiv“, niko „uzdr`an“.Jo{ malo pa jednoglasno, danema nekolicine odbornikakoji sede tamo negdepritajena. Broj prisutnih se neobjavljuje pa samim tim inema dokaza da i u lokalupostoje oni koji su ni za {ta,dakle, takvih pravosna`nonema.

I ne samo to. Po`arevac jeoslobo|en opozicije, ili barem

aktivnog opozicionogdelovanja, {to jasno ukazujena siguran put kajednopartijskom sistemu.Sjajna perspektiva. Nema vi{eonih koji bi upornopoku{avali destabilizacijupo`areva~ke vlast i ometalidono{enje korisnih odluka, ato obe}ava sigurnijubudu}nost u slede}imdecenijama.

Slavomir Lazarevi}

(PRE) MI[LJENJE

Svaki poku{aj da se razume kako to neko {titi interese gra|anaako ne glasa, dakle nisu mudovoljne sve tri mogu}nostiizja{njavanja, osu|en je na propast

Nema vi{e onih koji bi upornopoku{avali destabilizacijupo`areva~ke vlast i ometalidono{enje korisnih odluka, a toobe}ava sigurniju budu}nost uslede}im decenijama

Po`arevacglasanjemprevazilazi Beograd

@agubica - Samo tri dana nakonleto{njeg obe}anja premijera Vu-~i}a, gra|evinske ma{ine zapose-le su deonicu Krepoljin - @agubi-ca, na regionalnom putu Po`are-vac - Bor. U prvoj fazi ura|eno je1,2 kilometra puta, koji je prekri-ven debelim slojem asfalta, {todo sada nikada nije ura|eno,sem njenog krpljenja. Za rekon-strukciju ovog dela puta VladaSrbije odvojila je oko 7,5 milionaevra, ka`e Safet Pavlovi}, pred-sednik op{tine @agubica.

Regionalni put, ina~e, kre}e odPo`arevca, pa preko Petrovca naMlavi, Gornjaka, Krepoljina, @agu-bice i Crnog Vrha stì e do Borskogjezera, Brestova~ke Banje i i Bora, inekad je bio alternativa magistraliiz nekoliko timo~kih gradova pre-ko Para}ina prema Beogradu, ali jevremenom zbog neulaganja u ve-}em delu potpuno devastiran.

Safet Pavlovi} tvrdi da }e dopo~etka zime biti ure|en jo{ je-dan kilometar puta do Krepolji-na, kao i saobra}ajna infrastruk-tura u mestu sa kompletnom ob-novom trotoara.

- Ove godine uradi}e se jo{ je-dan kilometar od 24 kilometradeonice Krepoljin - @agubica, aostala 23 od po~etka marta dokraja juna naredne godine. Pro-jekat u potpunosti finansira Vla-da, tako da iz kase na{e op{tine

za ovaj posao ne}e oti}i ni dinar,ka`e prvi ~ovek @agubice i doda-je da je premijer obe}ao i da }eovu op{tinu pomo}i tako {to }ese na njenoj teritoriji izgraditijedna fabrika, gde }e se uposlitibarem 150 - 200 me{tana.

Da podsetimo, prilikom posete`agubi~kom kraju gde je otvorio lo-kalno vodopostrojenje, premijerAleksandar Vu~i} je obe}ao finan-siranje obnove deonice puta odKrepoljina do @agubice, koja se na-lazila u katastrofalnom stanju. Uzto je dodao da }e biti rekonstruisa-na i druga deonica, od Gornjaka i

istoimenog manastira. On je tadanaglasio da je dobra saobra}ajnainfrastruktura jedan od glavnihuslova za dovo|enje investitora utaj kraj, kao i da }e se nakon obno-ve turisti iz Srbije i inostranstva lak-{e uputili u ove nezaga|ene i prele-pe krajeve. M. Veljkovi}

Obnovljen najkriti~niji deo saobra}ajnice od Gornjaka do @agubice

Vlada Srbije za obnovu puta namenila 7,5 miliona evra

Ram - Na obali Dunava, u seluRam nadomak Velikog Gradi{ta,u prisustvu brojnih zvanica, sve-~ano je obele`ena godi{njica od-brane Stiga u Prvom svetskomratu {to je bio povod da im sepro{le godine podigne spomenikna mestu velike epopeje.

Op{tina Veliko Gradi{te i gradPo`arevac pro{le godine su, zajed-ni~kim programom pod nazivom„Od Rama do Krfa 1915 - Do po-slednjeg ~oveka“, obele ìle stogodi-{njicu odbrane Stiga u 1. Svetskomratu, kao se}anje na dan kada je u

mestu Ram, 7. oktobra 1915. godi-ne, Deveti pe{adijski puk prvog po-ziva Dunavske divizije, branio Stig iMlavu tokom napada brojno i teh-ni~ki nadmo}nijih Nemaca u sa-stavu austrougarske vojske, povla-~e}i se nakon borbe, desetkovan,od Rama na Dunavu do Krfa.

Vence su na spomenik hrabropoginulim junacima polo`ile sudelegacije Brani~evskog okruga,grada Po`arevca, op{tine VelikoGradi{te, Garnizona Vojske Srbije- Centra za obuku kopnene vojskePo`arevac, Organizacionog odbo-

ra programa „Od Rama do Krfa“,Dru{tva za negovanje tradicijaoslobodila~kih ratova 1914-1918.godine Veliko Gradi{te, Udru`e-nja potomaka ratnika 1912 -1920Po`arevac i Veliko Gradi{te, SUB-NOR-a Veliko Gradi{te i Udru`e-nja gra|ana „Ramska tvr|ava“.

U znak se}anja na ovaj doga-|aj i one koji su se izborili za slo-bodnu Srbiju, prisutnima se, uime Organizacionog odbora „OdRama do Krfa“, obratila direk-torka Istorijskog arhiva Po`are-vac, doktor Jasmina Nikoli}.

- Slave}i heroje i se}anjem po-be|uju}i sile mraka veli~amo du-hovno samospoznanje, ose}anjesrpstva. Se}anje na junake pro-{losti oja~ava snagu trajanja jeronaj ko ne pamti nedovoljno po-stoji. Ovo je glas i odjek potoma-ka, se}anje i ogroman pijetet pre-ma na{im precima koji su, posleveli~anstvenih pobeda 1914. i uizuzetno te{kim okolnostima1915. godine, izabrali najte`i na-~in da spasu ~ast srpske dr`ave inaroda, kazala je, pored ostalog,Jasmina Nikoli}. Z. V.

Prijem za volontere koji su pomogli stvaranju umetni~ke instalacije povodom Ljubi~evskih konji~kih igara

Estetski i promotivni cilj recikla`ePo`arevac - U sve~anoj sali Grad-skog zdanja, prijem za volonterekoji su pomogli stvaranju umet-ni~ke recikla`ne instalacije povo-dom 53. Ljubi~evskih konji~kihigara uprili~ili su gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi} sa svo-jim saradnicima i pomo}nicagradona~elnika za urbanizamSvetlana Milutinovi}, koja je,podse}anja radi, odu{evila sugra-|ane i njihove goste o inventiv-nom dekoracijom grada povo-dom novogodi{njih praznika.

- Dragi prijatelji, veliko mi jezadovoljstvo {to imam priliku davas pozdravim i po`elim vam do-brodo{licu u Gradsko zdanje, re-kao je gradona~elnik Bane Spaso-vi}. Pozdravljam Svetlanu Miluti-novi} ~ija se nadahnutost jo{ jed-nom pokazala u punom sjaju, anaro~ito sve vas volontere koji stesvojim dobrovoljnim radom po-mogli da svoju viziju i ostvari. Po-`arevac je va{im anga`ovanjemdobio trostruku korist i svaka od

njih je podjednako va`na za na{usredinu. Najpre za onu koju nazi-vamo ̀ ivotna. Zna~aj ̀ ivotne sre-dine je umetni~kom instalacijomu centru grada prikazan kao inici-jalna kapisla. Drugim re~ima po-vod za razmi{ljanje. Najpre raz-mi{ljanje, a potom i akciju za kojuu na{em gradu i te kako imamoprostora, rekao je gradona~elnik.

On je podsetio, da su ti ukrasi,koji su bili sa~injeni od delovaPET ambala`e, i kao takvi stajaliiznad glava Po`arevljana tokomLjubi~evskih konji~kih igara,podse}ali na zna~aj recikliranja iimali su gotovo nestvarnu estet-sku vrednost.

- Znate i sami da smo imaliproblema da goste grada ubedi-mo da dekoraciju ne ~ine nekiskupoceni kristali, ve} delovi pla-sti~nih fla{a. To je druga koristva{eg volontiranja. I na kraju tre-}a, po mom mi{ljenju, podjedna-ko va`na korist volontiranja jesteupravo to {to ste imali priliku da

uradite ne{to za svoj grad. U po-jedinim delovima na{eg dru{tvare~ volonter se povezuje sa oso-bom koja ne obavlja va`ne i zna-~ajne poslove, ali ta definicija jedaleko od istine. Imati priliku ta-ko mlad, kao {to ste vi sada, dadajete doprinos svom gradu i

ujedno sti~ete radno i ̀ ivotno is-kustvo je neprocenjiva. Poneka-da je taj doprinos manje vidljiv,ali u va{em slu~aju, taj doprinosje iznad glava 20.000 ljudi sijaopunim sjajem i kao takav slaosvima poruku o zna~aju za{tite`ivotne sredine. U svoje li~noime i u ime svih gra|ana Po`a-revca vam na tome, od srca za-hvaljujem, kazao je gradona~el-nik Spasovi}.

Svojim saradnicima na ma-{tovitom poduhvatu obratila se iSvetlana Milutinovi}:

- Iskreno se nadam da }e kodbudu}ih projekata jo{ vi{e ljudi daprepozna svrhu volontiranja. Da-kle, ne ~ekamo, ve} delujemo istvaramo! Za ovaj projekat je utro-{eno minimalno sredstava, ~imesmo ponovo dokazali da novac ni-je presudan, ve} ne{to sasvim dru-go. A to je zalaganje svih nas, reklaje Milutinovi}eva Ona je objasnilada je najve}i problem u ~itavoj pri-~i bilo sakupljanje fla{a.

- Kada sam do{la na ideju daovako ne{to napravimo, nisammogla ni da pojmim da }e nemo-gu}e biti da za desetak dana sku-pimo 30.000 fla{a. I mediji su se

anga`ovali, stavili smo punktoveza sakupljanje fla{a, i mogli smojedino da konstatujemo kontej-nere praznije no ikada. U njih jebacano i obi~no |ubre, a sasvimmalo fla{a. Time se vra}amo napo~etak pri~e i primarnu ideju zaovu instalaciju i poruku koju smo`eleli da po{aljemo i uka`emo naproblem, a to je ogromna nemar-nost kada je dru{tvena odgovor-nost u pitanju, poru~ila je ona idodala da je najve}i problem sakojim se ~ovek suo~ava u oblastiza{tite `ivotne sredine jeste sveforme otpada.

Tokom 19. i 20. veka ~ovek je

samo eksploatisao prirodne re-surse svih formi, dok je otpad ko-ji nastaje kao rezultat te eksploa-tacije u velikoj ve}ini slu~ajevasamo odlagan i zakopavan. Tek udrugoj polovini 20. veka je shva-}eno da se otpad ne}e mo}i do-veka zakopavati, ve} da se morana}i neki drugi na~in re{avanjaovog problema, s obzirom na po-sledice koje ostavlja po ekosiste-mima. Ro|ena je recikla`a, za-hvaljuju}i kojoj, je mogu}e pono-vo iskoristiti gotovo 99 odstosvih vrsta otpada, objasnila je po-mo}nica gradona~elnika za ur-banizam. Z. V.

Mo`da i pogon kompanije Ikea„Ve} smo zapo~eli pri~u sa kooperantima kompanije „Ikea“, da se kod nas otvori njihovpogon, gde }e se isklju~ivo proizvoditi roba koja pripada njihovom brendu. Mo`da je to tafabrika koju nam je premijer obe}ao, a mo`da i neka druga. Nije ni va`no koja, ve} je bit-no da se zaposli {to vi{e na{ih ljudi i tako spre~i njihova migracija“, isti~e Safet Pavlovi}.

Godi{njica odbrane Stiga u Prvom svetskom ratu

Slava hrabrim braniocima

@agubica - Ekolo{ko dru{tvo„Studenac“ iz Krepoljina, osno-vano 1997. godine, organizovaloje jedanaestu manifestaciju „Da-ni gljiva i bilja“, uz podr{ku O[„Jovan [erbanovi}“ i pomo} op-{tine @agubica. Bilo je ukupnooko 20 izlaga~a, a na {tandovimasu bili izlo`eni i suveniri i pred-meti narodne radinosti.

Prvih godina odr`avanja oku-pljanja su bila manjeg obima,uglavnom stru~njaka, koji su uklju-~ivali zaljubljenike i naro~ito decu.Interesovanje je raslo, oboga}ivalisu se sadr`aji i sve se pretvorilo u ~i-tavu manifestaciju - festival gljiva.

Sakuplja~i su u subotu tragaliza gljivama i biljkama, a u nede-lju su izlo`ili vi{e od 100 vrstagljiva i na desetine vrsta raznogbilja. Sakupljali su ih po obronci-ma Beljanice, u krugu od oko 10kilometara. Posle otvaranja izlo-

`be, kojoj su prisustvovali ~elniciop{tine @agubica, ~lanovi Miko-lo{kog dru{tva Srbije, posetioci izcele Srbije i doma}ini, gosti sumogli da u`ivaju u degustacijinajfinijih specijaliteta spravljenihod gljiva. U prate}em programujedanaestih „Dana gljiva i bilja“

odr`ana su predavanja o uzgoju ikori{}enju gljiva i de~je kreativneradionice, a izveden je i bogatkulturno-umetni~ki program.

Najvi{e pa`nje kod degustatoraizazvao je gula{ od prona|enih glji-va koji je pripremio majstor LjubaGruji} iz Kamenova, takozvanog

„sela meda“, koji ve} du`e vremeìvi u Krepoljinu. On je gula{ kuvao

oko tri sata u kazanu od 40 litara, ukoji je ubacio pet vrsta gljiva, {arga-repu, luk i papriku, uz tajne za~ine.

Gosti su se okrepljivali gula-{em, doma}om i grejanom raki-jom zbog hladnog vremena, kao ispecijalitetima koje je od gljivapripremili u~enici kuvarskogsmera {kole u @agubici. Me|usakuplja~ima bio je i Zvonko Pa-unovi} (59) iz Breznice, koji je sa-kupio oko sedam kilograma cr-venog vrganja i jedan deo daodeci za izlo`bu.

- Ova gljiva ko{ta oko 800 di-nara, otkup je oko 600, a u sezoni1.000 dinara. Kvalitetna je jer ne-ma crve, rado je jedu i srne. Imaovde dosta i lisi~arki, bukova~a,ali je vrganj najzastupljeniji, kazaoje Paunovi}. On se bavi i sto~ar-stvom i ratarstvom, a gaji i mali-ne, koje u sve`em stanju ima svedo kraja zime, a ovde ih i prodaje.

M. Veljkovi}

Odr`ani jedanaesti po redu „Dani gljiva i bilja“ u Krepoljinu

Od izlo`be i edukacije do gula{a sa pe~urkama

A za „prilog“ - med, sir i „homoljski mikser“Doma}instvo Mili} iz Ceremo{nje prodavalo je gljive, med i suvenire. Dragoslav Mili}ka`e da ima tri vrste meda od 900 dinara, ov~ji sir od 600, kozji za 800 dinara i suvi vr-ganj po ceni od 350 dinara za 150 grama, jer je kilo suvih ~ak 2.500 dinara. Dimljeni ov-~iji ka~kavalj je 600, tegla vrganja u salamuri 550 dinara, a gljiva lisi~arka 600 dinara. Tusu i drveni predmeti - oklagija, varja~a, vilju{ke... Dragoslav prodaje i avan od drveta,kome je dao naziv „homoljski mikser“.

NA LICU MESTA

Da ba~ene stvari ne budu otpad ve} resurs- Potrebno je da stvorimo dru{tvo u kome upotrebljenje stvari ne}e biti otpad, ve}resurs. A svemu ovome prethodni onaj klik u na{im glavama, bu|enje i spremnostda kao pojedinci uradimo mnogo za ovu na{u planetu, za ovaj na{ grad, za na{udecu. Neizmerno mi je drago {to je gradona~elnik prepoznao zna~aj ovakve vrsteprojekata, iako je bio svestan velikog rizika ovakve vrste umetni~kog izra`avanja,jer je sve ovo novo i do samog kraja se nije znalo kako }e to zaista da izgleda. I jo{kad celoj pri~i dodamo manifestaciju povodom koje se ukra{avanje radilo, shvata-mo kolika je hrabrost bila potrebna da se podr`i ovakva vrsta ideja. Sa njegove stra-ne, jako hrabro. Rezultat je bio vidljiv svim Po`arevljanima, ono {to sam uspela da~ujem i da vidim je op{te zadovoljstvo. Ja vam se neizmerno zahvaljujem u imegrada i nadam se da }e nas biti sve i vi{e. Ovaj prijem je najmanje {to smo moglida uradimo za vas, poru~ila je Svetlana Milutinovi} okupljenim volonterima.

Ove godineuradi}e se jo{jedan kilometardeonice, a ostala23 od po~etkamarta do krajajuna narednegodine

Nastavak radova na prole}e: Asfaltirana deonica

Volonteri u prvom planu

Kraj spomenika na obali Dunava

Srednjo{kolci spremaju specijaliteteDeo izlo`enih gljiva sa Beljanice

Gradski funkcioneri sajednim od proizvoda za LJKI

VI p e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

B ehu u subotuzadu{nice, onemiholjske. Na obagradska groblja hiljade ljudi.Kako red nala`e, sasuprugom se uputih daposetim ve~nu ku}u na{ihpredaka, na takozvanomstarom groblju. Za one kojina ovo mesto dolaze jednomu godinu dana, ili re|e,promene su zapa`ene:asfaltirane staze, jakarasveta, relativno dobraograda i za{tita odkradljivaca i onih koji bi danekih svojim gnusnim~inom skrnave sveto mesto.A za nas koji smo tu ~esto,najmanje o zadu{nicama, anjih je u godini dana ~etiri, abogami mnogi dosta ~e{}e, o

svakom blagdanu, kao da seni{ta ne menja. Samo jo{ pokojo novi nadgrobnispomenik na mestu koje jekoliko-toliko slu`ilo kaonu`ni prilaz do pojedinihgrobnih mesta.

U ono vreme, ima tomeve} gotovo pola veka, se}amse da je izvestanarhitektonski zavod izNovog Sada predlo`ioprojekat preure|enja staroggroblja, tako da se mo`epri}i do svakog groba, ili bardo najve}eg broja. Ne se}amse za{to je taj predlogodbijen; da li je bila visokaponu|ena cena ili sesmatralo da to isto mogu daprojektuju i lokalne snage,tek, do dana dana{njegostalo je kako je bilo pre 50godina, odnosno gore. Gdegod se ukazala iole kakvamogu}nost, staza jepretvorena u grobnicu.Mogu da naga|am da je upitanju va`na li~nost kojojuprava groblja nije mogla daodbije urgenciju, ili mo`dadebeo nov~anik, ili…

Ne}u da ka`em, zaprotekle zadu{nice starogroblje je unekoliko sre|eno:poko{ena je trava na glavnimstazama koje se prote`uizme|u parcela. Na ̀ alost, iznekog razloga, sakupljenikorov i drugi otpad nijeuklonjen sa svih pozicija. Akada su u pitanju grobovi kojise ne naslanjaju neposrednona asfaltirane staze, a takvihje bar 70 odsto, korov dokolena. Nekada su radnici nagroblju korov uklanjalimotikama i golim rukama, amotika i ruka nema gde nemo`e da pri|e. Danas su oniopremljeni trimerima,motornim mini kosa~icamakoje i ne mogu dafunkcioni{u po uzanim ikrivudavim prolazima, a daneko upotrebi ruku, nedajBo`e!

Privi|am da }e sve bitibolje za mesec dana, zazadu{nice o Mitrovdanu,koje su jo{ pose}enije, jerpadaju pred zimski period,pa }e mnogi iskoristitipriliku da posete i odajupo{tu pokojnicima, sobzirom da }e u zimskomperiodu to biti te`eizvodljivo, naro~ito za starijeosobe i one koji ̀ ive u

drugim mestima. Privi|amda }e se i upravaKomunalnog preduze}a kaoi lokalna vlast postarati dana starom groblju, kao i nasvim drugim mestima tevrste, gra|anima budeolak{ano pristupanje domesta na kojima po~ivajunjihovi najmiliji.

Posebno nagla{avamstaro groblje, i to njegovstariji deo, zato {to je novogroblje u startu planskiure|eno, pa je manjeproblema te vrste. Ono {to jezajedni~ko za obe lokacijejeste da sami gra|aniote`avaju situaciju.Ostavljanje hrane i sme}a,izbacivanje ili ostavljanje{uta posle gra|evinskihradova…Vrhunac jeizgradnja grobnica zama{nihgabarita, ~ime se ugro`ava iprolaz, ali i opslu`ivanjesusednih grobnih mesta.. Uzve} re~eno nasilno kopanjeraka na mestima gde su doju~e bile kakve-takveprilazne putanje, to je krajnjeneprimereno.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Groblje, ve~na ku}a

Privi|am da }e se i uprava JKPkao i lokalna vlast postarati da nastarom groblju, kao i na svimdrugim mestima te vrste,gra|anima bude olak{anopristupanje do mesta na kojimapo~ivaju njihovi najmiliji

Rekultivacija u „TE-KO Kostolac“, novi zasadi na nekada{njem jalovi{tu

Ure|eno oko 30 hektara zemlji{taKostolac - U proteklih godinudana, od septembra pro{le doseptembra ove godine, u rudar-skom sektoru ogranka „TE-KOKostolac“ rekultivisano je 28,5hektara degradiranih povr{ina.Napravljeno je i vi{e kilometaraprotivpo`arnih puteva, kanala zaodvod atmosferske vode, a vodi-lo se ra~una i o ve} postoje}imzasadima na prostoru tri {umskejedinice - ]irikovac, Klenovnik iDrmno. Sve radove na tim po-slovima realizovalo je izdvojenopreduze}e „Rekultivacija i ozele-njavanje zemlji{ta“ iz Kostolca, aukupna vrednost radova iznosilaje 52 miliona dinara.

Najve}i poslovi bili su naunutra{njem odlagali{tu Povr-{inskog kopa „Drmno“, i to nadrugoj jalovinskoj eta`i, koja senalazi na obodu sela Drmno.Na kosinama druge odlagali{neeta`e, na povr{ini od 15 hekta-ra, zasa|en je uglavnom ba-grem, ali i druge vrste {umskihzasada, {to predstavlja i svojevr-stan ekolo{ki za{titni pojas pre-ma selu. Na ravnim delovimaeta`e na povr{ini od ukupno 10hektara, posejane su detelinalucerka i liguminozne sme{e(sme{e raznovrsnih trava po-godne za ovu vrstu zemlji{ta).

Na spolja{njem odlagali{tukopa „Drmno“, na povr{ini od3,5 hektara, uspe{no je formiranzasad paulovnije. Re~ je o listo-padnom drve}u poreklom iz Ki-ne. Odlikuje se izuzetno brzimrastom, kvalitetom drvne gra|e,ogromnim listovima i prelepimcvetovima, kao i stoprocentnomiskori{}enju. List ovog drveta ra-

ste do 70 centimetara u pre~ni-ku, samo drvo i do 20 metara uvisinu, a cvet je grozdast, roze dolila boje sa divnim mirisom.

Mogu}nosti iskori{}enjaovog drveta su vi{estruke. Mo-

`e se koristiti kao ogrev. Ima is-tu kalori~nu vrednost kao mr-ki ugalj, ali mu je emisija {tet-nih gasova veoma mala. Odjednog kubnog metra drvetaostaje samo pola kilograma pe-pela. Zato se koristi i za briketei za izradu peleta. Kao indu-strijska gra|a je veoma zahval-no iz vi{e razloga. Se~e se ve}posle sedam do osam godina idaje do jednog metra kubnog

gra|e po stablu. Drvo je meko,lako za obradu, jednostavno sesu{i prirodnim putem, a nakonsu{enja ne prima vlagu. Ima la-ko}u lipe, a ~vrstinu bukve. Ko-risti se za izradu name{taja,muzi~kih instrumenata, dasa-ka za jedrenje, delove aviona ibrodova, igra~aka, lamperije ibrodskog poda koji je otporanna vlagu, za izradu sauna itd.

Kao hortikulturna vrsta, ko-risti se za sadnju u dvori{tima iparkovima (zbog hlada koji da-ju njeni ogromni listovi i atrak-tivnog i mirisnog cveta), ali slu-`i i kao vetrobranski, za{titnipojas. List se koristi za izradupeleta, ali i za ishranu stoke, jer

ima ve}i procenat azota od de-teline. Uzgaja se i kao medono-sna kultura. Cveta obilno, 20dana pre bagrema, cvetovi supuni nektara, a med dobijen odnjih je izuzetnog kvaliteta.

Tokom ove i naredne godi-ne bi}e nastavljeno ure|enjedegradiranih, ali i odr`avanjepostoje}ih ure|enih povr{ina uskladu sa novom planskomosnovom. Planirano je da seuredi obodni deo nekada{njegPovr{inskog kopa „]irikovac“,od reke Mogile do manastiraRukumija. Re~ je o povr{ini od6,5 hektara, koja }e biti po{lju-mljena adekvatnim {umskimzasadom. Z. V.

Stari Kostolac - Ostvaruju}iobe}anje o asfaltiranju svakognaselaja u dogledno vreme,gradona~elnik Po`arevca BaneSpasovi} obi{ao je sa svojim sa-radnicima, me|u kojima je bioi predsednikom Gradske op{ti-ne Kostolac Ivan Savi}, radovena asfaltiranju u selu Stari Ko-stolac. Ova investicija je vred-nosti 10 miliona dinara, a asfal-tira se 800 metara puta i 500metara trotoara.

Prilikom obilaska ove lokaci-je gradona~elnik je istakao da sena ovom mestu vidi da se ispu-njava ono {to je Srpska napred-na stranka obe}ala u predizbor-noj kampanji, a to je da se ne}erazdvajati grad od seoskih me-snih zajednica. On je najavio da}e se radovi u Starom Kostolcu

odvijati iz tri faze i da je proce-njena vrednost radova od 35 do40 miliona dinara. Ove godinebi}e asfaltirano ukupno 15 kilo-metara puteva na teritoriji gra-

da Po`arevca, {to je skoro duplovi{e nego prethodne godine, aparalelno sa asfaltiranjem po-{ljun~i}e se 10 kilometara neka-tegorisanih puteva.

Ivan Savi} predsednik GOKostolac rekao je da se ove go-dine investiralo u svim naselji-ma na teritoriji op{tinei da }ese tako nastaviti. Savi} je jo{ do-dao da ovaj put nije ra|en tride-setak godina ve} je samo odr`a-van {to jo{ jednom ide u prilog~injenici da se sa re~i pre{lo udela. Direktor direkcije za iz-gradnju grada Po`arevca MitarKarad`i} ka`e da se pored rado-va u Starom Kostolcu asfaltira iu Po`arevcu, u ulicama Sloven-ska, Bate Buli}a, Novosadska,Voje Vujovi}a, a zapo~ete su ivelike investicije kao {to je ure-|enje Knez Milo{evog Venca i[umadijske ulice. Karad`i} jo{dodaje da }e se zapo~eti sa ra-dovima jo{ u sedam sela i dveulice u Po`arevcu. Z. V.

Gradona~elnik i predsednik GO Kostolac obi{li radove u selu Stari Kostolac

Deset miliona za novi asfalt

Za nastavak poslova 195 milionaPlanom rekultivacije za 2016. i 2017. predvi|eno je da se privede nameni povr{ina od20 hektara na spoljnjem odlagali{tu kopa „Drmno“, a bi}e nastavljeni radovi na re-kultivaciji unutra{njeg odlagali{ta ovog kopa na povr{ini od 44 hektara. Za te posloverekultivacije i investiciono odr`avanje planirano je da se izdvoji 195 miliona dinara.

Kinesko “magi~no” ibrzorastu}e drvo paulovnija uslu`bi rekultivacijeNajve}i poslovi na unutra{njemodlagali{tu kopa „Drmno“, na obodu sela

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac - Odbojka{i Crvenezvezde osvojili su peti trofej Su-perkupa Srbije, po{to su savla-dali Mladi radnik sa 3:2, po seto-vima 25:16, 25:27, 25:14, 20:25 i15:12. U pauzi izme|u prvog idrugog seta Vladimir Grbi}, pr-vi potpredsednik OSS, predao jeBanetu Spasovi}u, gradona~el-niku Po`arevca, specijalnu pla-ketu Odbojka{kog saveza Srbije.

U izvanrednoj, sportskoj at-mosferi prepune dvorane u Po-`arevcu, Zvezda je posle pet se-tova stigla do petog pehara. Po-sle dominantne igre u prvomsetu, popustila je u fini{u dru-gog, {to je doma}in iskoristio iizjedna~io na 1:1. U tre}em setu,Zvezda je ponovo rano steklaveliku prednost, koju je uspe{nosa~uvala za novo vo|stvo. Po~e-

tak ~etvrte deonice doneo jeprednost Mladom radniku od{est poena koju nije ispustio dokraja, da bi crveno-beli na star-tu odlu~uju}eg seta oti{li na 6:2{to je bilo nedosti`no za rivala.Najbolji kod pobednika bili suBlagojevi} sa 28, Stojisavljevi} sa14 i Mun}an sa 12 poena. UMladom radniku bolji od osta-lih bili su Jevti} sa 19, Doj~ilovi}sa 15 i Duduj sa 13 poena.

Legendarni Vladimir Grbi}predao je Nikoli Mun}anu, ka-pitenu Crvene zvezde, peharnamenjen pobedniku Super-kupa Srbije. Bane Spasovi},gradona~elnik Po`arevca, i Zo-ran Avramovi}, direktor mar-ketinga OSS, uru~ili su medaljeodbojka{ima Crvene zvezde.

Z. V.

Mladom radniku zamalo izmakao peti trofej Superkupa Srbije

Pobeda Zvezde, trijumf odbojke

Petrovac na Mlavi - Milo{ Gru-ji} (24) iz Melnice kod Petrov-ca na Mlavi poginuo je u utoraku ^ikagu, u Americi. On je na-stradao dok je, kao voza~ ka-mion, ~ekao utovar robe. Ujednom trenutu, na njega su seiz prikolice drugog kamionasru~ile vodovodne cevi. Hitnapomo} ga je brzo prevezla ubolnicu „St. D`ejms“, ali je onpreminuo od posledica unutra-{njeg krvarenja. On je tokomistovara stajao pored svog vozi-la, dok je drugi radnik bio za-du`en za prijem. Me|utim, ne-koliko cevi se otka~ilo i palo naMilo{a.

Prema pisanju ~ika{kih me-dija, Milo{eva poslednja adresastanovanja bila mu je u Sijetlu.Lokalne vlasti su odmah pokre-nule istragu kako bi utvrdilekako je do{lo do propusta u is-tovaru. Gruji} je radio kao vo-za~ kompanije „Delta Curriergroup“ i svojim kamionom do-{ao je do odredi{ta u ^ikagugde je trebalo da isporu~i robu,pi{u ~ika{ki mediji. On je biostudent tre}e godine Fakultetaza sport i fizi~ko vaspitanje izNovog Sada, a u Americi je bioskoro tri godine preko progra-

ma „Work and travel“. Plani-rao je da se uskoro vrati u NoviSad i zavr{i fakultet. U njego-vom selu Melnica vladala je ne-

verica zbog ove tragedije. On jeu Melnici zavr{io osnovnu {ko-lu, a posle toga Ekonomsko-tr-govinsku u Po`arevcu, turisti~-ki smer.

- Moj sin i{ao je s njim uosnovnu {kolu i bili su dobridrugovi. Svi smo u {oku, ovo jevelika tragedija za sve nas, po-sebno za njegovu porodicu. Bioje mnogo dobar de~ko, kroz su-ze ka`e Neboj{a Gligorijevi} izMelnice, koji u tom selu dr`iprodavnicu me{ovite robe.

U selo su iz Petrovca, gde

ina~e ̀ ive, do{li i Milo{evi rodi-telji, majka Sne`ana, u~iteljica,otac Dragutin, invalidski pen-zioner, brat Bogdan (19) i se-stra Milena (22). Brat Bogdanrekao nam je da su za tragedijusaznali preko jednog njegovogdruga, kome je to dojavilo Mi-lo{evo dru{tvo iz Amerike.„^uli smo se sa njim pre dveve~eri. Ne znamo kad }e sahra-na, jer ne znamo ni kad }e teloda se dopremi, rekao je Bog-dan, koji nije ̀ eleo da se slika zanovine. M. V.

Golubac - Minulog petka Vi{i sud u Po`arevcu Svetlanu Zari}(39) iz sela Brnjica kod Golupca, osudio je na devet godinazatvora zbog ubistva, jer je 29. decembra pro{le godine na smrtpretukla svog neven~anog supruga Vlastimira Karapand`i}a(60). Ovaj zlo~in dogodio se u dvori{tu porodi~ne ku}epokojnog Vlastimira, u kojoj je ve} neko vreme `iveo saosumnji~enom.

Svetlana je prvo obavestila devera da su nju i Vlastimira udvori{tu napali neki nepoznati ljudi i njega tada te{ko pretukli.^im je saznao za ovaj napad, dever je pozvao policiju, koja jeubrzo stigla na lice mesta. U me|uvremenu, te{ko povre|enogVlastimira slu`ba Hitne pomo}i prebacila je u po`areva~kuOp{tu bolnicu. Po{to je od udaraca zadobio te{ke povrede glave,opasne po ̀ ivot, hitno je transportovan u Urgentni centar uBeograd. Na`alost, i pored napora lekara da mu pomognu, on je2. januara podlegao povredama.

Za to vreme, u istrazi su neki dokazi ukazali na suprugupokojnika kao osumnji~enu, zbog ~ega je ona uhap{ena.Ustanovljeno je da je Svetlana Vlastimira ubila udaraju}i gametalnom klinom koji spaja traktorsku rudu i prikolicu.

Kako su nam rekli neki me{tani Brnjice, Svetlana i Vlastimir~esto su se sva|ali. Me{tanima Brnjice nije poznato od kada su ovodvoje po~eli da ̀ ive zajedno, ali su rekli da su se ~esto sva|ali. Oninisu imali zajedni~ku decu. Svetlana od ranije ima troje odrasledece, a on dvoje, ali nijedno od njih ne ̀ ivi u Brnjici. Me{tani surekli i da su Svetlana i Vlastimir ̀ iveli u lo{im materijalnimuslovima, jer je jedini izvor zarade bio njegov povremeni rad nase~i {ume. M. V.

Vi{i sud u Po`arevcu osudio SvetlanuZari} (39) iz sela Brnjica kod Golupca

Devet godina zaubistvo neven~anogsupruga

Petrovac na Mlavi - ProtivDrag~eta Peri}a (48) iz Kne`icekod Petrovca na Mlavi, pro{lenedelje po`areva~ko Vi{e javnotu`ila{tvo podiglo je optu`nicuza ubistvo devizne penzionerkeDu{ice Bogdanovi} (66) iz Mel-nice, za koje sleduje kazna od 5do 15 godina zatvora. Ovo ubi-stvo izvr{eno je u ku}i optu`e-nog, u kojoj je du`e vreme bo-ravila i pokojna Du{ica. Nakonubistva, on je sam do{ao u pe-trova~ku policiju i prijavio da jeDu{icu prona{ao na krevetu, ube`ivotnom stanju. Me|utim,

obdukcija tela pokazala jeda je Du{i~ina smrt nastu-pila nasilnim putem, usledpovreda nanetim tupimpredmetom. Utvr|eno jeda je Du{ica preminulazbog pucanja jetre, po{to jedobila jak udarac u sto-mak. Taj kobni udarac, kaoi sve ostale, svuda po telu,osumnji~eni joj je naneodrvenom motkom, koju jeposle toga sakrio. Odmahpo stizanju rezultata ob-dukcije, Drag~e je uhap{eni odre|en mu je pritvor.

Me{tani Kne`ice bili su {oki-rani ovim zlo~inom, jer nisuslutili da je Drag~e u stanju ta-ko ne{to da uradi.

- Drag~e je bio bez posla i ~e-sto se kockao, ali nismo verova-li da mo`e nekog da ubije. Pri~ase da je o Du{ici brinuo za no-vac, ali ne znamo koja suma jeu pitanju. To mu je bila jedinazarada, uz socijalnu pomo} ko-ju je primao, rekao je me{tanin@ivorad Kosti}.

Du{ica je u Drag~etovoj ku-}i, u kojoj `ive i njegova supru-ga i }erka, boravila po dogovo-

ru sa njenim sinom iz prvogbraka, jer on `ivi u inostran-stvu, a ona nije mogla sama dase stara o sebi. Za uzvrat, Drag-~e je dobijao 200 do 300 evramese~no. Njegov branilac,advokat Slobodan Cvetkovi},najavio je da }e ulo`iti prigovorna optu`nicu. O tom prigovorurazmatra}e vanraspravno ve}eVi{eg suda u Po`arevcu, a akoga to ve}e odbije onda }e optu-`nica da postane pravosna`na,nagon ~ega }e uslediti zakazi-vanje termina glavnog pretresa.

M. V.

Odluka tu`ila{tva protiv Drag~eta Peri}a (48) iz Kne`ice kod Petrovca na Mlavi

Optu`en za ubistvo `ene o kojoj je brinuo

Mladi} iz Melnice poginuo u neobi~noj nesre}i u Americi

Milo{a Gruji}a zatrpale cevi pri istovaru

Bio je studenttre}e godineFakulteta zasport iz NovogSada, a uAmerici jeboravio prekoprograma„Work andtravel“

Paklena atmosfera i dobar me~: Detalj sa utakmice

Ku}a porodice Gruji} u Melnici

Ku}a u kojoj se dogodilo ubistvo

VIII p e t a k , 1 4 . o k t o b a r 2 0 1 6 .b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Zna~ajno arheolo{ko otkri}e kod Kostolca u srednjovekovnom Brani~evu

Staklarska pe} iz 12. vekaKostolac - Raritetna pe} koja je, po svojprilici, slu`ila za obradu stakla otkrive-na je nadomak Kostolca na potezu po-znatom kao Todi}eva crkva, za koji na-u~nici pretpostavljaju da je, zapravo,lokalitet srednjevekovnog Brani~eva.

Prema izjavi arheologa Narodnogmuzeja u Po`arevcu, Dragane Spasi}

\uri}, na lokalitetu „Mali grad - Todi-}a crkva“ kod Kostolca, otkrivena pe}je veoma sli~na staklarskoj pe}i koja jeprikazana u Agrikolinom delu iz XVIveka “De re metallica”, {to indirektnonavodi da je sli~nu funkciju imala iova brani~evska pe}.

To je zapravo najzna~ajnije otkri}eovogodi{nje kampanje, ka`e Spasi} \u-ri}. Zemljana pe} iz XII veka je sa elip-soidnom spljo{tenom kupolom na ko-joj su 9 otvora-kanala, tako da veoma li-~i na ko{nicu. Na vrhu se nalazi pravou-gaoni dimnjak sa horizontalnim kana-

lom. Radi se o potpuno novoj formi, nesamo me|u dosada{njim otkri}ima pe-}i za hranu iz Brani~eva, ve} i na terito-riji Srbije. Podnica pe}i je nakon du`eupotrebe obnovljena, tako {to je prekostare zape~ene podnice ura|ena nova,koja je ostala nezape~ena. O~igledno,pe} nije ponovo stavljena u funkciju, a

neo~ekivanu situaciju mogli su izazva-ti napadi Ma|ara 1153/1154,1182/1183. godine, ili su to sasvim prak-ti~ni uzroci, npr. nedostatak sirovine.

Otvori na kupoli su verovatno slu-`ili za dodatno upumpavanje kiseoni-ka, kako bi se postigla visoka tempera-

tura. Zajedno sa velikom koli~inommetalne i staklene zgure oko nje, otvo-ri ukazuju da se radi o liva~koj pe}i ilokalnoj proizvodnji u okviru brani-~evskog utvr|enja. Sigurniji zaklju~ciusledi}e nakon analiza zgure u refe-rentnim institucijama iz Beograda.

Projekat Narodnog muzeja u Po`a-

revcu „Arheolo{ka istra`ivanja sred-njovekovnog Brani~eva ” na lokalitetuMali grad -Todi}a crkva, nastavljen jeokom avgusta 2016. godine. Istra`iva-nja finansira grad Po`arevac. Rukovo-dilac projekta je arheolog, DraganaSpasi} \uri}. Z. V.

Sna`an ekonomsko-trgova~ki centarRezultati dosada{njih istra`ivanja afirmi{u Brani~evo kao sna`an ekonomsko-trgova~ki centar to-kom XI i XII veka, sa dinami~nim importom ekskluzivne robe iz poznatih centara Egipta, Sirije i Per-sije i iz crnomorskog regiona. Raritetna otkri}a dovode se u vezu sa ~estim posetama vizantinskihcareva Jovana II i Manojla i Komnina tokom XII veka. Ukoliko analize potvde da je pe} liva~ka, ima-}emo vrlo zna~ajan arheolo{ki dokaz o Brani~evu kao va`nom produkcionom centru za brojna po-dunavska naselja i utvr|enja, zaklju~ila je Dragana Spasi} \uri}.

Odr`ani Dani Slobodana Stojanovi}a u Po`arevcu

Najbolja neobjavljenadrama Koste Cari}aPo`arevac - Na tradicionalnojmanifestaciji “Dani SlobodanaStojanovi}a” posve}enoj na{emznamenitom sugra|aninu, odr`a-noj u Po`arevcu, Kosta Cari} jeprogla{en za pobednika konkur-sa za najbolju neobjavljenu dra-mu, a promovisana je i pro{logo-di{nja pobedni~ka drama Srbi-janke Stankovi}. Po~etak manife-stacije obele`en je polaganjem ve-naca kraj spomenika Stojanovi}u,isped Centra za kulturu, a ovaj ~insu, u ime grada Po`arevca, obavi-li gradona~elnik Bane Spasovi} i~lan Gradskog ve}a zadu`en zanevladine organizacije, kulturu iinformisanje Dejan Krsti}.

Pored mnogih spisateljskih ra-dova, kultna TV serija „Vi{e odigre“ je sama dovoljna da se uvidiogroman talenat i kreativnost Slo-bodana Stojanovi}a. Ali, osimbrojnih objavljenih scenarija i dra-ma, iza Stojanovi}a ostalo je i nasle|ekoje tek treba da dopre do ~italaca i gle-dalaca. Gradimir Stojanovi}, brat Slo-bodana Stojanovi}a, ka`e da je njegovopus toliko {irok i bogat da bi od sva-kog dela mogao da se napravi posebanprojekat. Njegovim tragom idu i u~e-snici konkursa za najbolju neobjavlje-nu dramu koji nosi njegovo ime, a or-ganizuje ga u okviru Dana po`areva~kaNarodna biblioteka „Ilija M. Petrovi}“.

Ovogodi{nji pobednik je Kosta Ca-ri} za dramu „^ovek bez mase“. Isto-vremeno je promovisana i pro{logodi-{nja pobedni~ka drama „Ana je ~ekala“Srbijanke Stankovi}. Osim {to kroz Da-

ne Slobodana Stojanovi}a populari{enjegovo stvarala{tvo, po`areva~ka bi-blioteka oboga}uje i svoj knji`evni fond{tampanjem pobedni~kih drama sakonkursa i zbirkom pri~a u~esnika Ra-dionice kreativnog pisanja pod nazi-vom „Re~na kraljica“.

Slobodan Stojanovi} preminuo je uPo`arevcu 2000. godine. Osim krozseriju „Vi{e od igre“, {iroj publici os-tao je u se}anju i kao scenarista filmo-va „Siro~e“ i „Idemo dalje“. Upravoekranizovanoj knji`evnosti posve}enoje i ve~e sa televizijskom kriti~arkomBrankom Ota{evi} u po`areva~koj bi-blioteci. Z. V.

Beograd – Saradnja Indonezije i Hora„Barili“ prerasla je u lepu tradiciju pa jepovodom 71. godi{njice nezavisnostiRepublike Indonezije, ambasador Indo-nezije u Republici Srbiji, Hari Ri~ardD`ejms Kandu, priredio u sali „Ivo An-dri}“ beogradskog hotela „Metropol pa-las“ sve~ani diplomatski prijem uz, ve}uobi~ajeno, u~e{}e hora iz Po`arevca.

Sve~anost, kojoj je pored velikogbroja visokih zvanica prisustvovala ipredsednica Narodne skup{tine Repu-blike Srbije, Maja Gojkovi}, zapo~ela jeintoniranjem himni dveju zemalja u iz-vo|enju hora „Barili“, pod upravommr Katalin Tasi}. U svom nadahnutomgovoru, ambasador Kandu je konstato-

vao da su odnosi dve zemlje izvanred-ni, ~emu je doprinela i nedavna posetapredsednika Republike Srbije, gospodi-na Tomislava Nikoli}a Indoneziji, kaoi da je privredna saradnja u usponu.

Izraziv{i svoju duboku zahvalnost ipo{tovanje horu „Barili“ za vi{egodi-{nju kulturnu saradnju i doprinos obe-le`avanju Nacionalnog praznika Indo-nezije, uru~io je dirigentkinji KatalinTasi} Specijalnu zahvalnicu. Ambasa-da Indonezije je po tre}i put zaredomukazala poverenje po`areva~komGradskom horu, da svojim nastupomuveli~a obele`avanje Dana nezavisno-sti ove nama prijateljske zemlje.

Z. V.

Saradnja Indonezije i Hora „Barili“ prerasla u lepu tradiciju

Specijana zahvalnica iz prijateljske zemlje

Po`arevac – Pod geslom „Dodir-ni i do`ivi stvarnost“, povodomSvetskog dana slepih i slabovidih -Dana Belog {tapa, u Galeriji savre-mene umetnosti u Po`arevcu, 21.oktobra bi}e otvorena taktilna iz-lo@ba, na kojoj }e svi eksponati bi-ti dostupni na dodir. U sklopu tra-janja izlo`be bi}e organizovanijavni ~asovi, stru~na vo|enja krozizlo`bu i kreativne radionice zamlade. Izlo`ba }e biti otvorena do2. novembra a ulaz je slobodan.

Izlo`ba je namenjena pre sve-ga slepim i slabovidim licima, aliisto tako i vide}im. Na postavci}e biti prikazano preko 50 rado-va u 3D modelima, reljefu i na fu-ser papiru, gde }e biti uklju~enereplike originalnih muzejskiheksponata i najnoviji radoviumetnika koji su za potrebe sle-pih lica kreirali nove sadr`aje. Sviizlo`eni predmeti izra|eni su po-sebno za ovu priliku.

Vi{e od polovine bi}e donirano in-stitucijama kulture grada Po`arevca iMe|uop{tinskom savezu slepih u Po`a-

revcu. Njima }e se pridru ìti i najuspeli-ji radovi dece nastali na kreativnim ra-dionicama projekta „Dizajn za slepe“,gde je sama taktilna izlo`ba njen krajnji

rezultat. Kako bi posetioci bar zatrenutak osetili svakodnevnicu sle-pih i slabovidih lica na otvaranjubi}e u mogu}nosti da sa povezimapreko o~iju, i uz asistenciju vodi~aosete umetnost i „u mraku“ dodir-nu postavku. Svi predmeti bi}e is-pra}eni legendama na Brajevompismu i na crnom tisku.

Cilj taktilne izlo`be koja je deoprojekta“Dizajn za slepe” jeste tajda se sve {to je izlo`eno oseti “nadodir” i uka`e na nepostojanje ade-kvatnog sadr`aja za slepa i slabovi-da lica u institucijama kulture kodnas. Izlo`ba se sprovodi u okviruomladinskog volonterskog projek-ta koji realizuje „Art hub“ uz podr-{ku Resurs centra „Omladina JA-ZAS-a Po`arevac” u okviru projek-ta „Mladi su zakon - Brani~evski iPodunavski okrug“, koje finansiraMinistarstvo omladine i sporta, upartnerstvu sa udru`enjem gra|a-

na Art Distrikt, Me|uop{tinskim save-zom slepih i slabovidih u Po`arevcu iNarodnim muzejom u Po`arevcu i do-natora. Z. V.

Taktilna izlo`ba povodom Dana slepih bi}e odr`ana 21. oktobra

Dodirni i do`ivi umetnost

Najzna~ajnijeotkri}e ovogodi{njekampanje nalokalitetu „Mali grad - Todi}a crkva“

Opet odu{evili pibliku: Gradski hor na diplomatskom prijemu

Polo`eni venci na spomenik

Drevna i retka pe} na lokalitetu