Nova Varo{ sa 4.000.000 dinara poma`epoljoprivredna udru`enja

Podr{ka za vo}are,p~elare, sto~are

Strana VI

PETAK, 2. jun 2017, broj 7186/529, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Aleksija Herera

Tre}a na svetu u klini~koj medicini Strana IV

Mehmed Slezovi}

Darvin, Rumi i SrbijaStrana II

M. \

erle

k

Novi Pazar posle {est sezona napustio Superligu

Bajka izgubljena ukombinatorici

Strana VII

Tutin obele`io 28. maj, Dan op{tine

Donatori za bolje vodosnabdevanje i {kole

Tutin - Dan op{tine - 28. maj u Tu-tinu je bio u znaku pu{tanja u rad naj-ve}e kapitalne investicije u poslednjihnekoliko decenija. U rad je, kona~no,pu{teno savremeno opremljeno filter-sko postrojenje, ~ime se ulazi u zavr-{nicu re{avanja problema vodosnab-devanja na gradskom podru~ju. Iz-gradnju i opremanje ovog objekta unaselju Dubovo finansirali su lokalnasamouprava, Vlada Srbije i Turska raz-

vojna agencija (TIKA). Prema najava-ma iz lokalne samouprave problemvodosnabdevanja na gradskom pod-ru~ju trebalo bi da bude re{en za neko-liko meseci.

Minule dane u Tutinu obele`ile sui dve me|unarodne donacije. Jednazavr{ena i druga zapo~eta. Dotrajala{kolska zgrada isturenog odeljenja O[„Vuk Karad`i}“ u selu Dubovo, dobi-la je novi krov. Rekonstrukciju krov-

ne konstrukcije finansirala je VladaJapana sa 66.195 evra. Ovu {kolu jeobi{ao ambasador Japana u Srbiji \u-ji}i Takahara. Drugi projekat, koji serealizuje sredstvima inostranih dona-tora, tek je zapo~et. Re~ je o izgradnjinove {kolske zgrade u selu ZapadniMojstir. Kamen temeljac je polo`en irok za zavr{etak izgradnje je kraj av-gusta ove godine. S. N.

Strana II

Novi Pazar - Dijagnosti~ki centarje najve}a investicija u zdravstvu uistoriji Novog Pazara. Ulo`eno je oko3,6 miliona dinara. Zahvalnost du-gujemo na{im donatorima iz Ujedi-njenih Arapskih Emirata (UAE) ikompletnom timu Vlade Srbiji, kojije zajedno sa rukovodstvom grada,realizovao ovu kapitalnu investicijuod neprocenjivog zna~aja. Va`no jeda su gra|ani, ne samo Novog Paza-ra, ve} i celog regiona u kojem `ivioko 250 hiljada ljudi, u prilici da sepregledaju na najsavremenijim me-dicinskim aparatima, isti~e dr Mir-

sad \erlek, direktor Op{te bolnice uNovom Pazaru.

Na pitanje da li Op{ta bolnica imadovoljno stru~nih kadrova da „isprate“sve zahteve savremene medicine, dr\erlek odgovara potvrdno. „Op{ta bol-nica ima sasvim dovoljno stru~nih ka-drova, kojima }emo omogu}iti eduka-cije iz svih oblasti kako bi mogli da od-govorimo svi izazovima koji nas o~eku-ju. Anga`ova}emo i stru~njake iz terci-jalnih zdravstvenih ustanova, prven-stveno iz Beograda“, najavljuje direktorOp{te bolnice u Novom Pazaru. S. N.

Strana III

Direktor Op{te bolnice u Novom Pazaru dr Mirsad \erlek

Obra~una}emo se sa onimakoji naru{avaju ugled

Foto:

H. M

uratov

i}

Gici}i dobijaju novu ku}u

Novi Pazar - Reporta`a poznatog hu-manitarca iz Novog Pazara Hida Mura-tovi}a o porodici Rahima Gici}a, koji i-vi u selu @abren na Pe{teru, sa suprugomi dvoje maloletne dece dirnula je mnoge„prijatelje ljudskih sudbina“. Sand`akli-je iz dijaspore su poslale pomo} ovoj po-rodici, koju je Muratovi} nedavno pose-tio i uru~io im donacije. S. D.

Strana IV

Donacije za praznik: Tutin

Foto:

Safet

a Bi{e

vac

petak, 2. jun 2017.II

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

DrenovinaUmesto lopte po fudbalskoj ~ar{iji se kotrljaju pri~e. Guber kratak, a protezanje duga~ko. Fud-

baleri malo bili spremni za igranje, ali dobro utrenirani za sudske tu`be. Na vrata Fudbalskog klu-ba sada dolaze samo po{tari. Dugovanja se prisetili i oni {to nijednom nisu {utnuli loptu na tere-nu. Onih {to su ih islu`ene selektovali, nigde nema. I oni izar~ili tu|e pare. Sad bi njihovi biv{i pu-leni da ar~e gradsku kasu. Otuda poru~uju para nema. I Prva liga postaje krupan zalogaj. Ni dreno-vinu da cede, ne bi se nakapalo ni za lek. Superliga nekad be{e predizborno obe}anje, a evropskaliga uljuljkivanje „na guranje“ ispunjenog obe}anja. Svitnuo je stadion. Ve~ernjim utakmicamanajvi{e su se radovale pletilje, vezilje i hekli~arke. Kad bi se popalila svetla mogle su svoje ru~neradove da rade kao u po bela dana. Sad im mra~no. Oni iz gradske uprave poru~ili da para nema zaizdr`avanje fudbalera. I dalje ostaje tajna koliko je iz gradske kase i{lo fudbalerima. Si}a je, nepri-merno, ostajala ostaloj sportskoj raji. Imali su onoliko koliko su se dovijali i stiskali drenovinu. Fud-baleri su se ba{karili na ravnom terenu, a svi ostali su igrali fore po udarnim rupama na ulicama.Udarne rupe se krpe, ali vre}a bez dna nikako. S. N.

Tutin - Minule dane u Tutinuobele`ile su dve me|unarodnedonacije. Jedna zavr{ena i drugazapo~eta. Dotrajala {kolska zgra-da isturenog odeljenja O[ „VukKarad`i}“ u selu Dubovo, dobilaje novi krov. Rekonstrukcijukrovne konstrukcije finansiralaje Vlada Japana sa 66.195 evra.Ovu {kolu je obi{ao ambasadorJapana u Srbiji \uji}i Takahara.Na sve~anosti u {koli, japanski

diplomata je izrazio zadovoljstvo{to }e |aci sticati znanje u toplimi bezbednim u~ionicama, ali ipodsetio da je ovo tre}i projekatkoji vlada njegove zemlje realizu-je u tutinskoj op{tini. Ranije je utu op{tinu stigla savremena me-dicinska oprema i ambulantnovozilo za Dom zdravlja.

Drugi projekat, koji se realizu-je sredstvima inostranih donato-

ra, tek je zapo~et. Re~ je o izgrad-nji nove {kolske zgrade u selu Za-padni Mojstir. Kamen temeljacje polo`en i rok za zavr{etak iz-gradnje je kraj avgusta ove godi-ne. [kola je ~etvorogodi{nja i ima48 |aka iz ovog i okolnih sela.Nova {kola ima}e povr{inu od200 kvadratnih metara sa ure|e-nim {kolskim dvori{tem zasportske i druge aktivnosti. Ovainvesticija je vredna 83 hiljade

evra i realizuje se u okviru razvoj-nog programa Evropski PRO-GRES, koji finansiraju Evropskaunija i Vlada [vajcarske. Op{tinaTutin u ovom projektu u~estvu-je sa 14.600 evra.

Predsednik op{tine Tutin[emsudin Ku~evi} ocenio je da jeprojekat izuzetno zna~ajan zaop{tinu jer se obezbe|uju „ade-kvatni uslovi za obrazovanje de-

ce u selima tutinske op{tine“.„Mi kao lokalna samouprava ra-dimo sve da obezbedimo nor-malne uslove za `ivot i rad ljudiu ruralnim podru~jima“, nagla-sio je Ku~evi}.

Regionalni koordinatorEvropskog PROGRES-a za jugo-zapadnu Srbiju Nermin Hasano-vi} naglasio je da „Evropska unijai Vlada [vajcarske kroz unapre|e-nje socijalne infrastrukture pru`a-

ju podr{ku unapre|enju obrazo-vanja kako u urbanim, tako i u ru-ralnim sredinama, doprinose}ina taj na~in stvaranju dru{tva sajednakim {ansama za sve“.

EU i Vlada [vajcarske su pre-ko programa Evropski PROGRESulo ili skoro dva miliona evra zapobolj{anje uslova obrazovanja u34 op{tine jugozapadne i jugoi-sto~ne Srbije. S. Novosel

Otvoreno filtersko postrojenje u Tutinu

Re{ava se problem vodosnabdevanjaTutin - Dan op{tine - 28.

maj u Tutinu je bio u znakupu{tanja u rad najve}e kapital-ne investicije u poslednjih ne-koliko decenija. U rad je, ko-na~no, pu{teno savremenoopremljeno filtersko postroje-nje. Ovim se ulazi u zavr{nicure{avanja problema vodo-snabdevanja na gradskompodru~ju.

Gra|ani Tutina }e sada do-bijati 150 litara vode za pi}e u

sekundi. Izgradnju i oprema-nje ovog objekta u naselju Du-bovo finansirali su lokalna sa-mouprava, Vlada Srbije i Tur-ska razvojna agencija (TIKA).Predaju}i objekat na upotrebupredsednik tutinske op{tine[emsudin Ku~evi} je istakaoda je re~ o jednom od najzna-~ajnijih projekata u toj op{tiniod kojeg }e najve}u koristimati gra|ani. Prema najava-ma iz lokalne samouprave

problem vodosnabdevanja nagradskom podru~ju trebalo bida bude re{en za nekoliko me-seci. Tada }e ovaj problem bitire{en u naseljima Velje Polje,Ko~arnik i gornja zona Kle~e.Radovi su otpo~eli na izgrad-nji bazena i cevovoda. Izgrad-nja vodovodne mre`e je svr-stana u kapitalne projekte i izop{tinske kase za to }e, ove go-dine, biti izdvojeno vi{e od 43miliona dinara. S. N.

LI^NI STAV

Pi{e: Mehmed Slezovi}

Darvin, Rumi i SrbijaReklo bi se da izme|u shvatanja jednog

nau~nika, biologa iz 19. veka, koji jeozna~io revoluciju u nauci i jednog

islamskog u~enjaka iz 13. veka, pesnika imistika nema nesuglasica po pitanju shvatanjaevolucije. Darvinovo u~enje je dobro poznato{to se ne mo`e re}i i za Rumijevo u~enje koji uSrbiji, ipak nije stranac jer je svoje duhovnecentre imao u Beogradu i Ni{u, {to bi uonda{njoj Osmanskoj imperiji trebalo da zna~ida su ova mesta bila duhovne metropole.

Nezaboravni Rumijevi stihovi oevolutivnom razvoju ~oveka glase: "U po~etkusi bio mineral, zatim si postao biljka; a onda,postao si ivotinja: zar bi ti to moglo bitinepoznato? Zatim si stvoren ~ovjekom,obdarenim spoznajom, razumom, vjerom;pogledaj to tijelo, iz pra{ine izvu~eno; kakvo jesamo savr{enstvo postiglo! Kad bude{transcedirao ljudsko stanje, postat }e{ , u tonema sumnje an|eo; I za tebe tada vi{e Zemljene}e biti; tvoj stan bi}e nebo. Premosti ~ak Istanje an|eosko: prodri u taj okean, danapokon tvoja kap vode postane more...(Rumi, Divan [emsa Tabrizija). Rumi svojeevolutivne spoznaje ne izvla~i iz nauke i njenihnau~nih metoda ve} iz misti~kespoznaje o jedinstvu sveta zarazliku od Darvina koji je svojeu~enje o evoluciji uobli~ionakon dugih prou~avanja iposmatranja `ivog sveta,dakle nau~nog pozitivizma.Me|utim, poznato je da subrojnim nau~nim otkri}imaprethodile misti~ke vizije iiskustva.

Odnosom nauke i religije bavilo semno{tvo mislilaca i istra`iva~a. Op{ti jekonsenzus da su religija i nauka nespojivi i to jestav koji se podjednako zastupa kako uzemljama pod judeo-kr{}anskim uticajem takoi u islamskim. Suo~en sa apsurdima pojedinihbiblijskih kazivanja Kjerkegor je mogaozaklju~iti da "Tamo gde prestaje razum, po~injeverovanje'', {to nije umanjilo ni zna~aj ni snaguverovanja. Za razliku od nauke, religija uvekra~una sa nekom vrstom logi~kog apsurda.Me|utim, kada se na svete tekstove gleda kaona jezik, metafora, alegorija i simbola, daklejedan {ifrovani jezik, tada se otvaraju nekidruga~iji horizonti spoznaja, koje su uvekduhovne prirode pa su i tuma~enja razli~ita imnogostruka, ali ni tad sveti tekstovi nisunikakav osnov za nau~nu opservaciju. Ovonaravno ne zna~i da se paralelizam linijazdravorazumskog nau~nog zaklju~ivanja iduhovnog spoznavanja ne seku u nekoj ta~kijer se zna da zakrivljenost kosmi~kihprostranstava, ono {to izgleda pravo iparalelno, u nekoj ta~ki prostora se ipak spaja.Ovome su potvrda umetni~ka dela koja su~esto spajala ona saznanja nauke i duha kojasu izgledala nespojiva.

Me|utim, pitanje darvinizma i kreacionizmakoje je uzburkalo pra{inu u Srbiji u svojojosnovi nije pitanje ni nauke ni obrazovanja. Toje pre svega pitanje dru{tvenog ambijenta kojidanas postoji u Srbiji kao stanje duha u kojemsu se mogle pojaviti inicijative za ukidanjeDarvinove teorije o postanku ~oveka izsrednjeg i visokog obrazovanja i uvo|enjekoncepta kreacionizma koji se navodnotemelji na biblijskom tekstu o stvaranju~oveka. Samo u ovakvom ambijentu je moglodo}i do inicijativa da se o ovom pitanjuraspravlja ne na stru~nim ve} politi~kim telima.Ali upravo se tu i razotkriva smisao cele ove

ujdurme. Njen milje je nova politi~ka stvarnostkoju treba opcrtati u najkra}im potezima.Jugoslovenska postmoderna zapo~ela jeparolom ,,I posle Tita - Tito''. Kako Tita nije biloposle Tita, ambicije jednog bra~nog para da senametne kao novi Tito, rezultirali su poznatimdoga|ajima iz kojih je Srbija obnovila svojudr`avnost.

Danas smo do{li u poziciju da se sve vi{esuo~avamo sa sintagmom ,,I posle Vu~i}a -Vu~i}'', ma {ta ovo zna~ilo. A zna~i mnogo togadisparatnog unutar sebe. Za neke je to izrazdiktature protiv koje se povremeno protestuje,za druge ambijent populizma koji polako alisigurno guta politi~ki pluralizam, za tre}e jo{jedinu tananu liniju veze sa evropskom idejom,za ~etvrte sigurni ambijent u kojem Srbijapostaje ruska gubernija ili autohtonasatrapija... Bilo kako bilo, pomenuta inicijativaje izraz ambijenta u kojem nauka gubi svoje tlokao jedini istinski promoter modernihshvatanja i mogu}i pokreta~ jednog dru{tva.Treba se podsetiti ne tako davne konstatacijejednog akademskog autoriteta, da je nauka uSrbiji na nivou ,,zidnih novina''. I to kakoprirodne, tako i dru{tvene nauke. Iza ovih

ocena, ostala je ti{ina akademskejavnosti. Ali stvari ne ostaju na

tome. Sama ~injenica da se otakvim inicijativama mo`erazgovarati u skup{tini injenim odborima dobijaobrise stanja u kojem ovenajvi{e politi~ke institucije

postaju poligon {arlatanstva ipoliti~ke parodije - parlament

kao pozori{te apsurda, askup{tinski odbori - dadaisti~ki

kabarei. Ali postavi}e neko pitanje - ima liovo i neku skrivenu politi~ku podlogu? Dakakoda ima.

U ambijentu u kojem se ignori{u studentskiprotesti i neki sasvim opravdani zahtevi, uambijentu koji nije sposoban da otvorikonstruktivnu raspravu o nekim bolnimtemama mladih i obrazovanih ljudi koji sepretvaraju u generacije bez perspektiveprisiljene da napu{taju zemlju, izgleda jedino{to je mogu}e jeste teoriju evolucije koja {irihorizonte budu}nosti, prosperiteta ihumanizma, zameniti teorijom koja tehorizonte su`ava. Kad ne{to kao usud postaje"od Boga'' preostaje samo da se trpi upostojanom pasivizmu, za razliku od onog kadje "od ^oveka'' koje nu`no poziva na akciju ipromenu. Ali uprkos svemu u globalizovanomneoliberalnom poretku, ambijenta zarevoluciju nema. Stvoren je ambijent zapopulizam i manipulaciju u kojem suobesmi{ljeni svi napori za obrazovanjem,naukom, jer bo`e moj ,,Sloboda je ropstvo'' a,,Neznanje je mo}''.

Napomena za kraj. I o Darvinu se mo`erazgovarati, naravno kriti~ki jer samo takavdijalog ima smisla. U tom kontekstu podsetiobih na briljantnu analizu Karla Popera, autoraideje ,,Otvorenog dru{tva''. U tekstu,,Darvinizam kao metafizi~ki istra`iva~kiprogram'', Poper iznosi stav da ,,darvinizamnije proverljiva nau~na teorija, ve} metafizi~kiistra`iva~ki program. Metafizi~ki je zato {to nijeproverljiv. Pa ipak , ta teorija je dragocena. Nevidim kako bi na{e znanje, bez nje, raslo nana~in kako je raslo posle Darvina. '' Nadam se,slo`i}emo se oko toga, koliko nam je znanjadanas u Srbiji potrebno, kako bismo unapredilina{ ne ba{ zavidni nau~ni potencijal.

Autor je akademski slikar iz Novog Pazara

Najvi{e politi~ke

institucije postaju poligon

{arlatanstva i politi~ke parodije

Me|unarodni donatori poma`u osnovnim {kolama u Tutinu

Bolji uslovi u seoskim {kolama

Polaganje kamena temeljca za{kolu u Zapadnom Mojstiru

Foto:

Evrop

ski P

ROGR

ES

petak, 2. jun 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

INTERVJU

Novi Pazar - Dijagnosti~ki centar jenajve}a investicija u zdravstvu u istorijiNovog Pazara. Ulo`eno je oko 3,6 mili-ona dinara. Zahvalnost dugujemo na-{im donatorima iz Ujedinjenih Arap-skih Emirata (UAE) i kompletnom timuVlade Srbiji, koji je zajedno sa rukovod-stvom grada, realizovao ovu kapitalnuinvesticiju od neprocenjivog zna~aja.Va`no je da su gra|ani, ne samo NovogPazara, ve} i celog regiona u kojem `ivioko 250 hiljada ljudi, u prilici da se pre-gledaju na najsavremenijim medicin-skim aparatima. Kvalitet ovih aparata,magnetna rezonanca 1,5T, 64 slajsni CT,mamograf sa tomocintezom, ultrazvu~-ni aparat poslednje generacije, najsavre-meniji rendgen aparat i laboratorijska

aparatura, omogu}i}e kvalitetnije le~e-nje i postavljanje dijagnoza, a to jeosnovni cilj nas koji radimo u ovojzdravstvenoj ustanovi, ocenjuje dr Mir-sad \erlek, direktor Op{te bolnice u No-vom Pazaru.

Da li }e se otvaranjem Dijagnosti~-kog centra ne{to promeniti u raduOp{te bolnice?

- Otvaranje Dijagnosti~kog centra jeozbiljan korak ka osavremenjavanju iunapre|enju sistema zdravstva u ovomgradu. Pacijenti }e znatno br`e dobijatizdravstvenu uslugu iz oblasti radiologi-je, koja je izuzetno va`na u procesu po-stavljanja dijagnoze.

Ima li zdravstvena ustanova, na ~i-jem ste ~elu, dovoljno stru~nih kadro-va da „isprate“ sve zahteve savremenemedicine?

- Op{ta bolnica ima sasvim dovoljno

stru~nih kadrova, kojima }emo omogu-}iti edukacije iz svih oblasti kako bi mo-gli da odgovorimo svi izazovima koji naso~ekuju. Anga`ova}emo i stru~njake iztercijalnih zdravstvenih ustanova, prven-stveno iz Beograda, koji }e svakako do-prineti da zajedni~kim snagama do|e-mo do cilj, a cilj je da ova Op{ta bolnicabude jedna od boljih zdravstvenih usta-nova u Srbiji. To ni malo nije lak zadatak,ali ono {to smo uradili u poslednje ~etirigodine daje nam za pravo da uz velikitrud i zalaganje do|emo do tog cilja.

Pacijenti se ale na du`inu ~ekanja,nekada i po nekoliko meseci, za speci-jalisti~ke preglede u Op{toj bolnici, alii na pona{anje medicinskih radnika.Kako to mo`e da se promeni?

- Moram korektno i iskreno da ka-`em da 90 odsto zdravstvenih radnika

radi svoj posao vrlo kvalitetno i odgo-vorno, ali postoji jedna mala grupa kojapoku{ava da remeti normalan rad. Za-datak menad`menta Op{te bolnice je dase ozbiljno obra~una sa onima koji re-mete ugled zdravstvenih radnika i Op-{te bolnice. [to se ti~e du`ine ~ekanja napojedine preglede, smatram da se speci-jalisti~ki pregledi obavljaju u zakon-skom roku od mesec dana, a ako se radio hitnom specijalisti~kom pregledu, pa-cijent uzima zeleni uput kod izabranoglekara i naravno, da ne}e ~ekati mesecdana, ve} }e tu uslugu dobiti za nekolikominuta. Imamo problem kada su u pi-tanju supspecijalisti~ki pregledi, jer ne-mamo dovoljno tih kadrova. To }emore{avati slanjem na{ih lekara na supspe-cijalisti~ko usavr{avanje. Trenutno natakvim usavr{avanjima imamo ~etiri

kardiologa, jednog gastroenterologa,jednog hematologa. Da budem iskren,nezadovoljan sam pona{anjem pojedi-nih medicinskih radnika, kojih je, nasre}u, mnogo manje od onih koji profe-sionalno obavljaju svoj posao. Izabralismo human i ozbiljan posao i mnogo~asnije i po{tenije bi bilo da oni koji nemogu da odgovore tom poslu napustega sami. Bi}u rigorozan i sankcionisa}usvako neprimerno pona{anje, jer je mo-ja obaveza da {titim interes pacijenata.

Ministarstvo zdravlja je najaviloprijem vi{e od dve hiljade zdravstve-nih radnika. Koliko radnika treba daprimi Op{ta bolnica u Novom Pazarui kada?

- Da bi odgovorili zahtevima kojeimamo u pru`anju zdravstvene za{titevelikom broju gra|ana, svakako je po-trebno da primimo nove radnike u svimsegmentima zdravstvenog sistema.Imamo obe}anje od Vlade Srbije da }edo kraja godine izvr{iti prijem radnika uOp{toj bolnici. S obzirom da je uredba ozabrani zapo{ljavanja jo{ na snazi, nemogu da ka`em koliko }emo primiti no-vih radnika i kada.

Novi Pazar - Dvodnevna poseta Novom Paza-ru {vajcarskog ambasadora u Srbija Filipa Geimala je cilj upoznavanje sa trenutnom ekonom-skom i politi~kom situacijom. On je nakon raz-govora sa novopazarskim gradona~elnikom Ni-hatom Bi{evcem rekao da poseta ima dva cilja.

- Prvi je da saslu{am gradona~elnika kakobih bolje mogao da shvatim izazove sa kojimase grad susre}e. Drugi cilj je da prenesem poru-ku da }e [vajcarska ostati posve}ena Sand`akui ovom gradu u smislu me|unarodne razvojnepomo}i i u pravcu ekonomske saradnje, nagla-sio je Ge i dodao da je ovaj grad „izabran da bu-de jedan od pet u Srbiji u kojem }e biti realizo-van projekat „Obrazovanjem do posla“. Novo-pazarski gradona~elnik je podsetio da je [vaj-carska, do sada, realizovala vi{e projekata u No-vom Pazaru i naglasio da ga raduje najava da }e[vajcarska nastaviti da poma`e ovom gradu.

Projekat „Obrazovanjem do posla“ u No-vom Pazaru realizova}e se u saradnji sa [kolomza dizajn tekstila i ko`e i Kancelarijom za mla-de. [vajcarski diplomata sa saradnicima pose-tio je [kolu za dizajn tekstila i ko`e, koja ve}ima programe dualnog obrazovanja i Kancela-riju za mlade. Ocenio je da ova novopazarskasrednja {kola ima kapaciteta za sprovo|enjeprojekta da je ulaganje u obrazovanje od stra-ne lokalne zajednice, vlasti i me|unarodnih do-natora „jedna od najboljih odluka koju nekomo`e da donese“.

Cilj projekta je dugoro~no pove}anje zapo-{ljivosti mladih u Srbiji na socijalno inkluzivanna~in, testiranje najefikasnijeg modela me|u-

sobne saradnje firmi, lokalnih samouprava,obrazovnih institucija i nevladinog sektora, asve radi omogu}avanja mladima da van for-malnog obrazovanja i u najkra}em roku stek-nu znanja i ve{tine koje poslodavci tra`e. Proje-kat traje ~etiri godine i realizova}e se, osim uNovom Pazaru, jo{ i u Kragujevcu, Kru{evcu,Knja`evcu i Pirotu. Vrednost projekta je 15,3miliona {vajcarskih franaka, koje su zajednoobezbedile vlade [vajcarske i Srbije. Vlada [vaj-carske u~estvuje sa osam miliona franaka.

Ambasador Ge je istakao da }e njegova ze-mlja , u Novom Pazaru, zajedno sa nema~kombankom - KFW, u~estvovati u finansiranjuprojekta u oblasti energetike, ali }e u~estvovati

i sa sedam miliona {vajcarskih franaka u finan-siranju projekata u novom programu, koji }ekrajem ove godine naslediti razvojni programEvropski PROGRES. Novi program obuhvati-}e 99 op{tina u Srbiji. Program Evropski PRO-GRES realizovan je u 34 op{tine na jugozapadui jugoistoku Srbije. Evropska unija i Vlada [vaj-carske su za te aktivnosti obezbedili 24,46 mili-ona evra. Kako je rekao ambasador Ge [vajcar-ska je u tom programu finansirala 28 projeka-ta. [vajcarski ambasador Ge razgovarao je i sapredstavnicima politi~kih partija i Bo{nja~kognacionalnog ve}a (BNV) o programima uovom regionu koje finansijski podr`ava Vlada[vajcarske. S. Novosel

Nezadovoljan sam pona{anjem pojedinihmedicinskih radnika, kojih je, na sre}u, mnogo manje od onih koji profesionalnoobavljaju svoj posao

Ambiciozni planovi [ta u opremanju i organizaciji o~ekuje Op{tu bolnicu do kraja ove godine?

- Trenutno se izvode radovi na rekonstrukciji Pneumofiziolo{kog odeljenja nakojem ~etrdeset godina nije ni{ta ozbiljno rekonstruisano. Smatram da i ovi paci-jenti treba da imaju iste uslove, kao i oni koji se le~e na drugim odeljenjima. Sred-stva, 10,5 miliona dinara, dobili smo od Ministarstva zdravlja Srbije, a od firme„Ikan company“ dobili smo obe}anje da }e u toj zgradi instalirati lift, koji }e biti ve-lika pomo} prilikom transporta nepokretnih pacijenata na pojedine preglede. Planje da, do kraja ove a najkasnije do sredine slede}e godine, otvorimo jedinicu za mo-`dani udar, jer se broj cerebrovaskularnih insulta stalno pove}ava. Renoviranje In-fektivnog odeljenja, tako|e }e biti zavr{eno do kraja godine. Angio sala, gde }e sevr{iti koronografija i ugradnja stenta je kapitalna investicija, koju planiramo darealizujemo u narednih godinu i po dana. Uz mnogo truda i zalaganja, uz pomo}Vlade Srbije i na{ih prijatelja, trebalo bi da realizujemo vi{e projekata i na taj na~inna{im pacijentima stvori}emo bolje uslove za le~enje.

Letnja pozornica u gradskomparku dobila graditelja

Tri puta raspisivan tender

Novi Pazar - Najpovoljniji izvo|a~ radova je izabranza izgradnju letnje pozornice u gradskom parku. Dugoje planirana i najavljivana revitalizacija zapadnog basti-ona Novopazarske tvr|ave. Ministarstvo trgovine, tu-rizma i telekomunikacija jo{ pro{le godine, obezbediloje 10 miliona dinara, ali je problem bio izbor najpovolj-nijeg ponu|a~a. Zbog toga je tender raspisivan tri puta.

Na tre}em tenderu posao je dobila novopazarska fir-ma „Gradis“, koja je ponudila da posao odradi za 9,2 mi-liona dinara. Zapadni bastion }e biti pretvoren u letnjupozornicu. Za taj prostor je dato savremeno arhitekton-sko re{enje koje ne}e naru{avati ambijentalnu celinu. Po-vr{ina koja se pretvara u letnju pozornicu ima}e oko 520kvadratnih metara. Bi}e izgra|ena bina od 50 kvadrata,amfiteatarski prostor sa 240 mesta. Unutar tog prostorabi}e postavljena kru`na komunikacija za kretanje pose-tilaca. Kada projekat bude realizovan, Novi Pazar }e ko-na~no dobiti adekvatan prostor za odr`avanje manife-stacija na otvoreno. Revitalizacijom tog dela Gradskogbedema bi}e upotpunjena turisti~ka ponuda ovog kraja.Novopazarska tvr|ava sa Starom ~ar{ijom na koju se na-slanja i kompleks oko Altun Alem d`amije kao kultuno-istorijsko dobro od izuzetnog zna~aja. Osim sredstva ko-je je obezbedilo Ministarstvo trgovine, turizma i teleko-munikacija, u realizaciji projekta u~estvuje i Turisti~kaorganizacija Novi Pazar sa 1,2 miliona dinara. Na pret-hodnim tenderima u~estvovale su jedna beogradska idve novopazarske firme, koje su za te gra|evinske rado-ve tra`ile 38,6 odnosno 34 miliona dinara. Zbog toga suoba tendera poni{tena. Radovi na izgradnji letnje pozor-nice trebalo bi da traju 45 dana. S. N.

Ambasador [vajcarske u Srbiji Filip Ge u dvodnevnoj poseti Novom Pazaru

[vajcarska ostaje posve}ena Sand`akuNastavak saradnje: AmbasadorGe i gradona~elnik Bi{evac

Foto:

Senk

o. @u

pljan

in

Stvaraju se uslovi za boljele~enje: Dr Mirsad \erlek

Sla|ana Novosel

Direktor Op{te bolnice u Novom Pazaru dr Mirsad \erlek

Obra~una}emo se sa onima koji naru{avaju ugled

petak, 2. jIV

KULTURA

Nova Varo{ - Gradska Biblioteka ugo-stila je poznatog pisca i novinara VladuArsi}a. Autor je doma}im poklonicimapisane re~i predstavio deo svog spisatelj-skog opusa, u kojem se izdvajaju knjige„Armagedon“ , „No} arhangela“ i „Kadzvona zaneme“.

Beogradski pisac, ina~e, dugogodi{njiurednik i novinar u brojnim uglednim li-stovima i ~asopisima, {iroj ~itala~koj pu-blici poznat je od pre tri godine, kada jeobjavio roman „Armagedon“. U knjizi sebavi jednom od najve}ih po{asti savre-menog dru{tva - pedofilijom. Roman je,ina~e, {tampan kada je ~itava Srbija tra-gala za nestalom devoj~icom iz SuboticeTijanom Juri}. Pa`nju javnosti izazvala je~injenica da je Arsi} na gotovo istovetanna~in ovaj tragi~ni doga|aj ve} opisao usvom knji`evnom delu. Upravo zbog tepodudarnosti ovaj roman osta}e pose-ban i samom autoru.

- Niti je knjiga proro~ka, niti sam jakakav prorok, ve} jednostavno postojiobrazac pona{anja samih nasilnika koji}e rtvu pre li{iti ivota nego joj dozvoli-ti da ga sutra prepozna, prijavi ili suo~i saposledicama nedela. Tijanu ~esto pomi-

njem. I svaki put pred sobom vidim taju`as u o~ima dece, svest da bi svako odnjih, koliko sutra, moglo ne{to sli~no dasna|e , rekao je autor na promociji.Predstavljaju}i knjigu „No} arhangela“,Arsi} je podsetio na prokletstvo srpskihpodela opisuju}i na autenti~an na~innajkobnije trenutke u ivotu vladara obe

dinastije - Kara|or|evi}a i Obrenovi}a.U sredi{tu pri~e ovog istorijskog trilera jesudbina potomaka Nikole Novakovi}a,Kara|or|evog ubice. „Ovo zlo nikome

nije donelo dobro i korist. Ni onima kojisu ga po~inili, a ni onima koji su poku{a-li da sa njim trguju“, ocenio je autor.

Arsi} se posebno osvrnuo na temati-ku knjige „Kad zvona zaneme“. Ovo jeroman o jednom od najve}ih pogroma uistoriji Srbije - epidemiji pegavog tifusau Valjevu tokom 1914. i 1915. godine,

koja je odnela vi{e `rtava nego sve pret-hodne austrougarske ofanzive. U poza-dini je, ipak, ljubavna pri~a bez koje ovatmurna drama ne bi imala sre}an kraj.Autor je istra`uju}i istorijske ~injenicevezane za ovaj doga|aj, do{ao do neve-rovatnih saznanja koji svedo~e o nevero-vatnim razmerama katastrofe. U Srbiji jeepidemija pegavog tifusa pokosila preko200.000 ljudi, dovode}i zemlju do grani-ce biolo{kog istrebljenja.

- Da su drugi narodi do`iveli ovakvostradanje, godinama bi izlazili knji`evni inovinarski feljtoni, a filmska industrijabi se do iznemoglosti bavila ovom tema-tikom. U nas jedva da ima bilo kakvih pi-sanih ili drugih tragova. Na{ narod jestradao i pre i posle ove epidemije, Veli-ki rat je najtragi~nija epopeja u srpskojistoriji, ali ga mi gotovo i ne pominjemo,kao da nas je sramota {to smo pobedili,smatra pisac, ina~e, dugogodi{nji novi-nar i urednik u brojnim listovima iuglednim ~asopisima.

R. Popovi}

Nova Varo{ - Studentkinja pete godineMedicinskog fakulteta u Beogradu Aleksi-ja Stefanija Herera, jedna od najuspe{nijihakademaca u novovaro{kom kraju, uspe-{no je branila ~ast srpske lekarske strukena najzna~ajnijem Svetskom takmi~enju uklini~koj medicini, nedavno odr`anom uruskom gradu Novosibirsku. ^etvoro~la-ni tim iz Srbije, u ~ijem sastavu je bila i na-{a sugra|anka, osvojio je tre}e mesto, od-mah iza kolega iz Berlina i Moskve i to ukonkurenciji vi{e od 50 univerziteta iz 48gradova sveta.

Trodnevni „okr{aj“ znanja u celosti seodvijao na engleskom jeziku, a takmi~enjese zasnivalo na re{avanju neuobi~ajenihmedicinskih slu~ajeva iz prakse kod kojihje te{ko uspostaviti dijagnozu i terapiju.Nalik onima koji su u fokusu popularnogdoktora Hausa u istoimenoj ameri~koj se-riji. „Dodatna komplikacija je bila ta {to jesvaka ekipa morala da kroz debate sa dru-gim timovima nau~no argumentuje svojere{enje problema, a kona~ne ocene davaoje `iri sastavljen od grupe ruskih, ameri~-kih i nema~kih eksperata iz razli~itih obla-sti“, obja{njava Aleksija.

Iako se radi o me|unarodnom takmi-~enju, odlazak srpske ekipe, u kojoj su po-red Aleksije bili i Beogra|ani Matija \uki}i Vladimir Gluhovi} i Sandra \oki} iz Bje-ljine, nije pro{ao, me|utim, ba{ tako glatkokao njihovo takmi~arsko dostignu}e. Fa-kultet nije dobio direktan poziv, ali su na{istudenti sastavili najkvalitetniju ekipu i po-slali prijavu. U „onlajn“ kvalifikacijamauspe{no su re{ili dodeljene klini~ke slu~a-jeve i tako sebi obezbedili mesto me|u 10ekipa koje su pro{le u veliko finale. I tu mu-kama nije bio kraj. Poslali su vi{e od 40

mejlova na razli~ite adrese tra`e}i finansij-sku podr{ku za odlazak na ovaj svojevrsnimedicinski turnir, jedini ove vrste u svetu.Nakon brojnih bezuspe{nih poku{aja po-mo} beogradskog Medicinskog fakulteta,privatnog stomatolo{kog fakulteta iz Pan-~eva, kao i bjeljinske lokalne zajednice jekona~no stigla.

Ovi mladi ljudi, zbog kakvih srpskamedicina ne bi trebalo da se brine za bu-du}nost, potvrda su one latinske poslovi-ce da je put do zvezda poplo~an trnjem.Ali, oni na brojne profesionalne, ali i dosa-da{nje `ivotne prepreke, gledaju kao naneki novi izazov koji valja savladati {to

Vlada Arsi} gost knji`evne ve~eri u gradskoj Biblioteci

Zanimljivo dru`enje sa piscem

Tribina u Osnovnoj {koli Vlada Arsi}, pored toga {to pi{e, ve} godinama dr`i i predavanja na temu bezbed-

nosti i za{tite dece i omladine, posebno od opasnosti koje vrebaju sa interneta. Tribinaovog tipa uprili~ena je i u O[ „@ivko Ljuji}“ u Novoj Varo{i.

- Obaveza nas odraslih je da decu sa~uvamo i zadr`imo na pravom koloseku. To je imoja misija. U vremenima op{teg zla, u dobu kada nas mediji svakodnevno zasipajunajstra{nijim pri~ama, svestan sam da neko mora da za~eprka i po samom uzroku zla,da zagnjuri u najgori glib ljudske psihe i o tome na pravi na~in i sa pravom porukomobavesti javnost, istakao je na tribini pisac.

Prvi susret sa Novovaro{anima: Sa promocije u Gradskoj biblioteci

Gici}i dobijaju novu ku}u

Novi Pazar - Reporta`a poznatog hu-manitarca iz Novog Pazara Hida Mu-ratovi}a o porodici Rahima Gici}a, ko-ji `ivi u selu @abren na Pe{teru, sa su-prugom i dvoje maloletne dece dirnu-la je mnoge prijatelje ljudskih sudbina.Sand`aklije iz dijaspore su poslali po-mo} ovoj porodici, koju je Muratovi}nedavno posetio i uru~io im donacije.Bra}a Elvir, Elmir i Elvedin Gici} iz Ne-ma~ke su uplatili novac za kompletanmaterijal za izgradnju ku}e porodiciRahima Gici}a, pa su radovi ve} uveli-ko po~eli. Nov~ana pomo} je stigla i odBesima Salihovi}a iz [vajcarske, Hasre-ta Gici}a i porodice Izberovi} iz Ne-ma~ke. Ako lepo vreme potraje, o~eku-je se da se Rahim i njegova porodicauskoro usele u novu ku}u. S. D.

U Sjenici otvorena izlo`b

Pribli`avanje kuSjenica - U prostorijama KUD „Jedin-

stvo“ u Sjenici do nedelje }e biti otvorenaizlo`ba crte`a, fotografija i radova nasta-lih u centrima za sme{taj tra`ilaca azila uBanji Kovilja~i, Bogova|i i Sjenici. Predposetiocima na{la su se dela koja su nasta-jala od oktobra pro{le godine. Ovaj proje-kat realizovala je nevladina organizacija

Grupa 484 sa svojim saradnicima umet-nicima. Ivana Bogi}evi} Leko i Sne`anaSkoko, pod nazivom „Sofra Art“ razvile sukoncept radionica oko ideje da se enamasme{tenim u centrima, omogu}i da nekovreme posvete sebi, ostvare komunikaci-ju i na kratko zaborave na svakodnevnebrige. Za rad sa tinejd`erima i mladima na

Uspeh novovaro{ke studentkinje Ale

Tre}a na svetu u k

Foto:

H. M

uratov

i}Fo

to: H.

Mura

tovi}

jun 2017. V

uspe{nije. Za njih je, ipak, su{tinska, brigai posve}enost pacijentu.

- Lekar bi trebalo pre svega da voli ljudei da ima sposobnost da sa njima uspe{nokomunicira. Za lo{u relaciju nisu, me|utim,odgovorni samo lekari ve} i pacijenti koji bitrebalo vi{e da po{tuju znanje, trud i zalaga-nje doktora, isti~e Aleksija Stefanija, koja je,kako tvrdi, zanimanje odabrala vi{e intui-

tivno, ali neguju}i i porodi~nu tradiciju.Njena majka Vesna Herera je iskusni speci-jalista anesteziologije, a medicinarskim vo-dama uspe{no „plovi“ i starija sestra Doris.

Presti`na nagrada osvojena u Rusiji jesamo kruna dosada{njeg Aleksijinog an-ga`ovanja i marljivog rada na polju medi-cine. Tokom studija, koje privodi kraju saprose~nom ocenom 9,81, bila je jedan odzapa`enijih demonstratora na katedramaanatomije i biohemije. U~esnica je i broj-nih nacionalnih istra iva~kih kongresa bi-omedicinskih nauka, na kojima je predsta-vljala radove iz fiziologije i psihijatrije.

- Nisam ba{ sigurna kojoj oblasti medici-ne }u se baviti u perspektivi. Sfera interesova-nja su mi psihijatrija i prou~avanje ljudske du-{e. Poseban izazov je i de~ja hirurgija, a ako sebudem opredelila za neku od grana internemedicine, bila bi to hematologija. Na svoj na-~in je zanimljiva i pedijatrija, ka`e Novovaro-{anka koja je dobitnica i vi{e op{tinskih na-grada i priznanja za izuzetne rezultate postig-nute tokom studiranja. Njen talenat, marlji-vost, upornost i izuzetnu o{troumnost, ovda-{nji prosvetari prepoznali su jo{ u osnovnoj{koli, koju je zavr{ila kao |ak generacije. Svo-ju porodicu i rodni grad uspe{no je predsta-vljala i tokom srednjo{kolskog perioda u srp-skoj prestonici, gde je paralelno poha|ala Pe-tu beogradsku gimnaziju i presti nu Muzi~-ku {kolu „Stankovi}“. Lekica, kako je zovudrugari iz zavi~aja, odli~no svira klavir i govo-ri vi{e stranih jezika. R. Popovi}

Petnjica - Petnjica je nedavno, 28. ma-ja, obilje`ila ~etiri godine od kada joj jevra}en status op{tine. Na pitanja {ta je utom periodu ura|eno i da li su gra|anizadovoljni postignutim, razli~iti su od-govori.

Predsjednik op{tine Samir Agovi}(DPS) zadovoljan je onim {to je u prote-klom period ura|eno, ali poru~uje dauvijek mo`e bolje. Agovi} je napomenuoda je projekat vra}anja statusa op{tinezajedni~ki projekat svih politi~kih subje-kata i gra|ana Petnjice i zato ovaj datumsimbolizuje po`rtvovanost, slogu i jedin-stvo. „Na{a obaveza je da u narednomperiod budemo posve}eni upravo onimstvarima koje nismo bili u prilici da rea-lizujemo za ove ~etiri godine. Na samompo~etku, funkcionisanje na{e op{tine ni-je bilo lako, jer smo krenuli sa ,,ledine“.Bilo je potrebno i strpljenja ali i znanja,mudrosti i kreativnosti, da bi se krenulonaprijed i povukli potezi koji bi zna~ilipo~etak funkcionisanja same lokalne sa-

mouprave. Neki gra|ani imaju druga~i-ju percepciju i to je potpuno razumljivo,jer je lokalna samouprava takva da koli-ko god da uradite gra|ani uvije o~ekujuvi{e i to je ne{to {to je o~ekivano“, izjavioje Agovi} za portal radiopetnjica.

Predsjednik petnji~kog odbora Bo-{nja~ke stranke Adnan Muhovi}, koji je,zbog izjava o Njego{u, smenjen sa mje-sta predsjednika petnji~kog parlamenta,za isti portal je rekao da su se neke stvaripromijenile, makar u smislu formalno-pravnog zaokru`ivanja, ali da je problemu sprovo|enju. „Jo{ uvijek u Petnjici ni-su formirana preduze}a i slu`be od vital-nog zna~aja za op{tinu i njene gra|ane,a ono i {to jeste formirano, slabo funkci-oni{e. Op{tina opstaje zahvaljuju}i sred-stvima iz egalizacionog fonda i da nijenjih ni dana ne bi funkcionisala niti bizaposleni primili ijednu mjese~nu zara-du. Sopstveni prihodi op{tine su zabri-njavaju}e mali, op{tina nije solventna ivje{ta~ki se odr`ava uz pomo} Vlade Cr-

ne Gore“, tvrdi Muhovi}. I ovom prili-kom Muhovi} kritikuje lokalni DPS, ko-ji optu`uje uza politi~ku korupciju i ku-povinu odbornika.

Predsjednik OO SDP Petnjica i pot-predsjednik te partije Almir Rebronja jerekao da Petnjicu vodi neodgovornavladaju}a struktura i da nije ostvarenoobe}ano i o~ekivano. „Kra}e re~eno,Op{tina Petnjica nije ostvarila o~ekiva-nja gra|ana. Na`alost, svaki parametarukazuje da o~ekivanja nisu ispunjena“,zaklju~uje Rebronja. Ocijenjuju}i da jevra}anja statusa op{tine Petnjici bioopravdan predsjednik petnji~kog odbo-ra Socijaldemokrata Isljam ]eman jerekao da ona polako dobija oblikeozbiljne lokalne samouprave koja trebada bude servis gra|anima i da pomog-ne u pobolj{anju kvaliteta `ivota naovom prostoru. Prema njegovom mi-{ljenju, vi{e u Petnjici nije ura|eno zbogsvade dosada{njih koalicionih parterana vlasti DPS i BS. C. D.

Nova Varo{ - Ministarstvo trgovine,turizma i telekomunikacija i Op{tina No-va Varo{ finansira}e sa oko 10,8 milionadinara poslednju fazu radova na balonhali na Zlataru,

Posao je putem tendera poveren lo-kalnom gra|evinskom preduze}u „Pute-vi Zlatar“, koje se ugovorom obavezaloda }e radove okon~ati do sredine juna.Projekat u ovoj zavr{noj fazi podrazume-va radove na vodovodnoj, elektro i kana-lizacionoj mre`i, postavljenje rasvete, iz-gradnju parkinga, asfaltiranje pristupneulice od glavnog puta do hale, kao i na-bavku potrebne opreme.

- Resorno Ministarstvo je za realizaci-ju tre}e faze radova na dvorani odobrilosredstva od 4.000.000 dinara, dok }e iz op-{tinske kase za ovu namenu biti izdvoje-no oko 6,8 miliona dinara, obja{njava Ro-sa Jakovljevi}, direktorka TSC „Zlatar“.

Izgradnja balon hale za mali fudbal,odbojku, ko{arku i rukomet, povr{ine odoko 1.150 kvadrata, po~ela je jo{ sredi-nom decembra 2015. godine, a svi dosa-

da{nji rokovi za zavr{etak posla probije-ni su iz brojnih razloga - od preprojekto-vanja idejnog i finalnog re{enja objekta,preko ka{njenja u realizaciji tenderskihprocedura, neizmirenih obaveza premaizvo|a~ima do nepovoljnih vremenskihprilika i smene vlasti. Ministarstvo turi-

zma je investiciju dosada podr`alo saoko 14 miliona dinara i to putem kon-kursa za programe subvencionisanjaprojekata na polju razvoja, afirmacije iinvesticionog ulaganja u oblasti turizma.

- Vi{enamenska sportska dvorana jedodatni sadr`aj u turisti~koj ponudi ko-

jim }e se zna~ajno unaprediti kvalitetusluga posebno u ciljnoj grupi sportista.Za njihove pripreme na Zlataru ina~evlada veliko interesovanje. Tokom leta }esamo u hotelu „Panorama“ boraviti pre-ko 2.500 ko{arka{a, odbojka{a, fudbale-ra... Pojedini sportski klubovi, poput, re-

cimo, d`udista, rezervisali su termine i zaslede}u godinu, ka`e direktorka TSC-a itvrdi da je izgradnja odnosno rekon-strukcija sportskih objekata i terena je-dan od prioriteta jer je ulaganje na poljuinfrastrukture ovog tipa garant bolje po-sete turista zlatarskom kraju. R. P.

^etiri godine od vra}anja statusa op{tini Petnjica

Vladaju}i DPS zadovoljan

Se}anje na NATO rtve

Novi Pazar - Rodbina, predstavni-ci lokalne samouprave, Vojske Srbijei policije, u sredu su obele`ili osam-naestogodi{njicu od pogibije 11 civi-la u bombardovanju stambene zgra-de u Novom Pazaru. Sa pomena jeporu~eno da osamnaestogodi{njicaopominje i podse}a „da smo naroddubokog duha, velike kulture, lepezemlje, ali i tragi~ne istorije. NATOmo}nici su se vodili ~injenicom „pa{ta oni su navikli da ginu“. Tako suse i ophodili prema nama tokombombardovanja, pa nije stigla nijed-na re~ izvinjenja ni obja{njenja za{toje bomba ba~ena na stambeni obje-kat i civile“. Zgrada u Ulici StevanaNemanje bombardovana je 31. maja1999. godine. Tada je poginulo 11, apovre|eno oko 40 stanovnika ovoggrada. Najmla|a rtva, Marko Simi},imao je samo dve godine i poginuo jeu naru~ju svog oca. S. N.

Foto:

Radio

sto p

lus

Zavr{na faza radova na izgradnji dvorane na Zlataru

Balon hala do sredine juna

Pored brojnih peripetija i probijanja rokova,dvorana }e u funkciji biti do kraja narednogmeseca, a sredstva za zavr{etak radovaobezbedili Ministarstvo turizma i Op{tina

Kao ~lanica srpskog tima sa beogradskog Medicinskogfakulteta, Aleksija za re{avanje komplikovanih dijagnosti~kih slu~ajeva osvojila bronzu u konkurencijivi{e od 50 univerziteta iz 48 gradova sveta

Za finalne radove 10,8 milionadinara: Hala na Zlataru

Briljantna na polju medicine,muzike, poznavanja stranihjezika: Aleksija Stefanija Herera

ba „Zajedni~ki imenilac“

ultura migranatafoto radionicama bio je zadu`en LukaKne`evi} Strika. Izlo`ene fotografije pred-stavljaju umetni~ko uobli~avanje razgo-vora o identitetu, kulturi i obi~ajima, po-lo`aju ene u razli~itim dru{tvima, ambi-cijama i nadama, granicama. Na otvara-nju izlo`be u Sjenici, programska asistent-kinja Grupe 484 Tamara Cvetkovi} rekla

je da je „izlo`ba pripremljena s ciljem dadoma}em stanovni{tvu pribli`i kulturu,tradiciju, obi~aje i druga obele`ja migra-nata. Ovaj doga|aj u Sjenici organizovalisu Grupa 484 i sjeni~ka nevladina organi-zacija „Flores“. Posle Sjenice, ova jedin-stvena izlo`ba bi}e organizovana u Vra-nju, Subotici i Loznici. S. N.

eksije Herera na takmi~enju u Rusiji

klini~koj medicini

petak, 2. jun 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

[ljivina osa

Nova Varo{ - Op{tina Nova Va-ro{ }e sa 4.000.000 dinara podr`a-ti projekte, programe i aktivnostidevet udru`enja ~ija je primarnadelatnost oblast poljoprivrede, akoja deluju na podru~ju zlatarskogkraja. Na finansijsku podr{ku lo-kalne samouprave, u iznosu od1.250.000 dinara, mo}i }e da ra~u-na Udru`enje proizvo|a~a jagodi-~astog vo}a „Zlatni breg“, koje jena op{tinskom konkursu kandi-dovalo projekat „Unapre|enje vo-}arstva na teritoriji op{tine NovaVaro{„. Ovim programom predvi-|ena je, u najve}em obimu, na-bavka sadnica maline, borovnice,kao i drvenastog vo}a ({ljive, jabu-ke, kru{ke).

Lokalni p~elari, ~lanovi udru-`enja „Zlatarka“ }e za sufinansira-nje projekta „Zlatni zlatarskimed“, iz gradske kase dobiti800.000 dinara. I ove godine }ekroz projektno sufinansiranje biti podr-`ani i lokalni strelci iz sistema protiv-gradne za{tite. Oni su se, u skladu sa za-konskom regulativom, lane ujedinili uudru`enje kako bi mogli da ostvare pra-vo na podr{ku iz op{tinskog bud`eta.Dvadesetak strelaca, raspore|enih u 10protivgradnih stanica, mo}i }e da ra~u-naju na 600.000 dinara i to za realizacijuprojekta pod nazivom „Smanjenje {tet-nih posledica grada na poljoprivredneuseve“.

- Sredstvima od po 300.000 dinara,op{tina }e podr`ati i programe udru`e-nja odgajiva~a ovaca i koza „Kitonja“ ipoljoprivrednih proizvo|a~a „Zlatar na-tura“. Oni su na konkurs kandidovaliprojekte „Sto~arstvo-ostanak i opsta-

nak“ odnosno „Odr`ivi razvoj poljopri-vrede“, kome je primarni cilj nabavkasolarne su{are, ka`u u nadle`noj op{tin-skoj komisiji za vrednovanje i rangira-nje projekata i programa udru`enja gra-|ana na polju agrara.

Humanitarna organizacija „Stara Ra-{ka“ sa sedi{tem u Beogradu ima}e naraspolaganju iz gradske kase 250.000 di-nara za sprovo|enje projekta „Revitali-zacija sela - nabavka i podela sadnica ipoljoprivredne mehanizacije“.

Prvi put }e na finansijsku podr{kuOp{tine, u iznosu od 200.000 dinaramo}i da ra~una Udru`enje proizvo|a-~a heljde „Zlatarska heljda“. Ovda{njiheljdari }e novac dobiti za realizacijuprojekta „Unapre|enje proizvodnje i

prerade heljde“. Iz op{tinske kaseUdru`enje sto~ara „Uva~ka reka mle-ka“ dobi}e tako|e 200.000 dinara, a pa-re }e opredeliti za sprovo|enje projekta„Unapre|enje sto~arstva i prerade mle-ka“. Putem konkursa, lokalna upravapodr`a}e sa 100.000 dinara i Udru`enjeproizvo|a~a sira „Zlatarski sir“. Ovasredstva bi}e dovoljna za kupovinu ma-{ine za vakuum pakovanje ovog bren-diranog proizvoda sa za{ti}enim geo-grafskim poreklom.

- Projektno sufinansiranje poljopri-vrednih, kao i svih ostalih udru`enjagra|ana, najdelotvorniji je model po-mo}i lokalne samouprave, koji pri tomeima i zakonsko upori{te. Putem javnihpoziva podsti~emo poljoprivrednike dase udru`uju, sara|uju i zna~ajnije anga-`uju da svoje ideje preto~e u kvalitetneprojekte i sa njima konkuri{u, kako nalokalnim, tako i republi~kim odnosnoinostranim konkursima, smatra Rado-sav Vasiljevi}, predsednik op{tine No-va Varo{, koji je, ina~e, potpisnik Odlu-ke o dodeli bud`etskih sredstava za pro-grame poljoprivrednih udru`enja. Onnagla{ava da }e Op{tina naredne godineizdvojiti jo{ vi{e sredstava za pomo}udru`enjima poljoprivrednika.

R. Popovi}

U na{im {ljivarskim krajevima ova {teto~ina je naro~ito prisutna i mo-`e da umanji prinos i do 50 odsto. Odrasle {ljivine ose pojavljuje se ranos prole}a, upravo pred cvetanje {ljive. One su crne sa utim nogama i pip-cima, a duga~ke 1/2 cm. Ova {teto~ina ima jednu generaciju godi{nje. Pre-zimljava u zemlji{tu u larvenom stadijumu. Kada se temperatura zemlji-{ta, 5-10 cm dubine, podigne na 10 stepeni Celzijusa pojavljuje se imago.To je obi~no faza bubrenje pupoljaka ili neka od faza cvetanja kada im jei najve}a brojnost.

Za vreme cvetanja uvla~e se u cvetove i hrane nektarom. Posle hranje-nja od nekoliko dana pare se, a enke, ubrzo posle oplo|enja po~inju sa po-laganjem jaja. @enka pomo}u svoje testeraste legalice prore`e ~a{i~ni listi}{ljivinog cveta i to pri njegovoj osnovi, napravi jamicu i u nju polo`i beli~a-sto jaje. Jedna `enka prose~no snese oko 70 jaja. Larve se iz jaja pile posle10 - 14 dana. Odmah se ubu{uju u mlad plod, dube hodnik i prodru do se-menke, koju pojedu. Ovo im nije dovoljno, nego izlaze iz prvog napadnutogploda kroz isti otvor kroz koji su i u{le u njega, pa pre|u u drugi plod u ko-jem isto tako pojedu semenku. Kada plod odmakne u porastu i ko{tica okosemenke se stvrdne, gusenice se hrane so~nim mesom {ljivinog ploda, go-milaju}i u hodnicima crvenkasto-kestenjast izmet. Dok ne odraste, samojedna gusenica uni{ti 4-5 plodova. Posle mesec dana hranjenja odrasle gu-senice napu{taju napadnute plodove, u~aure se i uvla~e u zemlju (5-6cmduboko). U ~aurama ostaju gusenice preko celog leta, jeseni i zime, pa setek rano u prole}e preobraze u lutke, iz kojih postaju krilate {ljivine ose iimaju samo jednu generaciju godi{nje. Svi napadnuti i o{te}eni plodovi ot-padnu. Najve}i broj otpadne kada su duga~ke 1/2cm i na njima se mo`e pri-metiti crna rupica. Na nekim se iz rupice pojavi kapljica ute smole. Napad{ljivine ose uvek je ja~i ako je vreme u aprilu toplo i suvo, kad {ljive cvetajui u leto jer ono omogu}ava `enkama da pod povoljnim uslovima polo`emaksimalni broj jaja.

Suzbijanje: U stadijumu imaga se u praksi ne koristi insekticid jer je uvreme rojenja obilna poseta p~ela u rascvetalim vo}kama. U stadijumu lar-ve suzbija se u vreme njihovog piljenja, jer je suzbijanje tada najefikasnije.Suzbijanje se izvodi u vreme precvetavanja {ljive, da bi se spre~ilo polaganjejaja, vode}i ra~una o korisnim insektima i zato bi tretman trebalo obavitikasno posle podne kad je smanjena aktivnost opra{iva~a. Registrovani in-sekticidi protiv {ljivinih osa su:

1. Decis 2,5 EC (a.m.deltametrin), 0,03-0,05%; 2. Perfekthion(a.m.di-metoat), 0,075-0,1% i

3. Etiol te~ni(a.m.malation), 0,15-0,25%.Dipl. in`. polj. Svetlana [u}evi}

Berane - Lokalne samouprave i ci-vilni sektor nezaobilazni su partneri nesamo u kvalitetnom pribli`avanju pro-cesa pristupanja EU gra|anima nego iu pripremi i sprovo|enju projekata izevropskih fondova koji direktno uti~una pobolj{anje lokalnih usluga i una-pre|enje `ivota i rada gra|ana, poru-~io je ministar evropskih poslova Alek-sandar Andrija Pejovi} u nedavnoj po-sjeti Beranama.

U sklopu posjete, ministar Pejovi} sesastao sa predsjednikom op{tine Dra-goslavom [}eki}em, posjetio Gimnazi-ju „Panto Mali{i}“, Regionalni bizniscentar sa inkubatorom, u~estvovao najavnoj debati: „Uloga civilnog sektora uprocesu pristupanja EU“. Istakao je daMinistarstvo evropskih poslova nasto-ji da, kroz sveobuhvatan dijalog i sarad-

nju, pribli`i evropske vrijednosti, stan-darde i politike, kao i proces pristupa-nja crnogorskim gra|anima i doprine-se njihovom razumijevanju i aktivnomu~e{}u u izgradnji evropske budu}no-sti Crne Gore. Izra`avaju}i zadovoljstvo{to je u Beranama realizovano 20-akprojekata prekograni~ne saradnje,ukupne vrijednosti 4,7 miliona evra, uokviru kojih su crnogorski partneriimali na raspolaganju oko 2,5 milionaevra, ministar Pejovi} je naglasio zna-~aj realizacije projekta izgradnje siste-ma za tretman otpadnih voda i kanali-zacione mre`e, vrijednog 13,2 milionaevra, od ~ega bespovratna sredstva EUiznose 8,3 miliona evra, a nacionalnosufinansiranje 4,9 miliona evra. Iznio jeuvjerenje da }e izgradnja postrojenja zapre~i{}avanje otpadnih voda, pro{ire-

nje mre`e kolektora u gradu i obezbije-|enje kvalitetnog i pouzdanog vodo-snabdijevanja, zadovoljiti potrebe lo-kalnog stanovni{tva.

Predsjednik op{tine Berane Drago-slav [}eki} je istakao da su u Op{tiniBerane u proteklom periodu realizova-ni brojni projekti finansirani iz fondo-va EU koji su doprinijeli unapre|enjuinfrastrukture, tehni~kih i ljudskih ka-paciteta. Poru~io je da kroz projekte,poput izgradnje novog Vatrogasnogdoma, Biznis centra, vozila za Komu-nalno preduze}e, postrojenja za pre~i-{}avanje otpadnih voda i izgradnje 94stambene jedinice za raseljena lica naRude{u, gra|ani mogu neposredno daosjete korist i mogu}nosti tokom i na-kon procesa pristupanja evropskoj po-rodici naroda. C. D.

Nova Varo{ - Vozni park Domazdravlja u Novoj Varo{i upotpunjen jejo{ jednim savremenim automobilom.Re~ je o putni~kom vozilu marke„Ford C-Max“ koji je ovda{njoj zdrav-stvenoj ustanovi darivala Fondacijaprinceze Katarine Kara|or|evi}.

Donacija je vredna oko 1,7 milionadinara. Obezbe|ena je zahvaljuju}i pri-lozima na{ih ljudi koji `ive i rade u ^i-kagu, a okupljeni su oko tamo{nje Fon-dacije „Lajflajn“, ina~e, ogranka huma-nitarne organizacije pod patronatomkraljevske porodice Kara|or|evi}. Ve-liku pomo} u prikupljanju sredstava

pru`io je Vladeta Raji}, a podr{ku jepru`ila i kompanija Grand Ford d.o.o,saop{tila je pres-slu`ba Belog dvora.Princeza Katarina je pre nekoliko danaispred Belog dvora na Dedinju sve~anouru~ila klju~eve novog vozila direktorunovovaro{kog Doma zdravlja dr Bran-ku Popovi}u, a primopredaji je prisu-stvovao i generalni direktor Zdravstve-nog centra U`ice dr Milo{ Bo`ovi}.„Vozilo }e se koristiti za prevoz pacije-nata i medicinskog osoblja. Ovo je, ina-~e, {esti automobil koji smo posred-stvom donacija obezbedili u protekle~etiri godine“, isti~e dr Popovi}. R. P.

Fondacija Nj. k. v. princeze Katarine darivala putni~ki automobil

novovaro{kom Domu zdravlja

Sredstva prikupila dijaspora u ikagu

[esto vozilo za ~etiri godine:Donatori i predstavnici DZ

Ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejovi} u Beranama

Lokalna samouprava partner

Op{tina sa 4.000.000 dinara poma`e poljoprivredna udru`enja

Podr{ka za vo}are, p~elare, sto~are

Verskim zajednicama dva miliona Lokalna samouprava je dva miliona dinara namenila za realizaciju {est proje-

kata verskih zajednica koja deluju na teritoriji novovaro{ke op{tine. Op{tina }e sa900.000 dinara podr`ati izgradnju kapele na gradskom groblju Kocelj. Hram Bla-gove{tenja u [titkovu }e za obnovu bogomolje mo}i da ra~una na 400.000 dinara,dok }e Crkvena op{tina Dobroselica u Draglici, manastir Sv. Joakima i Ane u Ruto-{ima i Crkvena op{tina u Vilovima dobiti finansijsku pomo} u iznosu od po 100.000dinara. Op{tinska komisija za rangiranje projekata i programa crkvama i verskimzajednicama predlo`ila je i da se iz gradske kase pomogne Islamska verska zajed-nica u Novoj Varo{i. Re~ je o projektu uvo|enja grejanja u objektu mekteba.

Pomo} op{tine i Udru`enju proizvo|a~a heljde: @etva heljde

Novi Pazar - Novopazarci kojima jefudbalska lopta odavno zavrtela mozakdugo su kroz nesuvislu kombinatorikutra ili spas za svoj klub. Da se sve odigra-lo po scenariju sa~injenom s njihove stra-ne do njega bi se i do{lo. Me|utim, daono {to se vidi ili naslu}uje nije uvek ona-ko kako na prvi pogled izgleda pokazaoje „slu~aj zvani Pazar“. Zami{ljene i teo-retski mogu}e kombinacije koje klubostavljaju u eliti imale su samo jednumanu, potcenile su ulogu i zna~aj terena.Samo retki, priklanjaju}i se ozbiljnoj fud-balskoj enigmatici izlazili bi sa zaklju~-kom da se radi o nere{ivom slu~aju i zasvemogu}eg Herkula Poaroa. Sabiralo sesve sva{ta, s tim da u toj ra~unskoj ope-raciji nigde nije bilo igra~a, jer je postalotoliko o~igledno da su njihove mogu}no-sti nedovoljne da se do|e do cilja. Zato suu takvoj kombinatorici vode}u ulogu do-bile kategorije i pojmovi koji sa fudba-lom blage veze nemaju, ali u koje se vi{everovalo nego u tim. Ruku na srce, on ni-

kad nije bio slabiji. Tako su prijateljskeveze, politika i fantastika, pogurani odstrane neutemeljenog optimizma oslo-njenog na jake emocije, u svakoj varijan-ti rezultirale zaklju~kom - Pazar ostaje uSuperligi, ~ak i onda kada je bilo vi{e ne-go jasno da bez poklapanja rezultata di-rektnih konkurenata, dobro biti ne}e.

Kako na{ fudbal decenijama ne mo`eda se oslobodi stvarnog ili izmi{ljenoguticaja drugih oblasti, koje u nekim dru-ga~ijim okolnostima i u ozbiljnijim dr`a-vama ni na koji na~in ne dolaze u dodirsa vrhunskim fudbalom, to je i kod um-nih ljudi stvorilo predstavu da je i nemo-gu}e u stvari mogu}e. Fudbalski simpa-tizer nau~en ili navu~en da u sve i sva{tasumnja nije znao da objasni postupak uokviru matemati~ke gimnastike, koji vo-di do spasa, ali je ~vrsto u njegovo posto-janje verovao.

Plej-aut je za Novi Pazar bio isto {to iloto dobitak. Dobio je ne samo sedamnovih prilika da ispravi gomilu glupostiu~injenih na terenu i van njega tokomkatastrofalne sezone, ve} i najlep{i po-klon u vidu polovljenja bodova. Pa je ta-ko umesto zaostatka od sedam bodovaza Metalcem i Ba~kom i pet u odnosu naRadnik u doigravanje u{ao sa ~etiri, od-nosno tri boda minusa. I to je bilo mno-go, a opet malo, kad se pogleda godi{njiu~inak u igri bez igre. Sve je u Novom Pa-

zaru tokom regularne sezone bilo zani-mljivije od fudbala i sve {to se u tom pe-riodu doga|alo moralo je da se odrazi naukupan, ne - rezultat. Po tradiciji trenerisu dolazili i odlazili, isto to radili su i igra-~i, izmi{ljali su povrede, u dobrom delusezone, iako fizi~ki potpuno nespremni,trenirali su kao da su pred njima revijal-ne a ne prvenstvene utakmice, pa kad sena sve to doda vi{ednevni {trajk, nedo-statak novca i ozbiljnih finansijera, ni{tadrugo osim rastanka sa Superligom nijeni moglo da se o~ekuje.

Svaka utakmica u plej-autu odvijalase poput holivudske filmske pri~e. UBa~koj Palanci Tasi} je isklju~enjem ve}u 5. minutu odredio sudbinu Plavih (po-raz 4:0), u pobedi nad Radom (3:0) Beo-gra|ani su me~ zavr{ili sa dva crvenakartona, u sudaru sa Spartakom u Subo-tici (poraz 2:1) Pazarci su od 56. minutapri rezultatu 2.0 za doma}ina imali igra-~a vi{e, a u Surdulici protiv Radnika (1:1)ostali su u 40. minutu bez isklju~enog

Babi}a da bi me~ zavr{ili sa dva igra~amanje. Borac je pobe|en golom koji jedo{ao na sedam minuta pre kraja i ondaje u Pazar stigao ukari~ki. Va`na da va-`nija ne mo`e da bude, utakmica sa ,,Br-|anima“ izgubljena je kao i mnoge to-kom sezone lako i na na~in nedostojanimena Pazara. Pet lako primljenih koma-da, a trebalo je da ih bude i vi{e, nisu nimogli da donesu dramu na terenu, ali natribinama jesu. Suze su lile niz lica veli-kih zagri enika u Pazar, a kod fudbaleravi|ene su samo u o~ima Vusljanina i Ka-~ara. Bio je to trenutak tre`njenja ili ka-ko bi se to novokomponovanim re~ni-kom kazalo, stavljena je ta~ka na tran-sparentno uru{avanje kluba. Bitka zaPazar u Superligi je izgubljena, iako su seod utakmice sa Radom u nju uklju~ili,de`urni spasilac ]erim [emsovi}, novitrener sa jasnim i iskrenim namerama(Ne{ko Milovanovi}) i zna~ajno ve}i brojgledalaca. Da li je mogao i ako jeste za{tose nije spre~io tu`ni scenario, jedan ododgovora dao je ]erim [emsovi}, ~ovekkoji je 21 godinu s kra}im ili du im pre-kidima u klubu, a kad je te{ko uvek je uznjega: „Znao sam dijagnozu ,,bolesti“ ikojim se lekom mo`e izle~iti, ali... Odlu-ke koje se ti~u kluba trebalo je da donosionaj ko to zna, ko ima potrebne referen-ce i autoritet, a to se isklju~ivo sti~e krozminuli rad“.

Ime Rasima Ljaji}a se neprestanoprovla~ilo u svim tzv. spas - kombinato-rikama. ^ovek je uradio ono {to je bilodo njega i mnogo vi{e. Toliko da kad bise sabralo sve {to je u~inio za fudbal u Pa-zaru ispalo bi da je to nekoliko puta vi{e

nego svi njegovi prethodnici zajedno.Bajka da }e dobra vila u liku Ljaji}a svo-jim autoritetom spasiti Novi Pazar nijeugledala svetlost dana. Valjda je to do-voljno da {iroke narodne mase kona~noshvate da urbane legende i realne pri~e

nisu sestre iliti da je u fudbalu va`niji on-aj koji na terenu „gura“ loptu od onog kote „gura“ van terena. Nije ni Ljaji} bez-gre{an. Oglasio se kad je sve zavr{eno.Krucijalna stvar koju je tom prilikom re-kao je da Pazar ima sve, osim rukovod-stva. Njegova re~ ima te`inu i velika je{teta {to je nismo ~uli u novembru, kadje za nju bilo pravo vreme. Mo`da bi ne-ke vajdice bilo, mo`da bi umesto tu`nefudbalske pri~e i dalje `iveli pazarskufudbalsku bajku.

Prvoslav Le{evi}

petak, 2. jun 2017. VII

RAMAZANSKI TURNIR Novi Pazar - Ramazanski turnir u malom fudbalu, 27. po re-

du, sve~ano je otvoren na terenu novopazarskog Rekreacionogcentra sa ve{ta~kom travom, a prve takmi~arske ve~eri odigranoje pet utakmica. U prvoj utakmici turnira poletarci kluba ND 2011pobedili su Pazar juniors 4 sa 2:1, a zatim su cicibani ND 2011 sa-vladali Pazar juniors 2 rezultatom 7:0. ND 2011 je u kategoriji pe-tli}a slavio protiv tima Telmo 05 sa 6:0, Market Avdovi} je u utak-mici ve~eri u uzrastu kadeta bio bolji od Klasik d`insa sa 3:2, dokje Laki Lej u konkurenciji seniora pobedio ekipu Tu iz ~ar{ije 5:1.

ISPALI I RUKOMETA[INovi Pazar - Ni rukometa{i Novog Pazara nisu uspeli da sa-

~uvaju status Super B liga{a. Zauzeli su 9. mesto i u slu~aju da nedo|e do nove reorganizacije od naredne sezone nastupa}e u Pr-voj ligi. U poslednjem 22. kolu, Novi Pazar je kao doma}in pobe-dio Kolubaru 33:29 (18:17). Za opstanak bilo je potrebno da Pri-boj ne do`ivi poraz od Sin|eli}a u Beogradu, {to se nije desilo(Sin|eli} - Priboj (25:18).

KADETI NA 12. MESTUNovi Pazar - Obraz novopazarskog ekipnog sporta osvetlali

su kadeti FK Novi Pazar. Oni su uspeli da se zadr`e u najja~em ran-

gu, po{to su u poslednjem kolu u Beogradu odigrali potrebnih1:1 (1:0), i tako {ampionat zavr{ili na 12. mestu. Doma}i tim dovo|stva je doveo Bjelica u 33. minutu, a gol spasa za Novopazar-ce postigao je Viktor Stojanovi} u 60. minutu.

POBEDA ZA OPSTANAKNovi Pazar - Fudbaleri Novog Pazara oprostili su se od Su-

perlige, a tim putem mogla bi Jo{anica. Da bi ostala u Srpskoj li-gi potrebna joj je pobeda u poslednjem kolu nad Budu}nost Kru-{ikom u Valjevu i da na ostalim terenima do|u rezultati koji odgo-varaju „`utima“, koji su u 29. kolu na Gradskom stadionu odigra-li samo 1:1 sa Zlatiborom iz ajetine. Doma}in je do prednosti do-{ao u 5. minutu prelepim golom Smajovi}a, da bi gostima boddoneo golom iz slobodnog udarca Milosavljevi} u 18. minutu.

ATLETI^ARI [AMPIONSKI Novi Pazar - Na Prvenstvu Srbije za starije pionire i pionirke

u Sremskoj Mitrovici titule dr`avnih prvaka osvojili su Amra Ter-zi} na 1500 metara (4:41,46) i Amel D`akovac u trci na 2000 me-tara u vremenu novog li~nog rekorda (5:53,23). Zanimljivo je daje u trci u kojoj je pobedila Terzi}eva, 11-godi{nja Saima Muri}osvojila bronzanu medalju (4:52,71), a da je D`akovac zlatu sa2000 dodao i srebrnu medalju sa 800 metara (2:04,49).

VEST

I IZ S

PORT

A

SPORTNovi Pazar posle {est sezona napustio Superligu

Bajka izgubljena u kombinatoriciTim nikad slabiji: FK NoviPazar na po~etku sezone

Treneri se izmenjali: Milovanovi} i Vu~i}evi} Nema para ni za Prvu ligu

Zbog finansijskih problema, neizvesno je u~e{}e FK Novi Pazar u Prvoj ligi,{to je potvrdio i gradona~elnik Novog Pazara Nihat Bi{evac. „Grad Novi Pazar jemislio da se sa lako}om mo`e nastaviti takmi~enje u Prvoj ligi. Napravljena jefinansijska konstrukcija koju smo i zatvorili. Me|utim, ovih dana pojavljuju senove sudske presude, nova dugovanja koja nismo planirali. Pitamo se do kada }edugovanja rasti i stizati nove presude. Grad Novi Pazar je u ozbiljnoj dilemi da li}e imati nov~anih sredstava da nastavi takmi~enje. Tu`be nam dolaze od nekihigra~a koji niti jednu utakmicu nisu odigrali za na{ klub“, izjavio je Bi{evac to-kom nedavnog obilaska Atletskog stadiona. Dodaju}i da su gradska uprava i lo-kalni privrednici do sada nesebi~no pomagali klub, Bi{evac isti~e da to vi{e ne}ebiti mogu}e ni zbog Zakona o sportu. „Novim zakonom o sportu mogu}e je iz-dvajati samo 20 odsto sredstava za klub. Mnogi privrednici vi{e nisu spremni dapla}aju klubu obaveze koje su im pristigle“, rekao je gradona~elnik.

petak, 2. jun 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Nova Varo{ - Zavr{na priredbapred{kolaca novovaro{kog De~jegvrti}a doga|aj je koji uvek izazoveveliku pa`nju i simpatije doma}epublike. Tako je bilo i preksino} uDomu kulture kada se kulturno-za-bavnim programom generacija2009/2010. oprostila od „male“{kole i svojih vaspita~ica. U muzi~-ko-dramskom programu ovog pu-ta u~estvovalo je 75 mali{ana - po-laznika ove vaspitno obrazovne

ustanove iz Nove Varo{i i izdvoje-nih odeljenja u Bo`eti}ima i Koki-nom Brodu.

Publika je u`ivala u raznovrsno-sti i originalnosti programa, na ko-jem se ovog puta na{lo preko 20plesnih ta~aka, kratkih i {aljivihdramskih formi, ritmi~ko-balet-skih, folklornih i dens igara. Kroz{arenilo kostima i nepresu{ni tale-nat, devoj~ice i de~aci su kroz igru,pesmu, glumu i recitovanje na naj-

bolji na~in opisali lepotu odrastanjau pred{kolskoj ustanovi „Pa{a iNata{a“. „Kolo sa dvora“„, „Muzi-ka na struju“, „Pahuljica“, „Jovomajstor“, „Zujalica“, „Pesma koja`ivcira“ - samo su neke od muzi~-kih igara koje su pred{kolci te ve~e-ri izveli na sceni, a za to bili nagra-|eni burnim aplauzima gledali{ta.

- Tradicionalnom manifestaci-jom na dostojan na~in ispra}amopred{kolce, ~ime je na{ zadatak za

ovu generaciju uspe{no zavr{en.Pratili smo njihov razvoj, podstica-li njihov talenat i znanje, dru`ili sesa njima i sigurni smo da su potpu-no spremni za slede}i, krupan ko-rak u njihovom odrastanju i vaspi-tanju, a to je polazak u {kolu, istaklaje Dragana ]irovi}, direktorka ov-da{nje Pred{kolske ustanove, kojaje, ina~e, ovog maja obele`ila 35.godina uspe{nog rada i postojanja.

R. P.

Odu{evili publiku: Detalj sa priredbe u Domu kulture

Zavr{na priredba pred{kolaca

Opro{taj uz osmeh i pesmu

Bijelo Polje - Osnovna {kola „RistoRatkovi}“ u Bijelom Polju obilje`ila je,1. juna, 53 godine postojanja i uspje-{nog rada. Direktor {kole Sinan Spahi}ponosan je ne samo na tradiciju ve} isada{nje uspehe |aka.

- Sa ponosom isti~emo kvalitet uobrazovanju koji je dokazan kroz broj-na u~e{}a i osvojene nagrade na razni-ma takmi~enjima i smotrama znanja,

kako op{tinskim i dr`avnim, tako ime|unarodnim. Deveti razredi su za-vr{ili sa nastavom, polagali su ekster-nu provjeru znanja i nakon sumiranihrezultata mogu re}i da je iza nas uspje-{na generacija. Pomenu}u i takmi~e-nja iz ruskog jezika, na kojima su na{i|aci i ove godine bili me|u najuspje-{nijim. Na dr`avnom takmi~enju iz ru-skog jezika osvojili smo prvo, tre}e i

~etvrto mjesto, dok je na 14. Olimpija-di znanja iz ruskog jezika u Moskvi,na{a u~enica Kristina Markovi} osvoji-la prvo mjesto sa maksimalnim bro-jem bodova, izjavio je Spahi} za RadioBijelo Polje. Od 74 polumaturanta, 30{kolsku godinu zavr{ilo sa odli~nimuspjehom, 13 je nosilaca diploma „Lu-~a“, a ovogodi{nji |ak generacije jeElena Lopu{ina. C. D.

Donacija TIKE Bijelo Polje - Turska agencija za

me|unarodni razvoj i koordinaciju(TIKA) donirala je plastenike za de-vet porodica na teritoriji Op{tine Bi-jelo Polje. Plastenici, povr{ine 100metara kvadratnih i vrijedni po 1.700evra, dodijeljeni u saradnji sa Sekre-tarijatom za ruralni i odr`ivi razvoj.TIKA je posljednjih godina finansira-la zna~ajan broj projekata iz oblastipoljoprivrede u ovom kraju, a o~eku-je se uskoro i donacija u vidu ko{nicasa p~elama. C. D.

O[ „Risto Ratkovi}“ obilje`ila je 53 godine postojanja

Ponosni na pro{lost i sada{njost