Besim Bilalovi}, uspe{an preduzetnik iz Novog Pazara

Ma{inac postao doktor za hlebStrana III

U okviru manifestacije „Na{a ku}a - Va{e nasle|e“ u Novoj Varo{i

Ku}a Kuli}a otvorila vrata za posetioce Strana V

PETAK, 25. maj 2018, broj 7543/576, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Armin Kaltak

Novi Pazar dobio ~etvrti seniorski tim u Superligi

Strana VII

Mehmed Slezovi}

Lice i nali~je vehabizma Strana II

U nedjelju lokalni izboriu vi{e op{tina Crne Gore

Zanimljivo ina sjeveru

Strana II

M. \

erle

k

Novi Pazar - Na novopazarskoj deponijiGolo brdo zavr{ena je sanacija. Na njoj vi{ene bukte po`ari, nema dima i opasnih ispa-renja. Otpad je potpuno prekriven slojemzemlje i sada je taj prostor znatno sigurnijiza kori{}enje. U ovaj posao ulo`eno je petmiliona dinara. U JKP „Gradska ~isto}a“,koja gazduje deponijom, isti~u da ako sesvake godine bude radila sanacija, onda }ena toj lokaciji mo}i da se odla`e sme}e jo{sedam do deset.

Saniranu deponiju obi{ao je gradona~el-nik Novog Pazara Nihat Bi{evac. Zahvalioje me{tanima iz sela u okolini deponije {tosu imali strpljenja i razumevanja dok je tra-jala sanacija lokacije i obe}ao je da }e grad-ska uprava, u narednom periodu, na vre-me obezbediti sredstva za ovu namenu ka-ko se „ovakve situacije ne bi ponavljale“. Iz-gradnja savremene regionalne deponijesme}a, koju bi koristio grad Novi Pazar iop{tine Tutin i Ra{ka, bila je jedna od temarazgovora, pre desetak dana u Beogradu,ministra za{tite `ivotne sredine GoranaTrivana i predstavnika novopazarske lokal-ne samouprave. S. N.

Strana III

Prijepolje - Predlog odbornika SDP iDveri da na dnevni red ju~era{nje sed-nice Skup{tine op{tine Prijepolje, budeuvr{tena ta~ka koja se odnosi na raspo-delu sredstava u sportu i aktuelni {trajkgla|u rukometnog trenera Adisa Mica-novi}a, nezadovoljnog time {to je nje-gov klub dobio samo 50 hiljada dinara,

nije usvojen. Usvojen je ipak predlogOp{tinskog ve}a koji je obrazlo`io Stan-ko Kijanovi}, zamenik predsednika op-{tine, da dnevni red bude dopunjen in-formacijom o raspodeli sredstava uoblasti sporta za 2018. godinu. Za ovajpredlog je glasalo 29 od 32 prisutna od-bornika. Predvo|eni odbojka{icama, u

sredu je stotinka gra|ana, me|u kojimasu bili i neki od istaknutih predstavnikaopozicionih stranaka, pro{etalo cen-trom Prijepolja, a potom su se zaustavi-li ispred zgrade Op{tinske uprave, kakobi izrazili podr{ku Micanovi}u koji tusedi ve} 16 dana. I. H. D.

Strane II i V

Sanirana deponija Golo brdo kod Novog Pazara

Uga{eni svi po`ariNa deponiji Golo brdo vi{e nema po`ara

Foto

: S. @

uplja

nin

Odr`ana {esnaesta sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Rasprava i o raspodelisredstava za sport

petak, 25. maj 2018.II

LI^NI STAV

Pi{e: Mehmed Slezovi}

Lice i nali~jevehabizmaPotencijalni sukob dve bliskoisto~ne zemlje,

Irana i Izraela, postavlja sijaset novih pitanjaali i baca dodatno svetlo na ideolo{ko - po-

liti~ke sisteme, uklju~uju}i i one verske na ovomuzavrelom tlu. U osnovi oni se ti~u prekompono-vanja postoje}e geopoliti~ke sfere uticaja i pre-mo}i, ali ne ostaju samo na tome. I te kako }eimati uticaja na dalje tokove oblikovanja islamskekulture i civilizacije, ne samo na tom prostoru ve}i znatno {ire. To stoga {to je islam odavno dobioobele ja globalne pojave, koja se izme{ala sa dru-gim kulturolo{kim i civilizacijskim paradigmama.Dakako da }e sve to imati i uticaja na balkanskiprostor. Pitanje je - kakve?

Da bi se donekle bar poku{alo razumeti ukom pravcu mogu i}i ove promene, neophodnoje osvrnuti se u najkra}im crtama na ideologijuvehabizma. Re~ ideologija nije slu~ajno upotre-bljena, jer se zaista radi o jednom ideolo{kom re-dukcionizmu islama nastalom u odre|enomistorijskom trenutku i naravno sa odre|enompoliti~kom svrhom. Pribli avanje Osmanskogcarstva Nema~koj u vreme Prvog svetskog rata,stavilo je Veliku Britaniju, ina~e za{titnika osman-skih interesa u novu poziciju spram ovog oronu-log carstva. Trebalo je razviti pojavuarapskog nacionalizma i povezati jesa jednim navodno reformisti~-kim islamskim opredeljenjem{to je trebalo da poslu i arap-skom oslobo|enju od osman-ske okupacije. Osnovni cilj kojije vehabizam trebalo da ima jeuklanjanje tragova dotada-{njeg hanefijskog mezheba, zva-ni~no priznate pravne {koleosmanske dr`ave. Izazivanje raskolame|u pravnim {kolama ubrzo je preraslo uoru`ane sukobe unutar osmanske dr`ave. Pritom se vodilo ra~una da sledbenici vehabijskogu~enja ne poznaju bit ovog pokreta, pogotovunjegovu vezu sa Englezima. Direktna kulturolo-{ka posledica ovog u~enja je da su izbrisani sviistorijski artefakti islamske istorije pri ~emu nisupo{te|eni ni objekti vezani za samog Muhame-da i njegovu porodicu i najbli e saradnike. Kaorezultat ove politike imperijalisti~kih evropskihsila nastala je nova politi~ka karta Bliskog istoka~iji je krajnji rezultat izme|u ostalog vehabisti~kadr`ava Saudijska Arabija i cionisti~ki projekat, Iz-rael, dr`avica koja na ambicijama „bo`jeg obe}a-nja“ ma{ta da se pro{iri od Nila do Eufrata. Stareambicije prevlasti na Bliskom istoku koje danaspokazuju Turska, Iran i Izrael sa svojim zapadnimza{titnicima, stavljaju Saudijsku Arabiju u vrloosetljiv polo`aj koji se danas reflektuje u ~injenicisavezni{tva sa Izraelom i SAD. O kakvim dimenzi-jama prikrivene nesigurnosti se radi govori ~inje-nica ,,da se Saudijci javno dr`e povu~eno i rezer-visano tako da se njihova ranjivost i uop{te ose-tljivost jedva mo`e primetiti’’.(H. Kisind`er) Dr`e}ise dosad izvan fronta konfrotacija, Saudijska Ara-bija prvi put ulazi u neposredni konflikt u Jeme-nu. Potencijalni i direktni sukob sa Iranom, dovo-di je pred izazove kojih je dosad bila li{ena i kojeje oprezno izbegavala. U ideolo{kom, verskom,kulturnom i politi~kom pogledu ovo prerasta usukob {iitskog islama sa jedne strane i sunitsko-vehabijske-cionisti~ke-zapadne alijanse sa drugestrane. Prvi put u istoriji sunizam se na{ao u sen-dvi~u cionisti~ko-zapadne paradigme. Ali trebabiti precizan, nije svaki sunizam i vehabizam. Su-nizam hanefijske {kole prisutan u Turskoj i na Bal-kanu je tradicionalni islam tako da i ova podelastvara rasednu liniju na {irem prostoru Bliskog is-toka. I na neki na~in stvara mogu}i politi~ki i kul-turni antagonizam izme|u Turske i vehabitsko-cionisti~ke koalicije jo{ vi{e pribli avaju}i {iizam

sa tradicionalnim sunizmom postavljaju}i pita-nje kakve }e biti posledice, prevashodno kultur-ne i verske ovog potencijalnog pribli avanja?

^injenica je da je Islamska revolucija u Iranudala krila brojnim islamisti~kim pokretima i ulilanadu da se svet islama mo`e i{~upati iz kand`izapadnog imperijalizma. Ali ratovi koji su besne-li i jo{ uvek traju na Bliskom istoku su pokazalida se Iranci kao nacija prili~no razlikuju od Ara-pa. Vrlo izgra|en nacionalni, kulturni i verskiidentitet poslu`io je tako|e jasnim politi~kim ci-ljevima. Nasuprot njemu Arapi su zapali u zam-ku slu`enja antiarapskim kolonijalnim interesi-ma {to je dobilo tragi~ne obrise sa arapskimprole}em. Cenu bliskoisto~nih neokolonijalnihaspiracija danas pla}a Sirija s tim {to je Rusija is-plivala kao novi globalni igra~ na Bliskom istoku.Ako je Islamska revolucija potakla talas islam-skog fundamentalizma koji je samoj SaudijskojArabiji samo poja~ao konzervativizam da bi sedanas sa novim saudijskim princem {iroko otvo-rio prozapadnom uticaju, koji se`e do jereti~kihgranica u ovoj tradicionalno konzervativnoj ze-mlji, ako se u Iranu tako|e ose}a klima otvaranjaprema zapadu, a u Turskoj povratak verskom

tradicionalizmu neoosmanskog usme-renja, neminovno se postavlja pita-

nje kakve }e sve oblike proizvestiovi procesi na globalni islam?Radi li se ovde samo o povr-{nim promenama koje ne do-diruju dublje osnove postoje-}ih religijskih i kulturnih matri-

ca ili mogu imati i sudbinskeposledice na zapadno-islamski

dijalog koji se, istorija je to pokaza-la, uglavnom odvijao kroz sukobe i ra-

tove. Da li u amplitudi koja bele`i uspone i pa-dove, aktuelni procesi nedvosmisleno ukazujuna lagani uspon islama u odnosu na zapad? I dali u tom svetlu treba sagledati disparatne stavo-ve koji se mogu ~uti kao {to su onaj izraelskogpredsednika Netanjahua da je ,,bolje sada u}i urat sa Iranom nego kasnije’’ ili onaj {efa britan-skog diplomatije koji upozorava da sa izba~e-nom vodom iz korita mo`e odleteti i dete. Ali toje samo deo ukupnog mozaika.

Nemogu}e je van ovog konteksta posmatratiodnos islama i pravoslavlja u Rusiji koja nedvo-smisleno ulazi u jednu novu fazu sa ovom civiliza-cijom kako zbog brojne muslimanske populacijeunutar svojih granica, tako i svog brojnog musli-manskog okru`enja biv{ih sovjetskih republikakao i svoje nove uloge na Bliskom Istoku. Ali trebaznati da aktuelna politi~ka bliskost Rusije i Iranaima i jednu istorijsko-religijsku vezu, majka po-slednjeg ,12 , skrivenog imama je pravoslavka, vi-zantijska princeza.

ini se da u ukupnom kontekstu bliskoisto~-nih prilika treba posmatrati i Erdoganovu odlukuda odr i miting u Sarajevu. Treba podsetiti na po-eti~ne re~i rodona~elnika turskih islamista Ned`-medina Erbakana koji je tokom bosanskog ratagovorio o Bosni kao o ,,na{oj zelenoj ba{ti’’. Mi-ting njegovog u~enika i naslednika u glavnomgradu „te zelene turske ba{te’’, valjda stavljaju}ido znanja kako islamskim dr`avama zaintereso-vanim za svoj ideolo{ki i kulturni uticaj u Bosni, aisto tako i svojim evropskim NATO saveznicimada EU nije kompletna kao projekat bez Turskekao njene ~lanice. Tek jedno je sigurno, horizontibliskoisto~nog prostiranja i te kako se`u do grani-ca EU. A kakvim uticajima }e te granice biti zaplju-skivane u velikoj meri zavisi od odnosa koji EUbude imala sa Turskom koja je ve} pokazala i do-kazala svoje potencijale za{tite Evrope od talasaizbeglica.

Autor je akademski slikar iz Novog Pazara

Dakako da }e sve to imati i

uticaja na balkanski

prostor

Prijepolje - Predlog odborni-ka SDP i Dveri da na dnevni redju~era{nje sednice Skup{tineop{tine Prijepolje, bude uvr{te-na ta~ka koja se odnosi na ras-podelu sredstava u sportu i ak-

tuelni {trajk gla|u rukometnogtrenera Adisa Micanovi}a, ne-zadovoljnog time {to je njegovklub dobio samo 50 hiljada di-nara, nije usvojen. Usvojen jeipak predlog Op{tinskog ve}akoji je obrazlo`io Stanko Kija-novi}, zamenik predsednikaop{tine, da dnevni red bude do-punjen informacijom o raspo-

deli sredstava u oblasti sportaza 2018. godinu. Za ovaj pred-log je glasalo 29 od 32 prisutnaodbornika.

Za ju~era{nju {esnaestu sed-nicu Skup{tine op{tine Prijepo-

lje predsednica Skup{tine op{ti-ne Prijepolje Stana Markovi}predlo`ila je sedamnaest ta~akadnevnog reda. Odbornici suraspravljali o izmenama i dopu-nama Odluke o mesnim zajed-nicama, predlogu Odluke osredstvima za podsticanje pro-grama ili nedostaju}eg delasredstava za finansiranje pro-

grama od javnog interesa kojerealizuju udru`enja sredstvimabud`eta kao i predlogu godi-{njeg programa za{tite, ure|e-nja i kori{}enja poljoprivrednogzemlji{ta. Na ovoj sednici pono-

vo je na {est meseci produ`enmandat vr{iocu du`nosti direk-tora Doma zdravlja dr SeaduPorovi}u. Osim tih ta~aka, ~akdvanaest su bili izve{taji o raduza pro{lu godinu ustanova kojese finansiraju iz op{tinskog bu-d`eta. Ovo je, ina~e, drugo zase-danje Skup{tine op{tine zaka-zano u 2018. godini. I. H. D.

Odr`ana {esnaesta sednica Skup{tine op{tine Prijepolje

Rasprava i o raspodeli sredstava za sport

Drugo zasedanje u ovoj godini:Odbornici SO Prijepolje

Bijelo Polje - U Podgorici,glavnom gradu Crne Gore, kao ivi{e op{tina u nedelju }e biti odr-`ani lokalni izbori, koji bi treba-lo da budu novi ispit za Mila \u-kanovi}a i njegovu DPS. . Me|uop{tinama u kojima }e se izja-{njavati gra|ani je i nekolikosand`a~kih: Bijelo Polje, Ro`aje,Pljevlja, Plav. Po{to kampanjaulazi u zavr{nicu, ovi dani suobilje`eni brojnim predizbor-nim aktivnostima.

U Bijelom Polju, centralnomgradu sjevera Crne Gore, opozi-cija se nada da }e mo}i da pobje-di vladaju}i DPS. „Kao budu}aodgovorna vlast SDP }e u Bije-lom Polju sprovesti niz mjera,kako bi pove}ali poljoprivrednuproizvodnju, smanjili nezaposle-nost i zaustavili umiranje sela“,saop{tava SDP i predla`e izraduStrategije razvoja poljoprivrede2018-2023, pove}anje sredstavau op{tinskom bud`etu sa sada-{njih tri na {est posto za razvoj

poljoprivrede i sto~arstva. „Sva-ki grad na sjeveru Crne Gore obi-luje potencijalima za razvoj raz-li~itih vrsta turizma. Zbog neza-interesovanosti i nestru~nosti lo-kalnih funkcionera, potencijalBijelog Polja, kao i ostalih op{ti-na na sjeveru, je ostao u potpu-nosti neiskori{}en“, poru~uju izkoalicije Demokrata i URE.

„Izborna lista Ro`aje na{aku}a“ ima jasan plan za pobolj-{anje uslova pred{kolskog obra-zovanja u ovom gradu“ navodeiz op{tinskog odbora URA-e.Pred bira~e zato izlaze i sa pro-jektom za izgradnju novogobjekta dje~jeg vrti}a sa svimprate}im sadr`ajima. Na lokal-nim izborima u Plavu u~estvujedevet izbornih lista, {est partijajedna koalicija i jedna grupa gra-|ana. Izborna lista Grupe gra|a-na „Biram Plav“ koju predvodidonedavni visoki funkcioner Bo-{nja~ke stranke i aktuelni pred-sjednik op{tine Orhan [ahma-

novi}, Plavljanima nudi nasta-vak razvojnih projekata. „Da uovom periodu otvorimo novaradna mjesta, sa koncesijama na{umama o~ekujemo novih 100radnih mjesta. O~ekujemo noveinvestitore. Mi smo do sada ima-li investitore, ali dr`ava nije do-zvolila da svoj novac ulo`e ulo`eu Plavu“, naveo je [ahmanovi}.

Premijer Crne Gore i zamje-nik predsjednika DPS Du{koMarkovi} obi{ao je sredine u ko-jima se u nedelju odr`avaju izbo-ri i pozvao bira~e da ponovo gla-saju za njegovu stranku. Sjever-nim, sand`a~kim, op{tinamaobe}ava puno, prije svega u obla-sti infrastrukture i ekonomije.„Izgradnja autoputa poveza}esjever sa centralnim dijelom dr-`ave, i taj projekat da}e i Ro`aja-ma dodatni podsticaj, jer takavinfrastrukturni objekat u kruguod 100 kilometara mijenja stvariza 360 stepeni nabolje, poru~io jeMarkovi} na tribini liste „Za do-bro gra|ana Ro`aja - Pobjedni~-ki! DPS Milo \ukanovi}. Naveoje da je Vlada posve}ena politika-ma koje }e obezbijediti saobra}aj-no povezivanje Ro`aja. On je ista-kao da }e i u mandatu budu}e lo-kalne vlasti, politika DPS omogu-}iti izda{na ulaganja u Ro`aje, teda se posve}eno radi na unapre-|enju uslova ivljenja. C. D.

U nedjelju lokalni izbori u vi{e op{tina Crne Gore

Zanimljivo i na sjeveru

Protestna {etnja u Pljevljima Demokratska Crna Gora odr`ala je protestnu {etnju u Pljevljima protiv

dugogodi{njeg zaga|enja i devastacije zdrave `ivotne sredine i pljevaljskeop{tine, problema nastalog kao posljedica dugogodi{nje zapu{tenosti i iz-ostanka aktivnosti na planu unaprje|enja `ivotne sredine u Pljevljima. De-mokrate navode da najsjevernija crnogorska op{tina ve} godinama pred-stavlja ekolo{ku crnu rupu na teritoriji Crne Gore i regiona.

petak, 25. maj 2018. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KE

SLIK

E I P

RILI

KE

TopMi palimo topa, da nas ~uje (J)Evropa. Nisu to, ba{, njeni standardi, al ne-

ka ~uje. I mi topa za predstavu imamo. Od kako je top „ustoli~en“ na radskombedemi, ~ar{iji vi{e ne trebaju satovi. Opali top u ta~an vakat. Problem je {tosvako svoj vakat ima i veruje da je samo njegovo ta~no. Li~na ta~nost podra-zumeva svenarodno upravljanje. Svako svoje vreme ra~una, sve ostalo su fal-sifikati.

U naga|anju oko ta~nosti topovskog i onog drugog vakta, prolaze mirni~ar{ijski dani. Ne mo`e biti bez po neke ~arke. Pri~aju jedni, pri~aju drugi, tre-}i... i svi su u pravu. Od svakog prava se opu~i po malo i na kraju ostaje krivapri~a, koju treba da ispravlja vreme.

Vreme je pokazalo da kad se malima daje malo, dobija se mnogo. Neka-da su bili mali odbojka{i, rukometa{i i ko{arka{i. Dobijali su tek toliko da su naspisku „`ivih“. Sa malo su postali veliki i silni. Sad ne mogu da stignu na mno-gobrojne prijeme i izlepe etikete ponosa grada. Nekad su oni tupkali lopte nabrzinu sklepanim igrali{tima, dok se engleska trava ba{karila na, sa svih stra-na osvetljenom, stadionu. Fudbal se kotirao visoko me|u ~ar{ijskim tema-ma. Sad se valja tamo u nekom blatu. Sjaja vi{e nema ni u travi. S. N.

Novi Pazar - Na novopazarskoj de-poniji Golo brdo zavr{ena je sanacija.Na njoj vi{e ne bukte po`ari, nema di-ma i opasnih isparenja. Otpad je pot-puno prekriven slojem zemlje i sadaje taj prostor znatno sigurniji za kori-{}enje. U ovaj posao ulo`eno je petmiliona dinara. U JKP „Gradska ~i-sto}a“, koja gazduje deponijom, isti-~u da ako se svake godine bude radilasanacija, onda }e na toj lokaciji mo}ida se odla`e sme}e jo{ 7-10 godina.Za to vreme trebalo bi da bude prona-|ena lokacija za regionalnu deponijukoja }e biti ura|ena po svim evrop-skim standardima.

Poslednji put deponija je saniranapre pet godina. Odlaganje sme}a natoj lokaciji po~elo je pre 18 godina.Tada se govorilo da Novi Pazar dobi-ja savremenu sanitarnu deponiju

sme}a. Projekat nikada nije dovedendo kraja, a lokacija je pretvorena unajobi~nije smetli{te i postala je crnaekolo{ka ta~ka.

Saniranu deponiju obi{ao je grado-na~elnik Novog Pazara Nihat Bi{evac.Zahvalio je me{tanima iz sela u okolinideponije {to su imali strpljenja i razu-mevanja dok je trajala sanacija lokaci-je i obe}ao je da }e gradska uprava, unarednom periodu, na vreme obezbe-diti sredstva za ovu namenu kako se„ovakve situacije ne bi ponavljale“.

Izgradnja savremene regionalnedeponije sme}a, koju bi koristio gradNovi Pazar i op{tine Tutin i Ra{ka, bi-la je jedna od tema razgovora, pre de-setak dana u Beogradu, ministra za{ti-te `ivotne sredine Gorana Trivana ipredstavnika novopazarske lokalne sa-mouprave. Ministar Trivan je tada na-

javio, da }e na osnovu strate{kog pla-niranja upravljanja otpadom u Srbiji,sanacija postoje}ih deponija biti siste-matski re{avana uspostavljanjem regi-onalnog centra za upravljanje otpa-dom koji }e obuhvatiti Novi Pazar, Tu-tin i Ra{ku.

- Upravljanje otpadom kroz izgrad-nju regionalnog centra i uspostavljanjepostrojenja za pre~i{}avanje otpadnihvoda, vidimo kao naro~ito zna~ajnaekolo{ka pitanja za `ivot gra|ana uovom delu Srbije - rekao je ministarTrivan i obe}ao da }e njegovo mini-starstvo kroz stru~nu i tehni~ku po-mo} doprineti da se ta pitanja nared-nom periodu uspe{no re{avaju.

Novopazarski gradona~elnik oce-njuje da to ni malo nije lak posao i dapredstoji period od nekoliko godina dabi se to re{ilo. S. Novosel

Novi Pazar - Skoro dve i po decenijepekara „Sa~“ isporu~uje svoje proizvo-de tr`i{tu, a tek samo koja godina ne-dostaje do dve decenije od kako se zaspecijalne hlebove bez dodataka i odprokrijalog zrna, ovog proizvo|a~a,zna i {irom Srbije. Zahvaljuju}i Me|u-narodnom sajmu poljoprivrede u No-vom Sadu, gde pekara „Sa~“ redovnou~estvuje i dobija priznanja, saznalo seda se u ovom gradu proizvodi osamde-setak vrsta specijalnog hleba.

Ni ovogodi{nja manifestacija u No-vom Sadu nije mogla da pro|e bez ov-da{njih specijalnih pekarskih proizvo-da, ali i „pokupljenih“ priznanja. Dvesrebrne, pet zlatnih i dve velike zlatne

medalje, specijalno priznanje „RozikaVukobratovi}“ za bon`ita hleb i peharSajma za tradicionalno visok kvalitet istalnost pri inovacijama u proizvodnji- ovo je „u~inak“ pekare „Sa~“ na ovo-godi{njem sajmu. Stru~ni iri je ocenioda su proizvodi ove pekare vrhunski,da je asortiman {irok i raznovrstan iprepoznatljiv po kvalitetu prirodnostii da nutritivno vredni. Sve vrste hleba,koje se prodaju na tr`i{tu Novog Paza-ra, Tutina i Sjenice, izra|uju se po li~-noj recepturi.

Iza svega stoji Besim Bilalovi}, vla-snik i tehnolog pekare. Bilalovi} je poobrazovanju ma{inski in`enjer, ali je iznu`de postao pekar. Do po~etka deve-

desetih godina bio je jedan od direkto-ra Fabrike namenske proizvodnje „Za-stava“, u pogonu u Novom Pazaru. Ka-da je ostao bez posla, okrenuo se pekar-stvu i u~enju novog posla u kojem jestigao do doktorske titule. Pekara „Sa~“se 2001. godine opredelila za proizvod-nju samo specijalnih vrsta hleba bezdodataka i od prokrijalog zrna.

- Odabir hleba je veoma bitan u is-hrani - poru~uje Bilalovi}, koji je od-branio i doktorsku disertaciju o zna-~aju hleba za zdravlje ljudi, i za na-redni period najavljuje oboga}ivanjeasortimana sa jo{ dve vrste specijal-nog hleba.

S. Novosel

Novi Pazar - Potpredsednik Bo-{nja~kog nacionalnog ve}a (BNV)Esad D`ud`o zatra`io je od ministraprosvete Mladena [ar~evi}a da otklo-ni sve prepreke u sprovo|enju celo-kupne nastave na bosanskom jeziku.D`ud`o se u svom pismu pozvao nazaklju~ke sa sastanka, koji je krajemmarta ove godine, ministar odr`ao saKoordinacijom nacionalnih saveta na-cionalnih manjina.

On od ministra prosvete zahtevada prona|e adekvatna re{enja i otklo-ni sve prepreke u sprovo|enju celo-kupne nastave na bosanskom jeziku,ali i da po{alje instrukcije {kolskimupravama i direktorima osnovnih isrednjih {kola o „validnosti sertifika-ta o poznavanju bosanskog jezika, ko-

je je do 1. septembra 2014. godine iz-davala stru~na komisija ovog nacio-nalnog organa sa zakonom“. Pot-predsednik BNV je detaljno, kroz se-dam ta~aka, pobrojao sve nedostaju}esegmente za celokupno obrazovanjena bosanskom jeziku: standardi zakraj prvog ciklusa osnovnog obrazo-vanja, nastavni planovi, rukopisi ud`-benika, ud`benici i dodaci, ve}inomza nastavu u osnovnim {kolama i uvr-{tavanje svih izdanja ud`benika nabosanskom jeziku u katalog iz aprilaove godine. Nastava na bosanskomjeziku po~ela je {kolske 2013./2014.godine. Ove godine na maternjembosanskom jeziku obrazuje se 15.536u~enika osnovnih i srednjih {kola svr-stanih u 670 odeljenja. S. N.

Novi Pazar - Prikazivanjem doku-mentarnog filma „500 dana“, u re`ijiPamele Jejts, ve~eras se, u Novom Pa-zaru, zavr{ava Filmski festival „Slo-bodna zona“. Prethodne ~etiri ve~eripublika je imala priliku da vidi doku-mentarne filmove „Dan oslobo|e-nja“, reditelja Mortena Travika, „^a-vela“, re`ija Katrin Grund i Dare{ Kjii igrane filmove „]ambra“, rediteljaJonasa Karpanjina, i „Crveni pas:pra-vi plavi“, u re`iji Kriva Stendersa. Do-kumentarac „^avela“ je pro{le godi-

ne na Slobodnoj zoni osvojio nagra-du publike, a na Berlinalu zapam}enje po vi{eminutnim ovacijama posleprikazivanja, a igrani film „]ambra“,snimljene u italijansko-francuskojkoprodukciji, na festivalu u Kanuosvojio je nagradu Europa CinemasLabel Award. Festival su organizova-li novopazarska NVO Urban-in iKulturni centar. Publika je videla fil-move, koji su, pro{le godine, prikaza-ni na festivalu u Beogradu, Ni{u i No-vom Sadu. S. N.

Novi Pazar - U Domu zdravlja uovom gradu, pro{le godine, obavljenoje ukupno 50.893 preventivna pregle-da ili 65,9 odsto od planiranog broja saskriningom. Bez skrininga od planira-nih 62,173 preventivnim pregledimase podvrglo 48.203 ili 77,5 odsto paci-jenata. U ovoj kategoriji prednja~evakcinacija kod dece i odraslih kojaima realizaciju od 192,6 odsto, kon-trolni pregledi dece u tre}oj i petoj go-dini (153,9 odsto) i preventivni pregle-di pred{kolske {kolske dece pre upu}i-vanja dece u ustanove za kolektivni bo-

ravak dece (124,9 odsto) Na visokojpoziciji su i kontrolni pregledi trudni-ca sa 147,2 procenata.

Kada su u pitanju preventivni pre-gledi sa skriningom situacija je mnogodruga~ija i lo{ija.. Od planiranih15.025 realizovano je realizovano je sa-mo 2.690 ili 17,9 odsto. Skrining ranogotkrivanja depresije realizovan je sa sa-mo 1.1%, rano otkrivanje dijabetesa ti-pa 2 - 4,6 odsto rano otkrivanje kardi-ovaskularnog rizika, 4,2 procenta. Ne-{to bolja situacija je kod ranog otkriva-nja raka debelog creva. Bilo je planira-

no da se ovim pregledima obuhvati593, a pregledano je 152 pacijenta ili25,6 odsto. Dok su preventivni pregle-di ispod zadovoljavaju}eg, pregledi di-jagnostikovanja i le~enja su potpunoostvareni. U novopazarskom Domuzdravlja isti~u da im u ovoj godinipredstoji intenziviranje rada na pre-ventivnim pregledima {kolske dece,omladine i `ena i posebno odraslogstanovni{tva kod skrininga i unapre-|enje zdravstveno-vaspitnog rada i ve-}em kori{}enju savremenijih metodaza taj rad. S. N.

Kontrolisanje zdravlja u Novom Pazaru

Preventivni pregledi ispod planiranog

Sanirana deponija Golo brdo kod Novog Pazara

Uga{eni svi po`ari

Primeri uspe{nog privatnog preduzetni{tva u Novom Pazaru

Ma{inac postao doktor za hleb

Doktor za hleb na Novosadskom sajmu: Bilalovi} prima priznanje

Zavr{ava se festival„Slobodna zona“

Novi zahtev BNV Ministarstvu prosvete Srbije za nastavu na bosanskom jeziku

Otkloniti sve prepreke

Ponovo pisao ministru:Esad D`ud`o

Foto

: Med

ija ce

ntar

Priboj - „Siroma{ni Romeo“, predstava Male pozori{ne ra-dionice Doma kulture „Pivo Karamatijevi}“ iz Priboja, u kon-kurenciji 50 de~ijih predstava, u~estvovao je u takmi~arskomprogramu 61.“ Majskih igara“. Ovaj poznati me|unarodni fe-stival scenskog stvarala{tva dece i mladih odr`an je od 14-21.maja u Be~eju, a na njemu je pribojska predstava postigla zna-~ajan uspeh .

„Siroma{ni Romeo“, ra|en po tekstu Toda Nikoleti}a, u re-`iji Ibrahima ]ate Hasanagi}a, bila je drugoplasirana predstava

po odluci de~jeg irija, a po odluci stru~nog irija nagrada za naj-bolju mu{ku ulogu u konkurenciji de~ijih predstava pripala jeKamberu Hasanagi}u, za ulogu Romea. „Siroma{ni Romeo“ izPriboja, verzija ~uvenog [ekspirovog dela „Romeo i Julija“, pri-kazana je na na~in koji odgovara publici svih uzrasta. U ovojpredstavi ima dramske glume, ali i mnogo humora. Ambicija dase u radu sa decom istra`uje, da se pronalaze novi tekstovi i no-vi na~ini rada, ono je {to pribojskog „Romea“ ~ini radom dostoj-nim svakog po{tovanja“, navodi se u obrazlo`enju irija. S. B.

petak, 25.IV

KULTURA

Prijepolje - U Prijepolju je zavr{enOsmi festival amaterskih pozori{ta za-padne Srbije, na kome su, predstavom„Orkestar Titanik“, trijumfovali doma}i-ni. „Predstava „Orkestar Titanik“ je zao-kru`ena umetni~ka celina u svim ele-mentima dramske umetnosti, po~ev odrelevantnog teksta, preko moderne re`i-je, dostojnog vizuelnog identiteta i zna-~ajnih gluma~kih dometa“. Sa ovim

obrazlo`enjem selektor festivala, Vladi-mir Cveji}, proglasio je najboljom pred-stavu doma}ina „Orkestar Titanik“ potekstu Hrista Boj~eva, u re`iji Marije Bar-na Lipkovske.

Time je ansambl iz Prijepolja stekaopravo u~e{}a na Festivalu amaterskih po-zori{ta Srbije koji se u junu odr`ava uKuli. Pored toga {to je progla{ena najbo-ljom me|u sedam predstava koje su u~e-

Autorska predstava grupe studenata beogradskog Pravnog fakulteta „Sluge javnog interesa“

Politi~ka satira odu{evila gledali{te

Nova Varo{ - Predstavu „Sluge javnoginteresa“ autora Nikole Masala, koja naduhovit i ironi~an na~in predstavlja zbi-vanja u jednoj vladaju}oj partiji tokom iz-borne no}i, imala je priliku da na sceniDoma kulture pogleda i novovaro{ka pu-blika. Komad u re`iji Marte A{anin au-torsko je delo grupe studenata beograd-skog Pravnog fakulteta, okupljenih udramskoj sekciji „Amfiteatar“. Zna~ajnakarika u njenom radu je i Novovaro{aninNikola Draga{evi}, glumac, recitator imuzi~ar, koji je za potrebe predstave ura-dio i muzi~ki aran`man sa songovima.

Doma}e gledali{te je odli~no odreago-valo na ovu, ina~e, namenski ra|enupredstavu, nastalu sa idejom da grupamladih i talentovanih studenata kroz do-zirani sarkazam izrazi svoje vi|enje poli-ti~ke i dru{tvene kvazi elite. „Komad krozprizmu nevulgarnog humora analiziraaktuelni „krem“ srpskog dru{tva, koji jeotvoreno ili prikriveno, namerno ili slu-~ajno, u sprezi sa politikom i nije li{enafera i intriga neizbe`nih kad se potpi{e„pakt sa |avolom“ Nu{i}evim pristu-pom, vodljivskim re{enjima „Sluge“ po-stavljaju mno{tvo pitanja i izla`u ruglusve anomalije savremenog dru{tvenogporetka“, isti~u ~lanovi „Amfiteatra“.

Likovi su sme{teni u predizbornu no}u kojoj se odlu~uje da li }e predsednikpartije Milan Stanisavljevi}, ~iju uloguodli~no tuma~i Nikola Masal, po tre}iput zadobiti poverenje naroda ne bi li gajo{ pet godina vodio strmoglavim puta-

njama jo{ uvek aktuelne tranzicije. Uovakvim misijama uvek je dobrodo{lapomo} klasi~nih ulizica - izvesnog Mar-keti}a ( igra ga Nikola Todorovi}), umi-{ljenog Bruta i naivno nepripremljenogPusi}a (Igor Vesovi}). U sve~anoj lakrdi-ji kao na traci defiluje gotovo kompletna

smehotresna „elita“: jeftina starleta Una(Sandra Milenovi}), bahati {ef omladin-skog pokreta Goksi (Nikola Sretenovi}),prevrtljivi udvorica profesor Karamar-kovi} (Janko Bla{i}), njegova ena skoro-jevi}ka Milka (Marta A{anin ). Tu je na-ravno i vo|ina mirna i glupa supruga

Marina (Danijela Sarapa), podani~kaslu{kinja, izvesna novinarka (Danica Ra-dovanovi}), lider demokratske frakcije upartiji (Denis Ov~arevi}), kao i ~ista~icaRajka (Katarina Vidakovi}), koja sve ~u-je i sve zna i zato je jedina nepromenjivau ovoj veseloj skupini. Svoje sugra|aneje o~ekivano posebno impresionirao Ni-kola Draga{evi}. On u predstavi igra po-pa Ni}ifora, koji direktno od Boga pre-nosi poruke velikom lideru sa eljom du-ge vladavine.

Po oceni pozori{ne kritike, „Sluge“ suodli~no ura|ena politi~ka satira, kome-dija, tragedija, a zapravo realna savreme-na pri~a, koja, sa vrlo malo karikiranja,pokazuje koliko je na{a dru{tvena svako-dnevica trivijalna i pogodna za ismeva-nje. Dobro poznate slike sme{tene na po-zornicu publici odjednom izgledaju neo-doljivo simpati~ne i duhovite, dok isto-vremeno predstavljaju nimalo ru`i~astistvarni ivot. Publika u ve}ini smatra dapredstava nanosi sna`an udarac kakovlasti i njenim poltronima, tako i pasiv-noj narodnoj masi naviknutoj da joj vr-hunac borbe protiv dru{tvenih anomali-ja i lo{ih re`ima bude tiho negodovanje.Komad je poseban i zato {to je ~ist i li{enpretencioznosti, a takvi su i glumci kojiga izvode .“Sluge“ su u proteklih par me-seci osvojile simpatije brojnog gledali{ta{irom zemlje, a predstava je i najboljapotvrda da potreba za politi~kom sati-rom nikada ne jenjava.

R. Popovi}

Nova Varo{ - „Bolje spre~iti nego le~iti“naziv je pozori{ne predstave koju su nasceni Doma kulture u Novoj Varo{i izveli~lanovi beogradskog Pozori{ta za decu„Poletarac“. Komad je edukativno-zabav-nog karaktera, odli~no korespondira sapublikom, a nosi sna`nu poruku o zna~ajui potrebi o~uvanja ivotnog okru`enja.

Grupa profesionalnih glumaca je do su-za nasmejala gledali{te, koje je, ipak, iakomla|ano, dobro shvatilo poruku da je na-{a planeta samo jedna i da je moramo ~u-vati. A kako ekolo{ke obaveze mogu da po-stanu i pravo zadovoljstvo mali{anima su,kroz zanimljivu i ma{tovitu pri~u, igru i

Novi Pazar - U Galeriji Multimedijal-nog centra ve~eras }e, u okviru ve} tra-dicionalne manifestacije „Ramazanart“,biti otvorena izlo`ba tri novopazarskaumetnika: Emine Gani}, Emira okovi-}a i Amre Hod`i} Jejna. Izlo`ba pod na-

Uspeh de~jeg pozori{ta iz Priboja na „Majskim igrama“

Zavr{en Festival amaterskih pozori{ta z

Najbolji „Orkestar

Dozirani sarkazam se dopao Novovaro{anima: Detalj izkomada izvedenog na sceni novovaro{kog Doma kulture

Zna~ajan uspeh u Be~eju: Mala pozori{na radionica

De~ja predstavanego le~iti“ na sc

„Poletarci“ razv

Izlo`ba t

[umski drugari o zna~aju ekologije: Detalj i

maj 2018. V

AKTUELNO

stvovale na smotri,“Orkestar Titanik“ jedobio jo{ nekoliko nagrada. RediteljkaMarija Barna Likovski deli nagradu zanajbolju re`iju sa rediteljkom IvanomTerzi} koja je re`irala predstavu ,,Hajdeda ne murimo“, Pozori{ta ,,Janko Vese-linovi}“ iz Bogati}a. Za kostimografijunagra|ena je Ivona Bakovi}, za muzikuDamir Rondi}, a za glumu Me{a [endelji Ekrem Lotri}. I. H. D.

pesmu, pokazali ve{ti glumci na sceni uulogama najboljih drugara iz {ume, njiho-ve u~iteljice - {umske vile Dobrile i mladog~arobnjaka. Predstava, ina~e, ima dug po-zori{ni ivot. Priliku da je pogledaju imalasu deca {irom Srbije i regiona. Oven~ana jesa nekoliko priznanja, a najzna~ajnija je pr-va nagrada na Me|unarodnom festivalu„Ekoart“ u Budimpe{ti. Pozori{te „Poleta-rac“ uspe{no radi ve} vi{e od dve decenije.Na repertoaru ima uglavnom predstaveedukativnog sadr`aja, ~ijem kvalitetu osimprofesionalnih glumaca, doprinose i ras-ko{ni kostimi, ambijentalna scenografija ipa ljivo odabrani muzi~ki songovi. R. P.

Prijepolje - Ni posle dve sedmice koli-ko traje {trajk gla|u na koji se odlu~io tre-ner Odbojka{kog kluba „Bambi volej“Adis Micanovi}, epilog se ne nazire.Predvo|eni odbojka{icama, u sredu jestotinka gra|ana, me|u kojima su bili ineki od istaknutih predstavnika opozici-onih stranaka , pro{etalo je centrom gra-da, a potom su se zaustavili ispred zgradeOp{tinske uprave, kako bi izrazili podr-{ku Micanovi}u koji tu sedi ve} 16 dana,ali i svoje negodovanje zbog nere{avanjazahteva koje je uputio nezadovoljan ras-podelom sredstava iz op{tinskog bud`e-ta, a namenjenih sportskim klubovima.

Ispred prisutnih, koji su upotrebili pi-{taljke kao znak protesta, uz povremenepovike „lopovi, lopovi“, javnosti se obra-tila jedna od odbojka{ica kluba isti~u}ida trener jo{ uvek veruje u sistem , prav-du i zakone dr`ave i ~eka odgovor lokal-nih vlasti, tu`ila{tva, nadle`nog mini-starstva, Sportskog saveza Srbije, inspek-cije i svih koji mogu na}i izlaz iz ove situ-acije.

Micanovi} se zahvalio na podr{ci i ge-stu gra|ana ali je istakao da }e i}i do kra-ja i da nema nameru da odustane dok sene ispune njegovi zahtevi.

Odbojka{ki klub „Bambi volej“ upu-tio je istog dana predsedniku op{tine Pri-jepolje Dragoljubu Zindovi}u zvani~nizahtev da Komisija za raspodelu nov~a-nih sredstva za oblast sporta ponovi pro-ceduru i sredstva opredeli prema Pravil-niku o odobravanju i finansiranju pro-grama za zadovoljavanje potreba gra|a-na u oblasti sporta i Pravilniku o katego-rizaciji sportskih organizacija, da pred-sednik op{tine odr`i sastanak sa pred-stavnicima OK „Bambi volej“ i da javno-sti odmah bude dostupna odluka o ras-podeli sredstava u oblasti sporta.

Da podsetimo, zbog, kako tvrdi, poli-ti~ke odluke da se Odbojka{kom klubu„Bambi volej“ iz op{tinskog bud`eta do-deli samo 50.000 dinara za teku}u godi-nu, dugogodi{nji predsednik i trener klu-ba Adis Micanovi} odlu~io je da {trajku-je gla|u. Na konferenciji za novinare Ne-boj{a @uni}, ~lan Op{tinskog ve}a zadu-`en za sport, uputio je pre sedam danaapel Micanovi}u da prekine {trajk gla|ujer time ne doprinosi re{avanju problematim pre {to je, kako je istakao, Komisija zaraspodelu sredstava namenjenih sport-skim klubovima usaglasila stav da se po-

menutom klubu ipak odobre simboli~nasredstva kako ne bi podlegao pod strogezakonske norme kad je u pitanju nena-mensko tro{enje bud`etskih para. @uni}je tada rekao da je po zahtevu op{tine,podneta prijava protiv OK „Bambi volej“i predsednika i trenera od kojih se tra`i dau roku od tri dana vrate spornih 250.000dinara koliko je pro{logodi{njom raspo-delom dobio za medijsku promociju, akoja su vra}ena Klubu.

Nakon toga nije bilo nikakvog zvani~-nog obra}anja predstavnika lokalne samo-uprave, niti bilo kojih institucija. I. H. D.

Nova Varo{ - Ku}a porodice Kuli} uNovoj Varo{i, jedna od malobrojnih iretkih spomenika narodnog graditeljstvau zlatarskom kraju, otvori}e danas vrataza posetioce povodom evropske manife-stacije „Na{a ku}a - Va{e nasle|e“.

Starinsku ku}u u nekada{njem soka-ku, a sada u Kara|or|evoj, glavnoj grad-skoj ulici, sagradio je davne 1900. godi-ne Jevrem Kuli}, otac Radenka Kuli}a(1884-1964), ~uvenog trgovca i vlasnikaprvog hotela u Novoj Varo{i. Stambeniobjekat je danas u vlasni{tvu Radenko-vih unuka Predraga Peda Korunovi}a injegove sestre Mile Korunovi} Deli}.

- Na{a ku}a je, kao {to je oduvek i bi-la kada su to okolnosti dozvoljavale,otvorena za sugra|ane, brojne prijateljei namernike. Danas i sutra posebno jersam prihvatila ponudu Udru`enja „Stareku}e Srbije“ da se u okviru evropske ma-nifestacije „Na{a ku}a - Va{e nasle|e“, ukojoj u~estvuje svega devet privatnih ku-

}a spomenika kulture u Srbiji, prika`eono {to je sa~uvala na{a porodi~na Kuli-}a ku}a, ka`e Mila Korunovi} Deli}, pen-

zionerka iz Beograda, ina~e, ro|ena Va-ro{anka. Ona je povodom ovog doga|a-ja u svoju ku}u pozvala i |ake sa nastav-

nicima, predstavnike lokalne vlasti, usta-nova kulture, te novinare i ljubitelje sta-rina.

Ova ku}a ~uva duh vremena, zanat-stva i doma}e radinosti na ovom prosto-ru na razme|i dva veka. U objektu od~atme, nekada pokrivenoj {undrom, sadvoja vrata i magazom, narodni majsto-ri tog vremena pokazali su pravo ume}eu izradi stolarije i {a{ovaca na tavanu, ane manjka ni od gvo`|a kovanih ukrasai za{tite na prozorima do ulice i avlije.

O etnografskom blagu i lepoti ukra{a-vanja unutra{njosti ku}e svedo~e i ruko-tvorine iz prohujalog vremena. U soba-ma, a posebno gostinjskoj ( slavskoj) su}ilimi na zidovima i podu, starinski na-me{taj i posu|e, pe} dopremljena ~ak izSoluna... Vlasnici ku}e bri`ljivo brinu okorenima, prvenstveno rodoslovu poro-di~ne loze doseljene iz crnogorske Pive,kao i sa slikama o potomcima i rodneVaro{i, koje vi{e nema. R. P.

Novi Pazar - Dr`avni univerzitet iove godine organizuje besplatnu pri-premnu nastavu za upis na prvu go-dinu osnovnih studija. Pripremnomnastavom, od 4. do 14. juna, obuhva-}eni su svi studijski programi.

Prema upisnoj kvoti, koju je odo-brila Vlada Srbije, ova visoko{kolskaustanova, {kolske 2018/2019. godi-

ne, na 20 akreditovanih studijskihprograma upisa}e 1.029 bruco{a. Izbud`eta }e se finansirati 739, a nasamofinansiranju }e biti 290. U od-nosu na pro{logodi{nji upis, ovogo-di{nje upisne kvote pove}ane su nastudijskim programima informatikei matematike, gra|evinarstva, arhi-tekture, biologije i psihologije i kre-

}u se od ~etiri do 10 bud`etskih me-sta. Ove godine ne}e biti upisa nastudijske programe Audio i videotehnologije i Likovna umetnost, gdeje bud`etska kvota pro{le godine bi-la 40 odnosno pet studenata. Na De-partmanu za biotehni~ke nauke uSjenici svi bruco{i bi}e na bud`etu.Na studijskim programima Agrono-

mija i Prehrambena tehnologijaima}e mesta za 60 studenta. Za sa-mofinansiraju}e studente {kolarinaostaje nepromenjena. Za pravne,ekonomske, filolo{ke i filozofska na-uke iznosi 50 hiljada, a 60 hiljada di-nara je studiranje na tehni~kim, he-mijsko-tehnolo{kim i biomedicin-skim naukama. S. N.

zivom „Tri poetike orijentalnog“, obu-hvata 19 radova ra|enih tehnikom akri-lik na platnu i kombinovana tehnika naplatnu. Zajedni~ka inspiracija i motivautorima su islamska umetnost i arhi-tektura. S. D.

Trener odbojka{ica kluba „Bambi volej“ ne prekida {trajk gla|u

[etnja podr{ke zahtevima Micanovi}aProzivaju lokalne vlasti:Podr{ka treneru

U okviru manifestacije „Na{a ku}a - Va{e nasle|e“ u Novoj Varo{i

Ku}a Kuli}a otvorila vrata za posetioce Mila Kuli} u gostinjskoj sobi

Dr`avni univerzitet naredne {kolske godine primi}e 1.029 studenata

Desetodnevne pripreme za budu}e bruco{e

zapadne Srbije

Titanik“

a „Bolje spre~iti eni Doma kulture

veselili mali{ane

Apsolutni pobednici: „Orkestar Titanik“

ri autora

iz komada

Op{tinske vlasti ga pozivaju da prekine {trajk, Micanovi} najavioda }e "i}i do kraja"

petak, 25. maj 2018.VI

Nova Varo{ - Univerzitet za poslov-ne studije (UPS) iz Banjaluke ove jese-ni otvori}e izdvojeno odeljenje u No-voj Varo{i. Re~ je o akreditovanomuniverzitetu sa me|unarodno prizna-tim diplomama, a budu}i bru-co{i ima}e priliku da seobrazuju na sedamrazli~itih studij-skih smerova iprofila.

Prijemni is-piti odr`a}e seu dva roka -krajem juna ip o ~ e t k o ms e p t e m b r a .Ukoliko se odlu-~e da svoje dalje{kolovanje nastavena ovom Univerzitetu,svr{eni srednjo{kolci }e tomo}i da urade na fakultetima za po-slovne i finansijske studije, primenje-nu ekonomiju, informacione tehnolo-gije i dizajn, ekologiju, novinarstvo ikomunikologiju, fakultetu pravnih na-uka i za turizam i hotelijerstvo. Naovom poslednjem budu}i akademci }eimati izbor od ~etiri smera: gastrono-

miji, restoraterstvu, hotelijerstvu i od-seku za turizam. [kolovanje traje ~eti-ri godine, nakon ~ega akademci dobi-jaju diplome sedmog stepena sa 180odnosno 240 ESTS bodova.

- Studenti koji su zavr{ili stru-kovne studije mogu na

UPS-u da upi{u ~etvr-tu godinu akadem-

skih studija, na-pominju nadle-`ni iz ove obra-zovne ustano-ve i ocenjujuda je otvaranjei z d v o j e n o g

odeljenja u No-voj Varo{i {ansa

za roditelje kojizbog visokih tro{ko-

va nisu u mogu}nosti dasvoju decu {alju na {kolova-

nje van op{tine, da to sada u~ine usvom gradu. Posebno zanimljiv smerza ovo podru~je mogao bi da bude fa-kultet za hotelijerstvo i turizam, ima-ju}i u vidu turisti~ku ekspanziju naZlataru u poslednjih nekoliko godina,kao i deficit {kolovane radne snage uoblasti ugostiteljstva. R. P.

Pljevlja - Rudnik uglja zavr{io jeprvi kvartal sa neto profitom od 3,31milion evra, 9,6 odsto manjim negou istom pro{logodi{njem periodu.Prema podacima iz izvje{taja o po-slovanju, koji je objavljen na sajtuMontenegroberze, poslovni prihodiRudnika uglja na kraju marta iznosi-li su 10,88 miliona evra i bili su 11,2

odsto manji nego u uporednom pe-riodu. Poslovni rashodi kompanijesmanjeni su 11,7 odsto na 7,5 milio-na evra. Tro{kovi zarada, naknada iostali li~ni rashodi dostigli su 3,23miliona evra.

Ukupna aktiva Rudnika uglja nakraju marta vrijedila je 69,36 milio-na evra, {to je skoro dva odsto vi{e u

odnosu na prvi kvartal pro{le godine.Akumulirani gubitak dostigao je 8,72miliona evra. Dr`ava posjeduje 31,11odsto udjela u Rudniku uglja, itali-janska kompanija A2A 39,49 odsto,a brat crnogorskog predsjednika Aco\ukanovi} 11,84 odsto. Vlasnici 5,13odsto akcija skriveni su iza CK Zbir-nog kastodi ra~una 1, dok Radoslav

Tomi} iz Beograda ima 1,1 odsto di-onica. Ostali akcionari imaju manjeod jedan odsto udjela u kompaniji.

Elektroprivreda (EPCG) je kra-jem marta objavila odluku o pokre-tanju postupka dobrovoljne javneponude za preuzimanje Rudnikauglja. Rije~ je o oko 5,06 miliona ak-cija Rudnika, koje se prodaju po ci-

jeni 6,4 evra po dionici. Prodaju jezaustavio Privredni sud, na osnovutu`be manjinskog akcionara EPCG,M&V Company u vlasni{tvu Vasili-ja Mili~kovi}a, zbog sprje~avanjanastanka eventualne nenadoknadi-ve {tete. EPCG je ulo`io prigovor inova odluka Privrednog suda o~e-kuje se naredne nedelje. C. D.

Pljevlja - Sjever Crne Gore jo{ se ni-je oporavio od {oka zbog po`ara u ko-me je krajem pro{log mjeseca u Bije-lom Polju izgorela fabrika za preradumesa „Mesopromet“, a u utorak ujutruu po`aru su potpuno uni{tene prosto-rije RTV Pljevlja. U Op{tini je odr`ansastanak na kojem je dogovoreno da sepomogne lokalnoj televiziji koja }e,ako sve bude po planu, za mjesec po-~eti emitovanje programa.

Uzrok po`ara jo{ nije poznat, a va-tra je samo posljednja nevolja koja jezadesila zaposlene u ovom mediju.Njima se godinama duguje vi{e plata,zbog ~ega su i {trajkovali. „Po`ar je tra-gi~na kulminacija doga|aja od pret-hodnih mjeseci. Crnogorska javnost je

dobro upoznata kroz sve {to smo pro-lazili, posebno zaposleni u ovom lokal-nom javnom emiteru. Pozivam i na{erukovodstvo {to prije da reaguje, kakobi svi zaposleni ovdje a kojima u ovommomentu nije nimalo jednostavno, sa-znali prije svega za{to i kako je do{lodo po`ara, a onda i {ta }e se dalje de{a-vati sa nama“, kazala je novinarkaRTV Pljevlja Vanja Janju{evi}.

Ministar kulture Aleksandar Bog-

danovi} izjavio je u Pljevljima da }eVlada Crne Gore pru`iti podr{ku Op-{tini pri sanaciji RTV Pljevlja. Ministarje istakao i da je ovim nemilim doga-|ajem pri~injena velika materijalna{teta, ali da je najva`nije da u po`arunije bilo ljudskih rtava i povrije|enih.

„Vlada Crne Gore }e obezbijediti hitnuinterventnu pomo}, kako bi pomoglasaniranje {tete i obnavljanje RTV Plje-vlja i omogu}ila da ovaj medij u bu-du}nosti bude jo{ kvalitetniji servisgra|ana Pljevalja“, istakao je Bogdano-vi}. Predsjednik Op{tine \a~i} je infor-misao ministra Bogdanovi}a da je Op-{tina Pljevlja ve} obezbijedila prostori-je u Akademskom centru, u kojima }eRTV Pljevlja nastaviti svoj rad. Bogda-novi} je obi{ao i rekonstruisani Domkulture Pljevlja, koji }e biti sve~anootvoren do kraja ove sedmice.

I ministar zdravlja Kenan Hrapovi}obi{ao je zgari{te RTV Pljevlja. On jekazao da su u istoj zgradi i prostorijelaboratorije Doma zdravlja i filijalaFonda za zdravstveno osiguranje, alida nije bilo o{te}enja u njima i da }e seaktivnosti u njima obavljati normalno,kao i do sada. Direktor Agencije zaelektronske medije Abaz Beli D`afi} is-takao je da }e Agencija pru`iti podr{kukako bi taj mediji {to prije nastavilirad, ali i to da o~ekuje solidarnost do-natora i drugih elektronskih medija prisanaciji {tete. C. D.

Prostorije RTV Pljevlja uni{tene u po`aru

Op{tina i Republika obe}avaju pomo}„Po`ar je tragi~na kulminacija doga|aja od prethodnih mjeseci“,

kazala je novinarka RTV Pljevlja Vanja Janju{evi}

Opozicija sumnja na pirotehnikuMinistar Bogdanovi} je istakao da vjeruje da }e nadle`ni organi utvrditi uzrok po`ara, bi-

lo da su u pitanju instalacije, po`ar ili iskre iz spolja{njosti i da }e shodno tome biti preduze-te odgovaraju}e mjere. Dio opozicije smatra da je do po`ara do{lo zbog upotrebe piroteh-ni~kih sredstava u proslavi Dana nezavisnosti Crne Gore.

Profit pljevaljskog Rudnika uglja manji za skoro 10 odsto

Banjalu~ki Univerzitet za poslovne studijeotvara ogranak u Novoj Varo{i

Studiranje na sedam smerova

Budu}i bruco{i }e od

ove jeseni imati priliku da se {koluju nafakultetima ekonomije,

prava, informacionihtehnologija, ekologije,novinarstva, turizma i

hotelijerstva

Osnovna {kola „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji proslavila 165. ro|endan

Slavlje i pomo} za opremanjeNajstarija u jugozapadnoj

Srbiji: O[ „Nikola Tesla“

Priboj - Najstarija {kola u ju-gozapadnoj Srbiji - Osnovna{kola „Nikola Tesla“ iz Priboj-ske Banje, u utorak 22. majaproslavila je 165. ro|endan. Jo{jedan razlog za slavlje su i pro-jekti za koje su im po konkur-su odobrena sredstva.

Za projekat „Stvaranje uslo-va za savremenu nastavu“ {ko-la je konkurisala marta ove go-dine kod Ministarstva pravdeza dodelu sredstava prikuplje-nih po osnovu odlaganja kri-vi~nog gonjenja. Ukupan iznostih sredstava je 760.624,00 di-nara. „Ve} dugo nisu izdvaja-na ve}a sredstva za opremanjeu~ionica tako da nedovoljna izastarela oprema u u~ionicamanije ispunjavala uslove savre-mene nastave kojoj te`imo. Re-{avanjem problema rasvete,nabavkom ormari}a za u~eni-ke kao i ra~unarske i multime-dijalne opreme, stvori}emooptimalne uslove za rad u~eni-ka i nastavnika {kole kao i zaizvo|enje savremene nastave“,

ka`e Nikola To{i} , direktor{kole na Banji i dodaje da je, ume|uvremenu, {kola dobila i490 hiljada dinara od Elektro-mre`a Srbije iz Beograda. Tupomo} }e potro{iti za izradufasade na {kolskoj zgradi iz-dvojenog odeljenja u Kalafati-ma. U upravi {kole ka`u da }ezahvaljuju}i ovim sredstvimamo}i da se u potpunosti reno-vira {est u~ionica u {koli . Sva-ka u~ionica }e imati laptop,projektor i ostalu multimedi-jalnu opremu, tako da se odidu}e {kolske godine mo`epre}i na kabinetsku nastavu.Planirano je da svi radovi bu-du zavr{eni do po~etka nove{kolske godine.

Povodom Dana {kole prire-|ena je {kolska priredba, orga-nizovana su sportska takmi~e-nja, dodeljene su nagrade naj-boljim u~enicima. [kolu su po-setili predsednik op{tine LazarRvovi} I vladika Mile{evskeeparhije Atanasije Rakita.

S. Bjeli}

Novi Pazar - Pro{le godine spas je sti-gao iz kancelarije RSS odlukom o pro-meni sistema takmi~enja. Umesto sila-ska u Prvu ligu Novi Pazar je kao sre}-ni gubitnik dobio priliku da nastavi ta-mo gde je stao. Tu {ansu nije propustio.U Pazaru su dobro primetili da ne{to{to je vredno i o ~emu su generacije sa-njale nikad nije bilo tako blizu, skoronadohvat ruke. Pripremni potezi, oniod kojih u dobroj meri zavisi dovr{etakzama{nog projekta odra|eni su ozbilj-no, pa kad su stvoreni bazi~ni predu-slovi tek onda je moglo da se pre|e nadrugi i najva`niji nivo, osvajanje bodo-va. Naravno, ne ide to lako i nije i{lo.

Sa Arminom Kaltakom, ZlatkomRaki}em, Nikolom Milojkovi}em, Vu-kom Stevanovi}em, Aleksom Milo{e-vi}em i Milo{em Ili}em, kao ,,stranci-ma“ i doma}im snagama Irfanom ]o-sovi}em, Harisom Muj~inovi}em,D`emilom Badi}em, Rejhanom Arifo-vi}em, Anesom Sefovi}em i ostalima,po~ela je operacija koju niko nije javnonazvao - Superliga, sad i odmah, ale semirne du{e mo`e re}i da je pod timsloganom otr~ana i okon~ana. Posledva remija u najranijoj fazi takmi~enja,od kojih je onaj u Prokuplju s Topli~a-ninom (24:24) pretio da uspori, mo`dai zaustavi, hitanje ka cilju, Pazaru se„dogodio“ Sead Me|edovi}. Doma}iigra~ koji kvalitetom odgovara cilju ko-ji se juri donosi ne samo ono {to je naj-pre~e, otklon od osrednjosti, nego i sveostalo {to se na prvi pogled ne vidi, adirektno je u sprezi sa rezultatima.

Karakterom i temperamentom me-nja ekipu na bolje, oplemenjuje, nado-

gra|uje i anulira one nedostatke igra-~a sa strane koji nisu u direktnoj vezisa njihovim igra~kim ume}em, a bez~ega se ne sti`e do najvi{ih dometa. Po-javio se na terenu u me~u 7. kola s Pri-bojem, klubom u kojem je do tada na-stupao, postigao ~etiri gola i ostao unjemu do jedanaestog. Onda je propu-stio jo{ dve prole}ne runde, nabrav{ido kraja 14 utakmica. Rasplet je poka-zao da je bio sli~ica bez koje verovatnone bi bilo {ampionske fotografije. Eu-fori~an posle dobro obavljenog posla,stigao je da ka`e da mu se na zalaskukarijere ispunila `elja da zaigra u Su-perligi. „Odlazio sam i dolazio, sad senadam da }u se dogovoriti s klubomna obostrano zadovoljstvo. Siguransam da }emo dugo trajati u eliti i da }eod toga najvi{e koristi imati deca kojakucaju na vrata najboljeg tima“, rekaoje Me|edovi}.

Dva iksa u duelima sa Topli~ani-nom i Belom Palankom sigurno nisubila razlog za ,,prekid ljubavi“ na pre-seku prvenstva sa Goranom Veselino-

vi}em, trenerom koji je Novi Pazar po-sle prvog dela sezone ostavio na ~elutabele. S njim na klupi tim je odigraoutakmicu sezone, pobe|eno je Vranje1957 u ,,Pendiku“ (31:26), uz ,,plave“daleko najbolji tim lige. Njegov nasled-nik Vladimir Stanojevi}, stru~njak saiskustvom ste~enim u radu sa mladomnacionalnom selekcijom Srbije, vremesvoje ,,vladavine“ obojio je odli~nim iz-danjima na strani i prili~no neubedlji-vim na doma}em terenu. Krajnje neti-pi~no za novopazarske klubove, tamogde se o~ekivala apsolutna dominacija- nije je bilo, gde joj se malo ko nadao -i te kako ju je bilo. Ote`avaju}u okol-nost stvarala mu je ~injenica da seigra~ki kadar obnavljao tokom trajanjaprvenstva. U tom smislu vu~eni su do-bri, manje dobri i lo{i potezi. Najva`ni-je od svega, uo~i li se da se u izboruoma{ilo prelazilo se na novo re{enje.Kad propisi u registrovanju igra~a do-zvoljavaju da se klubovi obilato pripo-ma`u tehnikom takni - makni, u dovo-|enju i otpu{tanju igra~a, valja se sna-}i, a Novi Pazar je pokazao da ume dakombinuje. Da nije, od Superlige ne bibilo ni{ta. Miljan Eri} je ve} na debijuprotiv Zlatara pokazao da nije poja~a-nje kakvo se tra`ilo, ali da Boris Radi-vojevi} i Marko Antelj jesu. Veliki ru-kometni znalac Du{an Medi} do{ao jekasno, u ,,martovskoj klasi“ sa Radivo-jevi}em i Anteljem, ~iji udeo u tituli jeogroman, dodu{e, Medi} nije ni imaomnogo prilika da se poka`e obziromna du`e odsustvo iz tima. Zato jesteBoris Radivojevi}, momak iz Smede-revske Palanke imao je u duelu sa Pla-ninkom podr{ku iz publike, uz njega

su bili njegovi najdra`i. „Ne pamtimda sam ikada igrao ovakav me~. Kakose i odakle uvukla nervoza u na{e redo-ve, nije mi jasno. A da sam sre}an, je-sam, mnogo“, re~e i odjuri da podelitrijumf sa rodbinom prisutnom na tri-binama.

Me~ u kojem je Novi Pazar sam od-lu~ivao o svojoj sudbini, pri~a je za se-be. Pamti}e se po nervozi igra~a i navi-ja~a. Planinka Prolom voda jeste ime udoma}em rukometu, kao biv{i super-liga{, ali u tom trenutku i deveti tim natabeli lige. Da mo`e do tog nivoa daugrozi san svih generacija novopazar-skog rukometa malo ko je o~ekivao.@argonski re~eno, bilo je gusto i dozla-boga dramati~no (35:33 za Novi Pa-zar). Dodatnu napetost stvaralo je kre-tanje rezultata u Prokuplju, gde su se uisto vreme ,,rvali“ Topli~anin i Vranje1957 (poraz Vranja 29:28). U toj i sko-ro svim utakmicama drugog dela sezo-ne igranim u ,,Pendiku“ nedostajala jeubedljivost (izuzmemo li pobedu nadtotalnim autsajderom Kara|or|em).

Bakljada kojom su navija~i do~ekaliigra~e na platou ispred ,,Pendika“ pozavr{etku me~a prili~i veli~ini rezulta-ta, me|utim, lica igra~a govorila su daje ne{to nedostajalo da slavlje budeekvivalentno postignutom. Niko nijebio zadovoljan utakmicom, pobedom- svi. Kao jedini tim u obe grupe SuperB lige zavr{ili su takmi~enje, krunisav-{i veliki uspeh pobedom u poslednjemkolu na gostovanju nad Vranju 41:40(19:22), u utakmici kojoj je sa devet go-lova ponovo briljirao momak iz Pribo-ja, prvi strelac lige Armin Kaltak, uznjega sa istim u~inkom i Boris Radivo-jevi}. Po~asni krug otr~an i pre ove po-bede sad je mogao na najlep{i na~in dase zaokru`i.

Trener Stanojevi} ovako analizirade{avanja u klju~noj utakmici s Pla-ninkom: ,,Bila je rezultatska klackalicau kojoj se moglo dogoditi i da izgubi-mo, u {ta ja nijednog trenutka nisamverovao. I kod tri razlike za Planinku

tra`io sam re{enja, menjao igra~e i gol-mane, poku{avaju}i da vratim ritam ikontrolu utakmice. O~igledno da nasje okovao pritisak koji je nosila va`nostutakmice, a nekolicina mojih igra~a utakvim situacijama se o~ito ne snalazi“.

Mo`da je i bolje {to se na ovakav na-~in stiglo do Superlige. Da se pobe|i-valo tako da se samo postavljalo pita-nje krajnje gol razlike, verovatno, ni di-menzija ovog uspeha ne bi bila vred-novana na pravi na~in. Sad je najzani-mljivije s kojim snagama }e Novi Pa-zar od jeseni „na crtu“ Metaloplastici,@elezni~aru, Vojvodini, Zvezdi i Parti-zanu, ko od igra~a odlazi, ko ostaje, kodolazi, ko }e biti trener. Da }e do pro-mena do}i, odnosno da ih mora biti, toje svima jasno.

petak, 25. maj 2018. VII

DVA ZLATA U BUDIMPE[TINovi Pazar - Reprezentativka Srbije u

kik-boksu iz Novog Pazara Saida Bukvi} iAjla Luka~ osvojile su zlatne medalje naSvetskom kupu u Budimpe{ti. Bukvi}eva,dvostruka prvakinja sveta i {ampionkaEvrope u lou-kiku u finalnoj borbi u kate-goriji do 52 kilograma savladala je VilmuRailio iz Finske odlukom sudija 3:0. Luka~je pobedila u finalu lou-kika do 56 kilogra-ma Renatu Rako~i iz Ma|arske sa 3:0.

ISPU[TENA PREDNOST Novi Pazar - U veoma uzbudljivom fi-

ni{u, Novi Pazar je u ,,Pendiku“ ispustio vi-soku prednost u prvom me~u polufinalaplej - ofa za prvaka Srbije protiv Nove Pa-zove. Do 29. minuta Novopazarci, koji suigrali bez „po`utelog“ kapitena Red`ovi}a,vodili su 4:1, a onda su za 11 minuta do-zvolili rivalu da izjedna~i i revan{ do~eka

kao blagi favorit. Novi Pazar - Nova Pazova4:4 (3:1) - strelci: Radetinac (kazneni uda-rac sa {est metara), Tanaskovi}, [o{o (auto-gol) i Pavlovi} za Novi Pazar, a Krasni} i Ku-kolj 2 za Novu Pazovu.

NERE[ENA I DOSADNA UTAKMICANovi Pazar - Novi Pazar i Be`anija od-

igrali su jednu neinteresantnu utakmicu u28. kolu Prve lige i zavr{ili je na Gradskomstadionu miroljubivo 1:1 (0:0). Gosti su do-{li do prednosti golom biv{eg igra~a NovogPazara Nenada Perovi}a u 52. minutu, iz-jedna~io je Admir Kecap u 81. minutu.

JO[ANICA PRED VRATIMA SRPSKE LIGENovi Pazar - Jo{anica je pred vratima

Srpske lige posle veoma va`ne pobede u26. kolu zone Morava nad Draga~evom uGu~i 4:1 (0:1). U vo|stvo su do{li doma}ifudbaleri golom Mari~i}a u 31. minutu,

preokret su u nastavku kreirali Smajovi}u 71, Li~ina u 75, Kurti u 79. i Ibrahimovi}u 87. minutu. Sjeni~ka Sloga se od iste li-ge mnogo udaljila nakon poraza u istomkolu, ali zone Dina, OFK Divci su kao do-ma}in slavili 4:3 ( za Slogu u strelce sedvaput upisao D`amovi}, preostali golpostigao je Kari{ik).

PORAZ KADETANovi Pazar - Kadetski tim Novog Paza-

ra visoko je pobe|en u Beogradu od ^uka-ri~kog, u 28. kolu najkvalitetnije lige, 4:0(2:0). Golove su postigli \or|evi} u 28. i 40,Radovanovi} u 55. i @ivanovi} u 65. minutu.

VA@NA POBEDATutin - U 29. kolu Srpske lige Tutin je u

U`icu do{ao do vredne pobede u borbi zaopstanak, Jedinstvo Putevi - Tutin 0:1 (0:0)- Grkajca u 83. minutu.

U D

VE R

E^I

SPORT

Prvoslav Le{evi}

Kaltak postigao 170 golovaKrilni igra~ Novog Pazara Armin Kaltak ne samo da je najbolji strelac Novog Pa-

zara, nego i kompletne lige, postigao je ~ak 20 pogodaka vi{e od prvog pratioca Lju-bomira Jani}ijevi}a iz Topli~anina (150), na tre}em mestu je Aleksandar ]iri}, ruko-meta{ Hajduk Veljka (148). Svi strelci u ekipi Novog Pazara: 170 golova - Armin Kal-tak, Zlatko Raki} (125), Vuk Stevanovi} (117), Aleksa Milo{evi} (47). Boris Radivoje-vi} (44), Sead Me|edovi} i Haris Muj~inovi} (42), Rejhan Arifovi} (33), D`emil Badi}(25), Milo{ Ili} (13), Anes Sefovi} (10), Demir Crnovr{anin (6), Ahmed Ugljanin (5). Du-{an Medi} (4), Almin Meki} (2), Admir Miralemovi}, Irfan ]osovi} i Miljan Eri} (1).

Novi Pazar 2017/18Kapiten - Irfan ]osovi}, Nikola Milojkovi}, Marko Antelj, Haris Muj~inovi}, D`e-

mil Badi}, Vuk Stevanovi}, Rejhan Arifovi}, Du{an Medi}, Anes Sefovi}, Boris Radi-vojevi}, Aleksa Milo{evi}, Seda Me|edovi}, Zlatko Raki}, Armin Kaltak, Hamza Sal-kovi}, Halid Salkovi}, Ahmed Ugljanin, Demir Crnovr{anin, Admir Miralemovi}, Ah-met Meki}, Almin Meki}, Mehmed Pa{ovi}, \or|e Jolovi}, Milo{ Ili} i Miljan Eri}.

U stru~nom {tabu pored trenera Vladimira Stanojevi}a bili su njegovi najbli`isaradnici Hasan Memi} i Red`ep Mahmutovi}, sportski direktor Samir @upljanin i~lan uprave Husein Memi}.

Novi Pazar dobio ~etvrti seniorski tim u Superligi

Rukometa{i tr~e po~asni krugOdlu~uju}i me~: Novi Pazar - Planika 35:33

Istorijski uspeh: Slavljeigra~a i navija~a

Deo ekipe na ~elu sa trenerom Stanojevi}em

petak, 25. maj 2018.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Mladi voza~i iz Nove Varo{i na poligonima Nacionalne voza~ke akademije

Trenirali bezbednu vo`nju Polaznici obuke u beogradskom centru NAVAK

Nova Varo{ - Tridesetak novope~enih voza~a iz Nove Varo{i, uglavnommaturanata ovda{njih srednjih {kola, nedavno su imali priliku da svoje spo-sobnosti za volanom provere na treningu bezbedne vo`nje u centru Nacio-nalne voza~ke akademije u Beogradu. Akciju je organizovala op{tinska Kan-celarija za mlade, uz finansijsku podr{ku republi~ke Agencije za bezbednostsaobra}aja i osiguravaju}e ku}e DDOR iz Novog Sada.

Mladi voza~i, koji su tek stekli probnu voza~ku dozvolu, pro{li su kroz pri-li~no zahtevni celodnevni trening na profesionalnim pistama i poligonima

NAVAK-a, a nakon obuke isti~u da je ovo za njih bilo dragoceno iskustvo napo~etku voza~ke karijere. „Nau~ili smo kako da prepoznamo stvarne opa-snosti i poku{amo da ih predupredimo, kao i kako da se na {to bolji na~inpripremimo da reagujemo u kriti~nim situacijama i tako izbegnemo ili uma-njimo posledice“, rekli su polaznici obuke, koji su Centar posetili u pratnjiBranka Pucarevi}a, koordinatora lokalne KZM. On isti~e da je ova aktivnostorganizovana u okviru projekta pod nazivom „@ivot mladih voza~a“, kao ida }e sli~nih biti i u narednom periodu. R. P.

Nova Varo{ - Novovaro{ki predu-zetnici i oni koji tek po~inju sopstve-ni biznis imaju priliku da za bespo-vratna sredstva konkuri{u na nedav-no raspisanim javnim pozivima Mi-nistarstva privrede. Konkurse spro-vodi republi~ki Fond za razvoj, aotvoreni su dok se raspolo`iva sred-

stva ne utro{e, najkasnije do 31. de-cembra ove godine.

Iz resornog Ministarstva napomi-nju da je re~ o dva programa podsti-caja privrednih aktivnosti - privat-nog preduzetni{tva kroz razvojneprograme u 2018. i unapre|enjapreduzetni{tva kroz finansijsku po-

dr{ku za po~etnike u poslovanju. Zapreduzetnike je iz republi~ke kaseopredeljeno 500 miliona dinara bes-povratno, a za po~etnike u biznisu250 miliona dinara za kupovinu, iz-gradnju, dogradnju, rekonstrukciju,adaptaciju, sanaciju poslovnog pro-stora, kupovinu nove ili polovne pro-

izvodne opreme, trajna obrtna sred-stva, kao i nabavku softvera. Usloviu~e{}a, pojedina~ni iznos sredstavapo pozicijama i ostale bli`e informa-cije, potencijalni korisnici sredstavamogu prona}i na sajtu Ministarstvaprivrede ili Fonda za razvoj Republi-ke Srbije. R. P.

Dva nova konkursa Fonda za razvoj Republike Srbije

Bespovratna sredstva za preduzetnike

Ro`aje - U~enici Gimnazije iz Ro`a-ja Zahir [aboti}, Kanita [aboti} i DinoKala~, zajedno sa mentorkom, profe-soricom Mirsadom [aboti}, boravili suu Briselu, gdje im je uru~ena tre}a na-grada za video-dramu „Otvorite svojasrca’’. Na konkursu je stiglo 50 radovaiz cijele Evrope. „Ova video-drama jeprodukt na{e elje da edukativno i hu-mano djelujemo na sve one koji isklju-

~uju osobe koje su druga~ije. Ime kojenosi ova video-drama je simboli~anpoziv ljudima da razbijemo barijererazli~itosti i da se suprotstavimo dis-kriminaciji. Da uka`emo da smo svi naovoj planeti jednaki i da se solidarno-{}u i humanizmom, altruizmom i lju-bavlju mo`emo odbraniti od svega {touni`ava ~ovjeka“, kazala je [aboti}evapo povratku u Ro`aje. S. D.

Ste~aj „Lenke“Bijelo Polje - Predsjednik Privred-

nog suda i ste~ajni sudija Bla`o Jovani}prihvatio je zahtjev biv{ih radnika biv-{e bjelopoljske kompanije za proizvod-nju obu}e „Lenka“ i pokrenuo ste~aj utom preduze}u. Biv{i radnici potra`u-ju oko 117 hiljada evra, kao i oko170.000 evra prema sudskim presuda-ma. Za ste~ajnog upravnika imenovan

je dosada{nji privremeni upravnik Sa-{a Zejak. Povjerioci su pozvani da u ro-ku od 30 dana prijave svoja obezbije-|ena i neobezbije|ena potra`ivanja.„Lenka“ je prije nekoliko godina ve}bila u ste~aju. U prvoj polovini 2016.potvr|en je plan reorganizacije, kojinije ispunjen, a biv{im radnicima nisuispla}ena potra`ivanja. S. D.

Vratili se iz Brisela s nagradom