zz i preko svojih mogu}nosti - danas

Mi smo evropsko lice Srbi-je. I poslednja linija odbra-ne na{e kulture koja jeozbiljno ugroèna uru{e-

nim vrednostima i neukusom, uveren jeIvan Blagojevi}, direktor Internacional-nog dèz festivala Ni{ville (Ni{vil), kojiove godine beleì 23. izdanje pod timimenom, a 34. od nastanka ni{kog dèzfestivala na koji se naslanja.

Evropsko lice Ni{vila, koji ina~e vaìza najve}i i najpose}eniji dèz festival ju-goisto~ne Evrope, videli su i svetski mu-zi~ari koji su na njemu nastupali, a po-tom ga promovisali u svojim zemljama idiljem planete. Poznata saksofinistkinjaKendi Dalfer zbog takve promocije Ni-{vila, Ni{a i Srbije ove godine progla{e-na je po~asnom gra|ankom Ni{a, a pri-znanje }e joj biti uru~eno na samom fe-stivalu, na kojem nastupa ~etvrti put.

Takvo lice Ni{vila priznali su i presti-`ni inostrani mediji. Londonski Gardijanga je, recimo, pro{le godine uvrstio u Top10 najboljih dèz festivala u Evropi, oce-njuju}i da nudi odli~an kvalitet za ceneulaznica. List izme|u ostalog navodi da„festival uz internacionalne zvezde nudii mno{tvo besplatnih programa, radioni-ca, spontanih uli~nih svirki, kao i uzbu-dljive i nepredvidive ritmove dèza poduticajem tradicije Balkana“. Britanski na-cionalni servis BBC, u skora{njem tekstupod nazivom Serbia: the place to be, ob-javljenom na portalu BBC Travel, prepo-ru~io je svima koji planiraju da tokomovog leta posete Srbiju odu na Ni{vil. Od

srbijanskih festivala preporu~en je jo{ sa-mo Beogradski festival igre.

Zna~aj Ni{vila spoznao je i grad Ni{,koji izdvaja sve vi{e sredstava za njego-vo odràvanje. Ministarstvo trgovine iturizma, te Privredna komora Srbije, utradicionalnoj akciji Najbolje iz Srbije,dva puta su ga imenovali za nacionalnibrend. Turisti~ka organizacija Srbijeuvrstila ga je u zvani~nu sajamsku ponu-du {irom Evrope.

Problem je, me|utim, nadle`no Mi-nistarstvo kulture, koje ga ~esto nije vi-delo kao nacionalni kulturni brend.

Mada ga je u periodu od 2010. do 2012.uvrstilo u manifestacije od nacionalnogzna~aja, ve} 2013. i 2014. godine odlu-~ilo je da mu na konkursima ne dodelini dinar, zbog naprasne spoznaje o nje-govoj nejasnoj programskoj koncepciji ispornoj umetni~koj selekciji. Slede}e i2016. delimi~no se predomislilo, pa jepodràlo Ni{vil sa milion dinara, odno-sno 1,2 miliona. Ove godine festival jeod Ministarstva dobio dvostruko vi{esredstava, {to je dobar signal, ali ne i ga-rancija da }e on biti sagledan kao kul-turni trade mark.

Nov~ani problemi, kao i drugesmetnje u vezi sa lokacijom, vlastima,politi~arima, festivalskim poslova-njem, poreskom inspekcijom i drugimdràvnim organima, javnim servisom,sponzorima... uticali su da Ni{vil i po-srne u kvalitetu. Ipak, posrtanje je osta-lo izuzetak od pravila, zahvaljuju}i presvega posve}enosti, upornosti, vitalite-tu i snala`ljivosti Ni{vil tima, na ~elu saBlagojevi}em.

„Ove godine odlu~ili smo da idemo ipreko svojih mogu}nosti i ispitamo sop-stvene granice“, kaè on.

Festival }e trajati {est dana, od danas8. do 13. avgusta, a njegov zvani~ni pro-gram od 10. do 13. avgusta. U Ni{koj tvr-|avi, na ukupno 12 stejdèva - od kojihnisu besplatni samo Eart/Sky stejd , nakojem se odvija zvani~ni program, iMidnight Jazz stejd , bi}e odràno 130koncerata, na kojima }e nastupiti oko700 muzi~ara. Program }e po prvi putobogatiti pozori{ni i filmski festivali, asvoje radove predstavi}e vi{e desetinaakademskih slikara, vajara i strip crta~a.

Osim najnovije po~asne gra|ankeNi{a Kendi Dalfer, hedlajneri festivalabi}e Peti Ostin (SAD), Majk [tern(SAD), Al Foster (SAD), Tom Harel(SAD), Alfa Blondi (Francuska/ObalaSlonova~e), Toni Mamrel (Velika Brita-nija) i Nik Vest (SAD). Pa`nju publikeprivu}i }e, svakako, i Darko Rundek sasvojim bendom (Hrvatska/Francuska),Rambo Amadeus (Srbija) i Del Arnobend (Srbija).

Program Prijatelji [abanuodrà}e se8. i 9. avgusta uve~e na Reiver stejdù uAmfiteatru na keju, pored spomenikakralju romske muzike. Me|u izvo|a~i-ma }e biti orkestar Esma’s Band NextGeneration, koji je na nastupima pratioEsmu Redèpovu, a koja je, ina~e, nastu-pala sa Bajramovi}em na Ni{vilu 2005.

Organizatori procenjuju da }e sve tobiti posve dovoljno da kroz Tvr|avuovegodine pro|e oko 200.000 posetilaca, {toje vi{e nego ranije.

Dobro do{li na Ni{vil, festival koji po-mera granice!

U T O R A K , 8 . a v g u s t 2 0 1 7 , b r o j 7 2 5 3 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Internacionalni dèz festival Ni{ville, 23 (34). put od 8. do 13. avgusta

I preko svojih mogu}nostiUVODNI TAKTOVI

M

rad Ni{ sa zadovoljstvom iove godine o~ekuje po~etakdèz festivala Ni{vil, presti-`nog muzi~kog doga|aja ko-

ji okuplja renomirane svetske muzi~arei po{tovaoce ovog specifi~nog muzi~-kog ànra. Stalno s ponosom isti~emo~injenicu da je od 2009. festival zvani~-no progla{en kulturnom manifestacijomod nacionalnog zna~aja, a dobio je i sta-tus projekat budu}nosti i najbolji lokalnibrend. I ove godine o~ekujemo da festi-valskom pozornicom briljiraju prekalje-ni asovi dèza, ali i mlade nade, kao i dabroj posetilaca bude ve}i u odnosu napro{lu godinu.

Posebno smo ponosni na to {to se ra-di o netipi~noj muzici za ove krajeve ~ijije zadatak da u vremenima te{ke krize si-stema vrednosti uti~e na muzi~ku eduka-ciju pre svega mladih nara{taja Ni{a i

okoline. Kreativni tim festivala Ni{vil po-mera iz godine u godinu granicu u pogle-du broja izvo|a~a, kvaliteta programa iprate}ih sadràja, {to svakako predstavljaizazov za sve nas, jer se nadamo da krozdobro osmi{ljeni kulturni turizam privu-~emo ve}i broj posetilaca iz drugih gra-dova i zemalja.

Tokom ovogodi{njeg festivala Ni{vilnasta}e skulpture, slike, crteì i multime-dije 20 umetnika, mahom iz Srbije, ali i izRusije, Makedonije, Francuske i Bugar-ske. Oni }e stvarati u okviru druge Art togo Jazzy kolonije, koja }e biti organizo-vana kod izgorelih ateljea u Tvr|avi. Mo-tiv za pokretanje ovog projekta je presvega angaòvanje mladih, {kolovanihumetnika, stvaranje prostora za njihovupromociju i aktuelizaciju umetnosti kaoi predstavljanje umetnosti van galerij-skog prostora.

Grad Ni{ ne zaboravlja svoje velikane,me|u kojima je svakako i [aban Bajramo-vi}, tako }e i ove godine, kako navode izorganizacije festivala, spojiti kralja i kralji-cu romske muzike, kao {to je to ura|enoi za njihovih ìvota 2005, kad su zajednonastupili [aban Bajramovi} i Esma Redè-pova. U okviru programa Prijatelji [abanu8. i 9. avgusta, na Amfiteatru na keju, na-stupi}e orkestar Esma’s Band Next Gene-ration koji je pratio legendarnu peva~icuna mnogim svetskim festivalima.

Ove godine u sklopu festivala, a povo-dom 80 godina od bombardovanja i na-stanka ~uvene Pikasove Gernike, umetni-ci iz Italije, Austrije, ali i dvoje Ni{lija, naAmfiteatru na ni{kom keju 6. avgusta }eodigrati komad posve}en ovom doga|a-ju. Izvo|enjem ove angaòvane predsta-ve sve~ano }e biti otvoren Ni{vilov tea-tarski program, a publika }e u spoju dè-

za, plesa, igre i modernog teatra mo}i dauìva do 13. avgusta.

Ni{vil je po svim merilima izuzetnokvalitetan festival, gde ljudi ne idu sa-mo da budu vi|eni, ve} da uìvaju udobroj muzici. @elimo da Ni{ u vremefestivala, ali i ina~e predstavlja svetskolice Srbije jer razvojem vazdu{nog sao-bra}aja i stalnim porastom broja putni-ka na na{em aerodromu sve je vi{e po-setilaca iz evropskih zemalja, pa je i na-{a odgovornost da budemo dobri do-ma}ini utoliko ve}a.

@elim da u danima festivala, kako do-likuje dobrim doma}inima, pokaèmoda je Ni{ otvoren grad i sinonim dobrogprovoda, dobre hrane, veselih doma}ina,ali i zna~ajnog kulturno-istorijskog nasle-|a. Pozivam sve ljubitelje dobre muzikeda posete Ni{vil, uìvaju u dobroj muzicii ponesu lepe utiske iz na{eg grada.

u t o r a k , 8 . a v g u s t 2 0 1 7 . IIIII

i{vil je i ove godine tek na 30. mestupo iznosu sredstava koji mu je dode-lilo Ministarstvo kulture na konkursuna kojem aplicira svake godine. Tako-

|e, posle osam godina, napustio nas je ge-neralni sponzor, Naftna industrija Srbije, a danas o tome nije ni obavestio. Dakle, prvi putnemamo ni generalnog ni zlatnog sponzo-ra. Uprkos tome, imamo bogatiji programnego prethodnih godina. Postali smo mega-lomani i sve smo iskomplikovali... - kaè zaDanas direktor Ni{vila Ivan Blagojevi}.[ta je to megalomansko, a {ta kompliko-vano na ovogodi{njem Ni{vilu?

Festival }e trajati duè nego ranije, odno-sno {est dana, a ako ra~unamo i pozori{ni ifilmski festival, koje organizujemo prvi put,onda i svih osam dana. Bi}e 12 stejdèva, 130koncerata, 700 muzi~ara, uglavnom iz SAD i

Evrope, ali i iz Australije, Argentine ili Gruzije.Na pozori{nom festivalu posetioci }e mo}i davide 16 pozori{nih predstava, a na filmskomfestivalu stotinu filmova iz vi{e od 40 zemalja.Umetni~ki }emo kolonizovati celu Tvr|avu, te}e radove predstaviti vi{e desetina akadem-skih slikara, vajara ili strip crta~a. Programi }ese odvijati i izvan Tvr|ave, na ulicama i trgovi-ma, na mostu kod Tvr|ave, na keju, u Oficir-skom domu, u {atoru pored Oficirskog doma...[ta ~e posetioci mo}i da vide na pozori-{nom i filmskom festivalu?

U okviru Jazz Theater festa, od 6. do 13.avgusta, pozori{ne trupe iz Italije, SAD, Fran-cuske, Ma|arske, Norve{ke i Bugarske izve-{}e 16 predstava. Festival }e otvoriti spekta-kularna predstava Gernika, u izvo|enju tea-tra En Vol iz Sasarija (Sardinija), jednog odnajzna~ajnijih uli~nih teatara Evrope. Na taj

na~in i Ni{vil }e u~estvovati u obeleàvanju80 godina od razornog nema~kog bombar-dovanja ovog baskijskog grada.

Posetioci Ni{vila }e od 7. do 13. avgustana nekoliko lokacija mo}i da prate i filmskefestivale - Movie Summit festival i Drive in Mo-vie. U okviru Summit festivala, koji je selekci-onisala komisija na ~elu sa Branislavom Mil-tojevi}em, premijerno }e biti prikazano petfilmova, me|u kojima i francuski film \angoreditelja Etjena Komara, kojim je otvorenaovogodi{nja Berlinska filmska smotra. Filmje posve}en pioniru evropskog dèza @anu\angu Renaru, virtuozu na gitari i kompozi-toru, koji je osvojio svet svojim delikatnimmelodijama, a pripadao je romskoj manjiniSinti, zbog ~ega je pro{ao tegoban ivotni istvarala~ki put u Francuskoj pod nacisti~-kom okupacijom 1943. Premijerno }e bitiprikazan i ameri~ki filma Sre}an lov LusijanaGibsona, ina~e sina Mela Gibsona, kao i 15.maj u Parizu Barbare de Fin, koja je produ-centkinja Martina Skorsezea.

Filmove na Drive in Movie posetioci }egledati u najboljoj tradiciji 1950-ih godina -iz svojih automobila sa parkinga auto pijace.Prvi film na repertoaru bi}e La La Lend (SAD),koji je izme|u ostalog ove godine dobio petOskara. Svi izabrani filmovi konkurisa}e zanagrade koje }e dodeliti stru~ni iri kojem }epredsedavati Zlatko Origjanski, autor muzi-ke za kultni film Mil~a Man~evskog Pre ki{e.Priznanja }e, ina~e, biti dodeljivana izvo|a~i-ma filmske muzike, a ne kompozitorima.[ta }ete jo{ ponuditi posetiocima u okviruprograma koji ne spadaju u zvani~ni deofestivala?

Me|u prate}im programima bi}e zna~a-jan, svakako, Festival stripa, ilustracije i popkulture Striporama, koji }e u velikoj meri bitiposve}en obeleàvanju 30. godi{njice od iz-laska prvog broja stripa Dilan Dog u Srbiji.Zbog toga }e na{ gost biti i glavni urednik iz-danja Dilana Doga Roberto Rekjoni, kao iurednici srpskog izdanja Dilana Doga - Mar-ko [eli} Mar~elo i Du{an Mladenovi}. Tako-|e, u saradnji sa Udruènjem umetnika Ar-tef, Ni{vil }e Tvr|avu i ove godine umetni~kikolonizovati. Pedesetak mladih umetnika izzemlje i sveta izlo i}e slike, crteè i skulpturepored slikarskih ateljea, koji su 2003. izgore-li u poàru, a nisu obnovljeni, {to i te kako go-vori o odnosu vlasti prema kulturi.

Pa`nju }e privu}i i program Prijatelji [aba-nu, posve}en legendarnom muzi~aru [aba-nu Bajramovi}u, koji }e se 8. i 9. avgusta odr-àti na River stejdù. U okviru programa na-stupi}e {est bendova, me|u kojima i Esma’sBand Next Generation. Bend preminuleumetnice Esme Redèpove nastupi}e 8. av-gusta, na dan njenog ro|endana. Bi}e toistovremeno i oma kralju i kraljici, Esmi i [a-banu, koji su zajedno nastupili 2005. na Ni-{vilu. Esma je tri godine kasnije pevala i u be-ogradskom Sava centru na koncertu posve-}enom tada preminulom [abanu, a 2010.donatorski pomogla da se izgradi nje-gov spomenik na Keju.Na festivalu ima jo{ nekih zanimlji-vih jubileja i „cifara“ vezanih za na-stupe muzi~ara?

Peti Ostin, ameri~ka dèz i ritam ibluz peva~ica, koja je i dobitnica Greminagrade, nastupi}e na zvani~nomotvaranju Ni{vila 10. avgusta, a povo-dom svetske proslave 100 godina ro-|enja velike Ele Ficdèrald, za ~iju je na-slednicu progla{avaju. Na dan nastu-pa Peti }e proslaviti svoj 67. ro|endani ~ak 63 godina karijere, zbog ~ega jojNi{vil priprema tortu. Tako|e, koncertAlfa Blondi, jednog od najve}ih regemuzi~ara na svetu, koga nazivaju afri~-kim Bobom Marlijem, bi}e njegov prvinastup u Srbiji. Tom Harel, legendarnisvetski truba~, kompozitor i aranèr, naNi{vilu }e biti drugi put. Kendi Dalfer je na fe-stivalu ~etvrti put.Ko }e otvoriti, a ko zatvoriti festival?

Program }e u ~etvrtak, 10. avgusta, otvo-riti Ni{vile Tango Big Band, sastavljen specijal-no za tu priliku od ni{kih muzi~ara i ~etvoriceeminentnih profesora iz Argentine. Po tradi-ciji }e ga zatvoriti sastav iz Ni{a. To je ovogaputa grupa Very Naiss sa kojom }e kao spe-cijalni gost nastupiti Ivan Kurti}, tako|e ni{kipeva~ koga, zbog fuzije romske muzike idèza, mnogi vide kao naslednika [abanaBajramovi}a.Koliko je jedan takav „megalomanski ikomplikovani“ program ko{tao? Da li jebilo bar pribli no dovoljno novca za orga-nizaciju festivala?

Za jedan ovakav festival potrebno je bar100 miliona dinara, a mi smo ove godineimali 55 miliona. Uspevamo da opstanemo

zahvaljuju}i ne samo na{em entuzijazmuve} i tome {to je grad Ni{ prepoznao zna~ajfestivala. Ove godine je iz gradskog budètaizdvojeno 25 miliona dinara, odnosno petmiliona vi{e nego pro{le. Gradona~elnik Dar-ko Bulatovi} je li~nim zalaganjem obezbedioda nam Leonibude sponzor sa milion dinara,a ponudila se i jo{ jedna kompanija. Od Mi-nistarstva turizma smo na konkursu dobili~etiri miliona. Na{i donatori su i ambasadaSAD i Australije u Srbiji, Francuski institut iDelegacija Evropske unije.

Veoma smo razo~arani odlukom Mini-starstva omladine i sporta da neizdvoji ni dinar za volontere Ni-{vila, mlade ljude iz ~itavog sve-ta, koji su postali jedan od festi-valskih brendova. I ove godineih ima vi{e od 300. Ipak, najo-zbiljniji problem je i dalje Mini-starstvo kulture, koje je ove go-dine, na konkursu, za festivalopredelilo svega 2,4 miliona di-nara.To je izvestan pomak u odno-su na prethodnu godinu?

Da, ali jo{ uvek neznatan. Mi idalje robujemo konkursima okojima odlu~uju beogradske ko-misije, koje favorizuju svoje ma-nifestacije, a o nekim drugim ~aki ne znaju dovoljno, zbog ~egabi bilo dobro da se odvoje bu-

dèti i odlu~ivanje za Beograd i za unutra-{njost zemlje. Pitanje je koliko i sami ministrikulture znaju {ta se sve doga|a izvan Beo-grada. Uostalom, nijedan od njih nije do{aoni na Ni{vil otkad festival postoji.

Krajem pro{le godine, a nakon razgovo-ra sa aktuelnim ministrom kulture VladanomVukosavljevi}em, ~inilo se da }e stvari bitimalo druga~ije. Re~eno nam je da uz sred-stva sa konkursa moèmo da dobijemo i onadodatna, po diskrecionom ovla{}enju mini-stra. To je bio jedan od razloga zbog kojihsmo odlu~ili da odustanemo od tu`be za od-{tetu zbog poni{tenja odluke ministra Brati-slava Petkovi}a o dodeli tri miliona dinara Ni-{vilu, na koju smo, po tuma~enju tada{njegza{titnika gra|ana, imali pravo. Zatra ili smood aktuelnog ministra {est miliona dinara, alion nam je odobrio svega 600.000 dinara, {tosmo morali da odbijemo.

[ta se to dogodilo sa odlukom ministraPetkovi}a, pa ste èleli da traìte nakna-du {tete?

Ni{vil 2013. nije dobio ni dinar na kon-kursu Ministarstva, prvi put od 1990-ih go-dina. Ipak, to je ispravio ministar BratislavPetkovi}, koji je, po diskrecionom pravu ko-je ima, festivalu odobrio tri miliona dinara.Grad nije na vreme povukao novac, do{loje promene ministra, i Ivan Tasovac je poni-{tio tu odluku, pod izgovorom da Petkovi}nije smeo da koristi diskreciono pravo. Onsam je, me|utim, ve} idu}e godine, po timistom diskrecionom pravu, Kustendorfuodobrio 25 miliona dinara, a Beogradskomfestivalu igre devet miliona.Da li je Ministarstvo kulture ikada ozbilj-no finansijski podràlo Ni{vil?

Poslednju iole pristojnu podr{ku Mini-starstva u iznosu od ~etiri miliona dinara do-bili smo 2012, kad je ministar bio Neboj{aBradi}, a Ni{vil imao status manifestacije odnacionalnog zna~aja.A ozbiljniju podr{ku sponzora?

I sa sponzorima je uvek bilo problema jersu prioritetno skoncentrisani na manifesta-cije u Beogradu. Zbog svega toga smo i po-~eli da razmi{ljamo da slede}ih godina za-tvorimo Tvr|avu, a svakom posetiocu napla-}ujemo ulaz simboli~nih jedan evro. To binam pomoglo u podmirivanju tro{kova, averujemo da ne bi predstavljalo veliko opte-re}enje za posetioce.Podr{ka medija vam ~ini se ne manjka?

Imamo dobru saradnju sa medijima. I ovegodine je za pra}enje festivala akreditovanooko 400 novinara, snimatelja i foto reportera.Obnovili smo saradnju sa RTS, na kojem do-bijamo najavu festivala i emitovanje konce-rata na drugom i tre}em kanalu. Koncertesnimamo mi, u na{oj produkciji.Najva`nija je svakako podr{ka publike.Zadovoljni ste posetom?

Da. O~ekujemo da ove godine neki odsegmenata Ni{vila vidi oko 200 hiljada lju-di. Me|u njima }e biti i stranaca, najvi{e izBugarske, Makedonije i biv{e Jugoslavije.Za festivalske dane mesecima pre toga bi-li su rezervisani svi hoteli i bilo je nemogu-}e kupiti karte za evropske destinacije dokojih se stiè sa ni{kog aerodroma. Izvesnoje da festival vi{estruko vra}a sve {to se unjega uloì.

Za jedan ovakavfestival potrebnoje bar 100miliona dinara, ami smo ovegodine imali 55miliona.Uspevamo daopstanemozahvaljuju}i nesamo na{ementuzijazmu ve}i tome {to je gradNi{ prepoznaozna~aj festivala

“

IVAN BLAGOJEVI]: Postali smo megalomani i sve iskomplikovali

ALFA BONDI: Protiv "demokrature"

lfa Blondi, Afri~ki Bob Marli, svira}e sa svojim deseto~lanim bendomSolar system 11. avgusta. ûvenom muzi~aru, koji slovi za najve}usvetsku rege muzi~ku zvezdu, koja je svojom muzikom i angaò-vanim tekstovima prakti~no pomerila teì{te rege scene prema za-

padnim obalama Atlantika, ovo je prvi put nastup ne samo u Srbiji, ve} i u~itavom regionu.

Muzi~ar, koji je ro|en pod pravim imenom Sejdou Kone u Obali Slono-va~e 1953, karijeru je zapo~eo pod umetni~kim imenom Alfa Blondi, kojeima zna~enje Prvi buntovnik. Jo{ 1982. objavio je prvi album Jah Glory, ko-ji je doìveo ogroman uspeh u celoj Africi, a on dobio epitet Afri~ki Bob Mar-li. Svoje pesme, u kojima uz prefinjen ose}aj za humor iznosi jasne politi~-ke stavove po pitanju ljudskih sloboda, aparthejda i fa{izma, zlo~ina podfirmom demokrati(zaci)je... izvodi na engleskom, francuskom, kao i na svommaternjem Dioula jeziku, ali i na jo{ nekoliko afri~kih jezika (Wolof, Ashan-ti, Maninka...)

Kako bi opisao neke afri~ke vlade stvorio je kovanicu (na francu-skom) od re~i demokratija i diktatura - demokratura. Jer, kako sam kaè:„Kad u Africi ~ujemo re~ demokratija - svi beìmo pod krevet jer znamo - bi}e krvi“.

Blondi je ~esto odlazio na Jamajku, gde je snimao sa Wailersima, prate-}im bendom Boba Marlija. Od po~etka 1990-ih sve ~e{}e je snimao i nastu-pao u Evropi, gde je na koncertima po pravilu okupljao i po nekoliko dese-

tina hiljada ljudi. Za legendarni album Masada dobio je svoju prvu Zlatnuplo~u u Francuskoj. Me|u onima kojima je posvetio neke od svojih pesa-ma su i Nelson Mandela.

Blondi veoma ~esto nastupa na humanitarnim koncertima, a ima i svo-ju humanitarnu fondaciju Alfa Blondy Jah Glory koja pomaè siroma{nima,ènama i pre svega deci Afrike.

BISERA VELETANLI]:Prepoznavanje onoga {to jesam

eoma se radujem i veoma sam iznena|ena. Prvo sam ustvari iz-nena|ena da su se uop{te setili mene. Mene uglavnom nema kadtreba da se ne{to hvali. Na to sam navikla i od toga vi{e ne beìm.Bilo bi mi sme{no da se desi druga~ije. Ne{to tu ne bi {timalo.

Ovo je nagrada za ono {to ja jesam i va`na je jer sam ja u osnovi dèzpeva~. Muzika koja mi je nu|ena dobro je komunicirala sa elementimadèza i ja sam to rado pevala. Lepo se to uklopilo i dalo sjajne rezultate.

U svakom slu~aju jedva ~ekam da se susretnem sa ni{kom publi-kom. Imala sam tu ~ast i zadovoljstvo da budem dva, tri puta isprednjih i Ni{lije su me uvek izuzetno razumele. Ja to tako obja{njavam.To je su{tina. Razumeli su to, {ta, kako i za{to ja radim. Ima dèza kod

nas. Nije da je ba{ na dohvat ruke, ali ga ima. Leti u svakom selu imai dèz festivala, {to i ne mora biti lo{e. Ipak, Ni{vil je jedini pravi i ozbi-ljan dèz festival u zemlji Srbiji.

AL FOSTER: "Vernik" u ~istotu muzike

miljeni bubnjar Majlsa Dejvisa, Al Foster nastupi}e na Ni{vilu 11.avgusta sa svojim kvintetom. Postava koju uz Fostera ~ine alt sak-sofonista Majk di Rubo, truba~ Fredi Hendriks, klavijaturista AdamBirnbaum i kontrabasista Dag Vajs izve{}e program posve}en jed-

nom od najuticajnijih dèz muzi~ara svih vremena, ârliju Parkeru.Al Foster jedan je od najboljih i najsvestranijih dèz bubnjara svih vreme-na. Ro|en je 1943. u Ri~mondu (Virdìnija) a odrastao je u Njujorku. Prvikomplet bubnjeva dobio je kao desetogodi{njak, a otac - dèz kontrabasi-sta, ohrabrivao ga je da ve`ba uz snimke na kojima je svirao Maks Rou~.Jo{ u tinejdèrskim godinama sreo je Sanija Rolinsa koji je veoma uticaona njega, a na spisku muzi~ara sa kojima je sara|ivao do svoje dvadesettre}e godine su i Hju Masekela, Ted Karson (i Illinois Jaquet), Blu Mi~el, LuDonaldson i Kai Vinding.On je jedini muzi~ar kojeg je Majls Dejvis angaòvao i pre i posle svog pri-vremenog penzionisanja, a Foster je uz to i bio jedan od svega nekolikomuzi~ara sa kojima je Majls kontaktirao tokom te {estogodi{nje pauze(1975-1981). U svojoj Autobiografiji Dejvis je izme|u ostalog rekao: „Zame-nio sam Dèka de Dòneta Alom Fosterom kojeg sam prvi put ~uo u po-drumskom klubu u 95. ulici na Menhetnu kada me je prosto zakucao svo-jim gruvom... sve {to sam traìo od bubnjara - Al Foster je imao“. Osim mnogo koncerata i 12 albuma sa slavnim truba~em u periodu od1973. pa sve do Majlsove smrti 1991, Al Foster je sara|ivao i sa ~itavomplejadom vanserijskih muzi~ara kao {to su Cenonbol Aderli, TeloniusMonk, Fredi Habard, Sani Rolins, Herbi Henkok, Dejv Holand, Dò Lovin,

Dùnior Kuk, îk Korija, Red Garland, Sam Jones, Bil Evans, Branford Marsa-lis, Dòn Skofild, Gil Evans, Sting, Dòn Meklaflin, Dò Henderson, Ron Kar-ter, Rej Braun, Keni Garet, Geri Alen, Dekster Gordon... Poslednjih godina jeomiljeni bubnjar Mekoj Tajnera, Larija Vilisa i Sanija Rolinsa, a sve intenziv-nije snima i nastupa kao bendlider.Al Foster neuobi~ajeno je svestran bubnjar koji se podjednako dobro sna-lazi u stilovima od bi-bapa pa do slobodnijih formi i dèz roka. Pre svegapo{tovan je i cenjen zbog specifi~nog senzibiliteta i retke sposobnosti daslu{a ostale muzi~are i pri tom, na skoro telepatski na~in, prati njihove solodeonice. Re~ju on je vernik u ~istotu muzike i veliki umetnik koji nastavljada iznova pomera granice kreativnosti, a sve u cilju da o~uva najvi{e stan-darde u savremenom dèzu.

Nagrada za fuziju dèza sa ostalim muzi~kim pravcima - [aban Bajramovi}

PRIZNANJA

Nagrada za doprinos dèzu - Car Konstantin

Nagrada za ivotno delo

O

A

V

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

Victo

r Dm

itriev

N

G

RE^ DIREKTORA

Izvesno je da Ni{vil festivalvi{estruko vra}a sve {to se unjega uloì: Ivan Blagojevi}

RE^ GRADONAÊLNIKA

DARKO BULATOVI]: Svetsko lice Srbije

D

IV D

Urednik: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Zorica Miladinovi} / Fotografije: Ni{vil tim / Korektura: Ana Ron~evi} / Prelom: Branislav Be{evi}D POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

u t o r a k , 8 . a v g u s t 2 0 1 7 .

Earth & Sky StagesInternacionalni ni{ki dèz festival Ni{ville 2017, 35. put se odr-àva od 8. do 13. avgusta na Ni{koj tvr|avi. Nastupi}e 700 izvo-|a~a koji }e izvesti 130 koncerata na 12 stejdèva. Na glavnimbinama (Earth & Sky Stage), u centralnom festivalskom prosto-ru, tokom ~etiri dana izme|u 19.30 i 02.30 sati, nastupi}e soli-sti i bendovi iz Srbije, SAD, V. Britanije, Makedonije, Bugarske,Francuske, Holandije, Nema~ke, Hrvatske, Ukrajine, Litvanije,Gruzije...

ÊTVRTAK, 10. avgust:Ni{ville Tango Big Band Project (Argent/Srb); Vasil HadìmanovBand & Bisera Veletanli} (Srb); Patti Austin (SAD); Tony Momrel-le Band (V. Britanija); Csaba Tot Bagi Balkan Union ft. MikeStern (Balkan/SAD) i Rock Simphony (Maked);

PETAK, 11. avgust:Maks Ko~etov Band (Srb/Ukra); Kamelia Todorova & BulgarianAll Stars Band (Bugar); Al Foster Quintet (SAD); Nick West(SAD); Alpha Blondy & Solar System (Obala Slonova~e/Fran) iDel Arno Band (Srb);

SUBOTA, 12. avgust:Frederik Köster die Verwandlung (Nema~), Festen Jazz Quartet(Fran); Tom Harrel Trip (SAD); Visons of a Nomad (Austr); Big BandGwerilazz (Sloven) i Darko Rundek & Apocalypso Now (Hrv/Fran);

NEDELJA, 13. avgust:E-Play (Srb); Tbilisi Big Band (Gruz); Silent Blast (Litv); RamboAmadeus (Srb); Candy Dulfer Band & guests (Hol) i Very Naissft. Ivan Kurti} (Srb).

Midnight Jazz Dance StageÊTVRTAK, 10. avgust:DJ Ceka (Srb) + Tony Momrelle (VB) live PA; Maestro(Hol); Master Flow;

PETAK, 11. avgust:Funky Junkie (Srb); Rainer Truby (Nem); DJ Amir DJAmir (BBE/180 Proof/NYC (SAD);

SUBOTA, 12. avgust:Peppe (Srb); Ashle Beedle (VB); Angel Funkusion (Bug);

NEDELJA, 13. avgust:Chvare (Mak); The Jazz Pit (Irs); Dj Loptica.

Vi{e informacija na www.nisville.com

PROGRAM NI[VILA 2017.

IVANA DEDI]:Manifestacija odvelikog zna~ajaPomo}nica ministra zasavremeno stvarala{tvo i kreativne industrije uMinistarstvu kulture

nternacionalni dèz festival Ni-{vil manifestacija je od velikogzna~aja za Srbiju koji doprinosi

stvaranju pozitivne slike o na{oj zemljiu svetu. Ove godine na konkursu Mi-nistarstva kulture i informisanja opre-deljeno je 2.400.000 dinara za Ni{vil,{to predstavlja znatno pove}anje uodnosu na prethodnu godinu, kada jeizdvojeno 1.250.000 dinara. U godina-ma koje dolaze, Ministarstvo }e posve-titi pa`nju ovoj izuzetnoj manifestaci-ji, koja je nesebi~nim zalaganjem or-ganizacionog tima, stekla zasluènasvetska i evropska priznanja, kao i po-verenje publike.

ITom HarrelDarko Rundek

Mike SternPatti Austin

Nik West

Foto:

Sand

rine L

ee

Foto:

Emir S

rkalov

ic

zz i preko svojih mogu}nosti - danas

Documents