Aleksandra PraščevićIZBOR PRAVILA

MONETARNE POLITIKE: TARGETIRANJE INFLACIJE

Miomir JakšićEKONOMIJA ZASNOVANA NA

ZNANJU I MAKROEKONOMSKE PERFORMANSE

Miladin KovačevićREZULTATI TRANZICIJE I RIZICI DESTABILIZACIJE

Ana Trbović, Andrew Vonnegut, Ana Brnabić, Sharon Valentine, William Seas

KONKURENTNI POTENCIJAL 11 GRANA SRPSKE PRIVREDE

Lidija MadžarPROCESI EKONOMSKIH

INTEGRACIJA

Edvard JakopinSTRUKTURNE PROMENE I

KONKURENTNOST

Marinko BošnjakDUŠAN BJELOGRLI

LIČNOST I D

Beograd, Dobrinjska 11/I i Bulevar Mihajla Pupina 147Tel: 011/3613-409 i 2644-980Fax: 011/3629-689Tekući račun: 205-14935-97 i 160-115110-66

Predsednik Saveza ekonomista SrbijeDragan Đuričin

Odgovorni urednikDanijel Cvjetićanin

REDAKCIJA Boško MijatovićBoško ŽivkovićBožidar CerovićBožo StojanovićDanica PopovićDejan PopovićDiana DragutinovićĐorđe ĐukićDragana GnjatovićFuada StankovićJurij BajecKosta JosifidisMilenko PetrovićMilica UvalićMiodrag ZecRadovan Kovačević

Časopis izlazi dva puta godišnje.

Godišnja pretplata je 1200 dinaraZa inostranstvo 2400 dinara.

Tiraž: 250 primeraka.Štampa: Kuća štampe plus, stampanje.com

Belgrade, Dobrinjska 11/I and Bul. M. Pupina 147Tel: 011/3613-409 i 2644-980Fax: 011/3629-689Current account: 205-14935-97 and 160-115110-66

President of the Serbian Economists AssociationDragan Đuričin

Editor in ChiefDanijel Cvjetićanin

Journal is published twice a year.

A 250-copy printing.

Белград, ул. Добриньска, 11/1 и Бул. Михаила Пупина, 147 Тел/факс: 011/3613-409 i 2644-980Факс: 011/3629-689Tекущий счет: 205-14935-97 i 160-115110-66

Председатель Союза экономистов СербииДраган Джуричин

Ответственный редакторДаниел Цветичанин

Журнал выходит два раза в год.Тираж: 250 экземпляров

Časopis ne podleže plaćanju poreza na promet

I zd ava č : S ave z e k o n o m i s t a S r b i j e ( o s n ova n 1 9 4 7 . g. ) Publisher: Serbian Economists Association (founded in 1947)Издатель: Союз экономистов Сербии (основан в 1947 году)

Ekonomskamisao

Časopis Saveza ekonomista Srbije za pitanja ekonomske teorije i prakse

Godina XXXX Beograd, Jan - Jun 2007. Broj 1-2 str. 1-120

UDC 330.001 ISSN 0013-323X

sadržaj

Originalni naučni rad

aleksandra PraščevićIzbor pravIla monetarne polItIke: targetIranje InflacIje .............................................................................. 1

Miomir JakšićekonomIja zasnovana na znanju I makroekonomske performanse ........................................................15

Miladin KovačevićrezultatI tranzIcIje I rIzIcI destabIlIzacIje ...............................................................................23

ana Trbović, andrew Vonnegut, ana Brnabić, Sharon Valentine i William SeaskonkurentnI potencIjal 11 grana srpske prIvrede ......................................................................52

lidija MadžarprocesI ekonomskIh IntegracIja .......................................................67

Edvard Jakopinstrukturne promene I konkurentnost ..........................................88

in MEMOriaMMarinko Bošnjakdušan bjelogrlIć-lIčnost I delo (1920-2006) ..............................109

content

Original SCiEnTiFiC PaPEr

aleksandra PraščevićselectIon of monetarY polItIcs polIcIes: InflatIon targetIng.................................................................................... 1

Miomir JakšićknoWledge based economY and macroeconomIc performances ...............................................15

Miladin Kovačevićrecent transItIon outcome and destabIlIzatIon rIsks .....................................................................23

ana Trbović, andrew Vonnegut, ana Brnabić, Sharon Valentine end William SeascompetItIveness potentIal of 11 serbIan economIc sectors ........................................................52

lidija Madžarprocesses of economIc IntegratIons .............................................67

Edvard Jakopinstructural changes and competetIveness .................................88

in MEMOriaM

Marinko Bošnjakdušan bjelogrlIć - personalItY and Work (1920-2006) ..........109

Содержание

Оригинальный научный труд

александра ПрашчевичВыбор принципоВ монетарной политики: инфляционное таргетироВание ....................................................... 1

Миомир ЯкшичЭкономика, оСноВанная на знании и макроЭкономичеСких показателях ........................................15

Миладин КовачевичрезУлЬтаты переходного периода и риСк деСтабилизации .......................................................................23

анна трбович, andrew Vonnegut, анна Брнабич, Sharon Valentine и William Seasпотенциал конкУрентоСпоСобноСти В 11 отраСлях СербСкой Экономики ..............................................52

лидия МаджарпроцеССы ЭкономичеСких интеграций ......................................67

Эдвард Якопин СтрУктУрные изменения и конкУрентоСпоСобноСтЬ .........88

in MEMOriaM / В ПаМЯтьМаринко БошнякдУшан бЬелогрлич - личноСтЬ и произВедения (1920-2006) .........................................109

1

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 1-14

UDC 338.23:336.74Originalni naučni rad

12. 05. 2008.Aleksandra Praščević1

IZBOR PRAVILA MONETARNE POLITIKE:

TARGETIRANJE INFLACIJE

ApstraktTokom 1990-tih mnoge su zemlje prihvatile targetiranje infl acije kao novi režim monetra-ne politike. Analiza strategije monetrane politike mora otpočeti problemom vremenske nekonzistetnosti optimalne politike koji je povezan sa pitanjima reputacije i kredibiliteta kreatora monetarne politike. Veliki broj modela razmatra da li je targetiranje infl acije kao režim za vođenje monetarne politike superioran u odnosu na pravilo instrumenta kakvo je Tejlorovo pravilo. Iako je targetiranje infl acije samo jedan od režima targetiranja (alter-nativni režimi targetiranja uključuju: targetiranje cena, targetiranje monetranih agregata, targetiranje deviznog kursa) ono je postalo veoma pogodno ne samo za razvijene ekono-mije, već i za zemlje u tranziciji i ekonomije sa nastajućim tržištima. Uspeh targetiranja in-fl acije potiče od prednosti ovog pristupa koje uključuju mnogobrojne pozitivne makroe-konomske efekte u formi slamanja infl acionih očekivanja, smanjenja osetljivosti očekiva-nja na realizovanu infl aciju, smanjenje nestabilnosti infl acionih očekivanja, smanjenje ne-stabilnosti dohotka i infl acije. Za zemlje u tranziciji se targetiranje infl acije javlja kao po-sebno važan režim targetiranja pošto se one suočavaju sa specifi čnim ekonomskim uslo-vima u kojima je nominalno sidro javlja kao neophodan element makroekonomske stabi-lizacije da bi se uspešno sproveo najvažniji zadataka – dostizanje cenovne stabilnosti. Za zemlje u tranziciji, kao i za ostale zemlje može se zaključiti da je primena targetiranja infl a-cije imala uspeh ne samo u domenu obezbeđenja cenovne stabilnosti, već i kredibiliteta i transparetnosti monetarne politike, kao i realnih ekonomskih kretanja.Ključne reči: režim targetiranja, targetiranje infl acije, ciljevi monetrane politike

AbstractDuring 1990s many countries have accepted infl ation targeting as a new monetary poli-cy regime. The analysis of monetary policy strategy has to go back to the problem of time-inconsistency of optimal policy which is connected with reputation and credibility of po-licy makers. The number of models explore whether the targeting regimes in conducting monetary policy are superior to the instrument rules such as Taylor rule. Although the in-fl ation targeting is just one of a policy targeting regime (alternative targeting regimes in-clude: price targeting, monetary targeting, exchange rate targeting) it becomes very su-

1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

2

itable not only for industrialized economies, but also for transition economies and emer-ging markets economies. The success of the infl ation targeting comes from the advanta-ges of this approach that include various positive macroeconomic eff ects in the form of breaking infl ation expectations, reducing sensitivity of expectations to realized infl ation, reducing volatility of infl ation expectations, reducing output volatility and infl ation vola-tility. For the economies in transition the infl ation targeting is especially important targe-ting regime since they face with the specifi c economic conditions in which the nominal anchor is needed as part of the macroeconomic stabilization in order to successfully fulfi -ll the most important task - to reach the price stability. For the economies in transition, as well as for other economies, it could be concluded that the implementation of the infl ati-on targeting is reasonably successful not only for the price stability, but for the credibility and transparency of the monetary policy, and real economic movements, also.Key words: targeting regimes, infl ation targeting, monetary policy objectives

UVOD

Izbor između diskrecionih prava i pravila u vođenju ekonomske, a prevas-hodno monetarne politike, nametnuo je problem određivanja tzv. režima targe-titanja i pravila instrumenata politike. Literatura i modeli koji su razvijeni u okviru ove analize imali su svoje ishodište u modelu vremenske nekonzistentosti opti-malne ekonomske politike (model Kidlenda i Preskota (1977.), model Baro-Gordo-na (1983.) i model Cukiermana (1992.)). Modeli su sa jedne strane dokazali zbog čega će u situaciji kada javnost očekuje nisku stopu infl acije, centralna banka biti podstaknuta da generiše višu stopu infl acije, tako da će se viša stopa infl acije po-javiti kao dominantna strategija, iako ne i optimalna. S druge strane, pažnja se sve više posvećivala pitanjima kredibiliteta i reputacije kreatora monetarne politike, kao odlučujućim za uspeh anti-infl acione monetarne politike. Ovi su modeli pošli od određivanja preferencija centralne banke (ciljne funkcije centralne banke), na-spram preferencija javnosti, u vezi sa stabilizacijom dohotka (zaposlenosti) u od-nosu na prirodni nivo, odnosno, u vezi sa stabilizacijom stope infl acije. Modeli koji su razvijeni u okviru Nove klasične makroekonomije dokazivali su neefi kasnost monetrane politike u uticaju na realne veličine, osim u slučaju neanticipiranih mo-netarnih šokova koji će iako imaju realne efekte izazivati, zapravo, fl uktuacije do-hotka, a ne njegovu stabilizaciju.

Ovakvi rezultati doprineli su davanju primata izboru pravila za vođenje mo-netarne politike, u odnosu na diskreciona prava. S druge strane, nameće se pita-nje utvrđivanja pravila za vođenje monetarne politike – na osnovu primene odre-đenog režima targetiranja ili na osnovu jednostavnog pravila povratne sprege koje bi se koristilo prilikom utvrđivanja instrumenata monetarne politike. Među najčešće primenjenim režimima targetiranja je targetiranje stope infl acije. Za ra-zliku od pravila na osnovu režima targetiranja, pravilo instrumenta politike pret-postavlja pravilo kojim se instrumentom monetarne politike odgovara na šokove tražnje i ponude. Među najpoznatijim pravilima povratne sprege je Tejlorovo pra-vilo kojim se kamatnom stopom odgovara na odstupanje dohotka od nivoa pune zaposlenosti i stope infl acije od ciljne stope infl acije.

3

CILJEVI MONETARNE POLITIKE

Režim targetiranja se može defi nisati na dva načina. Prvi je opšti, kao zahtev za minimizacijom određene funkcije gubitka centralne banke. Prema drugoj defi -niciji, reč je o pravilu kojim se prilagođava instrument politike u slučaju da stvar-na vrednost (ili očekivana vrednost) targetirane varijable odstupa od njene targe-tirane vrednosti.

Prilikom određivanja režima targetiranja i instrumenata za ispunjivanje tar-geta neophodno je utvrditi šta su ciljevi kreatora monetarne politike – niska sto-pa infl acije i stabilnost dohotka, odnosno, da li se nekom od ovih ciljeva daje pri-mat, ili je moguće utvrditi određenu nagodbu između ovih ciljeva.

Određivanje funkcije cilja monetarne politike pretpostavlja da se pođe od funkcije blagostanja društva, vrednosnog opredeljenja prema ciljevima koje tre-ba ostvariti i eventualno od političkih motiva kreatora ekonomske politike. Po-slednji faktor, u većini zemalja se izuzima jer nezavisnost centralne banke obez-beđuje da politički faktori i motivi ne utiču na monetarnu politiku. Međutim, fak-tor koji se odnosi na preferencije vezane za ciljeve je nezaobilazan, iako se često potpuno pogrešno poistovećuje sa nezavisnošću centarlne banke. Preferiranje ni-ske i stabilne stope infl acije u odnosu na stabilnost dohotka određuje ciljeve tzv. “konzervativnog“ ili “ortodoksnog“ guvernera centralne banke. Konzervativni gu-verner stabilizaciji dohotka pridaje manji značaj nego što to čini društvo, tako da je i ponder stabilizacije dohotka kod konzervativnog guvernera manji od pondera društva. Funkcije gubitka uključuju različit ponder stabilizacije dohotka koji prefe-rira društvo u odnosu na onaj koji preferira konzervativni guverner:Z = (π-π*)2 + b(y-y*)2 (1)

π je stopa infl acije, π∗ je željena stopa infl acije, y je nivo dohotka, y* je željeni nivo dohotka, b je ponder koji se pridaje stabilizaciji dohotka oko ciljnog nivoa.

U slučaju konzervativnog guvernera centralne banke, biće određen man-ji ponder stabilizacije (bc), od onog kojeg određuje društvo (b). Njegova funkcija gubitka je:ZC = (π-π*) 2 + bc(y-y*)2, 0<bc<b (2)

Pretpostavka je da postoji želja da se minimizira očekivana vrednost funkcije gubitka koja zavisi od fl uktuacija dohotka i infl acije. Pri tome se pretpostavlja da se infl acija stabilizuje oko stope infl acije jednake nuli, dok se željeni nivo dohotka (y*) određuje na nivou iznad prirodnog nivoa dohotka (yn):y*= yn + k (3)

Interpretacija parametra k koji se odnosi na povećanje dohotka u odnosu na njegov prirodni, a istovremeno i ravnotežni nivo podrazumeva različita objaš-njenja. Prema nekim objašnjenjima reč je o neophodnom uslovu jer se ravnotež-ni dohodak, usled rigidnosti na tržištu rada ili prisustva monopola u većini sekto-ra, određuje na neprihvatljivo niskom nivou. S druge strane se na ovaj parame-tar gleda kao na moguće objašnjeje političkih motiva da se na veštački način po-boljšaju makroekonomski rezultati, kako bi se povećale šanse da aktuelni kreato-

4

ri ekonomske politike ostanu na vlasti. U ovom slučaju parametar k će biti pokaza-telj političkih pritisaka na monetarnu politiku da monetarnom ekspanzijom obez-bedi povećanje dohotka.

Međutim, vratimo se ključnoj tvrdnji koja se odnosi na vrednost parametra b koji predstavlja ponder stabilizacije. U slučaju konzervativnog guvernera central-ne banke veći ponder će se pridavati stabilizaciji infl acije, u odnosu na stabilizaci-ju dohotka. To može za posledicu imati različit nagib “putanja ekspanzije“ (lokus tačaka tangencije kriva indiferencije centralne banke i kriva agregatne ponude) konzervativnog guvernera, od nagiba u slučaju kada bi monetarna politika prati-la preferencije društva. Manji nagib u slučaju konzervativnog guvernera podrazu-meva da bi u ovom slučaju bio potreban manji stimulans kako bi se povećao do-hodak (i zaposlenost), odnosno ovo bi se povećanje “platilo“ manjim povećanjem infl acije nego da je u pitanju “nekonzervativni“ guverner. Međutim, konzervativi-zam guvernera upravo podrazumeva da on neće koristiti monetarnu politiku u ci-lju obezbeđenja veće privredne aktivnosti. Mogući uticaj neanticipiranog mone-tarnog šoka, u ovoj situaciji, iako će obezbediti uticaj na realne veličine izazvaće samo povećanje fl uktuacija realnog dohotka, uz gubitak reputacije kreatora mo-netrane politike kao konzervativnih (Backus, D. and Driffi ll, J., 1985.)2.

Prepuštanje monetarne politike “konzervativnom“ guverneru koji preferira nisku i stabilnu stopu infl acije društvu će doneti dobitak u vidu sniženja prosečne stope infl acije, uz trošak koji će biti plaćen u vidu povećanja varijabilnosti dohot-ka ukoliko dođe do delovanja šokova ponude. Stepen konzervativizma i optimal-na stopa infl acije biće određena u tački preseka marginalnog društvenog dobitka od smanjenja infl acije i marginalnog društvenog troška od povećanja varijabilno-sti dohotka (Waller, C. J., 1992).3

Prednosti prepuštanja monetarne politike konzervativnom guverneru izlo-žene su u modelu Rogofa (1985.). Simplifi kovani model se može izraziti funkci-jom ponude:yt = πt - πe

t + εt (4)εt je slučajni šok, nekorelisan u vremenu, E(εt)=0 i varijanse σε

2. Ciljna funkcija kreatora monetarne politike je:

U = - π2t / 2 - b(yt-k)2 / 2, k > 0, b >0 (5)

k je ciljni rast koji je veći od prirodnog nivoa, b je ponder varijabilnosti nivoa dohotka. Funkcija korisnosti kreatora politike pokazuje da ciljna infl acija može biti pozitivna, ukoliko optimalna stopa infl acije nije jednaka nuli, a takođe pokazuje i korisnost koja postoji u situaciji povećanog privrednog rasta.

Pravilo monetarne politike, koga se pridržavaju kreatori monetarne politike, uključuje sklonost infl aciji i stabilizacionu komponentu:

2 Backus, D. and Driffi ll, J. (1985), “Rational Expectations and Policy Credibility Following a Change in Regime”, Review of Economic Studies, str

3 Waller, C. J. (1992), “A bargaing model of partisan appointments to the central bank”, Journal of Monetary Eco-nomics, br. 29., str. 427.

5

(6)Da bi se realizovala stabilizirajuća uloga monetarne politike mora se pretpo-

staviti da se najpre formiraju očekivanja, odnosno ugovaraju nominalne nadnice, dok se monetarna politika formuliše (utvrđuje stopa infl acije) nakon što je delo-vao šok (εt) koji javnost zapaža, ali ne može dovoljno brzo da mu se prilagodi. Mo-netarna politika u ovom slučaju reaguje na slučajne šokove brže od javnosti koja ugovara nadnice, te može imati stabilizirajuću ulogu. Pretpostavlja se da ciljevi monetarne politike nisu u potpunosti poznati prilikom određivanja nadnica, od-nosno da se prioriteti politike menjaju češće nego što se ugovaraju nadnice. Tako će informacije kojima raspolažu kreatori ekonomske politike obezbediti veću efi -kasnost ove politike. Međutim, iako se smanjuje varijabilnost nivoa dohotka koji reaguje na slučajni šok, rezultat aktivne monetarne politike prema Rogofovom modelu je pozitivna infl acija koja nije praćena rastom prosečnog nivoa dohotka. Problemi vremenske konzistentnosti i kredibiliteta, su dakle ostali nerešeni.

Bolje rešenje, prema modelu Rogofa, bi bilo ukoliko bi se kreator monetarne politike pridržavao unapred utvrđenog pravila politike, koje bi se odnosilo samo na smanjenje varijabilnosti dohotka, dok bi se prosečna infl acija pravilom odredi-la na nultom nivou:

(6a)Ovakvo pravilo, međutim, nije vremenski konzistentno, jer javnost očekuje

da jednom kada se očekivanja formiraju, kreatori monetarne politike promene svoje ponašanje i ipak izazovu infl aciju. Rešenje ovog problema bi se obezbedilo ukoliko bi se monetarna politika prepustila nezavisnoj instituciji - centralnoj ban-ci i guverneru koji ne preferira infl aciju (bG<b) i koji bi se pridržavao unapred utvr-đenog pravila, koje mora biti dovoljno jednostavno da bi se njegova implemen-tacija mogla pratiti.

Tako bi se najpre ustanovila nezavisna centralna banka i izabrao guverner centralne banke, a nakon šoka koji pogodi ekonomiju, nezavisni guverner bi kre-irao monetarnu politiku, odnosno izabrao određenu stopu infl acije. Nezavisnost u ovom slučaju pretpostavlja da se guverner ne može smeniti ex post, nakon što se šok dogodio i pre nego što je kreirana politika, iako kreatori politike žele da na-kon formiranja očekivanja izaberu drugog guvernera centralne banke, kako bi di-rektno uticali na monetarnu politiku i izazvali neočekivanu infl aciju: ″Nezavisnost je potrebna da bi se garantovalo onima koji određuju nadnicu da će ex post, jed-nom kada su očekivanja određena, politika centralne banke biti implementira-na na osnovu objavljene i da neće biti odbačena od kreatora politike koji su na vlasti.″4 Ovakvim institucionalnim rešenjem, nezavisnom centralnom bankom i konzervativnim guvernerom, bili bi rešeni problemi vremenske nekonzistentno-sti i kredibiliteta, stopa infl acije bi bila niska, jedino bi varijabilnost nivoa proizvo-

4 Lippi, F., “On Central Bank Independence and Stability of Policy Targets”, u F. Lippi, Central Bank Independence, Targets and Credibility, Edward Elgar, Chelthenham, UK, 1999. str. 94.

6

da bila veća nego u slučaju kada se monetarnom politikom direktno odgovara na šokove koji ekonomiju pogađaju.

Testiranja ovih tvrdnji Alesine i Samersa (1993.) na osnovu podataka za ze-mlje OECD-a potvrdila su da nezavisna centralna banka podrazumeva i nižu i sta-bilnu stopu infl acije, ali da nije vezana za povećanu varijabilnost realne ekonom-ske aktivnosti, kako je model sugerisao. Ovakvi empirijski pokazatelji čak u većoj meri potvrđuju zahtev za nezavisnim i konzervativnim guvernerom od modela, s obzirom da nezavisnost ne mora da bude ‘plaćena’ povećanim kolebanjem nivoa dohotka ili nezaposlenosti.

Efekti preferiranja stabilnije i niže infl acije u odnosu na stabilizaciju dohotka zavise od načina formiranja nadnica i funkcionisanja tržišta rada. Sektori u kojima dominiraju fi ksirani ugovori o nominalnim nadnicama, odnosno u kojima su do-minantne nominalne rigidnosti, podložniji su varijabilnosti dohotka usled delova-nja šokova agregatne ponude od sektora koji se baziraju na fl eksibilnom funkcio-nisanju tržišta rada. Zato će oni koji su u sektorima koje karakteriše nefl eksibilno tržište rada preferirati monetarnu politiku koja generiše višu stopu infl acije uz sta-bilniji nivo dohotka, dok će se u sektorima sa fl eksibilnim tržištem rada preferirati niža stopa infl acije uz veću varijabilnost dohotka (Waller, C. J., 1992).5

TARGETIRANJE INFLACIJE

U makroekonomiji je tokom 1990-tih prisutno približavanje stavova oko ide-je da se kao ključni cilj makroekonomske politike mora postaviti održavanje što niže stope infl acije. Ovaj će cilj obezbediti i uslove za visoki privredni rast. U skla-du sa tim, targetiranje infl acije javlja se u velikom broju zemalja kao okvir za vođe-nje monetarne politike.6 Istovremeno je tokom 1990-tih godina došlo do odusta-janja od režima fi ksnog deviznog kursa kao nominalnog sidra za vođenje mone-trane politike. U jednom broju zemalja je fi ksni devizni kurs kao nominalno sidro zamenjeno targetiranjem infl acije. Ovo je naročito slučaj u zemljama u tranziciji.

Targetiranje infl acije podrazumeva objavljivanje targeta (ciljne) stope infl a-cije uz istovremeno publikovanje predviđanja u vezi sa kretanjem stope infl acije u budućnosti. Izborom režima targetiranja infl acije kao pravila za vođenje mone-tarne politike obezbeđuje se odgovarajuća fl eksibilnost da se na šokove odgovori i to upravo obezbeđenjem transparentnosti monetarne politike. Istovremeno se na pravilo targetiranja stope infl acije gleda kao na mogući izraz tzv. striktnog ugo-vora između guvernera i javnosti kojim je utvrđena i kazna koju će guverner mo-rati da „plati“ u slučaju da stopa infl acije nije jednaka ciljnoj stopi infl acije.

Potrebno je praviti razliku između targetiranja infl acije kao pravila za vođe-nje monetrane politike i određivanja ciljne stope infl acije u slučaju vođenja mo-netrane politike na bazi nekog drugog pravila u kome se ciljna stopa infl acije jav-

5 Waller, C. J. (1992), “A bargaing model of partisan appointments to the central bank”, Journal of Monetary Eco-nomics, br. 29., str. 427.

6 Prva razvijena zemlja koja je primenila eksplicitno čvrstu varijantu targetiranja stope infl acije je Novi Zeland (1988.), Kanada, Čile i Izrael su primenili targetiranje stope infl acije 1991. godine, dok je Velika Britanija to učinila 1993. godine. Među zemljama koje primenjuju ovo pravilo monetarne politike je i 12 zemalja u tran-ziciji, kao i 21 zemlja u razvoju.

7

lja kao jedan od elemenata na bazi koga se formuliše pravilo za vođenje mone-tarne politike.

S obzirom da je u makroekonomiji postignut konsenzus po pitanju da je ne-infl atorno makroekonomsko okruženje neophodan uslov, određivanje ciljne sto-pe infl acije javlja se u velikom broju zemalja kao važan element za vođenje mo-netrane politike. Ipak, možemo praviti razliku između stope infl acije kao implicit-nog targeta i stope infl acije kao eksplicitnog targeta. Monetarna politika koja se vodi na bazi targetiranja stope infl acije podrazumeva stopu infl acije kao eksplici-tan target, u slučaju vođenja monetarne politike na bazi pravila povratne sprege, kakvo je Tejlorovo pravilo, ciljna stopa infl acije se javlja kao implicitni target. Pored ove razlike, prisutna je i razlika u vezi sa ciljevima centralne banke koji su određe-ni njenim mandatom, a od koje direktno zavisi i opredeljivanje za pravilo na bazi koga se vodi monetarna politika. Tako je u slučaju tzv. “dualnog mandata“ central-ne banke – promovisanja pune zaposlenosti i cenovne stabilnosti, uz nepostoja-nje prioriteta u njihovom realizovanju, već uz zahtev da se u kratkom roku obez-bedi izvesno uravnoteženje u dostizanju navedenih ciljeva, nemoguće opredeliti se za targetiranje infl acije kao pravila za vođenje monetarne politike.

S druge strane, centralne banke kojima je mandatom nametnuta određena hijerarhija u realizaciji ciljeva, a koja podrazumeva da je cenovna stabilnost pri-marni cilj, tako da se drugi ciljevi ne mogu realizovati ukoliko nije obezbeđena ce-novna stabilnost, imaju ciljnu stopu infl acije kao eksplicitan target, dok se mone-tarna politika vodi na osnovu pravila targetiranja infl acije. Postoji, međutim, i situ-acija u kojoj bi bio prisutan dualni mandat centralne banke, uz stopu infl acije kao eksplicitan target, tada bi se monetarna politika vodila na bazi targetiranja stope infl acije. Takav je slučaj sa Australijom, a i za monetranu politiku SAD-a preporuči-valo se ovakvo pravilo7 (Meyer, L. H., 2004.).

U praksi je, međutim, slučaj da ovako jasnih razlika između dualnog i hijerar-hizovanog mandata centarelne banke nema, tako da neke centralne banke koje primenjuju targetiranje infl acije kao pravilo za vođenje monetarne politike posta-ju fl eksibilnije u određivanju targetirane stope infl acije, približavajući se situaciji dualnog mandata. Ipak, sigurno je da se monetarna politika vođena u uslovima dualnog mandata značajno razlikuje u odnosu na situaciju hijerarhizovanih cilje-va. Razlika se prevashodno odnosi na fl eksibilnost koja omogućava da se mone-trana politika koristi u svrhu stabilizacije dohotka.

U vezi sa mogućnošću da se primenjuje targetiranje infl acije, uz određenu fl eksibilnost koja monetranu politiku približava dualnom mandatu, kao značajan problem javlja se pitanje transparentnosti monetarne politike. Naime, u situaci-ji dualnog mandata centralne banke obezbeđena je transparentnost monetrane politike. To, međutim, neće biti slučaj u uslovima kada se primenjuje targetiranje infl acije kao pravilo, uz izvesnu “fl eksibilnost“, jer će tada izostati transparentost u vezi sa stvarnim ciljevima monetarne politike. Problem izostanka transparento-

7 Još za mandata Alena Grinspena postojale su veoma glasne preporuke da se FED opredeli za primenu pravi-la targetiranja infl acije umesto pravila na bazi funkcije reakcije, kakvo je Tejlorovo pravilo. Međutim, guvern-er takvim idejama nije dao podršku.

8

sti ima više dimenzija. Najpre, gubitak transparetnosti monetarne politike može imati značajne negativne posledice na kredibilitet i reputaciju kreatora monetar-ne politike, naročito u zemljama koje su imale iskustva sa infl acijom. Upravo uvo-đenje eksplicitnog targeta stope infl acije bi trebalo da obezbedi transparentnost i doprinese poverenju u monetrane vlasti. Međutim, ponekad se eksplicitan tar-get ciljne stope infl acije može javiti kao spasonosno rešenje kojim se skriva dual-ni mandat, zato što mnoge centralne banke ne žele da priznaju da pored cenovne stabilnosti za cilj imaju i stabilizaciju odstupanja dohotka od njegovog prirodnog nivoa. Ovakvo ponašanje centralnih banaka polazi od tvrdnje da će ukoliko jed-nom priznaju da se monetrana politika vodi i sa namerom da se utiče na privred-nu aktivnost, a ne samo na cene, izgubiti svoj kredibilitet i efi kasnost monetarne politike u stvaranju neinfl atornog makroekonomskog okruženja. Dolazi se do pa-radoksalnog zaključka da će se laganjem javnosti u vezi sa ciljevima monetrane politike obezbediti veći kredibilitet. Međutim, veliki broj modela koji razmatraju pitanja kredibiliteta i reputacije potvrđuju upravo suprotno, da će se povećanjem transparentnosti povećati i kredibilitet, ali po cenu izvesnog smanjenja mogućno-sti uticaja monetarne politike na privrednu aktivnost. Ovaj se efekat, zaista u mo-delima koji počivaju na racionalnim očekivanjima i fl eksibilnim tržištima, bazira na efektu iznenađenja, koga nema ukoliko je monetarna politika transparentna.

U režimu targetiranja stope infl acije funkcija cilja centralne banke može se defi nisati u formi (C.E.Walsh, 2003.)8:

))(( 22

0itIT

Tit

i

it

ITt EL ++

∞

=

+−= ∑ clppb (7)

Jednačina cilja (7) pretpostavlja fl eksibilan režim targetiranja, kao i dualni

mandat monetrnih vlasti s obzirom da se pored targetirane infl acije Tp u jedna-čini javlja i ponder koji se pridaje stabilizaciji dohotka u odnosu na dostizanje cilj-

ne stope infl acije ( ITl ). Dakle, centralna banka se pored stabilizacije infl acije bavi

i stabilizacijom dohotka ( ITl >0).

OPERACIONALIZACIJA TARGETIRANJA INFLACIJE

Operacionalizacija pravila targetiranja infl acije zahteva donošenje odluka o načinu utvrđivanja targetirane infl acije: određene – eksplicitne stope infl acije, ili intervala u kome bi se našla ciljna stopa infl acije. Određivanje ciljne stope infl aci-je kao eksplicitnog targeta olakšava formiranje očekivanja od strane ekonomskih subjekata i važan je element u rešavanju problema infl acionih očekivanja i indek-siranja, značajnih za okončanje infl atorne spirale. S druge strane, utvrđivanje in-tervala u kome bi se našla ciljna stopa infl acije povećava fl eksibilnost monetarne politike, naročito ukoliko je reč o cikličnim fl uktuacijama. Što je širi targetirani in-terval infl acije, to je i veća mogućnost da će se stvarna stopa infl acije i naći u ovom

8 Walsh, C. E. (2003), Monetary Theory and Policy, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, str. 542.

9

intervalu, ali se, s druge strane ne pruža odgovarajuće sidro za formiranje infl aci-onih očekivanja, niti se obezbeđuje snažna podrška kredibilitetu anti-infl acione politike. Kredibilitet dodatno dolazi u pitanje ukoliko se stvarna stopa infl acije ne nađe ni u široko targetiranom intervalu.

Tipičan targetiran interval stope infl acije iznosi od 1% do 3%9. U makroeko-nomiji je prisutno mišljenje da infl acija ne bi trebalo da bude targetirana u inter-valu 0 % do 1% iz više razloga. Pored već pomenutog problema vremenske ne-konzistentnosti stope infl acije jednake nuli, prisutan je i problem u okviru mode-la Novih kejnzijanaca prema kojima postoje nominalne rigidnosti nadnica. Zbog ovih rigidnosti će se u situaciji delovanja negativnog šoka tražnje, kada se infl aci-ja realizuje na nivou jednakom nuli (do 1%) može dogoditi da su realne nadnice više od ravnotežnih, uz rast nezaposlenosti i usporavanje privrednog rasta.10 Tako-đe se određivanjem ciljne stope infl acije na suviše niskom nivou (0 – 1 %) oduzima mogućnost monetarnoj politici da preko kamatne stope utiče na privrednu aktiv-nost, što naročito može biti važno u otklanjanju cikličnih fl uktuacija.11

Pored pitanja u kom intervalu targetirati stopu infl acije važno je utvrditi i da li se stvarna infl acija realizuje u okviru ovog intervala. Praćenje iskustava koje su imale zemlje sa primenom pravila targetiranja infl acije ukazuje da se u zemljma u tranziciji javlja problem realizovanja stope infl acije koja je targetirana, jer se de-šava da ciljna stopa infl acije bude ili podcenjena ili precenjena, a naročito kada se pokušava simultano targetirati i infl acija i devizni kurs. Ipak se ne može uspešnost politike targetiranja infl acije utvrditi samo na bazi ovog pokazatelja već se pre svega razmatra ostvarivanje ključnog cilja uvođenja ovog pravila za vođenje mo-netarne politike – obaranje stope infl acije. Međutim, neuspeh da se generiše in-fl acija u okviru targetiranog intervala povećava varijabilnost infl acije što ima ne-gativne efekte na ekonomiju, pre svega na infl aciona očekivanja i privrednu ak-tivnost. Trebalo bi, ipak, imati u vidu da neuspeh u targetiranju stope infl acije nije uvek samo posledica grešaka u vođenju monetarne politike. Veliku ulogu imaju i eksterni faktori, koje nije uvek lako predvideti: kretanje globalne ekonomske ak-tivnosti, kretanje na svetskim fi nansijskim tržištima, kretanje cena energenata ili hrane i sl.

Takođe se prilikom targetiranja stope infl acije nameće i pitanje za koji se vre-menski period infl acija targetira. Prihvatanjem dužeg vremenskog horizonta za targetiranje infl acije olakšava se donošenje ekonomskih odluka i obezbeđuje se poverenje u monetarnu politiku i njene ciljeve. Istovremeno, rešava se i problem dugih vremenskih kašnjenja koji postoje u efektima monetarne politike na stopu infl acije, ali i ekonomsku aktivnost. Suviše kratak vremenski horizont može dove-sti do čestih nepodudaranja stvarne stope infl acije sa targetiranom, što može iza-zvati česte promene monetarne politike kako bi se ciljna infl acija ipak ostvarila, pri

9 Postoji mišljenje da u zemljama u tranziciji interval za targetiranje stope infl acije treba da bude nešto viši: od 4 do 5 %.10 Prema nekim modelima u zemljama u tranziciji se neće pojaviti potreba za sniženjem nominalne nadnice jer u

njima postoji značajan rast produktivnosti, tako da se ovaj argument za određivanje više stope infl acije ne može primeniti na privrede u tranziciji, zbog čega se ze ove zemlje preporučuje niska stopa infl acije (oko 0 %).

11 Ciljna stopa infl acije jednaka nuli može značiti defl aciju i uvesti privredu u stanje zamke likvidnosti (Dž. M. Ke-jns) kada je nemoguće snižavanjem nominalne kamatne stope stimulisati privrednu aktivnost.

10

čemu ne ostaje mnogo prostora da se monetarnom politikom deluje na smanje-nje fl uktuacija dohotka, već se upravo suprotno, čestim promenama monetarne politike izazivaju značajnije fl uktuacije privredne aktivnosti.

Ipak, pored toga što se targetirana stopa infl acije ne sme često menjati, ne-ophodno je ostaviti mogućnost da do promene, ipak, može da dođe. Ovaj se za-htev ispunjava kroz tzv. višegodišnje targete infl acije, tako da ukoliko se infl acija targetira na period od dve godine, to znači da je infl acija u tekućoj godini targe-tirana pre dve godine, pri čemu je targetirana i infl acija u narednoj godini. Ciljne stope infl acije se iz perioda u period povezuju tako da se mogu menjati kao odgo-vor na šokove koji pogađaju ekonomiju, u prvom redu na šokove ponude.12

EFEKTI TARGETIRANJA INFLACIJE

Uvođenje režima targetiranja infl acije trebalo bi u prvom redu da utiče na formiranje infl acionih očekivanja, a time i na moguće efekte na makroekonomska kretanja. Targetiranjem infl acije olakšava se borba protiv infl acije, u zemljama sa nestabilnim i visokim infl acijama, u kojima je prvi veliki problem sa kojim se mo-netrane vlasti suočavaju – slamanje infl acionih očekivanja, odnosno, okončanje indeksiranja cena (nadnica, kamatne stope). Istovremeno bi se režimom tergetira-nja infl acije uticalo na sniženje stope žrtvovanja, odnosno snizili bi se troškovi de-zinfl acije, što bi olakšalo realizaciju politike makreokonomske stabilizacije.13 Sla-manje infl acije ne bi bilo “plaćeno“ značajnijim padom dohotka ili rastom nezapo-slenosti, jer bi se ekonomski subjekti na vreme prilagodili novoj, nižoj stopi infl a-cije koja je targetirana, a istovremeno i objavljena javnosti. Ključni elementi ove dinamike tiču se poverenja u monetarnu politiku, ali i fl eksibilnosti tržišta od koje zavisi u kojoj će meri restriktivna monetarna politika uticati na cene, a ne na koli-čine. Rigidnosti koje su na tržištima prisutne, naročito na tržištu rada u vidu rigid-nosti radnih ugovora, ograničavaju mogućnosti monetarne politike, čak i u uslo-vima racionalnih očekivanja (modeli Novih kejnzijanaca).

Efekti uvođenja pravila targetiranja infl acije u zemljama sa stabilnom i ni-skom stopom infl acije imaće vidljive koristi u vidu nepostojanja infl acionih očeki-vanja tek kada se ekonomija suoči sa delovanjem nekog šoka. Efekti na slamanje infl acionih očekivanja u zemljama sa nastabilnim i visokim stopama infl acije po-stojaće tek postepeno, kada se javnost uveri u stvarno realizovanje objavljene cilj-ne stope infl acije. Na osnovu analize infl acionih očekivanja u zemljama sa politi-kom targetirane stope infl acije i u zemljama koje ne sprovode ovo pravilo može se zaključiti da nema značajnijih razlika u odnosu na formiranje infl acionih oče-kivanja. Ipak, treba imati na umu da su zemlje koje primenjuju pravilo targetira-nja infl acije već imale problema sa infl acionim očekivanjima u mnogo većoj meri nego zemlje koje se nisu opredelile za targetiranje infl acije, naročito se to odnosi

12 Vremenski horizont targetirane infl acije u zemljama u tranziciji bio je na početku primene pravila kratak – godinu dana, da bi se kasnije prešlo na dugoročne i srednjoročne targete.

13 Za razliku od razvijenih ekonomija u kojima se pravilo targetiranja infl acije uvodi nako što je obezbeđena cenovna stabilnost u zemljama u tranziciji ovo se pravilo koristi kao ključni element paketa mera monetarne politike kojima bi se obezbedilo sniženje infl acije i smanjenje njene varijabilnosti.

11

na tranzicione zemlje i privrede sa nastajućim tržištima, tako da se poređenje ve-zano za slamanje infl acionih očekivanja mora uzeti sa izvesnom rezervom.

Poređenje nestabilnosti infl acionih očekivanja u zemljama sa režimom tar-getiranja infl acije i zemljama u kojima se ovo pravilo ne primenjuje14 dovodi do zaključka da infl acionih očekivanja nisu nestabilnija u zemljama koje ne prime-njuju kao eksplicitan target stopu infl acije (A. T. Levin, F. M. Natalucci, J. M. Piger, 2004.)15 Ipak, u zemljama u kojima se primenjuje targetiranje infl acije, infl aciona očekivanja u manjoj meri reaguju na makroekonomske fl uktuacije nego što je to slučaj u ostalim zemljama.

Moguće je utvrditi značajno manje reagovanje dugorčnih infl acionih očeki-vanja na stvarna kretanja stope infl acije u zemljama koje primenjuju targetiranje infl acije. To potvrđuje sposobnost da se primenom ovog pravila raskine veza iz-među infl acionih očekivanja i realizovane stope infl acije. Istovremeno, moguće je utvrditi da se visoka infl acija kraće održava u zemljama sa režimom targetiranja infl acije. Zato infl atorni šokovi imaju efekte u dužem vremenskom periodu u ze-mljama koje ne primenjuju pravilo targetiranja infl acije, nego u zemljama sa ovim pravilom.

SPECIFIČNOSTI TARGETIRANJA INFLACIJE U ZEMLJAMA U TRANZICIJI

Važno je razmotriti i specifi čne uslove u kojima se pravilo targetiranja infl aci-je primenjuje u zemljama u tranziciji, jer je moguće uočiti makroekonomske efekte koji dolaze do izražaja u ovim zemljama, a zbog kojih se ovo pravilo upravo i pre-poručuje za tranzicione privrede. Kao što je u radu već istaknuto, kada se odustalo od fi ksnog deviznog kursa, bilo je neophodno utvrditi nominalno sidro. Istovreme-no, u ovim se zemljama nije ni razmišljalo o vođenju monetarne politike na osno-vu diskrecionih prava. Eksplicitno nominalno sidro bilo je neophodni element mo-netarne politike, s obzirom da centralne banke ovih zemalja nisu imale odgovara-jući kredibilitet i reputaciju u vođenju anti-infl acione politike. U takvim se uslovima i primenjuje pravilo targetiranja infl acije kojim se pored ostalog afi rmiše kredibili-tet monetarnih vlasti, kroz insistiranje na transparentosti, a što utiče i na povećanje poverenja koje javnost ima u monetarne vlasti. Ciljna stopa infl acije kao eksplicitan target, jasna je široj javnosti koja na osnovu objavljene infl acije može da formira očekivanja i donosi odgovarajuće ekonomske odluke. S druge strane objavljivanje targeta novčanih agregata ponekad javnost u potpunosti ne razume, jer ne pozna-je vezu između različitih monetranih agregata i kretanja infl acije. Pored transpa-rentosti koja se na najbolji način obezbeđuje pravilom targetiranja infl acije, ovim se pravilom rešavaju problemi specifi čni za zemlje u tranziciji: nestabilna tražnja za novcem, nestabilnost u odnosu novac-cene, dramatične promene u fi nansijskom sektoru, fi skalna reforma i slično. To su razlozi zbog kojih se češće monetarne vlasti opredeljuju za targetiranje infl acije u odnosu na targetiranje monetarnih agrega-

14 Analiza se odnosi na uzorak zemalja sa targetiranom infl acijom: Australija, Kanada, Novi Zeland, Švedska, Ve-lika Britanija, i zemalja koje ovo pravilo ne primenjuju: evro-zona, Japan, SAD.

15 Levin, A. T., Natalucci, F. M., Piger, J. M. (2004), “The Macroeconomic Eff ects of Infl ation Targeting“, Federal Re-serve Bank of St. Louis Review, br. 86(4), str. 53.

12

ta. Važno je istaći i da se za razliku od primene valutnog odbora za vođenje mone-tarne politike, primenom targetiranja infl acije ostavlja sloboda monetarnim vlasti-ma da mogu monetarnom politikom da reaguju na šokove.

Postoje, međutim, izvesni preduslovi za uvođenje pravila targetiranja infl aci-je koji se tiču kako makroekonomske politike, tako i performansi privrede, fi nan-sijskog sistema i razvijenosti institucija. Za primenu pravila targetiranja infl acije u zemljama u tranziciji neophodno je obezbediti: jak fi skalni sistem, razumljiv tran-smisioni mehanizam instrumenti monetarne politike – infl acija, dobro razvijen fi -nansijski sistem, nezavisnost centralne banke sa mandatom cenovne stabilnosti, sposobnost da se predviđa infl acija, postojanje samo jednog nomanialnog sidra – infl acije, transparentnost monetarne politike (J. Jonas, F. S. Mishkin, 2003)16.

Pozitivni makroekonomski efekti uvođenja targetiranja infl acije u zemlje u tranziciji se pre svega odnose na postizanje cenovne stabilnosti, iako se pokaza-lo da je proces dezinfl acije bio kompleksan. Pred kreatore ekonomske politike se u ovim zemljama postavilo ne samo pitanje izbora konkretne stope ciljne infl aci-je, već i pitanje kojom se brzinom želi realizovati dezinfl acija što dovodi do pozna-tog izbora između gradualizma i šok terapije. Kao ključno ograničenje u realizo-vanju dezinfl acije javlja se stopa žrtvovanja, kao gubitak dohotka usled obaranja stope infl acije. Ne postoji konsenzus po pitanju koja je optimalna brzina dezinfl a-cije kojom se minimizira stopa žrtvovanja. U radu je već ukazano da će se targeti-ranjem niske stope infl acije i opredeljivanjem za brzu dezinfl aciju slomiti infl acio-na očekivanja što će obezbediti i malu stopu žrtvovanja, to međutim zavisi od ste-pena fl eksibilnosti tržišta, otvorneosti privrede, kredibiliteta monetarnih vlasti, ra-nijih iskustava sa infl acijom i makrokeonomskom stabilizacijom, ali i od postignu-tog društvenog konsenzusa po pitanju potrebe da se makroekonomska stabiliza-cija sprovede.

U zemljama u tranziciji stopa žrtvovanja se javlja kao izuzetno važan ele-ment makrokeonomske stabilizacije upravo iz razloga što ekonomska tranzicija ne predstavlja jednosatvnu promenu ekonomske politike, već promenu ekonom-skog, ali i političkog sistema. Kao jedan od početnih efekata tranzicije može se ja-viti tranziciona recesija, dok se značajna stopa žrtvovanja, koja po prirodi pogađa naročito pojedine segmente društva, može doprineti razočaranju javnosti u eko-nomske reforme koje će voditi pritisku na kreatore ekonomske politike da od re-formi odustanu, naročito u segmentu čvrste monetarne i fi skalne politike. U ne-kim zemljama se kao reakcija na visoke troškove tranzicije i makroekonomske sta-bilizacije mogu reafi rmisati stare političke snage čiji bi povratak na vlast samo od-godio neophodne promene, ali i paradoksalno, povećao troškove makroekonom-ske stabilizacije usled poznatog efekta «stani-kreni».

Određivanje ciljne stope infl acije u okviru pravila targetiranja infl acije zavi-si od institucionalnog aranžmana kojim se određuje nezavisnost centralne ban-ke. Nezavisnost podrazumeva nezavistost u izboru instrumenata monetarne poli-tike kojima će se ciljevi monetarne politike realizovati, ali ne mora da podrazume-

16 Jonas, J., Mishkin, F. S. (2003), Infl ation Targeting in Transition Countries: Experience and Prospects, National Bureau of Economic Research, Working paper 9667, http://www.nber.org/papers/w9667 , str 5.

13

va i potpunu nezavisnost u izboru ciljeva. U većini zemalja u tranziciji implementi-ra se pristup nezavisnosti i u izboru instrumenata i u izboru ciljeva monetarne po-litike. U slučaju pravila targetiranja infl acije, nezavisnost bi podrazumevala nezavi-snost u utvrđivanju eksplicitnog targeta ili targetiranog intervala, naravno, uz ne-zavisnot u izboru instrumenata da se cilj ostvari.

S obzirom da se ove zemlje suočavaju sa nestabilnim i relativno visokim sto-pama infl acije, nedovoljnim kredibilitetom kreatora ekonomske politike, ali i sa mogućim političkim pritiscima, pokazatelji govore da je u ovim zemljema prav-nom regulativom obezbeđen veći stepen nezavisnosti centralnih banaka nego u razvijenim zemljama (Cukierman, A., Miller, G. P. and Neyapti, B., 2002). S druge strane, specifi čnosti procesa tranzicije i njegovih efekata, stvaraju u ovim zemlja-ma još veće tenzije između monetarnih vlasti (centralne banke) i vlade (političara). Razlike u preferencijama između centralne banke i vlade u vezi sa ostvarivanjem cenovne stabilnosti, s jedne strane i privrednog rasta, s druge strane, u ovim su ze-mljama još značajnije, dok se pitanje brzine dezinfl acije javlja kao odlučujuće.

Pokazatelji na bazi kojih se mogu praviti poređenja između primenjenih pravi-la za vođenje monetarne politike u zemljama u tranziciji, a koja se odnose na ostva-renu stopu infl acije, varijabilnost infl acije i varijabilnost dohotka, ne daju jasne za-ključke o superiornosti targetiranja infl acije u odnosu na druge načine za vođenje monetarne politke. Jedan od razloga za nemogućnost donošenja defi nitivnih za-ključaka se odnosi na kratak period, ali i na činjenicu da su ove zemlje u periodu tranzicije bile pogađane različitim realnim šokovima, zbog kojih su se uslovi među privredama u tranziciji značajno razlikovali, što otežava bilo kakvo poređenje.

ZAKLJUČAK

Primena pravila targetiranja infl acije postala je od 1990-tih godina opšte pri-hvaćen način vođenja monetarne politike u velikom broju zemalja kako razvije-nih, tako i zemalja u tranziciji i zemalja sa nastajućim tržištima. Iako se mogu utvr-diti različiti efekti primene ovog pravila među zemljama, zajedničko je da se ovim pravilom obezbeđuje neifl atorno okruženje, slamanje infl atornih očekivanja jav-nosti, povećanje kredibiliteta monetarnih vlasti, sniženja troškova dezinfl acije i povećanje fl eksibilnosti monetrane politike.

Izbor targetiranja infl acije obezbeđuje veću transparentnost monetarne po-litike, s obzirom da se pravilom insistira da monetarne vlasti objave ciljnu stopu infl acije, kao i kretanje u visini stvarne stope infl acije. Objavljivanje ciljne stope in-fl acije, kao najjasnijeg pokazatelja cenovne stabilnosti, javnosti olakšava formira-nje očekivanja u vezi sa budućom infl acijom. Istovremeno se pridržavanjem cilj-ne stope infl acije obezbeđuje kredibilitet monetarnih vlasti u vezi sa njihovim pri-marnim ciljem – cenovnom stabilnošću. To olakšava i ubrzava makroekonomsku stabilizaciju, uz nižu stopu žrtvovanja. Mora se pri tome imati u vidu da se izbo-rom režima targetiranja infl acije prihvata postavka da monetarna politika nije efi -kasna u uticaju na realnu ekonomsku aktivnost, tako da se kao cilj monetarne po-litike može javiti samo niska i stabilna stopa infl acije, a ne i podsticanje privrednog razvoja, ili stabilizacija fl uktuacija dohotka.

14

Primena režima targetiranja infl acije je naročito značajna za zemlje koje se suočavaju sa problemom kontrole infl acije, kakve su privrede u tranziciji, mada njihove slabe institucionalne karakteristike mogu predstavljati glavna ograniče-nja za njegovu primenu. Naime, za primenu režima targetiranja infl acije neophod-no je zadovoljiti određene uslove: nezavisnost centralne banke u vođenju mone-tarne politike (u izboru instrumenata i ciljeva), razvijenost fi skalnog sistema kojim se isključuju fi skalni pritisci na monetarnu politiku, objavljivanje ciljne stope infl a-cije kao jedinog nominalnog sidra što podrazumeva da se odbaci simultano odre-đivanje targeta deviznog kursa u bilo kojoj formi, kompetentnost monetarnih vla-sti u utvrđivanju ciljne stope infl acije ili targetiranog intervala infl acije kao i u pro-ceni budućeg kretanja infl acije, poznavanje transmisionog mehanizma monetar-ne politike, kao i vremenskih kašnjenja u efektima monetarne politike. Navedeni preduslovi za uspešno uvođenje pravila targetiranja infl acije u zemljama u tran-ziciji upravo predstavljaju faktore čijim se ispunjenjem doprinosi uspehu samog procesa tranzicije.

Literatura

Alesina, A. and Summers, L. H. (1993), “Central Bank Independence and Macroeconomic 1. Perofrmance: Some Comparative Evidence“, Journal of Money, Credit, and Banking, No. 25 (2), Pp. 157-162.Backus, D. and Driffi ll, J. (1985), “Rational Expectations and Policy Credibility Following a Change 2. in Regime”, Review of Economic Studies, Pp. 211-221Barro, R. And Gordon, D. (1983), “Rules, Discretion, and Reputation in a Model of monetary 3. Policy“, Journal of Monetary Economics, No. 12, Pp. 101 – 121.Barro, R. And Gordon, D. (1983), “A Positive Theory of Monetary Policy in a Natural Rate Model“, 4. Journal of Political Economy, No. 91, Pp. 589 – 610.Cukierman, A. (1992), 5. Central Bank Strategies, Credibility and Independence, Cambridge, MIT Press, Massachusetts, USACukierman, A., Miller, G. P. and Neyapti, B. (2002), “Central bank reform, liberalization and 6. infl ation in transition economies – an international perspective“, Journal of Monetary Economics, No. 49, Pp. 237 – 265.Jonas, J. and Mishkin, F. S. (2003), “Infl ation Targeting in Transition Countries: Experience and 7. Prospects“, National Bureau of Economic Research, Working paper 9667, http://www.nber.org/papers/w9667Kydland, F. E. And Prescott, E. C. (1977), “Rules rather than discretion: the inconsistency of optimal 8. plans“, Journal of Political Economy, No. 85, Pp. 473-492.Levin, A. T., Natalucci, F. M. and Piger, J. M. (2004), “The Macroeconomic Eff ects of Infl ation 9. Targeting“, Federal Reserve Bank of St. Louis Review, No. 86(4), Pp. 51-77.Lippi, F., “On Central Bank Independence and Stability of Policy Targets”, in F. Lippi (1999), Central 10. Bank Independence, Targets and Credibility, Edward Elgar, Chelthenham, UKMeyer, L. H. (2004), “Practical Problems and Obstacles to Infl ation Targetitng“, Federal Reserve 11. Bank of St. Louis Review, No. 86(4), Pp. 151-160.Rogoff , K. (1985), “The optimal degree of commitment to an intermediate target”, Quarterly 12. Journal of Economics, No. 100, Pp.1169- 1190.Waller, C. J. (1992), “A bargaing model of partisan appointments to the central bank”, Journal of 13. Monetary Economics, No. 29., Pp. 411-428.Walsh, C. E. (2003), Monetary Theory and Policy, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, USA14.

15

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 15-22

UDC 330.101.541Originalni naučni rad

10. 06. 2008.Miomir Jakšić1

EKONOMIJA ZASNOVANA NA ZNANJU I

MAKROEKONOMSKE PERFORMANSE

ApstraktZa privredu zasnovanu na znanju, znanje i obrazovanje su ključni faktor koji joj omoguća-va sticanje i održavanje konkurentske prednosti kroz vrednost izvoza robe i usluga u ko-jima je znanje sadržano, ali i direktno, kroz izvoz znanja i obrazovanja. Koncept se proširio od ekonomije znanja (obrazovanja) kao aktivnosti proizvodnje znanja, ka ekonomiji zasno-vanoj na znanju, koja obuhvata sve ekonomske aktivnosti jedne privrede.Ključne reči: Ekonomija zasnovana na znanju, makroekonomske performanse, mala otvorena ekonomija.

AbstractFor knowledge based economy, knowledge and education are critical success factors that enables acquiring and retaining of competitive advantage through export of goods and services with embedded knowledge, directly through export of knowledge and educa-tion. The concept evolved from economics of klnowledge (education) as production of knowledge towards knowledge based economy, that encompass all economic activities of one economy.Key words: Knowledge based economy, macroeconomic performansec, small open economy.

UVOD

Po novoj teoriji rasta model ekonomije znanja se od tradicionalne privrede razlikuje po sledećem:- ekonomiju više ne karakteriše retkost, već izobilje, jer za razliku od opipljivih

resursa koji su ograničeni, informacije i znanje se zajednički koriste i uveća-vaju;

- u uslovima globalizacije znanje ne trpi tiraniju mesta, već se ubrzano širi;- zakoni, barijere i porezi u oblasti ekonomije znanja teško su primenljivi na na-

cionalnoj osnovi, jer znanje ide ka tačkama gde je tražnja najviša, a barijere najniže;

- proizvodi sa velikim učinkom opredmećenog znanja donose izuzetnu zaradu, jer sadrže dodatu vrednost za korisnike koja nadmašuje onu kod proizvoda sa opipljivim resursima;

1 Ekonomski fakultet, Beograd

16

- vrednovanje i ocenjivanje znanja veoma zavisi od konteksta, jer u različitim in-stitucionalnom okruženju i na različitim nivoima razvoja donosi različite pri-nose;

- ljudski kapital i njegova kompetentnost su najznačajnija osnovica ekonomije znanja.[1] Indikatori privrede zasnovane na znanjuKako prepoznati tendencije i procese privreda zasnovane na znanju ? Na to pi-

tanje teorijski odgovor upućuje na sledeće indikatore:[2] 1. Organizaciono restrukturiranje ( usmeravanje strukture prema tržištu, proi-

zvodima i procesima, plitka i fl eksibilna organizacija, oslonac na neformal-nu komunikaciju, stvaranje fl eksibilnih radnih timova i grupa)

2. Ekspanzija novih poslovnih uloga i funkcija ( specijalista, trenera, pregovara-ča, menadžera znanja)

3. Novi podsticajni mehanizmi za proizvode i usluge ( razvoj Intraneta, razvoja baza podataka, izrada vebsajtova, uvod proizvoda i usluga koje podstiču ra-zvoj tehnologija, razvoj i uvođenje proizvoda zasnovanih na znanju)

4. Strateške alijanse i partnerstva ( naglasak na internoj komunikaciji, jačanje mreža, nova partnerstva, razvoj eksternih veza)

5. Autsorsing informacija - pribavljanje imformacionih materijala, obrada poda-taka...)Proizvodnja dobara i usluga sa visokom dodatom vrednošću je u središtu

usavršenih ekonomskih performansi i međunarodne konkurentnosti, a investici-je u ljudski kapital koje uvećavaju veštine i kompetencije radnika su u središtu re-organizovanja fi rmi. Troškovi sticanja znanja su manji, difuzija novih tehnologija i znanja postaje brža, barijere ubrzano nestaju, znanje se brzo transformiše u infor-macije, životni ciklus proizvoda, usluga i znanja se skraćuje, kvalifi kacije se nepre-kidno moraju menjati. Zato su dva najvažnija cilja međunarodne konkurentnosti ekonomije zasnovane na znanju:- povećanje kapaciteta pojedinaca i društva za adaptaciju, i- minimiziranje društvenih troškova tog prilagođavanja za pojedince i zajednice.[3]

IZAZOVI EKONOMIJE ZASNOVANE NA ZNANJU

Snaga i izazovi kreiranja ekonomski zasnovane na znanju mogu se predsta-viti sledećom tabelom:

Tabela. Kreiranje makroekonomije zasnovane na znanju: snaga i izazovi.

SNAGA IZAZOVIsaradnja javnog i privatnog sektora fl eksibilnost IKT sektora u promenljivom okruženjujačanje IKT sektora sposobnost obrazovnog i naučnog sistema zemljevisok obrazovni nivo neuravnotežena regionalna razvijenostrazvoj telekomunikacionog sektoraIKT tehnologije se sve više koristesistem javnih informacija i bibliotekamobilne komunikacije

17

Ključni faktori uspeha makroekonomije zasnovane na znanju sledeći:[4]- dimenzija okruženja;- dimenzija socio-ekonomskih uticaja;- inovacije i preduzetništvo;- ljudski kapital, i- IKT tehnologije.

Najzačnjnije promene koje donosi KBE ogledaju se u sledećim procesima: - rast tražnje za visokokvalifi kovanim radnicima koji poseduju kognitivne ve-

štine, spremnost na promene i razvoj i uvođenje novih ideja, uz doživotno učenje;

- oslonac na IKT koje omogućavaju nove radne aranžmane (rad od kuće, rad sa skraćenim i fl eksibilnim radnim vremenom), uvećano kodifi kovanje znanja i smanjivanje troškova širenja znanja;

- veće otvaranje prema svetskoj privredi, uz rast trgovine dobrima, uslugama, posebno znanjem, uz sve veći oslonac na strane direktne investicije;

- internacionalizacija proizvodnje koja nameće novo i rastuće znanje da bi se kontrolisale i integrisale poslovne jedinice;

- promena strukture proizvodnje, smanjeno učešće primarnog i sekundarnog sektora, rastuće učešće tercijarnog sektora, posebno sektora obrazovanja i onih sektora čija je dodata vrednost rastuća;

- rastući značaj međunarodnih mreža, alijansi i partnerstva među akterima;- rastući značaj ulaganja u IR, inovacije i obrazovanje.[5]

Progres ekonomije zasnovane na znanju, se, po R. Bekhausu, može defi nisati kao: rastuća saglasnost, jasnije shvatanje istine, rastuća pouzdanost znanja, uve-ćana objašnjavajuća snaga, neumitne promene. Teorijski progres je: rastuća op-štost, rastući domen, uvećana preciznost, uvećana rigoroznost, otklanjanje gre-šaka i nedoslednosti, uvećana jednostavnost, predviđanje novih fakata. empirij-ski progres podrazumeva: rastući broj i kvalitet empirijskih generalizacija, rastuća moć predviđanja, uvećana moć rešavanja problema.

U skladu sa ovim mogući su sledeći teorijski pristupi progresu u ekonomiji: 1) usavršavanje ekonomskih modela (rastuća rigoroznost, veći broj implikacija,

veći broj opštih pretpostavki); 2) formalna matematička rigoroznost; 3) sve realniji modeli; 4) rastuća obuhvatnost teorije; 5) rastuća objašnjavajuća snaga.

U skladu sa globalnim trendovima prirodnih nauka, njihovom učenju o op-stajanju u uslovima stohastičkih procesa, u uslovima samoorganizovanja i haosa, prožimanja evolucije i revolucije ukazuje da Kraja istorije oličenom o dosegnutom i večitom poretku nema, jer se i insitutucije i pojedinci menjaju tokom procesa učenja i saznavanja, u uslovima inovacija i ubrzane difuzije znanja. Učenje je iza-zov za normatizivam tradicionalnog kolektivističkog socijalizma i tržišnog indivi-dualizma. Vrednosne kolektivističke norme i preferencije pojedincaca podjedna-ko se menjaju, i ne mogu biti „naturalizovane”, jer učenje nije samo puko gomila-

18

nje informacija, nego i pomeranje granica sposobnosti i veština i društva i pojedi-naca, odbacivanje prevaziđenih i usvajanje novih vizija i ideja u uslovima ne jedne jedine nego različitih budućnosti, kako nas to uči nobelovac Ilja Prigožin. Name-sto tradicionalnog socijalizma ili tržišnog individualizma Hodžson govori o „tržiš-nom kognitivizmu” i „učećoj ekonomij”.

Izazov za XXI vek nije izgradnja fi ksirane i fi nalne utopije, nego stvaranje ev-

topije: namesto u-topije (mesta koga nema), stvaranje ev-topije (mesta koje evo-luira, mesta koje se razvija). To je sistem koji podstiče učenje, ljudske mogućnosti, sistematski inkorporira narastajuće znanje i prilagođava se promenljivim okolno-stima. Njegova obeležja su:- vladavina neizvesnosti i nepotpunog znanja onemogućava potpuno racio-

nalnu socijalnu i ekonomsku politiku;- politika podleže stalnom eksperimentisanju, brojnim varijacijama rutine, zna-

nja, institucija;- ugrađeni varijetet ovećava mogućnosti sistemu da se prilagođava neprevdi-

đenim okolnostima; varijetet je od ključnog značaja za učenje i adaptibilnost i sistema i pojedinca;

- nemogućnost ustanovljavanja trajne i večite „svemoći” pojedinca ili instituci-je ukazuje da ne postoji konačna ocena šta želimo i čemu stremimo. Učenje i prilagođavanje iziskuju participativni i demokratski dijalog koji će obuhvati-ti i naučna i normativna pitanja budućnosti.Kompleksnost sistema- ideja haosa i samoorganizovanja, adaptacije, više-

struke ravnoteže, sticanja i gubljenja energije – iz biologije i fi zike prenesena je i u ekonomiju.

PERSPEKTIVE EKONOMIJE ZASNOVANE NA ZNANJU

Najvažniji stav o perspektivama ekonomije zasnovane na znanju je da „učeća ekonomija nije kraj istorije”. Učenje je saznavanje, menjanje, interakcija pojedinca i društva, pomeranje granice mogućeg, opstajanje u granicama tolerancije. Uče-nje, pri tome ne treba shvatiti kao samo puko gomilanje informacija, već kao po-meranje granica sposobnosti i veština, kako društva, tako i pojedinaca, odbaciva-nje prevaziđenih i usvajanje novih vizija i ideja u uslovima, ne jedne jedine, nego različitih budućnosti. Dž. Hodžson govori o „tržišnom kognitivizmu” i „učećoj eko-nomiji”.[6]

KBE podstiče učenje, ljudske mogućnosti, sistematski inkorporira narastaju-će znanje i prilagođava se promenljivim okolnostima. Uslovi u kojima će se dalje razvijati KBE u svetu i u Srbiji karakterisaće sledeći faktori:- vladavina neizvesnosti i nepotpunog znanja onemogućava potpuno racional-

nu socijalnu i ekonomsku politiku;- politika podleže stalnom eksperimentisanju, brojnim varijacijama rutine, zna-

nja, institucija;- ugrađeni varijetet uvećava mogućnosti sistemu da se prilagođava nepredvi-

đenim okolnostima, pa je on je od ključnog značaja za učenje i adaptibilnost sistema i pojedinca;

19

- nemogućnost ustanovljavanja trajne i večite „svemoći” pojedinca ili institucije ukazuje da ne postoji konačna ocena šta želimo i čemu stremimo.Svaki sistem se sporo adaptira, menja i prilagođava okruženju, odnosno ve-

ćim ili manjim poremećajima. Dobre institucije KBE poseduju tri obeležja:

- prvo, uspostavljaju i štite svojinska prava u društvu;- drugo, ograničavaju eksproprijaciju nečijeg dohotka ili imovine, i- treće, u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju jednake šanse za najšire slojeve

društva u domenu zapošljavanja, socijalne sigurnosti i ljudskih prava.Posebno je značajan uticaj institucija KBE na održivi makroekonomski razvoj.

On se prostire u sledećim pravcima:- tržišno nastajuće institucije uspostavljaju i štite svojinska prava, bez kojih i

nema tržišta;- institucije koje regulišu tržište bave se regulacijom, eksternalijama, ekonomi-

jom obima, nesavršenim informacijama;- institucije koje stabilizuju tržište umanjuju makroekonomsku nestabilnost i fi -

nansijske krize, - institucije koje legitimizuju tržište obezbeđuju socijalnu zaštitu, zdravstveno i

penzijsko osiguranje.Za međunarodnu poziciju ekonomija zasnovane na znanju karakteristično je

,,sabijanje prostora i vremena“, koje proističe iz sledećih činjenica: 1) prostorno traganje: za nišom koju će se maksimalno ekonomski i politički ek-

sploatisati, i 2) vremenski fl eksibilno reagovanje: u najkraćem roku, oslanjajući se na sve opi-

pljive i neopipljive resurse.3) širenje: mnogostrukost i zbijenost veza društva i države KBE; 4) produbljivanje: novi nivoi odnosa, međuzavisnosti i povezanosti; 5) sabijanje prostora i vremena: prostor postaje svetski – univerzalni, a vreme re-

agovanja skraćeno; 6) izmeštanje – iz lokalnog okruženja i restrukturiranje.

Granice u kojima danas funkcioniše KBE u međunarodnim okvirima postaju „porozne, prevazilaze ih različiti varijeteti aktera i problema, a mreže, na suprot hi-jerarhiji postaju središnja tačka globalizacije“.[7]

Model KBE u međunarodnim ekonomskim i političkim odnosima koji bi tre-balo da bude oslonac strategije održivog makroekonomskog razvoja Srbije je Mo-del

Male otvorene privrede (MOP). MOP opisuje matrica čije su ose: (1) oslonac na domaću politiku podsticanja privrednog razvoja, i (2) oslonac domaćih fi rmi na domaću osnovu radi globalne konkurentnosti:

Međunarodna dimenzija. Mala otvorena privreda kao KBE mora biti osposo-bljena da se oslanja i koristi:1. postojanje velikog tržišta koje podstiče ekonomiju obima, 2. raspoloživost kvalifi kovanog rada, i 3. širenje znanja.

20

MOP se defi niše kao privredu sa 3000 dolara per capita (u stalnim cenama iz 1995), sa stanovništvom ispod 10 miliona, značajnom izloženošću globalnoj pri-vredi, osloncu na znanje kao najvažniji resurs i razvijenom infrastrukturom. Tih ze-malja 1995. bilo je 45 i jasno je da to nisu nerazvijene privrede. U prilog ovome ide i podatak da je od 20 najbogatijih zemalja 1995 (GDP per capita) njih 7 imalo ma-nje od 5,5 miliona stanovnika; za 22 MOP spoljnotrgovinska razmena je iznosila 111% GDP, a za 23 srednje i velike 60%.

Za održivi makroekonomski razvoj Male otvorene privrede oslonjene na znanje i kvalitet institucija ključno je razrešavanje dileme Šok terapija ili graduelizam.[8]

Graduelistički pristup reformama. Graduelizam treba da bude osnovni pri-stup makroekonomskom dimenzioniranju ekonomske politike i razvoju KBE, po-sebno privrede Srbije koja spada u male otvorene privrede. Stabilnost i rast su najvažniji pokazatelji performansi jedne privrede, a u nerazvijenim zemljama još i važniji. Jedna od ključnih razlika stabilizacione politike u razvijenim i nerazvijenim privredama tiče se daleko većeg značaja rasta u nerazvijenim privredama i veće važnosti realnih agregata u odnosu na monetarne.

Mora se praviti izbor između kratkoročnih ekonomskih performansi i dugo-ročno održivog rasta. Cilj ekonomske politike treba da bude maksimizacija dugo-ročnog blagostanja društva na pravedan i održiv način i zato fokus ekonomske teo-rije i politike treba u većoj meri usmeriti ka realnim ekonomskim varijablama, kao što su rast, zaposlenost, siromaštvo...

Polazne premise o povezanosti stabilnosti i rasta u uslovima KBE trebalo bi da budu:1. ne postoji superiorna politika koja obezbeđuje da svim pojedincima bude bo-

lje u odnosu na neku drugu politiku, jer različite politike imaju različite posle-dice na različite društvene grupe (radnici u odnosu na učesnike fi nansijskih tržišta, domaći u odnosu na strane investitore, dužnici u odnosu na poverio-ce);

2. različite grupe su prisiljene na snose različite rizike, pogotovu one skopčane sa dobicima i gubicima;

3. s obzirom na različite posledice makroekonomske politike u KBE u središtu održive makroekonomske politike mora biti odgovornost prema parlamentu. U savremenom svetu međunarodni i međudržavni ekonomski odnosi formi-

raju sve gušću mrežu odnosa moći, koja uobličava i ograničava aktivnosti pojedi-naca i država. Privrede postaju rezultat sve manje nacionalne politike, a sve više globalnih procesa. Suočene sa globalnim tokovima kapitala, ljudi, tehnologija, znanja, nacionalne politike postaju sve manje delotvorne..

Svet koji je nekada funkcionisao kroz sistem razmene dobara između suve-renih nacionalnih entiteta, danas postaje globalizovani, odnosno transnacionalni sistem proizvodnje, utemeljen na međunarodnoj podeli rada u uslovima gotovo neograničene mobilnosti ključnih faktora proizvodnje. Pri tome se pojavljuje sve veći jaz između (a) države kao teritorijalne, administrativne, jedinice i (b) države kao ekonomske jedinice.

Često se ekonomija zasnovana na znanju naziva i Nova ekonomija ili Informa-

21

tička E ekonomija. Tri važne strukturne promene odnose se na:

1. smanjene zalihe i tešnju povezanost proizvodnje za tražnju, zahvaljujući fl ek-sibilnim proizvodnim sistemima;

2. rastućem udelu zaposlenih na određeno vreme, što uslovljava pritisak na rad i uvećava fl eksibilnost na tržištu rada, i

3. inovacije u fi nansijskoj sferi koje smanjuju značaj bankarskih kredita i uveća-vaju važnost fi nansijskih derivata. Uvećana izloženost na fi nansijskim tržišti-ma ubrzala je njihov rast i razvoj. Upravo je ovo poslednje doprinelo uvećavanju investicija u IT sektoru i šire-

nju pozitivnih efekata na umrežene grane telekomunikacija, energetike, saobra-ćaja, usluga. Informacione tehnologije u periodu 1974-90. u ukupnoj stopi rasta od 3,13% učestvovale su sa 0.51%, od toga hardver 0,28%, softver 0,11%, a komu-nikaciona orema sa 0,12%. Doprinos rada (radno vreme) iznosio je 1,15%, kvalite-ta rada 0,22%, a kapitala 0,85%.

Jedno od važnih obeležja Ekonomije yasnovane na ynanju su mreže i alijan-se: od klasičnih od danas postaju virtuelne, oslobođene tiranije mesta, zahvalju-jući zajedničkim IT platformama. Nova ekonomija menja značenje tržišnih rešenja i otvara mnogo veći prostor za regulaciju koja će biti prisutna u: 1. granama u ko-jima tržište otkazuje; 2. granama u kojima je odstupanje od tržišta društveno po-željno, i 3. u kojima se privatni i javni dobici i troškovi razlikuju i ne podudaraju.

Mreže su algoritam Ekonomije zasnovane na znanju čine ih čvorišta i veze na osnovama komplementarnosti; mrežni efekti se ispoljavaju u ekonomiji obima u sferi potrošnje. Te mrežne eksternalije su i presudne za rast i profi tabilnost Ekono-mije zasnovane na znanju.

MAKROEKONOMIJA MALE OTVORENE PRIVREDE

Makroekonomska teorija i politika se razlikuju za zemlje sa razvijenim trži-štima i zemlje sa tržištima koja se tek razvijaju. Zalaganje za slobodnu konkuren-ciju i perfektna tršišta, liberalizaciju i deregulaciju u različitim uslovima daju sas-vim različite ishode. Između potpune fi nansijske liberalizacije i fi skalne represije (državnog monitoringa nad bankama, kontrole kamata, obaveznih rezervi, direkt-nih kredita, državnih garancija za depozite kao vida njihovog implicitnog oporezi-vanja zarad ublažavanja budžetskog defi cita) kao dve krajnosti, postoji i srednji izbor koji se u zemljama sa nastajućim tržištima pokazao skoro neminovnost. Dva važna razloga za razlikovanje makroekonomije razvijenih i nastajućih tržišta su:- teorijski okviri za nerazvijene privrede moraju se izmeniti, usled drugačijeg, ili

nedostajućeg okruženja (na primer, nedostajuća tržišta, u prvom redu fi nan-sijskog i deviznog);

- nastajuća i promenljiva priroda drugačijeg okruženja (nerazvijena pravno-insi-tucionalna infrastruktura). Za razliku od razvijenih tržišta makroekonomija nastajućih tržišta mora da

pođe od objektivnih ograničenja. Pri tome su tzv. male otvorene privrede, sa sta-novništvom do 10 miliona stanovnika i sa dohotkom od oko 5000 dolara per capi-

22

ta, koje moraju da izvoze 50% BDP i čiji je ključni resurs znanje. Nominalni devizni kurs, poput spojenih sudova u fi zici, spaja te privrede sa svetom i najčešće je zva-nično određen, nije plivajući.

Položaj male otvorene privrede oslonjene na znanje karakterisaće sledeće:- za razliku od ranije međugranske trgovine danas je ustanovljena unutar kom-

panijska trgovina;- početkom XX veka skoro polovina investicija u Treći svet i polovina ukupnih

investicija odlazila je u primarni sektor, a danas u sekundarni i tercijarni;- ranije su strane investicije za cilj imale profi t, a danas kratkoročni kapital za cilj

ima kapitalni dobitak;- ranije je rad išao ka kapitalu, a danas kapital ide ka radu;- ranije je mobilnost rada bila presudna, a danas je to oslonac na informacio-

no-komunikacione tehnologije;- nekada su glavni svetski igrači bili imperijalne države, a danas globalne kom-

panije;Perspektive održivog razvoja Srbije se, bez dvoumljenja, mogu sagledati

kroz model male otvorene privrede koja svoju poziciju i konkurentnost na međuna-rodnoj sceni treba da gradi kroz prihvatanje teorijskih postulata makroekonomije i iskustva uspešnih malih ali efi kasnih ekonomija, zasnovanih na znanju. Gradueli-stički pristup reformama i proces stalnog prilagođavanja globalnim ekonomskim i tehnološkim promenama su elementi strategije bez kojih je nazamisliv održivi ra-zvoj Srbije u datom makroekonomskom i globalnom okruženju.

Literatura

Projekat Nacionalna strategija održivog razvoja, grupa: privreda zasnovana na znanju, privreda 1. Srbije – održivost zasnovana na znanju, Beograd, 2007.C. Lay Meng, “Assesing the Preparedness if Information Institutions for KBE”, www.slis.ualberta.ca.2. J. C. Paye, “Policies for knowledge-based economy”, OECD Observer, jan-juli 1996.3. M. Markukula, “From Quality to e-Quality”.4. “KBE and Society Framework and Indicators”, Australian Bureau of Statistics, dec. 20045. G. Hodgson, Economics and Utopia, Routledge, 2000.6. Landau, A., Redrawing the global economy - elements of integration and fragmentation, 7. Palgrave - Macmillan, 2001.P. Montiel, Macroeconomics for emerging markets, Cambrudge University Press, 2003.8. The new economy and beyond, urednik. D. Jansen, Edvard Elgar, 2007.9.

23

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str23-51

UDC 338.1(497.11)"2001/2007"Originalni naučni rad

20. 02. 2008.Miladin Kovačević1

REZULTATI TRANZICIJE

I RIZICI DESTABILIZACIJE

ApstraktTranzicija u periodu 2001-2007 omogućila je delimičnu reindustrijalizaciju od 2003. godine koja je stvorila osnovu snažnije dinamike izvoza od 2004. Rast proizvodnje i zapošljavanja u privatnom sektoru, koji je u značajnoj meri nadoknadio gubitke radnih mesta u sektoru društvene svojine, rezultat je postignute monetarne stabilnosti u periodu 2001-2003 i priva-tizacija obavljenih u istom periodu kao i rešavanja problema spoljnog duga i sticanja kredi-biliteta za priliv inostranog kapitala te reformi i snažnog napretka u fi nansijskom i monetar-nom sektoru. Izostale su međutim, šire strukturne reforme i pre svih celovita reforma javnog sektora tako da su dometi ekonomskih politika (fi skalne i monetarne) ostali kratkog daha.Od završetka tzv. produženog STAND-BY aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fon-dom (početak 2006), napuštena je politika „čvrstog budžetskog ograničenja“ a krajem go-dine kada su raspisani parlamentarni izbori eksplodirala je javna potrošnja, najviše kod iz-dataka za zaposlene i investicije i kao posledica toga došlo do je do ekspanzije uvoza i sa-mim tim do znatnog povećanja spoljno-trgovinskog defi cita. Trend rasta plata, potroš-nje i defi cita nije zaustavljen. Mada su dostignute značajne stope rasta bruto-domaćeg proizvoda od 2004-2007, nepovoljna karakteristika razvoja u pogledu održivosti tog rasta je nepromenjen odnos dominantne dinamike potrošnje nad dinamikom investicija i vrlo skroman priliv green-fi eld investicija. Šta više, akumulacija rizika destabilizacije i fi nansij-ske krize očituje se na parametru učešća tekućeg defi cita u BDP-u od oko 16,5%. Ključne reči: Tranzicija, defi cit, javni sektor, investicije, potrošnja, scenario, apresijacija, reforma.

AbstractThe transition in the period from 2001 to 2007 made feasible partial reindustrialization from 2003 on, which created the basis for more potential exports dynamics since 2004. The growth of production and employment in the private sector, which considerably com-pensated the lost jobs in the social sector, resulted from the achieved monetary stability in the period from 2001 to 2003 and the privatization carried out in that period , as well as from the solutions of the external debts problems and the gained credibility for the infl ow of foreign capital and reforms and powerful progress in the fi nancial and monetary sector. However, we missed more extensive structural reforms and before all, the overall reform of the public sector. Therefore the achievements of economic policy (fi scal and monetary) remained of short term character.

1 Republički zavod za statistiku

24

From the completion of so called STAND-BY arrangement with the International Monetary Fund (early 2006), the policy of ‘hard budgetary restriction’ was abandoned and in the end 2006, when the parliamentary elections were called, the public consumption exploded, mostly relative to the expenditures for employees and investments. Consequently we saw imports expansion and further a considerable growth of external trade defi cit. The trend of increasing salaries and wages, consumption and defi cit was not restrained. Although considerable rates of GDP growth were gained from 2004 to 2007, an unfavorable charac-teristic regarding the sustainability of the progress is the unchanged relation of the domi-nant consumption dynamics over investment dynamics and a rather moderate infl ow of green-fi eld investments. Moreover, the accumulated risks of destabilization and fi nancial crisis are notable in the parameter of the current defi cit share in the GDP of almost 17%.Key words: Transition, defi cit, public sector, investments, consumption, scenario, appreciation, reform.

UVOD – ŠTA JE REZULTAT DOSADAŠNJEG PROCESA TRANZICIJE?

Privreda Srbije je na putu tranzicije. Ako se taj put može prikazati kao u-kri-va koja odražava zaposlenost tako da je polovina tog puta linija pada zaposleno-sti do neke tačke minimuma od koje počinje druga polovina linije-linija uspona do neke tačke zasićenja, tada smo izvesno još uvek na prvoj polovini te krive, tj. ni-smo prošli minimum, niti smo sasvim blizu minimuma.

Da je to tačno, govori i „Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006-2012“ napravljena krajem 2006-te u kojoj su projektovana dva scena-rija kretanja zaposlenosti, produktivnosti i bruto domaćeg proizvoda: konzerva-tivni i razvojni (osnovni). Jasno je, već na prvi pogled, da su autori u datom mo-mentu sagledali jedan realni okvir razvoja u kome u narednih 5 godina nema pro-stora za značajniji dinamizam u pogledu povećanja ukupne zaposlenosti. Prema tzv. osnovnom scenariju, ukupni efekat kretanja zaposlenosti u periodu 2006-2012. je povećanje od 5,9% odnosno za oko 140 000 lica, pri čemu celokupni rast pada u interval 2009-2012. sa početkom rasta u 2008-moj godini.

Sada, međutim, znamo da je to bila optimistička projekcija jer je lagani us-pon zaposlenosti predpostavljen već u 2008-moj godini. Pošlo se od toga da će vlasnička i strukturna transformacija sektora tzv. društvene i mešovite svojine kao i narastanje sektora malih i srednjih preduzeća ići brže. Presek uspona zaposleno-sti u privatnom sektoru i pada zaposlenosti u državnom, društvenom i sektoru po-ljoprivrede (u nastavku transformacije) trebalo je da dođe na granicu pozitivnog bilansa u 2008-moj godini ali kako se iz sadašnje perspektive vidi to je malo ve-rovatno. (U pomenutom osnovnom scenariju strategije, težište rasta bruto-doma-ćeg proizvoda zasnovano je na rastu produktivnosti od oko 40% kumulativno u intervalu 2006-2012. tj. po 5% godišnje u proseku).

Aktuelna situacija u pogledu zaposlenosti (Tabela 1.) je takva da na kraju 2007-me ili na početku 2008-me godine još uvek imamo vrlo značajan broj zapo-slenih u sektoru društvene i mešovite svojine, iako se taj broj rapidno smanjivao u poslednjim godinama.

25

Tabela 1: Broj zaposlenih (u hiljadama)

Sektor Septembar 2001 Septembar

2007

Indeks

2008/2007

Budžetski sektor 321,6 317,6 98,8%Javna državna preduzeća 134,9 100,1 74,2%Javna lokalna preduzeća 52,3 58,4 111,5%Društvena svojina 643,7 201,4 31,3%Mešovita svojina 377,0 271,5 72,0%Privatna svojina 1258,2 1553,5 123,5%Ukupno 2787,8 2502,5 89,8%

Javni sektor - ukupno 508,9 476,1 93,6%

Napomena: Nije obuhvaćena bezbednost i odbrana (vojska i policija).

Taj broj dostiže cca 470 hiljada pri čemu treba imati na umu da je ostalo nešto manje od 1000 velikih i srednjih društvenih (ili mešovitih) preduzeća koja očekuju privatizaciju, restrukturaciju ili likvidaciju kao i to da javna preduzeća i javno – ko-munalna preduzeća tek treba da uđu u proces koorporativizacije i privatizacije.

S druge pak strane, preduzetnički sektor (samostalne profesije, radnje i dr.) koji je bio najpropulzivniji u povećanju broja zaposlenih od 2001. do 2006. godi-ne, sa ukupnim povećanjem u tom periodu od oko 214,2 hiljade i dostignutim brojem od 572,1 hiljade zaposlenih u 2006-toj, tokom 2007-me ušao je u zasiće-nje i stagnaciju.

U istom periodu broj poljoprivrednika je znatno opadao (od 691,7 hiljada u 2001. do 501,9 hiljada u 2007.) ali je u ovoj delatnosti došlo do zaustavljanja tren-da pada.

Preduzeća, ustanove i organizacije kao nosioci najvećeg broja zaposlenih u celini su imala pad ukupnog broja zaposlenih (od 1738,2 hiljade u 2001 do 1427,6 hiljada u 2007.) ali je rast broja zaposlenih u privatnom sektoru narastao od 208,5 hiljada u 2001. do 478,5 hiljada u 2007, što ne predstavlja samo rezultat zapošlja-vanja u novim preduzećima i otvaranja novih radnih mesta već i privatizacije po-stojećih preduzeća. (neka od njih još nisu prošla strukturnu transformaciju).

Može se reći da u celom periodu od 2001. do 2007. broj novokreiranih radnih mesta nije veći od 200 hiljada i lociran je uglavnom u malim preduzećima ili usta-novama i organizacijama. Malo je verovatno da će se duplirati povećanje broja za-poslenih u ovom sektoru u narednih 5 – 6 godina i na taj način nadomestiti pad koji predstoji u procesu transformacije javnog sektora i društvene svojine.

Stoga sada treba revidirati scenario razvoja do 2012-te godine u pomenutoj „Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Republike Srbije“.

Dinamika dosadašnjeg kretanja zaposlenosti, investicija i reformi ne dopu-šta projekciju povećanja ukupne zaposlenosti do 2012. godine veću od cca 100 000 2.

2 Pogled na stopu nezaposlenosti ne ukazuje na značajno smanjivanje u 2006-toj godini ali je prema podaci-ma Nacionalne službe za zapošljavanje u 2007-moj došlo do određenog pada od najmanje 2 procentna poe-na (sa 26,6% u 2006. na 24,4% u 2007.). Anketa o radnoj snazi registruje stopu od 20-21%.

26

Pitanja koja se nameću u ovom trenutku su: (1) postoje li novi preduslovi čije ispunjenje garantuje dinamiku zapošljavanja u

narednih 5 godina znatno veću od sagledane u postojećim uslovima i (2) koji su to preduslovi.

Odgovor na ova pitanja u kompleksnom smislu nije moguće dati u okvirima jednog referata jer podrazumeva konsideracije makroekonomskog, ekonomsko-političkog, političkog i geo-strateškog karaktera. Ovde se ograničavamo na ma-kro-ekonomske i ekonomsko-političke konsideracije o čemu će biti reči u nastav-ku. Već ovde se može reći da je u pogledu makro-ekonomskih i ekonomsko-poli-tičkih aspekata prostor za podizanje zaposlenosti u ovih pet godina maksimalno na nivou od 100 do 200 hiljada. Pitanja se preokreću u kontekst održivosti stabil-nosti i pozitivnih trendova razvoja: (1) šta je preduslov predupređivanja na kratak i na duži rok rizika i negativnih dosadašnjih trendova koji mogu izazvati destabi-lizaciju i zaustavljanje rasta ako ne i sunovrat u fi nansijsku i monetarnu krizu; (2) koji su strateški prioriteti i koji je vremenski horizont?

Ovde se mora reći da su tekuće, ekonomske politike u neprekidnom „tesna-cu“, kako monetarna, tako i fi skalna jer se polugama ovih politika (budžetskim i monetarnim restrikcijama) ne mogu otkloniti i na duži rok sanirati rizici destabili-zacije i zastoja u razvoju. Rezultanta inertne strukture i distorzija u javnom sektoru je visok i inertan relativni nivo javne potrošnje koji se ne može okrenuti u opadaju-ći smer bez strateške i akcione perspektive celovite reforme javnog sektora.

Prioriteti se ne mogu defi nisati kao niz izolovanih poteza već je neophodan povezani strateški plan o čemu će biti reči kasnije.

Vremenski horizont je saglediv u ovoj i nekoliko navedenih godina. U sva-kom slučaju već je propušteno značajno vreme, a novog rezervnog nema.

REINDUSTRIJALIZACIJA I AKTUELNI TRENDOVI

RASTA PRODUKTIVNOSTI I DODATE VREDNOSTI 3

Značajan rast zaposlenosti oslonjen je na proces reindustrijalizacije. To je iskustvo svih evropskih zemalja koje su prošle tranziciju. Može se 2004 godina kod nas označiti kao početak reindustrijalizacije (Tabele 2 i 3).

To je bio rezultat strukturnih promena i privatizacija koje su se odvijale u 2002 i 2003. godini.

3 Statistika obima industrijske proizvodnje ukazuje na snažan rast u 2004-toj i potom pad proizvodnje u 2005. Ovde se radi o neregularnom momentu zbog uvođenja novog poreskog instrumenta, poreza na dodatu vrednost, u 2005. S jedne strane došlo je do intenziviranja proizvodnje na kraju 2004. zbog uvoza unapred a sa druge, u prvim mesecima 2005 do zaostajanja zbog zaliha i prilagođavanja likvidnosti novom poreskom instrumentu.

27

Tabela 2: Stope rasta, promena prema predhodnoj godini

Bru

to d

om

ać

i p

roiz

vo

d

Inv

est

icij

e

u o

sno

vn

e

fon

do

ve

Bru

to d

od

ata

v

red

no

st,

ind

ust

rija

u

ku

pn

o

Bru

to d

od

ata

v

red

no

st,

pre

rađ

iva

čk

a

ind

ust

rija

Fiz

ičk

i o

bim

p

roiz

vo

dn

je,

ind

ust

rija

u

ku

pn

o

Fiz

ičk

i o

bim

p

roiz

vo

dn

je,

pre

rađ

iva

čk

a

ind

ust

rija

Pro

du

kti

vn

ost

ra

da

u

ind

ust

riji

Stopa rasta u %, promena prema prethodnoj godini

2001 4,8 -4,2 -3,2 -3,3 0,1 0,7 4,12002 4,2 -0.8 -2,5 -2,9 1,8 2,7 12,72003 2,5 3,1 -3,8 -6,0 -3,0 -4,6 10,92004 8,4 15,9 6,7 8,7 7,1 9,6 12,52005 6,2 5,9 1,0 -0,1 0,8 -0,7 9,02006 5,7 9,2 5,0 5,6 4,7 5,3 14,22007 7,5 19,6 3,8 4,3 3,7 4,3 14,3

*Napomena: Podaci o BDP, BDV i investicijama za 2006 su prethodni. Podaci za 2007. su procenjeni

Tabela 3: Učešće u bruto domaćem proizvodu, u %

Bruto domaći proizvod

Investicije u osnovne fondove

Bruto dodata vrednost, industrija ukupno

Bruto dodata vrednost, prerađivačka industrija

2001 100,0 10,4 21,6 19,4 2002 100,0 11,8 20,2 15,8 2003 100,0 16,1 18,9 14,0 2004 100,0 17,7 19,7 14,4 2005 100,0 17,3 18,6 13,72006*) 100,0 17,9 18,2 13,6 2007 100,0 18,0

*)Napomena: Podaci za 2006. i 2007. su procenjeni.

Najdinamičniji rast u proteklim godinama bio je u trgovini, građevinarstvu, saobraćaju i telekomunikacijama i u fi nansijskom sektoru i sektoru države.(U 2007-moj godini npr. promet u trgovini na malo je porastao (u odnosu na 2006.) za oko 23%, a obim usluga u telekomunikacijama za 39,7%, obim radova u građevinar-stvu za 19,1%.).

Od 2000. privatni sektor beleži najdinamičniji rast pre svega kao rezultat za-početih strukturnih reformi, ubrzanog procesa privatizacije i preduzetih podsti-cajnih mera i aktivnosti od lokalnog do državnog nivoa vlasti ali i prednosti koja karakteriše privatnu svojinu samu po sebi.

U prvih pet-šest godina tranzicije (2001-2006) je povećano učešće u uku-pnom broju aktivnih preduzeća, od oko 85% u 2001. na preko 90% u 2006. Za pet godina poraslo je učešće u ukupnoj zaposlenosti sa oko 17% na preko 55%, a uče-šće u formiranju ukupne dodate vrednosti preduzeća sa 18% na 58%. Pet šestina porasta dodate vrednosti u periodu 2001-2005 se upravo duguje privatnom sek-toru. Nema dileme da i privatni sektor preduzeća (pored preduzetničkog sektora) predstavlja glavni ventil apsorpcije prekomernog broja radnika iz društvene i me-

28

šovite svojine. Sektor privatne svojine se pokazuje kao superioran i u pogledu ni-skih troškova rada i više produktivnosti. Naime, jedino su u ovom sektoru troškovi rada niži od 50% dodate vrednosti.

Jedan interesantan nalaz je da ukoliko iz skupa privatnih preduzeća izolu-jemo preduzeća privatizovana od 2000-te godine tada je njihov poslovni rezul-tat iako zadovoljavajući, i dalje ispod potencijala „izvornog“ privatnog sektora. Is-postavlja se da je za podizanje efi kasnosti,odnosno prevođenja ovih preduzeća u konkurentne proizvođače reinvestiranjem, proširenjem poslovanja, reorganizaci-jom, jačanjem discipline i uvođenjem novog preduzetništva potrebno više vre-mena nego što se pretpostavljalo. U proseku, potrebni period je najmanje dve go-dine kada bi trebalo da dođe do ispoljavanja prvih efekata na produktivnost i rast dodate vrednosti. Otuda nije čudno što je do pozitivnih stopa dodate vrednosti u industriji došlo tek u 2004. i 2005-toj godini, a do ubrzanja rasta izvoza od sep-tembra 2005.

Produktivnost rada u industriji se ubrzala u 2005. i 2006-toj i to ubrzanje tra-je do početka 2007. kada počinje da usporava (od januara 2003. do oktobra 2007. dostignuti trend rasta produktivnosti je 89,7%, a trend rasta zarada u industriji je 69,7%).

Grafi kon1: Trend kretanja produktivnosti i realnih zarada u industriji

(prosek 2006=100)

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

2003 2004 2005 2006 2007

Trend zarada Trend produktivnosti

Ovde treba naglasiti da je značajan rast produktivnosti rada (iznad rasta troš-kova rada) kompenzovao u značajnoj meri efekat realne apresijacije domaće va-lute, pa zato ni ubrzavanje rasta izvoza od septembra 2005. ne predstavlja para-doks kakav se činio na prvi pogled da na rast izvoza nepovoljno deluje apresija-cija dinara.

Stabilan trend rasta industrijske proizvodnje (kao i izvoza) započeo je sredi-nom 2005. To korespondira sa oživljavanjem dinamizma tražnje zahvaljujući u toj

29

godini početku ekspanzije kreditne aktivnosti privatnog bankarskog sektora. Pla-te kao druga najvažnija komponenta tražnje bile su u toj godini pod kontrolom zbog kriterijuma produženog STAND-BY aranžmana (koji je do početka 2006-te godine uspešno završen).

Tokom 2006. i 2007. stabilan rastući trend je nastavljen ali se na osnovu naj-novijih podataka i analize može konstatovati da je taj trend krajem godine pre-kinut. Tokom septembra i oktobra zastoj u rastu industrijske proizvodnje je bilo moguće objasniti velikim padom proizvodnje u oblasti osnovnih metala zbog re-monta US Steel-a i padom proizvodnje nemetalnih minerala (cementa): kada se to isključi iz indeksa ukupne industrijske proizvodnje eliminisan je i pad u desezoni-ranoj seriji. U novembru, međutim, takav rezultat nije na delu; proizvodnja osnov-nih metala je redukovana za 27% u odnosu na isti mesec 2006, proizvodnja ce-menta se pokrenula naviše (mada je ispod nivoa proseka 2006) ali su druge obla-sti nosioci dosadašnjeg rasta prešle u opadajuću tendenciju. To se najpre odno-si na prehrambenu industriju koja ima najveći udeo u ukupnoj industriji (22%) i u prerađivačkoj industriji (29%). (Ostale najvažnije oblasti koje su vukle dosadašnji rast su: proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja hemikalija i hemijskih pro-izvoda, proizvodi od gume i plastike, proizvodi od nemetalnih minerala, proizvod-nja osnovnih metala, proizvodnja mašina i uređaja.Videti Grafi kon 3.)

Prehrambeni proizvodi su imali najstabilniji rastući trend od početka 2005. i bila je oslonac stabilnog rasta ukupne proizvodnje. U novembru imamo oštar pad desezonirane vrednosti, za preko 7% što uslovljava i međugodišnji pad fi zičkog obima proizvodnje za 5,5%. Značajan faktor za ovakvo negativno kretanje je suša u 2007. koja je imala karakter elementarne nepogode kao i veliki rast cena hra-ne u drugoj polovini godine.Ipak u decembru je došlo do relativnog oporavka od oko 3% u odnosu na novembar u originalnoj seriji odnosno oko 9% u desezonira-noj seriji.I u oblasti osnovnih metala došlo je do znatnijeg oporavka zbog dovrša-vanja remonta u US Steel-u.Hemijska industrija je na uzlaznom trendu tako da ove tri najveće oblasti(koje obuhvataju 39% ukupne industrijske proizvodnje) vuku celinu industrije ka zaustavljnju pada u kratkoročnom trendu.

Ukupna industrijska proizvodnja u 2007. nije premašila 4%,rast je zaustav-ljen na 3,7%, pa je procena statistike u decembarskom saopštenju od 4,6% rasta u 2007. bila preterana.

Iako je malo verovatno da se u prvom polugođu 2008. godine vratimo na siguran rastući trend, neke važne oblasti daju nešto optimizma: u izgledu je još veći oporavak proizvodnje osnovnih metala, raste industrija nemetala, proizvod-nja hemikalija, industrija gume i proizvodnja mašina i uređaja. Sve to obećava ra-zumnu stagnaciju ukupne industrije, ako već ne trend rasta u prvoj polovini 2008. pod pretpostavkom da tražnja ne doživi šokantnu oseku možda usled rizika koji mogu implicirati radikalnu oseku priliva kapitala izvana koji pokriva veliki deo uvoza u kome je najzbnačajniji uvoz intermedijarnih dobara. Znatan napredak u industriji u odnosu na nivo na početku perioda ne omogućuje konstataciju da je došlo do reindustrijalizacije koja bi bila uporediva sa uspešnim zemljama tranzici-je ili sa industrijskim nivoom pre devedesetih godina kada je industrija bila deva-

30

stirana.To je i osnovni razlog izostajanja dinamičnog zapošljavanja posebno u kor-porativnom sektoru.Relativno mali pad zaposlenosti u celom posmatranom peri-odu delimično se može pripisati i slabom intenzitetu strukturnih reformi i nerefor-misanom javnom sektoru. Takvo stanje industrije bitno uslovljava strukturu uku-pne ponude tj ekspanziju i visoke nivoe uvoza,malo pokriće izvozom kao i spolj-notrgovinsku neravnotežu o čemu je reč u nastavku.

Grafi kon 2: Industrijska proizvodnja Srbije 2001-2007. indeksi (prosek 2006=100)

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

Jan-

01

Apr-

01

Jul-0

1

Oct-0

1

Jan-

02

Apr-

02

Jul-0

2

Oct-0

2

Jan-

03

Apr-

03

Jul-0

3

Oct-0

3

Jan-

04

Apr-

04

Jul-0

4

Oct-0

4

Jan-

05

Apr-

05

Jul-0

5

Oct-0

5

Jan-

06

Apr-

06

Jul-0

6

Oct-0

6

Jan-

07

Apr-

07

Jul-0

7

Oct-0

7

INDUSTRIJA - UKUPNO, originalna serija

INDUSTRIJA - UKUPNO, desezonirana serija

INDUSTRIJA - UKUPNO, trend-ciklus

Grafi kon 3: Najveće oblasti prerađivačke industrje Srbije 2005-2007.

trend ciklus, indeksi (prosek 2006=100)

70

80

90

100

110

120

130

Jan-

05

Feb-

05

Mar

-05

Apr-

05

May

-05

Jun-

05

Jul-0

5

Aug-

05

Sep-

05

Oct-

05

Nov-

05

Dec-

05

Jan-

06

Feb-

06

Mar

-06

Apr-

06

May

-06

Jun-

06

Jul-0

6

Aug-

06

Sep-

06

Oct-

06

Nov-

06

Dec-

06

Jan-

07

Feb-

07

Mar

-07

Apr-

07

May

-07

Jun-

07

Jul-0

7

Aug-

07

Sep-

07

Oct-

07

Nov-

07

Dec-

07

Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića

Proizvodnja koksa i derivata nafte

Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda

Proizvodi od gume i plastike

Proizvodi od nemetalnih minerala

Proizvodnja osnovnih metala

Proizvodnja mašina i uređaja

31

KARAKTERISTIKE RAZVOJA

SPOLJNOTRGOVINSKE ROBNE RAZMENE U PERIODU 2001- 2007

Osnovna karakteristika spoljnotrgovinske razmene Republike Srbije u po-smatranom periodu je kontinuirano visok defi cit roba i usluga čije učešće u BDP-u za period 2001 -2007, u proseku po godini iznosi 23,3 %. Najveći defi cit u po-smatranom periodu ostvaren je u 2004. godini, zbog uvođenje PDV-a.Defi cit roba i usluga u 2007 je na nivou od 21,5% BDP-a. U donjoj tabeli vidi se kretanje uvo-za i izvoza u tom periodu. Do polovine 2005 izvoz je umereno rastao dok je uvoz do polovine 2004 rastao eksplozivno.Rast izvoza počinje da se ubrzava od polo-vine 2005 kao rezultat uzleta proizvodnje nakon restrukturacije i privatizacije u prethodnim godinama. Rast uvoza do polovine 2004 u najvećoj meri bio je pod-staknut ekspanzivnom potrošnjom u zemlji.Uočena je tada visoka korelacija rasta zarada(vođenim nekontrolisanim rastom zarada u javnom sektoru) i rasta uvoza pre svega potrošnih dobara o čemu će biti reči u narednom odeljku.Rast zarada u javnom sektoru stavljen je pod kontrolu polovinom 2004 nakon ustoličenja vla-de i dolaska misije MMF-a.Na taj način je prekinuta i ekspanzija uvoza i stavljen pod kontrolu spoljnotrgovinski defi cit.Ta kontrola se održala do pred kraj 2006.Tada ponovo eksplodira uvoz kao posledica eksplozije plata najpre u javnom sek-toru nakon rebalansa budžeta u oktobru 2006. Mada je trend rasta uvoza usporen u mesecima pred kraj 2007 ali i rast izvoza, do kraja 2007 ritam rastućeg defi cita se nije zaustavio preteću da anticipira rizik buduće fi nansijske i valutne krize kada nastupi oseka u prilivu kapitala za pokrivanje tog defi cita.(U 2006 i 2007 nivo pri-liva kapitala što kreditnog što investicionog izvana je na nivou (3,5 + 3,5=) 7 mi-lijardi dolara.)

Tabela 3.1: Izvoz i uvoz Republike Srbije u mil. EUR

Izvoz Uvoz Saldo I + U I /U (%) BDPUčešće

defi cita u BDP(%)

2001 1896.0 4757.9 -2861.8 6653.9 39.9 13186.2 -21.7

2002 2192.0 5919.0 -3727.0 8111.0 37.0 16811.8 -22.2

2003 2442.4 6589.3 -4146.9 9031.7 37.1 18008.7 -23.0

2004 2831.6 8623.3 -5791.7 11454.9 32.8 19723.5 -29.4

2005 3608.3 8439.2 -4831.0 12047.5 42.8 21113.4 -22.9

2006 5102.5 10462.6 -5360.1 15565.0 48.8 25249.5 -21.2

2007 6432.2 13358.7 -6926.4 19790.9 48.2 30581 -22.7

Napomene: Od 2003. godine važi nova metodologija koja ima veći obuhvat kod obrade podataka (uključuje se vraćena roba, fi nansijski zakup i reeksport); BDP za 2006. je procena Republičkog zavo-da za statistiku; BDP za 2007. je procena Ministarstva za fi nansije.

32

Tabela 3.2: Platni bilans Republike Srbije, 2001- 2007. (u % od BDP)

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

I. TEKUĆE TRANSAKCIJE -2.40 -7.90 -7.00 -11.70 -8.50 -11.50 -16.461. Roba -19.54 -20.37 -19.76 -26.39 -20.15 -19.67 -21.10 1.1. Izvoz robe f.o.b. 15.42 13.96 16.31 16.65 18.94 20.48 21.16 1.2. Uvoz robe f.o.b. -34.96 -34.32 -36.07 -43.04 -39.09 -40.16 -42.272. Usluge 2.07 0.82 0.99 0.71 -0.02 -0.20 -0.04 2.1. Izvoz usluga 5.20 4.73 5.11 6.02 6.23 6.65 7.03 2.1. Uvoz usluga -3.13 -3.91 -4.11 -5.31 -6.26 -6.85 -7.073. Roba i usluge (1+2) -17.48 -19.55 -18.77 -25.67 -20.18 -19.87 -21.14 3.1. Izvoz robe i usluga 20.62 18.68 21.42 22.68 25.17 27.14 28.19 3.1. Uvoz robe i usluga -38.10 -38.23 -40.19 -48.35 -45.35 -47.01 -49.335. Tekući transferi 10.01 9.01 10.12 12.91 11.68 8.85 5.66 5.1. Prihodi 13.18 11.34 12.28 15.36 14.87 13.75 9.74 5.2. Rashodi -3.17 -2.33 -2.16 -2.45 -3.18 -4.90 -4.086. Zvanični transferi (donacije) 5.00 3.13 2.34 1.94 1.25 0.72 0.66

II.KAPITALNE I FINANSIJ-SKE TRANSAKCIJE 6.70 12.90 12.40 12.60 18.00 29.60 20.00

Napomena: Podaci preuzeti od Narodne banke Srbije u mil. US dolara, pa konvertovani u EUR

Koefi cijenti za preračun $ u EUR 1.1166 1.0607 0.8851 0.8046 0.8044 0.7974 0.7307

Kao faktor povećanja defi cita od početka perioda ne treba zaboraviti li-

beralizaciju u 2002.(Ukinuta je većina kvantitativnih ograničenja i došlo je do drastičnog smanjenja carinskih stopa; započela je procedura prijema naše zem-lje u STO (Svetsku trgovinsku organizaciju) kao i proces stabilizacije i pridruživanja EU, što podrazumeva dalje prilagođavanje spoljnotrgovinske politike: smanjivan-je kvantitativnih ograničenja pri izvozu i uvozu, tarifi kaciju necarinskih mera i prebacivanje mera zaštite na politiku zaštite životne sredine, regionalnog razvo-ja i politiku sprečavanja nelojalne konkurencije) Takođe i visoka zavisnost od uvo-za energenata kao i uvoz ruda bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju os-novnih i drugih metala, a koji u poslednjim godinama, na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu.(Uvoz energenata učestvuje sa oko 20% u ukupnom uvozu.) uslo-vila rast defi cita.Uvoz opreme i reprodukcionih materijala pratio je oživljavanje privatizovanih preduzeća. Kreditna ekspanzija doprinela je rastu uvoza trajnih potrošnih dobara što je takođe jedan od uzroka visokog defi cita. (Uvoz drumskih vozila u poslednjih nekoliko godina kretao se oko 7 % ukupnog uvoza.)

Izvozna ekspanzija se kao što je već rečeno duguje najviše privatizaciji,investicijama i obnavljanju proizvodnje u privatizovanim preduzeći-ma.Pored toga postojali su i određeni ambijentalni podsticaji.Tu spadaju:1) pot-pisani i ratifi kovani ugovori o slobodnoj trgovinisa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum (razmena se

33

obavlja bez carina za većinu proizvoda, čime je naša roba postala konkurentna u razmeni sa ovim zemljama); 2) izvoz viškova poljoprivrednih proizvoda; 3)dobija-nje preferencijalnog statusa u razmeni sa EU za određeni broj proizvoda(tekstil,poljoprivreda); 4)povoljne cene na svetskim tržištima metala i metalnih proizvoda.

Ograničavajući faktor za snažniji proces reindustrijalizacije i dalju ekspanzi-ju izvoza je nedovoljan nivo greenfi eld investicija.Razlozi se nalaze u onome što se naziva country risk a što obuhvata političku nestabilnost,makroekonomske ri-zike urušavanja monetarne i cenovne stabilnosti,nereformisan i u potrošnji ek-spanzivan javni sektor, neregulisano upravljanje i raspolaganje građevinskim zemljištem,korupcija u obezbeđivanju potrebnih dozvola itd.

Usporavanje i preokretanje trenda rasta u trend pada izvoza od septembra 2007 može biti privremen zbog tri incidentna faktora: zabrane izvoza žitarica,oseke u proizvodnji metala i rasta zaliha šećera.Ipak u 2008 godini nije u izgledu povra-tak na trend rasta izvoza intenzitetom koji je vladao do polovine 2007. Struktura izvoza po nameni u periodu 2001-2007 bitno se ne menja – uglavnom se izvoze intermedijarni proizvodi (preko 50% ukupnog izvoza) iza kojih slede netrajni pro-izvodi za široku potrošnju (oko 25% ukupnog izvoza).

Ta strukturaje nepovoljna, jer se uglavnom izvoze proizvodi u kojima ima malo novododate vrednosti i za koje se na svetskom tržištu dobija manje novca a oni prelaze polovinu ukupnog izvoza (pretežno proizvodi za reprodukciju i polu-proizvodi od osnovnih metala).Ovakva struktura je, dugoročno gledano, neade-kvatna i to je povezano sa podizanjem nivoa i dinamike greenfi eld investicija. To-kom 2007 došlo je do pozitivnog pomaka u strukturi izvoza jer je veliki rast izvoza kapitalnih dobara zabeležen(preko 50%).(Videti Grafi kon 4.)

Grafi kon 4: Izvoz Srbije po nameni 2005-2007. trend za vredosti u evrima (prosek 2006=100)

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

180

Jan-

05

Feb-

05

Mar

-05

Apr

-05

May

-05

Jun-

05

Jul-0

5

Aug

-05

Sep

-05

Oct

-05

Nov

-05

Dec

-05

Jan-

06

Feb-

06

Mar

-06

Apr

-06

May

-06

Jun-

06

Jul-0

6

Aug

-06

Sep

-06

Oct

-06

Nov

-06

Dec

-06

Jan-

07

Feb-

07

Mar

-07

Apr

-07

May

-07

Jun-

07

Jul-0

7

Aug

-07

Sep

-07

Oct

-07

Nov

-07

Dec

-07

Energija

Intermedijarni proizvodi,sem enegije

Kapitalni proizvodi

Trajni proizvodi za široku potrošnju

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

Ostalo

34

U strukturi uvoza po nameni za period 2001-2007, takođe nema bitnih pro-mena; najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju i roba za široku potrošnju. U grupi roba za široku potrošnju, dominiraju netrajni proizvodi, što je uz činjenicu da se uvozi oprema u procentu manjem od 20% ukupnog uvoza, nepovoljno za zemlju u tranziciji kakva je Srbija, mada je bilo pomaka ka uzlaznom trendu uvo-za opreme i to naročito tokom prve polovine 2007. godine.(Investicioni impuls u prvoj polovini 2007 bio je podstaknut sredstvima Nacionalnog investicionog pla-na koja su odobrena na kraju 2006 i na početku 2007.) (Podaci za 2007.godinu po-kazuju da u strukturi uvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 60,8% (11160,7miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 21,7% (3989,7milion dolara) i oprema 17,4 % (3200,1 milio-na dolara).

TRAŽNJA KAO POKRETAČ NEURAVNOTEŽENOG RASTA U 2007.

I RASTUĆEG SPOLJNO-TRGOVINSKOG I PLATNO-BILANSNOG DEFICITA

Rast bruto-domaćeg proizvoda u 2007. a naročito u prvoj polovini godine bio je impresivan, 7,3% za celu godinu i 8% u prvoj polovini. Taj rast, međutim, ocenjen je od strane Misije Međunarodnog monetarnog fonda u novembru 2007. kao neuravnotežen4. Rečeno je da on refl ektuje visok rast domaće tražnje podsta-knut velikim podizanjem plata, kreditnim rastom i ekspanzivnom fi skalnom poli-tikom u prethodnoj godini.

Čvrsta monetarna politika sprečila je infl atorne efekte i pored šokova koji su došli izvana kad je reč o rastu cena tečnih goriva kao i u sferi ostalih regulisanih cena. Bazna infl acija koja se cilja od strane Narodne banke je snižena sa 14% u 2005. na 6% u 2006 i dalje na 5,4% u 2007.

U 2007. je pogođen interval ciljanja bazne infl acije (između 4% i 6%) ali je ukupna infl acija znatno premašila cilj i dostigla 10,1%. Ukupna infl acija je dobija-la na ubrzanju tokom 2007. (od 1,2% u prvom, do 3% u četvrtom kvartalu) zbog ubrzanja rasta i baznih i regulisanih cena. Ovde treba istaći dve vrlo značajne gru-pe proizvoda koje su vukle ukupnu infl aciju. Reč je o prehrambenim proizvodima i tečnim gorivima.

Cene tečnih goriva se prilagođavaju ceni sirove nafte. Uticaj cena tečnih go-riva se rasprostire u određenoj meri i na sve druge proizvode.

Rast cena prehrambenih proizvoda (ukupno oko 15%) predstavljao je šok koji se nije očekivao. U pozadini je faktor suše u vegetativnom periodu ali još više uslovi na tržištu. Neke cene važnih životnih namirnica su prestigle cene u okruže-nju (mleko i mlečni proizvodi, ulje i mesne prerađevine su svakako najkarakteri-stičniji).

Zahvaljujući monetarnoj restriktivnosti (naročito u prvoj polovini godine), ekspanzija tražnje, potaknuta kroz oba glavna kanala (plate i krediti), nije se infl a-cija otrgla kontroli niti je bila ugrožena relativna cenovna i monetarna stabilnost.

Efekti monetarne restriktivnosti u prvoj polovini godine su se održali sve do

4 Concluding Statement of the Mission. November 6, 2007.

35

kraja godine bez obzira što je repo kamata oborena sa nivoa od oko 14% do nivoa od 9% (već u avgustu). Ipak, u septembru je došlo do značajnijeg pokreta bazne infl acije i tada se pokazalo da osnovni instrument monetarne politike (kamata na repo papire) nije više tako delotvoran kao početkom godine. Ipak, „rezervna koč-nica“ bio je devizni kurs koji zbog apresijacije dinara u uslovima dinamičnog prili-va kapitala izvana predstavlja najznačajnije sidro, ne više kao poluga monetarne politike, pošto se kurs slobodno formira na deviznom tržištu, već kao cenovni pa-rametar po sebi („cena u sistemu“) sa značajnim prenosom na cene.

Ako je rast cena ostao u granicama relativne stabilnosti, lako je uvideti da je to uslovljeno rastućim trendom kapitalnog priliva izvana (i kreditnim i investicio-nim) kojim je odstranjena barijera rastu spoljno-trgovinskog defi cita i defi cita te-kućeg bilansa.

Čak i u konteksu najpovoljnijih tekućih kretanja u kapitalnim tokovima, fi -nansijskom i nefi nansijskom sektoru, a videćemo da to nije slučaj u zadnjem kvar-talu 2007, rizik širenja spoljne neravnoteže je veliki. U doglednom vremenu trend rastućeg spoljno-trgovinskog defi cita može se okrenuti u prinudno sužavanje, a to uslovljava u najmanju ruku stagnantno prilagođavanje ako ne monetarnu i fi -nansijsku krizu.

Eksplozija spoljno-trgovinskog defi cita od septembra 2006. uzrokovana je eksplozijom tražnj,e što je reprezentovano i u samoj strukturi uvoza. Naime, konti-nuirano visok rast je beležen kod intermedijarnih proizvoda i dobara široke i traj-ne potrošnje.

Ključni generator ekspanzije tražnje i uvoza je izuzetno visok rast plata od poslednjeg tromesečja 2006. pa tokom cele 2007 sa malim zastojem u letnjim me-secima 2007. Uporište dinamičnog rasta zarada je u javnom sektoru, bilo da je reč o javnim preduzećima ili budžetskom sektoru. Zbog rasvetljavanja ovog suštin-skog pogona makroekonomske neravnoteže i faktora njegove determinacije, po-trebno je sagledati kretanja u prošlosti i odgovarajuću ekonometrijsku analitiku.

U toku 2003. godine i u prvoj polovini 2004. godine uočena je korelativna po-vezanost dinamike uvoza i dinamike realnih plata, odnosno realne mase isplaće-nih zarada (već prema podacima o zaradama i spoljno-trgovinskoj razmeni koje daje statistika u mesečnoj periodici).

Tadašnja vlada se u prvoj polovini 2004. suočila sa ekspanzijom plata, tra-žnje i uvoza i u uslovima još uvek neoživljene dinamike izvoza sa gorućim proble-mom eksplozivnog spoljno-trgovinskog defi cita i istovremeno nasleđenim nivo-om dvocifrene infl acije. Žarište problema urušavajuće stabilnosti bila je budžet-ska i javna potrošnja, a naročito rast plata (i masa plata) u javnim preduzećima i budžetskom sektoru. Sredinom 2004-te godine, vlada je zamrzla mase plata u jav-nim preduzećima i budžetskom sektoru. Podsticaj je došao od Misije Međunarod-nog monetarnog fonda sa kojim je saradnja obavezujuća u to vreme zbog aktu-elnog STAND-BY aranžmana. (Mase plata u javnom sektoru su predstavljale jedan od kvantitativnih ciljeva kao uslova izvršenja STAND-BY aranžmana tj. fi nalnog ot-pisa dve trećine duga Srbije prema Pariskom i Londonskom klubu).

U četvrtom kvartalu 2004-te godine, kada je već dinamika plata i potrošnje

36

bila sasvim smirena (a novi podsticaj od ekspanzije kreditne aktivnosti banaka još nije došao), razvrgnuta je sprega dinamike plata i uvoza jer je incidentno doš-lo do “uvoza unapred“ usled najavljenog uvođenja poreza na dodatnu vrednost od početka 2005. godine. (Taj višak uvoza u 2004. na račun 2005. godine je pro-cenjen na cca 600 miliona evra). Tako se na liniji uvoza u četvrtom kvartalu 2004. javlja “breg“ koji u prvoj polovini 2005. godine smanjuje “dolina“. U drugoj polovi-ni 2005. godine došlo je do novog dinamiziranja tražnje, sada više zahvaljujući ek-spanziji kreditne aktivnosti banaka (koje su prethodno došle bilo kao opunomo-ćene ćerke stranih banaka ili kroz privatizaciju domaćih banaka).

Krajem trećeg i u četvrtom kvartalu 2005. godine došlo je i do uspostavlja-nja rastućeg trenda industrijske proizvodnje i izvoza ali i do ponovnog uspostav-ljanja dinamičkog rastućeg trenda uvoza, a pre svega uvoza potrošne robe i inter-medijarnih proizvoda. Ipak, do kraja 2005. i u prvoj polovini 2006. godine, ta ek-spanzija plata, uvoza i potrošnje bila je relativno mirna. U međuvremenu, počet-kom 2006. uspešno je okončan produženi STAND-BY aranžman i prestala je oba-veza zemlji za usklađivanjem makro-ekonomskih politika sa preporukama Među-narodnog monetarnog fonda.

Prava eksplozija dinamike plata nastala je krajem 2006. godine nakon reba-lansa budžeta u oktobru 2006. i projekcije budžeta za 2007. godinu kada je zbog predizborne kampanje enormno podignut nivo plata u budžetskom sektoru. (Reč je o nivou ukupne mase plata, mada je prethodno doneta regulativa o službeni-cima i nameštenicima ekstremno diferencirala platne kategorije pa su tako činov-nici koji su dobili status “nameštenika“ bez jasnog kriterijuma za ovu segregaciju prošli loše, a jaz koji je napravljen bio je preveliki). Time je na kraju 2006. i u prvoj polovini 2007. godine pokrenut rast zarada u celini, a posebno u javnom sekto-ru (uključujući i javna preduzeća) tako da je međugodišnji rast realnih plata u jav-nom sektoru prešao 25%, a opšti rast plata dostigao skoro 20%.

U isto vreme je eksplodirao i rast uvoza, pre svega intermedijarnih i potroš-nih dobara. (Uvoz investicionih dobara imao je eksplozivan rast krajem 2006. i u prvom kvartalu 2007. zahvaljujući novcu iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) koji je podeljen krajem 2006. godine, a kada je došlo privremeno fi nansiranje budžeta i NIP praktično odložen, a potom u budžetu za 2007. godinu sveden na trećinu prvobitnog plana donetog u novembru 2006. godine taj rast je prekinut ali je od leta ponovo nastavio da raste unekoliko slabijom dinamikom.)

Sa malim zakašnjenjem u avgustu 2007. trend rasta uvoza je neprekinut (za-ključno sa oktobrom 2007). Pred kraj godine taj trend je usporen zahvaljujući pre svega usporavanju i stagnaciji rasta uvoza intermedijarnih proizvoda i trajnih pro-izvoda za široku potrošnju.

Uvoz poljoprivrednih proizvoda je oživeo zbog slabog roda u zemlji a i zbog visokog rasta cena ovih proizvoda.

Rast plata u javnom sektoru je bio zaustavljen u junu 2007. i do septembra plate u javnom sektoru su stagnirale, ali je u oktobru došlo do ponovnog oživlja-vanja rasta (2 do 3% u odnosu na septembar u školstvu, zdravstvu i javnim-komu-nalnim preduzećima).

37

Nije bez značaja uvideti da se u 2007. godini do avgusta više nego udvostru-čio (u odnosu na isti period prethodne godine) obim kreditnih plasmana stanov-ništvu.

U četvrtom kvartalu 2007. došlo je do oseke u kreditnim plasmanima što objašnjava zastoj kod uvoza trajnih proizvoda široke potrošnje.

Evidentno je da i pored budžetskih restrikcija tokom 2007. u realizaciji i do-nošenju budžeta, nije postignuta disciplina na sektoru plata, potrošnje i tražnje te samim tim niti do preokreta u dinamizmu uvoza i produbljivanja spoljno-trgovin-ske neravnoteže (rasta spoljno-trgovinskog defi cita koji u 2007. dostiže veličinu od cca 6,9 milijardi evra).

Tabela 4.1. Realni indeksi tražnje,prosečnih zarada i prosečnih zarada u javnom sektoru

Realni indeksi ukupne lične ražnje

Realni indeksi ukupnih zarada

Realni indeksi ukupnih zarada u javnom sektoru

2001 225,22002 149.7 151,5 117.02003 113.8 113.6 115.12004 117.2 110,1 107.42005 105.7 106,4 101.72006 108.8 111,4 108.22007 108.0 119.5 120.0

Regresivna povezanost dinamike uvoza i zarada evidentna je i bez ekono-metrijskog istraživanja. Ono što, međutim, zaslužuje ekonometrijsko istraživanje tiče se pitanja: u kojoj meri apresijacija dinara dodatno utiče na dinamiku uvoza. U ekonometrijskom smislu nameće se nešto kompleksnije pitanje kointegrisano-sti serija dinamici uvoza, tražnje, kursa i izvoza. (Tražnja stanovništva je bilansno izvedena kao zbir mase “plata, penzija, socijalnih i drugih primanja i negativne neto štednje (uzeti krediti umanjenih za položenu štednju)).

U specifi kaciji za test kointegrisanosti (Johansonova procedura) mogu se uzeti i razni drugi reprezenti dinamike tražnje stanovništva: realna masa plata, re-alni promet u trgovini na malo i masa plata obračunata u evrima. Pokazuje se da Johansonov test kointegrisanosti i odgovarajuća regresivna relacija daju egzak-tno dobar rezultat (indicirana je bar jedna kointegraciona veza i istovremeno ve-rodostojno ocenjena i logično regresiona jednačina) samo u slučaju serija: uvoz, tražnja stanovništva i kurs.

Uvoz = - 0.43 + 1.58 tražnja - 0.48 kursVeć iz ove regresione jednačine u kojoj oznake “uvoz“,“tražnja“ i “kurs“ pred-

stavljaju logaritme (stope) na osnovu baznih indeksa vidi se da tražnja ima domi-nantan prolaz tj. elasticitet uvoza na tražnju je veći od jedinice i dominantan.

S obzirom na pozitivan ishod testa za kointegracionu vezu dozvoljena je pri-mena “modela korekcije greške“ (ECM modela) za ocenu elasticiteta tekuće pro-mene uvoza u odnosu na tekuću promenu “tražnje“ i “kursa“.

38

Odgovarajući koefi cijenti i verovatnoće t-statistike u ECM modelu su kao u Tabeli 5:

Tabela 5

Varijabla Koefi cijent Verovatnoća

d(tražnja) 0,905 0,00d (kurs) 0,013 0,85er (-1) - 0,157 0,00c 0,005 0.00

R2 = 0,466

Jasno je da je tekuća dinamika uvoza visoko elastična u odnosu na tekuću dinamiku tražnje ali je u prisustvu korekcije za neravnotežu (“disekvilibrijum“) u prošlosti tekuća dinamika kursa bez značaja u determinaciji tekuće dinamike uvo-za. U najmanju ruku može se tvrditi da je determinacija dinamike ukupnog uvo-za iscrpljena u dinamici tražnje dok su uticaji dinamike izvoza i kursa “konzumira-ni“ kroz dinamiku tražnje.

Uzimajući međugodišnje stope kretanja uvoza, mase realnih zarada i izvoza, indicirana je standardna regresiona veza. Tako, na primer, ako se uzme nekorigo-vana serija uvoza od početka 2004. godine do septembra 2007. i takođe u istom periodu serije mase realnih plata i izvoza dobijaju se koefi cijenti elastičnosti kao u Tabeli 6:

Tabela 6

Varijabla Koefi cijent Verovatnoća

Masa zarada 0,69 0,00Izvoz 0,07 0,00C 0,13 0,00

R 2 = 0,78

Izvesno je da na ukupan uvoz u međugodišnjoj perspektivi i u tekućoj ten-denciji opredeljujući faktor predstavlja masa realnih zarada i dodatna tendencija u proizvodnji i izvozu.

Pokušaj da se “uhvati“ determinacija uvoza potrošnih roba preko deviznog kursa (apresijacije) i mase zarada odnosno tražnje nije dao rezultat u egzaktnom smislu. Naime, nagoveštava se da apresijacija ima određeni značaj kao dodatni faktor stimulacije uvoza potrošnih roba ali je i ovde, čini se, taj uticaj “konzumiran“ ekspanzijom realne tražnje. U prisustvu snažne dinamike tražnje koja se zahva-ljujući snažnom rastu zarada multiplikuje kreditnim pozajmicama, podsticaj di-namici uvoza koji dolazi od apresijacije dinara je sasvim sekundaran. Apresijacija je ustvari dodatna povoljnost kao posledica istih ekspanzivnih komponenti uku-pne tražnje.

39

FIKSNA DOMINACIJA,

RASTUĆA POTROŠNJA DRŽAVE I NUŽNOST ZAOKRETA

Na bazi „Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fi nansijskoj politici za 2008. godinu“, još je Misija MMF-a u novembru 2007. iskazala stanovište da i po-red napora da se zauzda diskreciono trošenje, ukazuje se rastući defi cit koji ne do-pušta sužavanje domaće tražnje. Naglašavaju se velike plate u javnom sektoru kao rezultat rasta plata u 2006. i 2007. i nastavak visokih troškova Nacionalnog in-vesticionog plana što može potpaliti dalje širenje eksterne neravnoteže. Radi oba-ranja eksterne neravnoteže preporučena je fi skalna restrikcija u doglednom peri-odu kada će strukturne reforme ispoljiti pune efekte. Potreban je, kaže se fi skalni sufi cit od 2-3 procenta GDP-a a pritom već u 2008. od 1% GDP-a. Kaže se da isku-stvo zemalja Istočne Evrope pokazuje da je takvo prilagođavanje moguće. Pre-poručuje se takođe fokus na fi skalnoj konsolidaciji i kontroli potrošnje tj. fi skal-noj disciplini.

U usvojenom budžetu Republike Srbije predviđen je formalni defi cit od 14,8 milijardi dinara (1/2% BDP-a) kao rezultat povećanja tekućih prihoda za 15% (sa is-ključenim prihodom od licence za mobilnu telefoniju) i povećanja tekućih izdata-ka za 9,9%. (Konsolidovani javni rashodi, prema Memorandumu su u 2008. pred-viđeni na 39,5% BDP-a a konsolidovani javni prihodi na 38,9% BDP-a.)

Potrošnja države u bilansu upotrebe BDP-a ocenjena na osnovu ovih pokaza-telja ostaje u 2008. na istom nivou kao u 2007. na nivou od 24,4%BDP koji se mora oceniti kao predimenzionisan.

Važnije pitanje od formalnog defi cita ili sufi cita u budžetu i javnoj potrošnji je dinamika i struktura izdataka. Kako su redukovani kapitalni rashodi, odnosno rashodi za realizaciju NIP-a, bilo je moguće učiniti ekspanzivnijim tekuće izdatke koji se ulivaju u potrošnju. Tako tekući rashodi rastu za 12,1% (najmanje 4% real-no s obzirom na planiranu infl aciju) a u tome rashodi za zaposlene za 15,6%, do-nacije i transferi za 14,5%, subvencije za 11,4% itd. Proklamovana je politika rasta plata budžetskih korisnika sa indeksom infl acije ali je već kroz određene kolektiv-ne dogovore došlo do izvesnog popuštanja koje anticipira realni rast.

Ako se formalnom defi citu dodaju izdaci za otplatu glavnice i nabavku fi nan-sijske imovine kao i predviđene pozajmice, negativni saldo se penje na 89 milijar-di dinara, što se pokriva zaduživanjem i prihodima od privatizacije.

Fiskalna politika se mora okarakterisati kao izrazito prociklična. To znači da umesto da upravo ona hladi pregrejanu tražnju ili bar ne dodaje rastu tražnje i po-trošnje u fazi velikog priliva kapitala, ona sa svoje strane predstavlja glavni fak-tor rasta i raspodele dohotka i tako akumulira rizike od budućeg „tvrdog prize-mljenja“ u vreme kada priliv prestane, a u muđuvremenu mogući efekti u podiza-nju konkurentnosti, produktivnosti i output-a u sektoru razmenjenih dobara izo-stanu5.

Ipak, razumljiv je aktuelni fi skalni realizam: s jedne strane 2008 je godina važ-nih političkih i državnih raskrsnica posebno u kontekstu odvijanja i ubrzanja pro-

5 Subvencije predstavljaju specijalni amortizer ali i podršku „status quo“ stanju u pogledu transformacije neuspešnih preduzeća.

40

cesa pristupanju EU a sa druge strane nasleđene obaveze i dimenzije javne po-trošnje ne mogu se bitno redukovati bez ubrzanja celovite reforme javnog sekto-ra. Često se govori da je monetarna politika u tesnacu a da se pri tome zaboravlja da je objektivno i fi skalna politika bez manevarskog prostora u odsustvu suštin-skih reformi u javnom sektoru.

Izvesno je da se približavamo vremenskoj tački kada je nužan zaokret. Memo-randum projektuje u narednim godinama (2008-2010.) realne stope rasta BDP-a na nivou 6-6,5 procenata, uz scenario ekonomskih politika po kome se radikalno usporava realna dinamika državne potrošnje sa ocenjenom stopom rasta u 2007. od 16,1% na samo 2,1% u 2010. Evidentan cilj je deakumulacija rizika fi nansijske krize na strani spoljnotrgovinske i platno-bilansne neravnoteže tako da se spolj-no-trgovinski saldo spusti sa 21,5% (koliko iznosi u 2007.) na 14,7% u 2010. a da lična potrošnja u isto vreme zadrži realni rast (u 2008. i 2009.) nešto niži od real-nog rasta BDP-a (na nivou od 4-5%) i da održivost razvoja u budućnosti bude ute-meljena na dvocifrenim stopama rasta investicija (20% u 2008 i oko 14% u 2009. i 2010.).

Ciljevi su, dakle, snažan proinvesticioni zaokret uz sužavanje spoljno-trgo-vinskog debalansa i očuvanje socijalne prihvatljivosti i komfornog dostignutog nivoa državne potrošnje.

Pokazuje se, međutim, da sva tri navedena cilja (prevencija fi nansijske krize, socijalne prihvatljivosti i investiciona propulizacija) imaju veću cenu od one koja je u projekcijama iz Memoranduma sagledana. Naime, ne mogu se pomenuti ci-ljevi osigurati, bez oštrijeg zasecanja u agregatu potrošnje države tj. bez preokre-ta u jednoj od narednih godina koji podrazumeva negativne realne stope držav-ne potrošnje.

Da bi se to dokazalo bio je neophodan širi kvantitativni okvir koji obuhvata spregnute projekcije bilansa upotrebe BDP-a i platnog bilansa.

Razvijena su četiri scenarija6 primenom jednog složenog heurističkog mo-dela projekcia:

PRIKAZ SCENARIJA I OCENA NJIHOVIH POSLEDICAU ovoj analizi model je korišćen parcijalno. Realni rast BDP-a je za 2006. preu-

zet od RZS, za 2007. je procenjen na 7,3%; za godine 2008-2010. preuzet je iz „Me-moranduma” (6,0% u 2008. i po 6,5% u 2009. i 2010. godini).

Posmatrane su četiri varijable – elementi upotrebe BDP-a: neto izvoz (defi cit robe i usluga), u funkciji ponude preko vrednosti BDP-a, i to

ovde preko njegovog udela u BDP-u (izvorno, ciljna funkcija u modelu može biti udeo izvoza, uz alternativnu ocenu uvoza ili preko ciljanog defi cita, ili preko determinanti dinamike uvoza, izvedenih empirijskom ili ekonometrij-skom analizom7);

6 S. Stamenković, M. Kovačević, V.Vučković i dr: Savetovanje naučnog društva ekonomista, decembar 2007.Beograd, MAT br 12, 2007.

7 O ovome je bilo reči u četvrtom odeljku.

41

potrošnja domaćinstava (koja sadrži i potrošnju neprofi tnih organizacija koje pružaju usluge);

potrošnja države (kao zbir kolektivne potrošnje i individualne potrošnje drža-ve);

investicije, kao zbir fi ksnih investicija i priraštaja zaliha (ovde se pretpostavlja njegovo stabilno učešće u BDP-u u narednom periodu).U svakom od četiri scenarija, tri varijable su postavljene kao ciljne, četvrta je

izvedena:

Tabela 7

Ciljne varijable Posledica

1. Scenarioneto izvozpotrošnja državepotrošnja domaćinstva

investicije

2. Scenariopotrošnja državepotrošnja domaćinstvainvesticije

neto izvoz

3. Scenariopotrošnja državeneto izvozinvesticije

potrošnja domaćinstava

4. Scenariopotrošnja domaćinstavainvesticijeneto izvoz

potrošnja države

U prvom scenariju iz „Memoranduma” su za period 2008. – 2010. preuzete re-alne stope rasta neto izvoza, lične potrošnje (ovde uzete kao reprezentativne za potrošnju domaćinstava) i potrošnje države. Investicije su rezultat na osnovu pre-ostalog prostora u upotrebi BDP-a u svakoj godini.

42

Tabela 8: Scenario 1

2006 2007 2008 2009 2010

BDP realan rast 5,7 7,3 6 6,5 6,5BILANS UPOTREBE BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA (BDP),

u milijardama dinara

BDP tekuće cene 2125,8 2489,7 2875,7 3243,6 3608,5 Domaća tražnja 2542,3 3024,3 3419,2 3791,8 4138,9Potrošnja 2088,8 2488,7 2839,8 3143,1 3354,1Potrošnja domaćinstava 1608,9 1878,7 2137,5 2366,5 2524,1Potrošnja sektora države 479,9 610,0 702,2 776,5 830,0Investicije 453,5 535,6 579,5 648,7 784,8Bruto fi ksna ulaganja 364,1 448,5 478,8 535,2 658,6Promene zaliha 89,4 87,1 100,6 113,5 126,3Neto izvoz robe i usluga -416,5 -534,6 -543,5 -548,2 -530,4(Saldo robe i usluga, miliona $) -6292 -9188 -8748 -8502 -8037 (Kurs USD/Din) 66,2 58,2 62,1 64,5 66,0

UČEŠĆA AGREGATA UPOTREBE U BDP i STOPE REALNOG RASTA, u %

Neto izvoz učešće u BDP -19,6 -21,5 -18,9 -16,9 -14,7Domaća tražnja, realan rast 7,1 11,6 4,2 4,7 4,5Potrošnja učešće 98,3 100,0 98,8 96,9 93,0Potrošnja realan rast 7,7 11,1 5,1 4,5 2,2Potrošnja domaćinstava, učešće 75,7 75,5 74,3 73,0 70,0Potrošnja domaćinstava, realan rast 7,8 9,5 4,9 4,5 2,1

Potrošnja države, učešće u BDP 22,6 24,5 24,4 23,9 23,0Potrošnja države, realan rast 7,3 16,5 5,7 4,4 2,3Investicije učešće u BDP 21,3 21,5 20,2 20,0 21,8Investicije realna stopa rasta 4,3 13,5 0,2 5,7 15,8(realna stopa rasta fi ksnih investicija) 9,2 18,4 -1,1 5,6 17,8

DEFLATORI, u %

Defl ator BDP u % 14,9 9,1 9,0 5,9 4,5Defl ator spoljne trgovine (neto izvoza) 2,5 -3,7 6,2 5,9 4,4

Defl ator domaće tražnje 12,7 7,0 8,5 5,9 4,5Defl ator potrošnje 13,2 7,2 8,6 5,9 4,5Defl ator investicija 10,4 4,0 8,0 5,9 4,4Cene na malo, decembar/decembar preth.god. 6,6 10,1 7,0 5,0 4,0

Cene na malo (godišnji prosek) 12,7 6,8 8,5 5,9 4,5

U drugom scenariju su zadržane ciljne stope rasta obe potrošnje, ali je kao cilj postavljen dvocifreni realni rast investicija (u ovom slučaju oko 14% za fi ksne investicije). Udeo neto izvoza – odnosno veličina defi cita robe i usluga – ovde je

43

rezultat nastojanja ekonomske politike da omogući rast realne domaće tražnje na nivou koji obezbeđuje tri ciljane dinamike.

Tabela 9: Scenario 2

2006 2007 2008 2009 2010

BDP realan rast 5,7 7,3 6 6,5 6,5BILANS UPOTREBE BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA (BDP), u milijardama dinara

BDP tekuće cene 2125,8 2489,7 2877,4 3245,5 3610,7 Domaća tražnja 2542,3 3024,3 3496,0 3927,1 4280,5Potrošnja 2088,8 2488,7 2841,4 3144,9 3356,1Potrošnja domaćinstava 1608,9 1878,7 2138,7 2367,9 2525,7Potrošnja sektora države 479,9 610,0 702,7 777,0 830,5Investicije 453,5 535,6 654,6 782,2 924,3Bruto fi ksna ulaganja 364,1 448,5 553,9 668,6 798,0Promene zaliha 89,4 87,1 100,7 113,6 126,4Neto izvoz robe i usluga -416,5 -534,6 -618,6 -681,6 -669,8 (Saldo robe i usluga, miliona $) -6292 -9188 -9957 -10570 -10148 (Kurs USD/Din) 66,2 58,2 62,1 64,5 66,0

UČEŠĆA AGREGATA UPOTREBE U BDP I STOPE REALNOG RASTA, U %

Neto izvoz učešće u BDP -19,6 -21,5 -21,5 -21,0 -18,6Domaća tražnja, realan rast 7,1 11,6 6,5 6,1 4,4Potrošnja učešće 98,3 100,0 98,8 96,9 93,0Potrošnja realan rast 7,7 11,1 5,1 4,5 2,2Potrošnja domaćinstava, učešće 75,7 75,5 74,3 73,0 70,0Potrošnja domaćinstava, realan rast 7,8 9,5 4,9 4,5 2,1 Potrošnja države, učešće u BDP 22,6 24,5 24,4 23,9 23,0 Potrošnja države, realan rast 7,3 16,5 5,7 4,4 2,3 Investicije učešće u BDP 21,3 21,5 22,8 24,1 25,6 Investicije realna stopa rasta 4,3 13,5 13,2 12,8 13,1 (realna stopa rasta fi ksnih investicija) 9,2 18,4 14,4 14,0 14,3

DEFLATORI, U %

Defl ator BDP u % 14,9 9,1 9,0 5,9 4,5Defl ator spoljne trgovine (neto izvoza) 2,5 -3,7 6,2 5,9 4,4

Defl ator domaće tražnje 12,7 7,0 8,5 5,9 4,5Defl ator potrošnje 13,2 7,2 8,6 5,9 4,5Defl ator investicija 10,4 4,0 8,0 5,9 4,4Cene na malo, decembar/decembar preth.god. 6,6 10,1 7,0 5,0 4,0

Cene na malo (godišnji prosek) 12,7 6,8 8,5 5,9 4,5

44

U trećem scenariju se vraćamo na redukciju udela defi cita robe i usluga, cilja-nu u „Memorandumu”, zadržavajući ciljani rast investicija iz drugog scenarija. Sada je dinamika potrošnje domaćinstava rezultanta.

U četvrtom scenariju se cilja smanjenje udela defi cita (pri čemu ne i u 2008. koja je manje-više već opredeljena), lična potrošnja i investicije. Rezultanta je po-trošnja države koja zahteva reformu javnog sektora.

Može biti interesantan i uporedni pregled sva četiri scenarija i proporcija iz „Memoranduma” .

Tabela 10: Uporedena tabela makroekonomskog okvira po memorandumu i našim

ocenama

2006 2007 2008 2009 2010

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (BDP), milijardi din.

- Memorandum 2125,8 2454,3 2779,0 3128,5 3485,0 - Scenariji 1. I 3. 2125,8 2489,7 2875,7 3243,6 3608,5 - Scenaro 2. 2125,8 2489,7 2877,4 3245,5 3610,7 - Scenario 4. 2125,8 2489,7 2877,4 3245,5 3610,6

BDP, realni rast, u %

- Memorandum 5,7 7,0 6,0 6,5 6,5 - Scenariji 1.-4. 5,7 7,3 6,0 6,5 6,5

NETO IZVOZ, udeo u BDP, u %

- Memorandum -19,9 -20,2 -18,9 -16,9 -14,7 - Scenariji 1. i 3. -19,6 -21,5 -18,9 -16,9 -14,7 - Scenaro 2. -19,6 -21,5 -21,5 -21,0 -18,6 - Scenario 4. -19,6 -21,5 -21,5 -18,5 -14,7

LIČNA POTROŠNJA (domaćinstava i države)

- Memorandum 5,4 9,5 4,9 4,5 2,1POTROŠNJA DOMAĆINSTAVA

- Scenariji 1, 2 i 4. 7,8 9,5 4,9 4,5 2,1 - Scenario 3. 7,8 9,5 1,2 2,2 2,2

POTROŠNJA DRŽAVE

- Memorandum (potcenjeno učešće) 8,3 16,1 5,7 4,4 2,3 - Scenariji 1, 2 i 3. 7,3 16,5 5,7 4,4 2,3 - Scenario 4. 7,3 16,5 5,7 -6,2 -4,9

FIKSNE INVESTICIJE

- Memorandum 15,2 28,6 20,2 14,5 13,5 - Scenario 1 9,2 18,4 -1,1 5,6 17,8 - Scenariji 2 i 4 9,2 18,4 14,4 14,0 14,3 - Scenario 3 9,2 18,4 14,2 14,0 14,3

45

Ako bi se svaki od rezultata defi nisao sa dve reči, ishod je:1. Scenario – nema investicija2. Scenario – fi nansijska kriza3. Scenario – socijalno neodrživ4. Scenario – dugoročni razvoj

Ad 1. – željeni rast fi ksnih investicija postiže se tek kada se u 2010. osetno reduku-je rast lične potrošnje8.

Ad 2. – tendencije u platnom bilansu, o kojima je bilo reči u pregledu rezultata 2007. godine, upozoravaju na opasnost od ovakvog ishoda.

Ad 3. – ne treba posebno ni objašnjavati da se socijalno ne može održati politika koja bi gro lične potrošnje zadržala na simboličnom porastu pri rastu GDP-a od 6% ili 6,5%.

Ad 4. – jedina opcija koja se može preporučiti: ne usporavanje rasta, nego sman-jenje potrošnje države. Je li ona moguća? Jeste, ukoliko je moguća temeljna reforma javnog sektora.

O REFORMI JAVNOG SEKTORAKompleksna reforma javnog sektora mora obuhvatiti sledeće povezane ci-

ljeve:1) Korporativizacija i privatizacija javnih državnih i javnih komunalnih predu-

zeća je direktno povezana sa reformom fondova penzijskog osiguranja i po-trošnjom države. Taj proces treba da optimizuje strukturu imovine (portfoli-ja) javnih preduzeća što podrazumeva alokaciju određenog procenta akcija ovih preduzeća u vlasništvo fondova penzijsko-invalidskog i socijalnog osi-guranja. Time bi se otvorila mogućnost redukcije budžetskih transfera, sma-njenja budžetskog tereta i iniciranje kapitalizacije fondova i njihove investi-cione funkcije. Optimizacija imovinske strukture preduzeća mora voditi ra-čuna o prekoj potrebi velikih investicija u ovim preduzećima, što je moguće samo izlaskom ovih preduzeća na tržište kapitala kroz odgovarajući pristup koji maksimalizuje obim investicija (strateških i nestrateških). Ako se pođe od toga da za većinu javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća nije mo-guća ili nije preporučljiva primena modela privatizacije sa gubitkom kontrol-

8 Sprovođenje Zakona o restituciji prema postojećem nacrtu neminovno bi dovelo do dve ozbiljne zapreke daljem investiranju. Prva je činjenica da će se javni dug bitno povećati, što će obeshrabriti investitore zbog nepovoljnijeg (rizičnijeg) makroekonomskog ambjenta. Druga zapreka je naizgled naivna, ali vrlo ozbiljna i odnosi se na usitnjavanje građevinskih parcela, nesigurnost u transakcijama sa građevinskim zemljištem, hipoteke (vidljive i nevidljive), arbitražni i sudski procesi oko vlasništva i restitucionih obeštećenja, nerazrešena vlasnička prava. Naime, u periodu od poslednjih pedesetak godina, osnovna karakteristika brzog razvo-ja gradova, industrijalizacije i izgradnje državne infrastrukture, jeste ukrupnjavanje parcela i prevođenje iz poljoprivrednog u građevinsko, čime je postignut vrlo visok stepen optimalizacije upotrebe građevinskog zemljišta. Predviđena rešenja restitucije neizgrađenog građevinskog, ali i poljoprivrednog zemljišta u zoni gradova, podobnog za promenu namene, dovešće će do reverzibilnog procesa usitnjavanja parcela, činjenicom da je vrlo malo živih originalnih vlasnika, pa će zemljište biti vraćeno naslednicima. Iz prakse je poznato da će većina naslednika želeti jasnu defi niciju svoje imovine, cepanjem nasleđene parcele.

46

nog dela od strane države odnosno društvene zajednice, neophodna je pret-hodna regulatorna i strukturna reforma u domenu javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća kako bi se podigla njihova rentabilnost i efi kasnost te na taj način stvorili preduslovi za njihovu privatizaciju i izlazak na tržište ka-pitala. (Vaučerske privatizacije, besplatne akcije, besplatne investicione jedi-nice u tom pogledu gotovo da nemaju nikakvog značaja.)

2) Temeljni preduslov svih reformi je reforma zemljišne politike tj. upravljanja gradskom zemljom i gradskim građevinskim zemljištem. Reforma je moguća putem formiranja fondova gradskog zemljišta (menjajući status sadašnjim direkcijama) koji bi funkcionisali kao akcionarska društva ili investicioni fon-dovi.Portfolio fondova bi bio strukturiran tako da podrži emancipaciju penzion-ih, socijalnih i zdravstvenih fondova od budžeta. Njihova delatnost bi bila održavanje postojeće infrastrukture i izgradnja nove. Kao vlasnici gradskog građevinskog zemljišta ovi fondovi bi bili zaduženi da otkupljuju, privode na-meni i opremaju ostalo zemljište. Prihodi fondova bi se generisali korišćenjem građevinskog zemljišta na pet načina: (1) renta na ime podobnosti lokaci-je; (2) renta na ime zakupa građevinskog zemljišta; (3) renta na ime prava izgradnje (građevinska renta; “Air Rights“). (Gradska renta za sada uopšte nije kreirana. Predstavlja najvažniji instrument optimalizacije korišćenja grad-skog prostora i najizdašniji izvor prihoda koji se usmeravaju u infrastrukturu i socijalne obaveze.); (4) četvrti izvor prihoda je po osnovu plasmana viškova na kratak rok; (5) peti važan investicioni zamajac (reč je o investicijama u in-frastrukturu novog građevinskog zemljišta) je zaduženje na dug rok .

3) Reforma upravljanja i vlasništva nad gradskim građevinskim zemljištem pu-tem fondova gradskog građevinskog zemljišta obezbeđuje i jednostavan i efektan pristup procesu restitucije u kome bi suvlasnici u fondovima posta-li i restitucionari a izbegla bi se opasna i diskriminatorna dominacija principa naturalne restitucije (prema postojećem nacrtu zakona o restituciji) kao i po osnovu restitucije kreiranje javnog duga države. Istovremeno, bio bi obezbe-đen adekvatan povraćaj vrednosti restitucionarima bez diskriminacije a da se ne pokreće (implicitno) novi proces nacionalizacije i divlje i nelegitimne privatizacije na principima „legitimnog sticaoca” ili „prava jedinstva vlasniš-tva nad objektom i zemljištem”, kao i proces brojnih sudskih sporova i usit-njavanja koga smenjuje proces špekulativnog ukrupnjavanja zbog ostvari-vanja prava naslednika što sve koči i usporava investicione i razvojne aktiv-nosti.

4) Reforma fondova tj. državnog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja je moguća u smeru njegove kapitalizacije i ograničene funkcije investicionog fonda te, na taj način, emancipacije od državnog budžeta ukoliko je spre-gnuta sa korporativizacijom javnih preduzeća i reformom upravljanja grad-skim građevinskim zemljištem.

5) Reforma javnih rashoda je proces koji se oslanja, s jedne strane, na postepe-

47

no ukidanje subvencija javnim preduzećima i transfera fondovima a, sa dru-ge strane, na racionalizaciju i modernizaciju javnih servisa. Za sada je izosta-la racionalizacija obrazovnog sistema a reforme zdravstva, bezbednosti i od-brane su u zastoju.

6) Sa nastajanjem institucionalnih investicionih fondova i sa procesom korpora-tivizacije snažno bi se podstaklo produbljavanje tržišta kapitala, štednja i in-vesticiona komponenta na bazi domaće štednje.

USPEH MONETARNE POLITIKE U OSTVARENJU OSNOVNOG CILJA POD

OGRANIČENJIMA KOJA NE DOZVOLJAVAJU RELAKSACIJU RESTRIKTIVNOSTI

Monetarna politika je u 2007. generalno bila restriktivna. Reč je pre svega o referentnoj kamatnoj stopi (na repo operacije) kao osnovnom instrumentu kon-trole dinarske likvidnosti. Poglavito je visok nivo referentne kamate (preko 23% u prvoj polovini 2006) obezbedio je apsorpciju rasta likvidnosti kod fi nansijskih sub-jekata (pre svega) tj. zamenu novčanih sredstava za manje likvidne oblike kao što su repo papiri. Repo “stock” banaka je u protekloj godini narastao za cca 70 milijar-di dinara odnosno popeo se na oko 200 milijardi dinara. Troškovi NBS u 2007. na servis tog repo “stock”-a su dostigli cca 20 milijardi dinara (oko 240 miliona evra). Još veći troškovi su planirani u 2008. Posednici repo papira imaju dvostruku dobit: po osnovu kamate i po osnovu apresijacije. Stopa dobiti se u prošloj godini može sagledati na oko 27%.

Iako je u 2007. (naročito u drugoj polovini 2007.) NBS bitno redukovala osnov-nu kamatu do nivoa od 9,5%, već izazvana snažna apresijacija domaće valute bila je dovoljno jako sidro da se bazna infl acija zadrži u ciljanom okviru (4%-6%), oko 5,5%. Rast bazne i regulisane infl acije, od avgusta 2007 bio je u najvećoj meri pod-staknut eksternim i incidentnim događajima koji su uzrokovali ubrzan rast cena hrane i energenata.

Cene hrane su rasle brže nego igde u Evropi (Bugarska i Srbija su prednjačile) što je bilo posledica velike suše u znatnom delu perioda vegetacije al i problema koji se akumuliraju u sektoru primarne proizvodnje hrane i sirovina za prehram-benu industriju9.

Cene energenata su pod snažnim impulsom cena sirove nafte. Izvesna pro-tivteža je bila cena struje koja u paritetu znatno zaostaje za okruženjem i tako aku-mulira gubitke u elektro-energetskom sistemu.

U dvovalutnom sistemu kakav kod nas vlada (kao nasleđe prošlosti, nerazvi-jenog fi nansijskog sistema i ukorenjenog nepoverenja prema domaćoj moneti), referentna kamata se povremeno pokazuje kao nedelotvoran i čak ambivalentan instrument regulisanja likvidnosti. Tako je u aprilu 200510 objašnjena tzv. Zamka likvidnosti, koja efekte monetarnih mera (povlačenje dinarskog novca u opticaju) “topi” u vrlo kratkom vremenu, kraćem od jednog meseca. Povećanjem referen-

9 U primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i dalje se kruni baza te proizvodnje i pored visoke zaštite i inten-zivnog kreditiranja od strane prerađivača. Radi se o dubokim strukturnim poremećajima i demografskom fak-toru koji ubrzano razara tržište rada u poljoprivredi.

10 MAT br.5,2005.

48

tne kamate (na repo papire NBS) dodatno se stimuliše kreditno zaduženje u ino-stranstvu koje potom dolazi na devizno tržište jačajući relativnu vrednost dinara i tako stimulišući i ponudu deviza iz domaće štednje (tezauracije).

Osvrćuči se unazad, znamo da je u prvoj polovini 2005. godine likvidnost više priticala iz domaće štednje da bi od polovine 2005 startovala ekspanzija zaduže-nja u inostranstvu preko bankarskog sektora i tako prevladala komponenta zadu-ženja u prilivu likvidnosti.

Priliv kapitala i kontrola dinarske likvidnosti neminovno za posledicu ima apresijaciju domaće valute bez obzira da li je ta apresijacija kompenzirana rastom produktivnosti.

U 2006. npr, realna apresijacija je u okviru godine iznela 16,5% a u 2007. real-na apresijacija je dostigla 10,4%. Na osnovu podataka koje znamo o kretanju pro-duktivnosti u industriji za 2006. je indeks bio 116,0% dok je u 2007. taj indeks oko 107,5%. Sudeći po industriji u 2006. je apresijacija bila kompenzirana rastom pro-duktivnosti dok u 2007. to nije bilo u celini.

Apresijacija domaće valute je bila karakteristika svih zemalja u tranziciji. Sa tim je asocirana tzv. „dilema Tošovskog “koja artikuliše problem kontrole spoljno-trgo-vinskog defi cita, odnosno defi cita tekućeg bilansa. „Dilema Tošovskog“ ukazuje na robusnost problema kontrole spoljno-trgovinskog defi cita (a time i defi cita tekućeg bilansa). Formira se jedan mehanizam sa povratnim uticajem između apresijacije i priliva stranog kapitala. Apresijacija domaće valute dodatno podiže realne prihode i očekivanja (jer se povećava kupovna moć zarada) a time i kreditnu tražnju koja u uslovima visokih kamata ima kao odgovor podizanje priliva inostrane akumulacije. U pozadini formiranja dispariteta kamatnih stopa (u odnosu na stabilna tržišta) i ek-spanzivnosti kreditne tražnje je ekonomsko, socijalno i tranziciono nasleđe tranzici-one ekonomije kao posledica višedecenijske podinvestiranosti.

Tražnja za inostranom akumulacijom je implicirana jazom između bruto do-maćih investicija i bruto nacionalne štednje koji je ekvivalentan defi citu tekućeg bilansa. Nužnost obimnijeg investiranja (infrastruktura, razvoj i socijalni programi) zbog u prošlosti potrošene amortizacije i aktuelnih preduslova razvoja, koje ne može biti pokriveno novostvorenim bruto domaćim proizvodom niti obezbediti u isto vreme adekvatnu efi kasnost tj. dinamiku BDP-a, odražava disparitet cene ka-pitala. S druge strane, priliv sredstava izvana doprinosi većoj ponudi na deviznom tržištu i time deluje kao faktor apresijacije.

U hipotetičkoj situaciji jedinstvenog i stabilnog tržišta jedini uzrok apresijaci-je je relativno ubrzanje rasta produktivnosti. Preduslovi za takvu interpretaciju fe-nomena apresijacije su:(1) da dinamika cena razmenjivih dobara bude ujednačena na EU tržištu i tržištu

u zemlji tj. da su prevaziđeni dispariteti nastali u prošlosti autarhičke ekono-mije i kontrole cena;

(2) povezano sa ovim da je dostignut uslov pariteta kupovne moći čvrstih valu-ta;

(3) da je devizno tržište jedini regulator kursa.

49

Navedeni uslovi još uvek nisu kod nas na snazi. Naše tržište se može okarak-terisati kao tržište sa:(1) neodstranjenim infl atornim pritiscima;(2) nedostignutim paritetom kupovne moći u odnosu na EU;(3) neotklonjenim disparitetima u sektoru razmenjivih dobara (električna ener-

gija, usluge države i dr.)Kontekst monetarne politike u svom najširem smislu nameće pitanje: Može li

monetarna politika pored osnovnog cilja (sprečavanja infl acije) uzeti u obzir i dva dodatna cilja: kamate i kurs?

Ovo pitanje je u datim uslovima možda sasvim spekulativnog karaktera. To je možda i razlog da to pitanje nije direktno artikulisano i razmatrano u stručnim krugovima.

Ipak, određene konotacije mogu se navesti.U teorijskom domenu postoji Tinberghen-ovo pravilo koje upućuje na od-

nos broja ciljeva i broja instrumenata kojima raspolaže monetarna politika: ako je n broj ciljeva tada broj instrumenata mora biti n+1.

Od polovine 2006-te godine monetarna politika NBS je opravdano napustila svoj dotadašnji režim uticaja na deviznu tražnju (devizno tržište). Sa podizanjem priliva kapitala izvana, prestao je rizik depresijacijskih šokova već je obrnut smer potencijalne destabilizacije kursa produbljivanjem apresijacije.

Narodna banka je u novom režimu ostala samo sa dva instrumenta: referen-tna kamatna stopa i obavezna rezerva. (Prudencijalne mere koje mogu biti različi-ta ograničenja na plasman određene vrste ne smatramo u ovom konteksru instru-mentima monetarne politike). Prema Tinberghen-ovom pravilu osnovni cilj je mo-gao biti samo jedan a to je već prema Zakonu o Narodnoj banci održanje cenovne stabilnosti. Pa i taj cilj neminovno je sužen na stabilnost neregulisanih cena tj. ba-znu infl aciju. NBS postavlja i kontroliše infl acioni cilj na nivou tzv. bazne infl acije dok opšta ekonomska politika koju donosi vlada utvrđuje ukupan infl acioni cilj.

Ovde se javljaju dva problema koja imaju delom i metodološki karakter: je-dan je koordinacija ova dva cilja a drugi je sagledavanje prijekcija ova dva cilja (pa i drugih projekcija makroekonomskih agregata i odgovarajućih defl atora) u kon-teksu aktuelnih trendova i dostignutog nivoa strukturnih reformi te fi skalne ek-spanzivnosti odnosno sužavanja tzv.“mekog budžetskog ograničenja“ u najširem okviru. Ponovo se vraćamao na problem dinamizma potrošnje gde u osnovi leži nereformisan javni sektor i nedovršena privatizacija. Čini se da je u 2007-moj, kao i za 2008. i opšti infl acioni cilj (6,5% na 6%) i ciljni interval bazne infl acije (3%-6%) konzervativno planiran. Za opšti infl acioni cilj verovatni motivi su: (1) suzbijanje infl acionih očekivanja; (2) inciplitna restriktivnost budžetskih izdataka pod priti-skom budžetskih korisnika. Interval bazne infl acije projektovan je da bude u skla-du sa opštim infl acionim ciljem. Graduirano snižavanje infl acionog cilja ne može biti produktivno u okolnostima zastoja reformi. Druga strana medalje je preveli-ka cena takvog subjektivnog kriterijuma određivanja projekcija koja se ogleda u tome da se zapravo na drugim parametrima (sektorima) produbljuju neravnote-

50

že i anticipira volatilnost i ranjivost koje nisu ništa drugo do akumulacija rizika za buduće urušavanje stabilnosti i izazivanje valutne i fi nansijske krize. Reč je o naj-manje tri štetna efekta: (1) jedan je direktni trošak Narodne banke na servisiranje repo kamata; (2) drugi je produbljavanje apresijacije koja kvari odnose razmene i podstiče širenje spoljno-trgovinskog defi cita i (3) treći je podsticanje zaduživanja. Stoga je nužno infl acione ciljeve sagledati u realnom okviru. Takav zadatak, me-đutim, nije nimalo lak.

UMESTO ZAKLJUČKA

Postoje li uslovi za razvoj valutne ili fi nansijske krize? Pokušaj davanja ute-meljenog odgovora zahteva sagledavanje znatnog broja činilaca i praćenje odre-đenog skupa indikatora što je inače preduzela Narodna banka Srbije. Na kraju ovde se još jednom želi ukazati na potencijal krize koji ne mora dovesti ekonomi-ju na prag krize kada se ona ne može izbeći. Taj potencijal je rezultat dosadašnjeg razvoja tranzicije u širem smislu a naročito gubitka kontrole na sektoru javne po-trošnje u poslednjih godinu i po te ubrzanog rasta potrošnje i ekspanzije kreditne zaduženosti i pokrivanja fi skalnih defi cita privatizacionim prihodima.

Upozorenje dolazi iz podataka o kretanju platno-bilansnih agregata. Uočava se već u mesecima poslednjeg kvartala 2007. da je ukupni sufi cit platnog bilansa (sufi cit u kapitalnom bilansu umanjen za defi cit tekućeg bilansa) u 2007. smanjen na četvrtinu odnosno petinu do kraja 2007 onoga koji je bio ostvaren u 2006. go-dini uz pogoršanu strukturu kapitalnog priliva (na štetu učešća direktnih stranih investicija, u korist učešća kredita i portfolio investicija). To sužavanje ukupnog bi-lansa za sada nije implicirano osekom kapitalnih priliva; 2006 i 2007 su u tom po-gledu maksimalne, kreditni i investicioni priliv zajedno na godišnjem nivou je cca 7 milijardi dolara (po 3,5 milijardi krediti i investicije). Problem je u ekstremnoj ek-spanziji defi cita tekućih transakcija (koji je u 2007.dostigao blizu 16,5% BDP-a). O ovim razlozima je već bilo reči a ovde se postavlja pitanje perspektive. Posto-ji tendencija zbog projektovane unutrašnje tražnje, usporavanja izvoza, usmere-nja monetarne politike na očuvanje stabilnosti cena pre svega putem repo opera-cija, odnosno mogućim povećanjem referentne kamate i apresijacijom kao posle-dicom – da se u ovoj godini (2008) zadrži nivo učešća trgovinskog defi cita i defi -cita tekućeg bilansa u BDP-u iz 2007. To onda znači visoku osetljivost na bilo koje zaoštravanje demotivacionih faktora priliva kapitala. Najveća pretnja su, naime, u takvim okolnostima politički rizici koncentrisani na jednom (ili dva) aktuelna čvor-na mesta: početak pregovaranja za pristup EU i rasplitanje kosovskog čvora.

Ovde, međutim, pitanje političkih rizika nije od interesa u kontekstu uku-pnih performansi ekonomije i dostignutog stepena tranzicije i razvoja. Predpo-stavljajući da će svi politički rizici biti eliminisani, ostaje činjenica da se makroeko-nomska neravnoteža zaoštrava implicirana politikom potrošnje, oportunitetom u sprovođenju reformi, destimulativnim sistemskim ambijentom za radno intenziv-ne investicije, koruptivnom i uzurpatorskom praksom i kriminogenim elementi-ma sprege javnog i privatnog interesa. Imperativ kompleksne reforme javnog sek-tora je na vremenskom horizontu koji se ne može adresirati na budućnost. Ova

51

kao i predhodna godina su već izgubljene. Radikalni zaokret predstoji u 2009-toj godini. Bez njega je gotovo izvesna destabilizacija ako ne i fi nansijska kriza.

Javljaju li se već sada simptomi te krize? Jesu li to povremene turbulencije na berzi i na deviznom tržištu? Pad berzanskih indeksa (npr u novembru prošle go-dine i u februarau ove) povezan je sa naglom depresijacijom dinara odnosno po-dizanja cene deviza na deviznom tržištu.Čini se da politička očekivanja u nekim momentima pokrenu investitcioni kapital da beži u likvidne oblike tj u monetar-nu aktivu i time podignu tražnju i kurs evra i drugih čvrstih valuta. Kurs kao naje-videntniji indikator moguće destabilizacije ima tri faktora neočekivanih fl uktuaci-ja. Prvi je već pomenuti možda indirektni faktor političkih očekivanja.Drugi je fak-tor tzv volatilnosti tj znatnije varijabilnosti kursa zbog u prošlosti dublje apresija-cije (nekompenzirane rastom produktivnosti) an osnovi ustvari formiranih očeki-vanja.Treći je esencijalna akumulacija rizika izraženih u neravnotežama, bilo da je reč o fi skalnim,spoljnotrgovinskim ili dužničkim debalansima.To su oni rizici koji u slučaju oseke proliva kapuitala kojim su pokrivane neravnoteže nužno dolazi do destabilizacije i verovatno do fi nansijske krize.Ovde očekivanja mogu igrati zna-čajnu ulogu tj kada postoji akutna neravnoteža tada prva dva navedena faktora mogu biti okidač kiji će pokrenuti spiralu destabilizacije i krize .Zato je reakcija Na-rodne banke u februaru bila ispravna kada je intervencijom na međubankarskom deviznom tržištu zaustavila dalji pad kursa dinara.Izvesno je da Narodna banka i u budućnosati mora pribeći intervencijama u sličnim situacijama.Te intervencije, međutim,biće delotvorne sve dok je neprekinut priliv kapitala izvana na sada do-stignutom nivou ili bar da taj prekid ima saglediv vremenski rok ne duži od neko-liko meseci.

52

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 52-66

UDC 338:339.137.2(497.11)Originalni naučni rad

13. 02. 2008.Ana S. TrbovićAndrew VonnegutAna BrnabićSharon Valentine William Seas1

KONKURENTNI POTENCIJAL

11 GRANA SRPSKE PRIVREDE

ApstraktJedanaest grana srpske privrede (pored poljoprivrede i prehrambene industrije koja ovde nije razmatrana) pokazuju određeni potencijal za rast konkurentnosti i produktivnosti, ali imaju i određena ograničenja koja se velikim delom mogu prevazići ukoliko se obrati po-sebna pažnja na: a) obrazovanje i obuku (kvalitet menadžmenta, ljudski resursi i fi nansije, kao i druga, specifi čna znanja i veštine u skladu sa najnovijim tehnologijama i praksama); b) prodaju i marketing (promovisanje robe i usluga iz Srbije, analiza tržišta i trendova i us-postavljanje poslovnih kontakata) i c) zakonodavne prepreke (sektorske politike treba da dodatno podstaknu razvoj, naročito malih i srednjih preduzeća). Ključne reči: konkurentost, srpska privreda, obrazovanje, marketing, zakonodavne prepreke, sektorske politike

AbstractEleven sectors of the Serbian economy (besides agribusiness which is not analyzed here) exhibit a certain potential for the growth of competitiveness and productivity, but also have certain limitations that could in great part be overcome if special attention were paid to: a) Education and Training – quality of management, human resources, and fi nance as well as other technical skills in line with the latest technologies and industry practices; b) Sales and Marketing – promotion of Serbian goods and services, market analysis and tren-ds, and development of business contacts; c) Regulatory Barriers – sector specifi c policies to further facilitate growth, especially for small and medium enterprises.Key words: competitiveness, Serbian economy, education, marketing, regulatory barriers, sector policies

1 Fakultet za ekonomiju, fi nansije i administraciju (FEFA), Beograd USAID Projekat za razvoj konkurentnosti, Beograd

53

UVOD

Srpska privreda danas je daleko konkurentnija nego 2001. godine kada su započete ozbiljne tržišne reforme. Preduzeća su usvojila sofi sticiranije promotiv-ne strategije za ulazak na nova tržišta i delotvornije koriste raspoložive tehnolo-gije radi poboljšanja ponude svojih proizvoda i usluga. Poslovna klima takođe je dosta pogodnija, iako je utvrdjeno da nekoliko pitanja vezanih za zakonodavstvo u specifi čnim granama predstavljaju prepreke daljem rastu.

Ukratko, na početku 2008. godine preduzećima u Srbiji više nije neophod-na pomoć u izradi sveobuhvatnih poslovnih strategija, već u rešavanju konkret-nih problema u poslovanju. Za jačanje konkurentnosti srpske privrede potrebno je posvetiti posebnu pažnju sledećim pitanjima:(a) Obrazovanje i obuka – kvalitet menadžmenta, ljudski resursi i fi nansije, kao

i druga, specifi čna znanja i veštine u skladu sa najnovijim tehnologijama i praksama;

(b) Prodaja i marketing – promovisanje robe i usluga iz Srbije, analiza tržišta i trendova i uspostavljanje poslovnih kontakata;

(c) Zakonodavne prepreke – sektorske politike treba da dodatno podstaknu ra-zvoj, naročito malih i srednjih preduzeća (MSP). Istraživanje konkurentnosti izabranih grana srpske privrede (turizam; ICT;

obrazovanje; fi lm i produkcija; građevinske usluge; obrada drveta i nameštaj; odevna industrija; logistika/saobraćaj; obnovljiva energija; auto-delovi), koje je sproveo tim Booz Allen Hamilton u okviru USAID projekta za razvoj konkurentno-sti tokom oktobra i novembra 2007. godine2 se zasnivalo na sledećim ključnim kri-terijumima koja su kasnije rangirana kako bi se odredio njihov relativni značaj kao predvodnika budućeg ekonomskog rasta:

2 Ovaj rad predstavlja zaključke „Studije mogućnosti i ograničenja; procena konkurentnosti 12 ključnih grana srpske privrede“, koja je urađena u okviru USAID projekta za razvoj konkurentnosti od strane stručnjaka Booz Allen Hamilton, uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Studija je koristila preko 150 različitih izvora, a intervjuisano je i preko 87 privrednika, stručnjaka i vladinih zvaničnika direktno i 519 privrednika putem telefonske ankete. Ovde je predstavljeno 11 (pod)grana, jer je zaključeno da je sektor medicinskog materijala i uređaja relativno nekonkurentan, uglavnom zbog značajnih regulatornih troškova, kao i zbog nedostatka pouzdanih snabdevača. Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije se smatraju konkurentnim ali nisu razmatrane u okviru ove studije, jer je za ovu granu urađena poseb-na studija.

54

Osnovni kriterijumi SMO

Globalne perspektive

1. Raniji prihodi i ekonomski rast2. Prepreke za ulazak na najvažnija

nova tržišta3. Perspektive, trendovi i promene u

okviru privredne (pod)grane4. Profi tabilnost i dodatna vrednost

Uslovi na domaćem tržištu

1. Razlike u ceni troškova u odnosu na druga tržišta

2. Znanje i veštine (kadra) - postoje ili ne3. Ograničenja u pogledu dodatnih ulaganja

i fi nansiranja poslovanja

4. Infrastruktura, nabavka i resursi-ograničenja, cena i raspoloživost

5. Ograničenja poslovne klime6. Istorijski kapacitet (ukupno)7. Istorijska (petogodišnja) i trenutna

konkurentnost (sva tržišta)8. Uticaj na zapošljavanje

Objedinjena analiza

1. Sposobnost održivog napredovanja na tržištima veće vrednosti, domaćim i svetskim

TURIZAM: KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Globalno gledano, turizam kao privredna grana nastavlja da se razvija i čini 3,6% svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), zapošljava 234 miliona ljudi (8,7% od ukupnog broja zaposlenih na svetskom nivou) dok su turisti/posetioci potro-šili 631,8 milijardi USD u 2006, što predstavlja povećanje od 8.5% u odnosu na 2005. Sektor će nastaviti da raste, a računa se da će potrošnja turista/ posetilaca do 2011. dostići 841,3 milijardi USD. Veći deo rasta celokupne grane zavisi od uve-ćanja bogatstva na novim tržištima, naročito Kini. Dolazi do naglog povećanja ak-tivnosti vezanih za brendiranje država/mesta, budući da se zemlje, regioni i gra-dovi širom sveta nadmeću za prihode od turizma.

Segment turizma „Gradski odmor” je jedan od segmenata sa najbržim rastom u Evropi, a Beograd je dobro pozicioniran da iskoristi ovaj trend. Iako su prepreke za ulazak na tržište u ovoj grani relativno male, Srbija pati od nedostatka tehnič-ke infrastrukture i deregulacije koji postoje u drugim zemljama. Na primer, tek ne-koliko hotela u Srbiji poseduje sisteme rezervacija putem interneta, a ovakva teh-nologija bi omogućila Srbiji da poveća svoj tržišni udeo. Srbija takođe nije konku-rentna u pogledu cena u poređenju sa regionom i posetioci često izjavljuju da su cene mnogo više od očekivanih, što može predstavljati prepreku za Srbiju da po-stane pravo „masovno tržište”. Ipak, što je ponuda jedinstvenija, to je manja oset-ljivost u pogledu cena. Beograd, kao mesto za „gradski odmor”, ili specifi čni doga-đaji poput takmičenja za pesmu Evrovizije ili Univerzijade 2009, mogli bi da dopri-nesu procvatu turizma u Srbiji.

Konkurentnost Srbije na međunarodnom nivou u oblasti turizma je naruše-na relativno lošim međunarodnim imidžom zemlje i nedostatkom niskobudžet-nih avio prevoznika. Trenutno, domaći turisti predstavljaju većinu turista. Ipak, izvoz je četvorostruko povećan tokom proteklih pet godina i, mereno prihodima u okviru ove privredne grane, očekuje se da će prihodi od turizma porasti za 20% u 2007. Bez obzira na pomenuto, sektor se još nije vratio na nivo od pre 1990. Poten-

55

cijal za privlačenje stranih turista je visok zbog ponude koja još uvek nije dovolj-no iskorišćena, kao što su svetski trendovi vezani za rast segmenta ciljanog turiz-ma koji Srbija može da ponudi (npr. istorijski, arheološki i turizam usredsređen na reku Dunav), kao i lakoća pristupa zahvaljujući pozicionisanosti u Srednjoistočnoj Evropi i Sporazumu o slobodnom korišćenju neba koji tek treba da stupi na sna-gu, što bi moglo u Srbiju dovesti više niskobudžetnih avio-prevoznika. Srbija bi takođe trebala da ponovo privuče visokoprihodni segment poslovnog turizma, a Kongresni biro koji je uspostavljen predstavlja pozitivan korak u tom smeru.

Neki od ključnih izazova za rast turizma obuhvataju neohodna poboljšanja u pogledu smeštaja/infrastrukture, efi kasnosti pružanja usluga, te nedostatka infor-macija za turiste i znanja stranih jezika. Neophodno je poboljšati niske standarde pružanja usluga i promeniti način razmišljanja kako bi bio usmeren na klijente i tr-žište. Isto tako, bilo kakva potencijalna politička nestabilnost u budućnosti bi se u značajnoj meri mogla odraziti na razvoj ove privredne grane.

INFORMACIONE I KOMUNIKACIJSKE TEHNOLOGIJE (ICT):

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Veliki deo rasta ICT na međunarodnom nivou potiče od prednosti off -sho-re zona i podugovaranja poslovnih delatnosti (business processing outsourcing-BPO); međutim, Istočna Evropa na svetskom BPO tržištu vrednom 30 milijardi USD učestvuje sa manje od 1%. Prepreke za ulazak na ovo tržište su srednjeg nivoa. Jedna od ključnih prepreka koja je i dalje prisutna jeste veličina indijskog tržišta, naročito u pogledu BPO. Tehničko obrazovanje na novim tržištima podrazumeva da su inicijalni troškovi radne snage niski, ali sa potencijalom za brzo napredova-nje. Zahtevi u pogledu neophodnih znanja će nastaviti da se radikalno menjaju u skladu sa novim tehničkim i tehnološkim rešenjima. Budući da tržišta sazrevaju i da je konkurencija sve jača, zakonodavne mere mogu igrati značajnu ulogu, uti-čući na način na koji vlasti koriste i nabavljaju usluge IT kao i na otvorenost tržišta za nove igrače i inovacije.

ICT preduzeća u Srbiji su konkurentna u dosta oblasti, a naročito u pogledu cena i fl eksibilnosti stručnjaka da se prilagode različitim tipovima projekata. Me-đutim, u ovoj grani u Srbiji rade uglavnom mala preduzeća koje se retko udružu-ju kako bi dali zajedničke ponude za veće projekte na velikim tržištima. Sa proseč-nom bruto platom od 880 USD na mesečnom nivou u ICT, Srbija je ispod prose-ka u odnosu na Gruziju (1050 USD bruto), Rumuniju (1300 USD), Mađarsku (2200 USD) i Tursku (3600 USD). Raspoložive tehničke sposobnosti, poput programira-nja, su na visokom nivou uz prisutan stabilni porast radne snage, uzevši u obzir ukupan broj od 26.963 diplomaca u 2005. godini iz tehničkih nauka relevantnih za ICT poslove. Međutim, ovi diplomci nisu uvek upoznati sa tekućim potrebama programiranja, te je stoga neophodna i dodatna obuka na radu. Intervjuisane fi r-me su kao najveći nedostatak u pogledu sposobnosti odredile menadžerske ve-štine, a vlasnici smatraju da je rast fi rme ugrožen zbog nedostatka srednjeg me-nadžmenta koji bi preuzeo ključne funkcije, dok bi mlađi programeri bili na pozi-cijama koje su više tehničke prirode. Očekuje se da će Srbija uspeti da pridobije

56

značajan deo regionalnog poslovanja iz oblasti ICT uz povećanu tražnju usluga od strane zapadnih tržišta.

Od 2003 do 2006, ukupan broj ICT preduzeća registrovanih u Srbiji povećan je za 44%; prodaja i broj radnih mesta su udvostručeni, a izvoz je povećan sa 11 miliona na 50 miliona USD. Prema zvaničnoj statistici, trenutno oko 2000 preduze-ća u ICT sektoru zapošljava blizu 150000 ljudi. Izveštaj Svetskog ekonomskog fo-ruma o tehnološkoj spremnosti/ inovacijama u Srbiji je ohrabrujući: Srbija se naš-la ispred većine svojih suseda po tehničkoj spremnosti, čak i ispred Bugarske, Ma-kedonije, Albanije i Bosne u pogledu inovacija. Srpska vlada obezbeđuje posebne podsticaje za direktna strana ulaganja u ICT, a istovremeno se radi na instituciona-lizaciji i jačanju veza između ove grane privrede i visokog obrazovanja.

OBRAZOVANJE: KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Visoko obrazovanje i neformalno obrazovanje odraslih (obuka za rukovodi-oce) predstavljaju rastuću privrednu granu u svetu, naročito uzevši u obzir da pri-vatni sektor sve više fi nansira stručno usavršavanje svojih zaposlenih kao sredstvo za poboljšanje konkurentnosti. Prepreke za ulazak na tržište su umanjene zahva-ljujući e-učenju/nastavnim programima koji se zasnivaju na internetu, putem ko-jih se povećavaju prilike za obrazovanje za one koji nisu klasični studenti. Potra-žnja za dobrim vladanjem pisanim/govornim engleskim jezikom je takođe u pora-stu na novim tržištima. Dva ključna pokretača rasta su sve veća popularnost obu-ke putem računara i povećanje potrošačkih ambicija koje motivišu ljude da se do-datno obrazuju. Ukoliko se nagli ekonomski razvoj na novim tržištima nastavi, po-javiće se i nove prilike naročito u okviru poslovnih škola i škola računara.

U Srbiji, univerziteti su u procesu reforme i prilagođavanja svojih nastavnih programa širim evropskim reformama obrazovanja (Bolonjski proces), ali im je po-trebno veće angažovanje od strane privatnog sektora kako bi bolje zadovoljili po-trebe tržišta. Programi za obuku rukovodioca su pokrenuti u nekoliko kako držav-nih tako i privatnih škola, ali ih je potrebno dodatno razviti. Državni univerziteti naročito moraju postati prilagodljiviji potrebama privatnog sektora, te u skladu sa tim izmeniti svoje nastavne programe i metode.

Iako ne postoji tržište za izvoz srpskog obrazovanja kao usluge, očekuje se da će domaća potražnja rasti, kao i da će stipendije od strane privatnog sektora naj-verovatnije postati sve značajniji izvor prihoda za privatne fakulete, koji se trenut-no skoro isključivo fi nansiraju od studentskih školarina. Intervjuisana srpska pre-duzeća primetila su porast zanimanja za obrazovanje i obuku rukovodioca koji su podstakla strana preduzeća u Srbiji, posebno za poslovni menadžment, računar-stvo i strane jezike, što je dovelo do stvaranja tržišta za privatno obrazovanje. Srp-ske fi me su sve više svesne potrebe da unaprede svoju radnu snagu radi poveća-nja konkurentnosti. Strukovna udruženja, uključujući i Savez ekonomista Srbije, igraju važnu ulogu u ovom procesu.

Male prepreke za ulazak na tržište mogu naškoditi profi tabilnosti, ali izgrad-nja reputacije može nasuprot tome doprineti njenom očuvanju, što je upravo i ra-zlog zašto je kvalitet zajedno sa cenom, jedan od ključnih činilaca uspeha. Preda-

57

vanja i drugi obrazovni proizvodi treba da obezbede jasne dobiti nasuprot alter-nativnom nepohađanju nastave. Trenutno je zakonodavni okvir u prosveti rigidan i pun nejasnoća. Međutim, još uvek je moguće uspostaviti i sprovesti zanimljive obrazovne programe, uključujući i one koji nisu zvanično povezani sa visokoobra-zovnim ustanovama i one koji nisu zvanično akreditovani.

FILM I PRODUKCIJA: KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Ulazak na tržište fi lma i produkcije uslovljen je sposobnošću da se obezbe-di potrebna oprema i radna snaga. Iako skoro sve zemlje u okruženju imaju svo-ju, izvornu fi lmsku industriju koja je samo donekle razvijena, pomenuti činioci ne predstavljaju glavne prepreke za izvoz ove usluge. Slika zemlje u svetu – njen imidž - je od ključnog značaja budući da je snimanje fi lmova složen proces nena-klonjen rizicima i stoga producenti nisu najspremniji za rad na nepoznatim loka-cijama. Glavne promene u grani fi lma i produkcije prouzrokuje napredak tehno-logije (DVD, kućni bioskopi i gledanje/kupovina fi lmova preko Interneta). Pove-ćanje tražnje na svetskom tržištu zabeleženo je u pogledu dugometražnih igra-nih fi lmova što je ishod povećanja blagostanja na novim tržištima. Režiseri traga-ju za jedinstvenim lokacijama uz što niže troškove koji predstavljaju ključni činilac konkurentnosti budući da prihodi u ovoj grani nastavljaju da opadaju. Obezbeđe-ni podsticaji od strane države će predstavljati glavni razlog povećanja snimanja u zemljama koje se pokažu kao isplative za rad.

Ova privredna grana u Srbiji je trenutno mala, ali se oporavlja, sa višom pro-dajom od skoro 400% u 2006. godini u poređenju sa 2002. i povećanim intereso-vanjem od strane stranih fi lmskih i reklamnih produkcijskih kuća. Radna snaga u Srbiji je jeftinija nego u većini regiona, uz isto tako niže troškove smeštaja, hrane i sl. Međutim, producenti zahtevaju relativnu vrednost za uloženi novac. Srbija po-seduje potencijal, ali se još uvek suočava sa vrlo tesnom konkurencijom na regi-onalnom nivou na svim pomenutim poljima. Srbija poseduje kvalifi kovanu i jefti-nu radnu snagu, iako neke specijalizovane i menadžerske veštine, kao i iskustvo u radu na međunarodnim snimanjima nedostaju. Procenjeno je da je u 2005. godi-ni diplomiralo preko 12000 studenata sa relevantnim osnovnim znanjem i vešti-nama, uz tri privatne obrazovne ustanove u ovoj grani. Većina talenata u ovoj gra-ni napustila je zemlju tokom ratnog perioda, ali su se neki od njih i vratili, pruža-jući doprinos poboljšanju veština na polju specijalnih efekata i marketinga/uspo-stavljanja poslovnih kontakata.

Jedna privatna srpska fi rma izgradila je savremeni kompleks studija kako bi privukla strana fi lmska preduzeća dok je drugi glavni kompleks, Avala Film, zasta-reo ali funkcionalan. Strani fi lmski producenti imaju svoje fi nansiranje i proizve-li su 2-3 fi lma u Srbiji tokom 2007. Srpski fi lmovi su dobili 11 donacija u vrednos-ti od 3 miliona EUR u poslednje tri godine od Euroimage, kao i dodatne subvenci-je od strane Ministarstva kulture Republike Srbije. Rezervisanje termina u studiji-ma i dobijanje dozvola za snimanje na ulicama za sada ne predstavlja problem, ali sa razvojem industrije, ograničeni kapaciteti bi mogli da imaju negativan uticaj na rast. Osnovna oprema postoji, a Sony je obezbedio dvogodišnje beskamatne kre-

58

dite za kupovinu opreme domaćim fi lmskim stvaraocima. Razvijanje fi lmske trake za domaće fi lmove se uglavnom radi u Mađarskoj ili Austriji jer Srbija još uvek ne poseduje odgovarajuću laboratoriju.

Trenutno srpski fi lm ne uživa podršku od strane države u vidu poreskih olak-šica ili izgradnje velikih studija/post-produkcijskih laboratorija. Ovo predstavlja nedostatak budući da susedne zemlje, naročito Rumunija, Bugarska, ali takođe i Hrvatska, Makedonija i Mađarska, kao i mnoge zemlje EU, nude nekoliko vrsta podsticaja i delotvorno ih promovišu. Srpska fi lmska industrija nije u potpunosti pravno uređena (pre nekoliko godina izrađen je nacrt Zakona o kinematografi ji, ali još uvek nije ušao u proceduru za usvajanje). Međutim, nedavno je osnovan Sa-vet za fi lm sa ciljem unapređenja zakonodavnog okvira.

GRAĐEVINSKE USLUGE/INŽENJERING:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Procenjuje se da će na svetskom nivou građevinska industrija doživeti po-rast od 5,2% u periodu između 2006. i 2011. godine, dostižući vrednost od 2,4 bi-liona USD. U Srbiji se očekuje da će građevinski inženjering rasti 15-20% godišnje tokom narednih pet godina. Izvoz građevinskih usluga će zavisiti od sposobnosti fi rmi da sarađuju sa preduzećima iz EU kako bi prevazišle visoke barijere za ulazak na tržište postavljene velikim zahtevima za kapitalom, složenim evropskim propi-sima i davanjem prednosti poznatim ustanovljenim fi rmama. Prevazilaženje ovih poteškoća će imati uticaj na sposobnost srpskih fi rmi da iskoriste regionalni rast građevinske industrije kao i fi nansiranje infrastrukturnih projekata od strane EU.

Građevinska industrija u Srbiji beleži porast i na domaćem i na izvoznim trži-štima. Prodaja u 2006. godini je za 117% bila viša u poređenju sa 2002. Vrednost građevinskih radova u inostranstvu u 2006. iznosila je 138 miliona USD, što pred-stavlja porast od 64% u odnosu na 2005. Primarna tržišta u 2006. su bila Kaza-hstan, Maroko, Rusija, Crna Gora, Peru i Alžir.

Plate visokostručnih zaposlenih u sektoru građevinskih usluga niže su u Sr-biji nego u većini ostalih zemalja Evrope što, zajedno sa relativno visokim nivoom stručnosti, dugogodišnjom reputacijom i umećem srpskih inženjera, predstavlja dobro isplativ, obećavajući izvoz usluga. Ipak, još uvek je neophodna obuka na radu, naročito u pogledu upravljanja infrastrukturnim projektima. Dodatni izazov se ogleda u daljem prilagođavanju nastavnih programa na fakultetima potreba-ma industrije. Dodatno se fi rme nalaze u nepovoljnom položaju zbog lošeg imid-ža Srbije u inostranstvu, što bi na polju građevinskih usluga moglo biti poboljša-no ukoliko bi Srbija uspostavila ogranak Međunarodne federacije konsultanata in-ženjera- FIDIC (što je značajno za priznavanje licenci) i ukoliko bi došlo do prome-na zakonodavstva koje bi omogućile osiguranje profesionalne odgovornosti. Na-suprot ovome, troškovi niskokvalifi kovane radne snage u građevinskom sektoru nisu konkurentni na međunarodnom nivou. Uvezena radna snaga se koristi čak i u Srbiji. Srpska preduzeća su često manje efi kasna i angažuju jako veliki broj rad-nika. Skupe bankarske garancije i krediti za fi nansiranje radnog kapitala dodatno uvećavaju troškove i umanjuju konkurentnost na izvoznom tržištu.

59

Konkurentnost u Srbiji bi se mogla poboljšati pojednostavljenjem Zakona o javnim nabavkama i njegovom transparentnijom primenom, kao i efi kasnijim pružanjem usluga u oblasti inspekcije/izdavanja dozvola. U Srbiji je generalno ne-ophodno poboljšanje zakona koji se odnose na građevinsku industriju. Određe-ni broj srpskih fi rmi posluje širom sveta putem off -shore preduzeća i svoje radni-ke plaća na način koji nije u potpunosti zakonit. Ministarstvo trgovine i usluga pri-prema Zakon o sprovođenju investicionih projekata kojim bi se obezbedile olakši-ce u pogledu plaćanja poreza i socijalnih doprinosa ovim fi rmama kako bi se regi-strovale u Srbiji i poslovale u skladu sa zakonom; donošenje ovog akta ne bi samo povećalo naplatu poreza, već isto tako doprinelo i povećanju stope zaposlenosti i eventualno ohrabrilo dodatni izvoz u okviru ovog visokopotencijalnog sektora.

OBRADA DRVETA I NAMEŠTAJ:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Industrija nameštaja je jedna od najvećih proizvodnih industrija u EU i pred-stavlja oko polovinu svetske proizvodnje nameštaja. Neka tržišta beleže porast, dok druga stagniraju ili opadaju. Automatizacija dovodi do smanjenja troškova i povećanja konkurencije. Proizvođači nameštaja su prinuđeni da ulože ogroman kapital kako bi ostali konkurentni budući da većina preduzeća proširuje svoje delatnosti bilo kupovinom ili izgradnjom novih postrojenja. Kako koncentraci-ja ove industrije raste, sva preduzeća ulažu u automatizaciju i kompjuterizaciju da bi standardizovale proizvodnju, naročito u proizvodnji kuhinjskog i kancelari-jskog nameštaja. Troškovi materijala i usluga (proizvodnja, razvoj proizvoda, dis-tribucija) obično predstavljaju preko 60% proizvodne vrednosti. Dodatna vred-nost u proseku predstavlja 40% proizvodne vrednosti, dok troškovi radne snage iznose 78% dodate vrednosti u ovom sektoru. Rizik od ekonomskih kriza ima oz-biljan uticaj na ovu industriju jer se time odlaže kupovina nameštaja.

Troškovi radne snage u Srbiji su ispod proseka, ali fragmentirani kapaciteti za obradu zajedno sa niskom produktivnošću zbog zastarele tehnologije i oštećenja opreme nepovoljno utiču na konkurentnost, naročito u zanatskom delu industri-je. Kada se radi o masovnoj proizvodnji, troškovi radne snage su manje važni u od-nosu na kvalitet sirovina. Cene sirovina se smatraju visokim zbog monopolističke pozicije javnog preduzeća “Srbijašume”, budući da ovaj segment povećava uku-pne troškove. Nedostaci vezani za organizaciju i kontrolu kvaliteta proizvodnje za ishod imaju povećanje količina otpada/neiskorišćenosti sirovina. Prepreka većem izvozu u zemlje EU je i spor proces obeležavanja šuma koji je obavezan za većinu proizvodnje u EU (do oktobra 2007. oko 10% ukupne pošumljene oblasti Srbije dobilo je FSC uverenja, sa čim će biti nastavljeno za šume u državnom vlasništvu, dok privatni vlasnici šuma planiraju da osnuju udruženje kako bi pokrenuli postu-pak dobijanja uverenja PFSC). Neka od malih i srednjih preduzeća bila su efi kasna u pogledu osavremenjivanja sopstvenih osnovnih sredstava putem uvođenja au-tomatizacije i kompjuterski podržanog dizajniranja i proizvodnje. Uvođenje stan-darda kvaliteta (ISO 9000 i ISO 14000) će povećati konkurentnost u pogledu kva-liteta i cena.

60

Srbija raspolaže visoko kvalifi kovanom radnom snagom u ovoj privrednoj grani, sa dvadeset i dve srednje škole koje su specijalizovane za obradu drveta, uz Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. U 2005. godini preko 1200 ljudi dobi-lo je diplome tehničkih škola za obradu drveta. Velike prvoklasne šumske rezerve, geografska blizina izvoznim tržištima i veliki broj malih fl eksibilnih preduzeća koja su sposobna da brzo reaguju na potrebe tržišta, predstavljaju pozitivne znake po-tencijala u ovom sektoru. Međutim, ovo je ograničeno nemogućnošću domaćih preduzeća da ispune veliki obim proizvodnje i time sebi obezbede značajniju ulo-gu na stranim tržištima, delom zbog neadekvatnog menadžmenta i marketinških sposobnosti, ali takođe i zbog fregmentacije u sektoru. Direktna strana ulaganja su vrlo skromna i samo 2% preduzeća poseduje strani kapital, ali je zato zabeležen značajan rast u pogledu izvoza nameštaja (42% u 2006. godini).

GRAĐEVINSKI MATERIJAL:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Nekoliko od glavnih preduzeća u ovoj privrednoj grani su multinacionalne, dobro ustanovljene, velike korporacije sa milijardama prihoda i hiljadama zapo-slenih. Veličina ovih preduzeća predstavlja prepreku za ulazak malih i srednjih pre-duzeća iz novih tržišta, jer podsticaji vezani za radnu snagu nisu jaki kao u drugim granama. Konkurentnost u vezi sa troškovima u ovom sektoru se zasniva na siro-vinama, raspoloživosti prirodnih resursa i troškovima proizvodnje. Predviđa se da će do 2010. godine tržište građevinskih materijala dostići vrednost od 858 milijar-di USD, što predstavlja porast od 24% u odnosu na 2005. ili ukupni godišnji rast od 2,5%. Posle uspavanog starta početkom decenije, procvat privrede u Aziji i Pacifi -ku, kao i u Rusiji doveli su do povećanja tražnje. Tokom narednih pet godina, oče-kuje se marginalizacija regiona Azije i Pacifi ka, dok se istovremeno očekuje da će Srednja i Istočna Evrope predvoditi tržišni rast.

U ovoj grani u Srbiji je registrovano 550 preduzeća sa oko 20000 zaposlenih. Proizvodnja građevinskih materijala prati rast domaćeg tržišta u građevinskoj in-dustriji tokom proteklih pet godina (prodaja je porasla za 32% u 2006.), dok je izvoz u umerenom porastu (prateći podatke sa ali i bez proizvodnje cementa).

U pogledu plata, plate u Srbiji su ili jednake ili niže od konkurencije. U Srbiji se može naći većina kvalitetnih sirovina, uz izuzetak određenih plastičnih materi-jala i aditiva, hemijskih sirovina i obojenih metala. Oprema se u glavnom uvozi i u većini slučajeva je zastarela. Ova privredna grana se ne čini konkurentnom u po-gledu troškova materijala; međutim, visoki troškovi transporta za materijal niže vrednosti se smatraju preprekom.

Radna snaga predstavlja kombinaciju nekvalifi kovanog, upravljačkog i mar-ketinškog kadra. Čini se da plate pružaju dovoljno podstreka diplomcima za rad u ovoj oblasti. Nije zabeležen nedostatak u vezi sa osnovnim visokostručnim zna-njem koje se stiče na fakultetima, već je nasuprot tome sve teže naći niskokvalifi -kovanu radnu snagu. Intervjuisana mala i srednja preduzeća iznela su zabrinutost u pogledu skupih kredita poslovnih banaka, ali je veći deo industrije danas uspeš-no privatizovan od strane stranih multinacionalnih kompanija čime je omogućen

61

zadovoljavajući pristup fi nansiranju. Ograničenja poslovne klime se ne smatraju bitnim za ovu privrednu granu.

ODEVNA INDUSTRIJA:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Odevna industrija je jedna od najkonkurentnijih industrija na polju snabde-vanja što za ishod ima niske profi tne marže. Marže bi mogle biti znatno više uko-liko bi potrebe probirljivijih tržišta u pogledu logistike i kvaliteta mogle da budu zadovoljene “u paketu”. Pretnja od povećane/stalne konkurencije iz Azije je u Srbi-ji sprečena zbog pozicioniranosti zemlje u pogledu lokacije, ali i zahvaljujući trgo-vinskim povlasticama sa EU i Rusijom pri proizvodnji visokokvalitetne, brzo-obrt-ne odevne linije za evropske modne kuće. Strana ulaganja, naročito ona koja poti-ču iz EU za mala i srednja preduzeća koja izvoze svoju celokupnu proizvodnju vrlo osetljivu na promene u svetu mode, su takođe u porastu.

Srpska industrija je odgovorila na ove promene i u pogledu izrade odeće visokog kvaliteta napredovala proteklih godina, zadovoljavajući potrebe tržišta. Odevna industrija u Srbiji zapošljava visokokvalifi kovan kadar, koji potiče iz razvi-jenog obrazovnog sistema koji obuhvata obrazovanje i na srednjoškolskom i na univerzitetskom nivou. Tehničari se obrazuju u specijalizovanim srednjim škola-ma ravnomerno rasprostranjenim širom zemlje. Viši obrazovni nivoi, na specija-lizovanim univerzitetskim katedrama nude poslediplomsko obrazovanje u odre-đenim oblastima; međutim, prisutni su nedostaci znanja iz određenih oblasti, kao što su izrada mustri i zasigurno marketing. Ima dosta raspoloživog nekvalifi kova-nog kadra koji se generalno koristi kao radna snaga, ali uz dodatnu obuku na rad-nom mestu.

Domaća MSP naglasila su skupe kredite poslovnih banaka i birokratiju kao glavne prepreke za rast. Uzevši u obzir da je obrtni kapital fi rmi za proizvodnju odevnih predmeta obično vezan za spoljno fi nansiranje, to se može smatrati gla-vnim problemom u pogledu rasta i ispunjavanja narudžbi. Ograničeno fi nansiran-je izvoza je dostupno preko državnih agencija (AOFI, SMECA), dok faktoring po-staje sve više korišćen. Najozbiljniji problemi fl eksibilnih preduzeća koje imaju po-trebu za stalno zaposlenim radnicima, predstavljaju ugovorni problemi sa anga-žovanjem/otpuštanjem radnika, budući da su radnici u poziciji da podnesu tužbu na osnovu postojećeg zakona. Stoga bi izmene Zakona o radu i dalji napredak procesa privatizacije/stečajnih postupaka donele koristi ovoj grani.

Odevna industrija u velikoj meri zavisi od uvoznih tkanina (pamuk, denim, vuna) ali se pomenute tkanine prilično lako nabavljaju. Savremena oprema se ta-kođe uvozi i postoji uslužna infrastruktura. Važno je napomenuti da preduzeća iz Srbije sada mogu dobiti carinska Evro uverenja za tkaninu iz zemalja EU. Srbija je sa Evropskom unijom ušla u Sporazum o tekstilu 2005. godine i takođe je u pozici-ji da uživa prednosti dijagonalne kumulacije (pravilo porekla) prema Sporazumu o slobodnoj trgovini među zemljama Srednje Evrope (CEFTA) i Sporazumu o slo-bodnoj trgovini sa Rusijom. Decentralizacija (naročito u Novom Pazaru) i neodgo-varajuće izveštavanje onemogućavaju stvaranje jasne slike o trenutnom stanju u

62

ovoj privrednoj grani. Međutim, zbirne brojke ukazuju na opadanje industrijske proizvodnje, ali i na porast vrednosti izvoza.

LOGISTIKA/SAOBRAĆAJ:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Rastuća tražnja, viši standardi života i “blizina izvora” dovode do rasta od 20% u ovoj privrednoj grani na godišnjem nivou u Srednjoj i istočnoj Evropi. Prepreke za ulazak na tržište su niske zbog prelaska sa železničkog na drumski saobraćaj, sa smanjenim fokusom na tešku industriju. Ipak, održivost i rast su otežani relativno malom veličinom tržišta u Srbiji. Logistički operateri srednje veličine često uviđaju da su preveliki da bi nudili specijalizovane usluge ili premali da bi se na osnovu cena/usluga nadmetali sa vodećim operaterima. Multinacionalne kompanije pre-feriraju zapadnoevropska preduzeća za sofi sticiranije logističke usluge; međutim, većina ovih preduzeća ili kupuje ili ulazi u partnerstva sa domaćim/regionalnim preduzećima. Prelazak sa trgovine zasnovane na teškoj industriji na robu široke potrošnje menja i samu granu - kvalitet i pravovremenost dobijaju ključni značaj.

Opšte gledano, ovaj sektor raste u Srbiji, sa povećanjem prodaje od 25% u 2006. u odnosu na 2005. godinu, a očekuje se dodatni rast od 20% u narednih ne-koliko godina. Srbija poseduje neophodnu radnu snagu, uključujući i zahtevni-je više menadžerske kao i IT sposobnosti za upravljanje saobraćajnim/logističkim delatnostima, ali je i pored toga potrebna dodatna obuka (na radnom mestu, u većim logističkim centrima, npr. u Mađarskoj) a to može biti prilično skupo. Sa-obraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu je od skora uveo logistiku kao specija-lističke studije i planira da pokrene program stažiranja. Plate u Srbiji u ovom sek-toru su niže nego kod konkurencije (Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Bugarska) ali je i zakup primarnog skladišnog prostora skuplji nego u regionu, sa cenom skladi-šnog prostora u Srbiji od 7 EUR/m2 u poređenju sa 4-5 EUR/m2 u regionu.

Komplikovan i skup tranzit kroz Srbiju (skupe putarine, dugo vreme čekan-ja na carini, neodgovarajući zakonska procedura za re-izvoz, neusklađene saobra-ćajne dozvole među različitim zemljama, itd.) je uglavnom odgovoran za gubitak poslova u korist susednih zemalja. Od januara 2007, kada su Rumunija i Bugarska pristupile Evropskoj uniji, drumski saobraćaj ka/iz EU kroz Srbiju je opao za više od 20%. Iako Srbija možda propušta priliku da postane regionalni centar na ovom polju, preduzeća bi trebala da iskoriste prilike koje pruža rast domaćeg tržišta. Po-boljšana efi kasnost na polju logistike i saobraćaja će imati značajan uticaj na celo-kupnu privredu. Infrastruktura (putevi, luke, telekomunikacije i skladišni prostor) se poboljšava na autoputu (Koridoru X), ali zahteva bolje, sistematsko razmeštan-je logističkih centara, što podrazumeva dobro planiranje pre nego kratkotrajno razmeštanje zasnovano na trenutnim potrebama. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom se smatra najvećom prednošću Srbije, dok Rumunija i Bugarska imaju prednost članstva u EU i sve bolju infrastrukturu, uključujući i most koji će do jula 2010. godine biti izgrađen između Rumunije i Bugarske.

63

OBNOVLJIVA ENERGIJA:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Podsticaji vlade vezani za brigu o zaštiti životne sredine i rast cena fosilnih goriva predstavljaju glavne katalizatore za ukupni godišnji rast od 46% na svet-skom tržištu biodizela u periodu od 1991.-2005. Evropska unija sve više postaje privreda sa niskim sadržajem ugljenika, te i predvodnik ovog svetskog rasta. Ne-zavisni institut je procenio da će svetsko tržište biodizela održati ukupni godišnji rast od 30% u proizvodnji u periodu između 2005. i 2010. godine. Solarna enegija, biogoriva i energija vetra su najprivlačnije prilike za kratkoročna ulaganja.

Srbija poseduje velike rezerve obnovljive energije u biomasi (2,58 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje od drvnih otpadaka) i za biogoriva. Ostale rezerve odnose se na hidroenergiju (0,4 miliona tona na 900 lokacija) i geotermalnu ener-giju (0,18 miliona tona) naftnih ekvivalenata. Do sada, jedine investicije u obnovl-jive izvore energije predstavljaju male hidroelektrane koje proizvode simbolične količine energije (1,6% od ukupne proizvodnje elektroenergije), nekoliko izolova-nih pokušaja proizvodnje energije iz otpada, vetra, geotermalnih i drugih izvora i jedan veliki poslovni poduhvat na polju biogoriva (Victoria Oil, podržan kreditom EBOR u iznosu od 45 miliona EUR).

Ne postoje podaci ni pokazatelji u vezi sa cenama proizvodnje u Srbiji u odno-su na konkurente na polju hidro, solarnih i geotermalnih obnovljivih izvora ener-gije kao ni onih vezanih za energiju vetra. Budući da su ovo industrije sa obimnim resursima, plate zaposlenih ne igraju glavnu ulogu. Troškovi sirovina iznose 80% ukupnih troškova kod biogoriva, tako da se može pretpostaviti da troškovi proi-zvodnje biogoriva neće biti viši nego kod konkurencije zahvaljujući bogatstvu pri-rodnih resursa. Srpska vlada je ukinula plaćanje poreza i akciza (10% od troškova proizvodnje) na biogoriva. Ostali očekivani propisi odnose se na mešanje bio i fo-silnih goriva, smanjenje PDV i obaveznu upotrebu biogoriva što bi bilo u skladu sa propisima Evropske unije, kao i stvaranje povećane tražnje na domaćem tržištu za obnovljivim energentima. Mali broj projekata za obnovljive izvore energije je prihvatljiv za banke bez pratećeg tarifnog mehanizma, osim ako svetske cene naf-te ne budu znatno i dosledno iznad 100 USD/bbl. U pogledu mini hidroelektrana, pretpostavke za veća ulaganja vezane su za mučne procedure dobijanja dozvola i nedostatak podrške od strane vlade, uključujući i nepostojanje poreskih olakšica/subvencija za krajnje korisnike. Diplomirani kadar iz ove oblasti nije lako odredi-ti, ali se procenjuje da je 2005. godine bilo preko 20000 diplomaca odgovarajuće stručnosti. Iskustvo skoro u potpunosti nedostaje, ali strani ulagači obično sa so-bom donose i potrebno umeće.

Sveobuhvatno posmatrajući, ova privredna grana poseduje značajan po-tencijal budući da je Srbija konkurentna na osnovu troškova kao i u pogledu mogućnosti za zadovoljenje potreba EU za obnovljivom energijom. Međutim, ono što preostaje su važna regulatorna pitanja kojima se treba pozabaviti.

64

AUTO-DELOVI:

KRATAK PREGLED MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA

Na globalnom nivou, industrija auto-delova je ostvarila relativno nizak rast od 2,2% u periodu od 2002-2006. godine. Prisutne su značajne prepreke za ulazak na tržište, što zahteva obimne investicije kako bi se postigao neophodan nivo da bi Srbija postala jedan od glavnih snabdevača. Iako je lojalnost određenim rob-nim markama na niskom nivou što umanjuje barijere za ulazak naročito u pogle-du rezervnih delova, veći obim proizvodnje je ipak neophodan za postizanje kon-kurentnosti u pogledu cene što predstavlja glavni činilac za povećanje prodaje.

Proizvodni troškovi su uglavnom određeni cenama sirovina i opreme. Pokazatelji navode da su u Srbiji troškovi sirovina viši u poređenju sa glavnim konkurentima kao što su Rumunija, Turska i Kina. Uzrok verovatno leži u maloj veličini privredne grane i ograničenim mogućnostima za pregovaranje o ceni budući da se većina proizvodne opreme, sirovina i poluproizvoda uvozi. Takođe treba pomenuti da Srbija nije investirala u savremenu tehnologiju, ako se uzme u obzir da je veliki deo mašina dosta star sa prosečnom starošću od 21 godine, a da samo 12% preduzeća poseduje mašine mlađe od 10 godina. Transport ne pred-stavlja značajan trošak u odnosu na relativno visoku vrednost jediničnih proizvo-da i blizine glavnih izvoznih tržišta kao što su EU i Rusija. Srbija takođe ima koristi od niskih cena energenata (najniže u Evropi) iako bi se ovo moglo promeniti. Rad-na snaga u Srbiji ima dosta iskustva u pogledu proizvodnje kao i poslovne admin-istracije koje se može uporediti sa evropskim standardima, ali je pitanje da li bi se kvalifi kovani pojedinci mogli privući u regione u kojima se proizvode auto delovi ili su im dostupna radna mesta u poželjnijim mestima za život. U slučaju povećan-ja tražnje i plata, bila bi neophodna dodatna obuka o novim tehnologijama.

Nezakonit uvoz auto delova kao i zakonit uvoz sa neodgovarajućim uverenji-ma o kvalitetu stvaraju nefer konkurenciju u Srbiji i ometaju rast. Složeni adminis-trativni zahtevi za osnivanje preduzeća, dobijanje dozvola i nefer poslovne prakse se smatraju dodatnim smetnjama. Isto tako, izvoznici trenutni devizni kurs sma-traju preprekom za rast izvoza. Međutim, sveukupno gledano, prisutno je malo prepreka za poslovanje, dok sporazumi o slobodnoj trgovini- naročito sa Rusijom- nude prilike za direktna strana ulaganja. Konkretan slučaj predstavlja novi fran-cuski investitor Lohr koji će u 2008. u Rusiju izvesti auto delove u vrednosti od 50 miliona EUR, i time u značajnoj meri doprineti rastu izvoza u odnosu na ukupnu vrednost izvoza ostvarenom u ovom sektoru koja je u 2005. godini iznosila 90 mi-liona EUR.

65

KORAK NAPRED

Februara 2008. godine osnovan je Nacionalni savet za konkurentnost Vlade Republike Srbije, koji predstavlja drugi pokušaj reformskih snaga Srbije da okupi predstavnike države, privrede i prosvete sa ciljem jačanja konkurentnosti srpske privrede. Konkurentnost je, pored demokratizacije, i krajnji cilj reformi i evropskih integracija i ona predstavlja glavnu ekonomsku temu današnje Evropske unije. Napori Srbije u ovom pogledu će se meriti povećanjem izvoza, investicija i zapošl-javanja, a simbolično pomeranjem na lestvici Svetskog ekonomskog foruma.

Dodatak: Grafi čki prikaz ukupne prodaje, izvoza i broja radnih mesta srpske privrede od 2002. do 2007. godine, po granama

Slika 1: Ukupna prodaja, po granama (000 EUR)

66

Slika 2: Ukupan izvoz, po granama (000 EUR)

Slika 3: Ukupan broj radnih mesta, po granama (000 EUR)

67

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 67-87

UDC 339.92(4)Originalni naučni rad

05. 08. 2008.Lidija Madžar1

PROCESI EKONOMSKIH INTEGRACIJA

ApstraktOvaj rad se bavi proučavanjem svih relevantnih oblika ekonomskih integracija, kao i nji-hovom teorijskom argumentacijom. U radu se, najpre, analiziraju mikroekonomske teori-je o statičkim i dinamičkim efektima carinskih unija, sa posebnim akcentom na analizu po-zitivnih i negativnih strana fenomena stvaranja i skretanja trgovine. Rad se, dalje, bavi te-orijom komparativnih prednosti, kao i njenim uticajem na specijalizaciju, ekonomiju obi-ma, na neophodnost liberalizacije trgovine, kao i na klasterizaciju i aglomeraciju privred-nih aktivnosti. Poslednji deo rada je posvećen uticaju procesa konvergencije i divergenci-je na odvijanje integracionih procesa. Ključne reči: ekonomske integracije, stvaranje i skretanje trgovine, društveno blagostanje, dinamički i statički efekti formiranja carinske unije, specijalizacija, klasteri, aglomeracija, procesi konvergencije i divergencije

AbstractThis paper deals with all relevant aspects of economic integration processes as well as the-ir theoretical bases. At fi rst the paper analyses microeconomic theory of static and dyna-mic aff ects of customs union. Relating to that, a special analysis is devoted to positive and negative characteristics of trade creation and diversion. Furthermore the paper presents a theory of comparative advantages as well as its infl uence on specialization, economies of scale, necessary trade liberalization, clusterization and agglomeration of economic ac-tivities. At the end the impact of convergention and divergention processes on economic integration is analyzed. Key words: economic integration, trade creation and diversion, social welfare, dynamic and static aff ects of customs union, specialization, clusters, agglomeration, convergention and divergention processes

1 Fakultetu za menadžment nekretnina-Univerzitet UNION i Fakultetu za ekonomiju, fi nansije i administraciju (FEFA)

68

OBLICI EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Teorija ekonomske integracije se odnosi na politiku diskriminatornog sma-njivanja ili uklanjanja trgovinskih barijera između zemalja koje istovremeno ulaze u neku vrstu integracije. Pri tome se stepen ekonomske integracije kreće od najla-bavijih aranžmana kao što su zone preferencijalne trgovine, preko zona slobodne trgovine, carinskih unija, zajedničkih tržišta, pa sve do ekonomskih unija.

Preferencijalna trgovina se smatra najnižim oblikom integracije, tj. trgovin-skog sporazuma između zemalja i karakteriše se primenom nižih carinskih stopa u trgovini između zemalja članica sporazuma u odnosu na stope koje se primenju-ju, po pravilu, pri uvozu iz ostalih zemalja. Najreprezentativniji primer ovog spora-zuma jeste Britanski Komonvelt koji je osnovan 1932. godine i koji je, pored Velike Britanije, uključivao i neke zemlje sa teritorije bivše britanske imperije.

Zona slobodne trgovine je oblik ekonomske integracije u sklopu kojeg ze-mlje članice ukidaju sve trgovinske barijere (carine) u međusobnoj trgovini zadr-žavajući svoje carinske tarife, po pravilu na uvoz, iz ostalih zemalja. U ovu vrstu in-tegracija spadalo je i Evropsko udruženje slobodne trgovine (EFTA) koje je osnova-no 1959. godine na inicijativu Velike Britanije i u čijem je formiranju učestvovalo sedam zapadnoevropskih zemalja (Velika Britanija, Austrija, Švajcarska, Danska, Norveška, Portugal i Švedska). Ovaj sporazum je stupio na snagu 1960. godine, da bi mu se kasnije pridružile i Grčka, Finska i Island.

Carinska unija, pored ukidanja carinskih tarifa između zemalja potpisnica sporazuma, podrazumeva i harmonizaciju njihovih trgovinskih politika u pravcu uvođenja zajedničke carinske tarife prema trećim zemljama. U najznačajnije pri-mere carinskih unija spadaju Evropska unija, kao i Evropska ekonomska zajednica koja je formirana 1957. godine zaključenjem ugovora između Zapadne Nemačke, Francuske, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga.

Zajedničko tržište se javlja kao viši oblik integracije kojim se, pored ukidanja carina u međusobnoj trgovini i uvođenja zajedničke carinske politike, obezbeđu-ju i sloboda kretanja radne snage i kapitala (kao proizvodnih faktora), kao i zajed-nička politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Evropska unija je početkom 1993. godine, zahvaljujući potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala i mehanizmima koordinacije ekonomske i monetarne politike zemalja članica, iz stadijuma carin-ske unije evoluirala u zajedničko tržište.

Ekonomska unija predstavlja najviši oblik ekonomskih integracija koji se može pojaviti bilo u nepotpunoj ili delimičnoj formi, s jedne, bilo u potpunoj for-mi, s druge strane. Nepotpuna ekonomska unija podrazumeva sporazum zemalja kojim se, pored zajedničkog tržišta, prihvata harmonizacija fi skalne, monetarne, industrijske, regionalne i drugih oblasti ekonomske politike (Kovačević M, 2002, str. 377). Za razliku od nepotpune, potpuna ekonomska unija podrazumeva i pri-hvatanje zajedničke monete i jedinstvene ekonomske politike, kao i nadnacional-nih institucija kao što su parlament i vlada sa nadnacionalnim ovlašćenjima. Je-dan od najreprezentativnijih primera ekonomske unije u ekonomskoj istoriji bila je zajednica država Benelux koja je osnovana neposredno nakon Drugog svetskog

69

rata između Belgije, Holandije i Luksemburga. Potpuna ekonomska unija se sma-tra osnovnim preduslovom za konstituisanje političke unije.

Naredni grafi k ilustruje najznačajnije oblike ekonomskih integracija u svetu.

Grafi kon 1: Nivoi ekonomskih integracija u svetu

TEORIJA O STATIČKIM EFEKTIMA CARINSKE UNIJE

CARINSKE UNIJE KOJE SE BAZIRAJU NA STVARANJU TRGOVINEKako privredna aktivnost nije podjednako rasprostranjena i razvijena u svim

oblastima i kako ima tendenciju koncentracije na pojedine oblasti, tako i vođenje privrednih aktivnosti u klasterima zavisi od dostupnosti faktora, kvalifi kovanosti radne snage, kvaliteta infrastrukture i poslovnih usluga. Dovoljno veliko tržište je ono koje dozvoljava povećanu specijalizaciju uz smanjenje troškova i koje omo-gućuje savremenim preduzećima da se koriste pogodnostima ekonomije obima. Osim toga, kada preduzeća mogu da biraju iz široke skale specijalizovanih inputa, to povećava njihovu produktivnost, smanjuje njihove troškove i povećava obim njihove prodaje (Kovačević,2004,str.68). Otvorenost za trgovinu je jedan od pre-duslova za proširivanje tržišta koje ima potencijala da podstakne kritičnu masu tražnje uz prateću specijalizaciju. Ovakav samoodržavajući ciklus jeste podsta-knut procesima industrijalizacije i ekonomske integracije i, kao takav, predstav-lja posebnu karakteristiku zemalja kontinentalne Evrope. Dakle, veličina tržišta je važna za industrijski razvoj pri čemu manje zemlje u razvoju, kao i najmanje razvi-

70

jene zemlje mogu postići zadovoljavajuću veličinu tržišta kroz procese integraci-ja sa ostatkom sveta. Usled smanjivanja transportnih i troškova informacija, speci-jalizacija u proizvodnji dobija nove oblike i to kako u razvijenim, tako i u novoin-dustrijalizovanim zemljama. Proizvodnja se sve više razdvaja u faze aktivnosti koje se sprovode u različitim preduzećima koja formiraju, u manjoj ili većoj meri, po-vezanu mrežu. Ovakve mreže najčešće imaju međunarodni karakter i, kao takve, omogućavaju veću podelu rada između zemalja, inače zasnovanu na komparativ-nim prednostima. Na osnovu navedenog proizilazi da investicije u fi zički i ljudski kapital, specijalizacija i znanje predstavljaju bitne elemente procesa rasta i razvo-ja. Međutim, pored ovih neophodno je uzeti u obzir i druge faktore rasta i razvo-ja koji deluju unutar socijalnog, kulturnog, geografskog i institucionalnog okvira u posmatranim zemljama.

Dakle, međunarodna trgovina omogućuje fi rmama i potrošačima da kupuju iz jeftinijih izvora ponude, pod pretpostavkom da je proizvodnja locirana i uskla-đena sa komparativnim prednostima posmatranih zemalja. Za razliku od libera-lizovane trgovine, trgovinske barijere utiču na diskriminaciju inostranih proizvo-đača u korist domaće proizvodnje. Domaći proizvođači, čija proizvodnja zavisi od uvoza faktora, podstaknuti su na širenje proizvodnje-ovo važi i u slučajevima u kojima su troškovi uvoza niži u odnosu na troškove korišćenja domaćih resursa. Ovakva dislokacija iscrpljuje izvozni sektor domaćih faktora poskupljujući i njiho-vu cenu i utiče na smanjenje proizvodnje u posmatranim sektorima.

Jasno je da bi potpuno uklanjanje trgovinskih barijera dovelo do ostvariva-nja dobiti od trgovine. No, u ovom kontekstu ima smisla postaviti i pitanje da li li-beralizacija trgovine i delimično uklonjene trgovinske barijere moraju nužno i ne-minovno dovesti do potencijalnih dobiti od trgovine? Ukoliko izvesna zemlja (u ulozi partnera u proizvodnji) izmesti skuplju domaću proizvodnju u neku drugu zemlju, dolazi do stvaranja trgovine. Ukoliko pak izvesna zemlja zameni nabav-ku jeftinijih resursa iz partnerske zemlje skupljim resursima iz trećih zemalja, na-staje efekat skretanja trgovine. Kada zemlje članice izvesne carinske unije, a za-hvaljujući ukinutim carinama, izmeste proizvodnju i prodaju lokalnog proizvo-da, tada može doći do nastanka dve vrste dobiti od trgovine (Schift M,Winters A,2003,str.33) :

očuvanje realnih resursa zahvaljujući izmeštanju proizvodnje u pravcu • trećih zemalja, a s obzirom na njihove komparativne prednosti ipovećano blagostanje za potrošače usled nižih cena.•

Efekti ovakvog procesa stvaranja trgovine dovode do enormnog rasta eko-nomskog blagostanja u zemljama uvoznicama. S druge strane, skretanje trgovi-ne od jeftinijih ka skupljim dobavljačima jasno ukazuje na poskupljenje proizvo-da. U izvesnim situacijama, međutim, skretanje trgovine može uticati na smanje-nje cena proizvoda jer potrošači više nemaju obavezu da plaćaju carine. Ovaj do-bitak očigledno može da kompenzuje dodatne uvozne troškove (u potpunosti ili delimično).

I sami se efekti formiranja carinske unije mogu sagledavati kako u svetlu stva-

71

ranja trgovine između posmatranih zemalja, tako i u svetlu skretanja trgovine. Da-kle, fenomen stvaranja trgovine nastaje u slučajevima kada se domaća proizvod-nja u zemlji članici izvesne carinske unije zamenjuje jeftinijim uvozom iz neke dru-ge zemlje članice. Naime, do stvaranja trgovine dolazi kada, kao rezultat preferen-cijalne stope koja važi u okviru regionalnog trgovinskog sporazuma, domaća pro-izvodnja biva zamenjena uvozom iz zemlje članice datog sporazuma, u kojoj se proizvodi dati proizvod uz manje troškove (Salvatore D,2004,str.322). Stvaranje tr-govine, pod pretpostavkom da su svi proizvodni resursi bili u potpunosti uposle-ni pre i posle procesa formiranja carinske unije, utiče na rast društvenog blagosta-nja zemalja članica jer podstiče specijalizaciju u proizvodnji, kao i sticanje kompa-rativnih prednosti. Ovaj fenomen podstiče i rast društvenog blagostanja u zemlja-ma koje ne pripadaju posmatranoj integraciji zahvaljujući sve intenzivnijim trgo-vinskim odnosima između zemalja članica unije i onih koje to nisu.

Grafi kon 2: Ilustracija fenomena stvaranja trgovine u carinskim unijama

0

1

2

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

3

4

5

S1

S1+T

Sx

Dx

E

A C

JG

M N

H

B

V U Z W

X

Px(€)

Pođimo od pretpostavke da posmatramo razmenu između dve zemlje u kon-tekstu globalnih trgovinskih tokova, te da su Dx i Sx funkcije domaće tražnje i do-maće ponude proizvoda X u drugoj zemlji respektivno posmatrano. Pođimo i od pretpostavke da je tržišna cena posmatranog dobra u prvoj zemlji px= 1€, dok je u ostatku sveta px=1.50€, pri čemu se smatra da je druga zemlja isuviše mala da bi ostvarila uticaj na tržišnu cenu proizvoda. Ako bi druga zemlja primenila nediskri-

72

minatornu vrednosnu carinu2 u iznosu od 100% na celokupan uvoz proizvoda X, tada bi uvozila dato dobro po ceni od px=2€. Istovremeno bi se tada u njoj, a pri ovoj ceni od 2€, konzumiralo 50 jedinica datog dobra (GH) i to 20 jedinica iz do-maće proizvodnje (GJ) i 30 jedinica iz uvoza (JH). U ovom slučaju bi njen prihod od carina iznosio 30*1€=30€ što na grafi ku odgovara pravougaonoj površini MJHN. I dok prava S1 predstavlja savršeno elastičnu krivu ponude proizvoda koji prva ze-mlja nudi drugoj, dotle S1+T predstavlja krivu ponude proizvoda sa uključenom carinom. Druga zemlja neće uvoziti proizvode iz ostatka sveta jer bi tada cena pre-mašila uvoznu cenu iz druge zemlje i iznosila bi px=1.5+1.5=3€.

Ukoliko bi druga zemlja ušla u carinsku uniju sa prvom zemljom (što bi za-htevalo i uklanjanje svih carina na uvozne proizvode iz prve zemlje) tada bi cena proizvoda X iznosila px=1€. U tom slučaju bi se u drugoj zemlji konzumiralo 70 je-dinica datog dobra (AB), i to 10 jedinica iz domaće proizvodnje (AC) i 60 jedinica iz uvoza iz prve zemlje (CB). U ovom slučaju druga zemlja neće prisvajati prihode na osnovu carina, dok je celokupna korist potrošača od ulaska u carinsku uniju pred-stavljena četvorougaonom površinom AGHB koji ujedno ukazuje i na povećanje potrošačevog viška. No, samo će deo ove površine odgovarati neto dobitku dru-ge zemlje. Naime, dok površina AGJC ukazuje na gubitak proizvođačevog viška3 i dok površina MJHN ukazuje na gubitak carinskih prihoda, dotle površina šrafi ra-nih trouglova CJM i BHN (5+10=15€) ukazuje na neto povećanje društvenog bla-gostanja druge zemlje.

Trougao CJM predstavlja proizvodnu komponentu ostvarenog neto dobitka iz stvorene trgovine i javlja se kao posledica smanjenja neefi kasne domaće proi-zvodnje za 10 jedinica (CM), koja je inače proizvodila uz visoke troškove koji odgo-varaju površini VUJC. Trougao BHN ukazuje na potrošačku komponentu neto do-bitka druge zemlje koja se javlja kao posledica povećanja potrošnje za 20 jedinica posmatranog proizvoda uz ukupnu korisnost od ZWBH i ukupan trošak od ZWBN. Za razliku od Vinera, inače pionira teorije o carinskim unijama, koji se bavio proi-zvodnom komponentom, Meade se, u pokušajima da razvije ovu teoriju, fokusi-rao na efekte potrošačke komponente neto društvene dobiti. Johnson je sjedinio trouglove kako bi objasnio celokuni neto dobitak društvenog blagostanja od ula-ska u carinsku uniju (Salvatore D, 2004, str.323).

CARINSKE UNIJE KOJE SE BAZIRAJU NA SKRETANJU TRGOVINEZa razliku od fenomena stvaranja trgovine, skretanje trgovine se javlja u

slučajevima u kojima se uvoz jeftinih proizvoda iz trećih zemalja zamenjuje proi-zvodnjom skupljih proizvoda unutar zemalja članica carinske unije. Ovo stanje se javlja kao posledica usvojenog preferencijalnog trgovinskog tretmana između ze-malja članica sporazuma. Skretanje trgovine utiče na smanjenje društvenog bla-gostanja jer preusmerava proizvodnju iz pravca efi kasnijih proizvođača izvan, ka neefi kasnijim proizvođačima unutar carinske unije. Na taj način ovaj fenomen po-goršava alokaciju proizvodnih faktora na globalnom nivou utičući i na ugrožava-

2 Reč je o jedinstvenoj carinskoj stopi koja ne zavisi od zemlje porekla posmatranog proizvoda3 Usled činjenica da sada druga zemlja manje proizvodi i da uvozi veću količinu proizvoda X

73

nje konkurentske prednosti posmatranih zemalja. Carinske unije koje se baziraju na skretanju trgovine, u izvesnim slučajevima, mogu imati za posledicu i feno-men stvaranja trgovine, te, kao takve, mogu da utiču na povećanje ili na smanje-nje neto društvenog blagostanja, već u zavisnosti od prirode odnosa između ova dva opozitna stanja (Salvatore D, 2004, str.324). Pod pretpostavkom da su dožive-le iseljavanje proizvodnje, zemlje koje nisu članice posmatranog oblika integra-cije mogu realno očekivati pad društvenog blagostanja. I dok carinske unije koje se baziraju na stvaranju trgovine utiču na rast blagostanja svih zemalja4, carin-ske unije koje se baziraju na skretanju trgovine mogu uticati i na stvaranje, ali i na skretanje trgovine utičući istovremeno na rast ili pad neto društvenog dobitka ze-malja članica. Pod njihovim uticajem zemlje nečlanice gotovo izvesno trpe gubit-ke jer skretanje trgovine evidentno stvara troškove za zemlju izvoznicu izvan regi-onalnog sporazuma u vidu suočavanja sa smanjenim izvozom. No, ovaj fenomen stvara troškove i za zemlje koje su uvoznice i članice datog regionalnog sporazu-ma jer, dok potrošači plaćaju višu cenu u odnosu na stanje pre stvaranja preferen-cijalnog sporazuma, dotle država gubi na svojim carinskim prihodima. Na nared-nom grafi ku prikazani su efekti skretanja trgovine u okviru posmatrane carinske unije.

Grafi kon 3: Ilustracija fenomena skretanja trgovine u carinskim unijama

0

1

2

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

3

4

5

S1

S1+T

Sx

Dx

E

C*

JG

M N

H

B*

X

Px(€)

S3G* J* H*

15

4 Kako onih unutar, tako i onih van unije

74

U ovoj analizi se polazi od pretpostavke da Dx i Sx predstavljaju funkcije tra-žnje i ponude datog dobra u drugoj zemlji, dok S1 i S3 predstavljaju savršeno ela-stične krive ponude proizvoda X u prvoj zemlji i u trećoj zemlji respektivno. Pri ne-diskriminatornoj važećoj carinskoj stopi od 100% druga zemlja će uvoziti iz prve dati proizvod po ceni od px=2€ koja je na grafi konu predstavljena pravom S1+T. Kao što je i ranije bio slučaj, pri ceni od px=2€ druga zemlja konzumira 50 jedinica (GH) dobra uključujući 20 jedinica (GJ) iz domaće proizvodnje, kao i ostalih 30 je-dinica (JH) iz uvoza iz prve zemlje. Druga zemlja takođe prisvaja carinski prihod u iznosu od 30*1€=30€ koji odgovara površini pravougaonika JMNH.

Ako bi druga zemlja formirala carinsku uniju sa trećom zemljom, pa samim tim i ukinula uvoznu carinu na proizvode iz treće zemlje, tada bi uvozila dati pro-izvod iz treće zemlje po nižoj ceni od px=1.50€. U tom slučaju bi druga zemlja konzumirala 60 jedinica proizvoda X (G*B*) sa 15 jedinica iz domaće proizvod-nje (G*C*) i 45 uvezenih jedinica iz treće zemlje (C*B*). U ovom slučaju posmatra-na zemlja ne bi prisvajala carinski prihod. Na ovaj način je uvoz posmatranog do-bra X preusmeren iz pravca efi kasnije ka proizvodno neefi kasnijoj zemlji (treća ze-mlja) samo zato što je uvoz iz treće zemlje postao jeftiniji zahvaljujući ukinutoj ca-rini. Konačni ishod ove situacije se ogleda i u povećanju uvoza (sa 30 jedinica pre na 45 jedinica po ulasku u carinsku uniju) čime se utiče i na pojavu efekta stvara-nja trgovine. Ukupne koristi (efekti) od ulaska u carinsku uniju sa trećom ze-mljom se grafi čki prikazuju u vidu sume trouglova C*JJ* i B*HH* s jedne, i pravo-ugaonika MJ*H*N s druge strane. I dok površine trouglova ukazuju na neto druš-tveni dobitak usled rasta intenziteta i kreiranja trgovine, dotle površina pravouga-onika MJ*H*N ukazuje na neto društveni gubitak u iznosu od 0.5*30=15€ usled skretanja trgovine ka neefi kasnijoj proizvodnji. Potrošačev višak je predstavljen četvorougaonom površinom G*GHB*, dok njegov neutralni deo G*GJC* zapra-vo ukazuje na transfer proizvođačkog u potrošački višak; pravougaona površina J*JHH* predstavlja deo carinskih prihoda koji je, nakon formiranja unije, konver-tovan u potrošački višak zahvaljujući nižoj ceni proizvoda koja se plaća. Kako po-vršina osenčenog pravougaonika MJ*H*N prevazilazi sumu dva osenčena trougla, to proizilazi i zaključak da druga zemlja ostvaruje neto gubitak (u ovom slučaju u iznosu od 11.25€). No, ovo ne mora da bude redovan slučaj jer situacija u velikoj meri zavisi od koefi cijenta elastičnosti funkcija ponude i tražnje u posmatranoj ze-mlji. Ukoliko bi ove funkcije bile elastičnije, utoliko bi površine osenčenih trouglo-va bile veće, te bi bio manji i iznos osenčenog pravougaonika, kao i obračunatog neto gubitka. U izvesnim slučajevima posmatrana zemlja može čak ostvariti i neto dobitak društvenog blagostanja usled skretanja trgovine. Ilustrujmo i slučajeve u kojima dolazi do skretanja trgovine:

najpre, do skretanja trgovine može doći jedino pod pretpostavkom postoja-• nja uvoznih carina na faktore i robu iz trećih zemalja; tada troškovi koje ono izaziva ne smeju da premaše visinu izvoznih carina; no, ukoliko bi carinska sto-pa bila inicijalno niska, tada se ne bi izgubilo mnogo carinskih prihoda za ze-mlju, te ni ukidanje carina ne bi dovelo do promene izvora snabdevanja (Sc-hift M,Winters A,2003,str.35).

75

zatim, do skretanja trgovine dolazi samo u slučajevima u kojima troškovi u • partnerskoj zemlji odudaraju od troškova i cena u ostatku sveta i, logično, do ovog fenomena neće doći ukoliko zemlja partner ima niske trgovinske bari-jere,skretanje trgovine u velikoj meri zavisi i od transportnih troškova, kao i osta-• lih realnih trgovinskih prepreka, s obzirom na činjenicu da se u realnom živo-tu proizvodi retko kada mogu naći u ulozi savršenih supstituta inapokon, kada se radi o malim zemljama u razvoju, veće su mogućnosti da će • doći do skretanja, negoli do stvaranja trgovine, s obzirom na činjenicu da su male zemlje, usled niskog i asortimanom oskudnog autputa, često prinuđe-ne da trguju i sa trećim zemljama.

Studije koje mere stvaranje i skretanje trgovinskih tokova mogu se dobrim delom osloniti na tradicionalnu carinsku teoriju koja računa povećanja i smanje-nja opšte dobrobiti na bazi dobitaka kod potrošača i proizvođača i povećanja pri-hoda od carina. U praksi se, međutim, uglavnom procenjuje vrednost stvaranja (ili skretanja) trgovine, dok se doprinos opštoj dobrobiti retko izučava. Glavna pret-postavka u većini slučajeva je da trgovina vodi većoj efi kasnosti alokacije resursa, tj. proizvodnja i prihodi rastu uz korišćenje istih resursa. Što se više trgovine stvo-ri, veća je opšta dobrobit. Čak i istraživanja koja idu dalje od prostog merenja tr-govinskih tokova ne govore baš eksplicitno o uticaju trgovine na opštu dobrobit. Ona se uglavnom koncentrišu na jedan poseban aspekt dobrobiti i to najčešće na otvaranje novih radnih mesta ili na povećanje prihoda usled ekonomske integra-cije.

Na kraju proizilazi da ostvarivanje dobitaka od trgovine primarno zavisi od odnosa između procesa stvaranja i skretanja trgovine. Resursi će biti sačuvani ukoliko se procesom kreiranja trgovine eliminiše neefi kasna proizvodnja. S druge strane, može doći do značajnih gubitaka ako se zemlja opredeli da zameni uvoz jeftinijih resursa skupljim u toku skretanja trgovine, tim pre što ta situacija po-goduje zemlji partneru koja ostvaruje dobitke po osnovu povećanog izvoza. Na osnovu svega proizilazi i zaključak da svaka zemlja treba da teži ka tome da joj do-bici od izvoza budu veći od gubitaka usled uvoza. Kada je pak reč o zemljama u ra-zvoju, valja istaći sledeće činjenice:

zemlje u razvoju se karakterišu većim uvoznim tokovima u odnosu na razvi-• jene zemlje ikako se one karakterišu višim carinskim stopama u odnosu na razvijene ze-• mlje, tako će i korporacije iz razvijenih zemalja, a za razliku od fi rmi iz zemalja u razvoju, imati većih koristi od prodora na njihova tržišta.U tom smislu se i zemljama u razvoju preporučuje da unilateralno smanjuju

carinske stope (Schift M,Winters A,2003,str.36).

76

TEORIJA DRUGOG NAJBOLJEG REŠENJA I DRUGI STATIČKI EFEKTI

FORMIRANJA CARINSKE UNIJE

Teorija statičkih efekata carinske unije smatra se specijalnim slučajem teori-je drugog najboljeg rešenja. Ukoliko posmatrana carinska unija ne utiče na pove-ćanje trgovinskih barijera prema ostatku sveta, njihovo uklanjanje među njenim članicama predstavlja faktor ubrzanja trgovinske liberalizacije. Kako slobodna tr-govina vodi ka efi kasnoj upotrebi resursa na globalnom nivou, kao i ka maksimi-zaciji svetskog autputa i blagostanja, tako se tokom 50-tih godina XX veka sma-tralo da ona istovremeno doprinosi i povećanju blagostanja svih zemalja (i člani-ca i onih koje to nisu).

No, prethodna razmatranja ukazuju na činjenicu da carinske unije mogu i po-većati, ali i smanjiti blagostanje svih zemalja, već u zavisnosti od konkretnih okol-nosti. Ovim pitanjima se bavi tzv. Teorija drugog najboljeg rešenja koja ističe da (u pokušajima da se zadovolji što je više moguće defi nisanih uslova) nemogućnost zadovoljavanja svih zahtevanih uslova za maksimizaciju blagostanja i ostvarenje Paretovog optimuma ne mora i obično ne dovodi do drugog najboljeg rešenja. Tako, formiranje carinske unije i uklanjanje trgovinskih barijera, isključivo među njenim članicama, neće nužno usloviti pojavu drugog najboljeg rešenja (s obzi-rom na činjenicu da blagostanje može i da raste, ali i da opada). Ovaj zaključak je značajno doprineo kako razvoju oblasti međunarodne ekonomije, tako i razvoju celokupne ekonomske teorije.

USLOVI KOJE TREBA ZADOVOLJITI DA BI DOŠLO DO RASTA DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA USLED EKONOMSKE INTEGRACIJE

Postoji nekoliko uslova koje treba ispuniti da bi data carinska unija imala pozi-tivnog uticaja na stvaranje trgovine i na rast blagostanja:

Visoke carinske stope među članicama buduće unije-ukoliko bi carinske sto-1. pe pre njenog formiranja bile više, utoliko se povećava verovatnoća da će formiranje carinske unije radije uticati na stvaranje trgovine, negoli na skre-tanje trgovine ka njenim članicama,Niže carinske stope prema ostatku sveta-ukoliko bi one bile niže, utoliko se 2. smanjuje verovatnoća da će formirana carinska unija uticati na pojavu inače skupog skretanja trgovine,Veći broj velikih zemalja koje su ušle u članstvo unije-ovim se povećava vero-3. vatnoća da će efi kasni proizvođači opstati na njenoj teritoriji, Veliki broj konkurentnih zemalja među članicama unije-ispunjenjem ovog 4. uslova povećava se verovatnoća da će doći do specijalizacije u proizvodnji i stvaranja trgovine u okviru date carinske unije; carinska unija će radije uticati na povećanje blagostanja u konkurentnim zemljama, nego što bi doprinela boljitku u slučaju kada bi se posmatrale samo npr. dve komplementarne zemlje5,

5 Npr. slučaj konkurentne zemlje sa razvijenom industrijom, s jedne, i zemlje sa razvijenom poljoprivredom s druge strane

77

Geografska blizina njenih članica-u ovom slučaju transportni troškovi neće 5. predstavljati prepreku formiranju i razvoju trgovine iTradicionalno dobra trgovinska i ekonomska saradnja među budućim člani-6. cama unije-koja te članice nesumnjivo vodi ka povećanju opštedruštvenog neto dobitka.

Iskustva ukazuju na činjenicu da je Evropska unija u toku formiranja ostvari-la daleko veće uspehe u odnosu na Evropsko udruženje slobodne trgovine jer su njene članice bile izuzetno konkurentne, jer su imale intenzivne trgovinske odno-se, ali i zato što su zadovoljavale kriterijum geografske blizine.

OSTALI STATIČKI EFEKTI OD CARINSKIH UNIJAU ostale statičke efekte od formiranja carinskih unija spadaju:Administrativne uštede-usled ukidanja carinskih punktova, graničnih patro-1. la i carinskog osoblja; reč je o značajnim uštedama nezavisno od toga da li se radi o stvaranju ili skretanju trgovine,Unapređenje zajedničkih uslova trgovine-skretanje trgovine smanjuje tra-2. žnju za uvoznim proizvodima istovremeno povećavajući ponudu izvoznih proizvoda u trećim zemljama, što sve posledično utiče i na rast nacionalnog dohotka iPovećanje pregovaračke moći-nezavisno od toga o kojoj je uniji reč, svaka 3. carinska unija ima veću pregovaračku moć u odnosu na pojedinačnu moć njenih članica.

DINAMIČKI EFEKTI FORMIRANJA CARINSKE UNIJE

Pored pomenutih statičkih efekata, zemlje koje učestvuju u formiranju po-smatrane carinske unije imaju i dinamičkih koristi koje se javljaju kao posledica povećanja konkurencije, ekonomije obima, povoljne investicione klime i ohrabri-vanja investicija, kao i efi kasnijeg korišćenja proizvodnih faktora. Najznačajniji di-namički efekat formiranja carinske unije ogleda se u povećanju konkurencije. Nai-me, proizvođači van carinskih unija, a naročito oni u monopolskim i oligopolskim tržišnim strukturama, obično beleže spor i ležeran rast. No, po formiranju carinske unije i po uklanjanju trgovinskih barijera, oni, u susretu sa konkurencijom, poste-peno postaju svesni značaja efi kasnog poslovanja kao preduslova za opstanak na visoko konkurentnom tržištu. Povećanje konkurencije takođe doprinosi i ra-zvoju i primeni novih tehnologija koje će posledično uticati na smanjenje troško-va poslovanja. Zbog stalno prisutne opasnosti od tajnih pregovora i dogovora u vezi sa podelom tržišnog učešća između oligopolskih preduzeća, svaka carinska unija treba da unapređuje svoju antimonopolsku legislativu kako ne bi došlo do ugrožavanja konkurencije kao osnovnog preduslova njenog nesmetanog funkci-onisanja.

Pored povećanja konkurencije, ekonomija obima koja nastaje kao posledica povećanog tržišta, se može smatrati još jednom u nizu od dinamičkih karakteri-

78

stika formirane carinske unije. U ovom kontekstu treba istaći i činjenicu da, pored članica, koristi u vidu ekonomije obima mogu ostvariti i male tržišne privrede koje nisu u članstvu, ali koje mu se približavaju zahvaljujući naglom rastu izvoza na tr-žište posmatrane unije. Tako je utvrđeno da su fabrike iz malih industrijskih zema-lja (kao što je slučaj sa Belgijom i Holandijom) bile i pre procesa ujedinjenja iste veličine kao one sa teritorije Sjedinjenih Američkih Država, kao i da su, i pre ujedi-njenja, ostvarivale zavidan nivo ekonomije obima zahvaljujući domaćem tržištu i izvozu (Salvatore D, 2004, str.329).

Još jedan od dinamičkih efekata ogleda se i u povoljnom investicionom am-bijentu. Štaviše, carinska unija u kombinaciji sa adekvatnom zakonskom regulati-vom jeste vid integracije koji ohrabruje nove investicije sa ciljem da se obezbedi nesmetano odvijanje proizvodnog procesa, kao i da se izbegnu trgovinske barije-re na proizvode iz trećih zemalja6. Tako je prvi masovan talas američkih investici-ja na teritoriji Evrope usledio nakon 1955. godine, da bi se sledeći pojavio u dru-goj polovini 80-tih godina XX veka, što sve ukazuje na činjenicu da su Sjedinjene Američke Države na vreme prepoznale izazove brzo rastućeg evropskog tržišta.

I napokon, svaku carinsku uniju, pa samim tim i njeno zajedničko tržište, ka-rakteriše i sloboda protoka radne snage i kapitala, što sve utiče na povećanje efi -kasnosti upotrebe proizvodnih faktora na teritoriji cele zajednice. Iskustvo ukazu-je na to da su dinamički efekti, sa aspekta razvoja carinske unije, jači i značajniji u odnosu na statičke. Njihovo intenzivno delovanje je 1973. godine navelo Vladu Velike Britanije da donese odluku o pridruživanju Evropskoj uniji. Nedavna empi-rijska istraživanja ukazuju na to da su koristi od dinamičkih efekata oko šest puta veće od statičkih efekata. Na kraju ovog odeljka treba još jednom istaći da pridru-živanje carinskoj uniji, sa svim pomenutim statičkim i dinamičkim koristima, sva-koj zemlji pruža samo drugo najbolje rešenje. Možda bi najbolje rešenje za neku naciju moglo da bude u unilateralnom uklanjanju svih trgovinskih barijera. Me-đutim, kada se na primer radi o privredi Sjedinjenih Američkih Država, koja je do-voljno velika da bi mogla da utiče na uslove trgovine (bez obzira na zemlju o ko-joj je reč), bilo bi neophodno izvagati sve koristi od takve odluke, s jedne, sa nega-tivnim efektima promene uslova trgovine s druge strane, tim pre što nije isključe-no da bi takva odluka izazvala otpore izvesnih manjinskih, političkih i drugih in-teresnih grupa. Vezano za ovo, javlja se i pitanje da li regionalni blokovi ohrabru-ju ili urušavaju proces trgovinske liberalizacije. I dok jedni potvrđuju, drugi negi-raju ove navode ističući da regionalizacija vodi ka potencijalnim međublokovskim konfl iktima.

Svaka ekonomska integracija pretpostavlja uklanjanje diskriminacije, s jed-ne, i konstituisanje međusobno usklađenih zajedničkih politika, s druge strane. Pogodnosti se sastoje u pristupu zajedničkom tržištu, u poboljšanju konkuren-tnosti, produktivnosti, u specijalizaciji, u unapređenju mogućnosti naučne i teh-nološke saradnje, povećanoj mobilnosti proizvodnih faktora, korišćenju efeka-ta ekonomije obima, u snižavanju transakcionih troškova, monetarnoj i fi skalnoj konkurenciji i dr. No, paralelno sa pomenutim, nesumnjivo pozitivnim posledica-

6 Ovde je reč o tzv. carinskim fabrikama.

79

ma integracije, postoje i njeni negativni efekti u koje se ubrajaju: relativno visok stepen zatvorenosti, skupa država i birokratizacija tj. visok nivo regulacije. Ukla-njanje barijera unutar Evropske unije povećalo je obim transakcija unutar te zone, pa je tako nastao efekat stvaranja trgovine. Na spoljašnjim granicama pak barije-re ostaju stvarajući efekat skretanja trgovine. Smatra se da je u EU efekat stvaranja trgovine snažniji od efekta skretanja trgovine, kao i da bi pozitivni efekti bili veći da su barijere EU prema ostatku sveta niže. Efekti ekonomskih integracija bi tako-đe nesumnjivo bili veći ako bi obim regulacije zajedničkog tržišta bio manji.

Iz priloženog sledi da se opšta dobrobit u suštini može defi nisati kao funkci-ja veličine i sastava ukupne proizvodnje ili potrošnje u jednoj privredi. Pri tome se povećanja trgovinskih tokova smatraju pozitivnim (po opšte blagostanje) jer do-vode do specijalizacije u strukturi proizvodnje u državama članicama neke unije, a samim tim i EU, u skladu sa njihovim komparativnim prednostima. Mogućnosti za povećanje potrošnje, kako na nivou društva tako i na nivou pojedinaca rastu, a sa njima raste i opšta dobrobit. Na taj način trgovina dovodi do restruktuiranja pri-vrede, tako da se proizvodni faktori preraspodeljuju na efi kasniji način. To dovodi do veće proizvodnje uz jednake izdatke, a uz to se uz proizvodnju u većim količi-nama postiže i jeftinija cena koštanja pojedinačnih proizvoda (efekat ekonomije obima); ovde ne treba zanemariti ni uticaj povećane mogućnosti za usavršavanje proizvodnje usled učenja od drugih, kao i smanjivanja neefi kasnosti proizvodnje usled pritiska izazvanog povećanjem konkurencije. Svi ovi efekti, u objedinjenom smislu, dovode do povećanja opšteg blagostanja. Proces formiranja carinske uni-je u okviru EU je njene članice doveo do poboljšanja trgovinskih uslova sa ostat-kom sveta, pa se za istu količinu izvoza dobija više uvoznih dobara, što takođe po-većava mogućnosti za potrošnju građana, a time povećava i njihovu opštu dobro-bit. Istovremeno, usled bržeg privrednog rasta dolazi i do povećanja zaposlenosti i prihoda u EU, što omogućava građanima EU da plate svoju povećanu potrošnju. Na bazi toga postoji nekoliko efekata koji se uzimaju u obzir pri istraživanju utica-ja trgovine na opštu dobrobit, i tu spadaju:

promene u trgovinskim tokovima i, kao posledica toga, promene u struktu-• ri proizvodnje,uticaj na zapošljavanje i prihod,• promene trgovinskih uslova, • efekti usavršavanja proizvodnje,• povećanje tehničke efi kasnosti proizvodnje,• uštede na račun masovne proizvodnje i• povećanje stope rasta.•

Pored toga, kao pozitivne strane zajedničkog tržišta pominju se i uštede koje nastaju usled ukidanja vancarinskih barijera, sniženje cena i povećanje inovativ-nosti u proizvodnji, usled povećane konkurencije. Pri tome se jednokratne ušte-de, koje nastaju usled integracije tržišta, zbirnim imenom nazivaju statičnim efek-

80

tima, dok su dinamički efekti oličeni u povećanju stope privrednog rasta. Za statič-ne efekte se kaže i to da predstavljaju rezultat korišćenja postojećih resursa, dok je za dinamičke efekte neophodno stvaranje dodatnih resursa.

TEORIJA KOMPARATIVNIH PREDNOSTI I NJENE IMPLIKACIJE

Na osnovu prethodnih razmatranja proizilazi da procesi ekonomskih integra-cija utiču na pojavu dva značajna efekta i to su specijalizacija, s jedne, i aglomera-cija privrede na međunarodnom nivou, s druge strane. Preporučuje se izolovano posmatranje ovih pojava (Baldwin R,Wyplosz C,2006,str.234). I dok je prva analiza usmerena na proučavanje prirodnih razlika između evropskih zemalja, koje eko-nomisti nazivaju komparativnim prednostima, dotle je druga bazirana na težnji ka intenzivnijim integracionim procesima kako bi se ubrzao proces ujednačava-nja evropskih ekonomskih aktivnosti.

KOMPARATIVNE PREDNOSTI I SPECIJALIZACIJAJedan od osnovnih postulata teorije međunarodne trgovine glasi da libera-

lizacija trgovine pospešuje ekonomsku efi kasnost tako što omogućuje posmatra-noj zemlji da koncentriše faktore u onim sektorima u kojima ima komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje. Kao posledica toga, zemlja uvozi robu u či-joj je proizvodnji relativno neefi kasna u zamenu za izvoz efi ksno proizvedenih do-bara. Drugim rečima, liberalizacija trgovine omogućuje zemlji da se specijalizuje u proizvodnji onih dobara, tj. sektora u kojima ima komparativne prednosti. Ova pojava može imati velikog uticaja i na geografsku lokalizaciju privrede jer se njo-me ohrabruje sektorska specijalizacija na nacionalnoj bazi.

Da bi lakše razumeli prirodu ovog procesa, treba poći od toga kako bi uop-šte izgledala evropska ekonomska scena kada uopšte ne bi bilo ikakve trgovine. Evropske zemlje se međusobno razlikuju prema faktorskoj raspoloživosti, tako da različiti tipovi proizvoda zahtevaju upotrebu faktora u različitim proporcijama. Na osnovu ovoga se zaključuje da bi, bez trgovine, njihov autput bio primarno deter-minisan ponudom raspoloživih faktora. Ako bi se npr. posmatrao rad, kao jedan od proizvodnih faktora, u sva tri njegova pojavna oblika (stanovništvo sa završe-nom osnovnom školom, srednja stručna sprema i visoka stručna sprema), te ako bi se ove zasebne kategorije stavile u odnos sa ukupnim radno-sposobnim sta-novništvom, dobili bi se relativni pokazatelji prosvećenosti nacija na osnovu ko-jih bi mogli da vršimo komparacije kako bi došli i do nekih relevantnih zaključa-ka. Na osnovu analize koja je sprovedena tokom 2002. godine (Midelfart-Knarvik i Overman,str.33-35) proizilazi da je ponuda slabo edukovane radne snage u Por-tugaliji bila čak 83% iznad evropskog proseka, dok je u Nemačkoj bila 52% ispod proseka koji je važio za Evropu. Ovo su očigledno dva ekstremna slučaja. Ukoliko bismo sada razmotrili uticaj obrazovne strukture stanovništva na cene onih proi-zvoda čija proizvodnja ne zahteva aktivno učešće visoko obrazovane radne snage (kao što je npr. slučaj sa obućom i odećom), došli bismo do zaključka da bi, bez tr-govine, cene odeće u Nemačkoj bile daleko veće u odnosu na cene u Portugaliji.

Ukoliko bi se pak aktivirala trgovina između ovih zemalja, bilo bi logično oče-

81

kivati da će Portugalija početi da izvozi odeću (kao i druge jeftine proizvode) u za-menu za skupe nemačke proizvode, poput farmaceutskih proizvoda, koji zahte-vaju angažman visoko obrazovane radne snage. Naravno, ovde se radi o simpli-fi kovanom primeru robne razmene između posmatranih zemalja. Ovaj proces bi postepeno vodio ka smanjenju cena svih proizvoda koji se javljaju kao predmet razmene između posmatranih zemalja i nesumnjivo bi ugrozio položaj izvesnih radnika koji bi postali žrtvom strukturnih prilagođavanja. Na osnovu svega, sle-di zaključak da trgovina omogućuje daleko efi kasniju alokaciju proizvodnje izme-đu posmatranih zemalja. Kada ne bi bilo trgovine, ne bi bilo moguće ni izjednači-ti cene istih i/ili sličnih proizvoda među posmatranim zemljama, tako da bi zemlje obilovale ili relativno jeftinim, ili pak relativno skupim proizvodima.

Jasno je da se ovde radi o Hekšer-Olinovoj teoremi koja je zasnovana na ras-položivosti faktora proizvodnje i koja analizira uzroke koji dovode do razlika u re-lativnim cenama proizvoda, kao i do komparativnih prednosti koje jedna zemlja ima u odnosu na drugu. Prema Hekšeru razlika u relativnom obilju faktora proi-zvodnje između dve zemlje jeste neophodan uslov da bi postojala razlika u kom-parativnim troškovima između zemalja, pa samim tim i da bi došlo do međuna-rodne trgovine. On dalje, kao sledeći neophodan uslov za odvijanje međunarod-ne trgovine, navodi i to da kombinacije faktora moraju da budu različite u proi-zvodnji različitih proizvoda. Prilikom utvrđivanja faktorske intenzivnosti proizvo-da, ne uzima se u obzir apsolutna količina rada i kapitala utrošenog u njegovoj proizvodnji, već njihov relativni odnos. Pri tome se raspoloživost faktora proizvod-nje može defi nisati na dva načina i to direktno (preko fi zičkih jedinica), ali i indi-rektno (preko relativnih cena faktora proizvodnje). Prema Hekšer-Olinovoj teore-mi zemlja će izvoziti proizvod u čijoj se proizvodnji intenzivno koristi faktor koji je relativno obilan i jeftin u toj zemlji, dok će uvoziti proizvod čija proizvodnja zahte-va intenzivno korišćenje faktora proizvodnje koji je relativno oskudan i skup.

Hekšer-Olinova teorija se često naziva i modelom opšte ravnoteže prema ko-jem tražnja za fi nalnim proizvodima determiniše tražnju za faktorima proizvodnje neophodnim za njihovu proizvodnju. Tražnja za faktorima proizvodnje, zajedno sa njihovom ponudom, određuje cene faktora proizvodnje u uslovima perfektne konkurencije. Cena faktora u kombinaciji sa tehnologijom koja se koristi u procesu proizvodnje, određuje cenu fi nalnih proizvoda. Razlika između zemalja u relativ-nim cenama proizvoda defi niše komparativne prednosti i strukturu razmene. Po-lazeći od Hekšer-Olinove teoreme, Semuelson je razvio teoremu o uravnoteženju cena faktora proizvodnje. U tom smislu Hekšer-Olin-Semuelsonova teorema gla-si: Međunarodna trgovina će dovesto do približnog izjednačavanja relativnih i ap-solutnih prihoda homogenih faktora proizvodnje u različitim zemljama. To znači da će u zemljama koje su imale visoke najamnine u pred-trgovinskoj fazi postoja-ti tendencija njihovog pada u uslovima međunarodne razmene, dok će u zemlja-ma sa inicijalno niskim najamninama, trgovina izazvati tendenciju njihovog pora-sta. To isto važi i za kamatne stope. Na taj način, prema Semuelsonu, međunarod-na trgovina ima tendenciju redukovanja razlika u nivou najamnina i kamatnih sto-pa koje su postojale između zemalja u pred-trgovinskoj fazi. Istovremeno, među-

82

narodna trgovina povećava cenu faktora koji je bio obilan i jeftin, a smanjuje cenu relativno retkog i skupog faktora proizvodnje. U uslovima slobodne međunarod-ne razmene relativno obiman faktor ostvaruje korist, a relativno oskudan gubitak, što dovodi do redistribucije dohotka unutar zemlje. Ipak, zemlja kao celina ostva-ruje korist od međunarodne trgovine u poređenju sa autarkičnim razvojem.

PROSTORNE IMPLIKACIJE HEKŠER-OLINOVE TEORIJE KOMPARATIVNIH PREDNOSTIU ovom kontekstu se postavlja pitanje kako je međunarodna trgovina pro-

menila geografsku lociranost proizvodnje na evropskom tlu. U prethodno pome-nutom primeru, ona je indukovala ekspanziju radno-intenzivnih privrednih sekto-ra u Portugaliji. S obzirom na to da su faktori, koji su uticali na ekspanziju izvesnih sektora u Portugaliji morali da poteknu odnekud, međunarodna trgovina je isto-vremeno uticala i na koncentraciju drugih sektora u toj zemlji i to, pre svega, onih sa relativno visokim cenama (kao što je slučaj sa farmaceutskom proizvodnjom). U datom pojednostavljenom modelu, istakli smo Nemačku kao potpuno supro-tan primer. Sa aspekta međunarodne trgovine izvoz radno-intenzivnih proizvo-da iz Portugalije, u kombinaciji sa izvozom kapitalno-intenzivnih proizvoda iz Ne-mačke, doveo je do pojave specijalizacije u proizvodnji i u jednoj, ali i u drugoj ze-mlji (Baldwin R,Wyplosz C,2006,str.235).

Jasno je da proces evropskih ekonomskih integracija nije bio limitiran samo na dve zemlje. Imajući u vidu činjenicu da je trgovina među evropskim zemljama, od Drugog svetskog rata pa nadalje, postajala sve intenzivnija, ne začuđuje poda-tak da je slobodna trgovina uticala na zemlje da se specijalizuju u proizvodnji re-lativno dobrih i kvalitetnih proizvoda, kao i da uvoze one proizvode u čijoj proi-zvodnji ostvaruju relativno loše rezultate. Posledično, liberalizacija trgovine dovo-di i do međunarodne trgovine proizvodnim faktorima, kao i do selidbe, tj. realo-kacije pojedinih sektora izvan nacionalnih granica. Uprkos činjenici da ovo nije je-dino moguće objašnjenje rastuće specijalizacije (posmatrane po državama), ono ipak pruža osnovu za razumevanje odnosa međuzavisnosti između povećanja specijalizacije, s jedne, i evropskih ekonomskih integracija, s druge strane.

NOVA EKONOMSKA GEOGRAFIJA I ULOGA KLASTERAU periodu globalizacije došlo je do značajnih strukturnih promena u indu-

striji, do delovanja novih lokacionih faktora, kao i do stvaranja novih industrijskih prostora. U prvobitnom razdoblju nastale su određene industrijske zone bazirane na masovnoj proizvodnji, odnosno ekonomiji obima, vertikalnoj integraciji, pode-li rada i centralizovanoj upravi. Nakon toga se industrijski razvoj bazirao na fl eksi-bilnoj specijalizaciji i ekonomiji dostupnosti. Preovlađuje model proizvodnje koji je usmeren na visoke tehnologije, fi nalni proizvod, vrhnsko upravljanje i organiza-ciju. Prednost dobijaju visokostručni kadrovi, mala i srednja preduzeća, raznolika proizvodnja, informacijska umreženost, te istraživanja i razvoj.

U prethodnom odeljku su razmatrane komparativne prednosti pojedinačno posmatranih zemalja pri čemu je izostala analiza međunarodne mobilnosti fakto-

83

ra koja može značajno uticati na rast troškova u međunarodnoj trgovini. Precizni-je, ekonomije obima, u kombinaciji sa nezanemarljivim troškovima od trgovine, upravo utiče na geografsku koncentraciju ekonomskih aktivnosti. Ovi ekonomski klasteri se obično javljaju u dva oblika i to kao:

opšti klasteri koji podrazumevaju odvijanje ekonomskih aktivnosti, ali samo • u izvesnim geografskim područjima isektorski klasteri kod kojih se izvesni sektori razvijaju u izvesnim regionima, • ali tako što se regioni međusobno razlikuju po sektorskoj strukturi.

Koncept klastera nastao je sa spoznajom da uporedo sa procesom globali-zacije raste i značaj regiona. Klaster koncept7, odnosno “koncept grozda” pred-stavlja koncentraciju proizvodnih i uslužnih preduzeća, istraživačkih i razvojnih ustanova i drugih komplementarnih organizacija, koje se međusobno dopunju-ju i uzajamno povezuju, često oko jedne delatnosti. Takva povezanost, utemelje-na na ideji međusobne zavisnosti i regionalne koncentracije, povećava sinerget-ske efekte, podiže produktivnost rada i stvara druge prednosti, posebno u izvo-znoj orijentaciji i regionalnoj konkurentnosti. Premda se pojam klastera u mno-gim slučajevima može izjednačiti sa nekim drugim poznatim pojmovima, kao što su industrijsko područje ili industrijski kompleks, taj pojam ima, zbog svoje inova-cijske dimenzije, specifi čno značenje u regionalnom razvoju. Dakle, klaster je pro-storno bliska grupa međusobno povezanih preduzeća i odgovarajućih institucija. Klaster, po pravilu, čine:

proizvođači krajnjih proizvoda, odnosno usluga,• proizvođači specijalizovanih inputa, komponenti, mašina i usluga,• fi nansijske institucije i• fi rme u srodnim granama.•

Pored navedenih komponenti, oni obično uključuju i distributere, krajnje kupce proizvoda i usluga, proizvođače komplementarnih proizvoda, specijalizo-vanu infrastrukturu, vladu i njene agencije, institucije za obrazovanje, istraživa-nje i tehničku podršku, privredne komore, kao i druga tela privatnog sektora koja obezbeđuju podršku članovima klastera. Klastere ne treba poistovećivati sa pri-vrednim granama, jer se na taj način previđaju savremeni faktori konkurentno-sti, kao i veze koje se uspostavljaju među privrednim granama. Kako se, po pravi-lu, sastoje od fi nalnih proizvođača, proizvođača faktora (mašina, materijala i pru-žalaca usluga) koji pripadaju različitim privrednim granama, to oni obuhvataju i nacionalne i tehnološki savremene grane, što ih čini glavnim promoterima stvar-nosti savremenih ekonomskih aktivnosti. Među klasterima postoji velika razlika u pogledu širine i dubine pa se stoga neki od njih sastoje samo od malih i srednjih preduzeća, dok druge čine velike i male fi rme. Opšte je pravilo da što je klaster ra-zvijeniji to ima dublju, specijalizovaniju i razuđeniju snabdevačku bazu, širi krug

7 Cluster Concept

84

srodnih grana i razvijenije institucije (Jovanović, 1999, str.154). Na osnovu svega sledi da se proces evropskih ekonomskih integracija, ina-

če praćen nastankom brojnih klastera, zasniva na aglomeraciji privrede izazva-nom rastom novih industrijskih prostora. Klasteri predstavljaju jednu od ključnih tačaka u mnogim novim razvojnim inicijativama, strategijama i politikama u po-slednjih nekoliko godina, i to kako u Evropi, tako i u celom globalizovanom svetu. Glavni izazov koji je određen od strane Evropskog saveta 2000. godine u Lisabon-skoj strategiji i prema kojoj bi Evropa trebalo da postane “svetski najkonkurentni-ja i dinamična ekonomija zasnovana na znanju”, posebno je profi lisao nove pri-stupe ekonomskoj politici konkurentnosti EU. Mobilisanje potencijala regionalnih klastera smatra se ključnim preduslovom za ostvarivanje ambicioznih ciljeva defi -nisanih u strategiji. Ovde valja istaći i činjenicu da, kada je reč o pograničnim po-dručjima Evropske unije, što su sličniji regioni s jedne i s druge strane granice, to je i oštrija konkurencija među njima. Prostorna blizina klastera, međutim, nosi i neke pogodnosti u smislu podele prednosti po osnovu infrastrukture, blizine proizvo-đača opreme i mašina, distribucionih kanala i sl.

AGLOMERACIJA I PROCESI DIVERGENCIJE Aglomeracija postoji tada kada teritorijalna koncentracija ekonomskih aktiv-

nosti pokrene procese i snage koje utiču na dalji proces koncentracije ekonom-skih aktivnosti u posmatranom području. Ona predstavlja posledicu interakcija industrijskih organizacija i specifi čnih istorijskih i društveno-ekonomskih faktora. Kako rast novih industrijskih prostora dovodi do procesa aglomeracije kompani-ja, tako savremena preduzeća stiču mogućnost da smanjuju transakcione troško-ve, što sve utiče na stvaranje specijalizovanih, lokalnih tržišta rada. Među velikim brojem tržišnih snaga koje utiču na procese aglomeracije, samo neke od njih de-luju na lokalnom nivou. Ovaj podatak, na primer, objašnjava razloge zbog kojih banke, kao i ostale fi nansijske institucije, teže ka tome da se koncentrišu u pojedi-nim oblastima Londona, dok noćni klubovi i diskoteke migriraju ka drugim delovi-ma istog grada (Baldwin R,Wyplosz C,2006,str.236). Za razliku od ovakvih procesa koji se odvijaju na mikronivou i kojima se bavi Urbana ekonomija, proces evrop-ske integracije je praćen aglomeracijom na nivou zemalja i regiona. Od najznačaj-nijih tržišnih snaga koje su uticale na ove procese valja izdvojiti regresivne i pro-gresivne snage koje se nalaze u permanentnoj uzročno-posledičnoj vezi i kojim se bavi Mirdalov model kumulativno-kružne uzročnosti. On prikazuje regionalni ra-zvoj kao kumulativni proces, koji se sastoji iz više ciklusa u vidu povratne sprege. Princip je da lokalizacija nove industrije izaziva multiplikativni efekat–jedno rad-no mesto u izvornom sektoru stvara drugo u drugom. Tako se povećava društve-no bogatstvo. Ono omogućuje opremanje javnom infrastrukturom i uslugama, i sve to konačno, čini region atraktivnijim za proizvodnju u sledećem periodu. To privlači stanovništvo, infrastrukturu, usluge itd. što deluje kao faktor aglomeraci-je. Istovremeno dolazi i do rasta tržišta, što zbog migracija fi rmi, to i zbog kretanja radne snage ka tom regionu. Dolazi i do značajnog smanjenja transportnih i osta-lih troškova koji su vezani za trgovinu. Aglomeracija, sa svoje strane, privlači dru-

85

ge industrije, i tako se krug ponavlja. Usled kumulativne uzročnosti dolazi do pre-usmeravanja bogatstva iz siromašnijih u bogatije regione. Mirdal tu pojavu nazi-va “polarizacionim” (backwash) efektom, jer ona povećava jaz između bogatih i si-romašnih regiona.

Dakle, ovaj model objašnjava motive kompanija da se sele ka većim tržišti-ma, ali i načine na koje ih čine još većim. Poznato je da mnoge fi rme kupuju fakto-re, materijale, mašine i opremu, baš kao što je slučaj i sa fi nansijskim i marketinš-kim uslugama kako bi realizovale svoje proizvodne procese. Zahvaljujući relativ-no niskim troškovima (kao što je sučaj sa trgovinskim ili informacionim troškovi-ma), u tim regionima dolazi i do relativnog pojeftinjenja proizvodnih faktora. Ovo je razlog koji ohrabruje kompanije da se lociraju u relativnoj blizini svojih dobav-ljača. No, kako se kompanije takođe snabdevaju jedne od drugih, to takođe utiče i na smanjenje cena poluproizvoda kao objekata njihove međusobne robne raz-mene. Na osnovu svega proizilazi da se aglomeracija zasniva na permanentnoj klasterizaciji, s obzirom na činjenicu da prostorna klasterizacija privrednih aktiv-nosti indukuje snage koje ohrabruju dalju klasterizaciju privrede i koncentraciju ekonomskih aktivnosti u posmatranom regionu.

Kada je pak reč o nazadnim snagama, valja istaći da one utiču na prostornu (geografsku) disperziju proizvodnih aktivnosti. Tako su, na primer, cene zemljišta, nekretnina i needukovane radne snage relativno veće u urbanim oblastima. Ovo ugrožava aglomeracione snage zahvaljujući rastućoj atraktivnosti manje razvije-nih područja. U uslovima imperfektne konkurencije, kompanije će se usmeriti ka onim oblastima u kojima se neće suočiti sa velikim brojem konkurenata. Kako bi izbegle lokalnu konkurenciju, one se proširuju i usmeravaju ka većem broju razli-čitih tržišta. U ovom smislu, lokalna konkurencija teži ka tome da rasprši privrednu aktivnost. Stvarna distribucija privrednih aktivnosti će, logično, ipak zavisiti od od-nosa između aglomeracionih snaga, s jedne, i disperzivnih snaga, s druge strane.

Ove činjenice ukazuju i na to da je proces evropskih integracija bio intenziv-no praćen efektima klasterizacije koji su se značajno razlikovali među zemljama evropskog kontinenta. Posmatrajući celokupnu privrednu aktivnost u zemljama članicama, dolazi se do zaključka da je proces evropskih integracija bio propra-ćen značajnom disperzijom ekonomskih aktivnosti. Na ovo, dalje, ukazuju i poda-ci o velikim razlikama u bruto društvenom proizvodu među zemljama članicama. I dok su se, sa protokom vremena i intenziviranjem integracionih procesa, razlike u BDP-u između članica postepeno smanjivale, dotle su se potpuno suprotni pro-cesi odvijali unutar samih zemalja. Naime, u većini članica je došlo do produbljiva-nja regionalnih razlika zahvaljujući velikoj mobilnosti faktora i to, pre svega, rada i kapitala. Sa izuzetkom izvesnih zabrana kretanja radne snage, koje važe samo za neke zemlje, u Evropskoj uniji je obezbeđena sloboda kretanja ovog faktora. Nai-me, najpre zahvaljujući ulasku novih 10 zemalja, članice EU-15 su bile primorane na to da se opredele za trenutnu liberalizaciju tržišta rada, ili su se pak opredelji-vale za tzv. tranzicioni period pod kojim se podrazumeva privremeno ograniča-vanje pristupa starom tržištu rada (EU-15) za radnike iz EU-8.8 Puna sloboda kre-

8 Tranzicioni period se jedino ne odnosi na građane Malte i Kipra

86

tanja radnika se u svakom slučaju mora realizovati u dugom roku, jer je to jedan od bazičnih principa na kojima počiva evropska integracija. Privremeno ograniče-nje slobodnog pristupa tržištu rada EU-15 se može realizovati na više načina, i to, pre svega, selektivnom imigracionom politikom, garantovanjem slobodnog kre-tanja ekonomskih migranata, ali tek po isteku određenog perioda prilagođavanja, potom uspostavljanjem klasičnog sistema kvota i sl. Kako bi se destimulisala mi-gracija radne snage sa istoka, postojale su ideje koje su se kretale u pravcu odla-ganja procesa pridruživanja novih članica sve dok zarade u ovim zemljama ne bi postigle odgovarajući nivo, kao i sve dok GDP per capita u potencijalnim članica-ma ne bi postigao nivo od 50% dohotka u EU-15. Uprkos pomenutim predlozima, Evropska komisija se, a na snažno insistiranje Nemačke, odlučila za tranzicioni pe-riod u trajanju od sedam godina. Po isteku perioda od dve godine, svaka zemlja samostalno donosi odluku o tome da li će nastaviti sa tranzicionim periodom i u naredne tri godine, a po čijem isteku produženje može trajati još samo dve godi-ne9. Ideja o tranzicionom periodu ima utelotvorenje u pretpostavkama da će se u posmatranom periodu smanjivati razlika u stepenu privredne razvijenosti između starih i mladih članica, te da će se, shodno tome, smanjiti i obim ekonomske mi-gracije. Ovom ubrzanju trebalo bi da doprinese i oslobađanje od pogrešne eko-nomske politike koja je vođena u zemljama u tranziciji u prošlosti i strukturnih re-formi koje će se odigrati u budućnosti (Stojanović, 2005, str.76).

Velika Britanija je planira da ukine politiku otvorenih vrata za radnike iz istoč-ne Evrope i da ograniči priliv doseljenika iz Bugarske i Rumunije s obzirom da su ove zemlje zvanično ušle u Uniju. Britanija je jedna, od svega tri zemlje EU,10 koje su uvele neograničeni pristup radnicima iz deset istočnoevropskih zemalja koje su ušle u EU 2004. godine. Kako je iz tih deset zemalja u Veliku Britaniju došlo više od 400.000 ekonomskih imigranata, ta situacija je podstakla opoziciju da zahte-va od vlade premijera Blera da ograniči doseljavanje Bugara i Rumuna od januara 2007. godine. Postoje i izvesna razmišljanja u pravcu ograničavanja vremena koje državljani Bugarske i Rumunije mogu provesti na radu u Velikoj Britaniji, bez odo-brenja opšteg prava na rad. Postoji i tendencija sprečavanja prekomernog dose-ljavanja niskokvalifi kovane radne snage jer se dokazalo da je priliv imigranata uti-cao na opšti pad plata u Britaniji pa, samim tim, i na pad životnog standarda. Tako se britanska vlada odlučila na to da će dozvoliti rad samo ograničenom broju ne-kvalifi kovanih Rumuna i Bugara u poljoprivredi i u industriji prerade hrane. Za ra-zliku od Velike Britanije, Poljska najverovatnije neće uvesti restrikcije na slobodan dotok radne snage iz Bugarske i Rumunije, dok je Mađarska najavila uvođenje izvesnih ograničenja.

I dok je stepen mobilnosti ovog faktora između regiona unutar pojedinačno posmatranih zemalja viši (ali još uvek ne i potpun), dotle postoje drastične među-regionalne razlike u stepenu nezaposlenosti širom Evrope. U posleratnom perio-du beleži se masovan talas migracija iz ruralnih u urbana područja koje su često obuhvatale i prelaske preko regionalnih granica. Pri tome treba imati u vidu i či-

9 Reč je o šemi 2+3+210 Pored Švedske i Irske

87

njenicu da su drugi faktori (npr. kapital) često mobilniji u odnosu na rad. Kada bi se pošlo od pretpostavke da su svi faktori savršeno mobilni unutar zemalja, ali ne-mobilni između zemalja, tada bi uklanjanje trgovinskih barijera omogućilo nacija-ma da se specijalizuju u sektorima u kojima imaju komparativnih prednosti u od-nosu na druge zemlje. To bi rezultiralo povećanjem nacionalnih autputa. Dublji aspekti integracije, koji uključuju protok stranih direktnih investicija i mobilnost studenata, ukazuju na to da je proces evropskih integracija bio praćen i koncen-tracijom nacionalnih tehnologija sa ciljem da se ostvari konkurentska prednost i na tehnološkom planu. Svi ovi faktori su uticali i na izjednačavanje BDP-a po gla-vi stanovnika širom evropskog kontinenta. Na kraju se zaključuje da su produblje-ni integracioni procesi doveli i do intenzivnijeg odvijanja prostorne klasterizacije (npr. hemijske ili auto industrije), ali tako da je, na kraju, svaka zemlja postala spe-cifi čna po nekoj industrijskoj grani. Za razliku od ovog slučaja, povećana faktorska mobilnost unutar nacija omogućuje proaktivnim i retroaktivnim snagama da de-luju. Uporedo sa svojim rastom, region postaje atraktivniji za investicije, što zbog rasta tražnje, to i zbog smanjenja poslovnih troškova. U tom slučaju dolazi do upli-va poslovanja velikog broja kompanija i faktora u posmatrani region, što ga, logič-no, čini još većim, tj. utiče na njegov rast.

Literatura

Baldwin Richard, Wyplosz Charles, The Economics of European Integration, second edition, 1. McGraw Hill, London,2006.

Jovanović Predrag, “Regionalni razvoj zasnovan na uspostavljanju i unapređivanju klastera”, 2. Jugoistočna Evropa 2000-Pogled iz Srbije, Minić Jelica, redaktor, Stubovi kulture, Beograd, 1999.

Kovačević Mlađen, Međunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.3.

Madžar Lidija, “Tržište rada u zemljama EU“, Poslovna klima u Srbiji i pridruživanje Evropskoj 4. uniji, M. Bazler-Madžar, urednik, Fakultet za Trgovinu i Bankarstvo, Beograd, 2007.

Midelfart-Knarvik K, Overman H, “Delocation and European Integration:Is Structural Spending 5. Justifi ed?“,Economic Policy, vol. 17(35), 2002.

Salvatore Dominick, International Economics-Eight Edition, John Wiley & Sons, New Jersey, 2004. 6.

Schift Maurice, Winters Alan L,Regional Integration and Development, The International Bank for 7. Reconstruction and Development i The World Bank, Washington, DC, 2003.

88

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 88-108

UDC 338.1(497.11)"2001/2007"; 338:339.137.2(497.11)Originalni naučni rad

11. 02. 2008.Edvard Jakopin1

STRUKTURNE PROMENE I KONKURENTNOST

»Globalizacija pruža velike šanse za aktivne ekonomije, ali kažnjava one manje fl eksibilne«

A.Guria, generalni sekretar OECD, 2007.

ApstraktTranzicioni početak srpska privreda je dočekala sa privrednom strukturom formiranom pre dve decenije. Na kraju 2007. godine, posle 7 tranzicionih godina, kratak ekonomski tranzicioni bilans bi glasio: Srbija je u proteklom periodu ekonomske tranzicije uspostavi-la makroekonomsku stabilnost i postavila temelje za novu fazu reformi, koja će se fokusi-rati na privredni rast i strukturne promene. Od tempa sprovodjenja strukturnih reformi za-visiće rešavanje dva goruća problema: ogromnog broja nezaposlenih i podizanje stepena konkurentnosti privrede.U radu je ukazano na osnovne faktore rizika u narednom periodu. Pored konkretnih ma-kroekonomskih, strukturnih faktora rizika, treba reći, da su strukturne promene privrede suočene sa specifi čnim, tzv. reformskim rizikom, koji je uočen kod nekih tranzicionih eko-nomija, kod kojih kreiranje podsticajnog razvojnog ambijenta traje suviše sporo, što sma-njuje moblizaciju i efi kasnu alokaciju proizvodnih faktora čime se direktno usporava pri-vredni rast. Ključne reči: tranzicioni efekti, strukturne promene, nezaposlenost, konkurentnost, faktori rizika.

AbstractThe economic structure of Serbian economy at the beginning of transition was two de-cades old. At the end of 2007, after 7 years of transition, a short economic transition sum-mary is as follows: Serbia managed to establish macroeconomic stability over the pre-vious period of economic transition and to lay foundations for a new phase of reforms that will be focused on economic growth and structural changes. Resolving of two bur-ning problems will rest upon the rate of implementation of structural reforms, the pro-blems being an enormous number of the unemployed and increasing the level of econo-mic competitiveness.The paper contains key risk factors in the period to come. Apart from specifi c macroeconomic and structural risk factors, it should be noted that structural changes of

1 Republički zavod za razvoj

89

economy are faced with a specifi c, so-called reform risk which some transition economies encounter. These are the economies in which the creation of a stimulating development environment lasts for too long, which then diminishes utilization and effi cient allocation of production factors and immediately decelerates economic growth. Key words: transition eff ects, structural changes, unemployment, competitiveness, risk factors.

UVOD

Srbija još nije nadoknadila ekonomski zaostatak iz 90-tih. Prosečna stopa pri-vrednog rasta od 5,5% smanjila je jaz u odnosu na druge tranzicione zemlje, ali krajem 2007. godine BDP je realno niži za oko 30% a industrijska proizvodnja za 50% u odnosu na 1990. godinu. Nivo životnog standarda je među najnižim u Evro-pi, kupovna moć je svega na 1/3 prosečne u EU-27. Postignuti tranzicioni rezul-tati su značajni, ali se na početku 2008. godine Srbija suočava sa novim razvoj-nim izazovima, koji na srednji rok mogu da izazovu nove strukturne neravnote-že. Reformski procesi ulaze u dosta osetljivu fazu koja se odnosi na restrukturira-nje i modernizaciju preduzeća, efi kasnu politiku konkurentnosti i infrastrukturne reforme.

Nakon 7 tranzicionih godina Srbija se suočava sa dva najteža strukturna pro-blema: visok broj nezaposlenih (oko 800.000) i nizak stepen ukupne i sektorske konkurentnosti srpske privrede (87 pozicija od 122 zemlje).

Tabela 1: Stopa zaposlenosti

LISABONSKI CILJ Srbi

ja

Rum

unija

Buga

rska

Češk

a

Poljs

ka

Mađ

arsk

a

Slov

enija

Hrv

atsk

a70% 50% 59% 59% 65% 55% 58% 67% 56%

Rad se sastoji iz tri dela: (a) tranzicionih efekata, (b) analize strukturnih pro-blema i (v) signaliziranjem ključnih faktora rizika. Strukturne analize nezaposleno-sti i konkurentnosti sadrže, pored dinamičkog, i komparativni presek sa tranzicio-nim zemljama. Metodološki, korišćen analitički instrumentarijum je kompatibilan sa relevantnim međunarodnim institucijama.

EFEKTI 7 GODINA TRANZICIJE

MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA I EKONOMSKI RASTProtekli 7-godišnji tranzicioni period karakteriše sprovođenje brojnih refor-

mi, makroekonomska stabilnost, stabilan privredi rast, restrukturiranje velikih si-stema, privatizacija preduzeća i početak pridruživanja EU, odnosno, brojna zakon-ska prilagođavanja u svim oblastima privrede i društva. Bazični cilj ekonomske po-litike bio je održavanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno ostvarivanje visoke stope privrednog rasta.

90

Tabela 2: Ključni tranzicioni makroekonomski indikatori (stope rasta, u %)

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2001-2007

BDP 4,8 4,2 2,5 8,4 6,2 5,7 7,1* 5,5

Zaposlenost 0,2 -1,7 -1,2 0,5 0,9 -2,1 -1,1 -0,7

Neto zarade 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5 15,1

Produktivnost rada 4,6 6,0 3,7 7,9 5,3 8,0 8,3 6,2 * Procena

Mada celokupan 7-godišnji tranzicioni period nije tekao istom dinamikom, izvršene su značajne reforme poreskog sistema, tržišta rada i socijalnog sektora, kurs dinara je bio stabilan uz kontinuirani rast deviznih rezervi, izvršena je značaj-na deregulacija i liberalizacija cena i spoljno-trgovinskog poslovanja, regulisani su odnosi sa međunarodnim fi nansijskim institucijama. Postignut je značajan napre-dak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora2.

Grafi kon 1

Efekti 7 godina tranzicije

0

50

100

150

200

250

300

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Bazni indeks 2000=100

Neto zarade

ProduktivnostradaBDP

Zaposlenost

Tranzicioni period od 2001. do 2007. karakteriše dinamičan rast BDP po pro-sečnoj stopi od 5,5% godišnje. Prosečan rast BDP poslednje 4 godine 2004-

2007. iznosi skoro 7%. Međutim, i ostale tranzicione zemlje su u istom periodu imale dinamičan rast (prosečan rast BDP 2004-2007. iznosio je 5,8% u Češkoj, 5,4% u Poljskoj, 5,1% u Slovačkoj, 6,7% u Bugarskoj i 6,9% u Rumuniji).

Da li je ovaj rast održiv u narednom periodu? Treba podsetiti, da tranzicio-ne ekonomije, a pre svega balkanske tranzicione ekonomije značajno zaostaju za razvijenim evropskim državama. Srbija se na kraju 2007. godine nalazi na oko

2 Za razliku od tranzicionih ekonomija koje su imale tranzicionu recesiju dva puta (Bugarska, Češka, Rumu-nija) Srbija nije imala tranzicionu recesiju. Jedan od razloga, verovatno, leži u subvencionisanju državnih i društvenih preduzeća do 2005. godine (D.Popović, Četiri godine tranzicije u Srbiji,CLDS, 2005, Београд, str 39-41).

91

68% BDP iz 1990. godine, za razliku od ostalih tranzicionih zemalja, privrednih konkurenata (Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Mađarske) koje su već prešle tranzi-cioni rubikon. U zavisnosti od dinamike tranzicionih reformi, naravno i od stepe-na razvijenosti na samom tranzicionom početku, Sloveniji je trebalo oko 8 godi-na, Mađarskoj 9 godina, a Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji oko 14 godina dostignu BDP iz 1990. godine.

Zaključno sa 2007. godinom industrijska proizvodnja je prepolovljena, odnosno, nalazi se na 50% u odnosu na 1990. godinu. Pozitivan trend nakon 2000. godine je nastavljen, ukupan rast industrijske proizvodnje iznosi oko 15%. Fizič-ki obim ukupne industrijske proizvodnje u 2007. u odnosu na 2006. zabeležio je rast od 3,7%.

Treba reći, da je u proteklih 7 godina tranzicije ostvarena cenovna stabil-

nost, čemu je doprinela stabilnost deviznog kursa i kontinuiran rast deviznih re-zervi. Infl acija, merena cenama na malo, posle visokog rasta od 40,7% u 2001, sma-njena je na 6,6% u 2006. ali je i povećana u 2007. godini na 10,1%. Eksterni faktori koji su uticali na rast cena bili su rast cena nafte i bazičnih metala na svetskom trži-štu, dok su među unutrašnjim faktorima najvažniji rast administrativno kontrolisa-nih cena, pojačana realna efektivna tražnja i strukturni problemi srpske privrede.

Ostvarivanju makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog rasta zna-čajno je doprinela reforma javnih fi nansija. Poreska reforma učinila je poreski sistem transparentnim, jednostavnim i usklađenim sa međunarodnim standardi-ma. U periodu od 2001-2003. godine došlo je do smanjivanja fi skalnog defi cita i prvi put, u istoriji modernih fi nansija Srbije tokom 2005-2006. ostvaren je konso-lidovani sufi cit javnog sektora (u 2006. godini 30,3 mlrd din). Fiskalna politika za-snovana na principu tvrdog budžetskog ograničenja, omogućila je značajno po-resko rasterećenje privrede i smanjenje učešća javnih rashoda u BDP.

Kao uvod u strukturne probleme, nekoliko ocena o tranzicionim promena-ma na tržištu rada i o zaradama, što se jasno može uočiti na Grafi konu 1. Nakon 7 tranzicionih godina tržište rada u Srbiji karakteriše visoka nezaposlenost, veli-ka prikrivena nezaposlenost, nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru i ne-dovoljna mobilnost radne snage. Kao posledica tranzicionih procesa, u periodu 2001-2007. godine ukupna zaposlenost je opadala po prosečnoj godišnjoj sto-pi od 0,7%. Stopa anketne nezaposlenosti ima tendenciju rasta sa 18,5% u 2004. na 20,8% u 2005. i 20,9% u 2006. godini i znatno je niža od stope nezaposlenosti registrovanih lica koja traže zaposlenje 33,1%.

Jedan od faktora makroekonomskih rizika u narednom periodu jeste rast za-

rada iznad produktivnosti rada. Slobodno formiranje zarada uticalo je na njihov realni rast u periodu 2001-2007. godine po prosečnoj godišnjoj stopi od 15,1%, što je znatno iznad rasta ukupne privredne aktivnosti i produktivnosti rada. Pro-sečne neto zarade povećane su sa 102 EUR u 2001. na 210 EUR u 2005. godini, od-nosno 260 EUR u 2006. i 350 EUR u 2007. godini.

92

Grafi kon 2

Održivost privrednog rasta

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Češka Mađarska Poljska Slovenija Slovačka Bugarska Hrvatska Rumunija Srbija

%

BDP-prosečan rast 2004-07

BDP-prognoza 2008-09

Po svim prognozama tranzicione ekonomije3 na Balkanu će imati dinamičan rast koji će se kretati oko 5%. Srpska privreda, i pored ne malih faktora rizika (o čemu će biti reči kasnije) očekuje visok rast BDP. Privredni rast će, pre svega, zavi-siti od investicija, izvoznih mogućnosti srpske privrede, u prvom redu, industrije, odnosno, generalno, od dinamike strukturnih promena srpske privrede.

KOMPARATIVNA ANALIZA ŽIVOTNOG STANDARDATranzicione privrede, pogotovu balkanskih zemalja, veoma sporo sustužu

nivo životnog standarda razvijenih zapadnih zemalja4. Aproksimaciju i veličinu zaostatka nivoa životnog standarda najbolje ilustruje strukturni indikator BDP po glavi stanovnika meren kupovnom snagom. Analiza pariteta kupovne moći omo-gućava sagledavanje diferenciranosti po kupovnoj moći između zemalja isklju-čivanjem razlika u nivou cena. Ovaj vid analize nalazi naročito primenu u među-narodnim poređenjima BDP i njegovih komponenti. U obračun pariteta kupovne moći uključuju se proizvodi i usluge koje obuhvata BDP kroz formiranje dovoljno reprezentativnog uzorka ukupnih dobara i usluga za koje je neophodno pratiti i snimati cene (cene na malo) u određenom vremenskom periodu.

Metodološki, komparativna analiza se zasniva na vrednostima BDP po kupovnoj moći (po glavi stanovnika) izraženih u hiljadama PPS EUR, i njihovim poređenjem sa prosekom EU-275.

3 Videti prognoze WB, EUROSTAT-a, OECD, IMF i EBRD.4 V.Gligorov, U Evropu do 2015, Evropske perspektive 1/055 Napomena 1: PPS EUR predstavlja svedenu obračunsku jedinicu iste korpe dobara u svim zemljama, i ne tre-

ba ga mešati sa nominalnim kursom EUR. Napomena 2: Pojmovi PPS i PPP, iako se oba koriste za analizu kupovne moći, se razlikuju u sledećem: paritet

kupovne moći PPP $ obračunava se prema proseku zemalja OECD i izražava prema tzv. međunarodnom dola-ru (takođe svedena jedinica), dok se paritet kupovne moći PPS obračunava prema EU proseku i izražava u PPS jedinicama.

93

Tabela 3: Poređenje životnog standarda Srbije i EU

EU-27=100 2002 2003 2004 2005 2006

Indeks nivoa BDP (PPS) po st. 26,1 26,3 28,4 28,9 32,8

Komparativni nivo cena 42,0 44,3 43,0 43,7 43,8

Zemlje sa najvišim standardom u 2006. (prema Eurostat-u), iskazano preko PPS indeksa, bile su Luksemburg (indeks 279), Norveška (187), Irska (144), Island (134) i Holandija (132).

Grafi kon 3

Indeks BDP po glavi stanovnika 2006.-PPS indeks-

279

144

87

80

65

63

53

50

38

37

33

29

27

0 25 50 75 100 125 150 175 200 225 250 275 300

Luksemburg

Irska

Slovenija

Češka

Mađarska

Slovačka

Poljska

Hrvatska

Rumunija

Bugarska

Srbija

Turska

Makedonija

EU 27=100

Najniži standard po glavi stanovnika imale su Makedonija (indeks 27) i Turska (29). Srbija (indeks 33) je na nešto nižem nivou u odnosu na Rumuniju (38) i Bugar-sku (37). U 2006. godini, prisutan je blagi porast vrednosti PPS (Purchasing Power Standard)6 indeksa Srbije u odnosu na 2005. Ali, i pored blagog porasta, osnov-

ni zaključak je da je životni standard Srbije i dalje među najnižim u Evropi. Protekla tranziciona analiza PPS Srbije i privrednih konkurenata nam ukazuje da je Srbija za 5 tranzicionih godina smanjila razliku PPS u odnosu na Hrvatsku (za 8%,) Sloveniju (5%) i Bugarsku (4%), ali je u odnosu na Rumuniju došlo do pove-ćanja razlike (za 8%). Najveći rast PPS u periodu 2002-2006. ostvarile su Rumuni-ja (29,2%), Srbija (25,6%). Bugarska (19,8%), Hrvatska (10,3%), Makedonija (10%) i Slovenija (9,4%).

OCENA INSTITUCIONALNIH REFORMIInstitucionalne reforme, započete 2001, imale su za cilj uspostavljanje sta-

bilnog i efi kasnog tržišnog sistema i, pre svega, konkurentne privrede. Dinamika

6 PPS predstavlja svedenu obračunsku jedinicu kojom se izražava vrednost jedne iste korpe dobara u različitim zemljama EU.

94

institucionalnoh reformi nije tekla željenom brzinom. Srpska privreda se, na po-četku 2008, i dalje nalazi u procesu izgradnje tržišnog načina privređivanja i si-stemskih pretpostavki za njegovo nesmetano funkcionisanje, sve u cilju realizaci-je usvojneih strateških razvojnih prioriteta - dostizanja viših stopa privrednog ra-sta na kojima se može graditi makroekonomska i socijalna stabilnost. Paralelno se odvijaju procesi prilagođavanja ekonomskog i pravnog sistema, kao i procesi pri-lagođavanja infrastrukture standardima EU.

Srbija je u proteklom periodu ekonomske tranzicije završila prvu fazu reformi u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i postavljeni temelji za drugu fazu reformi, koja će se fokusirati na privredni rast i strukturne promene. Povećana je pravna sigurnost privrednih subjekata i poboljšani uslovi poslovanja, naročito važni za investitore iz inostranstva. Prosečan godišnji tranzicioni indeks povećan je vrednost sa 1,6 u 2000. godini na 2,7 u 2007. Predstoji znatno teža faza reformi, koja se odnosi na restrukturiranje i modernizaciju preduzeća, efi kasnu politiku konkurentnosti i infrastrukturne reforme.

Prema najnovijem Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za 2007. koji analizira napredak u strukturnim i institucionalnim reformama Srbija i dalje značajno zaostaje za ostalim konkurentskim tranzicionim zemljama. Sa prosečnom ocenom 2,7 godišnjeg tranzicionog indeksa (neponderisana aritmetička sredina 9 indikatora) Srbija je sa 17 pozicije između tranzicionih ekonomija, u 2007. godini pala na 23-24 mesto.

Grafi kon 4

EBRD tranzicioni indikatori 2007.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

Privatizacijavelikih

preduzeća

Privatizacijamalih preduzeća

Restrukturiranjepreduzeća

Liberalizacijacena

Devizni sistem itgovinska

liberalizacija

Politikakonkurencije

Reformabankarskog

sektora

Reformanebankarskihfinansijskihinstitucija

Infrastrukturnereforme

SrbijaMađarskaHrvatskaBugarskaRumunija

Sa najvećom vrednošću indeksa (4) Mađarska je najbliža nivou razvijenih tr-žišnih privreda. Pored nje, u grupu najnaprednijih tranzicionih privreda svrstane su Estonija, Češka, Slovačka, Poljska i Litvanija. U regionu JIE najbolju ocenu dobile su Bugarska i Hrvatska (3,5) i Rumunija (3,4). Makedonija i Albanija ocenjene su sa 3,1 i 3, Crna Gora sa 2,8 poena, dok Srbija i BiH zauzimaju najnižu poziciju (2,7).

95

STRUKTURNI PROBLEMI PRIVREDE SRBIJE

Tranzicioni početak 2001. godine srpska privreda je dočekala sa strukturom formiranom pre dve decenije. Proteklih 7 tranzicionih godina su značajno izmeni-le strukturu privrede. Izmenjena je vlasnička struktura, profi tna struktura, sektor-ska struktura, struktura zaposlenih.

Grafi kon 5

Strukturne promene u privredi Srbije 2001-2007.

56.3 58.1 60.2 59.3 61.9 63.1 65.3

10.712.613.51513.614.915.5

24.5 23.7 22.4 22.1 21.2 20.8 20.3

3.73.53.43.63.73.4

3.7

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007*

Usluge

Građevinarstvo

Industrija

Poljoprivreda

Rast BDP zasnovan je prvenstveno na rastu sektora usluga. U 2007. u odnosu na 2001. u strukturi BDV zabeležen je rast učešća sektora usluga sa 56,3% u 2001. na 65,3% u 2006. godini. U strukturi ukupnih usluga najveći rast učešća je ostvari-la trgovina na veliko i malo sa 7,1% na 12,8%, saobraćaj, skladištenje i veze sa 7,9% na 14,7%, kao i usluge fi nansijskog posredovanja sa 5,1% na 8,4%. U proteklom tranzicionom periodu došlo je do pada učešća industrije sa 24,5% na 20,3%. Uče-šće poljoprivrede je visoko, mada je smanjeno sa 15,5% u 2001. na 10,7% u 2007.

Dinamičan rast sektora usluga u 2007. godini posebno će obeležiti sledeće delatnosti (prognoza): saobraćaj, skladištenje i veze (19,7%), trgovina na veliko i malo (19,6%), fi nansijsko posredovanje (19,8%), građevinarstvo (16,3%), industri-ja (4,5%).

SEKTORSKA REALOKACIJA ZAPOSLENIHSrbija, za razliku od drugih tranzicionih zemalja, nije prošla kroz klasičnu

tranzicionu recesiju. Jedan od razloga leži u činjenici da je do 2005. zadržano “ak-tivno subvencionisanje državnih i društvenih preduzeća”7. Do kraja 2005. subven-cionisano je više od 90 državnih i društvenih preduzeća. Takođe, permanentno je odlagana privatizacija javnih preduzeća.

7 Popović, D. i dr. “Četiri godine tranzicije”, CLDS, Beograd

96

Analiza sektorske realokacije zaposlenih je nezaobilazna u svim tranzicionim ekonomijama, kao jedan od značajnih pokazatelja strukturnih promena u privre-di. Kao analitički instrument najpouzdaniji je, i najčešće se koristi, Lilijenov koefi -cijent sektorske realokacije8. Ukratko, ukoliko bi svi sektori rasli po istoj stopi Lili-jenov koefi cijent bi bio jednak nuli. Pokazatelj je uvek pozitivan i veći ukoliko sto-pe rasta zaposlenosti pojedinačnih privrednih sektora odstupaju više od dugo-godišnjeg proseka. Svaka promena, porast ili pad, učešća radnika po sektorima korespondira sa realokacijama zaposlenih. Lilijenov koefi cijent sektorske realokacije je kontracikličan, jer ukazuje na veće fl uktuacije ukupno zaposlenih između sektora u periodima recesije nego u ekspanziji. Lilijen smatra da odsustvo sektorske realokacije zaposlenih uslovljava približno isti rast stopa zaposlenosti po sektorima, i najvažnije, ukoliko je prisutna realokacija zaposlenih u privredi, ekspanzivni sektori će imati veću stopu rasta od manje propulzivnih sektora. Zaključak: visoka disperzija, odnosno, ujednačenost stopa rasta zaposlenosti

među sektorima pokazatelj je slabe ekonomske aktivnosti.

Grafi kon 6

Lilijenov koeficijent

Usluge

Privreda

Industrija

Poljoprivreda

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

2002 2003 2004 2005 2006 2007

Analiza Lilijenovog koefi cijenta za period 2002-2007. ukazuje, generalno, da se sektorske promene zaposlenih odvijaju sporo, za razliku od drugih tranzicionih zemalja u prvoj fazi tranzicije. Najveću vrednost na nivou privrede Lilijenov koefi -cijent je zabeležio u 2004. godini (4,3%)9. Poslednjih godina primećen je blagi rast, ali pre svega, u industriji (3,3% u 2007. godini).

Sektori privrede koji imaju višak radne snage ili neiskorišćenog kapaciteta najteže će se prilagoditi tržištima EU. Ovo prilagođavanje će biti lakše u sektorima koji imaju komplementarne kapacitete, kao što je to slučaj sa energetici, fi nansij-

8 Lilijenov koefi cijent predstavlja standardnu devijaciju kretanja zaposlenosti ukupno i po sektorima.9 Poređenja radi, u prve četiri godine tranzicije Republika Češka i Poljska imale su Lilijenov koefi cijent oko

20%.

97

skim uslugama i turizmu. Nasuprot ovome, u sektorima koji su zaštićeni od strane države zahtevaće se najveće promene.

Najveće promene u sektorskoj realokaciji zaposlenih ostvarene su u prera-đivačkoj industriji (5,2), sektoru poslova sa nekretninama (2,2) fi nansija (1,6) i dr-žavne uprave (1,16), dok su najmanje promene ostvarene u sektorima saobraća-ja i građevinarstva. Rezultati Lilienovog koefi cijenta korespondiraju sa analizom strukture zaposlenosti u privredi. Najveći rast zaposlenih za proteklih 7 tranzici-onih godina zabeležen je u sektoru usluga, obrazovanja i državne uprave, a naj-veći pad u prerađivačkoj industriji (više od 200.000, sa 35,3% u 2001. na 27,4% u 2007.) i poljoprivredi.

NEZAPOSLENOST KAO KLJUČNI STRUKTURNI PROBLEM

Nezaposlenost predstavlja najveći ekonomski, socijalni, razvojni problem sa kojim se suočava Srbija. Posebno je teška strukturna dimenzija nezaposlenosti. Vi-soko je učešće dugoročno nezaposlenih, mladih, nestručnih i žena. Prema dužini čekanja na zaposlenje 74,2% je onih sa dužinom čekanja većom od 1 godine, sva-ki četvrti je star između 31-40 godina života, svaki treći je nestručan. Komparativ-na analiza sa EU, kao i zemljama u okruženju ukazuje da Srbija ima najvišu stopu

nezaposlenosti stanovništva od 20,9%, najvišu stopa nezaposlenosti mladih

od 47,8% i najvišu stopu dugoročne nezaposlenosti stanovništva od 16,8%.

TRANZICIONA ELASTIČNOST ZAPOSLENOSTIU strukturnim tranzicionim analizama široku primenu ima indikator elastič-

nosti zapošljavanja kojim se omogućuje sagledavanje odnosa između ekonom-skog rasta - merenog u BDP - i njegove dve osnovne varijable koje doprinose ra-stu, promene u zaposlenosti i produktivnosti.

Doprinos indikatora se ogleda u istraživanju kako rast proizvodnje utiče na rast zaposlenosti tokom vremena. Takođe, pruža objašnjenje o trendu produktiv-nosti rada, zaposlenosti i analizi strukturnih promena zaposlenosti tokom odre-đenog vremena. Kao pouzdan međunarodni indikator uključuje elastičnost za-poslenosti po polu za tri demografske grupe (žene, muškarci i ukupno zaposleno stanovništvo), i zaposleno stanovništvo u tri privredna sektora: poljoprivreda, in-dustrija (i građevinarstvo) i usluge). Ukupna elastičnost zaposlenosti predstavlja varijabilitet ukupne proizvodnje u odnosu na ukupnu zaposlenost. Elastičnost sa vrednošću jedan znači da svaki jednoprocentni rast BDP dovodi do jednoprocen-tnog rasta zaposlenosti. Elastičnost zaposlenosti žena i muškaraca ukazuje kako rast proizvodnje utiče na različit rast zaposlenosti između žena i muškaraca u da-toj zemlji.

98

Tabela 4: Tumačenje elastičnosti zaposlenosti*

Elastičnost zapo-slenosti

(ε)

Rast BDP-a

Pozitivni rast BDP-a Negativni rast BDP-a

ε < 0(-) rast zaposlenosti

(+) rast produktivnosti

(+) rast zaposlenosti

(-) rast produktivnosti

0 ≤ ε ≤ 1(+) rast zaposlenosti

(+) rast produktivnosti

(-) rast zaposlenosti

(-) rast produktivnosti

ε > 1(+) rast zaposlenosti

(-) rast produktivnosti

(-) rast zaposlenosti

(+) rast produktivnostiZemlje sa pozitivnim rastom BDP-a, negativne elastičnosti zaposlenosti odgovaraju • negativnom rastu zaposlenosti i pozitivnom rastu produktivnosti. Na primer, u pri-vredi koja raste 2% godišnje sa elastičnošću zaposlenosti od -0,2, prosečna stopa ra-sta zaposlenosti je približno -0,4%, dok je prosečna stopa rasta produktivnosti 2,4%.Zemlje sa pozitivnim rastom BDP-a, elastičnosti zaposlenosti od 0 do 1 odgovaraju • pozitivnom rastu zaposlenosti i produktivnosti, ali što elastičnosti imaju veću vred-nost u ovom rasponu, to je rast više zaposleno-intenzivan (niža produktivnost). Otu-da, privreda koja raste 2% godišnje sa elastičnošću zaposlenosti od 0,6 ima prose-čan godišnji rast zaposlenosti od oko 1,2% i prosečan godišnji rast produktivnosti od 0,8%. Ovaj slučaj tipično predstavlja idealnu ravnotežu između rasta, zaposleno-sti i produktivnosti, pri čemu se rast zaposlenosti dešava paralelno sa rastom pro-duktivnosti.Zemlje sa pozitivnim BDP-om, elastičnosti veće od 1 odgovaraju pozitivnom rastu • zaposlenosti i negativnom rastu produktivnosti.Tri slučaja pokazuju da je tumačenje elastičnosti zaposlenosti naspram rasta zapo-• slenosti i rasta produktivnosti upravo suprotno u slučajevima u kojima je odgovara-juća stopa rasta BDP-a negativna.Izvor: Ključni indikatori tržišta rada (Međunarodna organizacija rada)

Srbija u periodu 2001-2006. ima ukupnu negativnu elastičnost zaposle-

nosti od 0,08% što znači da 1 procentni poen dodatnog rasta BDP dovodi do pada ukupne zaposlenosti za 0,08%. U poređenju sa EU, pojedinim njenim čla-nicama, kao i zemljama u okruženju samo Rumunija ima negativnu ukupnu ela-stičnost zaposlenosti (-0,46). Elastičnost iznad jedan imaju Italija (1,89) i Špani-ja (1,30). U 27 zemalja Evropske unije prosečna elastičnost zaposlenosti je 0,46%. Višu elastičnost od proseka imaju: Kipar (0,98), Irska (0,63), Francuska (0,55) i Bel-gija (0,49).

Osnovni razlog negativne elastičnosti zaposlenosti u Srbiji je tranzicija pri-vrede gde i pored rasta BDP, zaposlenost pada zbog privatizacije i restrukturira-nja preduzeća. Treba reći, da je poslednjih godina uočeno slabljenje veze između ekonomskog rasta i rasta zaposlenosti i u razvijenim zemljama (tj. rast BDP ne zna-či po automatizmu i nove poslove).

99

Grafi kon 7

Elastičnost zaposlenosti 2001-2006.

0.46

1.89

0.63

0.29

0.11

0.08

0.29

0.07

0.24

-0.46

0.44

0.27

-0.08

-0.75 -0.5 -0.25 0 0.25 0.5 0.75 1 1.25 1.5 1.75 2

EU-27

Italija

Irska

Slovenija

Češka

Mađarska

Slovačka

Poljska

Hrvatska

Rumunija

Bugarska

Srbija

Turska

%

Sektorska analiza elastičnosti pokazuje da Srbija u periodu 2001-2006 go-

dine ima negativnu elastičnost zaposlenosti u sektoru poljoprivrede od 0,97,

što znači da 1 procentni poen dodatnog rasta BDP u sektoru poljoprivrede dovodi do pada zaposlenosti u poljoprivredi za 0,97 procenta. U 27 zemalja EU prosečna elastičnost zaposlenosti u poljoprivredi je negativna i iznosi 0,15. Elastičnost iznad -1 imaju Švedska (-1,51) i Češka (-1,14).

Najviša negativna elastičnost zaposlenosti je u sektoru industrije (-1,52), što znači da 1 procentni poen dodatnog rasta BDP u sektoru industrije dovodi do pada zaposlenosti u industriji za 1,52 procenta. Osnovni razlog smanjenja zapo-slenosti u poljoprivredi i industriji je tendencija pomeranja globalne zaposlenosti od sektora poljoprivrede i industrije ka uslužnom sektoru.

RAZMERE NEZAPOSLENOSTI MLADIH Da se radi o posebno teškom dugoročnom problemu govori starosna struk-

tura nezaposlenih, posebno analiza mladih10 nezaposlenih. Prema poslednjim po-dacima (na osnovu Ankete o radnoj snazi) stopa nezaposlenosti mladih11 je naj-

viša u Evropi i iznosi 47,8%. Evropski raspon se kreće u rasponu od od najniže stope 7,7% u Danskoj do najviše čak 47,8% u Srbiji.

Trend je takođe zabrinjavajući: ukupan broj nezaposlenih mladih je pove-ćan za 3,1% u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu (odnosno sa 165.668 lica u 2005. na 169.139 u 2006. godini). Poređenja radi, u 27 zemalja EU prosečna stopa nezaposlenosti mladih je 17,5%. Iznadprosečnu stopu nezaposlenosti ima: Polj-

10 Prema ILO metodologiji mladi se defi nišu kao lica od 15-24 godina, a odrasli su stari od 25 i više godina života.

11 Strukturni indikator - ukupna stopa nezaposlenosti mladih – izračunava se kao učešće nezaposlenih mladih od 15-24 godina u istom kontigentu radno sposobnog stanovništva.

100

ska 29,8%, Hrvatska 28,9%, Slovačka 26,6%, Grčka 25,2%, Francuska 22,6%, Itali-ja 21,6%, i dr. Niže stope nezaposlenosti od 10% imaju: Danska 7,7%, Švajcarska 7,8%, Holandija 7,9%, Island 8,3%, Irska 8,6%, Norveška 8,7% i Austrija 9,1%.

Analiza stope nezaposlenosti mladih po polu, pokazuje da je znatno više nezaposlenih mladih žena. Učešće mladih nezaposlenih muškaraca u aktivnom stanovništvu u Srbiji, po podacima ankete o radnoj snazi za 2006. godinu iznosi 43,1%, što je znatno iznad proseka EU (17,1%). Stopa mladih nezaposlenih žena je visoka i iznosi 55,5%, i iznad je nivoa svih posmatranih zemalja.

Rastu zaposlenosti mladih sve tranzicione ekonomije daju poseban značaj. Nezaposlenost mladih je opterećena brojnim dodatnim problemima: nedovolj-na zaposlenost, traženje dopunskog posla pored već postojećeg, rad duži od zva-ničnog, povremen i nesiguran posao, bez mogućnosti za profesionalno usavrša-vanje, rad ispod njihovih mogućnosti, malo plaćen, nisko-kvalifi kovan posao bez izgleda za profesionalno napredovanje, slučajan ili sezonski i često loš i opasan u nelegalnoj ekonomiji kako u selu tako i u gradu. Generalno, stopa nezaposlenosti mladih prevazilazi stope nezaposlenosti odraslih u svim zemljama, ali je kod nas ogroman problem, dvostruko veći. Sa druge strane, mladi radnici zahtevaju ma-nje investicije za stručno usavršavanje, obuka mladih ljudi je obuhvatnija, kraća i jeftinija nego kod zaposlenih.

SEKTORSKA KONKURENTNOST SRPSKE PRIVREDE

Sve tranzicione privrede u Evropi već 15 godina se takmiče u podizanju kon-kurentnosti sopstvenih ekonomija. Zbog velikom zaostajanja privrede EU za pri-vredom SAD na osnovu Kopenhagenških kriterijuma (1993) i kasnije Lisabonske strategije (2000) sve privredne transformacije moraju biti u cilju “izdržavanja pri-tiska konkurencije”. Konkurentna sposobnost jedne privrede bazira se permanen-tnom procesu prilagođavanja tržišnim zakonitostima. Proces transformacije nije ni malo lak, on je neprekidan i zahteva kontinuirane promene. Da li su se konku-rentne pozicije privrede Srbije promenile nakon 7 tranzicionih godina, u kom obi-mu, tempu i strukturi?

Problem strukturne konkurentnosti srpske privrede biće prikazan iz nekoliko uglova: (a) međunarodnog, (b) makroekonomskog i (v) sektorskog.

101

Tabela 5: Komparativna matrica konkurentnosti srpske privrede 2006.

Srb

ija

Bu

ga

rsk

a

Ru

mu

nij

a

Hrv

ats

ka

Ma

đa

rsk

a

Slo

ve

nij

a

Međunarodni indikatori

WEF*:

Globalna (GCI)- rang u svetuMikro (BCI) - rang u svetu

87

85

7282

6878

5155

4139

3336

EBRD**:Politika konkurencije – vrednost indikatora

2- 3- 3- 2+ 3+ 3-

WB***:Indikator 1 (odnos spoljnog duga i izvoza)

228,1% 107,2% 33,9% 158,8% 105,6% 105,0%

Indikator 2 (odnos spoljnog duga i BDP)

61,7% 64,2% 31,0% 80,5% 71,6% 8,0%

Kreditinu rejting BB- BBB BBB- BBB A- AA-

Makroekonomski indikatori

BDP p.c. ($) 4.300 2.600 3.500 6.100 7.100 11.800

Spoljnotrgovinski defi cit (% BDP) 20% 22% 12% 24% 0,5% 4%

Investicije (% BDP) 2005. 17,3% 24% 23% 29% 23% 25%

Infl acija 2006. 6,6% 7,4% 9,1% 3,0% 4,0% 2,5%

Javni dug (% BDP) 35% 30% 15% 44% 58% 28%

* Svetski ekonomski forum, ** Evropska banka za obnovu i razvoj, *** Svetska banka

Poslednja analiza konkurentnosti WEF-a ukazuje na nisku konkurentnost srpske privrede. Osnovni Indeks globalne konkurentnosti12 pokazuje poboljšanje makro konkurentnosti, ali je pozicija i dalje veoma niska. Pozitivno je što vrednost indeksa raste iz godine u godinu (3,38; 3,67; 3,69), ali veoma sporo. Pogoršanje

podindeksa osnovnih tržišnih uslova govori da se srpska privreda suočava

sa problemima u oblasti institucija, infrastrukture, makroekonomije i zdrav-

stva i osnovnog obrazovanja. Podindeks inicijatora efi kasnosti i podindeks ino-vativnih faktora ostvarili su u posmatranim godinama skromno poboljšanje. Bolje

12 Metodološka najnovija izmena WEF-a produbljen koncept prethodnog Indeksa konkurentnosti rasta. Indeks globalne konkurentnosti se sastoji od 3 komponente, odnosno 9 stubova konkurentnosti: Komponenta 1: osnovni tržišni uslovi ima 4 stuba (Institucije, Infrastruktura, Makro stabilnost, Zdravlje i osnovno obrazivan-je); Komponenta 2: Inicijatori efi kasnosti ima 3 stuba (Više obrazovanje i obuka, Efi kasnost tržišta, Tehnološka opremljenost) i Komponenta 3: Inovativni faktori ima 2 stuba (Poslovna sofi sticiranost i Inovacije).

102

rezultate Srbija postiže u oblasti višeg obrazovanja i obučavanja i tehničke opre-mljenosti (podindeks stimulatora efi kasnosti), kao i u oblasti inovacija (podindeks faktora inovacija), dok su slabi rezultati kod efi kasnosti tržišta (podindeks stimula-tora efi kasnosti) i poslovne sofi sticiranosti (podindeks faktora inovacija).

Nepovoljan poslovni ambijent i odsustvo strategije preduzetništva uticali su na nizak nivo mikro konkurentnosti. Politička nestabilnost, odsustvo radne etike, neefi kasnost birokratije, pristup fi nanijskim sredstvima i korupcija čine skoro 60% od svih faktora koji narušavaju poslovanje na mikro nivou u 2006.

Politika konkurencije (tranzicioni indikator EBRD-a) potvrđuje da je tokom 2006. srpska privreda postepeno podizala konkurentske performanse privrede. Nivo indikatora 2 ukazuje na formiranje zakonodavstva i institucija konkurentske politike uz delimično smanjivanje ograničenja ulaska na tržište i snažnih akcija usmerenih protiv dominatnih fi rmi13.

Rezultati poslovanja 2007 (indikator poslovanja Svetske banke) pokazuju da se u poslednje dve-tri godine ulažu napori da se svim učesnicima, domaćim i stra-nim, novim i starim, obezbede što povoljniji uslovi poslovanja, sa osnovnim ciljem unapređenja konkurentnosti privrede, preduzeća i proizvoda. Na listi od 175 ana-lizom obuhvaćenih zemalja Srbija je rangirana na 68 poziciju, što predstavlja po-boljšanje (95 pozicija u 2006).

RCA I KOMPOZITNI INDEKS KONKURENTNOSTI Sektorska analiza konkurentnosti srpske privrede pokazuje u kojim segmen-

tima je srpska privreda konkurentna, na kojim tržištima srpska privreda ima kom-parativnih prednosti. Osnovni zaključak je da je sektorska konkurentnost uslovlje-na nivoom specijalizacije, višim stepenom diversifi kacije. Kao metodološko sred-stvo koriđćen je indikator “otkrivene komparativne prednosti” (RCA14), odnosno odnos salda spoljnotrgovinske razmene i ukupno ostvarene spoljnotrgovinske razmene određene grupe proizvoda. Pozitivna vrednost RCA ukazuje na kompa-rativne prednosti date grupe proizvoda, odnosno, sufi cit u robnoj razmeni sa ino-stranstvom.

13 Monopoli predstavljaju najopasnije ustanove koje “blokiraju tržišni mehanizam i opstruiraju prirodnu slo-bodu” (Vujačić, I., Teoretičari liberalizma, analiza stavovA A.Smita u vezi funkcija države i njenih funkcija, str 97.)

14 Pokazatelj specijalizacije izvoza RCA (Revealed Comparative Advantage) predstavlja učešće specijalizovanog proizvoda u izvozu zemlje u odnosu na trgovinu tog proizvoda u svetu (Balass, 1965).

103

Tabela 6: Sektorska struktura 50 grupa proizvoda sa najvećim RCA izvozom

Grupe proizvoda/sektori/

2001 2002 2003 2004 2005 2006

RCA+ RCA- RCA+ RCA- RCA+ RCA- RCA+ RCA- RCA+ RCA- RCA+ RCA-

0 Hrana i žive životinje 5 2 8 3 6 4 6 6 9 2 9 2

1 Piće i duvan 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 2 0

2 Sirove materije, bez goriva

1 1 0 4 2 3 2 1 2 1 2 1

3 Mineralna goriva i maziva

0 1 0 2 0 1 0 1 1 1 1 1

4 Životinjska/ biljna ulja/masti

1 0 1 0 0 0 1 0 1 0 0 0

5 Hemijski proizvodi 1 2 1 1 2 3 4 2 5 3 4 2

6 Proizvodi po materijalu 10 9 8 7 8 4 5 9 5 6 8 4

7 Mašine i transportni uređaji

4 3 4 2 3 4 1 1 0 4 2 3

8 Razni gotovi proizvodi

9 0 6 2 5 3 3 6 8 1 8 1

9 Ostali proizvodi i transakcije

1 0 1 0 0 1 0 1 0 0 0 0

Ukupno 32 18 29 31 26 24 23 27 32 18 36 14

Izvor: RZR

Sasvim je jasno da su komparativne prednosti Srbije nisu promenile i da se i dalje nalaze, pre svega, kod primarnih proizvoda i proizvoda nižih faza obrade. Takva sektorska struktura izvoza ne predstavlja osnovu za dugoročno održiv rast izvoza i privredni rast, iz već dobro poznatog razloga da se komparativne predno-sti zasnovane na ovoj strukturi lako gube, cene primarnih proizvoda imaju dugo-ročno tendenciju opadanja, radno-intenzivni sektori su pod sve većim pritiskim zemalja sa jeftinom radnom snagom, klimatski faktori se menjaju15.

Upotpunjavanju sektorske konkurentnosti srpske privrede daju i rezulta-ti kompozitnog indeksa konkurentnosti16. Metodološki, indeks je predstavljen kroz integralnu matricu, pokazuje konkurentnost i perspektivnost pojedinih sek-tora privrede i analizira se kroz tri različita kriterijuma:

15 German Advisory Counsil (2007), Climate Change as a Security Risk, London and Sterling, VA, str 177-187.16 Konkurentnost privrede Srbije 2006 (2007), RZR, Beograd.

104

(a) izvozno-uvoznu strukturu,(b) razvoj intraindustrijske trgovine,17 i(v) razvoj komparativnih trgovinskih prednosti.Rezultati pokazuju da su najvažniji sektori sa stanovišta izvozne aktivnosti

privrede 2001-2006: sektor 1 (piće i duvan), sektor 0 (hrana i žive životinje), sektor 5 (hemijski proizvodi) i sektor 6 (proizvodi svrstani po materijalu). Takođe, kompo-zitni indeks konkurentnosti potvrđuje da srpska privreda poseduje komparativne prednosti kod resursno i nisko tehnološki intenzivnih sektora privrede, dok se is-poljava nepovoljna dinamika sektora koje opredeljuje srednje i visoko tehnološ-ki intenzivan proces proizvodnje a koji predstavljaju inicijatore bržeg i održivog privrednog razvoja, ali i pokazatelje specijalizacije proizvodnog asortimana i kon-kurentnosti proizvoda i same privrede. To se pre svega odnosi na sektor 7 (Maši-ne i transportni uređaji) koji je ispoljavao nepovoljne konkurentske prednosti po-smatrano kroz sva tri kriterija: visoku uvoznu zavisnost, nizak nivo IIT, ali uz porast vertikalne IIT i odsustvo trgovinskih, izvoznih i uvoznih komparativnih prednosti. Sektor 8 se odlikuje visokom uvoznom zavisnošću, što se nepovoljno odražava sa aspekta uvoznih komparativnih prednosti, dok se rast IIT pre svega zasniva na ver-tikalnoj IIT. Konačno, sektor 5 se ističe najvišim nivoom komparativnih prednosti, a ujedno se odlikuje visokim stepenom IIT.

Intraindustrijska trgovina može biti horizontalna (trgovina proizvoda približ-no istog kvaliteta) i vertikalna (trgovina proizvodima različitog kvaliteta) i analizi-ra se sa aspekta nivoa odnosa izvoznih i uvoznih cena srodnih trgovinskih grupa i preko dekompozicije IIT. Srpsku privredu karakteriše veoma nizak udeo horizon-talne IIT unutar ukupne IIT, što je nepovoljno sa aspekta ukupne izvozne konku-rentnosti privrede i nivoa proizvodne specijalizacije. Sektor 6 je imao najviše uče-šće horizontalnog IIT u ukupnoj IIT.

Tehnološki ugao strukturne analize konkurentnosti srpske privrede poka-zuje da je izvozna i uvozna struktura tehnološki intenzivne proizvodne delatno-sti pozitivna sa aspekta strukture izvoza, a da je rezultat širenja IIT i dalje visoka vertikalna IIT. Sa druge strane, za prerađivačku industriju vezuje se izvozno/uvo-zna struktura u korist uvoza, dok je rastuća IIT rezultat rastućeg učešća horizontal-ne IIT. Stoga je prerađivačka industrija povezana sa rastućom ekonomijom obima, gde su srodni proizvodi diferencirani unutar iste grupe a potrošači preferiraju ra-zličite varijetete proizvoda. Za gotovo sve tehnološko intenzivne proizvodne de-latnosti vezuje se visoka uvozna zavisnost. Pritom se porast IIT beleži kod nisko in-tenzivnih i srednje intenzivnih proizvodnih delatnosti, dok se kod visoko tehno-loško intenzivnih proizvodnih delatnosti smanjuje IIT. Posledica takve zastuplje-nosti IIT jeste u visokom udelu vertikalne IIT koja nije povezana sa tehnološki in-tenzivnim proizvodima. Opadajuća tendencija vertikalne IIT kod ovih delatnosti rezultat su postepenog, ali blagog rasta horizontalne IIT, što navodi na zaključak

17 Intraindustrijska trgovina (IIT) predstavlja razmenu proizvoda istih industrija između različitih zemalja, što podrazumeva visok stepen supstitutivnosti proizvoda koji suspredmet razmene i visok stepen diverzifi kacije procesa proizvodnje. Razvoj IIT za jednu zemlju, kao što je Srbija, je od velikog značaja u procesu pristupan-ja EU, jer odražava približno istu proizvodnu ili potrošnu bazu, što snižava troškove pristupanja i povećava konkuretnost privrede bez značajnih devijacija unutar privrede.

105

da još nismo dovoljno konkurentni u proizvodnji visoko tehnološko intenzivnih proizvoda koji su nedovoljno diferencirani i gde visok stepen specijalizacije proi-zvodnog procesa onemogućava laka i jeftina prilagođavanja.

ZAKLJUČAK: FAKTORI RIZIKA

Strukturne promene zahtevaju velika investiciona ulaganja. Generalno, na-rednih pet godina biće presudne za sve zemlje “zapadnog Balkana”, jer proces in-tegracije balkanskih zemalja u EU nije završen. Rešavanje gorućeg problema ne-zaposlenosti zavisi, takođe, od investicija i poboljšanja konkurentnosti srpske pri-vrede.

Faktore ekonomskog rizike nesprovođenja tranzicionih ciljeva možemo po-deliti na (a) makroekonomske i (b) strukturne. Naravno, određeni ekonomski rizi-ci mogu biti egzogenog karaktera, kao što su izrazito nepovoljna međunarodna kretanja na pojedinim robnim i faktorskim tržištima. Takođe, jedan broj tranzicio-nih ekonomija je imao tzv. reformski rizik, odnosno, kreiranje podsticajnog razvoj-nog ambijenta je trajalo suviše sporo, što smanjuje moblizaciju i efi kasnu alokaci-ju proizvodnih faktora čime se direktno usporava privredni rast. Nijedan od ovih rizika se ne može isključiti, a svaki od njih ugrožava sprovođenje reformi.

Faktori rizika izviru iz sumarnih, već ranije prikazanih, sledećih tranzicionih efekata:

Primarni tranzicioni makroekonomski cilj Srbije je postignut: niska infl acija uz održiv privredni rast i eksternu održivost. Međutim, određeni faktori rizika postoje u pogledu srednjeročne i dugoročne održivosti.Od početka tranzicije 2001. godine Srbija je imala dinamičan ekonomski rast po stopama u rasponu od 4% do 8% (osim 2003). Ekonomski rast je u veli-koj meri bio zasnovan na domaćoj potražnji i, tokom zadnjih godina, potro-šnjom nevladinog sektora. Izvori ekonomskog rasta generisani su od sektora usluga, naročito saobraćaja, trgovine i fi nansijskog posredovanja.Infl aciona je ogroman izazov od početka tranzicije. Podsećanja radi, u 2001. godini infl acija je iznosila 40,7% u 2001. godini, pa 14,8% u 2002. i 7,8% u 2003. godini, da bi se opet otrgla na 13,7% u 2004. godini i 17,7% u 2005. go-dini, pa opet smanjena na 6,6% u 2006. godini, pa opet skočila na 10,1% u 2007. godini. Infl acija od 10,1% u 2007. godini predstavlja upozorenje. Po-sebno, ako se analizira struktura infl acije i činjenica da je ukupna infl acija dva puta veća od bazne infl acije (5,4%)18. Upozorenje se odnosi i na prigušeni in-fl atorni pritisak koji amortizuje jak dinar, što smanjuje uvozne cene i posle-dično infl aciju. Novi pristup ciljne infl acije nagoveštava da bi u 2008. godini infl acija mogla ponovo biti jednocifrena.

18 Koncept bazne infl acije nije isti u svim zemljama. Naš koncept, pored cena poljoprivrednih proizvoda i en-ergije, ne obuhvata određene proizvode koji su u režimu državnog regulisanja (komunalije, lekovi, cigarete, i dr.).

106

Grafi kon 8.

Tranzicioni deficit tekućeg računa 2001-2006.

-16

-14

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

2001 2002 2003 2004 2005 2006

% BDP

SrbijaSlovenijaPoljskaČeškaMađarskaRumunijaBugarska

Od početka tranzicije defi cit tekućeg bilansa se postepeno pogoršavo, kako se uvoz povećavao u skladu sa rastućom tražnjom. Kao što se na vidi na Gra-fi konu u 2002. godini defi cit tekućeg bilansa je bio -7,9% BDP, da bi porastao u 2004. (-11,7%) i 2006. godini (-11,5%). Procene govore da će na kraju 2007. godine biti oko 17% BDP. Sa druge strane, bilans kapitala i fi nansijski bilans bili su veći od defi cita tekućeg bilansa od samog početka tranzicije, što je rezultiralo u pozitivnom neto prilivu kapitala i akumulaciju rezervi. Treba reći da su direktna strana ulaganja počela da rastu 2003. godini. Nakon dalje liberalizacije računa ka-pitala portofolio-investicije su počele da registruju značajne iznose u 2007. godini.Devizne rezerve su bila na kontinualno uzlaznoj liniji od 2000. godine. Ukup- ne rezerve su porasle sa 25% krajem 2002. godina na 60% u 2007. godine.Konsolidovane su javne fi nansije, usklađeni su budžetski prihodi i rasho- di, prelazeći sa defi cita u višak 2005. godine. Reforme poreskih prihoda i poboljšana poreska administracija doveli su do povećanja prihoda uz istovre-meno smanjenje poreskog opterećenja privrede. Kapitalni troškovi su ostali niski, sa učešćem u ukupnim rashodima od samo 7% u ukupnim troškovima za period 2002-2006. godine. Kombinacija velikog defi cita tekućeg bilansa i značajnih eksternih pozajmi- ca privatnog sektora, prevremene otplate i otpisa dugova Pariskog i Lon-donskog kluba, dovela je do malog pada ukupnog spoljneg duga (javnog i privatnog), koji je opao sa 71,4% u 2003. godine i sada se kreće oko 60% BDP. Struktura duga je bitno promenjena. Udeo duga javnog sektora je smanjen sa 81% na 59% između 2001. i 2006. godine. Mala domaća štednja i visoke domaće kamatne stope dovele su do povećanja spoljneg zaduživanja privat-nog sektora što se odrazilo na udvostručavanje udela komercijalnog duga.

107

Primarni faktori rizika:Visok defi cit tekućeg bilansa odražava bazične neusklađenosti u ekonomiji i, što nam iskustvo govori, većinu tranzicionih ekonomija čini ranjivim19;Strukturni debalans između investicionih potreba i domaće štednje. Bez daljeg napretka u privatizaciji, stečaju i restrukturiranju teško će se očekivati pozitivan doprinos korporativnog sektora eksternoj poziciji, prvo kroz uštede, a zatim kroz dobit od povećanih proizvodnih investicija u delatnosti koje generišu neto izvoz;Osetljivost na kretanja deviznog kursa. Visok nivo zaduženosti ostaje ozbiljan problem pošto izaziva važnu neuklađenost inostrane valute;Faktor rizika koji je tesno povezan sa perspektivama strukturne reforme je rast BDP i izvoza. Očekivani snažan rast podstiče ocenu eksterne održivosti, ali bi se ona bitno promenila, ukoliko bi se rast permanentno usporio ispod 5%;Napredak u ekonomskoj integraciji sa EU je važan faktor koji bitno doprino- si svim ekonomskim projekcijama i kašnjenje integracije može da podstakne negativne korelacije pošto izgleda da tržišta podcenjuju te rizike.Generalno, dalje poboljšanje eksterne situacije kritično će zavisiti od stru- kturnih reformi koje vode zdravijem korporativnom sektoru i snažnijim rea-kcijama ponude kako bi se povećala domaća i spoljnja tražnja, koja bi na kra-ju imala za rezultat održiv rast. Bazični strateški razvojni cilj Srbije do 2012. je podizanje konkurentske spo-

sobnosti privrede. To traži odlučno sprovođenje svih tranzicionih i reformskih procesa koji mogu da aktiviraju razvojne potencijale zemlje – ljudske, materijalne i prirodne – i da učine Srbiju privlačnom za brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći dolazak stranog kapitala. Dinamičan privredni rast je nemoguć bez struktur-nih promena, čiji će tempo najviše zavisiti od dva faktora: (1) povećanja investicija i (2) reforme obrazovanja. Investicije predstavljaju ključnu reč za strukturne tran-zicione probleme srpske privrede. Samo investicije, nova ulaganja, mogu da stvo-re konkurentnu proizvodnju i održivi privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta. Bez reforme obrazovanja nemoguće je boriti se strukturnim proble-mima: stvarati konkurentnu privredu i smanjivati broj nezaposlenih. Procena je da će zbog potreba savremenog tržišta 2010. godine skoro polovina novih radnih mesta zahtevati visoko obrazovanje, 40% srednju školsku spremu i samo 10-15% poslova će moći da se obavlja sa obrazovanjem na nivou osnovne škole.

Literatura

Bajec, J., Jakopin, E., Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije 2006-2012, osnovni nalazi, 1. rezultati i rizici, SES, Miločerski ekonomski forum, 2006.

Blagojević, D., “Fleksibilna bezbednost”, EU Market, 1 (2008), Beograd, 20-22. 2.

German Advisory Counsil, Climate Change as a Security Risk, London and Sterling, VA, 2007, str 3. 177-187.

19 Petrović, P. (2007), Uvodnik, QM br.10, 2007, str 5-6.

108

Grupa autora, Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije 2006-2012., RZR, Beograd, 2006. /4. www.razvoj.sr.gov.yu/

ILO, Global Employment Trends for Youth, Geneva, 2006 /5. www.ilo.org/trends/

ILO, “World and regional trends in Labour force participation: Metodologies and key results”, 6. 2007.

Jakopin, E., “Strategic directions of development of Serbia-results, mechanisms, risks”, 7. International conference: Conterporary Challenges of Theory and Practice in Economics, EF, Beograd, 2007.

Katić, N., “Kako sakriti istinu o infl aciji”, Politika 15. januar 2008, Beograd. 8.

Lakićević, D., Stojanović, B., Vujačić I., Teoretičari liberalizma (deo o A.Smitu), Sl.Glasnik, knjiga 1, 9. Beograd, 2007, str. 95-108.

OECD, Labour Market and Social Policy, 2007 /(10. www.olis.oecd.org/

Petrović, P., “Uvodnik”, QM br.10, Fond za razvoj ekonomske nauke, Beograd, 2007, str. 5-6.11.

Popović, D. i dr. “Četiri godine tranzicije”, CLDS, Beograd, 2005.12.

RZR, Zaposlenost u Srbiji 2001-2006, Beograd, 2007. /www.razvoj.sr.gov.yu/13.

RZR, Izveštaj o razvoju Srbije 2006, Beograd, 2007. /www.razvoj.sr.gov.yu/14.

RZR, Konkurentnost privrede Srbije 2006, Beograd, 2007. /www.razvoj.sr.gov.yu/15.

Spurgeon, A., “Working Time”, Geneva, ILO, 2007. /16. www.ilo.org./

Standing, G., “Labour Force Participation and Development”, Geneva, ILO, 1978.17.

EBRD, Transition Report, London, 2007.18.

World Bank, Duing Business 2007, Washington D.C., 2006.19.

WEF, The Global Competetiveness Report 2006/2007, New York, Oxford Universty Press, 2006.20.

109

EKONOMSKA MISAO, 2007, 40, (1-2) str 109-120

Marinko Bošnjak1 In memoriam

DUŠAN BJELOGRLIĆ – LIČNOST I DELO

(1920 – 2006)

Dušan Bjelogrlić je bio jedan od vodećih ekonomista nekadašnje SFR Jugo-slavije i Republike Srbije koji je dao veliki doprinos ekonomskoj analizi i ekonom-skoj politici. Pripadao je prvoj posleratnoj generaciji ekonomista Jugoslavije koja je u drugoj polovini 20. veka bila akter strategije i politike razvoja i ekonomskog sistema u doba socijalizma i koja nije mogla da predvidi njegov krah.

Dušan Bjelogrlić je dugi niz godina bio direktor Ekonomskog instituta u Be-ogradu i vrstan istraživač makroekonomskih kretanja u SFRJ i Srbiji. Prethodno je bio visoki državni funkcioner koji je uspešno vodio Republički zavod za statistiku i Republički zavod za privredno planiranje. U takvom miljeu formirao se kao izuze-tan statističar, planer i istaživač ekonomskih procesa i pojava na teritoriji nekadaš-nje Jugoslavije i posebno Srbije.Za sobom je ostavio značajan opus. Njegova knji-ga Prilazi analizi i politici razvoja sadrži značajan deo radova koje je napisao od po-četka pedesetih do kraja devedesetih godina 20. veka. Ovim radovima je dao ve-liki doprinos aplikativnoj teoriji razvoja i ekonomskoj analizi koji je ravan doprino-sima tada vodećih ekonomista Jugoslavije i Srbije

Dušan Bjelogrlić, kao direktor Ekonomskog instituta tada vodeće istraživač-ke organizacije u Srbiji, je prepoznatljiv kao pokretač i vrstan organizator velikih istraživačkih projekata kao što su Koncepcija dugoročnog razvoja Jugoslavije, Kon-cepcija dugoročnog razvoja Srbije, Koncepcija dugoročnog razvoja Hercegovine, Pri-vredni sistem SFR Jugoslavije i drugih makroekonomskih studija. Bjelogrlić kao dr-žavni funkcioner je vodio izradu više dugoročnih, srednjoročnih i godišnjih plan-skih dokumenata koja su predstavljala osnovu za privrednu politiku Srbije. Bio je ne samo vrstan rukovodilac državnih i istraživačkih institucija, već i vrstan profesi-onalni istraživač koji je u ekonomskim istraživanjima primenjivao tada relevantan analitički instrumentarijum zasnovan na statističkoj i planskoj metodologiji koju je u celini i u detaljima poznavao. Sa statističkim i planerskim alatima produblje-no je istraživao razvojne i tekuće procese u ekonomiji i napisao više uspešnih eko-nomskih analiza i sinteza privrednog razvoja i institucionalne izgradnje.

Pripadao je manjoj grupi ekonomista koja je tendencijsko usporavanje pri-vrednog rasta i uvećavanje strukturnih neusklađenosti u privredi SFR Jugoslavije

1 Ministarstvo fi nansija Republike Srbije

110

prepoznala kao simptom neefi kasnosti socijalističkog privrednog sistema. Kritički je razmatrao tadašnju ekomomsku i razvojnu politiku i institucionalnu izgradnju i predlagao značajnija sistemska poboljšanja. U kritici nije zahvatio društveno vla-sništvo na kome je bio zasnovan sistem, a koje je bilo glavni generator sloma so-cijalizma kao institucinalizovanog sistema u mnogim zemljama. On je verovao u društveno vlasništvo i socijalizam kao i mnogi ugledni ekonomisti iz bivše Jugo-slavije i neki ugledni ekonomisti u svetu. Bio je to propust cele generacije ekono-mista kojoj je pripadao Bjelogrlić.On je bio najbliži kritici vladajuće socijalističke ekonomske paradigme. Njegov opus je analitički lociran u to vreme i treba ga sa-gledavati u svetlu kriterija vremena u kome je radio i delovao. Naučni i stručni ra-dovi koje je objavio mnogostrano su informativni, socijalno relevantni i podsticaj-ni za istraživanja Pri tome, potrebno je imati u vidu da je stvarao u vreme domina-cije politike nad ekonomijom.

Duško kako smo ga od milja zvali kao stvaralac je bio jedan od prvaka eko-nomske profesije, a kao ličnost je bio uzor za ponašanje i postupke istraživača i rukovodilaca institucija. Pomagao je drugim istraživačima da razviju svoje istraži-vačke sposobnosti i inspirisao ih svojom ličnošću, radinošću i svojim prepoznatlji-vim menadžerskim sposobnostima.

Dušan Bjelogrlić svoju profesionalnu karijeru stekao je kao istraživač i du-gogodišnji direktor Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog zavoda za pri-vredno planiranje i Ekonomskog instituta u Beogradu. Na tim funkcijama zalagao se, kao i svi vodeći ekonomisti nekadašnje Jugoslavije,za ekonomski federalizam i komplementarno delovanje tržišta i plana u privrednom sistemu. Ostvario je zna-čajan naučno-stručni opus u kome ekonomska analiza i planiranje razvoja zauzi-maju centralno mesto. U svojim radovima obrađivao je planiranje kao važan deo institucionalnog sistema kojim su usmeravana i regulisana privredna i socijalna kretanja, metodologiju planiranja i produbljenu ekonomsku analitiku zasnovane na korišćenju kvantitativnih metoda i tehnika, kao i šira područja koja se odno-se na razvojnu strategiju, privrednosistemsku izgradnju i ekonomsku politiku. Pri-premio je brojne naučne i stručne priloge sa kojima je dao krupan doprinos ma-kroekonomskoj analizi i planiranju razvoja. On je širinom svog istraživačkog inte-resovanja i dubinom spoznaja ostavio dubok pečat na ekonomsku misao i plodo-tvorno uticao na privredna i društvena zbivanja u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Pripadao je grupi vodećih ljudi u ekonomskoj profesiji, čiji su radovi sadržali du-boke uvide i zrele sudove koji i danas imaju spoznajnu relevantnost i aktuelnost. Radovi Bjelogrlića, iako poodavno napisani, važno su svedočanstvo o jednom ne-ponovljivom vremenu i dragocena kolekcija znanja koja predstavljaju vredne do-prinose analitičkom sagledavanju ekonomske i društvene stvarnosti nekadašnje Jugoslavije i Srbije kao njene federalne jedinice.

Dušan Bjelogrlić kao istraživač je bio vrstan analitičar ekonomske i društve-ne stvarnosti i vrstan planer razvojnih procesa, a kao visoki državni funkcioner bio je aktivni učesnik u društvenom odlučivanju nekadašnje Jugoslavije i posebno Sr-bije. Bjelogrlićeve analize su dosezale do dubokih uvida u ekonomsku stvarnost i dominantne tendencije i do suštinskih neracionalnosti sistema i promašaja u ra-

111

zvojnoj politici kao glavnih uzročnika alokativne neefi kasnosti tadašnjeg sistema. Projekcije i planovi razvoja u čijoj izradi je učestvovao sadržali su konzistentno i re-alističko utvrđene razvojne ciljeve, suptilno sagledane strukturne promene i delo-tvorno kombinovane privrednosistemske i ekonomskopolitičke mere za njihovo ostvarivanje. Programi naučnih istraživanja kojima je rukovodio bili su komplek-sni, celoviti i do detalja razrađeni, mobilisali su većinski i najkvalitetniji deo istra-živačkog potencijala nekadašnje Jugoslavije i Srbije. Bjelogrlić je bio integrativ-na ličnost, a kao rukovodilac naučnih i društvenih ustanova briljantan organizator istraživačkih i planerskih poslova. Delujući kao pokretač i organizator komplek-snih istraživačkih i analitičkoplanskih poslova stvarao je uslove za nesmetan i pri-jatan rad i majstorski koordinirao rad svih učesnika, doterivao je i proveravao do-bijene rezultate i pravio svodne analize i sinteze i majstorski vršio korekturu i re-dakciju tekstova. U svemu tome Duškov, kako smo ga zvali, organizatorski i istra-živački doprinos je bio velik. Svoje radove pisao je veštim i elegantnim jezikom i stilom i pripadao grupi tada vodećih stilista u ekonomskoj literaturi (Horvat, Bajt, Mihajlović, Čobeljić, Madžar, Marsenić).

Dušan Bjelogrlić je bio jedan od najboljih poznavalaca analitičkog i ekonom-skopolitičkog instrumentarijuma i institucionalnih mehanizama za regulisanje i usmeravanje tekućih privrednih kretanja i razvojnih procesa, u okviru tadašnjeg socijalističkog privrednog i društvenog sistema. Verovao je u socijalizam, kao i ve-ćina ekonomista nekadašnje Jugoslavije i deo ekonomista sa Zapada. Saglasno socijalističkoj paradigmi kompetentno je kreirao ciljeve, projekcije i planove ra-zvoja, kao i strategije i instrumente za njihovo ostvarivanje. Pri tome, razumevao je ograničenost kapaciteta postojećeg instrumentarijuma i zagovarao institucio-nalna prilagođavanja u funkciji povećanja motivacije ekonomskih subjekata i alo-kativne efi kasnosti postojećeg sistema. Uočavao je institucionalne manjkavosti i ukazivao na posledice postojećih institucionalnih mehanizama. Predlagao je in-stitucionalna poboljšanja radi ostvarivanja utvrđene razvojne politike kojom se kao planer dominantno bavio. Precizno je sagledavao tendenciju usporavanja privrednog rasta i njene uzroke, ali nije sagledao manjkavosti sistema kao glav-ni uzrok. Tadašnji sistem koji nije dovoljno uvažavao tržište i potrošačke preferen-cije generisao je disparitete cena i strukturne disproporcije koje je suptilno sagle-davao Bjelogrlić. On nije sumnjao u društvenu i ekonomsku racionalnost socijali-stičkog sistema, već je verovao da se boljim institucionalnim aranžmanom može obezbediti dinamička efi kasnost sistema. Stoga je predlagao korektivne mere ekonomske politike i privrednosistemsko i institucionalno prilagođavanje. Nagla-šavao je da ključnu ulogu u tome imaju institucije.

Kao profesionalni ekonomista bio je usredsređen na sagledavanje razvoj-nih tendencija i strukturnih karakteristika jugoslovenske i srpske privrede u ra-znim periodima posleratne socijalističke izgradnje. Pri tome, primenjivao je valid-ne analitičke postupke i metode i stvorio bogat analitički opus o privrednom ra-zvoju i privrednom sistemu Jugoslavije i posebno Srbije, relevantan za ocenjiva-nje učinaka socijalističkog poretka u različitim fazama njegovog uspostavljanja i funkcionisanja. Bjelogrlićeva produbljena analitika ukazuje na različite privredne

112

poremećaje i na međuzavisnost usporavanja tempa rasta i odvijanja strukturnih promena. Utvrdio je vezu između strukturnog prilagođavanja i povećanja rasta i infl acije. Zapazio je da intenzivne strukturne promene u privredi uslovljavaju ma-sovni prelazak stanovništva sa sela i iz poljoprivrede u gradove i u nepoljoprivred-ne delatnosti, što je bio izvor ekstenzivnog privrednog rasta, bez značajnijeg po-većanja tehnološke osnove proizvodnje i produktivnosti rada. Bjelogrlić je sagle-davao ključnu ulogu tehničkog progresa, strukturnih promena i privrednog rasta. Ukazao je na ulogu ljudskog kapitala (znanja) u generisanju tehničkog progresa i na sposobnost privrede da apsorbuje i proširi inovacije kao razvojni faktor. Bio je protivnik ekstenzivnog rasta, a orijentisao se na kvalitetan kontinuirani razvoj za-snovan na tehničkom napretku koji povećava učinke svih razvojnih faktora. On je sa strukturnim promenama povezivao demografske procese, promene u relativ-nim cenama, merenje makroekonomskih agregata, kvalitet institucionalnih reše-nja, izbore u razvojnoj politici, prekomernu potrošnju sirovina i energije u proi-zvodnji, probleme regionalnog razvoja i dr. Posebnu pažnju je posvećivao opera-tivnim aspektima sektorske i regionalne dimenzije razvoja i ispravljanju regional-nih neravnomernosti, polazeći od opšte efi kasnosti u alokaciji i korišćenju resur-sa. Važnu ulogu u ostvarivanju opšte efi kasnosti Bjelogrlić je pridavao planiranju. Svojim radovima i praktičnim delovanjem ukazivao je da je planski sistem na vi-šim nivoima društvene organizacije i na nivou preduzeća potrebno dograditi i uči-niti ga efi kasnijim.

Kao istraživač i analitičar ponirao u razvojne procese i precizno sagledavao razvojne tendencije i institucionalne mehanizme koji su deformisali takve ten-dencije. Empirijski nalazi i činjenice koji su sadržani u njegovim radovima su po-uzdano svedočanstvo o razvojnim procesima toga vremena koji nisu izdržali test ekonomske racionalnosti i doveli su do zastoja socijalističkog sistema osamdese-tih i do njegovog kraha devedesetih godina 20. veka. Bjelogrlićev doprinos sagle-davanju tekućih i razvojnih procesa u brojnim analizama, projekcijama i planovi-ma i u kritici privrednosistemskih i ekonomskopolitičkih mera za njihovo ostvari-vanje je veoma značajan.

Dušan Bjelogrlić naučnu karijeru izgradio jeu Ekonomskom institutu u Be-ogradu. Prethodno je u koncepcijskom i tehničkom pogledu savladao statistiku i planiranje. U Republičkom zavodu za statistiku radio je od 1951. do maja 1958. godine kao pomoćnik direktora za sektor privrednih statistika i kao direktor ove institucije. Od maja 1958. do aprila 1966. godine obavljao je dužnost direktora Re-publičkog zavoda za privredno planiranje. Početkom pedesetih godina prouča-vao je metodologiju nacionalnog dohotka i potrošnje u Statističkom institutu En-gleske u Londonu, a 1957. godine u Saveznoj Republici Nemačkoj proučavao je metode statističkog praćenja konjunkture u privredi i organizaciju statističke služ-be. Pored toga, učestvovao je u radu ekspertskih grupa Evropske ekonomske ko-misije koje su proučavale statistiku formiranja akumulacije i fi ksnih fondova, op-šte ekonomske popise i fi nansijske bilanse. Dolaskom u Republički zavod za pri-vredno planiranje orijentisao se na izučavanje značajnih privrednih pitanja i ključ-nih problema privrednog razvoja. On je dao veliki doprinos razvoju statističkog

113

sistema i izradi planskih dokumenata. Temeljno poznavanje statistike i planiranja omogućilo je Bjelogrliću da postane jedan od najboljih poznavalaca statističkog i planerskog sistema i da nastavi složena ekonomska istraživanja u Ekonomskom institutu u Beogradu.

Kao direktor i istraživač ovog instituta rukovodio je mega projektima Koncep-cija dugoročnog razvoja Srbije, Koncepcija dugoročnog razvoja Jugoslavije, Koncep-cija razvoja Hercegovin. U izrađenim studijama.obradio je više značajnih segmena-ta problematike dugoročnog razvoja privrede. Bio je jedan od glavnih koordina-tora istraživanja u svim fazama rada na realizaciji ovih projekata i dao je ogroman doprinos sintezi rezultata istraživanja. Paralelno sa obavljanjem najsloženijih za-dataka u oblasti ekonomskih istraživanja, aktivno je radio u Republičkoj zajednici za naučni rad, Ekonomskom savetu SIV-a, Savezu ekonomista Srbije i Jugoslavije, redakciji časopisa Ekonomska misao, Statističkom društvu.

Dušan Bjelogrlić je radio kao diplomirani ekonomista u državnoj administra-ciji Srbije u kojoj se formirao kao izuzetan stručnjak, a kasnije je u Ekonomskom institutu radio u vodećem timu eksperata za raznovrsne aspekte makroekonomi-je. Njegova profesionalna usmerenja obuhvatala su privredni razvoj, privredni si-stem i ekonomsku politiku. U svim tim oblastima ekonomije dao je značajne stva-ralačke doprinose koji su ga kandidovali da ubrzano stekne zvanje naučnog sa-vetnika u Ekonomskom institutu u Beogradu. U državnim organima obavljao je na profesionalan način poslove iz nadležnosti tih organa. Nastupajući kao kom-petentan ekonomista u vršenju društvenih funkcija, ostao je u sećanju saradni-ka po argumentovanom i razboritom razmatranju najsloženijih ekonomskih i šire društvenih problema i po produbljenom sagledavanju socioekonomskih tokova i predlaganju rešenja. Bio je jedan od onih naših vrsnih stvaralaca koji je u toku ce-log svog života ostao veran sebi i idejama koje je zastupao. Bio je autentična lič-nost i veoma cenjen u svim sredinama u kojima je radio. U tom pogledu ostavio je prepoznatljiv trag u institucijama iz oblasti društvenog planiranja i razvojne politi-ke, kao višegodišnji direktor Republičkog zavoda za privredno planiranje. U obav-ljanju te visoke društvene funkcije došlo je do izražaja profesionalno znanje Bje-logrlića u sagledavanju i rešavanju najsloženijih makroekonomskih problema i u uspostavljanju savremenog privrednog sistema na tržišnim osnovama. Vodio je mnoge ekspertske grupe koje su za potrebe Izvršnog veća i Skupštine Republike Srbije pripremale predloge za utvrđivanje ekonomske i razvojne politike i predlo-ge zakona za temeljne oblasti privrednog sistema. Argumentovano je nastupao u odbrani predloženih rešenja na sednicama vladinih i skupštinskih tela, što je bilo dragoceno u tim burnim vremenima koja su mnoge naizgled jake ličnosti defor-misala ili duhovno uništila. Odvažno i istinito je tumačio ekonomsku stvarnost i znalački predlagao rešenja trajnijeg dometa. Govorio je i pisao po sopstvenom uverenju. Kritički je ocenjivao činjenice i sistematski ih dorađivao. Ličnosti kao što je bio Bjelogrlić su bile retke i dragocene i bez njih nije bio moguć društveni i ekonom-ski napredak u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Radeći istraživački posao u državnoj administraciji više godina je kreirao eko-nomsku politiku i planske dokumente Srbije. Rezultati njegovog rada pokazuju da

114

je i u državnoj upravi ostvario vredan i trajno relevantan opus, uz obavljanje od-govornih dužnosti koje su mu poveravane izborom na visoke administrativne po-ložaje u činovničkoj hijerarhiji. On je nalazio vremena i za čitanje, studiranje i pro-mišljeno sagledavanje ekonomskih i socijalnih pojava i procesa, a svojim pisanim radovima i praktičnim delovanjem ostavio je dubok trag. Pisao je pronicljivo, ana-litički i stručno o suštinskim procesima i pojavama u ekonomskoj oblasti. Vreme-nom je kumulirao značajan broj naučnih i stručnih radova visokog kvaliteta, a isto-vremeno je kao praktični delatnik kreirao i razradio analitičke, metodološke i sta-tističke osnove ekonomske politike. Autor ovog teksta bio je u više prilika svedok stvaralačke originalnosti, radne efi kasnosti i briljantnih reakcija Duška Bjelogrli-ća na tekuća monetarna, fi nansijska i realna kretanja. On je brzo i efi kasno, i kad su okolnosti i rokovi pritiskivali, uobličavao različite službene dokumente struč-no utemeljene i razrađene za potrebe utvrđivanja ekonomske politike i donoše-nja zakona i drugih propisa. Umeo je brzo i konzistentno da doradi i izradi raznovr-sne analize i popuni praznine u dokumentima koji su pripremani za službene svr-he. Obavljajući odgovorne i složene poslove rukovodioca republičke planske in-stitucije i Ekonomskog instituta nalazio je vreme za istraživanje i pisanje kao glav-nu preokupaciju, gotovo kao profesionalni istraživači.

Dušan Bjelogrlić kao neumorni radnik i istraživač bio je u prilici da prouči brojne ekonomske izvore i da znalački napiše mnoge ekonomske tekstove, kao i da snagom argumentacije i karakterističnom razboritošću utiče na ekonomsko-političko odlučivanje na republičkom i saveznom nivou i tako doprinese poveća-nju učinaka ekonomske i razvojne politike i privrednog sistema. U ondašnjim pri-likama reagovao je na mnoge aktuelne privredne i političke procese. Takav je bio u obavljanju radnih dužnosti u državnim organima i društvenim telima. Nalazio se na visokim mestima u administrativnoj hijerarhiji sa kojih je bacao novo svetlo na tokove savremene ekonomske i društvene istorije Jugoslavije. Aktivno je učestvo-vao u izvođenju ekonomske reforme zasnovane na tržišnom modelu privređiva-nja i makroekonomskim funkcijama države u uslovima delovanja zakonitosti in-tegralnog tržišta.

Svojim istraživačkim radom u naučnim institucijama i u ključnim državnim institucijama dao je ogromni doprinos nauci i društvu. On je nakon odlaska sa od-govornih državnih funkcija nastavio stvaralačku karijeru u Ekonomskom institu-tu i napisao značajne ekonomske tekstove. Ostao je u sećanju saradnika i prijate-lja kao briljantan intelektualac, vrstan ekonomist i vrhunski rukovodilac. Imajući u vidu njegov doprinos nauci i društvenoj praksi, nesporno je pripadao grupi naj-poznatijih ekonomista na našem prostoru, čije je delo obimno, značajno i aktuel-no. Ono je rezultat njegove istraživačke radoznalosti, marljivosti, lucidnosti i ana-litičke prodornosti.

Dao je trajno vredan doprinos makroekonomskim istraživanjima privrede i bio je jedan od najboljih poznavalaca domaće privrede i njenih razvojnih moguć-nosti. Njegovo profesionalno umeće došlo je do izražaja na rukovodećim funkci-jama u vladinim ekonomskim resorima, posebno na položaju direktora Republič-kog zavoda za privredno planiranje. On je zajedno sa saradnicima ovog zavoda re-

115

šavao tekuće i razvojne probleme privrede kada je došlo do usporavanja stope ra-sta. Realistički je sagledavao mogućnosti privrede i insistirao na širenju prostora za tržišnu privredu, uz istovremeno održavanje neophodnog minimuma koordi-nirajućih funkcija. To je bila osnovna ideja vodilja koje se on pridržavao u pripremi i realizaciji planova privrednog razvoja kada je postojeća ravnoteža između inici-jative privrednih organizacija i koordinacije granskih organizacija narušena posle 60-tih godina, što je uslovilo opadanje stope rasta i pogoršavanje ostalih pokaza-telja rasta privrede.

Na društvenim položajima držao se sopstvenih stručnih uverenja, što poka-zuje da je bio čovek sa ličnim i naučnim integritetom. Početkom šezdesetih go-dina 20. veka suprotstavio se političkoj nameri da se pod maskom privrednih re-formi ojačaju republički centri političke moći na štetu jedinstva i efi kasnosti čita-ve privrede. To je bio logičan potez saglasan njegovim ekonomskim uverenjima koje je zastupao u svojim naučnim radovima, na naučnim skupovima i kao član uglednih ekonomskih časopisa. Suprotstavio se političkoj eliti kaja je pod vidom decentralizacije i proširenja sfere tržišta počela da razbija jedinstvenu jugosloven-sku privredu i državu. Bio je eminentni predstavnik grupe ekonomista koji su tra-gali za optimalnim rešenjima u ekonomskom sistemu i koji su se zalagali za pro-šireno delovanje tržišta, za očuvanje neophodnih koordinacionih funkcija države kao uslova za efi kasno rukovođenje privredom. On je imao realistički pristup eko-nomiji i bio je protivnik ideologije u privredi, koja je nametala samoupravni funda-mentalizam, dogovornu ekonomiju i nacionalne ekonomije republika.

Nakon uspešnog rada u republičkoj administraciji karijeru je nastavio kao istraživač Ekonomskog instituta u Beogradu, gde je stekao ogroman ugled među kolegama. Prelaskom u Ekonomski institut posvetio se intenzivnom proučavanju domaće privrede, što je rezultiralo u značajnom broju naučnih radova kojima je dao značajan doprinos proučavanju ekonomske stvarnosti Jugoslavije i njenih fe-deralnih jedinica. Po broju i kvalitetu objavljenih radova jedan je od najugledni-jih srpskih ekonomista formiranih u nekadašnjoj Jugoslaviji, u čijem istraživačkom opusu centralno mesto zauzima analiza i politika privrednog razvoja.

Pripadao je posleratnoj generaciji vodećih ekonomista koji su obeležili dru-gu polovinu 20 veka na prostorima bivše SFR Jugoslavije. Svojim delom je dao ogroman doprinos ekonomskoj analizi i ekonomskoj politici. Objavio je poprili-čan broj naučnih i stručnih radova u kojima je produbljeno i transparentno sa-gledavao problematiku više komplementarnih oblasti ekonomije: tržišta, plani-ranja, privrednog razvoja, naučno-tehnološkog progresa, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, regionalnog razvoja, industrije, poljoprivrede i dr. Radovi Duša-na Bjelogrlića ocenjeni su izuzetno vrednim. Oni imaju veliki značaj za ekonom-sku misao i makroekonomsko upravljanje i ostaju u fundusu naše ekonomske na-uke. Sadrže dve velike poruke, prva, da su tržište i makroekonomsko usmeravanje dve podjednako značajne poluge privrednog sistema i ekonomske politike i, dru-ga, da Jugoslavija i Srbija imaju značajan razvojni potencijal kao garant stabilnog i dugoročnog privrednog rasta.

Pri sagledavanju ekonomskih pojava i procesa uzimao je u obzir društveno-

116

političke uslove i stepen privredne razvijenosti kao ključne determinante eko-nomske politike. U ekonomskim istraživanjima pokazao je sposobnost za celovi-te analize i velike sinteze i veštinu razrade krupnih dilema i alternativa ekonomske politike. U svom stvaralaštvu bio je dominantno orijentisan na empirijska istra-živanja, s jasnim uvidima u procese i pojave koje je posmatrao. Analize i prepo-ruke Duška Bjelogrlića imale su praktični značaj za ekonomsku politiku i usme-ravanje privrede i predstavljale su osnovu za ekonomsko-političke odluke. Pose-dovao je sposobnost celovitog izvođenja ekonomskih analiza i sinteza. i potreb-nu kritičku distancu i objektivno je sagledavao pojave i procese u privrednoj sfe-ri. Kao ekonomski analitičar i dobar poznavalac statističke metodologije, metodo-logije planiranja i metoda i tehnika empirijskih ekonomskih istraživanja sa nepo-srednim uvidom u probleme privrede i društva, dugogodišnjim radom je stekao veliko iskustvo i precizna znanja iz oblasti privrede i napisao veliki broj naučnih i stručnih radova u kojima je celovito i produbljeno razmatro sve aspekte privred-nog razvoja Jugoslavije i Srbije i probleme privrednog sistema i predlagao konzi-stentna rešenja.

U naučnom opusu Dušana Bjelogrlića centralno mesto zauzima privredni ra-zvoj i privredni sistem Jugoslavije. Ove tematske oblasti je sintetizovao, uspostav-ljajući ravnotežu faktografskog i empiričkog materijala sa teorijskim i kategorijal-nim problemima sistema i razvoja u poslednje četiri decenije 20. veka. Kao eko-nomski istraživač prvenstveno je bio orijentisan na dugoročnu razvojnu strategi-ju i strukturne aspekte privrednog razvoja sa čvrstim osloncem na činjenice i isku-stvenu podlogu. Argumentovano i ubedljivo je sagledavao krupne izbore u ra-zvojnoj politici, pronalazio proporcije i rešenja za strateške probleme i prepozna-vao implikacije razvojnih odluka i alternativnih razvojnih politika. Bio je jedan od retkih ljudi koji su promišljeno i ozbiljno ispitivali pravce privrednog i društvenog razvoja i sagledavali funkcionisanje privrede i društva. To pokazuju mnoge Bjelo-grlićeve analize i preporuke usmerene na optimalno korišćenje razvojnog poten-cijala zemlje i oslonjene na ubedljive činjenične uvide.

U ranoj istraživačkoj fazi napisao je veći broj radova koji se odnose na stati-stičku metodologiju, dok je kasnije napisao veći broj radova o problemima pri-vrednog razvoja, ekonomskoj politici, privrednom sistemu i sistemu planiranja. U ekonomskoj literaturi zapaženi su Bjelogrlićevi radovi o osnovnim sredstvima u privredi. On je rukovodio izradom programa i metodologije za popis i procenu fi k-snih fondova na bazi koje je stvorena statistička podloga za praćenje fondova na-cionalnog bogatstva. Uz ove radove, primetni su i njegovi radovi o izgradnji stati-stičkog sistema i o organizaciji statističke službe u kojima naglašava ulogu i zna-čaj statistike u praćenju i analizi ekonomskih i društvenih promena, razmatra me-todološke aspekte statističkog sistema i sagledava kvalitet i analitičke mogućno-sti statističkih podataka i predlaže organizacionu i kadrovsku konsolidaciju stati-stičke službe. Posebno se pozabavio unapređenjem metodologije i sistema eko-nomskih statistika, kao i metodološkim problemima narodnog dohotka, fi ksnih fondova i fi nansijskih bilansa.

U naučnom opusu Dušana Bjelogrlića dominiraju radovi o privrednom ra-

117

zvoju i ekonomskoj politici, napisani nakon ranih radova o sniženju cene koštanja, starosnoj strukturi osnovnih sredstava i potrošnji sela. U brojnim radovima i ek-spozeima koje je dao kao direktor Republičkog zavoda za planiranje, posvećenih ekonomskoj situaciji i godišnjim i petogodišnjim planskim dokumentima, kao i u sintetičkim radovima o koncepciji razvoja i o privrednom sistemu sadržani su traj-no vredni nalazi značajni za ekonomsku istoriju i ekonomsku analizu.

U radovima koji se odnose na problematiku privrednog razvoja sagledavao je tendencije i problemi u procesu društveno-ekonomskog razvoja, identifi kovao ciljeve i prioritete u ekonomskoj politici i razmatrao ulogu planiranja u društveno-ekonomskom sistemu. S tim u vezi posebnu pažnju posvećivao je tempu i fakto-rima privrednog rasta, strukturi privrede, međuregionalnim odnosima, globalnoj raspodeli nacionalnog dohotka, formiranju akumulacije, strukturi i ekonomskoj efi kasnosti investicija, platnom bilansu i slično.

U istraživačkom opusu Dušana Bjelogrlića posebno mesto ima sagledavanje privrednog sistema i dugoročnog razvoja. Na bazi relevantnih ekonomskih činjeni-ca bio je među prvim ekonomistima koji su ukazivali na usporavanje privrednog ra-sta prvenstveno zbog nesposobnosti sistema da racionalno alocira investiciona sred-stva. Kritički je sagledavao tendencije i probleme u privrednom razvoju i doprinosio povećanju učinaka razvojne i ekonomske politike. On je među prvim ukazivao na si-stemske uzroke ekonomske neefi kasnosti i pogoršavanja fi nansijske situacije u pri-vredi. Posebnu pažnju posvetio je fi nansijskom mehanizmu domaće privrede i o tome je napisao veći broj naučnih i stručnih radova u kojima je utvrdio da u privre-di ne postoji motivacija i mehanizam za ekonomski racionalno prikupljanje i alo-kaciju investicionih sredstava i za alokaciju resursa i da je to glavni uzrok uspora-vanja privrednog rasta Jugoslavije i Srbije. U tom pogledu zalagao se za jačanje tr-žišne solucije u našem privrednom sistemu. Od velikog razvojnopolitičkog i eko-nomskopolitičkog značaja su njegovi natpisi o aktuelnim ekonomskim temama, kojima je upozoravao na greške ekonomske politike i pružao validne preporuke za rešavanje ključnih ekonomskih problema.

Temeljno se bavio sistemskim mehanizmima i njihovim uticajima na privred-ni razvoj. Plan i tržište je posmatrao kao komplementarne mehanizme. Ovu tezu je dosledno zastupao i kada je tržišni mehanizam dobijao prevagu u privrednom sistemu i kada su se naglašavale “laisser faire” teorije. On je naglašavao značaj pla-na pri utvrđivanju pravaca i tempa razvoja i pri odlučivanju o kombinaciji razvoj-nih činilaca. Pri tome, tržište je tretirao kao regulator privrednih kretanja koji na proizvodnju deluje preko povratnih sprega tražnje. Isticao je da je nakon privred-ne reforme iz 1965. dugoročno planiranje zanemareno i da posle napuštanja cen-tralističkog pristupa nije izgrađen novi sistem planiranja. On se u nekoliko navrata zalagao za rehabilitaciju plana i za njegovo mesto u upravljanju privredom, imaju-ći u vidu da je u sedamdesetim godinama plansko-tržišna privreda suspendovana samoupravnim sporazumevanjem i društvenim dogovaranjem. Posebno se zala-gao za realizaciju planskih proporcija putem instrumenata privrednog sistema.

U radovima Dušana Bjelogrlića analiziraju se uzroci krize jugoslovenske pri-vrede i društva. Autor ukazuje na njihovu brojnost i raznovrsnost. Posebno je ra-

118

spravljao o krizi privrednog sistema i razvoja. Među prvima je isticao da je sistem lišen ekonomskih kriterija i mehanizama i da je prepušten improvizaciji i volunta-rizmu političke i administrativne birokratije. Ukazivao je da je sistem u funkciji re-produkcije i održavanja političke vlasti i struktura, njenih ideologiziranih konce-pata i institucionalizacija, a da nije u funkciji privrednog razvoja, niti njen adekva-tan instrument. Otuda je proizilazilo da je suština ekonomske krize koju je gene-risao sistem u velikoj meri uzrokovana političkom krizom. Autor otkriva da se iza ekonomskih problema i teškoća nalazi politička razjedinjenost, parcijalni politič-ki interesi i njihova prevlast nad opštim društvenim interesima, nacionalna poce-panost, nesposobnost da se pokrene akcija, naročito kad su u pitanju krupniji po-duhvati u jugoslovenskoj privredi kao celini. Bjelogrlić razmatra konkretne mani-festacije krize, a u traženju izlaza ne ostaje samo na području privrede zbog toga što smatra da kompleksan, dobrim delom politički karakter krize traži komplek-san odgovor. Stoga se zalaže za radikalnu reformu privrednog sistema u funkciji jasne strategije razvoja, za temeljnu rekonstrukciju političkog sistema i afi rmaciju integralnog samoupravljanja, za ograničavanje socijalnih razlika i moralnu obno-vu društva, u kojoj treba naći i adekvatnu skalu društvenih vrednosti.

U svojim radovima sagledavao je narednu etapu razvoja za koju je nagove-stio rastući značaj nauke, obrazovanja, tehnologija i čitavog vrednosnog kom-pleksa, kao faktora koji jačaju položaj čoveka i rast njegovih sposobnosti. Pred-viđao je da će privredni razvoj dobiti novo humanije značenje i da će to zahteva-ti, između ostalog, i menjanje pravaca investiranja. On preporučuje da ekonom-ska teorija uvaži ovu perspektivu i da odgovori njenim izazovima i zahtevima. Na-glasio je da budući razvoj podrazumeva preobražaj društva, u čemu valja očeki-vati i afi rmaciju autentičnih ciljeva, vrednosti i potreba. On u tom sklopu vidi smi-sao regionalnog razvoja i traženja rešenja ekoloških problema. U čitavoj ovoj ana-lizi buduće projektivno korenito razlikuje od sadašnjeg realnog i empirijskog, i to je verovatno još jedan razlog što je tražio kompleksan, mnogoznačan i uzajamno uslovljen odgovor politike na tadašnju krizu.

U više radova raspravlja je o funkcionisanju privrede i sistemu privređivanja. Reformu institucija, mehanizama i mera ne sagledava kao problem adaptacije na postojeću strukturu i dinamiku privrede, već kao poduhvat koji treba da promeni sistem i da ga podesi nastupajućim promenama u materijalnim i društvenim kom-ponentama života, među kojima posebno ističe naučno-tehnološki napredak. Ta-kvim pristupom problemima nastoji da uskladi institucionalni sistem sa tenden-cijama materijalnog i društvenog razvoja. Pri tome, postavlja pitanje da li su pret-postavke o budućem razvoju, naročito o naučno-tehnološkom progresu dovoljno realne i mogućne da bi se na osnovu njih mogle sagledati sve anticipirane prome-ne u sistemu institucija, mehanizama i mera, i kakva bi mogla biti vremenska di-namika njihovog izvršenja.

Bjelogrlićeva istraživanja u domenu privrednog sistema fokusirana su na re-laciju privredni sistem u funkciji privrednog razvoja. U brojnim radovima je uka-zao na glavna ograničenja u razvoju koja proističu iz neadekvatnih rešenja insti-tucionalnog i ekonomskog sistema, odnosno izmenjenog mesta razvojne politike

119

i privrednog sistema. Smatrao je da je privredni sistem stekao ne samo veliki pri-mat nad razvojnom politikom, nego pokazuje težnju da se izgrađuje samostalno i gotovo nezavisno od politike razvoja. Otuda je zagovarao radikalne reforme po-stojećeg privrednog sistema i uvođenje novog tržišno-planskog modela privređi-vanja zasnovanog na ekonomskim zakonitostima i planskom regulisanju.

Posebno se bavio sagledavanjem uloge tehničkog progresa u razvitku pri-vrede i značaja investicija u tome. S velikom pažnjom razmatrao je probleme rad-ne snage i zaposlenosti. Rast zaposlenosti je posmatrao sa konjunkturnog, ali i sa strukturnog aspekta. Naglašavao je da je zaposlenost po svojoj prirodi dugoroč-ni razvojni problem i da se zbog toga problemi zaposlenosti i nezaposlenosti ne mogu rešavati kratkoročnim merama, već intenzivnim razvojem privrede, čime se menja i struktura radne snage i uklanjaju uzroci nezaposlenosti. Pitanje zaposle-nosti raspravljao je ne samo sa ekonomske već i sa društvene strane, jer zaposle-nost ima ne samo ekonomski, već i vrednosni značaj i kao takva predstavlja jedan od trajnih ciljeva razvoja privrede i društva.

U većem broju radova razmatrao je probleme razvitka poljoprivrede i sela. On se zalagao za usvajanje dugoročne razvojne politike koja bi obuhvatala sve relevantne elemente agrarne politike, upotpunjena merama socijalne i kulturne politike na selu. Polaznu osnovu za dugoročnu strategiju agrarnog razvoja vidi u suštinskom menjanju društvenog odnosa prema poljoprivredi, i selu U tom kon-tekstu je ukazivao na promenu odnosa prema individualnom sektoru, kako bi se stvorile mogućnosti za optimalno korišćenje svih proizvodnih potencijala i ubr-zao razvoj. Time je bio ne samo značajan kritičar i analitičar stanja u poljoprivredi i na selu, već je i anticipirao moguće pravce reforme u ovoj oblasti.

U red velikih tema koje je pokretao u svom istraživačkom radu spada i sta-novništvo. On je ovde dao veliki doprinos ukazivanjem na složenu i retko ispitiva-nu vezu između strukture i dinamike kretanja stanovništva i razvoja privrede. On je pokrenuo pitanje velikog demografskog pritiska u poljoprivredi Srbije, gde se insistiralo na radno intenzivnim tehnologijama i lokacijama novih proizvodnih ka-paciteta u reonima sa obiljem radne snage. U radovima je sugerisao novi pristup po kojem je ubrzanje ekonomskog rasta povezano sa optimalnim proizvodnim korišćenjem stanovništva i raspoložive radne snage. Pri tome, njega je naročito in-teresovalo pitanje veličine zemlje i stanovništva, koje je jedno vreme bilo gotovo zanemareno u ekonomskoj teoriji, kao važnog faktora razvojne politike kod odre-đivanja i izbora strukture razvoja. Na ovom pitanju pokazuju se značajna preimuć-stva velikih zemalja nad malim. Veličina stanovništva kao proizvodnog faktora ve-zana je za kombinacije živog i opredmećenog rada koje proces razvoja neprekid-no menja. Promene stanovništva određuju gornju granicu ponude živog rada, ali ukazuju i na sve implikacije na ekonomsku i populacionu politiku. On predlaže da se populaciona politika izvede iz veličine i strukture stanovništva kao proizvod-nog faktora, uzimajući u obzir dostignuti nivo razvoja, tendencije naučno-tehno-loškog progresa i karakter razvojne faze.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

330.001

ЕKONOMSKA misao : časopis Savezaekonomista Srbije za pitanja ekonomsketeorije i prakse / odgovorni urednik DanijelCvjetićanin. - God. 1, br. 1 (1968) -Beograd : Savez ekonomista Srbije, 1968 -(Zemun : Kuća štampe). - 24 cm

Dvaput godišnjeISSN 0013-323X = Ekonomska misaoCOBISS.SR-ID 26566151

KOLEKTIVNI ČLANOVI SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

ELEKTRODISTRIBUCIJA

BEOGRAD, MASARIKOVA 1-3 TEL: 011/3618-850 FAX: 011/3616-641

www.edb.rs

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE BEOGRAD, CARICE MILICE 2

TEL: 011/2628-622 FAX: 011/2623-984

www.eps.rs

ENERGY FINANCING TEAM DOO

NOVI BEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 10B/II TEL: 011/301-1021 FAX: 011/301-1020 www.eft-group.net

EPOXAN ČAČAK, GRADSKO ŠETALIŠTE BB

TEL: 032/227-744 FAX: 032/345-740

ERSTE BANK

NOVI SAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 3 TEL: 021/527-733 FAX: 021/529-507 www.erstebank.rs

PB AGROBANKA AD

BEOGRAD, SREMSKA 3-5 TEL: 011/637-622

FAX: 011/3281-408 www.agrobanka.rs

ALPHA BANK SRBIJA

BEOGRAD, KRALJA MILANA 11 TEL: 011/3240-248 FAX: 011/3240-248

www.alphabankserbia.com

BANCA INTESA AD BEOGRAD

NOVI BEOGRAD, MILENTIJA POPOVIĆA 7B TEL: 011/2011-200 FAX: 011/2011-207

www.bancaintesabeograd.com

BEOGRADSKA BERZA NOVI BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 1

TEL: 011/3221-599 FAX: 011/138-242

www.belex.rs

CENTRALNI REGISTAR BEOGRAD, TRG NIKOLE PAŠIĆA 5

TEL: 011/3331-380 FAX: 011/3202-329

www.crhov.rs

BERLIN-CHEMIE, PREDSTAVNIŠTVO SRBIJABEOGRAD, PRILEPSKA 1

TEL: 011/3657-098FAX: 011/3657-101

EUROBANK EFGBEOGRAD, KOLARČEVA 3

TEL: 011/206-5816FAX: 011/302-8952

www.eurobankefg.rs

BEOGRADSKE ELEKTRANENOVI BEOGRAD

OMLADINSKIH BRIGADA 1www.beoelektrane.rs

KOLEKTIVNI ČLANOVI SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

GALENIKA AD ZEMUN, BATAJNIČKI DRUM BB

TEL: 011/3020-760 FAX: 011/3370-179

www.galenika.rs

GRADSKE PIJACE BEOGRAD, ŽIVKA KARABIBEROVIĆA 3

TEL: 011/3806-680 www.bgpijace.rs

ITM GROUP NOVI BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 86

TEL: 011/31-07-400 FAX: 011/3107-492

www.itm.rs

KANCELARIJA ZA EVROPSKE POSLOVE IZVRŠNO VEĆE AP VOJVODINE

NOVI SAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 16 TEL: 021/483-0673 FAX: 021/483-0630

www.kep.rs

KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD, SVETOG SAVE 14

TEL: 011/3080-100 FAX: 011/3440-033 www.kombank.com

Komisija za hartije od vrednosti

KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI NOVI BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 1

TEL: 011/3115-118 FAX: 011/137-924 www.sec.sr.gov.yu

KBC BANKA AD BEOGRAD BEOGRAD, POŽEŠKA 65B

TEL: 011/3050-353 FAX: 011/3548-308 www.kbcbanka.rs

FAKULTET ZA MENADŽMENT ZAJEČAR, PARK ŠUMA “KRALJEVICA” BB

TEL: 019/430-800 www.fmz.edu.yu

FAKULTET ZA EKONOMIJUI INŽENJERSKI MENADŽMENT

NOVI SADSIME MILUTINOVIĆA SARAJLIJE 32

Tel: 021/400-499Fax: 021/469-518www.fimek.edu.rs

HYPO ALPE ADRIA BANK ADBEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6

TEL: 011/222-67-13FAX: 011/222-67-98

www.hypo-alpe-adria.rs

JUGOREGISTAR11070 NOVI BEOGRADNARODNIH HEROJA 30

TEL: 011/2607-080FAX: 011/3192-041

GALEB GROUP ŠABAC, POCERSKA 111

TEL: 015/367-700FAX: 011/367-788

www.galeb.com

KOLEKTIVNI ČLANOVI SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

METEOR SN BIRO EXPORT IMPORT

BEOGRAD, PROLETERSKE SOLIDARNOSTI 34 TEL: 011/3016-211 FAX: 011/3016-211 www.meteor.co.yu

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVANJE BEOGRAD, KRALJA MILUTINA 8

TEL: 011/3307-900 FAX: 011/3307-980 www.nsz.sr.gov.yu

NELT CO BEOGRAD, KARAĐORĐEVA 65

TEL: 011/2071-231 FAX: 011/2071-221

www.nelt.com

NIS NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NOVI SAD, NARODNOG FRONTA 12

TEL: 021/4813-795 FAX: 021/4814-339

www.nis.rs

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA BEOGRAD, KNEZA MILOŠA 12

TEL: 011/2641-355 FAX: 011/2642-029 www.kombeg.org.rs

PUPIN TELEKOM DKTS ZEMUN, BATAJNIČKI PUT 23

TEL: 011/2194-469 FAX: 011/2194-469

www.pupintelecom.co.rs

PTT SAOBRAĆAJA „SRBIJA”

BEOGRAD, TAKOVSKA 2 TEL: 011/3022-000 FAX: 011/3229-911

www.posta.rs

RAIFFEISENBANK AD NOVI BEOGRAD, BULEVAR AVNOJ-A 64A

TEL: 011/3202-100 FAX: 011/2207-080

www.raiffeisenbank.rs

Republika SrbijaMinistarstvo FinansijaUPRAVA CARINA

REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA

-UPRAVA CARINA NOVI BEOGRAD, BULEVAR AVNOJ-A 155A

TEL: 011/2696-523 FAX: 011/2690-531

www.fcs.yu

NLB BANK NOVI BEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 165/V

TEL: 011/2225-100 FAX: 011/2225-101

www.lhb.co.yu

MEĐUNARODNI CENTAR ZA RAZVOJFINANSIJSKOG TRŽIŠTA DOO

BEOGRAD, NEBOJŠINA 12 TEL: 011/3085-780 FAX: 011/3085-782

www.mcentar.rs

M&V INVESTMENTS

NOVI BEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 115Đ TEL: 011/3530 900 FAX: 011/3116 772

www.mvi.rs

KOLEKTIVNI ČLANOVI SAVEZA EKONOMISTA SRBIJE

SOKO ŠTARK

BEOGRAD, KUMODRAŠKA 249 TEL: 011/2468-622 FAX : 011/3972-982

www.stark.co.yu

SRBIJAŠUME NOVI BEOGRAD, BULEVAR MIHAJLA PUPINA 113

TEL: 011/3115-038 www.srbijasume.rs

SU-PORT Ltd, JAT AIRWAYS SYSTEM BEOGRAD, AERODROM NIKOLA TESLA

TEL: 011/311-38-72 FAX: 011/214-66-84 www.su-port.com

UDRUŽENJE BANAKA SRBIJE

BEOGRAD, BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 86/II TEL: 011/3020-760 FAX: 011/3370-179 www.ubs-asb.com

UNICREDIT BANK

BEOGRAD, RAJIĆEVA 27-29 TEL: 011/3240-505 FAX: 011/3342-200

www.unicreditbank.rs

UNIVERZAL BANKA AD BEOGRAD, FRANCUSKA BB

TEL: 011/3022-801 011/3343-017 www.ubbad.rs

UNIVERZITET U BEOGRADU

EKONOMSKI FAKULTETBEOGRAD, KAMENIČKA 6

011/3021-240

011/2639-560

www.ekof.bg.ac.yu

VIŠA POSLOVNA ŠKOLA NOVI SAD

NOVI SAD, VLADIMIRA PERIĆA VALTERA 4 TEL: 021/450-101 FAX: 021/334-055 www.vps.ns.ac.yu

ZAVOD ZA URBANIZAM NOVI SAD, BULEVAR CARA LAZARA 3/III

TEL: 021/459-144 FAX: 021/455-395

www.nsurbanizam.co.yu

ŽITOSREM AD

INĐIJA, VOJVODE PUTNIKA 2 TEL: 022/561-152 FAX: 022/551-215

SOCIETE GENERALE SRBIJANOVI BEOGRAD, VLADIMIRA POPOVIĆA 6

TEL: 011/3011-400FAX: 011/3113-752www.socgenyu.com