МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУ поводом 100 година од рођења

МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУМЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊАПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА

Олга Марковић, музејски саветникотварање 29. марта 2010.

Музеј позоришне уметности Србије, Београд

МЕША (МЕХМЕД) СЕЛИМОВИЋ

Меша Селимовић је рођен 26. априла 1910. у Тузли. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. Уписао је српскохрватски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду 1930. и дипломирао 1934. Од 1935. до 1941. ради као професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента Реалне гимназије у Тузли. Прве две године рата живи у Тузли, где је хапшен због сарадње са НОП-ом, а у мају 1943. прелази на слободну територију, постаје члан КПЈ и члан Агитпроп-а за источну Босну, потом политички комесар Тузланског одреда. Брат Шефкија му је стрељан 1944, после чега је премештен у Београд где обавља значајне политичке и културне функције (начелник Одељења за публикације комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача). Од 1947. живи у Сарајеву и ради као професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, уметнички директор „Босна-филма“, уметнички директор Драме сарајевског Народног позоришта, главни уредник Издавачког предузећа „Свјетлост“, председник Удружења књижевника БиХ. Јуна 1972. је пензионисан и сели се у Београд.

Био је прозаиста разноврсне тематске и жанровске оријентације. С књижевни радом је почео релативно касно, прозом са ратном тематиком, да би потом свој литерарни рад усредсредио на рефлексију и универзалне теме: човек, његова егзистенција и судбина.

Пуни успех постигао је романом „Дервиш и смрт“ (1966) кога је критика и публика одушевљено поздравила као изузетно дело. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би се дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Овај роман је освојио све значајније домаће књижевне награде. Следи, такође, изузетно значајан роман „Тврђава“ (1970). Тврђава је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија“ затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавање истинских људских вредности. Као и претходни, и „Тврђава“ је испуњена вером у љубав, која је схваћена као мост који спаја људе, без обзира на различитост уверења, цивилизација, религија и идеологија. Ова дела преведена су и објављена и у другим земљама.

Биран је за председника Савеза књижевника Југославије, члан Главног одбора Стеријиног позорја, почасни доктор Сарајевског универзитета, редовни члан АНУБиХ и САНУ.

Добитник је бројних награда од којих су најзначајније НИН-ова награда (1967), Горанова награда (1967), Његошева награда (1967), потом АВНОЈ-ева награда, итд.

Умро је 11. јула 1982. у Београду.

„Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971; Мија Адамовић (Кадиница) и Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971; Бобан Кнежевић, Милутин Бутковић (Хаџи Синанудин) и Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Атеље 212, 1971.

„Дервиш и смрт“, Атеље 212, премијера 29. април 1971, драматизација Борислав Михајловић Михиз; режија Бранко Плеша; Зоран Радмиловић (Ахмед Нурудин) и Божидар Павићевић-Лонга (Тамничар)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Марко Николић (Синанудин/Хаџи Синанудин) и Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Ненад Стојменовић (Јусуф/Мула Јусуф) и Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Миодраг Кривокапић (Секретар/Везиров дефтердар)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд; премијера 27. децембар 2008; режија Егон Савин; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин) и Дарко Томовић (Пуковник Осман/Миралај Осман Бег)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Слободан Бештић (Судија/Кадија)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Никола Ристановски (Ахмед Нурудин) и Наташа Нинковић (Судиница/Кадиница)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Борис Пинговић (Инспектор/Муселим) и Зоран Ћосић (Милицајац/Ухода)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Танасије Узуновић (Кара Заим)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Александар Ђурица (Бегунац-непознати)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008.

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008; Жељко Гроздановић (Дервиш)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд, 2008.

Сцена из представе „Тврђава“

Бранислав Трифуновић као Ахмет Шабо у представи „Тврђава“

Дејан Тончић (Џемал Зафранија) и Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) у сцени из представе „Тврђава“

Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Дејан Тончић (Џемал Зафранија) у сцени из представе „Тврђава“

Дејан Тончић (Џемал Зафранија)

Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Дејан Тончић (Џемал Зафранија) у сцени из представе „Тврђава“

„Тврђава“ – Бранислав Трифуновић и Небојша Вранић

„Тврђава“ – Биљана Николић (Тијана), Небојша Вранић (Авдага) и Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо)

Сцена из представе „Тврђава“. Милија Вуковић (Шехага Сочо), Бранислав Трифуновић (Ахмет Шабо) и Вук Костић (Осман Вук)

Вук Костић и Бранислав Трифуновић у „Тврђави“

Бранислав Трифуновић, Вук Костић и Томислав Трифуновић у сцени из представе „Тврђава“

Биљана Николић и Бранислав Трифуновић у сцени из представе „Тврђава“

„Тврђава“ – Вук Костић, Бранислав Трифуновић и Биљана Николић

Сцене из представе „Дервиш и смрт“. Гостовање у Београду Градског театра из Измита, Турска, 2. јун 2009.

М. Нурулах Тунџер (1959), редитељ, сценограф, костимограф и дизајн светла представе „Дервиш и смрт“

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Саша Петронијевић (Мула-Јусуф)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште, премијера 1993, обнова 2003.

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Саша Петронијевић (Мула-Јусуф) и Милија Вуковић (Ахмед Нурудин)

„Тврђава“; Продукција Крушевачко позориште у сарадњи са Београдским драмским позориштем. Премијера 19. јануар 2008; Драматизација и режија Небојша Брадић

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште, Војин Ћетковић (Хасан) и Милија Вуковић (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Војин Ћетковић (Хасан)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Небојша Вранић (Муселим) и Милија Вуковић (Ахмед Нурудин)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Властимир Ђуза Стојиљковић (Кадија)

„Дервиш и смрт“, Крушевачко позориште. Милија Вуковић (Ахмед Нурудин) и Бранислав Цига Јеринић (Муфтија)

„Дервиш и смрт“, Народно позориште – Ниш (1970)

Рајко Радојковић, редитељ представе „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Ниш (1970)

Бранко Плеша (1926 – 2001), редитељ представе „Дервиш и смрт“, Атеље 212, Београд (1971)

Борислав Михајловић Михиз (1922 – 1997), драматизатор романа „Дервиш и смрт“

Небојша Брадић, драматизатор и редитељ представа „Дервиш и смрт“ (Народно позориште, Тузла – 1988, режија; Крушевачко позориште – 1995/2003, драматизација и режија; Коџаели, Градски театар из Измита – 2008, драматизација) и „Тврђава“ (Крушевачко позориште – 2008, драматизација и режија)

„Дервиш и смрт“, програм Народног позоришта, Београд, 2008.

Егон Савин, режија, адаптација и идеја простора представе „Дервиш и смрт“, Народно позориште, Београд (2008)

Меша Селимовић, рукописи

ХВАЛА НА ПОСЕТИ!

МЕША СЕЛИМОВИЋ У ПОЗОРИШТУ поводом 100 година од рођења

Documents