10. februar 2017. godine

На црно радило 19.472 радника и 813 фирми

Законом о инспекцијском надзору проширен је домен надлежности Инспекције рада па она, осим

регистрованих привредних субјеката, контролише и оне нерегистроване.

Инспекторат за рад током прошле године открио

је 813 нерегистрованих субјеката, при чему је код

њих, осим физичких лица која обављају

привредну делатност на раду, затечено још 456

запослених на црно. Највише нерегистрованих

субјеката бави се трговином, угоститељством,

личним услугама, поправкама и одржавањем

моторних возила, прерадом и обрадом дрвета и

производњом предмета од дрвета, занатским

услугама и извођењем грађевинских радова, али

су инспектори рада затицали и нерегистроване

вртиће, кладионице, геронтолошке центре.

Од поменутих 813 илегалних привредних субјеката, 503 се одмах уписало у регистар Агенције за

привредне регистре, док нема података о томе шта се догодило с преосталих 310.

Сасвим је извесно да би број откривених нереистрованих фирми током прошле године био и знатно

већи да има више инспектора рада. Јер, по подацима Агенције за привредне регистре, тренутно је

регистровано 354.028 привредних субјеката, од чега 125.668 привредних друштава и 228.360

предузетника, а један инспектор рада „покрива” 1.475. То је због тога што у Инспекторату за рад

Србије има укупно 260 запослених, од чега су 240 инспектори рада, и још два постављена лица.

Тако мали број инспектора рада ипак је током прошле године спровео 53.069 инспекцијских надзора.

Том приликом 19.472 лица је затечено на фактичком раду на црно, укључујући и оне без уговора о

раду код регистрованих и нерегистрованих фирми, што је око 19 одсто више него у 2015. години.

После надзора, послодавци су засновали радни однос са 17.589 радника који су били затечени на

раду на црно, што је 44 одсто више него годину раније, када су послодавци засновали радни однос с

12.250 лица затечених у илегалном раду.

Повећањем броја запослених с којима су послодавци лане засновали радни однос и наплатом

доприноса, приходи Републичког фонд ПИО прошле године били су 15 милијарди динара виши него

у 2015, што је за резултат имало то да Фонд ПИО на име дотације из републичког буџета повуче

13,26 милијарди динара мање у односу него 2015.

Казне 289 милиона динара

Инспектори рада донели су 2016. године 10.419 решења о налагању отклањања утврђених

неправилности, као и 478 решења о забрани рада на радном месту. Истовремено, поднели су 3.571

захтев за покретање прекршајног поступка, издали 1.084 прекршајних налога и поднели 62 кривичне

пријаве против одговорних лица. На основу поднетих захтева за покретање прекршајног поступка

послодавци су кажњени новчаним казнама од укупно 289,58 милиона динара, а на основу издатих

прекршајних налога у буџет Србије уплаћен је 21,85 милион динара.

Višak 1.500 rudara

Zatvaranje dela "Resavice" narednog meseca, pripremaju se uslovi za odlazak. Sindikati: Pre otkaza

neophodna je sistematizacija radnih mesta

RUDARIMA četiri rudnika "Resavice",

"Vrška Čuka", "Bogovina", "Jasenovac" i

"Ibarski rudnici", od marta će biti ponuđen

socijalni program - za odlazak iz firme.

Prema dogovoru sa MMF i budžetom za

2017. godinu predviđeno je da se ova četiri

ugljenokopa zatvore ove godine, a za prvu

fazu je izdvojeno 600 miliona dinara.

Naredni mesec će biti presudan za

"Resavicu", i zbog toga što će 5. marta biti

izabran i zvanični direktor rudnika, a kao

kandidat je, između ostalih, prijavljen i

trenutni v. d. Stevan Dželatović.

- Kada počne zatvaranje četiri rudnika, oko 1.500 ljudi će biti višak - kaže Dželatović. - Za njih, ali i za

ostale radnike "Resavice" koji su zainteresovani da odu iz firme, ćemo ponuditi otpremnine, a uslove

pripremamo zajedno sa ministarstvima finansija i energetike. Sindikati će biti uključeni u ovaj proces. Kada

vidimo koliko se ljudi prijavilo, moći ćemo i da pravimo dalji plan.

Sindikalci iz rudnika kažu da nisu bili obavešteni da će već u martu dobiti predlog socijalnog programa.

- Preduslov za odlazak ljudi jeste da se napravi sistematizacija radnih mesta, pa da tako i znamo koliko je

ljudi potrebno da ostane kada se zatvore rudnici - objašnjava Nebojša Milenković, predsednik sidnikata

"Resavice". - Jedino što je nama ponuđeno sredinom prošle godine jeste 200 evra po godini staža, na šta

nikako ne pristajemo.

Vlada Srbije je objavila javni konkurs za izbor direktora Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja

"Resavica" na period od četiri godine - pre već skoro godinu dana. Nadmetanje je objavljeno 31. marta

2016. godine, ali je konkurs, kao i većina drugih poziva za direktore ostalih javnih preduzeća, odložen.

Prema Zakonu o javnim preduzećima, koji je usvojen krajem februara prošle godine, konkursi moraju da

budu završeni u roku od godinu dana od usvajanja zakona. Tako će država, u slučaju "Resavice", rok probiti

za nekoliko dana.

- Nadam se da ću biti izabran - kaže sadašnji v. d. direktora rudnika. - Koliko ja znam, ima barem još pet

kandidata, a uslovi su oštri.

IZVRŠITELjI

MESEC februar poslednji je, nada se direktor Stevan Dželatović, u kome će izvršitelji i dalje pleniti ugalj iz

"Resavice".

- Od marta bi trebalo da počnemo normalno da proizvodimo i prodajemo ugalj, a da nemamo daljih dugova -

kaže Dželatović. - Mesečna proizvodnja je od 45.000 do 50.000 tona.

Zaostali dugovi mahom su pogodili rudnik zbog smenskog rada koji "Resavica" godinama nije isplaćivala, a

doplata je u međuvremenu ukinuta, pa bi ostatak rudnika koji neće biti zatvoren trebalo normalno da radi.

Kontrola sudova i uz pomoć interneta

Ažurnost pravosuđa od aprila će svakodnevno moći da se prati putem internet-portala. Podaci dostupni

višim sudskim instancama, Ministarstvu, ali i građanima

DNEVNI učinak svakog suda u zemlji

uskoro će, na samo jedan "klik"

kompjuterskim mišem, moći da vide ne

samo njegove sudije, već i nadležni u

Visokom savetu sudstva, Vrhovnom

kasacionom sudu, Ministarstvu pravde, ali

i zainteresovani građani, putem internet-

portala. Kako je, za "Novosti", potvrđeno

u Ministarstvu pravde, do kraja aprila

startovaće pilot-projekat sa sudovima

opšte nadležnosti, a zatim i s privrednim,

prekršajnim i drugim sudovima u zemlji.

Svi osnovni, viši, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud i sada imaju poslovne aplikacije u koje unose osnovne

podatke o broju pristiglih, rešenih i nerešenih predmeta. Iz njih bi mogao da se vidi učinak i suda i sudije.

Oni su u obavezi da ih šestomesečno i godišnje, na papiru, s pečatom i potpisom predsednika suda, pošalju

svom neposredno višem sudu, i uz njih tabelu o rezultatima rada.

Osim što je ovakav način rada spor i podaci se prikupljaju nedeljama, da bi se zatim slivali iz višeg u

apelacione sudove, a onda "zatrpali" VKS, on otvara i mogućnost za "doterivanje" slike o radu pojedinog

suda ili sudije - jer, moguće je u pismenom izveštaju "rešiti" i one predmete koji formalno još nisu rešeni.

Zato se došlo na ideju, kako kaže Mario Maletić, šef Odseka za e-pravosuđe Ministarstva pravde, da se

podaci iz poslovne aplikacije svakog pojedinačnog suda u zemlji svakodnevno slivaju u jedinstvenu bazu

podataka i da niko ništa ne popunjava rukom:

- Na dnevnom nivou imaćemo izveštaje o tome kako koji sud radi, jer će se uneti podaci, na kraju svakog

radnog dana, ažurirati u jedinstvenoj bazi za izveštavanje. Tako će u realnom vremenu moći da se poredi ko

je ažuran a ko ne, znaćemo koji sud je najefikasniji u krivičnoj materiji, a koji u parničnoj... Sve bi to trebalo

da doprinese generalno većoj efikasnosti srpskog pravosuđa - kaže Maletić.

Projekat finansira USAID preko grupe građana "For didžits konsalting". Vrlo brzo, ukoliko pilot-projekat

uspe, osim Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva i Ministarstva, uvid u podatke imaće i obični

građani, i to kroz zanimljiva vizuelna i grafička rešenja. Tako će, na izvestan način, i oni moći da kontrolišu

rad domaćeg sudstva, na koji svi imaju primedbe.

- Verujemo da će, kada sve bude transparentno, sudije i sudovi biti zainteresovani da se njihov učinak vidi u

javnosti. Transparentnost povećava i odgovornost i učinak - zaključuje Maletić.

KOMPJUTER MERI TEŽINU PREDMETA

S VREMENOM će biti dostupni podaci i o radu pojedinačnih sudija. Da se ne bi dešavalo da nas statistika

zavara, pa da ispadne da je bolji sudija onaj s većim brojem rešenih ali manje komplikovanih predmeta nego

onaj koji ima manje rešenih ali radi samo na teškim slučajevima, pomoći će projekat "Unapređenje

efikasnosti pravosuđa", koji finansira EU. Preko njega će moći da se "izmeri" komplikovanost jednog

slučaja, tzv. ponderisanje predmeta (koliko ima svedoka, veštačenja, okrivljenih...). Ovi podaci biće s

vremenom inkorporirani u dnevnu bazu podataka, kao i oni sa aplikacija sudova.

Od pelena "u penziji"

Privatni fondovi sve popularniji u Srbiji - 182.241 građanin uplaćuje mesečne rate za mirno treće doba.

Mnogi roditelji u našoj zemlji štede i u ime tek rođene dece

BROJEĆI godine do sopstvenog penzionisanja,

sve više zaposlenih roditelja odlučuje da na

vreme počne da štedi novac ne samo za sebe, već

i za penziju svoje dece. Tako da među članovima

dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji ima i

tromesečnih beba, dok je ukupan broj dece stare

do devet godina koji već štede za starost - 141.

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje

već punu deceniju. Sedam ovakvih fondova u

našoj zemlji upravlja imovinom od 31,6 milijardi

dinara, a poređenja radi, u svetu se kroz ovaj vid štednje trenutno obrće više od 38.000 milijardi dolara. U

našoj zemlji, 182.241 građanin sam ili preko poslodavca uplaćuje za privatnu penziju. Među njima su i

roditelji koji za svoje naslednike već izdvajaju određenu sumu novca. Kada se ovaj broj uporedi sa ukupnim

brojem zaposlenih, proizilazi da skoro svaki deseti zaposleni štedi u privatnim penzijskim fondovima (9,4

odsto od ukupnog broja)

- Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i

dužine perioda akumulacije sredstava, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije

sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim

računima članova - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. - Prosečan iznos akumuliranih sredstava na

računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je nešto više od 194.000 dinara

i u stalnom je porastu.

Udeo imovine svih privatnih penzijskih fondova u srpskom BDP-u jedva dostiže 0,7 odsto, dok u pojedinim

državama, poput Nemačke, ovaj procenat premašuje 200 odsto BDP-a. Međutim, prema poslednjim

dostupnim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja obuhvata tržišta 35 članica

i 45 nečlanica OECD, upravo su ulagači u srpske fondove zaradili najviše, čak 13,5 odsto godišnje na

uloženi novac. Analiza OECD odnosi se na realni prinos, to jest "čist prinos", koji se dobija po isključenju

kursnih razlika i uticaja inflacije.

Direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "Rajfajzen fjučr" Snežana Ristanović

ističe sve veći značaj ovih fondova za obezbeđivanje odgovarajućih penzijskih prihoda građana i drugoročno

održivih i sigurnih penzijskih sistema.

- Ovo je izuzetno važno, naročito u društvima poput našeg, gde je sve veći udeo starijeg u ukupnom

stanovništvu, dok se, istovremeno, granica za odlazak u regularnu, "državnu" penziju stalno pomera naviše -

upozorava Ristanović.

PROSEČNA STAROST - 45

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2016. godine iznosi

oko 45 godina, a najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto.

- Ovakva struktura korisnika je stalna i ne menja se od početka rada fondova. Isto tako, procenat korisnika

koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 25 odsto - navode u NBS.

U ŠTA ULAŽU NOVAC

Dobrovoljni penzijski fondovi najveći deo imovine svojih članova ulažu u državne obveznice. Tako je 79,2

odsto ukupne imovine, odnosno 25 milijardi dinara uloženo upravo u ove hartije koje se smatraju

najsigurnijim na tržištu. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 14,6 odsto, a akcije

5,6 odsto ukupne imovine fondova.

DIREKTOR NSZ Brojka od 693.000 nezaposlenih

je ozbiljna cifra

Direktor Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) Zoran Martinović ocenio je danas u Jagodini da je brojka

od 693.000 nezaposlenih u Srbiji ozbiljna cifra iako je manja nego prošle godine.

"Ono što želimo je da pomognemo

poslodavcima da kroz posticaje

zapošljavaju, objavili smo 11 poziva, a sa

nezaposlenim licima imaćemo aktivnosti

cele godine", rekao je Martinović u Filijali

NSZ u Jagodini, na otvaranju Kluba za

traženje posla i Centra za informisanje i

profesionalno savetovanje.

U poslednjih pet meseci otvorili smo 60

klubova u Srbiji, zahvaljujuci direktnom posticaju od strane Evropske unije u vrednosti oko 6,5 miliona

evra, direktne donacije.

Od tih 60 klubova 40 je opremljeno zahvaljujući loklanim samoupravama.

Klubovi su osnovani za one koji žele da se dodatno pripreme za pronalaženje posla, objasnio je Martinović.

Martinović je potsetio da je pršle gopdine, kroz finasiranje NSZ, zaposleno 23.000 sa evidencije, kroz

određeno ili neodređeno radno vreme, stručnu praksu, prekvalifikacije.

Kroz ovakve klubove 140 je dobilo stručnu pomoć.

"Ali narvano, ono što je najvažnije trebaju nam investitori, trebaju nam oni koji zapošljavaju a ne otpuštaju,

takvi će svakako imati podršku države, loklanih samouprava, Ministarstva privrede i drugih institucija u

Srbiji a ne samo NSZ", rekao je Martinović.

Martinović je ocenio da bez privatne incijative nema zapošljavanja, "zato moramo razvijati privatni sektor",

ali i da radnici budu adekvatno nagrađen za svoj rad.

"Prošle godine privatni sektor je objavio 71.000 radnih mesta a ostalo ne popunjeno preko 10.000 ili

poslodavac nisu odgovorali radnici ili radnicima nisu odgovarali ponudujeni poslovi i mora se tražiti bolja

saradnja na toj relaciji", rekao je Martinović.

Gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović je istakao da nema boljeg života a ni napretka, bez novih radnih

mesta i bez novog zapošljavanja, i dovođenja stranih invstitora".

"Jagodina ima dobra primer ostalim samoupravama kako treba raditi na ovom poslu, ali isto tako smatram

da država mora kroz svoje programe pomoći domaćoj privredi i postaći zapošljavanje, kroz razvoj novih

tehnologija, zaposlajavnje mlade ljude, strčnjake prevenstveno, i zaustaviti malde da ne odlaze u

instranstvo", rekao je Stavanović.

Direktor Filijale NSZ Boris Staojanov je ocenio da će Klub i Centar biti "još jedna usluga više koju će

filijala pružati nezaposlenima na području Pomoravskog okruga".

Klub za traženje posla juče je otvoren i u Paraćinu.

Svečanosti u Jagodini je prisustovao o načelnik Pomoravskoh upravnog okruga Goran Milosavljević.

DRŽAVA ČASTI SPASKOVSKOG,

BOGIĆEVIĆA I DŽELATOVIĆA Ko duguje

najviše, dobije

NAJBOLJE

USLOVE

Vlada Srbije neurednim poreskim

platišama za rudnu rentu produžila je

rok za izmirenje svojih dugova sa 12 na

24 meseca, saznaje "Blic".

Drugim rečima, odložila im je plaćanje

za još godinu dana pa će tako državna

kasa u ovom periodu ostati uskraćena za

skoro 80 miliona evra, koliko 22

državne i privatne kompanije duguju po

ovom osnovu.

Ova privilegija im je omogućena

izmenom Uredbe o uslovima odlaganja

duga po osnovu naknade i korišćenja

mineralnih sirovina, koja je doneta

nedavno, a kojom se praktično časte

najveći dužnici, a to su RTB "Bor"

(direktor Blagoje Spaskovski),

"Resavica" (direktor Stevan Dželatović)

i Miroslav Bogićević, odnosno Rudnik

"Lece". Njima je, naime, kao

kompanijama sa najvećim dugovanjima,

učinjena usluga jer im je produžen rok za izmirivanje obaveza za još 12 meseci.

Tako je Vlada po ko zna koji put izašla u susret onima koji imaju najveće obaveze prema državi, jer je

Uredbom upravo njima omogućila privilegije. Privilegija jeste da svi oni koji državi duguju preko

24.000.000 dinara, te svoje obaveze mogu sada da isplate u 24 mesečne rate i to od dana podnošenja prijave

za reprogram. Gore su prošli oni koji duguju državi do ovog iznosa jer svoje obaveze treba da izmire u 18

rata, dok za one koji za rudnu rentu duguju do 12.000.000, ostaje reprogram na 12 meseci.

Izvor "Blica" iz Vlade tvrdi da je do ove promene došlo kako bi se dala još jedna šanasa dužnicima, koji svoj

dug nisu izmirili po ranijim kriterijumima.

- Država je do sada uspela da naplati samo simboličnu sumu od najvećih dužnika, kakvi su RTB "Bor",

"Resavica", "Lece", iako je po Zakonu o rudarstvu trebalo da inkasira sedam odsto prihoda. Kolike su

razmere tog duga, pokazuje podatak da RTB "Bor" duguje državi oko 5,5 milijardi dinara, "Lece" 570, a

"Resavica" 540 miliona dinara. Da bi se bar deo od tog duga naplatio, izlazi im se u susret produženjem roka

za reprogram. To se posebno odnosi na RTB i "Resavicu". Kuriozitet je da od uvođenja zakonske obaveze

plaćanja rudne rente, "Resavica" i Bogićević nisu dali ni dinar državi na ime ovih dažbina, dok je Borski

basen dao neku minornu sumu - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je Vlada svesna da ovo odlaganje plaćanja dugova može da izazove negativne reakcije kod

građana.

- Ministarstvo rudarstva pokrenulo je prošle godine postupak prinudne naplate naknade za korišćenje

mineralnih sirovina za 22 kompanije, ali je za neke firme to stopirano. Zato se sada pokušava produženjem

roka da se bar deo obaveza namiri. Izvesno je da najveći deo duga, pre svega od RTB i "Resavice" neće

moći da se naplati - kaže naš izvor.

Iz Vlade nismo mogli zvanično da dobijemo odgovor koji je bio povod za ovakvu odluku, ali nam je

nezvanično rečeno da je ovakvo rešenja predloženo da bi se prevazišle poteškoće poreskih dužnika.

Stručnjaci, međutim, tvrde suprotno.

- Ovim rešenjem se nastavlja favorizovanje neurednih platiša, što nije dobro. Sumnjam da će država uspeti

da naplati ovaj dug pa će se verovatno i to platiti građani Srbije, kojima se na kraju ispostavi ceh za sve

promašaje partijskih direktora - kaže za "Blic" profesor Ljubomir Madžar.

Zbog preduge procedure i obimne papirologije lekovi iz donacija kasno stižu do pacijenata obolelih

od malignog melanoma

Teško oboleli nemaju vremena da čekaju

Donacije lekova koje odobravaju farmaceutske kompanije šansa su da se pacijenti oboleli od malignog

melanoma leče najsavremenijim terapijama, kao i da se ipak leče u Srbiji, gde se za lečenje te bolesti i dalje

koriste lekovi iz 70-ih godina.

Cena terapije ovakvim lekovima iznosi nekoliko

hiljada evra nedeljno, što znači šansu za pacijenta

ali i uštedu za RFZO (Republički fond za

zdravstveno osiguranje) koji je mesečno

rasterećen za desetak hiljada evra po pacijentu.

Ipak, zbog preduge procedure u ALIMS-u

(Agencija za lekove i medicinska sredstva) i

obimne papirologije, lekovi iz donacija često do

pacijenata stižu kasno. Za pacijenta koji lek često

mora da uzme bez odlaganja, to vreme čekanja često znači razliku između života i smrti, a na taj problem

ukazao je Stefan Kostić, izvršni direktor Udruženja pacijenata obolelih od melanoma, u razgovoru za Danas.

Mreža nedorečenih zakona i dugih procedura odnela je poslednju žrtvu prošlog meseca, kada je članica

Udruženja preminula čekajući lek iz donacije, koji je u magacinu čekao da dobije markice i dozvole.

- Donacija lekova funkcioniše tako što farmaceutska kompanija otvori program, pacijent dođe kod lekara,

potpiše potrebne papire, dobije lekove i može da ide kući. Međutim, kod nas ta procedura traje mesecima,

nekada i po pola godine. Za pacijente koji su sada dobili lekove, nabavka je počela krajem jula. Tu ima i

pacijenata koji tek ulaze u program, ali i onih koji su u programu ali je potrebna nova nabavka istih tih

lekova. Onda oni moraju da prekinu terapiju i da čekaju nedeljama. Osim što procedura predugo traje, naša

Agencija za lekove traži mnogo papirologije, više nego u bilo kojoj drugoj državi, to je nešto što nije

standardno i farmaceutska kompanija obično ta dokumenta nema spremna, gde se gubi još vremena -

objašnjava Kostić.

Još administrativnih prepreka usporava put od leka do pacijenta. U Srbiji, za početak, nije dozvoljen uvoz

lekova u ambalaži namenjenoj kliničkim ispitivanjima i donacijama, već lek mora da se prepakuje u

komercijalno pakovanje, a mora i da se odštampa markica za svaku kutiju. Svaki put prilikom uvoza

Agencija šalje lek na analizu, bez obzira što je isti lek u pitanju. U taj proces uključeno je nekoliko strana, i

tu još koji pacijent izgubi deo vremena od životne važnosti. Kostić dodaje da pacijenti neretko u takvoj

situaciji pribegavaju različitim alternativnim lekovima, a na pogoršanje njihovog zdravstvenog stanja

nesumnjivo utiču i stres i neizvesnost tokom čekanja terapije.

- Osnovni problem jeste to što naš zakon ne prepoznaje kategoriju donacije lekova, a kompanija koja

poklanja mora da plati PDV. Ministarstvo je donelo odluku kojom se na neki način dozvoljava takva akcija,

ali je to očigledno loše napisano i ne funkcioniše kako treba - kaže Kostić. On dodaje da se ove godine

očekuje izmena zakona o lekovima, ali da će dosta vremena proteći i do njegove primene. "Zbog toga smo

tražili da se donese neka odluka koja bi omogućila da se i donacija rešava u razumnom roku, za maksimalno

mesec dana", dodaje on.

On naglašava da su slični problemi vezani i za kliničke probe, kroz koje pacijenti imaju šansu da dobiju

savremene lekove besplatno, ali je procedura za njihovo odobravanje preduga.

- Za kliničku probu koja je planirana da počne u januaru, svuda u Evropi je otpočela procedura za

registraciju, dok će kod nas registracija biti završena u avgustu - objašnjava Kostić.

Prema njegovom mišljenju, uključivanjem u razgovore svih strana, od Ministarstva zdravlje, preko ALIMS-

a do predstavnika pacijenata, mogli bi da se otklone problemi sa kojima se suočava svaka strana i da se

proces dolaska do lekova učini efikasnijim. U tom pravcu, Udruženje je nekoliko puta predlagalo

Ministarstvu neku vrstu razgovora, ali je još uvek bez odgovora. Iz Ministarstva nisu imali odgovore ni na

pitanja koja je poslao naš list.

Kliničke probe

Da bi lek ušao u regularnu upotrebu, mora da prođe kroz kliničke probe, koje imaju više faza. U Srbiju

uglavnom dolaze u trećoj fazi, što je završno ispitivanje koje je gotovo u rangu sa kliničkom upotrebom.

Tada je već određeno koje se doze koriste i koji su propratni efekti leka. Svaka država ima svoju proceduru,

koja uključuje dokaz farmaceutske kompanije o prekliničkim ispitivanjima, čemu je namenjen lek, koje su

kontraindikacije i slično. Kod nas je za to zadužen ALIMS, a procedura je previše spora i zato veoma malo

proba dolazi u Srbiju. Kroz kliničke probe ispituje se i upotreba dva leka istovremeno, pa tako i pacijent

dobija mnogo kvalitetnije lečenje nego regularno, objašnjava Kostić.

Da li je posao za više od 1.000 medicinskih radnika u Nemačkoj prevara

Inspekcije češljaju firmu koju je država

promovisala

U Privrednoj komori Srbije pre dve nedelje pompezno prezentovana firma Spektra risorsiz, koja je

navodno već odvela više od 80 medicinara na rad u Nemačku * Ispostavilo se da firma nema ni telefon

ni sajt, a da zakonska procedura za dobijanje radne dozvole za Nemačku traje duže nego što Spektra

uopšte postoji *

Vest da će agencija Spektra risorsiz (Spectra Resources) obezbediti više od 1.000 radnih mesta lekarima i

medicinskim radnicima u Nemačkoj odjeknula je pre dve nedelje kao bomba u domaćim medijima.

Na pompeznoj promociji u Privrednoj

komori Srbije rečeno je da agencija

sarađuje sa nemačkom službom za

zapošljavanje, te da ne posluje po

principu provizija, već da je direktan

poslodavac.

Osnivač kompanije u Srbiji je nemačka

firma Spectra GmbH sa sedištem u

Bohumu, kako je tada istaknuto, "jedna

od vodećih firmi u Evropi u sektoru

medicinske nege". Na promociji je bilo reči i o tome da nemačka Spektra traži 1.350 radnika iz medicinske

struke, te da je 87 ljudi već dobilo posao, a da 450 čeka na potpisivanje ugovora.

U ovoj priči "škripi" više stvari, najpre agencija Spektra risorsiz osnovana je 21. novembra prošle godine, a

u APR može da se vidi da je direktorka Monija Počeković, da je osnivački ulog 615.000 dinara i da je

agencija registrovana za konsalting na adresu Đuke Dinić broj 14, na Zvezdari. Nema broja telefona, nema

sajta firme, nema mogućnosti da potencijalni budući medicinski radnik u Nemačkoj dođe do firme i prijavi

se za posao. Osim toga, priča da je posao već dobilo 87 radnika je pod velikim znakom pitanja, jer sama

procedura za izdavanje radne dozvole u Nemačkoj, potom i čekanje vize traje duže nego što firma u Srbiji

postoji.

Detektivi, a zapošljavaju lekare

Spektra se, osim toga, predstavila kao direktan poslodavac, u šta je teško poverovati kada se samo ode na

sajt nemačke firme koja ju je osnovala. Naime, Spectra GmbH koju je 2015. osnovao Španac Migel Muina

Nijeto bavi se svim osim medicinskom negom - detektivskim i istražnim uslugama, logistikom, zaštitom

objekata, obezbeđivanjem gradilišta, zaštitom od požara.

U pokušaju da sve ovo proverimo, a u nedostatku broja telefona, otišli smo na adresu firme i zatekli jednog

od zaposlenih u Spektri koji nam je otvorio vrata i rekao da je "direktorka na sastanku u Ministarstvu", te

nas zamolio da ostavimo kontakt kako bi nas kasnije pozvala. Do zaključenja ovog broja, dan nakon posete,

nismo dobili povratnu informaciju od Monije Počeković.

Ministarstvo rada je u petak, dan nakon što smo im poslali pitanja u vezi sa Spektrom, poslalo u tu firmu

inspekciju. Pitali smo ih kako je moguće da za tako kratko vreme agencija odvede toliko ljudi u Nemačku i

da li oni imaju uvid u to ko je sve otišao, kao i da li Spektra ima licencu za taj posao. Dobili smo odgovor da

je Ministarstvo poslalo inspekciju rada koja nije utvrdila nepravilnosti.

Inspektori su, kako nam je rečeno u službi za informisanje Aleksandra Vulina, konstatovali da je zatečena na

radu na poslovima direktora Monija Počeković stavila na uvid ugovore o radu, za sebe i menadžera Miloja

Orlovića.

- Direktorka je izjavila da se društvo trenutno bavi delatnošću konsaltinga i da je, s obzirom da je osnivač

ovog društva nemačka firma Spektra GmbH iz Nemačke, društvo podnelo Ministarstvu za rad 27. decembra

2016. zahtev za dobijanje licence za obavljanje delatnosti Agencije za zapošljavanje, te da će potrebnu

dokumentaciju za vršenje nadzora dostaviti naknadno inspektoru rada - navodi se u odgovoru Ministarstva

Danasu. Za sve ostalo, kako su naveli u resornom ministarstvu, nadležnost nije njihova, te su nas uputili na

tržišnu inspekciju, koja je navodno u utorak trebalo da izađe na teren.

Nemaju licencu, NSZ ne zna za njih

Ostali smo bez odgovora kako su u agenciji Spektra i da li su uopšte poslali tih 87 radnika na rad u Nemačku

ako nemaju licencu. Ostalo je i tajna na koji način su ti radnici (ako uopšte postoje) saznali za agenciju, a s

obzirom na to da nigde ne može da se pronađe njihov broj telefona i da u Nacionalnoj službi za

zapošljavanje Spektra nije tražila radnike.

- Što se tiče kompanije Spektra Gmbh, Nacionalnoj službi nije podneta prijava potrebe za zapošljavanjem od

strane navedene kompanije, tako da NSZ nijednom poslodavcu, pa ni navedenom nije i ne može jednostrano

ponuditi kadrove za odlazak na rad u inostranstvo - navode u NSZ za Danas.

U NSZ kažu da je najveća potražnja za medicinskim radnicima iz Srbije upravo u Nemačkoj, kao i da

procedura za odlazak nije kratka ni laka i da se samo za dobijanje radne dozvole iz Nemačke čeka i do šest

nedelja.

Predsednik Udruženja za zapošljavanje i posredovanje (u kom su 24 licencirane agencije) Jovan Stojanović

kaže za Danas da treba biti oprezan i upozorava buduće radnike u Nemačkoj da obrate pažnju s kim

potpisuju ugovore i šta u tim ugovorima piše.

- Agencija Spektra nema licencu za rad, predstavili su se kao direktan poslodavac, a registrovani su za

konsalting. To znači da medicinski radnici neće potpisivati ugovore sa njima već sa firmom iz Nemačke, što

znači da će, ukoliko nešto nije u redu, agencija Spectra u Srbiji biti pravno neodgovorna, odnosno građani bi

morali da se sude u Nemačkoj - napominje Stojanović.

Oprezno sa ugovorom

On objašnjava da je procedura za odlazak u Nemačku složena i naglašava o čemu sve mora da se vodi

računa kako građani ne bi bili prevareni.

- Najpre treba obratiti pažnju na to kakav je ugovor. Većina ljudi koji odlaze da rade u Nemačku iz

medicinske struke idu u domove za stara lica, više od 80 odsto njih. Poenta je da Nemačka neće da vam

odobri ponovo radnu vizu ukoliko do godinu dana ne nostrifikujete diplomu. Da biste to uradili morate da

imate, na primer 500 sati prakse, deo na hirurgiji, deo na ortopediji i dr. i to domovi za stara lica najčešće ne

mogu da obezbede, te se dešava da se posle godinu dana radnici vrate iz Nemačke, ostanu tamo bez posla, a

prethodno su i ovde dali otkaz da bi otišli - napominje Stojanović.

Takvim ugovaranjem poslova na kraju ne dobijaju ništa ni radnici, ni država, a agencije koje nude ovakve

"sporne" ugovore uzimaju od nemačkog poslodavca, tvrdi Stojanović, proviziju od 3.000 do 6.000 evra po

radniku.

Vulin: Podržavamo, ali i kontrolišemo

Nakon što je Spektra najavila svoj dolazak, televizija N1 je upitala ministra rada Aleksandra Vulina da li je

zadatak srpske vlade da pomogne stranim vladama da lako dođu do radne snage.

"Država nikome ne može da zabrani rad u inostranstvu samo zato što mu je finansirala školovanje. Kad je

tako, bolje da firme za migraciju radnika vlada podrži, ali i kontroliše. Možda bi najbolje bilo da sve bude

neregulisano. Pa da ne podržavamo nikoga, pa nek ide ko gde hoće, pa posle toga kada čitate novine da su

ljudi ostali bez pasoša, bez novca, da ne znate gde su otišli, da su ih prevarili, da su ih opljačkali, onda ćete

verovatno doći kod mene i reći - kako ne možete da ih zaštitite u Berlinu? Dakle, dopustite da ih štitimo",

rekao je Vulin.

Budući da su inspekcije sada u Spektri, može se reći da je ostao dosledan izjavi.

Direktorka Monija Počeković za Danas o spornom poslu sa slanjem medicinskih radnika u Nemačku

Spektra: Još nemamo licencu, ali je uskoro

očekujemo

Nakon pompezne promocije agencije Spektra, koja je pre dve nedelje u PKS najavila da ima posao za 1.350

medicinskih radnika u Nemačkoj oglasila se i direktorka Monija Počeković.

Dva dana nakon što smo pokucali na vrata agencije Spektra risorsiz u pokušaju da pronađemo odgovor na

pitanje kako je moguće da su direktan poslodavac lekarima kada se njihova matična firma u Nemačkoj bavi

detektivskim i uslugama obezbeđenja a istog dana kada smo objavili tekst kako je država na njihovu adresu

poslala tržišnu i inspekciju rada, iz Spektre se oglasila direktorka Monija Počeković.

- Nismo očekivali da će se ovo desiti, imamo svu potrebnu dokumentaciju, predali smo za licencu i čekamo

da je dobijemo. Ali s obzirom na to kako su se mediji zainteresovali, pitanje je šta će se sad desiti - kaže

Počeković za Danas.

U današnjem tekstu pisali smo o pompeznoj promociji agencije Spektra, koja je pre dve nedelje u PKS

najavila da ima posao za 1.350 medicinskih radnika u Nemačkoj i da su 87 već zaposlili. Ono što je bilo

nelogično u celoj priči jeste to što je Spektra osnovana novembra prošle godine, a uspela je da za tako kratko

vreme odvede tako veliki broj ljudi u Nemačku, a da pritom još nema licencu.

- Dok ne dobijemo licencu mi ne možemo da zapošljavamo ljude tamo, tako da oni nisu otišli preko nas.

Jedan deo ljudi je još u proceduri, neki su već u Nemačkoj, ali svi oni koji su otišli - otišli su preko matične

kuće Spectra GmbH iz Nemačke, koja je angažovala neku drugu agenciju ovde, koja ima dozvolu za rad -

napominje Počeković.

Na pitanje da li je tačno, kao što je to rečeno na promociji u PKS, da je 87 ljudi već otišlo u Nemačku,

Počeković kaže da je otišlo "20 i nešto", odnosno da je za toliko njih predat zahtev za dozvolu za rad, a da

ostatak čine oni koji već rade u Nemačkoj, a žele da promene posao.

Na pitanje zbog čega se Spektra predstavila kao direktan poslodavac, odnosno kao jedna od vodećih kuća u

oblasti medicinske nege, direktorka Monija Počeković objašnjava da Spektra "nije agencija za

zapošljavanje, lizing kuća koja posluje po sistemu provizije, već direktan poslodavac".

Pojašnjavajući čime se Spectra GmbH, koju je pre dve godine u Bohumu osnovao Španac Migel Nijeto,

Počeković kaže da se Spektra, između ostalog bavi pružanjem podrške radnicima "preko pronalaženja

adekvatnog smeštaja i osnovnog opremanja istog, uplate kaucije za smeštaj, organizacije ili obezbeđivanje

prevoza do i sa mesta obavljanja posla".

- Kompanija Spektra je nemački poslodavac koji sa radnicima direktno sklapa ugovor, na puno radno vreme

sa punim fondom radnih sati. Mi kao poslodavac dajemo planove rada, brinemo se o godišnjim odmorima

naših radnika, o bolesničkim danima, o potrebnim zamenama - ističe Monija Počeković, naglašavajući još

jednom da oni nisu posrednik.

Ona ističe kako Spektra u Nemačkoj radi na poslu u obezbeđivanju izbegličkog kampa u Hesenu, na kom je

angažovano 600 radnika obezbeđenja, te da su oni ponosni na to kako su ti radnici zahvaljujući njima dobili

obrazovanje i obuku neophodnu za taj posao.

- Iz ovog odnosa smo došli u priliku i u posed planova obuke i ispitnog plana za polaganje testova za

priznavanje inostranih kvalifikacija medicinskog osoblja, kao i u mogućnost da u sopstvenoj režiji

organizujemo pripremnu obuku čak i u inostranstvu - napominje Počeković i kaže da trenutno rade na

sklapanju strateškog partnerstva sa jednom od akreditovanih medicinskih škola u Nemačkoj.

Do sada su, tvrdi ona, stekli ime u svetu pružanja usluga obezbeđenja, nadzora protivpožarne zaštite, ali će

razvojni put kompanije, kako kaže, ubuduće definitivno ići u pravcu "projekta medicinskog osoblja".

Licencu ima 91 agencija u Srbiji

Na spisku agencija za zapošljavanje koje imaju licencu, a koji se nalazi na sajtu Ministarstva rada i NSZ ima

91 agencija, od kojih je poslednja registrovana 26. januara ove godine. Na tom spisku još nema Spektre.

Ukoliko želi da zaposli radnika u Nemačkoj agencija ne mora da traži odobrenje od Ministarstva rada za to,

ali zato mora da postoji spisak ljudi koji su otišli.

Agencija je obavezna da dostavi Ministarstvu rada spisak ljudi koje vodi, da priloži ugovor koji agencija ima

sa poslodavcem, u ovom slučaju u Nemačkoj i da dostavi pojedinačne ugovore, odnosno ugovor koji su

potpisali poslodavac i svaki radnik pojedinačno.

Procedura za odlazak u Nemačku

U NSZ nam pojašnjavaju kakva je procedura za odlazak na rad u Nemačku. Nakon što nemački poslodavac

izabere radnika, navode u NSZ, kompletira se dokumentacija i šalje Saveznoj agenciji za zapošljavanje,

odnosno nadležnoj Centralnoj kancelariji za posredovanje u Bonu, koja Nacionalnoj službi vraća potpisane i

pečatirane ugovore, sa njihove strane, zajedno sa radnom dozvolom. Od slanja dokumentacije do vraćanja

iste, u proseku prođe dve do šest nedelja. Kada stigne dokumentacija iz Nemačke, potpisuje se i overava od

strane Nacionalne službe, uručuje kandidatima i oni tada apliciraju za vizu u Konzulatu. Srbija i Nemačka su

pre četiri godine potpisale Sporazumom o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u

Nemačkoj , a tokom prošle godine posao je, ističu u NSZ u Nemačkoj dobilo 15 radnika.

RTV, TANJUG

„Privrednici, dobrodošli u novu PKS“

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u otvorenom pismu poželeo dobrodošlicu privrednicima

u „novi jedinstveni komorski sistem Srbije, čiji je

osnovni cilj unapređenje njihovog poslovanja, rast i

razvoj firmi“.

Od 1. januara na usluzi privrednicima je nova PKS,

kao jedinstvena mreža za pružanje usluga i zaštitu

interesa privrede u celoj zemlji, kaže Čadež.

Ključnu ulogu u takvoj komorskoj organizaciji imaće

regionalni parlamenti privrednika koje će privrednici

sami birati.

Izbori za regionalne parlamente biće raspisani najkasnije do kraja februara. Svaki privrednik dobio je pravo

da bude biran i da bira svoje predstavnike koji će ga zastupati.

„Pozivam Vas da iskoristite priliku da stvorite organizaciju po svojoj meri, u kojoj ćete Vi odlučivati o svim

pitanjima bitnim za rad komore. U novoj organizaciji u četiri glavna sektora PKS – industrije, poljoprivrede,

usluga i preduzetništva, deluje 19 udruženja“, naveo je Čadež.

Sektorske grupacije, u sastavu udruženja, čine suštinu samoorganizovanja svih privrednika. Njihov glavni

zadatak jeste da na nacionalnom i međunarodnom nivou zastupaju usaglašen i balansiran interes cele

privrede, svih industrija, kompanija i preduzetnika, malih i velikih, trgovaca, proizvođača i bankara,

uvoznika i izvoznika.

Čadež je predstavio i novi proizvod namenjen svima koji žele da investiraju i prošire svoje poslovanje –

„Ekonomski atlas lokalnih samouprava“ sa namenskim podacima o slobodnim lokacijama, objektima,

cenama i olakšicama, radnoj snazi, potencijalnim dobavljačima u određenoj opštini ili regionu.

Nova radna mesta za profesionalne vojnike

Vojska Srbije zaposliće još 500 profesionalnih vojnika radi popune upražnjenih radnih mesta. To je prilika

za mladiće i devojke koji su na šestomesečnom dobrovoljnom služenju vojnog roka. Prijave se podnose u

ponedeljak 13. februara do devet sati u kasarnama u 19 gradova.

U profesionalne vojnike mogu kandidati koji su odslužili vojni rok sa oružjem i mlađi su od 30 godina. Oni

koji prođu selekciju, potpisuju ugovor na šest meseci i mogu ga produžavati na period od tri godine, sve do

40. godine. Najviše vojnika se traži za oklopne jedinice i pešadiju.

Kapetan fregate Jovan Krivokapić portparol Ministarstva odbrane kaže da ukoliko se pokažu i dokažu na

radnom mestu, budu prepoznati od nadležnih starešina, imaju mogućnost da se upute na kurseve za

podoficire i budu unapređeni u profesionalne podoficire čina vodnika.

"Kasnije mogu da ostanu na neodređeno vreme u svojstvu podoficira, eventualno ukoliko završe fakultet

mogu da se unaprede i u čin oficira", objašnjava Krivokapić.

Prošle godine vojsku je napustilo oko 800 ljudi, a u novembru je zaposleno 300 profesionalnih vojnika.

Njihova prosečna plata je oko 32.000 dinara.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da su u odnosu na region, srpske plate niže od plata vojnika u BiH i

Crnoj Gori, a čak dvostruko niže nego što ostvari hrvatski vojnik.

Posle 2.000 godine vojska je reformisana po NATO standardima i brojčano je znatno smanjena. Planirana je

profesionalizacija koja je uvedena 2011. godine.

"Neke procene koje smo mi radili u Ministarstvu odbrane još 2005. i 2006. godine govore da je sa tadašnjim

budžetom bila optimalna brojka oko 18.000 pripadnika vojske. U tom trenutku se verovalo da će 2,4

procenta BDP izdvajanja za vojne potrebe biti dovoljno i održivo kroz vreme, međutim danas imamao

okolnost da je to 50 odsto manje. Imamo potpuno novi bezbednosni okvir, nove bezbednosne probleme koji

tada nisu bili ni vidljivi ni planirani", dodaje bivši pomoćnik ministra odbrane za ljudske resurse Bojan

Dimitrijević.

Do kraja godine u planu je zapošljavanje još 1.000 profesionalnih vojnika.

Otplata duga na rate sve češće rešenje

Računa se da svaki peti građanin ima neki zaostao račun za struju, grejanje ili komunalije. Ova izuzetno

hladna zima, povećala je potrošnju svih energenata, a negde i vode, što se odražava i na račune. Najveće

nezadovoljstvo zbog skupog grejanja je u Nišu i Zrenjaninu. Kako bi olakšali plaćanja, lokalne samouprave

sve češće nude otplatu na rate.

Dugovanja Nišlija za komunalije premašuju milijardu i po dinara, pa preduzeće "Objedinjena naplata"

ponovo nudi reprogram. Socijalno ugroženi ugovore mogu sklapati cele godine, a ostali građani do kraja

marta. Interesovanje je veliko.

"Nudimo im dve mogućnosti zaključivanja ugovora. Ko izmiri celokupno dugovanje u celosti ima pravo na

otpis kamate i zaključenje ugovora na 60 mesečnih rata, kamata ne teče za vreme ugovorne obaveze",

objašnjava Jelena Stojanović, direktorka JKP Objedinjena naplata iz Niša.

Građani navode da im mogućnost otplate duga na više rata mnogo znači.

Gotovo mesec i po toplane su grejale danonoćno, što je uvećalo i račune. U Zrenjaninu januarski račun može

da se plati na dve rate - pola sada a pola u maju. U Šapcu pak, dve trećine treba izmiriti u roku a jednu za tri

meseca. U Udruženju toplana savetuju rasterećenje zimskih računa gde god se plaća po potrošnji.

"U mesecima kada nema potrošnje toplotne energije i kada nema merenja da građani plaćaju deo energije a

da im se istovremeno garantuje kilovat sat u trenutku kada on to plaća. To će sigurno napraviti dvostruku

korist, korist toplani da napravi pripreme a istovremno rasteretiti standard korisnika", navodi Milovan Lečić

iz Udruženja toplana Srbije.

I Beogradski vodovod i kanalizacija daje reprogram računa za vodu građanima i privredi koji nisu u sistemu

Infostana.

"Svi potrošači koji su u naplati, koji dobijaju račune od Beogradskog vodovoda i kanalizacije mogu da

iskoriste mogućnost da plate na 12 mesečnih rata svoja dugovanja", ističe Vladimir Šobota iz JKP

"Beogradski vodovod i kanalizacija".

Reprogram je dobar način da se dugovanja otplate. Uslov je da se uz rate plaćaju i tekuće obaveze. Zato

treba paziti jer, ako se ne plate dve rate, ugovor o reprogramu može biti raskinut.

Konkurs za direktore osam javnih preduzeća

Oglasi o javnim konkursima za izbor direktora u osam javnih preduzeća u Srbiji biće objavljen sutra u

Službenom glasniku, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu privrede.

Javni konkurs biće objavljen za preduzeća Putevi Srbije, Transnafta, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije,

kao i za četiri nacionalna parka Tara, Đerdap, Fruška Gora i Kopaonik.

Kandidati mogu da dostave prijave na konkurs 30 dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Ministarstvo privrede je u sredu uputilo predloge na mišljenje da se za još devet javnih preduzeća raspiše

konkurs.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o javnim preduzećima krajem februara prošle godine koji predviđa da se

direktori javnih preduzeća u Srbiji biraju na javnom konkursu i da neće moći da budu partijski funkcioneri.

Novi zakon propisuje i da direktora javnog preduzeća na period od četiri godine imenuje vlada, na osnovu

sprovedenog javnog konkursa.

Direktor javnog preduzeća neće moći da bude član organa političke stranke, odnosno moraće da mu miruje

funkcija u organu stranke.

Ministarstvo: Oprez sa agencijama koje nude

pomoć za tendere

Ministarstvo privrede je savetovalo privrednicima da budu oprezni prilikom komunikacije sa agencijama

koje im nude usluge informisanja i posredovanja do tendera i programa Evropske unije i Vlade Srbije.

Sve informacije o otvorenim programima Vlade Srbije dostupne su na sajtu Ministarstva privrede, Godine

preduzetništva, regionalnih razvojnih agencija,

Privredne komore Srbije, a o programima EU na

sajtu Delegacije Evropske unije u Beogradu i sajtu

Evropske komisije, navodi se u saopštenju

Ministarstva privrede.

Podseća se da ni Ministarstvo privrede niti

Delegacija Evropske unije ne prihvataju nikakve

preporuke za dobijanje određenih sredstava, niti

bilo ko može da "skrati put" do njih.

Privrednici koji su se obratili Ministarstvu

privrede požalili su se na način poslovanja određenih agencija, odnosno da su smatrale usmenu saglasnost ili

zainteresovanost datu preko telefona dovoljnu da se privrednik obavezao na određene usluge i određenu

pretplatu, pa u krajnjem slučaju ukoliko ne plate račun, mogućnost i za tužbu.

Ministarstvo je preporučilo privrednicima da vode računa pri komunikaciji sa sličnim agencijama, jasno i

nedvosmisleno izjašnjavajući svoj stav da li pristaju na takav vid usluge ili ne, kao i da zahtevaju da im se

objasni proces plaćanja.

Kako je saopšteno, Ministarstvo privrede je održalo sastanak sa pojedinim agencijama, apelujući da usklade

svoj način poslovanja i komunikacije u skladu sa žalbama privrednika.

Milan Popović bez tendera dobio posao za RTB

Bor

Uprava za javne nabavke ispituje da li je postojao zakonski osnov da menadžment ne primeni Zakon o

javnim nabavkama

Milan Popović, predstavnik kompanije „Red

metal”, koga su srpski mediji prozvali i kraljem

bakra, bez tendera je dobio posao nabavke

koncentrata bakra za „RTB Bor”. Ovo je juče

„Politici” potvrđeno iz „RTB Bora”, ali nam nije

rečeno kolika je vrednost ovog ugovora.

„Kompanija je te 2015. godine, kao i mnogo puta

pre toga, uputila direktan poziv potencijalnim

isporučiocima koncentrata”, navodi se u pisanom odgovoru „RTB Bora” „Politici”.

„RTB Bor” ne podleže Zakonu o javnim nabavkama i nije obavezan da ga primenjuje, tvrde u ovom

preduzeću.

– Ipak, za nabavke velike vrednosti „RTB Bor” upućuje pozive za dostavljanje ponuda. Na koji način

upućuje pozive za dostavljanje ponuda, da li putem oglašavanja poziva u sredstvima javnog informisanja ili

direktnim pozivanjem potencijalnih dobavljača, zavisi od vrste robe koju nabavlja. Slikovito, ukoliko je reč

o specifičnoj robi za koju se dobavljači mogu izbrojati „na prste jedne ruke” i pritom je reč isključivo o

stranim firmama, a u konkretnom slučaju reč je o tome jer u Srbiji nema registrovanih isporučioca

koncentrata, „RTB Bor” je i te 2015. godine, kao i mnogo puta pre toga, uputio direktan poziv potencijalnim

isporučiocima koncentrata – ističu u ovoj kompaniji.

Ukoliko se, pak, radi o nekoj drugoj vrsti robe, onoj koja se proizvodi i kod nas i u svetu, a pritom se stalno

usavršavaju njen kvalitet i dizajn i na tržištu se pojavljuju novi dobavljači, tada „RTB Bor”, u želji da dobije

kvalitetniju, a jeftiniju robu, poziv za dostavljanje ponuda oglašava u sredstvima javnog informisanja,

dodaju.

Da tendera nije bilo pokazuju i podaci sa portala Uprave za javne nabavke. „RTB Bor” ne samo da nije

raspisao javni poziv za konkretan posao, već 2015. i 2016. godine uopšte nije primenjivao Zakon o javnim

nabavkama. To pokazuju podaci iz Uprave za javne nabavke. I dok u „RTB Boru” tvrde da ne podležu

primeni ovog zakona, konačnu reč o tome daće Uprava za javne nabavke. Kako nam je rečeno u ovoj

instituciji, Uprava je još krajem prošle nedelje zatražila od „RTB Bora” da navede zakonski osnov po kome

smatra da je oslobođen ovih procedura. Nadležni u Upravi za javne nabavke još nisu dobili odgovor iz ove

kompanije. Zakon, u članu sedam predviđa izuzetke, a da li se oni odnose i na „RTB Bor” konačan sud daće

Uprava za javne nabavke.

Milan Popović, predstavnik „Red metala”, odbio je pisanim putem da za „Politiku” odgovori na ova pitanja.

„Ovo su sve pitanja koja trebate da postavite ’RTB Boru’ a ne nama. Vaše neznanje je zastrašujuće”,

odgovorio je Popović.

Prethodno je u telefonskom razgovoru za „Politiku” rekao da je javni poziv video u dnevnom listu

„Politika”, uz napomenu da će novinara tužiti ako nešto o tome objavi.

Kasnije je, ipak, pristao da na pitanja odgovori elektronskom poštom, ali su ona ostala bez odgovora.

„Za te odgovore morate da se obratite direkciji firme ’Red metal’ u Švajcarskoj. Ja nisam autorizovan da

dajem takvu informaciju, niti raspolažem sa svom informacijom. Ako je ’Bor’ javno preduzeće, znači sve te

informacije treba da tražite od ’Bora’, ne od partnera ’Bora’”, savetovao nas je Popović i dodao da mu nije

bila namera da vređa.

Da ste uradili domaći zadatak kako treba, Vi ne biste imali šta da me pitate, odgovorio je.

Ipak, dok u razgovoru za „Politiku” ova pitanja smatra poslovnom tajnom, za portal „B92” je na slična

pitanja već odgovarao i nije se smatrao „neautorizovanim da daje takve informacije”.

Naprotiv, čak je tvrdio da je posao dobio na javnom pozivu, što demantuju i „RTB Bor” i Uprava za javne

nabavke.

Međutim, Popović je u aprilu 2016. za „B92” doslovce rekao:

„Naš ugovor je sklopljen u skladu sa svim zakonskim odredbama za javne nabavke. Sproveden je tender,

našu ponudu je prihvatila komisija sastavljena od 23 predstavnika tenderske komisije, a potom i Upravni

odbor RTB. Koliko sam upoznat, pored naše, postojala je još samo jedna ponuda koja nije zadovoljila

ponuđenom raspoloživom količinom koncentrata, oni su ponudili samo pet odsto od ukupno potrebne

količine”, kazao je Popović.

Čak je i objašnjavao zašto se na tender nije javilo više zainteresovanih i da je to zbog loše reputacije „RTB

Bora”. „Niko od velikih igrača nije hteo da ulazi u rizik”, tvrdio je Popović.

Komentarisao je i optužbe da je koncentrat koji isporučuje „RTB Boru” loš.

„Ovo je isto laž namerena da diskredituje menadžment kompanije, uostalom kao i sve informacije nedavno

objavljene u medijima. Sav koncentrat koji je isporučen do sada je bio superčist po svim standardima”,

kazao je Popović.

Prema pisanju „Danasa”, Popović je, prema ugovoru iz 2015. godine trebalo da obezbedi 150 tona

koncentrata za topionicu, a ceo posao vredan je 200 miliona dolara.