^uvariravnice

U ovom broju: Poka`imo svom

mestu koliko ga volimo

Kako izbe}i otpad Sve o mrkim

medvedima

Z A [ T I ] E N E V R S T E

^ASOPIS ZA VELIKE QUBITEQE PRIRODE

BROJ 2./3. - 2014. CENA 100,00 DIN.

M rkimedved

PRIDRU@ITE NAM SE!PRETPLATITE SE NA ^ASOPIS ,,^UVARI RAVNICE,,

^asopis ^UVARI RAVNICE izlazi 4 puta godi{we i prodaje se putem pretplate koja nznosi 400,00 dinara.

Uplatite na `iro ra~un izdava~a 400,00 dinara za pretplatu na jedan primerak - ~etiri broja. Ne zaboravite da uplatnicu po{aqete skeniranu na mejl

sasjov@open.telekom.rs ili OBI^NOM PO[TOM(ne preporu~enom) na adresu:

POPUWAVAWE UPLATNICE

UPLATILAC: Ime i prezime, ulica, broj,

po{tanski broj, mestoSVRHA UPLATE:

Pretplata na ~asopis ^UVARI RAVNICE 4 broja

PRIMALAC UPLATE: EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA

ZELENO PITAWE, Bulevar oslobo|ewa 11,

21000 NOVI SAD

IZNOS: 400,00@IRO RA^UN:160-330401-19

POZIV NA BROJ:Datum uplate

INFORMACIJE O PRETPLATINA TELEFONE:

021 6 414 083 021 3 003 715

i mejl: sasjov@open.telekom.

- O[ ,,@arko Zrewanin,, - Gospo|inci

- O[ ,,15. Oktobar,, - Pivnice

- O[ ,,Du{an Jerkovi},, - In|ija

- O[ ,,Ratko Pavlovi} ]i}ko,, - Ratkovo

- O[ ,,Jovan Jovanovi} Zmaj,, - Sremska Mitrovica

- O[ ,,Sveti Sava,, - Sremska Mitrovica

- O[ ,,Jovan Popovi},, - Sremska Mitrovica

- O[ ,,Bo{ko Palkovqevi} Pinki,, - Sremska Mitrovica

- O[ ,,Triva Vitasovi} Lebarnik,, - La}’arak

- O[ ,,Dobrosav Radosavqevi’ Narod,, -

Ma~vanska Mitrovica

- O[ ,,Bora Stankovi},, - Karavukovo

- O[ ,,Vuk Karaxi},, - Derowe

- O[ ,,Svetozar Markovi},, - Ba~ko Gradi{te

- O[ ,,Dr Bo{ko Vrebalov,, - Melenci

- O[ ,,Petefi [andor,, - Novi Sad

- O[ ,,22. Avgust,, - Bukovac

- O[ ,,Dositej Obradovi},, - Sombor

- O[ ,,Svetozar Markovi} Toza,, - Elemir

- O[ ,,Veqko Vlahovi},, - Novi Sad

PRIDRU@ITE SE I VI!

ZAHVAQUJEMO SE [KOLAMA KOJE SU NAM SE VE] PRIDRU@ILE!

3

^UVARI RAVNICE!

Pogledaj u moje srcePogledaj u moje liceSamo mo`e{ tu videtiOdsjaj na{e te ravnice

Pogledaj u na{u du{uPogledaj u na{e snoveMo`e{ samo tu videtiNas ~uvare zemqe ove

Ka ravnici qubav to jeKa planini, reci, wiviKa sredini ovoj na{ojGde se uvek lepo `ivi

Sa~uvajmo svaku biqku@ivog stvora, svako drvo^uvaju}i svaku rekuMi ~uvamo sebe prvo

Pogledaj u srce svojePogledaj u svoje liceSamo mo`e{ tu videtiTog ~uvara, te ravnice!

^ASOPIS,,̂ UVARI RAVNICE,,

^asopis za VELIKE QUBITEQE prirode,za planinare, za ravni~are...

^ASOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST!

^UVARI RAVNICE

Izdava~:Ekolo{ko udru`ewe

gra|ana,,Zeleno pitawe,,

Bulevar oslobo|ewa 1121000 Novi Sad

Telefon:021 6 414 083 i 021 3 007 715

Mejl:sasjov@open.telekom.rs

Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni

urednik:Sa{a Jovanovi}

Tehni~ko ure|ewei dizajn:

Dragan Stankovi}

[tampa:Color print, Novi Sad,Piperi, Novi Sad

CIP -– Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

502/504

^UVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{aJovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . - Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe ,,Zeleno pitawe,, 2013. Ilustr. : 30 cm

^etiri puta godi{we.ISSN 2334-7953

COBISS SR.-ID 278688775

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLITE!

Dragi prijateqi i qubiteqi prirode, ~asopis ̂ UVARI RAVNICE vas poziva da poka`ete svom mestu koliko ga volite. Znamo da svoju qubav prema svom mestu iskazujete svakodnevno kroz va{a dela. Sada poka`ite tu qubav pesmom, sastavom, crte`om, fotografijom!

Kako to da uradite pro~ita}ete na narednim stranama.

Qubav se qubavqu vra}a!

PROJEKAT "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA

4

Grizli medvedi imaju

toliko jako ~ulo mirisa

da mogu da osete svoj plen i na

udaqenosti od ~ak trideset kilometara.

Buva mo`e da presko~i udaqenost od 85 centimetara {to iznosi 285 du`ina wenog tela. Pore|ewa radi to bi bilo kao kada bi ~ovek visok 180 centimetara sko~io 513 metara.

Soko dosti`e brzinu ve}u od 332 kilometara na

sat i prema tome je najbr`a `ivotiwa na Zemqi. Ovu

brzinu dosti`e pri lovu: prvo se di`e u

visine, zatim se sunovrati na plen.

Korwa~e su `ivotiwe sa najdu`im vekom. Po du`ini `ivotnog veka

najpoznatije su korwa~e sa Galapagosa koje `ive

oko 150 godina.

@ako papagaj je najve}a pri~alica me|u `ivotiwama. Mo`e da zapamti do hiqadu re~i i govori u re~enicama.

Najdu`i let, koko{ke koji je zabele`en, trajao je trinaest sekundi.

D A L I STE

^ UL I D A?

Krokodili imaju takvu `eluda~nu kiselinu, da mogu da svare i ekser.

5

D A L I ZN ATE?

Obi~na sijalica samo 9% elektri~ne energije pretvara u svetlo, a ostatak od 91% u toplotu. [tedqive sijalice ne rasipaju elektri~nu energiju greju}i okolinu, nego je pretvaraju u svetlo. Obi~na sijalica gori oko 1.000 sati, a {tedqiva 8.000 sati. U pore|ewu sa obi~nom, {tedqiva sijalica tokom svog trajawa u{tedi i 440 kilograma CO

2 iz termoelektrana.

Za proizvodwu jedne tone papira treba da se poseku dva stabla, potro{i 240.000 litara vode i 4.700 kilovat sati elektri~ne energije. Za proizvodwu iste koli~ine papira od stare hartije potro{i se nula stabala, 180 litara vode i 2.750 kilovat sati ~asova elektri~ne energije. Papir se mo`e 7 puta reciklirati.

Odvojeno sakupqawe otpada (staklo, stari papir, biolo{ki

otpad, poseban i opasan otpad) poma`e na{oj okolini jer se dve tre}ine na{eg otpada, ako je odvojeno prikupqen, mo`e ponovo upotrebiti.

Izlivawe otpadnog uqa u kanalizaciju je isto kao i izlivawe direktno u reku,

jezero ili more a samo pola litre otpadnog uqa mo`e

da napravi otrovnu mrqu na gotovo pola hektara vodene

povr{ine. Pola litre kori{}enog motornog uqa zagadi ~ak milion litara vode za pi}e a jedna litra

benzina 750.000 litara vode.

PECIKLIpAWE

6

NEVEROVATNE SKULPTURE OD RECIKLIRANOG

METALABrajan Mok je

umetnik iz Amerike koji za izradu

svojih neverovatnih skulptura koristi

samo otpadni materijal. Od gitare, pa do petla - Brajan

Reciklirawe je izdvajawe materijala iz otpada i wegovo ponovno kori{}ewe. Ukqu~uje

sakupqawe, izdvajawe, preradu i izradu novih proizvoda iz iskori{}enih stvari ili

materijala. Vrlo je va`no najpre odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije

se mogu koristiti ako su odvojeno sakupqene.U reciklirawe spada sve {to mo`e ponovo da

se iskoristi, a da se ne baci. Postoje centri za recikla`u koji iskori{}

avaju materijal od starih stvari kako bi se naprevile nove.

Radionice su oblik u~ewa u kojima u~esnici aktivno u~estvuju, dakle i oni sami ne{to rade i na taj na~in postaju vi{e od posmatra~a i upija~a znawa

predava~a.Jedna od radionica koja se u~enicima mnogo

dopada je radionica ,,CVET ZA KOM[IJU I LEP[I NOVI SAD,,. Ovu radionicu Pokret gorana Novog Sada realizuje ve} pet godina tokom CVETNIH PIJACA i manifestacija NOVOSADSKO PROLE]E i NOVOSADSKA JESEN i do sada je vi{e od 1.000 dece iz novosadskih vrti}a i osnovnih {kola pro{lo kroz ovu radionicu.

Radionica je zaista u goranskom duhu i prilago|ena je najmla|ima jer smatramo da niko nije dovoqno mali da ne mo`e svojim trudom da doprinese za{titi svoje okoline i da je unapredi time {to }e doprineti razvoju ekolo{ke svesti i pove}awu zelenila.

Jedna nema~ka poslovica ka`e da je `ivot svakog ~oveka vredan ako tokom svog `ivota dobije dete, napi{e kwigu i posadi drvo.

Dok dovoqno ne odrastu da sami posade bar jedno drvo, najmla|i u~esnici radionica Pokreta gorana Novog Sada u~e kako da posade cvet.

Aktivisti Pokreta gorana Novog Sada vode u~esnike kroz ceo proces sadwe cvve}a. Od

materijala za ovu radionicu je potrebno cve}e, zemqa, saksije i podmeta~i, lopatice i, naravno, dobra voqa.

Svako dete dobije dva cveta, kako bi jedan cvet nakon radionice ponelo ku}i da ga samo zaliva i neguje, a drugi cvet poklonilo nekom od svojih kom{ija.

Radionica na taj na~in ima dvostruki edukativni karakter, jer deca nau~e da posade biqku tokom radionice, a nakon we i da je neguju i razvijaju qubav prema prirodi, a sa druge strane unapre|uju se i dobrosusedski odnosi.

Jelena Radoj~i}, Pokret gorana Novi Sad

PECIKLIpAWE

7

Pokret gorana Novog Sada svake godine organizuje veliki broj radionica za decu. One uglavnom imaju ekolo{ki karakter i veoma su korisne u pove}awu ekolo{ke svesti dece i mladih, jer na interesantan na~in posti`u dobre rezultate

POKA@IMO SVOM GRADU KOLIKO GA VOLIMO

CVET ZA KOM[IJU I LEP[I

NOVI SAD

ZA[TI]ENE VRSTE

8

RE^NI RAK

Re~ni rak je {iroko rasprostawena vrsta, ali je u posledwih 30 godina primetan pad u brojnosti populacije

Vrsta se prostire od Rusije i Ukrajine na istoku do Finske, [vedske, Norve{ke na severu, pa sve do Gr~ke na jugu i Francuske i Velike Britanije

na zapadu. Ova vrsta je mogla nekada da se na|e u celoj Srbiji, dok je sada ograni~ena na svega nekoliko lokaliteta.

Najve}i problem nestanka i smawewa populacije je naru{avawe stani{ta. Re~ni rak naseqava slatkovodne ekosisteme kao {to su reke i jezera. Va`no je samo da u vodi postoji dovoqno zaklona, kao {to su: kamewe, potopqena stabla, potopqeno korewe drve}a i vodena vegetacija. Ova vrsta najvi{e voli mekano peskovito dno i izbegava muq.

Zahtev za kiseonikom im je visok i velika smrtnost se mo`e javiti tokom letwih meseci u plitkim jezerima. Po{to su rakovi osetqivi na promene ekolo{kih faktora u vodi, mogu da budu indikatori zaga|ewa vodenih ekosistema.

Ova vrsta je posebna osetqiva na pove}ane koncentracije nekih komponenti koje dospevaju u vodu preko ve{ta~kih |ubriva iz poqoprivrede, {to mo`e ozbiqno da ugrozi opstanak ove vrste.

Prirodni neprijateqi re~nog raka su neke vrste riba, vidre i ptice mo~varice a on mo`e da `ivi i 20 godina.

JAZAVACJazavac je me|u ve}im evropskim zverima najmawe {tetan, ali uprkos toga progone ga kao vuka ili lisicu. Jazavac je mrzovoqan samo`ivac koji se kloni qudi i `ivotiwa, a pri tome je tako trom i lew da ne mo`ete da zamislite tromijeg i leweg stvora

Zdepasto, sna`no i ~vrsto telo, debeo vrat i duga~ka glava na kojoj se

wu{ka za{iqila kao rilica, sitne o~i, a isto tako malene, ali vidqive u{i, goli tabani i sna`ne kanxe na predwim nogama, kratki dlakavi rep, gusto grubo krzno i popre~na pruga koja ide du` le|a - to

su osobine vrste meles, koju predstavqa jazavac.

Jazavac naraste u du`inu od 75 centimetara, uz to treba dodati jo{ rep duga~ak 18 centimetara dok visina jazavca iznosi oko

ZA[TI]ENE VRSTE 30 centimetara. Stariji mu`jaci su u jesen te{ki do dvadeset kilograma.

Jazavac `ivi u celoj Evropi, u Aziji - po~ev{i od Sirije do Japana i u Sibiru sve do reke Lene. @ivi usamqen u jamama koje sam iskopa sna`nim, savijenim kanxama. U jamama jazavac pravi ~etiri do osam izlaza i rovova za provetravawe, a iznutra ih udobno ure|uje. Glavni deo jame, u koji vodi nekoliko hodnika, tako je prostran da u wemu ima mesta za {iroki i meki du{ek od mahovine za jazavca i za wegovu mladun~ad. Ipak, jazavac se slu`i sa svega nekoliko hodnika, a svi ostali postoje samo kao izlazi u velikoj nevoqi ili za provetravawe.

U celoj jami vlada najve}i red i ~isto}a. Budu}i da je sna`an, lako kopa jame. Kad dubqe prodre u zemqu, on stra`wim delom tela gura zemqu napoqe, ~vrsto se odupiru}i nogama. Tako uspeva da svu iskopanu zemqu izbaci iz dubine.

Hodnici koji izlaze iz glavnog dela jame redovno su duga~ki osam do deset metara, a mesto na kome izlazi na povr{inu ~esto je tridesetak koraka udaqeno jedno od drugog.

Glavni deo jame se obi~no nalazi do dva metra ispod zemqe.

U prole}e i preko leta hrana mu se sastoji uglavnom od korewa, naro~ito od brezovog korewa i kasnije od gqiva, bokvica i `ira. U jesen jazavac jede razno otpalo vo}e, {argarepu i repu, pti~ja jaja i mlade ptice. Ne prezire ni mlade sisare, mlade ze~eve, poqske mi{eve, krtice a prijaju mu i gu{teri i mlade zmije.

JE@Je`evi su sitni sisari iz bubojedske potporodice ~ije je osnovna karakteristika prisustvo bodqi

Postoji 16 vrsta je`eva podeqenih u pet rodova. @ive {irom Evrope, Azije, Afrike i na Novom Zelandu. U Australiji i Severnoj Americi nema rodnih je`eva,

dok su oni na Novom Zelandu uvedeni.Je`evi su se malo izmenili u posledwih 15 miliona

godina. Lako se mogu prepoznati po svojim bodqama koje su u stvari tvrde, {upqe dlake napravqene od keratina i duga~ke su do 3 centimetra. Ra|aju se sa malim i veoma mekim bodqama. Posle {est nedeqa prve bodqe otpadaju da bi izrasle nove, prave bodqe. Odrasli je`evi imaju na sebi i do 5.000 bodqi koje im slu`e prvenstveno kao za{tita. Bodqe nisu otrovne i za razliku od bodqikave prasadi, ne mogu se lako odstraniti sa tela.

Du`ina evropskog je`a iznosi 15 do 30 centimetara, a te`ina od 1,5 do 2 kilograma. Osim bodqama, telo je prekriveno braon krznom na ~ijem kraju se nalazi kratak rep. Je`evi poseduju pet prstiju na predwim {apama sa kratkim noktima. Zadwe noge se zavr{avaju sa po ~etiri prsta sa duga~kim noktima koji neprekidno rastu. Ove osobine je`evi poseduju jer su kopa~i.

Najrazvijenije im je ~ulo mirisa i imaju odli~an sluh. Vrlo su obazrivi i reaguju na najmawi {um. Sve vrste je`eva se koriste odbrambenom sposobno{}u da se umotaju u tesnu lopticu, kako bi bodqe bile uperene ka spoqa{nosti.

Je`evi su no}ne `ivotiwe, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze dawu u potragu za hranom. Ve}inu dana provedu spavaju}i ili u rupi u zemqi ili su skriveni ispod trave i kamewa.

Svi divqi je`evi su sposobni da prespavaju zimu mada ne rade svi to, {to zavisi od temperature i rasprostrawenosti hrane i same vrste.

Imaju prirodni imunitet na zmijski otrov zahvaquju}i jednoj vrsti proteina koji se nalazi u mi{i}ima.

Tokom posledwih 20 godina, zna~ajno se smawuje brojnost je`eva u Evropi. Veliki broj je`eva ne pre`ivi zimski san, dok mnogi stradaju usled prelaska puteva.

Veliki broj je`eva u Srbiji strada posledwih godina tako {to se otimaju iz prirode ne bi li postali ku}ni qubimci.

www.amlramzes.blog.rs

9

10

VE

RO

VA

LI IL I N E

Na{e srce u toku jednog dana otkuca oko 100.800 puta. Ono kroz na{e

krvne sudove upumpa onoliko krvi koliko bi ispunilo oko 170 prose~nih kada za

kupawe.

Jezik kameleona

dvostruko je

du`i

od

wegovog

tela.

Mongolski kan i kineski car Kublaj-kan odlazio je u lov sa 500 sokolova i

pratwom od 10.000 qudi.

Sve svetske p~ele dolete svakog dana na oko 3

triliona cvetova, proizvode}i

tako oko 3.000 tona meda!

Isak Wutn je bio izba~en iz {kole na zahtev wegove majke

koja je `elelada on postane

farmer.

Kwiga prose~ne veli~ine saimenima

insekata (a na na{oj planeti postoji vi{e od 900.000 poznatih vrsta) imalabi 6.000stranica.

Dragi osnovci, u~iteqi,

nastavnici, roditeqi, ro|aci, kom{ije i svi mi koji gajimo qubav prema svom mestu imamo priliku da to iska`emo u okviru ~asopisa ^UVARI RAVNICE. Poka`imo svima kako pokazujemo svom mestu koliko ga volimo!

Pozivamo vas da na ovu temu uradite pri~e, pesme, crte`e, fotografije i radove iskoristite za izradu eko panoa a najboqe po{aqete na adresu na{eg ~asopisa.

Za{to volite svoj mesto, {ta je ono {to bi ste promenili, kako ~uvate svoje mesto, ko brine o va{em mestu a ko ne brine, kakva je priroda?

Pri~e ne bi trebale da budu du`e od trideset redova kucanog teksta ili dve strane {kolske male sveske, pesmice da ne budu du`e od 12 stihova.

U okviru teme mo`ete razmi{qati o skupqawu starog papira i otpadnih

materijala, {tedqivom kori{}ewu energije, odgovornom kori{}ewu vode, brizi o ~isto}i u~ionice, odr`avawu {kolskog dvori{ta, brizi o dvori{tu ku}e ili zgrade, o brizi o `ivotiwama u na{em okru`ewu...

^asopis ^UVARI RAVNICE }e izabrane radove objaviti u okviru ~asopisa i u posebnom izdawu ~asopisa POKA@I MO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO pojedince i {kole prigodno nagraditi.

PRIDRU@ITE NAM SE!

Radove potpisane (ime i prezime, razred, {kola, adresa i mesto)

slati obi~nom po{tom (ne preporu~enom) na na{u adresu:Ekolo{ko udru`eweZELENO PITAWE~asopis^UVARI RAVNICEBulevar oslobo|ewa 1121000 NOVI SADili na mejlsasjov@open.telekom.rs

POKA@IMO SVOMMESTU KOLIKO GA VOLIMO!

11PROJEKAT "POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO" JE POMOGLO REPUBLI^KO MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISAWA

Re{iti problem otpada ne zna~i ukloniti ga, nego delovati tako da se spre~i wegovo nastajawe. Probleme treba re{avati u korenu a ne onda kada se pojave. Ovo zna~i da je neophodna promena uobi~ajenih navika!

Izbegavajmo nastajawe otpada gde god je to mogu}e na neki od slede}ih na~ina: proizvodi koji se svakodnevno koriste

treba da budu sa {to mawe pakovawa kupujmo pi}e u povratnim fla{ama suvi{na pakovawa ostavimo u prodavnici kupujmo proizvode sa mawe ambala`e u prodavnicu nosimo svoju torbu ambala`ni otpad sortirajmo organski otpad kompostirajmo pokvarene ku}ne aparate popravqajmo ako ve} moramo da koristimo ambala`u potrebno je da to bude ona koja je lak{e

razgradiva...

OTPAD I SME]EOTPAD ne bi trebao da zavr{i

u sme}u! To su one stvari koje nam vi{e ne trebaju ali se mogu ponovo iskoristiti, popraviti ili reciklirati.

SME]E je deo otpada koji zavr{ava u kontejnerima i na deponijama - ali ~esto se odbacuje i

u prirodu stvaraju}i pri tome divqe deponije.

ZELENE POVR[INE^uvajmo zelene povr{ine! Uz aktivnosti

vezane za odr`avawe javnih i zelenih povr{ina vrlo je va`na aktivnost i briga za plu}a grada, za drve}e i grmqe, kako bi ostalo zdravo i pru`alo ono {to se od wega i o~ekuje.

Treba voditi bitku sa zaga|ewem, svako novo drvo predstavqa dobitak. BRIGU O ZELENILU TREBA DA PODELIMO SVI.

Briga o drve}u je jedan od vidova brige o sopstvenom zdravqu.

ZBOG TOGA ^UVAJMO DRVE]E JER ONO ^UVA NAS!

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO

KAKO IZBEGAVATI

I SMAWIVATI STVARAWE OTPADA?

12

13

PAZITEKAKO SE

PONA[ATE VI I

VA[I NAJBLI@I!

POKA@IMO SVOM MESTU KOLIKO

GA VOLIMO

Sme}e bacajte u kantu ili kontejner i, ako ste u mogu}nosti, papir, staklo i metal odlo`ite u za to predvi|ene kontejnere! Tako }ete omogu}iti wihovu ponovnu upotrebu i smawiti koli~inu sme}a.

Dok ste u kolima, na bacajte sme}e kroz prozor nego ga skupite i odlo`ite u kantu po izlasku iz kola.

@vaku ne bacajte na ulici nego stavite u papiri} pa bacite u kantu. Pored toga {to izbegavate lo{u naviku, smawujete i ru`no}u na{ih ulica koje su ve} prepune zalepqenih `vaka.

Skrenite pa`wu onima koji pu{e da pikavce na bacaju po trotoaru.

Kad idete u kupovinu ne uzimajte plasti~ne kese nego ponesite platnenu torbu.

Iskoristite obe strane papira (za pisawe, {tampawe) pre nego {to se odlu~ite da ga bacite.

Gasite svetla u prostorijama gde nema nikog.Recite roditeqima da, kada peru ve{ ili

sudove, prvo napune ma{inu i da peru kada je struja jeftinija. Recite im i da ekonomi~no koriste deterxente.

Trudite se da vi{e idete pe{ke ili biciklom.

Zasadite drvo! To su plu}a na{e planete!BUDITE ZDRAVI, VESELI, VOLITE

QUDE OKO SEBE I ^UVAJTE SVOJU OKOLINU!

14

@IVOTIWE NA[IH KRAJEVA

15

Nekada je mrki medved bio rasprostrawen po ~itavoj Evroaziji i Severnoj Americi. U Evropi,

nikada nije `iveo jedino na Islandu i na sredozemnom ostrvima – Sardiniji, Korzici i Kipru. Danas je u zapadnoj Evropi prakti~no istrebqen, a preostale populacije su male, me|usobno odvojene i u nestajawu. Stabilne populacije mrkog medveda odr`ane su u centralnoj i isto~noj Evropi i u Skandinaviji. Ograni~ena veli~ina raspolo`ivog stani{ta i veliki prostor potreban za `ivot svakog medveda, onemogu}ava zna~ajniji rast populacija, zbog ~ega se ovaj medved svrstava u retke i za{ti}ene vrste.Mrki medvedi su nekada nastawivali

nizijske {ume, poplavne i travnate doline. Vremenom ~ovek je medveda potisnuo u brdska po{umqena podr~ja. Presudnu ulogu za opstanak medveda imaju belogori~ine {ume (bukva, hrast, kesten), podru~ja gusti{a i livada. Posebno je va`na

UPOZNAJMO MRKOG

MEDVEDA

mogu}nost kretawa medveda u svim smerovima ukqu~uju}i i zone razli~itih nadmorskih visina. Medved svake no}i tra`i hranu, a dawu se povla~i u mirna i gusto obrasla podru~ja gde pravi dnevni le`aj.U prole}e pose}uje ni`a podru~ja sa ranijom

vegatacijom, a u jesen zalazi u {ume sa velikim koli~inama hranqivih plodova – bukvica, kesten, `ir... Zimi se povla~i u te{ko pristupa~na i mirna podru~ja radi brlo`ewa.Veoma je va`no da medved ima pristup svakom

delu stani{ta, kako `ivotni ciklus ne bi bio poreme}en. Najmawa povr{ina stani{ta za jednog medveda je 250 kvadratnih kilometara.Mrki medved ima zdepasto telo koje se

zavr{ava kratkim repom, {iqatu wu{ku, zaobqene u{i, sna`ne vilice i jake o{tre zube.Mrki medved ima strahovitu snagu tako da

~equstima mo`e da odvu~e plen te`ak i do 300 kilograma. Iako izgleda nezgrapno, veoma je spretan. Mo`e da se kre}e uspravno na zadwim nogama, tr~i, pewe se po drve}u i strmim stenama i dobro pliva. Po{to `ivi na raznim stani{tima, tako mu i veli~ina varira. Ve}ina mrkih medveda je te{ka izme|u 130 i 300 kilograma.

16

Skotne `enka u prvoj polovini januara ra|aju jedno do ~etiri mladun~eta koji su te{ki oko 350 grama. Oni su potpuno slepi i bez dlake. Zavisni su od neposrednog kontakta sa telom majke koja ih greje i hrani mlekom. Sa wom provode prvu godinu `ivota i slede}u zimu u brlogu, a odvajaju se od we kada se ona ponovo pari.

17

[TA MEDVED JEDE?Mrki medvedi su sva{tojedi.

Ishrana im varira u zavisnosti od doba godine i teritorije na kojoj se nalaze. Iako spadaju u meso`dere, medvedi oko 95% svojih potreba zadovoqavaju biqnom hranom – jedu bobice, vo}e, korewe, trave, mladi kukuruz, `ir bukve, kesten. Ponekad napada i krupnije sisare – srnda}e, jelene, losove. U Severnoj Americi ponekad ubije i pojede znatno maweg ameri~kog crnog medveda.Mrki medvedi `ive usamqeni~kim

`ivotom. Oni su strogo teritorijalne `ivotiwe. Mu`jak se pribli`ava `enki samo u vreme parewa. ^esto se teritorija jednog mu`jaka preklapa sa teritorijom vi{e `enki. Mu`jak je posebno opasan po mladunce i ~esto ih ubijaju kako bi podstakli `enku na ponovno parewe.

[TA MEDVED RADI ZIMI?Medved zimu provodi

u posebno odabranom i pripremqenom brlogu. Ve}ina brloga u na{im krajevima je u mawim {upqinama stena, a mawi broj izme|u `ila korewa velikih stabala ili na otvorenom, odnosno, pod kro{wama velikih stabala.U brlogu medved priprema udoban le`aj

od suve trave, li{}a i gran~ica. U wega se

uvu~e pre nego {to padne sneg, kako brlog ne bi odao tragovima. Kada je siguran u svoju bezbednost,

zaspi i budi se tek u prole}e.To nije pravi zimski san, ve} vi{e mirovawe, odnosno neaktivnost, pri ~emu se mogu vrlo lako probuditi. Neophodnu energiju crpi iskqu~ivo iz sala, zadr`avaju}i telesnu temperaturu na oko 35 stepeni.

NAJPOZNATIJI MEDVEDI

Najpoznatiji medvedi su medved Jogi iz starih crtanih filmova, medved

Balu iz ,,Kwige o xungli,,, medvedi} Vini Pu, medo Brundo...

Grizli medved i sibirski mrki medved mogu da budu te{ki izme|u 350 i 400 kilograma. Mrki medved sa ostrva Kodijak, na ju`noj obali Aqaske, je veovatno najve}i i mo`e da bude te`ak i do 800 kilograma a kada se uspravi na zadwe noge visok je 3,7 metara.Tokom godine te`ina medveda varira, najve}a je u kasnu jesen pred brlo`ewe, a najmawa po~etkom leta - odnosno krajem sezone parewa.

18

PON I KOWI

Poni je bilo koja od nekoliko vrsta malog kowa, retko vi{eg od 150 centimetra i poznatog po svojoj pitomosti i izdr`ivqosti. U najpoznatije vrste spadaju {etland poni, vel{ki kob, eksmur i dartmur koji poti~u sa engleskih pa{waka na kojima se uzgajaju i kowi za polo, tu je i hajlend - puna~ka i siva vrsta kowa za jahawe

Poniji se razlikuju od kowa pre svega po pona{awu i visini. Razlike u kretawu se, pre svega, ogledaju u tome {to poni kowi imaju veoma siguran korak i stabilni su u pokretu.

Prose~na visina ponija je izme|u 80 i 150 centimetara.

Danas najpoznatiji i najomiqeniji deci poni kowi su [ETLAND PONI. Ova rasa poti~e sa istoimenog ostrva, skoro 200 kilometara udaqenog severno od [kotske. Na ovom ostrvu vlada surova klima, uz neprestani hladan vetar i niske temperature. @iveli su na mestu na kome je veoma siroma{na vegetacija, bez ijednog drveta koje bi pru`ilo malo

19

zaklona, za{tite. Na tom zemqi{tu rastu samo biqke koje nisu hranqive. Karakteri{e ga nizak rast, nije preterano zahtevan, veoma je otporan i izdr`qiv.

[etland poni je veoma dugove~na i zdrava rasa, nije retko da primerci ove rase `ive i do 40 godina starosti, {to je skoro dvostruko u odnosu na neke druge rase.

[to se ti~e boje, {etlandi se javqaju u svim postoje}im bojama, ~esto se sre}u vranci (kakvi su im bili preci), dorati, {areni, re|e alati i zekani.

Prete`no su dobre naravi, umiqati i razigrani. Neretko se javqaju i primerci ispod 80 centimetara.

Do polovine 19. veka, {etland poni kori{}en je kao zapre`ni kow za vu~u tereta u rudnicima, gde su ~esto zbog lo{ih uslova i stalne tame oslepili. Stanovnici ostrva su ga tako|e koristili u poqoprivredi - kowima su prenosili morske alge, namewena za |ubrewe zemqe. Iako su veoma niskog

rasta, {etland je jedan od najotpronijih i najsna`nijih kowi}a, sposoban da tegli ~ak i dvostruko ve}i teret od sebe - {to je ta~no dva puta vi{e od onog {to jedan teretni kow mo`e da uradi.

[ETLAND PONIU ^ALMI

U doma}instvu "^avi}", u

^almi, ve} 38 godina postoji uzgajali{te {etland ponija. Za ovo vreme se u wihovim {talama o`drebilo

vi{e od 120 `drebadi.U ovom

doma}instvu ovi kowi}i, pored rada

na wivama doma}instva slu`e i za zabavu dece, jahawe, vo`wu fijakerom... Doma}instvo poseduje i mini agro muzej, kao i mawu botani~ku ba{tu, ve}i broj etno eksponata.

Svi koji su zainteresovani da posete ovu farmu ponija mogu da se jave na telefon 022 685-603

Fotografije su iz arhive doma}instva "^avi}"

U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se tipi~ne vrste flore i faune. Bogata flora sa preko 900 vrsta obiluje retkim

vrstama kao {to su banatski bo`ur, pan~i}evpelen, {erpet, bademi}, pe{~arsko smimqe

i kleka, jedini samonikli ~etinar panonske nizije.

Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arsko-stepske, {umske i mo~varne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, specijalni rezervat prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je jedan od najva`nijih centara biolo{ke raznovrsnosti u Srbiji i Evropi i najzna~ajnije stepsko podru~je kod nas.

Me|u retkostima `ivotiwskog sveta (faune) se isti~u vrste stepskih stani{ta: pustiwski mravi, mravqi lav, banatski soko, orao krsta{, stepski sko~imi{, tekunica, slepo ku~e, stepski tvor i druge. Za neke od wih, ,,Deliblatska pe{~ara,, je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stani{ta u Srbiji.

20

“DELIBLATSKA PE[^ARA”U jugoisto~nom delu panonske nizije, u Banatu, nalazi se najve}a evropska kontinentalna pe{~ara koja obuhvata blizu 35.000 hektara povr{ine. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-severozapad. Nastala je tokom ledenog doba od mo}nih naslaga peska. U savremenom periodu vetar ko{ava oblikovao je izra`en dinski reqef, ~ije su nadmorske visine izme|u 70 i 200 metara. Umereno kontinentalna klima, odsustvo povr{inskih vodotokova i pe{~ana zemqi{ta uslovila su osobene `ivotne zajednice, koje su izdvojene u posebno biqno-geografsku oblast DELIBLATIKUM

DO]ITE U SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

PRIRODNA

BOGATSTVA

VOJVODINE

21

U za{ti}enom prirodnom dobrz nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestili{tima zna~ajno su steci{te i masovno zimovali{te ptica vodenih stani{ta, zbog ~ega je ,,Deliblatska pe{~ara,, 1989. godine progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica. Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela ~apqa, `uta ~apqa, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran, globalno ugro`ena vrsta u Srbiji, tu ima jedino stabilno gnezdili{te.

Soecijalni rezervat prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, nudi mno{tvo razli~itih nau~no- -rekreativnih sadr`aja.

EDUKATIVNI CENTAR "^ARDAK" u Specijalnom rezervatu prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je otvoren 2010. godine. Namena Centra je da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o principima odr`ivog gazdovawa, nadzoru i upravqawu, pove}a svest korisnika podru~ja ka neminovnosti za{tite prirode i spre~avawu opadawa biolo{ke raznovrsnosti, a time pribli`i rezervat standardima Evropske unije.

Osnivawe vi{enamenskog Edukativnog centra, okru`enog obele`enim stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i osmatra~nicama, omogu}uje upotpuwen boravak u prirodi prvenstveno |acima, studentima i stru~wacima biolo{kih nauka. Ovde }e se mo}i dobiti informacija i potra`iti pomo}, uzeti propagandni materijal, kupiti autenti~ni suveniri i pripremati lokalni i me|unarodni projekti.

[KOLSKO REKREATIVNI CENTAR NA "DELIBLATSKOJ PE[^ARI" je sme{ten u {umovitom delu Pe{~are na svega 7 kilometara od sela Deliblato. Okru`en je stazama koje

su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i vidikovcima {to omogu}ava upotpuwen boravak u prirodi u~enicima, |acima, studentima i posebno stru~wacima biolo{kih nauka.

Program boravka obuhvata pe{a~ke ture kroz {umu, upoznavawe flore i faune, eko- -radionice, sportske susrete, kulturno-zabavna de{avawa. U zimskom periodu dinski reqef pru`a idealne uslove za sankawe i igre na snegu. Posebno se obezbe|uju lekar, rekreator, stru~ni pratilac i vodi~.

KONTAKTJP "Vojvodina{ume" - Petrovaradin[umsko gazdinstvo "Banat" - Pan~evoMaksima Gorkog 24, 26000 Pan~evoTel/faks 013 765 345, 342 899

22

BEZ PLASTI^NIH KESA

Ne kao moda, ve} kao promena na~ina `ivota, u svetu se sve vi{e nosi zeleno i biorazgradivo. Akcije se odvijaju u brojnim prodavnica {irom sveta jer se u ponudu uvode biorazgradive kese za no{ewe namirnica

Ova promena nije privremene prirode jer biorazgradive kese, sre}om, postaju sve vi{e deo navike velikog broja

kupaca koji budu}nost Zemqe `ele da u~ine ~istijom i sigurnijom. Iz tog razloga se sve vi{e koriste i biorazgradive kese za otpatke koje su relativno nove na na{em tr`i{tu.

Velika, sredwa i mala 100% biorazgradiva kesa za no{ewe mogu se upotrebiti vi{e puta, a zaga|ewa okoline upotrebom takve kese nema. Nakon 180 dana u potpunosti se raspadne i pretvori u korisni kompost. Dobija se procesom prerade biorazgradive i kompostiraju}e sirovine zasnovane iskqu~ivo na bio-osnovi. ^ak i boje za {tampu na kesama su biorazgradive.

Sa simboli~nim potezom kori{}ewa biorazgradivih kesa posti`u se vi{e nego simboli~ni rezultati: smawuje se zaga|ewe tla i vode, doprinosi prirodnom rastu biqaka, a mla|im generacijama se usa|uje savr{en primer odnosa prema `ivotnoj sredini.

Za razliku od brojnih modnih i sli~nih trendova, trend biorazgradivih kesa nije prolazan i ne traje samo jednu sezonu. Kori{}ewe takvih kesa mali je korak koji na kraju donosi ogromne pozitivne rezultate. Samo jedna osoba svojim ekolo{kim delovawem mo`e u~initi zaista mnogo. A kad se broj osoba znatno pove}a i pro{iri, onda je jasno da gledamo prema "zelenijoj" i ~istijoj budu}nosti.

Priroda nam je dala puno, vreme je da joj uzvratimo na najboqi mogu}i na~in - kori{}ewem biorazgradivih kesa na bio bazi.

^iwenice o plasti~nim kesama: Godi{we se na svetskom nivou koristi

oko 500 milijardi kesa. Plasti~nim kesama (zavisi od vrste

plastike) potrebno je 2-10 godina za razgradwu.

Mawe od 1% kesa se reciklira. Po{to je skupqe raciklirati nego napraviti novu kesu.

Od 1 do 3% plasti~nih kesa su reciklirane plasti~ne kese.

Godi{we oko milijardu morskih ptica i sisara umre zbog plasti~nih kesa.

SVE SE VI[E KORISTE BIORAZGRADIVE

KESE

a

23

Kakadui su porodica u kojoj postoji 21 vrsta. Nastawuju Filipine i

isto~na indonezijska ostrva do Nove Gvineje, Solomonskih ostrva i Australije. Postoje beli, crni i ru`i~asti koji su najre|i. Spadaju u velike papagaje, a u zavisnosti od vrste mogu da narastu preko 40 centimetara. Nimfa je najmawa vrsta u ovoj porodici i mnogi je mawa i vitkija od ostalih kakadua. Svi imaju lepezastu i pokretqivu }ubu koju {ire kada su uzbu|eni ili upla{eni. @ivotni vek im je od 30 do 70 godina.

Velikim papagajima treba obezbediti prostrane kaveze sa drvenim pre~kama, pewalicama, merdevinama, kanapom sa ~vorovima i drugim igra~kicama kako bi papagaj imao ~ime da se zanima. Sve`a hrana i voda treba da budu lako dostupne.

Kakadu vi{e voli da {eta i pewe se pomo}u kquna nego da leti pa je po`eqno ~esto pu{tati pticu da se slobodno kre}e po stanu. Pticu pustite van kaveza samo ako ste sigurni da su svi prozori zatvoreni i nikada je ne ostavqajte bez nadzora.

Osnovu jelovnika ~ini me{avina semenki namewena za velike

papagaje. Vole suncokret, kukuruz, ovas, bele semenke i drugo zrnevqe a ishranu mo`ete da obogatite orasima, le{nicima, nepr`enim kikirikijem ili bademima. Sa qudske trpeze povremeno im treba davati kuvana jaja, testenine od celog zrna p{enice, gra{ak i pasuq.

Vo}e i povr}e treba da ~ini 30% celokupnog dnevnog

jelovnika.Kakadu je visoko inteligentan

papagaj koji voli da je u dru{tvu vlasnika. Nisu dobri qubimci za qude koji su ~esto van ku}e. Ako su zapostavqeni ~esto padaju u depresiju i tada kre{te i ~upaju perje. Vole decu i dobro se sla`u sa drugim qubimcima.

KU]NI QUBIMCIKAKADU

PAPAGAJKakadui su visoko inteligentne ptice koje se brzo i lako pripitomqavaju. Odli~ni su imitatori, a uz malo posve}enosti vlasnika nau~i}e da ponavqaju re~i, pa ~ak i slo`ene re~enice. Veoma su dru{tveni i vole da su u centru pa`we. Sa wima je zabava zagarantovana pa se sve ve}i broj qudi pri izboru papagaja odli~uje ba{ za ovu vrstu

24

Kada odete u prirodu ~uvajte je jer ona treba da ostane sa~uvana i za budu}e generacije.

Ne lomite grawe, ne berite cve}e, lep{i su u svom prirodnom okru`ewu.

Ne uznemiravajte `ivotiwe, ne uni{tavajte wihopva stani{ta, ne o{te}ujete gnezda, sa~uvajmo poj ptica.

Ne zaga|ujte reke, jezera, potoke, izvore. Pijte vodu samo sa proverenih i obele`enih mesta.

Ne ostavqajte otpad u prirodi, odlo`ite ga u kante predvi|ene za to. Ako ih na tom mestu nema, ponesite otpad sa sobom. Ostavite za sobom ~istu prirodu.

Ne palite vatru osim na mestima obele`enim za to. Proverite za sobom da li ste je ugasili.

U`ivajte u zvucima prirode i ne pravite neprimerenu buku.

^uvajmo sve zelene povr{ine jer su one, pre svega, izvor zdravqa na planeti. Ne qutimo prirodu jer ona itekako mo`e da bude nemilosrdna.

PONA[AWE

U PRIRODI

^UVAJTE SE

KRPEQAKrpeqi su najaktivniji u

prole}e i jesen, a zadr`avaju se u travi i grmqu. Ujed krpeqa prenosi izvestan rizik oboqevawa jer je on prenosnik mnogih opasnih bolesti, naj~e{}e lajmske bolesti.

Krpeqa treba {to pre ukloniti sa ko`e, paze}i da ne zaostanu delovi rilice.

Najsigurnije je oti}i kod lekara koji }e lako,

bezbolno i brzo izvaditi insekta

iz ko`e.Uvek posle

boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili

sigurni da nema zaka~enog krpeqa.

ENERGIJA PODVODNIH ZMAJEVA[vedska firma MINESOTO

je osmislila koncept kori{}ewa podvodnih talasa uz pomo} jednostavnih turbina nalik na zmajeve koji koriste snagu vetra. Sistem bi mogao da proizvede dve tre}ine godi{we potro{we u Srbiji.U po~etku su [ve|ani isprobavali

ovaj dizajn za iskori{}ewe vetra ali su shvatili da bi ovaj sistem boqe funkcionisao u vodi koja je 832 puta gu{}a od vazduha.Zmajevi su vazani za dno mora i

kontroli{u se krmom koja ih lagano postavqa u odgovaraju}u putawu.

25

EKO-TEHNOLOGIJE

VOZ NA GOVEDINUIzme|u Oklahome i Teksasa, u Americi,

saobra}a voz ~ijih se 20% rezervoara puni biodizelom. Taj biodizel se pravi od ostataka (masti) stoke. Biodizel smawuje zaga|ewe vazduha i poma`e kompaniji Amtrak u lo{oj finansijskoj situaciji da u{tedi. Ina~e ovo gorivo sagoreva ~istije od onog koje je biqnog porekla. Voz na ovoj liniji potro{i ne{to mawe od 400.000 litata biodizela i u zavisnosti od toga kako motori budu reagovali na kravqi biodizel, planovi su da se u budu}nosti prebace potpuno na wega.

BROD NASOLARNU ENERGIJU

Turanor je najve}i svetski katamaran (vrsta broda) koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime inspirisano Tolkinovim "Gospodarem prestena", a zna~i SNAGA SUNCA. Te`ak je 85 tona i duga~ak 31 metar. Opremqen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih }elija. Ove }elije pune bateriju koja je toliko velika da mo`e da pokre}e brod ~ak 72 sata bez sunca. Brod mo`e da primi 40 putnika.

26

Svetlosno zaga|ewe je svaka nepotrebna i nekorisna emisija ve{ta~ke svetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvetliti (putevi, ulice, trgovi, spomenici, reklame…). Svako emitovawe ve{ta~kog svetla u podru~ja gde je ono nepotrebno ili ne`eqeno, rezultuje zaga|ewem neba i okoline vi{kom svetlosti – odnosno nestankom no}i

Astronomi su bili prvi nau~nici koji su ukazali na ovaj problem. Neke evropske zemqe (^e{ka, neke pokrajine u Italiji) u svojim zakonima o rasveti ukazuju na

problem svetlosnog zaga|ewa i propisuju vrste rasvetnih tela koja se smeju, odnosno, ne smeju upotrebqavati u instalacijama javne rasvete.

Svetlosno zaga|ewe je prepoznato kao rastu}i globalni problem, ~ije posledice mogu biti veoma te{ke od naru{avawa biolo{ke raznovrsnosti i poreme}aja u ekolo{kom sistemu, preko bezbedonosnih problema, prevelike potro{we elektri~ne energije, pa sve do uticaja na qudsko zdravqe. Uzroci svetlosnog zaga|ewa su neodgovaraju}i dizajn i nepravilna monta`a rasvetnih tela.

Brojna rasvetna tela su dizajnirana tako da svetlost emituju u gotovo svim smerovima. Time se svetlost nepotrebno rasipa, umesto da se usmeri samo na povr{inu koju treba rasvetliti.

Nesmetana i jasna izmena dana i no}i je osnovna odrednica ~itavog ekosistema. Zbog svetlosnog zaga|ewa dolazi do

poreme}aja u prirodnim ciklusima no}i nestaju a dan postaje neizdr`ivo dug, zbog ~ega no}ne `ivotiwe nemaju dovoqno vremena za hrawewe, dnevne `ivotiwe nemaju dovoqno vremena za odmor, previ{e svetla izaziva dezorijentaciju, gubitak stani{ta.

Osim toga, upotreba rasvetnih tela koja nepotrebno rasipaju svetlost je naj~e{}e energetski neefikasna potro{wa energije je nepotrebno velika, a samim tim se pove}avaju nov~ani izdaci kao i negativni uticaji na sredinu.

Istra`ivawa pokazuju da ve{ta~ka rasveta uti~e i na qude doolazi do poreme}aja sna, `ivotnog ritma, a neke studije ~ak pokazuju i mogu}nost hormonalnog poreme}aja koji mogu uzrokovati razna oboqewa.

[TA JE TO

SVETLOSN OZA GA \EWEI KAKO GA SPRE^ITI?

27

[TA JE TO

SVETLOSN OZA GA \EWEI KAKO GA SPRE^ITI?

BUWARA - GRUPA NA FEJSBUKUGrupa je namewena vaspita~ima i vaspita~icama, u~iteqicama i u~iteqima, roditeqima... Grupa ima za ciq razvijawe kreativnosti kod dece i svih koji rade sa decom.

RAZVIJTE SVOJU KREATIVNOST SA NAMA!https://www.facebook.com/groups/BUNJARA/

JECA PERECAAnimator za de~ije ro|endane

063 11 20 692!Ukoliko ste zainteresovani da

ro|endan va{eg deteta proslavite uz vrhunsku animaciju u va{em prostoru,

ro|endaonici, kafi}u..., na pravom ste mestu!

Ukoliko ste bez ideja kako i gde osmisliti de~iji ro|endan i druge de~ije proslave, kontaktirajte JECU

PERECU!Povoqne cene i vrhunska zabava

sa JECOM PERECOM, animatorkom i vaspita~icom sa dugogodi{wim

iskustvom.JECA PERECA VAS ^EKA PORED BROJA

063 11 20 692!

Kwiga za pred{kolsku decu i decu ni`ih razreda osnovne {kole

Pesmama o matemati~kim pojmovima oni su do~arani onako kako ih deca mogu do`iveti.

Svaka pesma je zasnovana na matematici nauci. Definicije pojmova date su jednostavno a ta~no,

ba{ onakve kakve jesu. Dovoqno je da se pesma pro~ita, da je deca ~uju i osete svu lepotu pojma na

koji se ona odnosi. Svaka pesma je veoma `ivotna, vezana za de~ije okru`ewe i wihov `ivot i svet, te pobu|uje radost, veseqe i svest da se ne{to novo sazna i otkrije. Ova zbirka pesama o matematici pru`a deci, vaspita~ima, u~iteqima i roditeqima mogu}nost da otkrivaju matemati~ke pojmove kroz pesmu.Ovo }e doprineti da se pravi mawe gra{aka pri formirawu matemati~kih pojmova kod dece u~enika kao i da se vidi svestranost i jednostavnost matemati~kog obrazovawa.Kwigu mo~ete besplatno da ~itate na internet adresi http://issuu.com/sasajovanovic

PREPORU^UJEMO!

28

Neobi~na de{avawa doga|aju se na pu~ini Nacionalnog pomorskog parka u Kankunu u Meksiku. ^etiri stotine statua je postavqeno na dno mora, na dubini od oko 8 metara i predstavqaju podvodni muzej, koji se naziva "Tiha evolucija".

Skulpture su izra|ene kori{}ewem neutralnih materijala koji su ekolo{ki prihvatqivi, a ujedno {tite skulpture od o{te}ewa koja bi mogla da u~ine vodena stvorewa. Eksponati formiraju svojevrsni ve{ta~ki

greben koji omogu}ava rast korala i pru`a stani{te ribama i drugim podvodnim vrstama.

Poseta ovom podvodnom muzeju je mogu}a ~amcima i brodi}ima sa providnim dnom, pored standardnih podvodnih ronila~kih tura za iskusnije.

MEKSIKO - KANKUN

POD VODN I MUZEJ

Najve}a zmija, koja je ikada postojala je bila duga~ka kao autobus i te{ka kao osredwa kola, vladala je tropskim sistemom svega 6 miliona godina posle nestanka ~uvenog dinosaurusa T-reksa

Delimi~an skelet ove xinovske zmije konstruisan kao kod zmije boa, po kojoj je nazvana Titanoboa, internacionalni tim nau~nika je prona{ao u Kolumbiji i sada se nalazi na Univerzitetu na Floridi. Procewuje se da je zmija bila duga~ka oko 14 metara - {to predstavqa du`inu T-reksa. Nau~nici tvrde da je ova zmija bila ~ak i ve}a od one koju kreatori horor filmova imaju u svojim najlu|im snovima.

Procewuje se da je zmija bila te{ka oko 1,25 tona i da je `ivela u periodu od 10 miliona godina koji je sledio 6 miliona godina posle izumirawa dinosaurusa.

Nau~nici tako|e pronalaze mno{tvo skeleta xinovskih korwa~a i primitivnih ro|aka krokodila, koji su po svemu sude}i bili ve~era ovoj zmiji.

Nacrtajmo sovu

Obojimo "^uvare ravnice"

NAJVE]A ZMIJA KOJA JE IKADA POSTOJALA - TITANOBOA

Pove`ite ta~ke

29

Poku{aj da da{ odgovor na slede}a pitawa:1. Svake minute sa zemqine povr{ine

ispari...?a) Jedna milijarda tona podzemnih

vodab) Jedna tona vodec) Jedna milijarda tona voded) Dobra komadina jo{ zale|enih

ledwaka

2. Kontinent sa najve}om potro{wom vode je...?a) Uveliko krivb) Hidrokontinentc) Amerikad) Azija

3. Voda se pojavquje...?a) U teku}em agregatnom

stawub) U sva tri agregatna

stawac) U prirodi

neo~ekivano i o~ekivano, a u kupatilu prema potrebi

d) S neba pa u rebra

4. Tokom kretawa vode u prirodi isti;u se tri pojave...a) Isparavawe, padavine i poplaveb) Isparavawe, padavine i oticawec) Padavine, oticawe i su{na

razdobqad) Postavqawe cevi, otvarawe

slavine i kupawac

5. Delovi sveta koji su najugro`eniji u snabdevawu vodom su...?a) Pivniceb) Suvi delovi oaza Saharec) Suvi delovi Azije i Afrike

d) Suvi delovi Evrope

Ukoliko ne znate odgovor na neko od pitawe pitajte nekog drugara koji zna!!!Ukoliko nijedan va{ drugar ne zna sve odgovore, probajte ih na}i na internetu.Ukoliko ne mo`ete da na|ete odgovore na internetu evo ih...

30

KOLIKO ZNA[ O VOD I?

1.C, 2.D, 3.B, 4.A, 5.C)

MU]NI MALO GLAVOM

D e~iji biseri Lekari ka`u da su smrtonosne bolesti najgore.

[vajcarske krave koriste se prete`no za pravqewe ~okolade.

Zoolo{ki vrt je super stvar. Tamo mo`emo da vidimo i `ivotiwe koje ne postoje.

Svi psi vole vodu. Neki ~ak toliko da u woj i `ive. To su morski psi.

Akvarijum je malo stakleno more gde `ive doma}e ribe.

Sve ribe nose jaja, a ruske ~ak i kavijar.

Moji roditeqi kupuju samo reciklirani toaletni papir, jer je ve} bio upotrebqen i ne {teti okolini.

31

1.C, 2.D, 3.B, 4.A, 5.C)

Obojimozmiju

REK L I SU O P RI ROD I,,P riroda uvek ima pravo, a gre{ke su uvek qudske vrste!,,

GETE

^IKA KEKINE ZAGONETKE

Kada no}u gleda{U nebo nad namaPuno svetlih ta~kiNe sakriva tamaI pred okom tvojim[to trepere maleMora{ da se seti{Kako bi se zvale

(Zvezde)

Za samo jednu sekundu, Sunce daje energiju 35 miliona puta

ve}u od struje {to se proizvede za godinu dana u Americi.

Iako izgleda kao da je sa neke druge planete, ovaj {areni neobi~ni gejzir se ipak nalazi na na{oj plavoj loptici punoj iznena|ewa. Ta~nije u Nevadi, Amerika

Ime "“Flaj gejzer" je dobio po "Flaj ran~u", privatnom imawu na kojem se nalazi, a sam gejzir je stvoren qudskom rukom – i to sasvim slu~ajno.

1964. godine, kompanija koja iztra`uje geotermalnu energiju je vr{ila testna bu{ewa kada je nai{la na podzemnu vodu.

U malom jezeru oko gejzira se ~ak formirao i mini-ekosistem. Male ribe (koje je ovde doneo neki nepoznati ~ovek) privla~e veliki broj ptica kao {to su labudovi i divqe patke.

Po{to voda koju su prona{li nije bila dovoqno dobra za navodwavawe, ni dovoqno topla za wihove potrebe, bu{otinu su ostavili na miru, a na wenom mestu se vremenom formirao konus od kalcijum karbonata visok oko ~etiri metra. Gejzir je znatno narastao u posledwih 40 godina zbog minerala iz geotermalne vode koji se talo`e na povr{ini.

Budu}i da postoji vi{e gejzira na imawu, ovaj gejzir nije najve}i, ali je sigurno najneobi~niji i najlep{i. Gejzir je prekriven algama, koje bujaju u vla`nim, toplim uslovima, {to je rezultiralo raznim nijansama zelene i crvene boje, koje mu daju jedinstven izgled.

Spoj qudske gre{ke i prirodnog geotermalnog pritiska, minerala i Sunca, stvorili su ovaj prelepi prizor – {areni gejzir koji izgleda kao da se nalazi na nekoj drugoj planeti.

NEOBI^NI

GEJZIRU NEVADI

32

REKLI SU O PRIRODI

Nema stvari koja bi bila tako vredna prou~avawa kao priroda.

Nikola Tesla

Norve{ka {umska ma~ka je prisutna jo{ u skandinavskim mitovima a kasnije i u mnogim nordijskim predawima gde je predstavqena kao ,,vilinska ma~ka,,, sposobna da ispuni svaku `equ. Spomiwe se i kao verni pratilac Vikinga

Norve{ka {umska ma~ka ili SKOGKAT je doma}a ma~ka koja vodi poreklo iz severne Evrope i koja je prilago|ena

veoma hladnim klimatskim uslovima. Ima sredwe-dugo nepromo~ivo krzno, krupno i jako telo i velike bademaste o~i Poreklo ove rase nije

poznato. Smatra se da nije pripitomqena divqa ma~ka jer ih u Skandinaviji nema. Prema legendi ~ak ni vrhovni bog Tor nije mogao da podigne ovu ma~ku koliko je bila krupna. Prema drugoj legendi, dve skogkat ma~ke su vukle ko~ije bogiwe plodnosti i qubavi Freje.

Krajem 19. veka hiqade ovih ma~aka je `ivelo u {umama Norve{ke, u kojoj je ova rasa od 1965. godine pod za{titom dr`ave, jer je ubijana zbog kvalitetnog krzna. U Norve{koj ih ima oko 1.200.Telo ove ma~ke je izuzetno veliko i

izdu`eno. Ima jake kosti i mi{i}e, zadwe noge su du`e od predwih a rep je

po pravilu iste du`ine kao telo. Glava je izdu`ena, wu{ka ~etvrtasta a vilica sna`na. O~i su velike i bademaste, u{i sredwe velike i sme{tene sa strane glave.

Uz vrstu ma~ke ragdol, ovo je najve}a rasa ma~aka. @enke dosti`u te`inu oko 4 kilograma a mu`jaci oko 10 kilograma.Norve{ka ma~ka je

inteligentna, robusna i voli da se igra. Dobar je lovac i

smatra se ne sasvim pripitomqenom rasom. Uprkos svom divqem izgledu, ova

ma~ka je veoma pitome naravi i potpuno joj odgovara `ivot u gradskim uslovima. Izuzetno su tihe i osetqive na lo{e pona{awe qudi prema wima. Dru`equbiva je u odnosu na druge `ivotiwe i veoma umiqata prema svima, naro~ito prema deci. Nisu probira~i u ishrani.

KU]NI QUBIMCI

NORVE[KA

[UMSKAMA^KA

33

?Pru`amo vam {ansu da nam poka`ete i doka`ete da li ste ~asopis ~itali ili samo listali. To }ete u~initi ako odgovorite na na{a pitawa, pitawa napi{ete na papir i va{e odgovore po{aqete (zajedno sa va{im podacima: ime i prezime, razred, {kola, mesto, adresa) na na{u po{tansku adresu:

UDRU@EWE ZELENO PITAWE^asopis ^UVARI RAVNICEZa PITAWA I ODGOVOREBulevar oslobo|ewa 11Novi Sadili na mejl adresu

sasjov@open.telekom.rs

Mi }emo pojedince, razrede i {kole nagraditi lepim nagradama!

NENAGRADNA PITAWA I NAGRADNI ODGOVORI

DA LI STE PRO^ITALI OVAJ BROJ

"^UVARA RAVNICE"

1. Koliko dugo mo`e da `ivi re~ni rak?2. Koliko mo`e da bude te`ak mu`jak jazavca?3. Odakle poti~u {etland poni kowi?

4. Gde se nalazi muzej na dnu mora?5. Koliki procnta plasti~nih kesa se reciklira?6. Kako se zove akcija Pokreta gorana Novog Sada

na kojoj se sadi cve}e?7. Kada su krpeqi najaktivniji?

8. [ta je to katamaran i kako se zove najve}i svetski katamaran?9. Kako izbegavati i smawivati stvarawe otpada?10. Gde mrki medved nikada nije `iveo?11. Kada je ,,Deliblatska pe{~ara,, progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica?

?

?

?

?