^uvariravnice

U ovom broju: UPOZNAJTE

"DELIBLATSKU PE[~ARU"

POSTANITE ~LAN POKRETA GORANA

PONA[AwE U pRIRODI

FOTO SAFARI STRI P

^ASOPIS ZA VELIKE QUBITEQE PRIRODE

Sve o ze~evima

BROJ 1. - JESEN 2013. CENA 200,00 DIN.

PRETPLATITE SE NA ^ASOPIS ,,^UVARI RAVNICE,,

^asopis za VELIKE QUBITEQE prirode, za planinare, za ravni~are...^ASOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST!

^asopis o prirodnim lepotama, rezervatima prirode, o ugro`enim biqnim i `ivotiwskim vrstama koda nas i u svetu...

^asopis o pona{awu u prirodi, o zanimqivostima iz prirode...^asopis o brizi za `ivotnu sredinu!

^asopis ^UVARI RAVNICE izlazi 4 puta godi{we i prodaje se putem pretplata koja nznosi 800,00 dinara. Mogu}e je kupovati i pojedina~ne primerke!

Pojedinci upla}uju pretplatu putem uplatnice dok ustanove, organizacije, pravni subjekti pla}aju na osnovu fakture.

KAKO SE PRETPLATITI NA ^ASOPIS ^UVARI RAVNICE?

Uplatiti na `iro ra~un izdava~a 800,00 dinara za pretplatu na jedan primerak - ~etiri broja. Ne zaboravite da uplatnicu po{aqete sekeniranu na mejl

sasjov@open.telekom.rs OBI^NOM PO[TOM(ne preporu~eno) na adresu:

POPUWAVAWE UPLATNICE

UPLATILAC: Ime i prezime, ulica, broj, po{tanski broj, mesto

SVRHA UPLATE: Pretplata na ~asopis ^UVARI RAVNICE

PRIMALAC UPLATE: EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA ZELENO PITAWE, ~asopis ^UVARI

RAVNICE, Bulevar oslobo|ewa 11, 21000 NOVI SAD

IZNOS: 800,00

@IRO RA^UN:160-330401-19

POZIV NA BROJ:Datum uplate

INFORMACIJE O PRETPLATI

NA TELEFON 021 6 414 083 i mejl sasjov@open.telekom.rs

PRIKQU^ITE SE PRETPLATOM, OGLASOM, DONACIJOM...

ИЗДАВАЧЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА "ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ" Булевар ослобођења 11, Нови СадТелефон: 021 6 414 083 e-mail: sasjov@open.telekom.rs ПИБ: 102927257MATИЧНИ БРОЈ: 08788740ШИФРА ДЕЛАТНОСТИ: 091330

BANCA INTESA: 160-330401-19

3

Pogledaj u moje srce

Pogledaj u moje lice

Samo mo`e{ tu videti

Odsjaj na{e te ravnice

Pogledaj u na{u du{u

Pogledaj u na{e snove

Mo`e{ samo tu videti

Nas ~uvare zemqe ove

Ka ravnici qubav to je

Ka planini, reci, wivi

Ka sredini ovoj na{oj

Gde se uvek lepo `ivi

Sa~uvajmo svaku biqku

@ivog stvora, svako drvo

^uvaju}i svaku reku

Mi ~uvamo sebe prvo

Pogledaj u srce svoje

Pogledaj u svoje lice

Samo mo`e{ tu videti

Tog ~uvara, te ravnice!

S qubavqu vas pozdravqamo!

^ASOPIS ,,̂ UVARI RAVNICE,,^asopis za VELIKE QUBITEQE prirode, za

planinare, za ravni~are...

^ASOPIS ZA QUBITEQE PRIRODE BEZ OBZIRA NA UZRAST!

Dragi prijateqi,

Dobro do{li u svet ^UVARA RAVNICE!Pokretawem ovog ~asopisa ‚`elimo d‚‚a svi

mi, mali i veliki, mladi i stari, deca i odrasli, prihvatimo Zemqu kao svoju ku}u o kojoj trebamo da brinemo. To mo`emo da u~inimo samo ako SVI ZAJEDNO nau~imo da ~uvamo svoju ku}u, ulicu, {kolu, mesto, okolinu, prirodu i na taj na~in postanemo ^UVARI svoje `ivotne sredine...

Nastojimo da razvijemo osetqivost, kako na lepote prirode, tako i na opasnosti koje prete na{oj `ivotnoj sredini, kroz razvijawe QUBAVI PREMA SVOM @IVOTNOM OKRU@EWU I PRIRODI UOP[TE!

Svrha ovog ~asopisa nije samo da usvojimo {to vi{e znawa ve} da izgradimo pozitivan odnos prema `ivotnoj sredini {to se posebno odnosi na razvoj stava ,,I JA MOGU DA U^INIM NE[TO ZA SVOJU @IVOTNU SREDINU,,!

^asopis izlazi ~etiri puta godi{we i ovim putem vam se obra}amo sa `eqom da nam se pridru`ite!

^UVARI RAVNICE

Izdava~:Ekolo{ko udru`ewe

gra|ana,,Zeleno pitawe,,

Bulevar oslobo|ewa 1121000 Novi Sad

Telefon:021 6 414 083

Mejl:sasjov@open.telekom.rs

Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni

urednik:Sa{a Jovanovi}

Tehni~ko ure|ewei dizajn:

Dragan Stankovi}

[tampa:Piperi, Novi Sad

CIP -– Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

502/504

^UVARI ravnice / galavni i odgovorni urednik Sa{aJovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . - Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe ,,Zeleno pitawe,, 2013. Ilustr. : 30 cm

^etiri puta godi{we.ISSN 2334-7953

COBISS SR.-ID 278688775

4

Mu{ice leti brzinom od 6 kilometarana sat.

Od svih `ivotiwa ris ima najo{triji sluh. I u najdubqem snu ~uje najslabiji {um, ~ak i kada dolazi iz daqine. Ova zver ~uje takodobro zahvaquju}i,,~etkicama,, na vrhovima u{iju koje joj slu~e kao neka vrsta antene.

DA LI STE ^ULI DA?

Mrav mo`e da podigne teret 50 puta te`i od

sopstvene te`ine.

Suprotno ukorewenom mi{qewu, magarci spadaju u najpametnije kopitare. Oni, na primer, dlakama na bradi probaju da li je kroz `i~anu ogradu pu{tena struja, a na opasno mesto stupaju samo kad gospodar pre|e preko wega.

Slonovi su jedine `uvotiwe koja ne mogu da ska~u.

Tajpan je najotrovnija zmija na svetu.

5

DA LI ZNATE?Za{to svitac svetluca?

U prirodi postoji prili~an broj insekata koji no}u svetle. Takav je i svitac, Na dowem kraju svoga stomaka i `enka i mi`jak svica imaju deo koji svetli zahvaquju}i naro~itoj gra|i }elija i osidacionom procesu. @enka svitac nema krila, ona se smesti u travu i odatle svetluca. Mu`jak svitac leti kroz mrak i tako|e svetluca. Tako se oni jedno

drugom javqaju, pa se najzad pomo}u svetlucawa prona|u.

Za{to kameleon mewa boju?

Kameleon je gu{ter koji se hrani insektima love}i ih naglim pru`awem svog duga~kog i lepqivog jezika. Zbog togs se on pritaji na

grani i tada uskladi boju svoje ko`e sa bojom drveta da ga insekti ne

primete. Naravno, prilago|avawe boje tela okolini koristi kameleonu i da se sakrije od neprijateqa. Prava boja

qegove ko`e je bleduwava, u hladu zelenkasta, a na suncu tamno mrka.

Za{to paun pravi lepezu od svog repa? Mu`jaci mnogih ptica odlikuju

se perjem `ivih boja, velikim repovima i drugim prirodnim ukrasima. Ti ukrasi spadaju u sekundarne polne osobine a wihova namena jeste u tome da svojom lepotom privuku `enke u doba parewa. Paun ima duga~ak, {aren i rasko{an rep, kao malo koja ptica. Kad ho}e da privu`e `enku on izdigne svoj rep u obliku lepeze. Pored pauna dobar primer mu`jaka koji svojim prirodnim

ukrasima, {epurewem, privla~i `enku, je }uran.

Da li ribe spavaju?Smatra se da uglavnom sve `ivotiwe spavaju, pa je verovatno da to ~ine i ribe. Da li zaista spavaju,

nije sa sigurno{}u utvr|eno, jer one nemaju kapke na o~ima. Ako i spavaju one to ~ine otvorenih o~iju.

Kad se umore ribe se odmaraju na skrovitim mestima, gde ih neprijateq ne mo`e iznenaditi. Najverovatnije

je da tom prilikom one i odspavaju koliko im je potrebno. Na najmawi trzaj ili {um hitro be`e.

Ceo grad je osmi{qen na principima ekologije i vi{e nije nau~na fantastika,

kako se nekad mislilo.Tinaxin eko grad je

rezultat saradwe Kine i Singapura da zajedni~ki razviju socijalno harmoni~an, ekolo{ki i energetski efikasan grad u Kini. Eko-grad }e koristiti najnovije odr`ive tehnologije: solarnu energiju, energiju vetra, upotrebu ki{nice, pre~i{}avawe otpadnih voda, izdvajawe soli iz morske vode...

Grad je lociran u podru~ju malih padavina i voda pa reka koja proti~e kroz region ne}e biti dovoqna da zadovoqi potgrebe eko-gra|ana. Da bi prevazi{li ovaj problem, planeri su odlu~ili da se okrenu netradicionalnim izvorima poput izdvajawa soli

iz morske vode i recikla`e vode iz doma“}instva i industrije.Tianxin }e biti podeqen u sedam delova, i svaki od wih }e imati specifi~ne osobine i druga~iju ulogu. U jednom delu bi}e administrativni centar grada, drugi deo grada bi}e u zelenilu, tre}i }’e biti pored parkova, ima}e i brda koja }e biti protivte`a visokim zgradama.

Predvi|ena je i urbana rezidencijalna zona koja }e biti dobro ure|ena i planira se povezivawe zgrada vise}im mostovima.

Bi}e primewena i stepenasta arhitektura sa velikim zelenim povr{inama, a selo staro sto godina bi}e pretvoreno u prostor za relaksaciju me{tana Eko-grada.

Na svim zgradam u Eko-gradu bi}e primeweni zeleni standardi da bi se osigurala energetska efikasnost, a me|u stanovnicima bi}e promovisani principi o~uvawa energije.

6

EKO GRAD

TIANXIN

U Kini }e do 2020. godine ni}i novi, nesvakida{wi grad Tianxin, ekolo{ki grad u kom }e po zelenim standardima `iveti oko 350.000 stanovnika

7

REKLI SUQudi jednostavno nisu pripremqeni za jedewe mesa.

Stavite u kolevku dete i uz wega zeca i jabuku. Ako se po~ne igrati s jabukom, a poku{ša pojesti zeca - kupi}u

vam novi auto! Harvej Dajmond

PRVI GRAD KOJI JE

ZABRANIO PRODAJU MALIH PLASTI^NIH FLA[A

Naime, Konkord je prvi zabranio prodaju vode u malim plasti~nim fla{ama kako bi se smawilo zaga|ewe. Prodaja vode u plasti~nim

fla{ama koje su mawe od jednog litra je zabrawena a kazna za prekr{aj je 50 dolara.

Zabranu kori{}ewa malih boca je pokrenula Xin Hil, gra|anka Konkorda i osniva~ica pokreta "Zabraniti fla{e" koji se bori protiuv zaga|ewa plasti~nim fla{ama, od kojih mnoge ne mogu da se recikliraju.

Mnogi gradovi {irom Amerike rade na tome da

potpuno zabrane prodaju plasti~nih

fla{a, ali je grad Konkord, u dr`avi

Masa~usets, prvi koji je to i postigao

Hil je rekla da joj je na problem plasti~nih fla{ skrenuo pa`wu wen desetogodi{wi unuk kada joj je pokazao fotografije ostrva od plasti~nih fla{a usred Pacifika.

Po navodima pokreta "Zabraniti fla{e" - Amerikanci su 2007. godine potro{ili vi{e od 50 milijardi plasti~nih fla{a vode. Oko 23% tih fla{a se recikliralo, a ostatak od 38 milijardi je zavr{io na otpadu, delom i u prirodi.

ZA[TI]ENE VRSTE LABUDOVI

Sve vrste labudova koje `ive u Srbiji su strogo za{ti}ene vrste.

Labudovi su ptice iz porodice u koju jo{ spadaju guske (plovu{e) i patke (plovke).

Perje labudova je ili potpuno belo ili je me{avina crnog i belog, pri ~emu bela varijanta mo`e ponekad imati crne vrhove krila.

Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izra`eno crvene kqunove. Mu`jaci i `enke su vrlo sli~ni.

Labudovi se od gusaka razlikuju du`im vratom, koji im omogu}ava pretra`ivawe dna dubqih voda, i veli~inom tela koja ih ~ini najve}im vodenim pticama.

Raspon krila im mo`e dosti}i dva metra a mogu da budu te{ki i celih 15 kilograma.

Suprotno od krila, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na

tlu deluju prili~no nespretno. Zbog wihovih sna`nih le|nih mi{i}a mogu da prelete i vi{e od hiqadu kilometara do svojih gnezdi{ta na severu.

Oba roditeqa zajedno brinu o mladuncima i ostaju sa wima do godine dana.

Navodi o `ivotnom veku labudova su vrlo razli~iti. Kre}u se od 19 pa do 50 godina, pa ~aki i vi{e od toga.

LASTIN REPAKLastin repak je naziv za leptire koji su ime dobili

po karakteristi~nim produ`ecima na zadwim krilima koji li~e na rep laste.

Zadwa krila su odmaknuta od repa. Du`ina tela odrasle jedinke iznosi oko 35 milimetara, dok raspon

krila varira izme|u 80 i 90 milimetara. @enke su ve}e od mu`jaka.

Ovi leptiri su brzi i ve{ti leta~i. Krila ovih leptira mogu da budu

raznih boja, u zavisnosti od vrste. Lastin repak koji `ivi kod nas je naj~e{}e svetlo `ute boje sa crnim produ`ecima, crnim {arama

na obodu krila i crnim linijama koje prate krila. Na

sastavu zadwih krila se nalaze dve crvene ta~ke a uz crne pruge ima i plave boje.

Gusenice (larve) su im dosta krupne, duge i do 5 centimetara, imaju sitne ~ekiwe koje se prakti~no i ne

vide.Imaju pet pari la`nih nogu a boja gusenice je zelena sa

crnim i crvenim {arama.Glava gusenice je mawa od grudnog dela (ima naranxaste rogove) i

~esto je u wega uvu~ena.Lastin repak je prili~no rasprostraweni ima ga na prostorima

sredwe i ju`ne Evrope, zapadne i sredwe Azije i severne Afrike.Naseqava livade, mo~vare, parkove pa i obradiva poqa. Kod nas se

8

9

ZA[TI]ENE VRSTE Vilin kowic je

slatkovodni insekt koji se nalazi oko plitkih jezera sa slabijom vegetacijom i mawih vodotokova.

Vilin kowic je insekt grabqivac koji svoj plen hvata pomo}u svojih dugih i nazubqenih nogu, i to uvek u letu. U letu pomo}u svojih nogu drobi i jede svoj plen. Noge ovim insektima ne slu`i za hodawe, ve} samo za odmarawe i za lov. Vilin kowic jede prete`no komarce, ali je u stawu ponekad da uhvati leptira ili muvu.

U larvenom stadijumu se hrani omawim organizmima sa dna jezera ili re~ice u kojoj `ivi. Postoje i {tetne vrste ~ije larve u vodi pro`diru ribqu mla|. U Americi je poznata jedna vrsta koja napada ~ak i p~eliwe matice.

U zavisnosti od vrste kojoj pripada, vilin kowic mo`e da `ivi od 6-7 meseci do punih 5 godina. Najve}i deo svog `ivota ipak provede kao larva, jer leti samo u najtoplijim mesecima, – naj~e{}e od juna do septembra.

Odrasle jedinke vilinskih kowica su duga~ke oko 80 milimetara, dok im je raspon krila i do 110 milimetara. Larve su u proseku duga~ke oko 50 milimetara. Imaju dva para providnih krila koja se prelivaju u svim duginim bojama. Tela su im duga~ka i vretenasta, ponekad debqine igle, a boje i {are variraju od porodice do porodice – od jasno plavih, preko crvenih i zelenih sa sme|im pegama do `utih.

Noge su im duge i nazubqene a o~i slo`ene, sastavqene iz vi{e od 30.000 prostih o~iju i ispuwavaju im celu glavu daju}i im sme{an izgled. Pomo}u ovakvih o~iju vid im ostaje jasan i u brzom letu a glava im je pokretna za gotovo 360 stepeni.

Vilin kowic je neverovatno brz. Dok leti iznad vode razvija brzinu od tridesetak kilometara na sat (pore|ewa radi p~ela leti deset a muva svega sedam kilometara na sat). Me|utim, na kra}im razdaqinama vilin kowic mo`e iz mesta da jurne brzinom od preko 90 kilometara na sat. Tada je br`i od vetra i mo`e da se trka sa automobilima mawe kubika`e (na primer sa fi}om). Ne treba potcewivati vilinog kowica ni na du`e staze jer su ga mornari vi|ali oko brodova i do 300 kilometara udaqenih od obale.

Vilini kowici su hrana ve}im ribama koje ih love dok lete nisko iznad vode i pticama koje su dovoqno brze da ih ulove.

mo`e videti od aprila do septembra.

Lastin repak je iskqu~ivo biqojed. Svaki leptir ima svoju teritoriju koju brani od drugih leptira i drugih insekata pa ~ak i od mawih ptica.

Nakon oplo|ewa `enka pola`e jaja na li{}e{argarepe, per{una i drugih biqaka. Iz jaja se izlegu male zelenkaste gusenice sa crnim i crvenim {arama i po~iwu da se hrane.

Posle nekog vremena kada larva poraste i bude spremna za preobra`aj, pretvara se u lutku, u~auri se, pri~vrsti se za stabqiku neke biqke i tako miruje nekoliko nedeqa.

Tokom mirovawa, larva je rawiva, postaje laka meta za grabqivice, pa je zato ova vrsta razvila svoj sistem odbrane. Naime, ~aura u kojoj se nalazi jedinka je napravqena tako da li~i na list. Kada je preobra`aj gotov, iz ~aure izlazi mlad leptir i on kasnije po~iwe sa stvarawem nove generacije. Tokom jedne godine izlegu se 2-3 generacije.

Ako iskqu~imo wihove prirodne neprijateqe ptice, p~ele i druge insekte, ova vrsta je ugro`ena zbog pesticida i uni{tavawa stani{ta.

Zbog svoje lepote, jako su privla~ni nau~nicima koji su ih dobro prou~ili ali su kolekcionari velika pretwa za wihov opstanak jer pla}aju velike koli~ine novca za ulovqene primerke.

VILIN KOWIC

10

VEROVALI IL

I N

ENajzastupqenije zanimawe na

svetu je uzgajawe pirin~a. Time se bavivi{e od milijardu qudi {irom planete.

Dnevno nam je potrebno oko 40 litara kiseonika.

Na Uranu leto i zima traju koliko i 21 godina na Zemqi.

Gepard mo`e da dostigne brzinu od 97 kilometara na~as za samo tri sekunde.

Tasmanija je zemqa sa naj~istijim vazduhom na Planeti.

Na Islandu,

Antartiku

i Grenlandu

nema

mrava.

11

Posledwih godina problem plati~nih kesa je sve aktuelniji u svetu pa i kod nas. Procewuje se da se {irom sveta svake godine upotrebi 500 milijardi komada plasti~nih kesa, milion wih svake minute. U Srbiji se mese~no upotrebi 200 miliona kesa

Jednu kesu koristimo u proseku 12 minuta, a potrebno je i do 1.000 godina da se razgradi. Godi{we umre milion ptica i

100.000 morskih sisara zamewuju}i plasti~nu kesu za hranu!Borba protiv plasti~nih kesa je jedan korak i podsticaj svima nama da napokon sagledamo jednu {iru sliku i aktivno se ukqu~imo i doprinesemo za{titi `ivotne sredine.Problem preteranog kori{}ewa plasti~nih kesa je rezultat neodgovornog qudskog pona{awa.Kao alternativa plasti~nim kesama se preporu~uje kori{}ewe papirnih kesa i platnenih torbi.U `eqi da ne{to pokrenu da i promene ~lanovi ekolo{kog udru`ewa gra|ana ,,Zeleno pitawe,, iz Novog Sada su organizovali akciju ,,Bez plasti~nih kesa,, koja se uz podr{ku gradske uprave za za{titu `ivotne sredine sprovodi tokom septembra, oktobra i novembra 2013. Akcija se odvija kroz eko radionice sa decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta, kontakte sa mesnim zajednicama, podelu letaka i plakata, kontakte sa mega marketima i proizvo|a~ima platnenih torbi kao i kroz druge vidove aktivnosti. Pridru`ite se jer `ivot je zdraviji, lep{i, bogatiji, ~istiji..., BEZ PLASTI^NIH KESA!

12

POKA@IMOSVOM MESTU

^uvajmo prirodu!

Ne o{te}ujmo

zasade!

Uredno

odlo`imo

otpad!

KOLIKO GA VOLIMO

1. Najpre o~isti pred svojim pragom.2. Ono {to si o~istio danas ~uvaj i sutra.3. [titi prirodu, ne uni{tavaj je.4. Ne zaga|uj vazduh jer ~isti vazduh je dug `ivot.5. U svoje srce i srca bli`wih usadi qubav prema

prirodi.6. Ne kradi od budu}nosti.7. Nastoj da ono {to ima{ traje {to du`e.8. Misli danas za boqe sutra.9. Kontrolisano odla`i otpad i ne stvaraj divqe

deponije.10. seti se da nisi vlasnik Zemqe, nego wen

za{titnik i ~uvar.

DESETZAPOVESTI PRIJATEQA PRIRODE

13

ZAPAMTITE!!!

MOLIMO VAS!!!

Izlivawe motornog uqa u kanalizaciju je kao izlivawe direktno u reku, jezero ili more, a samo pola litre otpadnog uqa mo`e da napravi mrqu na gotovo pola hektara vodene povr{ine.

Stiropor se biolo{ki apsolutno ne raspada i on nikada ne nestaje, zato ga nikada ne ostavqajte u prirodi jer je poguban za wen `ivot.

[teta je baciti stari papir i novine u sme}e. Ako ih odlo`imo u odgovaraju}ekontejnere za stari papir, od tog papira se opet mogu napraviti nove kwige, sveske, novine i kese za kupovinu. Za proizvodwu papira, za izradu samo 700 kesa za kupovinu, potrebno je jedno drvo staro izme|u 15 i 20 godina.

Odvojeno skupqawe otpada (staklo, stari papir, biolo{ki otpad, poseban i opasan otpad)

poma`e `ivotnoj sredini jer se dve tre}ine na{eg otpada, ako je

odvojeno prikupqen, mo`e ponovo upotrebiti.

O~istite iza svoga psa!

Ne bacajte `vaka}e gume na tlo!

Svako od nas skupi od 200 do 300 kilograma otpada. Pri tolikoj koli~ini ne mo`emo vi{e da ka`emo: ,,Za to }e se pobrinuti |ubretari!,,

Svi se moramo pobrinuti i nastojati da se gomila sme}a smawi!

14

@IVOTIWE NA[IH KRAJEVA

15

Zec spada u red sitnih sisara i on se od kuni}a razlikuje na~inom `ivota jer ze~evi ne kopaju jazbine i na svet donose mlade skoro potpuno sposobne za samostalni `ivot. Zec poti~e iz stepskih podru~ja, kao `ivotiwa se lako prilago|ava svojoj okolini i ra{iren je u na{im krajevima

UPOZNAJTE ZECA

Zna~ajne osobine zeca su duga~ke u{i, skra}en palac na predwim {apama, vrlo duga~ke stra`we noge, uspravan kusasti rep i {est kutwaka u redu zuba gorwe vilice.

Zec je `ilav glodar duga~ak 75 centimetara, od ~ega na rep otpada samo 8 centimetara, i visok 30 centimetara. Krzno mu se sastoji od kra}e vune i duga~kih o{tgrih dlaka. Vuna mu je vrlo gusta i kovrxava a dlake su ~vrste, duga~ke i tako|e malo kovrzaste. Boja krzna odgovara boji zemqe. Na gorwoj strani tela ona je sme|e `u}kasta sa crnim dlakama, na vratu `u}kasto sme|a sa belim tonom, na stra`wojoj strani tela beli~asto siva a na dowoj bela. Uz to ova boja je vrlodobro prilago|ena da zeca, ako nepomi~no le`i na zemqi, sakrije pred pogledom wegovih neprijateqa. Ve} sa potpuno male udaqenosti wegova boja je tako sli~na boji okoline da krzno ne mo`emo da razlikujemo od zemqe.

^ulo vida je posebno prilago|eno sa odli~nom reakcijom na pokret. Velike o~i su postavqene

sa strane, tako da zec mo`e da gleda iza sebe bez okretawa glave. Dobro su razvijena i ~ula wuha i sluha.

Polno sazreva ve} sa sedam meseci. Pari se od decembra do avgusta. Ze~ica se pari i koti 3 do 4 puta godi{we i dobija do tri mlada koji se ra|aju pokriveni dlakom i odmah vide. Svoje leglo pravi na takav na~in da mo`e da osmatra okolinu i bude na oprezu. Ukoliko mu se pribli`ava wegov neprijateq, ostaje nepomi~no da le`i veruju}i svojoj kamnufla`i

POQSKI ZECPoqski zec `ivi naj~e{}e na poqima pa sa wih odlazi samo za vreme ki{e. Ako komad zemqe na kome se smestio bude preoran, odlazi na drugo mesto - na poqa sa repom, `itom, zeqem. Tu onda u`iva u bogatoj hrani.

16

ili be`e}i ~uvenim skokovima i trkom brzine i do 80 kilometara na sat.

Ze~ica naj~e{}e ne boravi zajedno sa mladim, kako ne bi privukla pa`wu

neprijateqa, ali je uvek u blizini. Smrtnost mladih je, usled hladno}ei prirodnih neprijateqa kao i obrade poqoprivrednih useva, izuzetno visoka i iznosi vi{e od 60 odsto. Podlo`ni su i razli~itim bolestima i imaju najvi{e prirodnih neprijateqa jer su ukusna hrana svim

RASPROSTRAWENOST^itava sredwa Evropa i mali deo Azije su domovina na{eg zeca. Najradije se zadr`ava na plodnim ravnicama na kojima ima {uma ili ih nema, kao i na po{umqenim pobr|ima. Radije `ivi u krajevima umerene klime nego surove. Voli toplotu, odabira poqa koja le`e u zavetrini pa su zaklowena. Eksperimenti izvr{eni u nastojawu da se zec odoma}i na severu nisu uspeli.

17

grabe`qivcima koji `ive na na{im terenima. U prirodi ze~evi dosti`u starost oko 4 godine.

Zec je vi{e no}na `ivotiwa nego dnevna, iako ga za vreme letwih sun~anih dana mo`emo videti gde se skita pre nego {to sunce za|e, a i tako isto i izjutra. Vrlo nerado napu{ta mesto gde je odrastao, ali ako na wemu ne na|e ni jednog drugog zeca sa kojim bi mogao da se pari ili

ako mu na tom mestu nestane pa{e, odseli}e se daqe nego obi~no. Ze~ica, kad se pribli`i vreme parewa, vra}a se na mesto gde se izlegla a i zec mu`jak dolazi u jesen opet tamo. Rado se zadr`ava na jednom mestu ako tu vlada mir a neprestano progawawe mo`e da ga protera zauvek.

Najve}a poslastica za zeca su keq, zeqe i repa, a izgleda da naro~ito voli per{un.

U kasnu jesen odabira oranice koje nisu suvi{e sve`e ni suvi{e vla`ne, zatim suvqa udubqewa obrasla

{a{om, poqa sa repicom koja pored zimskog `ita sa~iwavaju glavni deo wegove hrane.

Sve dok nema snega ili dok je sneg jo{ mali, ne odlazi sa svog stani{ta -– samo no}u pose}uje ba{te i glo|e zeqe. A kad padne dubok sneg, dozvoqava da ga on zaveje na le`i{tu a kad nevreme popusti, izvla~i se iz snega i odlazi u obli`wa poqa sa usevima.

Ako se na snegu uhvati ledena kora i zavlada sve ve}

a oskudica hrane, zec postaje vrlo {tetan u vrtovima i rasadnicima vo}ki. Tada rado jede koru ve}ine mladog drve}a,naro~ito bagrema i sasvim mladih topola kao {to jede i keq. Kad se sneg smawi zec se opet vra}a na staro mesto, pa mu je zeleno `ito jedina pa{a i sve dok zimski usevi ne po~nu da klasaju hrani se wima.

Kada se vra}a ,,ku}i,, nikada ne odlazi pravo na ono mesto gde mu je bio pravi le`aj ili gde `eli da napravi novi, nego najpre kre}e deo

NAJPOZNATIJI ZE^EVIZecje junak basni, pri~a, bajki. Poznata je basna ,,Zec i korwa~a,, i kwiga ,,Alisa u zemqi ~uda,, gde se pojavquje Beli Zec. U novije doba svima je poznat vragolasti Du{ko Dugou{ko i Zeka Roxer iz filam ,,Ko je smestio Zeki Roxeru,,

puta daqe, vra}a se, ponovo prelazi sa nekoliko skokova tra`eno mesto, ska~e u stranu i tako odlazi i vra}a se nekoliko puta pre nego {to jednim vrlo dugim skokom ne stigne tamo gde namerava da stane. Pripremaju}i le`aj na otvorenom poqu is~eprka u zemqi pet do osam centimetara duboko udubqewe tako duga~ko i {iroko da mu gorwi deo le|a ostane svega ne{to malo vidqiv kad u udubqewu ispru`i predwe noge. Na noge pola`e glavu uz koju priqubi u{i a stra`we noge skupqa ispod tela. U takvom le`aju on se za vreme blagih godi{wih doba prili~no dobro {titi od oluje i ki{e. Zimi obi~no iskopa duboki le`aj tako da od wega ne prime}ujemo ni{ta osim male tamne mrqe.

Veseli skokovi koji se smewuju sa tr~awem u krug i vaqawem govore da se zec dobro ose’}a. U ovome toliko u`iva da ponekad ne primeti svog najve}eg neprijateqa lisicu. Starog zeca ne mo`emo tako lako da nadmudrimo pa se obi~no, ako je zdrav i u punoj snazi, be`awem spasava od progona svog krvnog neprijateqa i pri tome poku{ava da nadmudri neprijateqa krivudawima i skretawem u stranu, koje majstorski izvodi.

Brzina zeca zasniva se najve}im delom na tome {to su mu stra`we noge du`e od predwih. To je istovremeno razlog {to zec mo`e boqe da tr~i uzbrdo nego nizbrdo. Ako je miran, kre}e kratkim i polaganim skokovima, a ako je potrebno brzo da odmakne, onda odskakuje vrlo dugim skokovima.

Obi~no pu{ta glasove samo ako vidi da je u opasnosti. Ovo wegovo pu{tawe glasova li~i na dreku male dece. Izme|u wegovih du{evnih osobina najja~e su velika opreznost i pa`qivost. Najti{i {um koji ~uje, vetri} koji {u{ka u li{}u, jedan jedini list koji

padne na zequ, dovoqni su da ga probude ako spava.

18

HRANAZanimqiv je podatak da zec rado jede meso svake vrste dok zeqe jede samo ako nema mesa.

19

VODEDve milijarde qudi u svetu je uskra}eno za osnovnovne potrebe za vodom. Problem zaga|ewa vode ne poga|a samo zemqe u razvoju

Poznato je da vodeni tokovi imaju sposobnost samopre~i{}avawa. Od kada postoji `ivi svet na Zemqi voda se koristila i pomalo zaga|ivala biqnim, `ivotiwskim i qudskim otpacima, takozvanim organskim zaga|ewem. U po~etku je to malo uticalo na zaga|ivawe voda jer se organski otpad razgra|ivao pomo}u

vazduha, uglavnom na korisne materije. Dakle, priroda je tada bila sposobna sama da pre~isti te koli~ine vode.

Me|utim, razvojem qudske zajednice, porastom broja stanovnika i wihovom koncentracijom u velikim gradovima koli~ina organskih otpadnih voda se znatno pove}ala. Wihovim ispu{tawem u reke onemogu}avan je proces samopre~i{}avawa i prirodnog biolo{kog pre~i{}avawa. Osim toga, razvojem industrije krajem 19. veka i po~etkom 20. veka, ~ovek sve vi{e koristi vodu, a kao rezultat industrijske proizvodwe nastaje, ne samo organsko, ve} i hemijsko zaga|ewe vode.

ZAGA\IVAWA

Kako se sam proces zaga|ivawa vode te{ko mo`e da spre~i, za{tita voda je prvenstveno usmerena na samwewe uticaja otpadnih voda. To se radi kroz

obrazovawe pojedinaca na poqu zna~aja vode za Planetu. Najva`nije je slede}e:Registrovawe svih poznatih zaga|iva~a, wihove lokacije i stepen zaga|ivawa;Vr{ewe stalne kontrole otpadnih vopda u blizini vodotokova;Pre~i{}avawe otpadnih voda;Izme{tawe industrije na mesta na kojima }e zaga|ivawe biti minimalno;Podizawe svesti pojedinaca o neophodnosti ~iste i pitke vode;Na{ zadatak je da svako od nas sagleda {ta mi kao pojedinci mo`emo da uradimo da spre~imo zaga|ewe vode.

Zaga|ewe vode se javqa kada zaga|iva~ direktno ili indirektno ispu{taju vodu bez adekvatnog uklawawa {tetnih materija i time truju jezera, reke, okeane, mora, izvore i podzemne vode.Zaga|ewe vode uti~e na biqke i organizme koji `ive u tim vodenim sistemima. Zaga|ewe vode mo`e da bude biolo{ko, termalno, hemijsko i biolo{ko.Izve{taji upozoravaju da }e pove}ani zahtev za vodom postati neizdr`iv u slede}ih nekoliko decenija za zemqe koje su ve} oskudne wome. Upravo zbog toga stru~waci savetuju vladama da razmisle o uvo|ewu novih tehnologija za posebnu filtraciju vode kao i o izgradwi i odr`avawu infrastrukture za vodu.

20

U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se tipi~ne vrste flore i faune. Bogata flora sa preko 900 vrsta obiluje retkim vrstama

kao {to su banatski bo`ur, pan~i}evpelen, {erpet, bademi}, pe{~arsko smimqe i kleka – jedini samonikli ~etinar panonske nizije.

Kao posledwa i najve}a oaza pe{~arsko-stepske, {umske i mo~varne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, Specijalni rezervat prirode "Deliblatska pe{~ara" je jedan od najva`nijih centara biolo{ke raznovrsnosti u Srbiji i Evropi i najzna~ajnije stepsko podru~je kod nas.

Me|u retkostima `ivotiwskog sveta (faune) se isti~u vrste stepskih stani{ta: pustiwski mravi, mravqi lav, banatski soko, orao krsta{, stepski sko~imi{, tekunica, slepo ku~e, stepski tvor i druge. Za neke od wih, Deliblatska pe{~ara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih stani{ta u Srbiji.

U za{ti}enom prirodnom dobry nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestili{tima zna~ajno su steci{te i masovno zimovali{te ptica vodenih stani{ta, zbog ~ega je Deliblatska pe{~ara 1989. godine progla{ena za me|unarodno zna~ajno stani{te ptica. Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela ~apqa, `uta ~apqa, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran, globalno ugro`ena vrsta u Srbiji, tu ima jedino stabilno gnezdili{te.

PRIRODNA BOGATSTVA

VOJVODINE

UPOZAJTE SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

"DELIBLATSKA

PE[^ARA"

Tipi~na sela na obodu za{ti}enogpodru~ja ([u{ara, Deliblato, Mramorak) ~uvaju atmosferu minulih vremena i upotpuwuju sliku ovog `ivopisnog predela.

Soecijalni rezervat prirode "Deliblatska pe{~ara" nudi mno{tvo razli~itih nau~no-rekreativnih sadr`aja.

EDUKATIVNI CENTAR "^ARDAK" u Specijalnom rezervatu prirode ,,Deliblatska pe{~ara,, je otvoren 2010. godine. Namena Centra je da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o

U jugoisto~nom delu panonske nizije, u Banatu, nalazi se najve}a evropska kontinentalna pe{~ara koja obuhvata blizu 35.000 hektara povr{ine. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-severozapad. Nastala je tokom ledenog doba od mo}nih naslaga peska. U savremenom periodu vetar ko{ava oblikovao je izra`en dinski reqef, ~ije su nadmorske visine izme|u 70 i 200 metara. Umereno kontinentalna klima, odsustvo povr{inskih vodotokova i pe{~ana zemqi{ta uslovila su osobene `ivotne zajednice, koje su izdvojene u posebno biqno-geografsku oblast DELIBLATIKUM

UPOZAJTE SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE

"DELIBLATSKA

PE[^ARA"21

principima odr`ivog gazdovawa, nadzoru i upravqawu, pove}asvest korisnika podru~ja ka neminovnosti za{tite prirode i spre~avawu opadawa biolo{ke raznovrsnosti, a time pribli`i Rezervat standardima Evropske unije.

Kapacitet edukativnog centra "^ardak" u Specijalnom rezervatu prirode "Deliblatska pe{~ara" ~ine tri ku}e ukupne povr{ine 320 kvadratnih metara.

Osnivawe vi{enamenskog Edukativnog centra, okru`enog obele`enim stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i osmatra~nicama,

omogu}uje upotpuwen boravak u prirodi prvenstveno |acima, studentima i stru~wacima biolo{kih nauka. Ovde }e se mo}i dobiti informacija i potra`iti pomo}, uzeti propagandni materijal, kupiti autenti~ni suveniri i pripremati lokalni i me|unarodni projekti.

[KOLSKO REKREATIVNI CENTAR "DELIBLATSKA PE[^ARA" - ^ardak je sme{ten u {umovitom delu Pe{~are na svega 7 kilometara od sela Deliblato. Sastoji se od upravne zgrade, restorana (za 400 osoba), 7 paviqona (dva renovirana, sa 130 le`ajeva), 3 grupe bungalova, pomo}nih objekata, terena za male sportove (mali fudbal, ko{arka, rukomet, odbojka) i

prate}e sadr`aje. ^ardak je okru`en stazama koje su opremqene informativnim tablama, odmori{tima i vidikovcima {to omogu}ava upotpuwen boravak u prirodi u~enicima, |acima, studentima i posebno stru~wacima biolo{kih nauka.

Program boravka obuhvata pe{a~ke ture

kroz {umu, upoznavawe flore i faune, eko-radionice, sporstske susrete, kulturno-zabavna de{avawa. U zimskom periodu dinski reqef pru`a idealne uslove za sankawe i igre na snegu. Posebno se obezbe|uju lekar, rekreator, stru~ni pratilac i vodi~.

22

POSETITE NASPozivamo sve zainteresovane

|ake, decu, studente, u~iteqice, profesore, nastavnike, sportiste, avanturiste..., da do|u i posete ovaj izuzetan predeo.

Turisti~ke informacije se mogu dobiti u [kolsko-rekreativnom centru "^ardak" - Informativnom centru "[u{ara" i info punktovima "Devoja~ki bunar" i "Stara palanka"

KONTAKTJP "Vojvodina{ume" -

Petrovaradin[umsko gazdinstvo "Banat" -

Pan~evoMaksima Gorkog 24, 26000 Pan~evoTel/faks 013 765 345, 342 899

Email: cardak@banatsume.rs i olivera.popov@banatsume.rs

www.deliblatskapescara.rswww.vojvodinasume.rs

www.banatsume.rs

23

DECO, RODITEQI, U^ENICI, NASTAVNICI...UZMITE FOTO APARATE, DIGITALNE APARATE I KRENITE U LOV NA FOTOGRAFIJE!

Fotografi{ite ili snimite svoje ku}ne qubimce, `ivotiwe na ulici, `ivotiwe na selu, u zoolo{kom vrtu...Fotografije sa podacima gde je, ko i {ta je fotografisao poa{aqite na mejlsasjov@open.telekom.rs ili obi~nom po{tom, NE PREPORU^ENOM, na adresu:

EKOLO[KO UDRU@EWE ,,ZELENO PITAWE,, ~asopis ,,^UVARI RAVNICE,, za FOTO SAFARIBulevar oslobo|ewa 11, Novi Sad

Najboqe, najduhovitije, naj, naj... fotografije }emo objavqivati i nagra|ivati!

I

Rakuni su prvobitno `iveli samo u {umskim predelima Severne Amerike ali od sredine 20. veka preneti su i u

Evropu, nekada{wi Sovjetski Savez i Japan. Poznati

su po svojoj inteligenciji - istra`ivawa su pokazala da re{ewe

zadatka mogu da pamte i do tri godine.Duga~ak je izme|u 40 i 70 centimetara i te`ak

izme|u 4 i 9 kilograma.Aktivniji su no}u nego dawu i retko se udaqavaju

od vode. Periode odmora provode u jazbinama, dupqama drve}a ili na drugim skrovitim mestima. Kada se pokrenu, rakuni lako preplivavaju potoke i reke i pewu se na drve}e u potrazi za hranom. Ruke (predwe noge) su osetqive na dodir i koriste ih da {~epaju plen koji zatim kidaju veliki zalogajima.

Rakuni u toplijim krajevima ne spavaju zimski san, iako u hladnijim severnim predelima to ~ine. U stvari, re~ je o polusnu, jer povremeno izlaze kada se sti{aju te{ke vremenske prilike.

Obi~ni rakun je poznat po crnoj ,,banditskoj,, maski preko o~iju i crnim prestenovima po repu. Trag stopala ove `ivotiwe sli~an je tragu stopala deteta.

Mu`jaci `ive uglavnom sami, ali podnose prisustvo `enki na svojoj teritoriji ili u wenoj blizini. Parewe se odvija u prolre}e, a mladi dolaze na svet nekoliko meseci kasnije. Oni ostaju sa majkom do slede}eg prole}a.

24

@

IVOTIWE

[I

ROM S

VE

TA

RAKUN

BELI MEDVED

25

Koale `ive u Australiji visoko u kro{wama eukaliptusovog drve}a, ~ije je li{}e wihova jedina hrana.

Predwe i zadwe noge su im posebno prilago|ene pewawu po drve}u. Koale su aktivne no}u a dawu spavaju. Tokom evolucije kod koale su se razvili xepovi u obrazima koji slu`e za ~uvawe hrane.

Pare se izme|u decembra i marta a 35 dana nakon toga na svet }e do}i jedno mladun~e. U dobu od 6 meseci mali koala }e prvi put napustiti maj~inu torbu i popeti joj se na le|a. Majka malog koalu nosi na le|ima dok ne navr{i godinu dana. @ive 15 do 20 godina.

Jo{ pre 100 godina koala je u Australiji bio veoma rasprostrawen ali naseqavawe qudi je na `alost dovelo do drasti~nog smawewa broja koala. Zbog urbanizacije, ~esto povazane sa spaqivawem {uma, koale su ostale bez ve}eg dela svog stani{ta, a mnoge su ubijene zbog krzna. Tako je jedne godine iz Australije izvezeno vi{e od 2 miliona ko`a koala. Ubijawe tih `ivotiwa u takvom obimu dovelo je gotovo do istrebqewa ~itave vrste, Zbog nas!

Koale spavaju ~ak 18 do 20 sati dnevno. One nikada ne pije vodu, nego svu potrebnu te~nost dobija iz eukaliptusovog li{}a.

Koala je odli~an pliva~. Mladun~e koale koje tek do|e na svet maleno je kao zrno pasuqa.

@

IVOTIWE

[I

ROM SVET

A

Beli ili polarni medved je medved koji naseqava Arktik. Najve}i je kopneni meso`der na svetu. Ve}ina odraslih mu`jaka te`i od 450 do 1.000 kilograma, dok su `enke skoro duplo mawe.

Krzno belog medveda je gusto i ~esto je krem belo obojeno – stoga obezbe|uje `ivotiwi efikasnu kamufla`u prilikom lova, me|utim, ko`a je zapravo crne boje. Imaju kratak rep i malene u{i, kako ne bi izgubili vi{ak toplote, kao i relativno malu glavu i izdu`eno zao{treno telo pogodno za plivawe.

Beli medved se adaptirao `ivotu na zemqi, ledu i u vodi. Nau~nici i klimatolozi veruju da }e opadawe polarnog leda i porast nivoa mora usled globalnog zagrevawa imati presudnu ulogu u sudbini ove vrste tokom ovog veka.

Beli medved je najkrvolo~niji predstavnik porodice medveda i verovatno}a je da je jedini koji bi ~oveka gledao kao plen. Hrani se prete`no fokama, pogotovoprstenastim fokama koje bu{e rupe u ledu kako bi do{le do vazduha, ali }e loviti sve {to mo`e da pojede: ptice, glodare, krabe, beluga kitove, mlade mor`eve, s vremena na vreme i mo{usna goveda i irvase. Qudi i kitovi ubice su jedini neprijateqi belim medvedima.

Iako su ve}inom meso`deri, ponekad pojedu bobice, korewe i alge u kasno leto.

Odli~ni su pliva~i {to im ommogu}avaju predwe {ape koje imaju opnu izme|u prstiju. Vi|ani su u otvorneim arkti~kim vodama ~ak 100 kilometara uddaqeni od kopna. Ponekad provedu pola svog vremena plove}i na santama leda.

Beli medvedi imaju 12 centimetara debelo salo koje je odli~an mehanizam za plovnost i kao izolacija od hladno}e.

Sposobni su da tr~e brzinom od 40 kilometara na ~as na kratkim razdaqinama.

@enka jednom u tri godine donosi na svet mlade.

KOALA

26

,,Pokret gorana,, je najstarija ekolo{ka organizacija u na{oj zemqi i postoji ve”} 53. godine. ,,Gorani,, - oni koji sade drve}e – su posadili {irom na{e zemqe ogromne povr{ine {uma. Na taj na~in su dali doma}i zadataka svim generacijama koje su do{le posle wih – da nastave da ~uvaju i {tite prirodu…. Iako je iz prirode potekao, ~ovek je ~esto uzrok uni{tavawa prirode i ba{ zbog toga se ,,Pokret gorana Novog Sada,, u posledwe vreme najvi{e bavi aktivnostima koje doprinose podizawu ekolo{ke svesti gra|ana i gra|anki…...

Tradicionalne manifestacije koje imaju ekolo{ki, edukativni, privredni i turisti~ki zna~aj, a ,,Pokret gorana Novog Sada,, ih organizuje ve} 23 godine, su ,,Novosadsko prole}e,,,,Novosadska jesen,, ,,Novosadske cvetne pijace,,……………... Manifestacije se organizuju u prole}nom i jesewem delu godine, jer je tada najpogodnije vreme za sadwu raznih biqaka, sa ciqem da podstaknu Novosa|ane i Novosa|anke da oplemene i ulep{aju svoje okru`ewe odgovaraju}im zelenilom i cve}em. Na ovim cvetnim izlo`bama mo`e da se na|e na jednom mestu apsolutno sve {to je potrebno da se uredi dvori{te ili balkon – od sezonskih cveti}a preko kaktusa, orhideja i drugih vrsta saksijskog cve}a, ya~inski biqaka, perena, lukovica do sadnica ru`a, vo}a,

raznih vrsta zimzelenih i listopadnih ukrasnih biqaka.

Da bi zasadili cveti}e ili sadnice i nadaqe ih negovali potrebni su i zemqa, saksije, lopatice, dodatni preparati za prehranu biqaka kao i dobri saveti kad, gde i koju biqku zasaditi i kako sa wom postupati. Sve ovo, ali i vi{e od toga, mo`e

da se na|e na cvetnim manifestacijama u organizaciji ,,Pokreta gorana,,!

Dodatak izlo`bama su i izlo`be meda i zdravstveno –bezbedne hrane ali i rukotvorina starih i umetni~kih zanata, koji su tako|e proizvodi u duhu ekologije.

SADIMO DRVE]E

U ,,Pokretu gorana,, se trude

da i za sredwo{kolce i studente organizuju

razne edukativne programe-kampove u ,,Ekolo{kom centru

Radulova~ki,, u Sremskim Karlovcima - koji pripada

,,Pokretu gorana Vojvodine,, i ima jednu odr`ivu zgradu

koja koristi energiju Zemqe za zagrevawe i

hla|ewe objekta.

27

SA POKRETOM GORANA

SADIMO DRVE]E

Pored izlo`bi tu su predavawa i radionice na aktuelne ekolo{ke teme za razne uzraste.

Tradicionalne aktivnosti ,,Pokreta gorana Novog Sada,, su i ,,Goranski eko kampovi,, koji se organizuju ve} punih 15 godina. To su sedmodnevni boravci sa vr{wacima u prirodi sa mno{tvom dru`ewa i radionica u vezi ve{tina snala`ewa u prirodi, biologije, ekologije i za{tite `ivotne sredine. Posledwih godina su polaznici kampa sme{teni u ,,Ekolo{kom centru Radulova~ki,, u Sremskim Karlovcima, a organizuju se za u~enike tre}ih i petih razreda novosadskih osnovnih {kola. Na ovim kampovima sem mnogo korisnih informacija koje deca nau~e kroz dru`ewe, posebno treba ista}i i mnogo prijateqstava koja se nastavqaju jo{ dugo godina nakon kampova. Mnogi polaznici kasnije postanu zaqubqenici u prirodu i aktivni ~lanovi ,,Pokreta gorana,,.

KONTAKT,,Pokret gorana Novog Sada,,Pozori{ni trg 2Novi Sad

Telefon: 021 451 788Faks: 021 523 865web: www.pokretgorana.org.rs mail: office@pokretgorana.org.rs

^lan ,,Pokreta gorana,,

mo`e biti svako ko voli prirodu i `eli

da se aktivno bavi wenim o~uvawem, a |aci se mogu

prikqu~iti preko osnovnih {kola i obratiti se

u~iteqima i u~iteqicama koji veoma rado sara|uju

sa ,,Pokretom gorana,,.

@eqa ,,Pokreta gorana,, je da svake godine organizuje jo{ vi{e ovih edukativnih programa i da {to vi{e dece i mladih nau~i za{to je va`no ~uvati svoju `ivotnu sredinu i na koji na~in mogu da sami doprinesu za{titi prirode i `ivotne sredine.

28

Bio je prelep sun~ani dan u kome je Lija Lijanovi} u`ivala...

Ohhhh... Kako je tiho,

mirno..."

"[taaa!?"

"[ta se to de{ava?"

"Oh, ne! To je jedna sirota

maca!"

"Kada bih samo mogla da pretr~im..."

"SAD!"

AVANTURE

RENXERA RIKA

29

"Mjauuu!"

"Uf!"

"Molim vas nemojte da me povredite!"

Da te povredim? Pa ja sam ti upravo spasla

`ivot!"

Mislila sam to jer mi li~ite

na psa i..."

Maca je objasnila da ju je sino} skoro uhvatio ~opor opasnih, gladnih pasa. Jedva im je pobegla pewu}i se na drvo.

"Da li smo ~uli ne{to o ~oporu

pasa?"

"Ne, opet psi..."

"Ne, ne...To su Renxer Rik Rakunovi} i Bumer Bexer... A ja sam Lija

Lijanovi}."

"Tako je! Mi smo prijateqi

i volimo mace!"

"Hajdemo! Na mirno mesto

gde mo`emo da pri~amo."

Nekoliko minuta kasnije...

"Pa, kako seti zove{ i kako si dospela na

sredinu puta?"

"Moji vlasnici sume zvali Draga

ali ~ini mi se da im nisam bila

dovoqno draga!""Kako to misli{?"

30

Draga im objasnila da su wu gazde uzeli u prodavnici ku}nih qubimaca. Me|utim, wihov sin je postao alergi~an na ma~iju dlaku pa su je izbacili pored puta.

"Rekli suda }e sve biti

uredu jer mogu da lovim mi{eve kao hranu."

"Tako je! Ali nisu mislili o brzim kolima i opasnim

`ivotiwama!"

"Slu{ajte! Kakav je to

zvuk?"

"Oh, ne! To psi

dolaze!"

"Moramo da na|emo mesto da se sakrijamo!"

"Vi se sakrijte u `buwe a ja }u odvu}i

pa`wu psima!"

"Budi oprezan Rik!"

"Oh, ne! Rastrga}e ga

u delove!"

"Vau! To je rakun!"

"Hajdemo odavde!"

"Kah, kah, kah, kah!"

31

^IWENICE

Svake godine qudi napuste milone ma~aka i pasa.Za{to?Uglavnom zbog toga {to vi{e ne mogu ili ne `ele da brinu o wima.

Mnogi napu{teni qubimci nemaju sre}u kao Draga. Neki stradaju u saobra}aju, neki od drugih `ivotiwa, neku umru od bolesti, gladi ili nevremena.

Na`alost, napu{tene `ivotiwe tako|e mogu da prouzrokuju probleme. Lutalice svake godine ubiju nebrojeno mnogo divqih `ivotiwa a mogu da napadnu i druge doma}e `ivotiwe, pa i qude.

Mnogo qudi se trudi da se mawi broj `ivotiwa lutalica poku{avaju}i da im na|e novi dom.

Evo kako ti i tvoja porodica mo`ete da pomognete: Uzmite qubimca samo ako znate da }ete se brinuti o wemu ceo wegov `ivot. ^uvajte va{eg qubimca da se ne povredi ili izgubi. Ako neko koga znate ne mo`e vi{e da brine o svom qubimcu pozovite neko udru`ewe ili azil za `ivotiwe a oni }e znati kako da pomognu.

Trenutak ksnije. "To je bila prava

stvar!""Jeea, gde si to

nau~io?"

To je bio stari rakunski

trik!"

"Pa to nas je spasilo od onih ludaka!"

"Oti{li su za sada ali ih moramo prijaviti {interima. Oni }e

poku{ati da ih uhvate i smeste u azil!"

"A {ta }e biti sa mnom?"

"Mi }emo te li~no odvesti

u azil!"

"Qudi }e te tamo hraniti i

poku{ati da na|u neku porodicu koja }e te usvojiti."

"To mi zvu~isjajno! Sigurna sam da mi se mi{evi ne bi svideli!"

32

KAKO SE PONA[ATI U

PRIRODI?

Nikada ne prosipaj

automobilsko uqe, vrlo

je otrovno i trajno truje

svu vodu.

Ne beri cve}e koje ti se

dopadne jer je neko toliko

retko da izumire.

Nikada ne odbacuj baterije u prirodu jer su izuzetno otrvone, sadr`e `ivu i druge otrove.

Hranu nikad ne ostavqaj u {atoru jer privla~i `ivotiwe. Stavi je u platneni xak i oka~i je kanapom na drvo.

Nemoj da uzima{ `ivotiwe iz prirode za ku}ne qubimce, jer oni to nisu. Mo`e{ da

bude{ napadnut ili zara`en. Te vrste tra`e posebnu, raznovrsnu hranu i druge uslove. Ptice jedu na stotine vrsta raznovrsnih

insekata, prelaze stotine kilometara dnevno……. U zarobqeni{tvu vrste iz divqine oboqevaju i `ive kratko. Usvoj napu{tenog psa ili ma~ku!

Nemoj da jede{ biqke koje 100% ne

poznaje{.

33

Ne pali otvorenu vatru jer jedna varnica i vetar te mogu zarobiti u plamenom obru~u. Ne pomi{qaj da si br`i ov vatre jer ni `ivotiqe br`e od tebe to nisu. U {umskim po`arima ginu najbr`e `ivotiwe i profesionalni vatrogasci.

Nemoj da pije{ vodu iz prirode sem ako

nisi u bezazlenoj situaciji i zna{

da je stru~no filtrira{.

Ne diraj i ne hrani `ivotiwe iz mnogo razloga. Prila`ewe wima, mladuncima ili leglu je za wih napad i mo`e{ da strada{.

Ne zadirkuj `ivotiwe koliko god mislio da si ja~i od wih. Naj~e{}e nisu same, a neke koliko god da su male imaju

jake i opasne otrove.

Sve {to si poneo sa sobom u prirodu vrati sa sobom, ukqu~uju’}i i

otpatke.

Nikada sam ne zalazi daleko u prirodu a ako se odlu~i{ za to biraj iskusne pratioce.

^uvaj

se svake

povrede, ~ak

i one najmawe

kao {to je

`uq.

Otvori ~ula, opusti se i di{i polako i duboko. Priroda je lekovita!

34

BISERI IZ [KOLSKE KLUPE Kod Rimqana no} je trajalo dugo, do jutra!

Sedi tamo na mesto i do|i da odgovara{!

Opomenem li te jo{ jednom izbaci}u te bez opomene!

Uradi}emo zadatak pod brojem A...

U sredu }u vam dati nenajavqeni kontrolni...

Najmawa gustina naseqenosti je tamo gde qudi nisu naseqeni!

Te~nost je isparila iz vode...

@iveli su u ~etvrtom veku pre Nove godine...

[to pre zavr{imo pre }emo biti gotovi!

U ve}im dubinama vode, mala je koli~ina vode!

Svaki tre}i Kinez je Japanac!

Nacrtajmo medveda

OFAR

BAJM

O

PAPAGAJA