KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 80, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 22. SEPTEMBAR 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 06. oktobra

I BETON BR. 80 DANAS, Utorak, 22. septembar 2009.

MIXERPi{e: Sa{a ]iri}

SUDSKI KRUG KREDOMPovodom vrhovne presude jednom novinaru i jednom nedeljniku

KROKI ZA JEDNU OPERETUOvih dana je do zainteresovanog dela javnosti do{ao tekst pre-

sude Vrhovnog suda Crne Gore kojim je pozitivno okon~ana tu-

`ba Emira Kusturice upu}ena pre 5 godina na 4 adrese. Povod

za Kusturi~inu tu`bu bio je tekst Andreja Nikolaidisa „D`ela-

tov {egrt“, objavljen u broju 710 nedeljnika Monitor od 28. ma-

ja 2004. godine. Za pretrpljenu du{evnu bol Kusturica je od tu-

`enih (gde se nalaze jo{ i preduze}a „Antena M“ i „Studio Mo-

use“) tra`io skroman solidaran iznos od 100.000 evra. Osnov-

ni sud u Podgorici je 2006. odbio tu`io~ev zahtev kao neosno-

van. Po `albi tu`ioca Vi{i sud u Podgorici 2008, defini{e du-

{evni razrez od 12.000 evra koji imaju bratski da podele ma-

gazin Monitor i autor tu`enog teksta Andrej Nikolaidis (ostali

su oslobo|eni optu`be). [estog meseca ove godine Vrhovni

sud Crne Gore odbija `albu Monitora i Andreja Nikolaidi-

sa, potvr|uju}i presudu Vi{eg suda u Podgorici.

SUDIJSKA HERMENEUTIKAU obrazlo`enju presude, Vrhovni sud Crne Gore nalazi da

se u pomenutom tekstu Andreja Nikolaidisa za tu`ioca na-vodi da je „glup, ru`an, pokvaren“, „da sve {to ima treba dazahvali magarcima“, „da je pru`ao alibi za svakog ubijenogMuslimana“, „da se svrstao na stranu d`elata u Srebrenici“,

te da sadr`i navode kojima se vrije|aju njegova [Kusturi~i-

na, prim. S. ].] osje}anja u vezi sa vjerskom i nacionalnompripadno{}u, te i njegova djela i dostignu}a u oblasti umjet-ni~kog stvarala{tva.

Vrhovni sud zaklju~uje: Takvi navodi, o~igledno uvredljivesadr`ine i namjere, posmatrano odvojeno i u cjelini, nemogu predstavljati vrednosne sudove motivisane kao po-ziv na javnu polemiku, kako to navode revidenti. Ovo zbogtoga {to se tim navodima, na ru`an i neprimjeren na~in,

uz najve}i stepen najgrublje ironije i sarkazma vrije|a tu-`ilac, njegova ~ast i ugled, kao li~nosti, ve} osporava i pra-vo na njegovo mi{ljenje.

Postoji vi{e razloga za{to se treba baviti ovom presudom

i za{to je korisno baviti se slu~ajem Kusturi~ine tu`be

ekstenzivno. Jedan od njih dolazi iz sfere hermeneuti-

ke, odnosno tuma~enja (novinarskog) teksta. Obrazlo-

`enje presude koje je ispisao Vrhovni sud Crne Gore ne-

procenjiv je doprinos nekolikim filolo{kim i nau~nim di-

sciplinama (interpretacija f ilmske kritike, sociologija

morala, gra|ansko vaspitanje – lekcija o za{titi slobode

i dostojanstva pojedinca itd.).

SILOGIZAM VESTERNA: KO JE RU@AN, GLUP I ZAOKrenimo redom. Andrej Nikolaidis pi{e: Propagandna ma-{ina tog vremena bila je zasnovana kako na nemoralu, tako i nagluposti. Novine i televizija nisu bili samo ogavni, nego i pravlje-ni za idiote. (...) Ru`ni, glupi i pokvareni – takve je proizvodilapropaganda Milo{evi}eve dr`ave. I jo{, odmah u narednom pa-

susu: Gotovo svako ko je imao ne{to glupo a patriotsko da ka`e,

dobio je priliku da to i u~ini na dr`avnoj televiziji, u „Politici” ili„Pobjedi”. Jedna od najve}ih medijskih zvijezda tog vremena bioje Emir Kusturica.

Podsetimo se da sud kao „navod“ ili ~injeni~ni fakat uzima da

Nikolaidis tvrdi da je Kusturica „ru`an, glup i pokvaren“. A za-

pravo novinar tvrdi da su ru`ni, glupi i pokvareni rezultat proiz-

voda „propagande Milo{evi}eve dr`ave“. Emir Kusturica je po-

menut samo kao „najve}a medijska zvezda tog vremena“.

Domi{ljamo se kako je od toliko gra|ana Srbije i Crne Gore Vr-

hovni sud Crne Gore u re~ima „ru`an, glup i pokvaren“ prepo-

znao da se misli ba{ na Emira Kusturicu. Mo`da je sud bio ruko-

vo|en gvozdenom logikom silogizma: Nikolaidis tvrdi da su gra-

|ani Srbije i Crne Gore ru`ni, glupi i pokvareni. Emir Kusturica

je gra|anin SCG. Ergo: Emir Kusturica je ru`an, glup i pokvaren.

Na takvoj primeni logike silogizma Vrhovni sud Crne Gore mo`e

dobiti prelaznu ocenu.

Ipak, kraj narednog Nikolaidisovog pasusa unosi smutnju u ina-

~e besprekoran silogizam. U tekstu se tvrdi da je Emir Kusturica

bio „jedna od najve}ih medijskih zvijezda“. Ako znamo da su me-

diji proizvodili propagandu u ratna vremena ({to im je bio

osnovni profesionalni zadatak), a Kusturica bio aktivni deo te

propagandne ma{inerije, kako je mogu}e da u isto vreme bude

i proizvo|a~ ru`nih, glupih i pokvarenih ljudi i proizvod, tj. i sam

ru`an, glup i pokvaren?

Psiholo{ki gledano to i nije tako neverovatno, a postoji i

ona latinska poslovica da se sli~an sli~nom raduje. Opet, i

dijalekti~ki gledano, implikacije zaklju~ka Vrhovnog suda

Crne Gore deluju prosvetljuju}e i ukazuju na egzistenci-

jalni sinhronicitet aktivnog i pasivnog momenta u ~ove-

ku, kao i na interkauzalnost ova dva po~ela ljudske du{e,

delatnog i trpnog. Ipak, ako je konstatovati da je neko ru-

`an, glup ili pokvaren (ili sve troje odjednom) uvreda, a

ne dijagnoza ili li~ni stav, za{to Vrhovni sud od svih gra-

|ana onda{nje SCG uzima u za{titu samo Emira Kusturicu?

BA[ JE MAGO [TO JE SRCU DRAGODalje Vrhovni sud tvrdi da je Andrej Nikolaidis napisao dasve {to ima [Emir Kusturica] treba da zahvali magarcima.

Evo i izvornog teksta: Voli [Emir Kusturica] `ivotinje, po-sebno magarce. Za njega, magarac je „an|eo ~uvar”. Onzna da mnogo od onoga {to je stekao duguje upravo ma-garcima.

Odmah pada u o~i interpretativna {irokogrudost suda:

„mnogo od onoga {to je stekao“ postalo je „sve {to ima“.

Drugo, paradoks Andreja Nikolaidisa oslikava semanti~ki

transformaciju pojma magarac od denotativnog zna~enja

(`ivotinja) preko simboli~kog (magarac kao biblijska figu-

ra) do alegorijskog zna~enja koje magarac ima u basnama

i uop{te narodnoj imaginaciji (magarac kao oli~enje glupo-

sti i tvrdoglavosti). Sud je u obzir uzeo samo alegorijsko

zna~enje. Za{to?

U Starom zavetu, u epizodi o Valamu (IV Knjiga Mojsijeva),

magarica vidi an|ela Gospodnjeg koji stoji na putu sa isu-

kanim plamenim ma~em i ukazuje na opasnost koja putni-

cima preti. Valam, ~ovek, dvono`no razumno bi}e, ne vidi

an|ela i tu~e jadnu `ivotinju, srljaju}i u sigurnu propast.

Ipak, pokaza}e se da je `ivotinja bila u pravu i da je svom go-

spodaru svojom tvrdoglavo{}u zapravo spasila `ivot. Imaju}i u

vidu versku konverziju Emira Kusturice iz islama u pravoslavno

hri{}anstvo, koji isti~e u svom intervjuu pariskom Figarou a Ni-

kolaidis komentari{e u svom tekstu, biblijsko ili simboli~ko

zna~enje pojma magarac dobija na izuzetnoj te`ini. Za{to dug

Emira Kusturice za sve {to ima, kako to tuma~i sud, ne bi bio

dug prema magarcu, ili magarici, simbolu „an|ela ~uvara“ ko-

ja mu je mogla biti savetnik ili inspiracija za jednu krupnu `i-

votnu odluku kao {to je javno deklarisana promena vere? Ako

je tako, Vrhovni sud se te{ko ogre{io o knjigu najdubljih istina

MIXERSa{a ]iri}: Sudski krug kredom

CEMENTAleksandar Novakovi}: Njujor{ki Beograd

[TRAFTABojan Ton~i}: [minkeraj za monstruma u Resavskoj

VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Biljana, zatvor, bele{ke

BULEVAR ZVEZDALukovi}-Pjanovi}, Olga

BLOK BR. VL. Bodro`a & T. Markovi}: Karta srpskog spasa (22)

OVO NIJE ZEMLJA ZA NAS

Fakti~kom zabranom Parade ponosa dr`ava Srbija je stala na

stranu uli~nog olo{a i srpskih neonacista.

Srpska policija nije u stanju da obezbedi {etnju u getu od

Studentskog trga do Trga Republike, javni tu`ilac javni po-

ziv na lin~ pripadnika LGBT zajednice grafitima i plakatima

smatra legitimnim politi~kim stavovima, razulareni huliga-

ni prebijaju na smrt svakog ko im se zatekne na putu, Vrhov-

ni sud Srbije zabranjuje knjigu o Aleksandru Tijani}u zbog

neovla{}enog citiranja, izvr{na vlast terori{e medije, TV B92

pod pritiskom iz kabineta predsednika Srbije ukida „Retro-

vizor“ Ljubomira @ivkova...

Nacija je eutanazirana sportom i nastupima reprezentacije,

dobrohotni intelektualci Paradu ponosa ocenjuju u katego-

rijama ukusa a ne elementarnih ljudskih prava, crkva Sodo-

mu i Gomoru vidi u {etnji pod zastavom duginih boja a ne

pod skutima vladike Pahomija, u mitraljezu vladike Filareta

ili u blasfemi~nom hu{kanju vladike Amfilohija...

Srbija Borisa Tadi}a postepeno se preobra`ava u autarhi~nu

Rusiju Vladimira Putina. Bila to namera politi~ke elite i taj-

kuna ili izraz njihovog malignog slepila i nesposobnosti,

gra|anski otpor je neminovan. Redakcija Betona

^ekamo vas!Fotog

rafije

u br

oju: V

era Vu

jo{ev

i}

BETON BR. 80 DANAS, Utorak, 22. septembar 2009. II

kakva je Biblija. S druge strane, ako magarca poput Vrhovnog

suda vidimo tek kao oli~enje gluposti, ostaje nejasno za{to bi

za Kusturicu bilo uvredljivo, ili bar toliko uvredljivo, da stoji

tvrdnja da je sve {to ima stekao zahvaljuju}i magarcima? U re-

du, ovim se negira Kusturi~in originalan doprinos vlastitom

imetku, ali zar nisu pravi adresat ove uvrede „magarci“ u Crnoj

Gori koji su „veliki deo“ Kusturi~inog imetka omogu}ili? Za{to

se ti „magarci“ nisu oglasili sami ili je Vrhovni sud Crne Gore sa-

moinicijativno preko Kusturice uzeo u za{titu te nekonkretizo-

vane „magarce“ iz crnogorske vlasti zahvaljuju}i kojima je Ku-

sturica, makar delimi~no, imu}an ~ovek?

RAT, NEKOM BRAT A NEKOM TABUTNaredna uvreda Nikolaidisa Kusturici je po nalazu suda tvrdnja da

je Kusturica pru`ao alibi za svakog ubijenog Muslimana i da se svr-stao na stranu d`elata u Srebrenici. Opet sledi izvorni citat iz tek-

sta Andreja Nikolaidisa „D`elatov {egrt“: Sada je snimio film o ra-tu u Bosni [re~ je o Kusturi~inom filmu @ivot je ~udo]. Za{to? „Dabih prekinuo predrasudu da se Srbi i muslimani mrze”, ka`e Emir.[to je jo{ `elio? Njegovim rije~ima: „Da se ogradim od ideje da tre-ba nazna~iti naciju koja je u pravu, naciju koja to nije, napada~a inapadnutog”. Film je, ho}e nam re}i Emir, revizionisti~ki. [to }e re-}i da relativizuje krivicu i zlo~ine. Jer Emiru se ne dopada podjelana one koji su napali i ubijali i one koji su se branili i ginuli. „U ovona{e vrijeme, moral je relativna stvar”, poentira Emir. Kad se takoshvati moral, sve je mogu}e, pa i braniti ljude koji su bombardova-li grad u kojem je ro|en, mogu}e je i stati na stranu d`elata u Sre-brenici. Jer po Emiru, nema onih koji su u pravu. Nema pravednih –to je najstarija odbrana onih koji su debelo zgrije{ili.I ovde se doti~emo su{tine, mimo ru`nih magaraca i pokvarenih

glupaka. Teza Andreja Nikolaidisa je da Kusturica u svom filmu

„relativizuje krivicu i zlo~ine“, odnosno da poku{ava da poka`e

da u ratu u Bosni od 1992-1995 nije bilo d`elata i `rtava, da su

sve strane jednako ~inile zlo~ine i da je stoga nemogu}e uprti

prstom u jednu od njih, srpsku, i re}i da ih je ona po~inila najvi-

{e i da je odgovorna za najte`a i najmasovnija ogre{enja o sve

@enevske konvencije o pravilima ratovanja.

Posredno, negiraju}i vezu Kusturi~inih filmova i ratne propa-

gande, sasvim nezavisno od toga gde je i od koga Kusturica na-

lazio novac za bud`et svojih filmova, gde ih je snimao i od kojih

sve Milo{evi}evih struktura dobijao pomo} i podr{ku, a poseb-

no, dakle, nezavisno od ideolo{kih implikacija njegovih filmo-

va iz devedesetih, Vrhovni sud Crne Gore je dao za pravo relati-

vizuju}e-revizionisti~kim nastojanjima Emira Kusturice, kao i

ve}ine srpske politi~ke i intelektualne elite, da se izbri{e razlika

izme|u zlo~inaca i `rtava, odnosno da se stavi znak jednakosti

izme|u osvaja~ke, ru{ila~ke i zlo~ina~ke politike srpskog na-

cionalizma i Slobodana Milo{evi}a i drugih koji jesu ~inili zlo-

~ine ali ne takvih razmera kao napadnuta strana.

UMETNOST JE SRCE SUDIJEVrhovni sud CG na{ao je da je Andrej Nikolaidis svojim tek-

stom grubo povredio tu`io~eva osje}anja u vezi sa vjerskomi nacionalnom pripadno{}u, te i njegova djela i dostignu}a u

oblasti umjetni~kog stvarala{tva. Andrej pi{e: „Ja sam pravo-slavni hri{}anin”, ka`e Emir.... Njegova porodica je, tvrdi, iz-vorno pravoslavna. [to }e re}i da su mu se preci, kada su kla-njali, Allahu molili kao pravoslavci. „Moj otac je ro|en kao mu-sliman, ali je prije svega bio Srbin”, ka`e Emir. Ali Emir ne}e dabude musliman. Jer mu je porodica, negdje u dubini pro{losti,bila pravoslavna. Ako bi zakopao dublje, otkrio bi da je, jo{ ra-nije, bio paganin. Na dnu iskopine porijekla otkrio bi, tvrdio jeDarvin, majmuna.

I ovaj citat Nikolaidisovog teksta ima dva momenta. Insistiranje

na hri{}anskom (pravoslavnom) poreklu ju`noslovenskih musli-

mana nije novijeg datuma ve} predstavlja mejn strim srpske isto-

riografske i knji`evne tradicije. Istra`ivanje tog porekla nikad ni-

je bio samo neutralni istra`iva~ki poduhvat nau~nika ve} je uvek

sadr`avao politi~ke namere. Neke od tih namera bile su oli~ene

u poku{ajima da se muslimani milom ili silom, ube|ivanjem ili

„istragom“, vrate svojoj „izvornoj“ veri, a samim tim i naciji ko-

ja je oduvek na veru gledala kao na svoje strate{ko ofanzivno

oru|e. Andrej Nikolaidis, gledao-ne gledao sa antipatijama na tu

konverziju, uop{te ne osporava Kusturi~ino pravo da defini{e

vlastiti identitet. On ga tek uzgred podse}a da se svojim politi~-

kim izjavama, filmovima i opredeljenjem za Milo{evi}evu Srbiju

svrstao na stranu d`elata njegovog doju~era{njeg naroda.

Vratimo se sme{noj strani hermeneutike, tj. obrazlo`enju Vrhov-

nog suda CG. Da li je posle magarca majmun figurativni instru-

ment kojim je optu`eni po mi{ljenju suda uvredio tu`ioca? Ako

jeste, za{to bi tako bilo? Jer Nikolaidis ne pi{e da su jedino i is-

klju~ivo Kusturi~ini prapreci nastali od majmuna, on podse}a da

smo svi nekada bili majmuni. E sad, mo`emo se pitati da li smo

ba{ svi nastali od iste grupe majmuna. Ja vu~em na one svetlo-

sme|odlake majmune, Andrej Nikolaidis pak na one latino tipa,

tamnije dlake. O Kusturici ne}u, opasno je, a za predsednika Vi-

je}a Vrhovnog suda Crne Gore, Radoja Orovi}a, naravno ne

znam, ali mi se pri~injava da njegovo poreklo vodi od onih koji

su u Kjubrikovom filmu Odiseja u svemiru 2001 prvi dotakli crni

obelisk i prvi shvatili u koga je vlast.

NEKA SE U LEPOGLAVU JAVE DRUGOVI IRONIJA I SARKAZAMSud osu|enog Nikolaidisa tereti da je osporio Kusturi~ina djela idostignu}a u oblasti umjetni~kog stvarala{tva i to na ru`an i nepri-mjeren na~in, uz najve}i stepen najgrublje ironije i sarkazma. Time

se po mi{ljenju Vrhovnog suda ne samo vrije|a tu`ilac, njegova~ast i ugled, kao li~nosti, ve} osporava i pravo na njegovo mi{ljenje.

Ta~no je da je Andrej Nikolaidis u svom tekstu „grubo“ osporio

umetni~ke domete Kusturi~inog filmskog opusa (izuzimaju}i pr-

venac Sje}a{ li se Doli Bel, mada je i njega dobrim delom pripi-

sao Abdulahu Sidranu). Ali otkad se to sud bavi validno{}u kri-

ti~kog suda i merilima vrednosnog prosu|ivanja o jednom umet-

ni~kom delu kakvo je film? Kojim su to parametrima sudije do{li

do zaklju~ka da je kritika Kusturi~inih filmova izvedena na „ru-

`an i neprimeren na~in“? Kako bi onda trebalo da izgleda neka-

`njiva kritika koja, logi~no, govori na „lep i primeren na~in“?

Tako|e, ovom sudskom presudom ironija i sarkazam su iz regi-

stra stilskih figura i retori~kih manira apgrejdovani u rang

prekr{ajnih i krivi~nih dela ~ije javno prakticiranje zlobne mu-

zikante ko{ta 12.000 evra. I jo{, ako i razumemo da su „naj-

grublja ironija i sarkazam“ povredili sujetu reditelja i umet-

nika, kako bilo koja (filmska) kritika mo`e da „ospori pravo“

na ne~ije mi{ljenje?

Za sam kraj, tako|e iz sudskog ugla, malo o psiholo{koj pozadi-

ni prijema novinske kritike. Sud, naime, obja{njava za{to nije

bilo potrebno izvr{iti sondiranje du{evnog bola kod tu`ioca:

Pri tom treba imati u vidu da za postojanje du{evnih bolova, nji-hov intenzitet i trajanje, nije bilo potrebno medicinsko vje{ta~e-nje na {ta se revizija potencira bez osnova. Jer, grubo vrije|anje,

podsmijeh i izlaganje ruglu, morali su izazvati te`ak i ozbiljan po-reme}aj psihi~ke i emocionalne ravnote`e, kod svakog ~ovjeka, pai tu`ioca, zbog ~ega je, po ocjeni ovoga suda, odgovaraju}e vje-{ta~enja u tom pravcu, bilo suvi{no i nepotrebno.

Dakle, 12.000 evra (neto?) vrati}e u normalu „te`ak i ozbiljan

poreme}aj psihi~ke i emocionalne ravnote`e“ reditelja i ~ove-

ka poznatog kao oli~enje istih (setimo se samo njegovog „bok-

serskog“ derneka).

SRAMOTA I OPOMENAOva presuda Vrhovnog suda Crne Gore sramota je za crnogorsko

sudstvo i dru{tvo a Pirova pobeda i cini~ni revan{izam tu`itelja

kome nije palo na pamet da se zadovolji time da i sam napi{e ka-

kav mu drago odgovor na tekst Andreja Nikolaidisa, ve} je re{io

da ga sna`no finansijski o{teti. U isti mah, ova optu`ba je opo-

mena za sva dru{tva u regionu kako sud mo`e restriktivno i ig-

norantno da tuma~i autorske kolumne i kritike. Opomena po-

sebno va`i za Srbiju ~iji je parlament nedavno usvojio Zakon o

javnom informisanju kojim su drasti~no pove}ane zakonske ka-

zne, upravo za dela povrede ne~ijeg dostojanstva. Naravno, vi-

{e od zakona vredi njegova primena. Od presude sudija crnogor-

skog Vrhovnog suda njihove kolege u svetu imaju {ta da nau~e:

da zakon topuza nije samo poslastica drumskih razbojnika, da

atmosfera straha i neslobode nisu u~inak jedino autoritarnih

ideologija a kratka pamet i izrugivanje zdravom razumu odlika

magaraca i majmuna

CEMENTPi{e: Aleksandar Novakovi}

NJUJOR[KI BEOGRAD

Tamo i ovde, re`ija Darko Lungulov

^uli ste sigurno stotinu puta posle bioskopske projekcije do-

ma}eg filma slede}i lament: „Ovi, bre, na{i filmovi, to samo

neki rat, kriza, nasilje, di`u se u vazduh, ubijaju, kolju, te ovaj

rat te onaj rat, jedan nenormalan, drugi siluje! Daj bre da jed-

nom vidimo neki normalan film!“ Ako ste bili na projekciji srp-

sko-ameri~kog „Tamo i ovde“ takvih komentara nije bilo,

samo ne`nog }u}orenja zagrljenih parova srednjih godina ili

diskretno opu{tene mla|e generacije. Nazovimo to {to se u

vazduhu dvorane mo`e osetiti nekom kontrakatarzom, naivn-

im verovanjem da u svetu ima mnogo vi{e dobrih nego lo{ih

ljudi i da uteha mora da postoji.

Ovaj f ilm skromnog bud`eta, spektakularnim prizorima

je, uz fin odjek u ameri~koj f ilmofilskoj javnosti (onoj ko-

ja naginje nezavisnim filmovima, naravno) prikazao jednu u nizu dvosmernih emigrantskih

pri~a. Ta~nije, propali ameri~ki d`ez-saksofonista Robert pristaje da o`eni devojku nje-

govog {peditera iz Srbije, Branka, i otpravi mu je nazad kao novope~enu Ameri~anku za,

naravno, pristojnu nadoknadu. Fiktivni brakovi u f ilmovima, naro~ito od uspeha „Zelene

karte“, nisu neka naro~ita novina, ali {ta ako se Robert zaljubi u Brankovu majku i na neki

neobi~an na~in ve`e za zemlju o kojoj jedino zna „da se tamo ratuje“?

„NJUCA“ JE BITANGA......{tono re~e na{ poznati slikar za „Veliku Jabuku“. Ovakav stav o~it je iz uvodnih kadrova filma.

Dekintirani Robert napu{ta stan u kojem i buba{vabe odbijaju da se nasele i useljava se, ko Sa{a

Belopoljanski iz „Tajvanske kanaste“, kod svoje biv{e ljubavi (epizodica Sindi Loper), a onda mu,

kao i tolikim islu`enim muzi~arima pre njega, ostaje poslednja tezga – Srbija! Ima u toj oskudnoj

mimici glavnog junaka i sugerisanju velikog `ivotnog tereta svih aktera, kao i u ~esto stati~nim

^ekamo vas i dalje!

III BETON BR. 80 DANAS, Utorak, 22. septembar 2009.

kadrovima, ne{to i od d`armu{ov{tine, dok se kroz obi~ne, svakodnevne radnje sugeri{e doku-

mentarnost. @anr-scene iz `ivota svih odba~enih u Americi (susret depresivnog Roberta i nje-

govog ugla|enog drugara-advokata, otima~ina kombija u opasnoj ~etvrti, prozivanje za ne-

pla}enu stanarinu itd.) funkcioni{u mnogo bolje u odnosu na deo snimljen u Srbiji. Naime, scene

snimljene u Srbiji, ako izuzmemo neke nelogi~nosti u faktografiji (neki tramvaji i autobusi vas

ne mogu dobaciti do ulice Kralja Petra sve i ako je to na filmu, stan u gradskom jezgru, ako vam

treba novac, mo`ete uvek prodati za doobre pare, mnogo ve}e no {to }ete ih zaraditi u Americi

kao {pediter koji se, iako emigrant, tako lako izvla~i iz zatvora posle tu~e sa „lokalcem“) izgledaju

pre kao da ih je snimao ameri~ki reditelj nego neko poreklom iz „ovih krajeva“. Da li smo zaista

takvi ili se lokalni kolorit mora poja~ati da bi bio dovoljno zanimljiv strancima?

Tako dolazimo do zanimljivih podataka: svi Srbi te~no govore engleski, ~ak i u trafikama, grad je

ru`an ali ima du{u u odnosu na glazuru „bitange Njuce“, nekada{nji svetski putnici sa crvenim pa-

so{em i sobama prepunim zastavica dr`ava koje su obi{li i, o~ekuje se, dozom {lifa, deluju kao ne-

ki nesre}nici alergi~ni na slaganje boja koji ~uvaju pivo u sanducima za sladoled. Nasrtljivijeg, us-

lu`nijeg i otvorenijeg naroda nema na planeti Zemlji, taksisti su esencija od koje je, straobalnim

genetskim in`enjeringom, sklepan Vojislav [e{elj and so on and so forth. Sa mnogim od ovih stvari

bi se mnogi i slo`ili, ali, pobogu, ljudi, ako je ovaj grad takav, {to bi iko, a pogotovu Robert, rekao

na kraju filma da Njujork ipak nije kao Beograd i (pretpostavljamo da je tako) vratio se nazad?

Okej, mo`da to i nije tako lo{e za non{alantnog pu{a~a koji voli da potegne d`abalesku i pritom

na|e inspiraciju za muziciranje ali...

...TRA@ITE @ENU...

...i dobi}ete odgovor. U po~etku razmimoila`enje na nivou kulturolo{kih razlika, odnos izme|u

Roberta i Brankove majke prerasta u romansu i to se de{ava prili~no brzo, ali dobro, razumem,

kad ste pro{li mnogo toga sami emotivni radari ferceraju br`e. I pomaganje Branku mi je

donekle jasno kao i ceo rasplet situacije. To je jasna, precizna pri~a koja se lako prati i ne os-

tavlja mnogo prostora za razglabanje. Gluma~ka podela je tako|e kvalitetna kao i sklop pri~e,

op{ti ton je human, ima nekoliko duhovitih pasa`a, ali vas, iako je re~ o zanatski dobro napravl-

jenom filmu kojem sam, eto, prvo naveo mane a tek na kraju prednosti, opseda ose}aj da tu

ne{to nedostaje.

Bi}u iskren pa neka me i pogre{no shvate: ne volim kad film, ~ak i kad je dobar ({to je ovde defin-

itivno slu~aj) ima „sve za svakoga“. Ako `elite da zadovoljite svakoga, uputite se u neki shopping

mall, nemojte praviti film. Ovako ispada da treba da budemo jer se predstavljamo svetu ne~im {to

nije vezano za krvoliptanje, a i videli ste, mi smo ljudine, bre (mo`da malo lucnuti, ali Bo`e moj),

a ne smu{eni i hladni kao oni Jenkiji, pa videli ste sami – Njujork je rupa ko i Beograd, svejedno je

tamo ili ovde, ceo svet je isti! I artizmu naklonjeni Amerikanci imaju razloga za veselje – vidite,

Amerikanac kad ode u neku daleku zemlju, on dobije inspiraciju, u najmanju ruku postane bolji,

ako ve} ne uspe da postane junak koji spa{ava milione domorodaca. A i ta Srbija, ta neobi~na muzi-

ka, truba~i na ulici, ekscentri~ni karakteri, to je jedan pravi spektakl koji je tako inspirativan, gor-

ka uteha skrajnutih, a ako vam dosadi, uvek ga mo`ete napustiti. I tako su la`nom slikom onih

drugih zadovoljni svi, tamo i ovde

[TRAFTAPi{e: Bojan Ton~i}

[MINKERAJ ZA MONSTRUMA U RESAVSKOJ

Zakon i mi

U novinama neki frajer glasno trubiZaboga, recite narodu da se javnost buni

Ka`ite mi ko je opasan, ka`ite mi ko je podobanUvijek, uvijek ista pri~a

Branimir [tuli}, Uvijek ista pri~a

Sva{ta se medijski dogodilo izme|u dva Betona, gotovo kao u do-

ba ‘98-99. kada su [e{elj i Vu~i} pisali zakon o informisanju, crno-

crvena koalicija glasala, a potom egzekutor, socijalista Miljkan

Karli~i}, danas advokat u slu~aju kofer i ~lan Republi~ke izborne

komisije, po Beogradu {etao vosak i, uz sadejstvo policije, pe~atio

Danas, Na{u Borbu, Dnevni telegraf. Imali smo onda paragrafsku

bara`nu vatru koja je trebalo da obezbedi brutalno gu{enje medi-

ja, sada imamo samo malo vi{e anticivilizacijskih paragrafa, ne i

manje opasnih, i sumanuto obe}anje na koje se, iz vlastitih in-

teresa (novac, sinekure) lo`e i primaju kreteni me|u nama koji

`ivimo od pisanja: „Ma, ne}emo mi vas, nego njih“.

Tek, da se podsetimo, Izvr{ni odbor Nezavisnog udru`enja novinara

Srbije odbacio je ostavku predsednice Nade`de Ga}e (nije ta

samoubila~ka odluka obrazlo`ena ~lanstvu, ba{ kao {to nisu ni ra-

zlozi zbog kojih je predsednica htela da odstupi); potom je, kao i

svako normalno udru`enje, NUNS hitno, dve nedelje nakon

dono{enja Zakona o informisanju, odr`ao javnu raspravu o njemu

(iskusni Ivica Da~i}, da ‘prostite, razvali resornog Neboj{u Bradi}a,

realizatora Dinki}eve ideje, svi glavni urednici bojkotovali skup).

Vrhovni sud vratio je Srbiju u vreme spaljivanja knjiga, poslednja u

ognju Dru{tveni sukobi - izazov sociologiji, Neboj{e Popova, pot-

palio Ko{tuni~in ministar pravde Zoran Stojkovi}. Sada je nalo`ena

loma~a za knjigu Komiteta pravnika za ljudska prava Slu~ajslu`benika Aleksanda Tijani}a, potpaljiva~ice su predsednica i ~lan-

ice Ve}a Sne`ana Andrejevi}, Spomenka Zari} i Sonja Brki}.

POGLED UNAZAD ILI RETROVIZORUhapsi{e i Retrovizor Ljube @ivkova, najbolje {to je imao B92

(konkurencija nije ozbiljna), kao nema para za tu avanturu. Ono

i jest, tro{io Ljuba gorivo za ono svoje kru`enje Beogradom,

hteo da pi{e d`abe, sve razvaljuju}i Borisa Tadi}a kako samo on

ume. Kona~no, prese~e me najava Milorada Dodika da }e za

Bosnu i Hercegovinu, ne samo za Republiku [umsku, isposlovati

zakon o informisanju „sli~an onom u Srbiji“

Ovo me poslednje i nije iznenadilo, Tadi} mu uvalio Dinki}eve ‘ar-

tije dok se zvi`dalo Marseljezi, ili dok su na Palama otvarali {kolu

„Srbija“, za u~enje o poeti-zlikovcu Edvardu Limonovu, njegovom

knji`evnom opusu i azimutima koji }e artiljeriju navoditi da

pogodi Biblioteku - nisu ba{ sve uni{tili Karad`i}evi heroji, a od

{kole najve}i kalibar dobacuje preko Miljacke. Dala Srbija za {kolu

par miliona evra, ne{to manje nego Mladi}u i Karad`i}u od 1992

do ‘95. Odosmo daleko u pro{lost, vratimo se temi.

OLOVKA PI[E NUNS-OMPredsednica Nezavisnog udru`enja novinara Srbije Nade`da

Ga}e zabranila mi je (14. septembra) da izve{tavam sa

pro{irenog sastanka svih organa NUNS i predstavnika ~lanova

koji su zahtevali ostavku rukovodstva i vanrednu skup{tinu. Nije

bila jedina, ~ulo se da „mogu da prisustvujem kao ugledni ~lan

NUNS-a“ (zahvaljujem na pridevu), ali izve{tavanja nema.

Pristao sam. Stanovitu nelagodu predsednice izazvalo je {kljo-

canje moje hemijske olovke, na {ta je rekla da }e prekinuti sed-

nicu. Ugasio oru`je, nisam verovao da }e se kori{}enje diktafona

i olovke ikada zabranjivati u nekom nezavisnom udru`enju

ma{inbravara, a nekmoli mom, novinarskom. O, kako su pre-

dusretljivi (pisanje, snimanje) bili ratni zlo~inci sa kojima sam,

sticajem okolnosti (takav je posao), razgovarao.

Na sastanku - komemoracija, vidite li {ta nam radi konkurenci-

ja. „Izda}emo saop{tenje“, ka`e mi iskusna novinarka koja je

svejedno bila dr~na i nije se lo`ila na saop{tenja. Dobro, prista-

doh na sve (mea culpa), ne}u da

pi{em ni da ste se ovde sastali.

Evo, pi{em, ima razloga, ne

prenosim stavove sa sednice,

naricanje i sintagme kao {to je

„o~igledni rascep“.

Tu u Resavskoj nastaje mala dra-

ma; zaklju~uje se da }e se

sa~initi so~inenije, saop{tenje sa sastanka; ne}e mnogi akteri

da pri~aju posle sednice. Neboj{a Bugarinovi}, biv{i predsednik

NUNS-a kazao mi je da se udru`enje upustilo u „{minkanje mon-

struma“, a vidno zabrinuti (u prevodu zblanuti) Dinko

Gruhonji}, predsednik Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine,

nudi „svaku vrstu pomo}i“ (pomislio sam na sva{ta).

Tra`im saop{tenje. Odgovor je: „Sutra!“. Rekoh: „Ovo je

Politbiro“. Nada re~e da }u pred Sud ~asti. Brrr!

Za{to „Sutra!“ saznao sam sutra, kada je Politika objavila vest

agencije Beta, prepri~ano saop{tenje NUNS-a. Poenta je bila da

tu suvu ekskluzivu, {muljavo, bedno saop{tenjce borbenog

udru`enja, mora prva da objavi novinarka Bete Jelka Jovanovi},

potpredsednica NUNS-a. Sutra za sve, za nju danas. Ekskluziva

je ekskluziva, makar i {muljava, autoritarnost je ba{ to, pre-

su|ivanje po }eifu, iz foteljice. Bljak!

NE DIRAJTE TIJANI]AVrhovni sud Srbije u jednoj od svojih najsramnijih presuda kon-

statuje da se Aleksandra Tijani}a, direktora dr`avne televizije,

ne mo`e citirati; knjiga Tijani}evih po `ivot opasnih baljezgari-

ja Slu~aj slu`benika Aleksandra Tijani}a se, k tome, ne sme um-

no`avati i distribuirati, ~ime je sru{en svaki postulat naizgled

dosegnutog stepena demokratije. S razlogom se uklju~ujem u

gra|ansku neposlu{nost na koju poziva izdava~ Yucom, budu}i

da imam 182 primerka nare~ene tiskovine i rasturam ih be-

splatno. Edicija Yucoma Javni dosije - protiv zaborava, podse}a

se u presudi Okru`nog suda u Beogradu, pokrenuta je zato {to

„nije do{lo do otvaranja dosijea {to bi bio prvi korak u demon-

ta`i kriminalizovanih slu`bi“, te „nerazlikovanje demokratskih

politi~kih opcija od kriminogenog pona{anja branilaca

Milo{evi}eve ratne ideologije“. Osloba|aju}a presuda Okru`nog

suda kojom se sve {to je Tijani} tra`io od Jukoma progla{ava

„neosnovanim“, na`alost, samo je prvostepeni otpravak koji }e

Vidimo se na sudu.Mo`ete slobodno da me citirate.

Aleksandar Tijani}

ETONJERKA POLUMESECAB

Dr`ava saterana u }o{ak: Da~i}evi specijalci se povla~e pred Obradovi}evim tenki}em

VREME SMRTI I RAZONODElirika utokePi{e: Predrag Luci}

BLOK BR. V

LUKOVI]-PJANOVI], dr Olga (Gu~a, 1920 – Beograd, 1998), bila je klasi~na f ilolo-

{kinja, predstavnica tzv. Autohtonisti~ke {kole mi{ljenja, autorka jedne od najuti-

cajnijih knjiga rane Milo{evi}eve vladavine. Pre`ivev{i nema~ki logor u toku Drugog

svetskog rata, nastanila se u Zagrebu, gde je jedno vreme radila kao spikerka na ra-

diju, sve do sticanja diplome klasi~ne filologije na tamo{njem Filozofskom fakulte-

tu. Doktorirala je na Sorboni 1969. kod prof. Pjera [antrena sa tezom Pravda kod Es-hila i Sofokla. Bila je supruga hrvatskog lingviste i leksikografa Bratoljuba Klai}a

(koji je normirao hrvatski pravopis u NDH, poznat po svom Rje~niku stranih rije~i),

nakon ~ije smrti (1983) je napustila Zagreb i udav{i se za Cvetka Pjanovi}a, dodala

je njegovo prezime svom devoja~kom. Kao vrsni poznavalac klasi~nih i nekoliko svet-

skih jezika, Lukovi}-Pjanovi} se tokom osamdesetih godina posvetila paranau~nim

izu~avanjima, koje je definisala kao otpor nema~koj istoriografskoj i f ilolo{koj {ko-

li. Njena knjiga Srbi, narod najstariji (Dosije, 1990; Miroslav, 2003), predstavlja

tekst koji je pored Memoranduma SANU, Knjige o Milutinu Danka Popovi}a, opusa

Dobrice ]osi}a i dela Nikolaja Velimirovi}a najvi{e uticao na bu|enje srpskog naci-

onalizma, s tim da se rad Lukovi}-Pjanovi} izdvaja i po tome {to je vi{e od svih osta-

lih tekstova uticao na ekspanzionisti~ku ideju srpskog nacionalizma. Niko kao ona

nije razvio takav paranau~ni diskurs svesvetskog ili globalnog Srpstva ({to je danas

najfrekventija fraza nacionalisti~ke udruge Dveri). Njena knjiga Srbi, narod najsta-riji, {tampana u dva toma, obiluje tobo`njim dokazima da su svi Sloveni Srbi, da su

Grci nastali od Srba i Kri}ana, da su Trojanci tako|e bili Srbi, te da su Bosna i Sla-

vonija bile srpske i zvale se „Bela Srbija“, da je Dubrovnik bio srpski i da su Srbi na-

dirali iz pravaca Egipta, Indije i Kine. Ova knjiga je pretendovala na status srpske

Biblije i odmah po objavljivanju, na{la se u mnogim ku}nim bibliotekama. Ova je

knjiga, poput zvani~ne srpske politike tog doba, definisala zapravo srpsku superi-ornost, kulturnu nadmo} nad ostalim svetom, pre svega u regionu, kao i neophodnostpo~etka obra~una sa svim ostalim filologijama, koje su Srbima uskratile punu istinuo pro{losti. Njena dela su do`ivela novo izdanje 2003. da bi iste godine odjeknula u

knjizi Milo{a Grozdanovi}a Srbi jesu narod najstariji. Spoj ideja o srpskom ekspan-

zionizmu Olge Lukovi}-Pjanovi} sa crkveno-nacionalnim programom Nikolaja Velimi-

rovi}a do`iveo je svoje ovaplo}enje u radu Srpskog sabora Dveri, koji poslednjih go-

dina radi na formiranju (sve)srpske mre`e, iliti funkcionalizaciji „globalnog Srp-

stva”. Sli~ne ideje mogu se prepoznati i u konceptu kapitalnog nacionalnog projek-

ta Mira Vuksanovi}a pod nazivom „Deset vekova srpske knji`evnosti“. „Sve je na-

padnuto”, ka`e Vuksanovi}: „Moramo se braniti celinom!”

BETON BR. 80 DANAS, Utorak, 22. septembar 2009. IV

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

LUKOVI]-PJANOVI], OLGA

poslu`iti kao dobra podloga za osudu Komiteta koju je potpisao Vrhovni sud Srbije. Ima razloga za paniku,

ima mesta za strah - tek je po~elo, mimo Zakona o informisanju.

TAMBURALO MOM^E U TAMBURUImam tu sre}u da sam od ‘89. i Ekonomske politike pro~itao gotovo sve {to je objavio Ljubomir @ivkov, ugled-

ni beogradski novinar i tambura{, a o koje~emu sam ponekad s njim kratko i divanio. Neko vreme pi{emo za

iste novine, a ja ga s merakom ~itam u Vremenu, e-novinama i gledam i slu{am na TV B92 (za poslednji medij

trebalo je da stoji pro{lo vreme, al’ mo`da bude i neka repriza, kad bismo se zezali). Njegov Retrovizor beskra-

jno me nervirao zbog brzine kojom saop{tava dijagnoze srbijanskog dru{tva, ali postoji i tiskana forma.

Eto, ~uh poslednji Retrovizor, emitovan je u nedelju 13. septembra, Ljuba ga oplete: „Boris Tadi} je ove

sedmice prevazi{ao sebe: otvorio je {kolu, zave{tao organe, bodrio fudbalere, sokolio ~lanove

Demokratske stranke koji su se osetili malko zapostavljenim usled toga {to njihov predvodnik vodi toliko

ra~una o Srbiji, ali i o srpstvu gde god se potonje zadesilo“.

Otkazali mu saradnju, rekli - Veran Mati} - da nema para za njegove opservacije. Onda je Ljuba rekao da

}e da radi bez honorara, a Devedesetdvojka njemu da to nije mogu}e.

„Razmi{ljao sam no}as, ja bih za vas da radim besplatno. Sanda (Savi}, prim. aut.) je rekla: ‘Nemojte

molim vas, sad mi je neprijatno’... “

„Ni{ta ja javnosti ne mogu o svom slu~aju re}i {to javnost ne bi i bez mene mogla da pretpostavlja. ]uta}u dakle

i dalje o tome {ta su motivi mog doju~era{njeg poslodavca, ali }u o onome gde sam ja u~esnik, kao {to sam bio u

razgovoru o besplatnoj saradnji, uvek biti spreman da se suo~im sa svakim ko ospori moje re~i“, ka`e Ljuba @ivkov.

Kraj, poja{njavaju}i nameru da u [umskoj uvede dinki}-ga}e-jovanovi}evski zakon o informisanju, Dodik

je dodao da razlog da najavi dono{enje tog zakona vidi u pisanju nekih medija, prvenstveno federalnih.

Kako li }e to da izvede bez NUNS-a, adresa je Resavska, Dom novinara, drugi sprat

PAR GRUDI, A TRI CITATATri citata iz probrane bibliografije Dragoljuba @arkovi}a, glavnog urednika nedeljnika „Vreme”:

„Ljiljana Smajlovi}, gde god da ode, ostavi trag, makar zbog li~ne ambicije obrnuto srazmerne

obimu grudi, koji su joj svako malo merili oni {to su sada spremni da je ponavljaju, ali bez citiranja”.

Dragoljub @arkovi}, Vreme, 10. septembar 2009.

„Verujte mi barem zbog iskustva, nema bezgre{nih glavnih urednika, ali u~inak Ljiljane Smajlovi}

u unapre|enju javnog govora te{ko je osporavati, ako ne potrgnemo bedne i ostra{}ene argumente

o mestu ro|enja i obimu grudi”.

Dragoljub @arkovi}, „Vreme”, 25. septembar 2008.

„Nema bezgre{nih glavnih urednika, ali u~inak Ljiljane Smajlovi} u unapre|enju javnog govora

te{ko je osporavati, ako ne potrgnemo bedne i ostra{}ene argumente o mestu ro|enja i drugim ba-

nalnostima”.

Dragoljub @arkovi}, „Politika”, 20. jun 2008.Izbu

nari

la Ta

mar

a Ka

liter

na

Biljana Plav{i}, bele`e

Zapisi neki ubavi,

Po~ini grehe najte`e

Zbog neprebolne ljubavi.

Biljana pamet izgubi,

Arkana nekog saka{e,

U `elji da ga izljubi

Po le{evima skaka{e.

Biljana, babac veseli,

Arkanov bakne` dobila,

Pa svud po svetu raseli

Ono {to nije pobila.

Biljana zbog tog bakne`a,

Za ljubav deli-mom~ine,

Po~ini zverstva najte`a,

Sabrane ratne zlo~ine.

Biljana, doktor nauka,

Ven~ano ruho bira{e,

Orkestar ljudskih jauka,

Sneva, na svadbi svira{e.

Biljana pesme svadbarske

Poru~uje iz Manja~e,

Iz Trnopolja, Omarske...

Keraterm peva najja~e...

Biljana sneva pusti san,

No}i sve vru}e, vrelije...

Kad pu~e zora, svane dan,

Netragom nesta delije.

Biljani lepi varvarin

Ostavi misli snevaljke,

Pa odlete ko Gagarin

Da juri sojke pevaljke.

Biljana osta zbunjena,

Polegle broji svatove,

Telima zemlja punjena,

Humus za nove ratove.

Biljana tra`i pravni lek

Za bol {to ljubav ne traje,

Sud neki tra`i, makar prek,

Da slatke grehe okaje.

Biljana greh ne pobija:

Volela jesam baksuza.

Nek mi je kazna robija,

[to kra}a, s malo luksuza!

Biljana be{e ka`njena

Komforom {vedske }elije,

Le~i se du{a ranjena

Neverstvom Arkan-delije.

Biljana u tom komforu

Skra}enu kaznu odle`a,

[est godina u zatvoru

Zbog onog jednog bakne`a.

Biljanu, momu du{evnu,

Zbog primernoga vladanja,

[alju u zemlju ru{evnu

Ljubavnog njenog stradanja.

Biljana, da blagodara

Onome ko je zatvori,

]eliju dok joj otvara,

Zauzvrat du{u otvori.

Biljana sebi pozvala

Ugledne {vedske novine:

Kajanje be{e podvala,

Re~e im, zbog trgovine.

Biljana Plav{i}, bele`e

Stihovi ovi ubavi,

Poziva sve da odle`e

U ime ve~ne ljubavi.

Biljana du{i na{la lek:

Po Bosni bar sto hiljada

Leglo pa le`i zauvek,

Da ne digne se nikada.

BILJANA, ZATVOR, BELE[KE(Iz pesmarice Patricka Liptona Robinsona)