BiltenGODINA HIIVV �� BROJ 330 �� ^ETVRTAK 12. SEPTEMBAR 2019. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

Dok se {irom op{tine nastavqa izgradwa i rekonstrukcija ulica, vodovodne i kanal-izacione mre`e, lokalna samouprava mnogo pa`we poklawa i drugim aspektima `ivota. KUD “Spasovdanski vez” u Drenovcu dobio je na kori{}ewe rekonstruisanu velikusalu Doma kulture, a de~je igrali{te u Jagodwaku, na radost mali{ana, polako seprivodi kraju. Finalizuje se i nova zgrada Kulturnog centra...

NNAAJJAAVVQQEENNOO IIMMEENNOOVVAAWWEE VV..DD.. DDIIRREEKKTTOORRAA

OOOO PPPP [[[[ TTTT IIII NNNN AAAA RRRR EEEE [[[[ AAAA VVVV AAAA PPPP RRRR OOOO BBBB LLLL EEEE MMMMCCCC EEEE NNNN TTTT RRRR AAAA ZZZZ AAAA SSSS OOOO CCCC IIII JJJJ AAAA LLLL NNNN IIII RRRR AAAA DDDD

��Strane 2. i 3.

PPPP AAAA UUUU NNNN OOOO VVVV IIII ]]]] DDDD OOOO BBBB IIII OOOOPPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS NNNN AAAA @@@@ NNNN OOOO ““““ IIII NNNN FFFF OOOO RRRR MMMM EEEE RRRR ””””

��Strana 3.

XEZ VE^E ZA PO^ETAK “KRSTOVDANSKIH SVE^ANOSTI”

MMMM AAAA EEEE SSSS TTTT RRRR AAAA LLLL NNNN IIII BBBB IIII GGGG BBBB EEEE NNNN DDDD IIII SSSS AAAA NNNN TTTT UUUU ^̂̂̂IIIIVVII[[EE OODD 330000 UU^̂EESSNNIIKKAA UU

HHAALLII SSPPOORRTTOOVVAA

RRRR AAAA DDDD NNNN IIII ^̂̂̂KKKK OOOO ----SSSS PPPP OOOO RRRR TTTT SSSS KKKK EEEE IIII GGGG RRRR EEEE

��Strana 20.

��Strana 19.

Drenovac

~etvrtak 12. septembar 2019.2 Skup{tina op{tineBilten

Skup{tinska ve}ina na66. sednici SO Para}in,odr`anoj 30. avgusta,donela je odluku da }ese izostajawe odgovoranadle`nog ministarstvaza imenovawe direktora ivr{ioca du`nosti direk-tora Centra za socijalnirad smatrati }utawemadministracije i tuma~itikao da je saglasnost napredlog data, ukolikoodgovor ne stigne u rokuod 30 dana. Ova ta~ka uvr{tena je udnevni red na predlog 20odbornika po hitnom pos-tupku, u ciqu za{titesocijalno najugro`enijihgra|ana koji ne mogu kodCentra za socijalni rad

da ostvare svoja prava jerje funkcionisawe ustanoveonemogu}eno zbog toga{to nema direktora, pa jedono{ewe ove odlukekorak ka wegovom imeno-vawu.Tokom rasprave, {ef

odborni~ke grupe Srpskenapredne stranke Neboj{aSimi} smatrao je dalokalna skup{tina nijenadle`na da donese ovakvuodluku koja tuma~i zakon,jer je to pravno pitawe okome mogu pravnici dadaju svoj sud, na {ta jepredsednik SO DraganMiti} odgovorio da nepostoji druga mogu}nostkako bi se izbeglefatalne posledice zbog

}utawa nadle`nog min-istarstva.- Smatramo da ovo

re{ewe nije najsre}nije,me|utim, imamo olak{ava-ju}u okolnost s obzirom daje ju~e ministar izjavio dami mo`emo i da trebada to uradimo, tako da kadbudu do{li da hapse nekogzbog ove odluke, mi }emose pozvati na ministra. Toisto je i dr`avni sekre-tar izjavio na jednoj tele-viziji i mi imamo tajvideo zapis, pa ako nekotreba da ide u centar zamu~ewe u Kraqevu (prim.aut: Posebno odeqeweVi{eg javnog tu`ila{tva),mo}i }e da se pozove naizjavu ministra i wegov-

og dr`avnog sekretara,kazao je Miti}.Kako se niko vi{e nijejavio za re~, odluka jedoneta sa 36 glasova “za”,dva protiv i ~etiriuzdr`ana, a o ovoj odlu-ci, rekao je Miti}, bi}eobave{teni nadle`ni min-istar i ministarstvo.

Usvojene i sve ostale ta~ke

U nastavku sednice, bezrasprave, sa samo jednimrazja{wewem u vezi mre`epred{kolskih ustanova,odbornici su usvojili svepreostale ta~ke dnevnogreda. Izmewena je odlukao mre`i javnih pred{kol-skih ustanova i van snagestavqene su izmene i dop-une Odluke o naknadama idrugim primawimaodbornika u SO Para}ini platama izabranih, imen-ovanih i postavqenihlica. Odbornici su tako|eusvojili informaciju ostepenu uskla|enostiplaniranih i realizo-vanih aktivnosti iz pro-grama javnih preduze}a nakoja se primewuje Zakon ojavnim preduze}ima, a ~ijije osniva~ Op{tinaPara}in, za period janu-ar-jun ove godine. Dataje saglasnost na drugirebalans ovogodi{weg pro-grama poslovawa JP“Vodovod”, sa odlukom

Nadzornog odbora, te narebalans plana finan-sirawa programskihaktivnosti Crvenog krs-ta Para}in u 2019. godi-ni.Skup{tinska ve}ina

donela je tako|e odluku oovla{}ewu Op{tinskestambene agencije napripremi i obradi doku-menata za re{avawe stam-benih potreba vezano zastambene jedinice koje sudodeqene izbeglicama nateritoriji op{tine.Tako|e je izmewena odlu-ka o obele`avawu prazni-

ka Op{tine i dodeqi-vawu nagrada i drugihjavnih priznawa.Pri kraju sednice done-ta je i odluka da se kance-larija broj 60 u zgradiOp{tine ustupi nakori{}ewe JKP“Para}in”i “Vodovod” radi boqekomunikacije sa gra|ani-ma. Odlu~eno je i o raspi-sivawu javnog oglasa zadavawe u zakup i nakori{}ewe poqo-privrednog zemqi{ta udr`avnoj svojini na ter-itoriji op{tine Para}in.

Z. Ra{i}

Na predlog grupe odborni-ka, dnevni red 67. sed-nice Skup{tine op{tine,odr`ane 3. septembra, dop-uwen je sa dve ta~ke pohitnom postupku, koje suprvo i razmatrane, nakon~ega je skup{tinska ve}inasa 35 glasova najprezakqu~kom usvojila tekst“Otvorenog pisma”, a zatimdonela odluku o wegovomupu}ivawu sredstvimainformisawa i dr`avnimi me|unarodnim organi-zacijama za po{tovawequdskih prava.U pismu, koje je pro~itaoodbornik NemawaJovanovi}, skup{tinskave}ina, odnosno para}ins-ka lokalna vlast u kojojnema Srpske naprednestranke, tvrdi da su weniodbornici i javni

funkcioneri svakodnevnoizlo`eni pretwama i uce-nama, razli~itim meto-dama zloupotrebe dr`avnihslu`bi koje se, premawihovim saznawima,koriste u ciqu “prekom-ponovawa” lokalne vlastii onemogu}avawa poli-ti~kih protivnika SNS-a da u~estvuju na predsto-je}im izborima.- Mi, odbornici SO

Para}in, ne osporavaju}ipravo dr`avnim slu`bamada rade svoj posao, o{trose protivimo name{tawudokaza i iscenirawu nepos-toje}ih krivi~nih dela,iznu|ivawu “priznawa” zakrivi~na dela koja nisuizvr{ena upotrebommu~ewa `rtava, protivnokonvenciji o qudskim prav-ima, zloupotrebi hap{ewa

kao metode odmazde premalicima koja se u datomroku ne povinuju“nare|ewu” da pristupeSNS, kori{}ewu autorite-ta policije i sli~nihdr`avnih slu`bi iwihovom direktnomukqu~ivawu “u politi~kirad”, uz pretwe hap{ewem,uni{tavawem preduze}a,reputacije, a sve kako bise gra|ani prisilili daodustanu od politike ilipristupe Srpskoj napred-noj stranci, navodi se napo~etku “Otvorenog pisma”.U wemu se daqe opisujumetode zloupotrebedr`avnih slu`bi uzprimere koji se odnose nadoga|aje u Para}inu,ukqu~uju}i i otkaze i pri-tiske na ~lanove porodicejavnih funkcionera, na

kraju i medijsku cenzuru.U zakqu~ku pisma isti~ese da primeri pritisaka izloupotrebe dr`avnihinstitucija u svrhu ost-varivawa politi~kih ciqe-va SNS, navedeni u wemu,nisu jedini, ali da sudovoqno ilustrativni da serazume u kakvoj atmosferi`ive gra|ani op{tinePara}in.Pre nego {to je pismo

usvojeno, na istu temu izli~nog iskustva govorilisu odbornici DanijelMileti}, Tatjana Cincovi}i Goran Dini}, a predsed-nik Skup{tine Dragan

Miti} izneo je konkre-tan slu~aj pritiska nadirektorku PU “Bambi”Ivonu Mihajlovi} da pod-nese ostavku, uz pretwukontrole policijom.Nakon izglasavawa ove

dve ta~ke, u nastavku sed-nice, bez diskusije,skup{tinska ve}ina usvo-jila je preostalih {est.Donete su tri komunalneodluke: o obavqawu komu-nalne delatnostisakupqawa, transporta ideponovawa ~vrstog komu-nalnog otpada sa teri-torije op{tine Para}in,odluka o upravqawu pija-

cama i o upravqawu grobqi-ma i sahrawivawu. Tako|e jedata saglasnost na odlukuNadzornog odbora JKP“Para}in” o promenisedi{ta tog javnog pre-duze}a, zbog preseqewa, takoda je sedi{te sada na novojadresi, ^ika Tasina 11. Pri kraju 67. zasedawa

doneto je re{ewe outvr|ivawu radno-pravnogstatusa Biqani Jani}ijevi},koja je na pro{loj sedni-ci izabrana za novog ~lanaOp{tinskog ve}a. U okviruposledwe ta~ke donetasu re{ewa iz oblasti izb-ora i imenovawa. Z. Ra{i}

ODBORNICI NA 66. SEDNICI DONELI ODLUKU KAKO BI SE [TO PRE OMOGU]IO RAD CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

CIQ JE ZA[TITA SOCIJALNO UGRO@ENIH GRA\ANAOdluka je prvi korak ka imenovawu v.d. direktora Centra na osnovu }utawa administracije, odnosno nadle`nog ministarstva

IZBOR ^LANA OP[TINSKOG VE]A

Zbog ostavke dr Vladana Dimitrijevi}a, na 66. sed-nici Skup{tine najpre je konstatovan prestanakwegove funkcije ~lana Op{tinskog ve}a, a zatimje tajnim glasawem izabran novi ~lan, diplomiraniin`ewer arhitekture Biqana Jani}ijevi}. Prebrojanasu 42 va`e}a glasa~ka listi}a, a za Jani}ije-vi}evu je glasalo 37 odbornika.

U pismu su navedene razli~ite metode te zloupotrebe, koje se, tvrde odbor-nici, koriste u ciqu “prekomponovawa” lokalne vlasti i onemogu}avawapoliti~kih protivnika SNS-a da u~estvuju na izborima

SA 67. SEDNICE SKUP[TINE ODBORNICI UPUTILI JAVNOSTI “OTVORENO PISMO”

PROTIV PRETWI, UCENA I DRUGIHZLOUPOTREBA DR@AVNIH SLU@BI

Tekst “Otvorenog pisma” pro~itao je odbornik Nemawa Jovanovi}

Za ovu odluku glasalo je 36 prisutnih odbornika

~etvrtak 12. septembar 2019. 3Aktuelno Bilten

Diskusije odbornika podnevnom redu posledwesednice Skup{tineop{tine, odr`ane u poned-eqak, 9. septembra, nijebilo, pa je skup{tinskave}ina za kratko vremeizglasala sva ~etiri ta~kedopuwenog dnevnog reda.Odbornici su tako najprerazre{ili AleksandruStojanovi}, diplomiranogpolitikologa, funkcijevr{ioca du`nosti direk-tora Javnog preduze}a“Poslovni centar” zbogisteka perioda na koji jeimenovana, a zatim sudoneli re{ewe o wenomimenovawu za direktoraistog preduze}a, po sprove-denom javnom konkursu.Tako|e, na predlogskup{tinskog Odbora zaizbor i imenovawa,razre{en je predsednikNadzornog odbora JKP“Para}in” MarkoMili}evi} zbog podneteostavke.Kao posledwu ta~ku,

skup{tinska ve}ina usvo-jila je predlog i donelaPlan detaqne regulacijeju`nog dela turisti~kogizleti{ta Grza, saizve{tajem o strate{kojproceni wegovog uticaja na

`ivotnu sredinu odraskrsnice dr`avnog putaIB reda br. 35 do poteza“Papradina” sa obe stranedr`avnog puta IIB br. 388.Ovim, me|utim, sednica

nije zavr{ena, jer se za re~javio Qubi{a Raji}, saliste Pokreta “Svi zaPara}in”, koji je za gov-ornicom postavioodborni~ko pitawe da lije ta~no da je poredkrivi~ne prijave po kojojje postupalo OdeqeweVi{eg tu`ila{tva uKraqevu prema JKP,istovremeno (istog dana)

napisana i krivi~na pri-java protiv JP “Vodovod”,ali da razlog zbog kog powoj jo{ nije postupanojeste rok koji je dat direk-toru JP“Vodovod” Neboj{iSimi}u da pre|e u SNS,a ako on ne ispo{tuje tajrok, onda }e da se postupipo prijavi, pitao je Raji}. On je tako|e rekao da bivoleo da od specijalnogtu`ila{tva iz Kraqevabrzo dobije odgovor da liimaju saznawa da postojitakva prijava koja je stopi-rana, a bi}e aktiviranaako direktor “Vodovoda”

ne pre|e u SNS.Drugo odborni~ko pitaweje postavio Qubi{aNikoli}, sa liste Srpskenapredne stranke. Poredopaske vezane zaobezbe|ewe same sedniceSkup{tine, on je konsta-tovao da je “protivnasiqa”, te da i direk-torku Pred{kolskeustanove i direktora“Vodovoda” Simi}a tre-ba pozvati da do|u da isami ka`u ko im je pretio,nakon ~ega je sednicaSkup{tine zavr{ena.

Z. Ra{i}

^lanovi Op{tinskog ve}ana sednici odr`anoj 2.septembra razmatrali sunacrt Plana detaqne reg-ulacije ju`nog dela tur-isti~kog izleti{ta Grza,sa izve{tajem o strate{kojproceni wegovog uticaja na`ivotnu sredinu odraskrsnice dr`avnog putaIB do poteza “Papradina”sa obe strane dr`avnogputa IIB. Kako je tom prilikom

re~eno, planovi detaqneregulacije se rade naosnovu planova vi{eg reda,a tamo stoji da na lokaci-ji Grze postoje potenci-jalna mesta za izgradwu

mini-hidroelektrana,me|utim, novim nacrtomPDR za ju`ni deoizleti{ta ta mogu}nostje iskqu~ena. Kako je nacrtplana pro{ao javni uvid,Op{tinsko ve}e jedno-glasno je utvrdilo predlogPDR ju`nog dela tur-isti~kog izleti{ta Grza,

sa izve{tajem o strate{kojproceni uticaja na `ivot-nu sredinu i uputilo gaSkup{tini na razmatrawei dono{ewe.Ve}nici su na ovoj sed-

nici upoznati i saobave{tewem-otvorenimpismom grupe odbornikakoje je pro~itao predsed-

nik op{tine, nakon ~ega jerasprava zakqu~ena, a topismo usvojeno je na sed-nici SO koja je odr`anasutradan, 3. septembra.Na jednoj od prethodnih

sednica ~lanovi Ve}araspisali su javni konkursza popuwavawe polo`ajana~elnika Uprave za urban-izam, finansije,skup{tinske i op{teposlove, a zatim je formi-rana i konkursna komisi-ja za wegovo sprovo|ewe.Ve}nici su tako|e dalisaglasnost na izmene ovo-godi{wih finansijskihplanova prihoda i rasho-da mesnih zajednicaRa{evica, Svojnovo iKla~evica.Na sednici odr`anoj u

~etvrtak, 5. septembra,doneto je re{ewe o preno-su sredstava buxeta kojenije mogu}e iskoristitiu teku}u buxetsku rezervui wihovom raspore|ivawuSkup{tini op{tine i dve-ma op{tinskim upravama -za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{teposlove i Upravi za inves-ticije i odr`ivi razvoj.

Z. Ra{i}

Predsednik Skup{tine op{tine Dragan Miti} saz-vao je za utorak, 17. septembar, 69. sednicu SO sajednom ta~kom dnevnog reda: predlog re{ewa o imen-ovawu vr{ioca du`nosti direktora Centra zasocijalni rad “Para}in”.U materijalu dostavqenom odbornicima je izve{tajOdbora za izbor i imenovawa koji je predlo`ioda Skup{tina donese re{ewe o imenovawu SlaviceRisti} za v.d. direktora, na period od godinu dana,po~ev od 17. septembra. Odbor je uzeo u obzir odlukuSO donetu 30. avgusta da }e se izostajawe odgov-ora nadle`nog ministarstva za imenovawe direk-tora i v.d. direktora smatrati }utawem adminis-tracije i tuma~iti kao da je saglasnost na pred-log data ukoliko odgovor ne stigne u roku od 30dana, kao i odluku Upravnog odbora CZSR da zav.d. predlo`i Slavicu Risti}, pa je izradio pred-log re{ewa.Naime, Ministarstvo za rad, zapo{qavawe i

socijalna pitawa primilo je zahtev Op{tinskogve}a za saglasnost za imenovawe v.d. direktora 16.avgusta, rok od 30 dana isti~e 16. septembra, paSkup{tina op{tine 17. septembra, ukoliko odgov-or izostane, mo`e da donese re{ewe o imenovawu. Re{avawe pitawa direktora zatra`io je i

sindikat zaposlenih u Centru za socijalni rad 28.avgusta, tokom jednosatnog {trajka upozorewa, jerbez potpisa direktora zaustavqene su prakti~nosve aktivnosti ove ustanove. A to zna~i, u prob-lemu je vi{e od 10.000 korisnika usluga Centra,a zaposleni dva meseca nisu primili platu. Z.R.

Saop{teni su rezultatinajnovijeg istra`ivawat r a n s p a r e n t n o s t ilokalnih samouprava uSrbiji, prema kojima suPlandi{te, Para}in iNovi Pazar najtrans-parentnije op{tine.Plandi{te je najboqerangirano sa indeksom67, dok su na drugom mes-tu Para}in i grad NoviPazar sa indeksom 66.Samo {est op{tina uSrbiji ima indeks preko60.Para}in, ina~e, ve} god-inama bele`i odli~ne

rezultate u sferi trans-parentnosti, a zasluga zato pripada najvi{ezaposlenima u op{tin-skim i slu`bama javnihustanova i preduze}a iakoje mawak broja zaposlenihotprilike za tre}inu,rekao je predsednikop{tine Para}in Sa{aPaunovi} u “Medija cen-tru” u Beogradu prilikomsaop{tavawa rezultatapo~etkom septembra. Ovo istra`ivawe je, kaoi pre nekoliko godina,sprovela “TransparentnostSrbije”. Z.R.

SVI PREDLOZI NA 68. SKUP[TINSKOM ZASEDAWU USVOJENI BEZ RASPRAVE

SEDNICA U ZNAKU ODBORNI^KOG PITAWADa li je ta~no da je postupawe po krivi~noj prijavi prema JP ‘Vodovod”stopirano do isteka roka koji je dat direktoru da pre|e u SNS, pitaoje odbornik sa liste Pokreta “Svi za Para}in” Qubi{a Raji}

SA PRO[LONEDEQNIH SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

USVOJEN PREDLOG PDR JU@NOG DELA GRZEPredlog, kojim se iskqu~uje mogu}nost gradwe mini-hidroelektrana, upu}en je odbornicima na razmatrawe i odlu~ivawe

NOV^ANA PODR[KA STUDENTU

Op{tinsko ve}e saglasilo se sa predlogom komisi-je da se studentu pete godine Medicinskog fakultetau Beogradu, Du{an Brki}u iz Stri`e, odobri jed-nokratna nov~ana pomo} u iznosu od 43.054 dinararadi prezentacije rada na Me|unarodnom kongresu stu-denata medicine u Antverpenu, Belgija. Kongres seodr`ava od 10. do 14. septembra.

ZA 17. SEPTEMBAR ZAKAZANA 69. SEDNICA SKUP[TINE

IMENOVAWE V.D. DIREKTORACENTRA ZA SOCIJALNI RADPredlog je da se za vr{ioca du`nos-ti imenuje Slavica Risti}, dugogo-di{wi socijalni radnik Centra

NAJTRANSPARENTNIJE OP[TINE SRBIJI

PLANDI[TE, PARA]IN I NOVI PAZAR

Za govornicom Qubi{a Raji} sa liste Pokreta “Svi za Para}in”

Apelacioni sud u Beograduodbio je kao neosnovanu `albui potvrdio presudu Vi{egsuda u Beogradu kojom tu`eni“Insajder tim” i odgovorniurednik Internet portala“Informer” treba da isplateSa{i Paunovi}u, predsednikuop{tine Para}in, 100.000dinara, na ime naknade nema-terijalne {tete za pretr-pqene du{evne bolove zbogpovrede ugleda i ~asti.

Paunovi} je tu`io“Insajder tim” i portal“Informera” zbog teksta

objavqenog septembra 2017.godine pod nazivom “NizCrnicu posle pqa~ke vekaoti{lo preko sto miliona”i ne{to vi{e od godinu i ponakon toga, tu`ba je dobilapravosna`ni sudski epilog.Zanimqivo je da su ~ak i

tu`eni na ro~i{tu prekozajedni~kog punomo}nika,poku{avaju}i da osporetu`beni zahtev, priznali dausled propusta informaci-je sadr`ane u tekstu nisubile proverene sa du`nompa`wom. R.B.

APELACIONI SUD POTVRDIO PRESUDU

PAUNOVI] DOBIOPRAVOSNA@NO “INFORMER”

~etvrtak 12. septembar 2019.4 AktuelnoBilten

Mi, odbornici Skup{tineop{tine Para}in, ne osporava-ju}i pravo dr`avnim slu`bamada rade svoj posao, o{tro se pro-tivimo:- Name{tawu dokaza i isceni-rawu nepostoje}ih krivi~nihdela - Iznu|ivawu "priznawa" za

krivi~na dela koja nisu izvr{enaupotrebom mu~ewa `rtava, pro-tivno Konvenciji o qudskimpravima- Zloupotrebi hap{ewa kao

metode odmazde prema licimakoja se u datom roku ne povin-uju "nare|ewu" da pristupeSrpskoj naprednoj stranci- Kori{}ewu autoriteta rad-

nika policije, rukovodilacapolicije i sli~nih dr`avnihslu`bi, wihovom direktnomukqu~ivawu u "politi~ki rad"i wihovom li~nom anga`ovawu,uz pretwe hap{ewem, pretweupotrebom dr`avnih slu`bi zauni{tavawe preduze}a, rep-utacije, a kako bi se gra|aniprisilili da odustanu od poli-tike ili pristupe Srpskojnaprednoj stranci- Davawu ovla{}ewa licima kojanemaju polo`aj u dr`avnoj admin-istraciji da upravqaju dr`avn-im slu`bama, kakve su polici-ja i inspekcije kao instrumen-tima sile protiv politi~kihprotivnika- Medijskim manipulacijama iorganizovanom kori{}ewu"la`nih vesti" u "politi~kojborbi" od strane SNS-a, uzmedijsku cenzuruSve navedene metode zloupotrebedr`avnih slu`bi, prema na{imsaznawima, koriste se u Para}inuu ciqu "prekomponovawa"lokalne vlasti i onemogu}avawapoliti~kih protivnika SNS-a dau~estvuju na izborima.U ovom otvorenom pismu, bli`e}emo opisati navedene metode,uz primere koji se odnose nadoga|aje u Para}inu, o kojimaimamo saznawa.

Prva metoda: Iznu|ivawe "priz-nawa" uz name{tawe "dokaza"ucewivawem posrednika. Na osnovu "anonimnih prijava"koje pi{u predstavnici pov-ereni{tva SNS-a, organizujuse policijske provere saradwepreduze}a i preduzetnika koja poprirodi svoje delatnosti sara|ujusa javnim preduze}ima i ustanova-ma. Ukoliko se ne prona|unikakvi nedostaci koji bi semogli iskoristiti, u slede}ojfazi za iznu|ivawe priznawaneosnovanim pritvorom, privred-nik koji sara|uje sa javnomslu`bom poziva se navodno uprostorije policije, prostori-je SNS-a, vikendice na Grziili neko drugo "skrovito mesto".U ovim prostorijama do~ekuje ih,navodno, "me{oviti partijsko-policijski tim", sastavqen odlica koja se predstavqaju kaoinspektori iz Para}ina ilinajvi{i predstavnici policijskestanice iz Para}ina, zatim licakoja se predstavqaju kao "kolegeiz Ni{a", a u dru{tvu jednog odpoverenika SNS-a.Od privrednika se tra`i da

"prizna" da je "davao novacrukovodiocu javnog preduze}aili ustanove" ili drugom licukoje ima neka javna ovla{}ewa.

Ukoliko ne "prizna", a do sadaniko nije priznao, najpre muse preti potpunim uni{tewemfirme putem inspekcija, poli-cije, dr`avnih slu`bi, krimi-nalaca koji }e "do}i izBeograda".Ovakvo priznawe, ukoliko se

iznudi, iskoristilo bi se opetza slede}u fazu, za iznu|ivawe"priznawa" neosnovanimpritvorom. Ovaj privrednikmo`e da bude i vlasnik velikogpreduze}a, ali i obi~an tak-sista koji se navodi da optu`ikomunalnog inspektora pret-wom oduzimawem automobila.U slede}em koraku privred-

niku se predla`e da fingiradavawe mita, tako {to }e odnetiobele`ene nov~anice nekomrukovodiocu u dogovoru sa "tim-om", jer "ekipa iz Kraqeva jespremna da odmah preduzme merei to ne}e imati ni{ta sa nama".Naravno, rukovodilac o kojem jere~ nikakav novac nije tra`io,dovoqno je da bude neoprezan ida prihvati da se susretne saucewenom osobom. U strahu ikako ne bi do{li u situaciju danevine qude izla`u pretwihap{ewem, a sebe maltretirawuinspekcija i kriminalaca,privrednici otkazuju dugogo-di{wu saradwu sa op{tinomili izbegavaju da se pojave najavnim nabavkama kod op{tinskihjavnih preduze}a i ustanova.U jednom slu~aju do{lo je i doprodaje preduze}a drugom vlas-niku, bliskom SNS, nakonnavodne posete poverenika SNSza Para}in i lica za koje jevlasnik preduze}a smatrao da su"dr`avni slu`benici", a koji sumu objasnili da }e "pro}i kaoMi{kovi}" ili }e neko odwegove punoletne dece bitipriveden i zadr`an u pritvoruzbog uba~ene mawe koli~ineneke zabrawene supstance pri-likom kontrole vozila kojakoriste.

Druga metoda: Iznu|ivawe"priznawa" pretwom neosno-vanim pritvorom ioptu`ivawem za nepostoje}e"te{ko delo".U ovom slu~aju se banalni

prekr{aj koji se prona|e upolicijskoj kontroli proglasiozbiqnim krivi~nim delom,obi~no "trgovinom uticajem",kako bi se stvorio osnov zaneosnovani pritvor.Zatim se od okrivqenog, kojinije sam meta koja se ciqa uakciji, tra`i da "prizna ko muje naredio da to ~ini" uzstavqawe u izgled bla`e kazne.Na ovaj na~in se zastra{ivawem`eli iznuditi "priznawe" koje}e biti osnov za hap{eweslede}e osobe iako je "priz-nawe" o~igledno la`no. Ukoliko"okrivqeni" ne "prizna" i neoptu`i jo{ nekog, slede}i korakje pretwa pritvorom od vi{emeseci.Pretwa pritvorom, koji je pot-puno bez osnova po{to i nijere~ o stvarnom krivi~nomdelu, ve} o konstrukciji, slu`ikao sredstvo mu~ewa, kojim sekod okrivqenog izaziva jakadu{evna bol. Obrazlo`ewe jeuvek isto: saslu{a}e se niz sve-doka, nema radnika utu`ila{tvu pa }e saslu{awa

i}i tempom od jednog svedokamese~no i "okrivqeni" mo`eda ostane u pritvoru i godinudana.Onda se kao "spasonosno"

re{ewe nudi "priznawe kriv-ice" i u situaciji kad im senajavquje da mogu da provedu igodinu dana u pritvoru,"okrivqeni" rado pristaju da"priznaju" i da su uradiliono {to sigurno nisu za kaznuod nekoliko meseci ku}nogzatvora.Na ovaj na~in, mu~ewem, pro-tivno konvenciji o qudskimpravima, qudi se prisiqava-ju da priznaju i {ta sigurnonisu uradili.Dve osobe su o tome javno

govorile, Danijela Radowi} iBiqana Milenovi}Stojanovi}, tvrde}i da jeiskqu~ivi razlog za wihovopriznawe krivice to {to subirale izme|u vi{emese~nogpritvora bez osnova koji imje stavqen u izgled i vi{ego-di{weg su|ewa tokom kojeg }eimati ograni~ena prava izatvorske kazne u formiku}nog zatvora, uz materi-jalnu "od{tetu" za {tetukoja zaista nije napravqena.Ostala lica koja su iznosi-

la iste tvrdwe nisu o tome gov-orila u javnosti, ali spisak oddva lica nije kona~an. Na ovaj na~in mogu}e je da

bilo koje lice, suo~eno samu~ewem kroz pretwu neosno-vanim pritvorom, optu`i bilokoga drugog, {to bi se zatimuzelo kao osnov za neosnovanopritvarawe tog drugog lica.

Tre}a metoda: Pretwa i pret-wa hap{ewem da bi licepre{lo u SNS ili u ciquprisiqavawa lica da napustipolitiku.Licima kojima je profesija

takva da komuniciraju savelikim brojem qudi preti seda }e im se podmetnuti dokazi,da }e biti pritvoreni i javnodiskreditovani. Obi~no seradi o qudima od velikog pro-fesionalnog integriteta, presvega lekarima. Na primer,lekaru se stavi u izgled da je"slede}i za hap{ewe", da }e muneko ostaviti "{ta god" uordinaciji, qudi se dovode ustawe stalne sumwe, straha damogu da budu `rtve name{tawadokaza, {to izaziva velikudu{evnu bol i zapravo pred-stavqa metod mu~ewa qudi.Onda, dok su u tom stalnom

strahu, stavqa im se u izgledda }e sve prestati ako napustepolitiku ili jo{ boqe pre|uu SNS. Da bi pretwe bileuverqivije, ~esto se de{ava ida ih posete na poslu ili ~akkod ku}e lica koja "nisuodavde", lica koja se pred-stavqaju kao "policajci","BIA" ili neki drugi dr`avnislu`benici, u pratwifunkcionera SNS-a, koji imprenesu {ta se planira ukolikone postupe po zahtevu.Jedan od javnih funkcionera

Op{tine Para}in zbog ovakvogpritiska podneo je ostavku ipovukao se sa javne funkcije. Neka od lica koja su pro{la

kroz ovu torturu tvrde da im jere~eno da }e i ostali javni

funkcioneri pro}i na sli~anna~in, a da }e "predsednikop{tine biti potpuno uni{teni diskreditovan". Navodi se ida se lica za koje se proceni dabi mogli biti od koristi SNS-u na budu}im lokalnim izbori-ma (na primer, poznati privred-nik iz sela) kontaktiraju nataj na~in {to ih zove neko odpolicijskih rukovodilaca izakazuje sastanak sa poverenikomSNS za Para}in, {to sedo`ivqava kao jasan pritisak.

^etvrta metoda: Otkazi i pri-tisci na ~lanove porodice.Jedan odbornik dobio je otkazu preduze}u pod dr`avnim uti-cajem, zato {to je, kako mu jepreneto, rukovodioce pozivalolice koje se predstavqalo kaovisoki funkcioner SNS-a.Rukovodilac je navodno pozi-van i od strane lokalnih pov-erenika SNS-a.Jo{ dve odbornice ostale su bezposla, jer za wih vi{e nijebilo mesta u dr`avnim ustanova-ma u kojima su radile, a najedno od ta dva mesta odmah jezapo{qen drugi radnik za kogase tvrdi da nema odgovaraju}ekvalifikacije.Na sli~an na~in vr{i se i pri-tisak na porodice odbornika ijavnih funkcionera. Suprugazamenika predsednika op{tine,posle poslatih upozorewa, predkraj radnog veka, preme{tena jena rad u susednu op{tinu, asupruga na~elnika Odeqewa zaurbanizam smewena i postavqe-na na ni`e radno mesto.

Peta metoda: Diskreditacija ujavnosti i medijske manipu-lacije.Preko pet stotina objava sa

la`nim vestima emitovano jeu protekle dve godine protivlica koja obavqaju poslove ulokalnoj samoupravi. Mehanizamrada je slede}i: La`na vestpojavi se na neregistrovanomportalu, zatim je prenesu "medi-ji" koje kontroli{e SNS sadr`avnim pokrivawem, pa jepotom "komentari{u" vi{e putarazli~iti funkcioneri SNS kojiimaju i dr`avne funkcije.Na taj na~in potpuno la`na vestna kraju dobije uverqivost jero woj govore "dr`avnifunkcioneri" i prenose je"mediji" sa dr`avnim pokri-vawem.Ovakve objave recikliraju se ubeskona~nost, dele kao {tampanimaterijal i "potpuna istina" odku}e do ku}e od strane aktivistaSNS.Pravna za{tita `rtava je sla-ba, Savet za {tampu mnogo putadoneo je odluke kojima je usvo-jio `albe `rtava i takve objaveproglasio jasnim primerimakr{ewa novinarskog kodeksa, au dva slu~aja donete su i presude(posle dve godine) protiv tabloi-da, od kojih je jedna pravos-na`na.Portale sa la`nim vestima

nemogu}e je tu`iti zbog sakri-vawa vlasni{tva, tekstova bezpotpisa i zato {to nije re~ oregistrovanim medijima pa se nawih ne primewuje zakon, pa uskoro svim slu~ajevima nije nimogu}e bilo {ta preduzeti.U ostalim slu~ajevima slaba

uteha je objavqivawe nezapa`enih"demantija", {to se redovno~ini.Vrhunac medijske manipu-

lacije je kra|a mobilnog tele-fona Biqane Milenovi}Stojanovi} na radnom mestu,verovatno zbog namere da seproveri wena komunikacija sadrugim javnim funkcioneri-ma. Lica koja su ukrala tele-fon zatim su organizovala dase kori{}ewem wenog fejs-buk naloga postavi la`na obja-va kojom je "optu`en" predsed-nik op{tine za nare|ivawenezakonitih radwi BiqaniMilenovi} Stojanovi} (kojaje jedna od osoba kojoj suiznu|ena "priznawa" pretwompritvorom). Objava je postavqe-na u 19 sati na slabo pra}enomprofilu, da bi zatim u 20"mediji" sa dr`avnim pokri-vawem koje kontroli{e SNSod toga napravili "glavnuvest". Iako je Biqana Milenovi}

Stojanovi} putem objave popreuzimawu svog profila, azatim iste ve~eri i u videoizjavi na internetu, demanto-vala ove objave, da bi ih pono-vo demantovala za medijenarednog dana u op{irnomintervjuu, na televiziji "Pink"ova la`na objava (demanto-vana, uz objavqivawe demantijai na samom "Pink"- u) u petak30. avgusta u jutarwem pro-gramu, prilikom gostovawadr`avnog sekretara NenadaNeri}a iz Ministarstva zarad, zapo{qavawe, bora~ka isocijalna pitawa, kori{}ena jekao potpuno istinita. U ovom slu~aju sti~e se sva

su{tina medijske manipulacije,kori{}ewe la`nih objava, dokojih se u ovom slu~aju stigloi kra|om telefona, potpunoignorisawe demantija koji jeobjavqen i na medijskoj ku}ikoja je izvr{ila manipulaciju,kori{}ewe prisustva javnogfunkcionera SNS-a da se dauverqivost manipulaciji.

[esta metoda: Medijska cen-zura.Posle promene vlasni{tva

nad lokalnom televizijom uvi{e slu~ajeva zabele`ena jecenzura sadr`aja o lokalnojsamoupravi u slu~ajevima kadaje SNS pomiwan na sednicamaSkup{tine op{tine ili udrugim javnim obra}awima.Posledwi primer je cenzura gov-ora predsednika op{tine na sed-nici Skup{tine op{tine od 26.avgusta koji je u potpunostiizba~en iz druge verzije vesti.

Zakqu~akNavedeni primeri pritisaka i

zloupotrebe dr`avnih instituci-ja u svrhe ostvarivawa politi~kihciqeva SNS nisu jedini, ali sudovoqno ilustrativni da se razumeu kakvoj atmosferi `ive gra|aniOp{tine Para}in.Goli otok, kao mesto za ka`wavawepoliti~kih protivnika, vi{e nepostoji, bio je aktuelan u jednoj dru-goj zemqi. U zemqi u kojoj sada`ivimo, okupiranoj od strane poli-ti~ko-kriminalnih struktura kojezloupotrebqavaju dr`avne insti-tucije, novo mesto stradwa, {tose nas ti~e, zove se Kraqevo.

OTVORENO PISMO ODBORNIKA SKUP[TINE OP[TINE PARA]IN

~etvrtak 12. septembar 2019. 5Infrastruktura Bilten

Posle ranije izgradweki{ne kanalizacije i ovo-godi{we rekonstrukcijevodovodne mre`e, u deluCerske ulice u graduzavr{ena je rekonstruk-cija kolovoza. To su radoviu okviru ovogodi{wegplana rekonstrukcije iizgradwe 24 gradske i pri-gradske ulice. Re~ je o

deonici od Ulice 27. mar-ta do biv{e Ni{ke.Stanovnici Cerske su seina~e peticijom obratililokalnoj samoupravi nakonizgradwe ki{ne kanal-izacije, tra`e}i noviasfalt a ne krpqewe,

{to je i ispuweno.- Kona~no smo stigli doasfaltirawa dela oveulice. Bilo je kompliko-vano sve to re{iti jersu stanovnici tra`ilirekonstrukciju, pa je uli-ca u{la i u plan rekon-strukcije vodovodne mre`e.Naime, sve ulice koje ulazeu plan rekonstrukcije

kolovoza moraju da u|u iu plan rekonstrukcijevodovodne mre`e po pro-gramu Nema~ke razvojnebanke. To je zahtevalododatne radove i izazvaloka{wewe jer je biloneophodno projektovawe

radi izgradwe kolovoza.U ovom delu ulice gradise i trotoar, tako dagra|ani koji ovde `ivedobijaju ulicu sa kom-pletno izgra|enom infra-strukturom i to je sig-urno pozitivan pomak,obja{wava Sa{a Paunovi},predsednik op{tinePara}in, koji je sa sarad-nicima obi{ao ovogradili{te.Isti stanovnici koji sutra`ili kompletnu rekon-strukciju kasnije sunegodovali zbog ~ekawa,`alili se na zaka{weweu radovima, mada su biliupoznati sa tim da kom-pletna rekonstrukcijazna~i novo projektovawe idrugu proceduru, {to zahte-va vreme. Najva`nije jeda je posao sada zavr{en.Paunovi} ka`e da se nas-tavqa rekonstrukcija uli-ca u gradu uz prethodnuizgradwu vodovodne mre`e,te da u narednim godina-ma treba o~ekivati dagrad sve vi{e bude ufokusu kad je re~ o rekon-strukciji kolovoza krozradove na zameni vodovodnemre`e i izgradwi noveki{ne kanalizacije u

starim gradskim ulicama,tamo gde je potrebno, kaoi kroz izgradwu novihulica u prigradskim nase-qima, tamo gde je Op{tinauspela da re{i imovinskeprobleme.

A stanovnici ovog delaCerske vrlo su zadovoqni{to su dobili novi asfalt.Jedan od wih, PetarPetrovi}, ka`e da jeOp{tina ispo{tovala ono{to su gra|ani tra`ili, a

nada se da }e biti ura|eni preostali deo ulice.Naime, kako je ulicaduga~ka, radovi na zamenivodovodne mre`e i rekon-strukciji kolovoza radese etapno, pa se u nekomnarednom periodu o~ekujudaqi radovi.[to se ti~e izgradwe

ulica u selima, ove godineona te~e ne{to sporijimtempom jer je projekto-vawe jednog broja ulicara|eno po~etkom godine, patek sledi potpisivaweugovora za izgradwu.

M. Stojanovi}

U Industrijskoj zoni "Zmi~"intenzivno traju radovi na izgrad-wi pristupne saobra}ajnice, duge600 metara, sa kanalizacionom,vodovodnom mre`om i uli~nomrasvetom, a zavr{etkom ovihposlova omogu}i}e se otvarawenovog bloka parcela, {to je iosnovni zahtev investitora, kakoonih koji imaju nameru dapro{ire proizvodwu, tako ipotencijalnih budu}ih. - Gradimo novu saobra}ajnicu

koja }e omogu}iti pristup novimparcelama za potencijalneinvestitore, a znamo da za ovajprostor postoji veliko intereso-vawe. Izgradwa ove saobra}ajnicefinansira se sredstvima Evropskeunije iz programa EUPRO imo`emo da konstatujemo da je u

zavr{noj fazi. Zavr{eni suradovi na uvo|ewu prikqu~kana vodovodnu mre`u, u toku su naelektro i kanalizacionim insta-lacijama, te grubi pripremniradovi za asfaltirawe, ka`eVojislav Vasi}, na~elnik Upraveza investicije i odr`ivi razvoj.On je podsetio na zna~aj ove

investicije i svih dosada{wihinfrastrukturnih radova u zoni.

Na ovaj na~inlokalna samoupravaizlazi u susreti n v e s t i t o r im a ,omogu}ava im kupov-inu parcela iizgradwu novih pog-ona, a rezultat sve-ga su nova radna mes-ta i zapo{qavawena{ih sugra|ana.

M. Stojanovi}

Finalizuju se radovi na izgrad-wa trga sa fontanom u centrugrada, izme|u glavne Ulicekraqa Petra Prvog, “Lamele”i Ulice Svetog Save. Ukupnapovr{ina ovog javnog prostoraje 2.500 kvadrata, a wimedominira fontana trapezastogoblika dimenzija 12 puta 11metara, oblo`ena crnim gran-itom.Fontana je ura|ena sa svetlos-nim efektima, a mlazevi za

vodu }e raditi u tri re`ima,u zavisnosti od vremenskihprilika.^etiri `ardinijere koje

okru`uju fontanu bi}e pre-pune zelenila, {to }e ople-meniti ~itav prostor, a pro-tekle sedmice ugra|ene su iatraktivne klupe za sedewe,paralelno sa posledwim radovi-ma na ma{inskim, elektro,vodovodnim i kanalizacioniminstalacijama na fontani. Ve}i

deo trga poplo~an jebehaton plo~ama, alikako bi se sa~uvaodeo izgleda starogPara}ina, na poje-dinim mestimavra}ena je starakaldrma koja se naovom prostoru nalazi-la ranije.Novi trg deo je

velikog projektaure|ewa javnihpovr{ina od novogKulturnog centra do"Kocke 3", ali kakoje re~ o velikojinvesticiji iz bux-eta op{tine, radovi}e se odvijati fazno.Trg je napravqen nainicijativu gra|ana

koji su `eleli ovakav pros-tor za relaksaciju i okupqawa.Izvo|a~i radova su preduze}a“Visokogradwa in`ewering”Beograd i "Transkop", a kakosmo obave{teni iz Uprave zainvesticije i odr`ivi razvoj,trg }e biti predat na upotre-bu gra|anima 21. septembra, uvreme odr`avawa “Krstovdanskihsve~anosti”, a povodom Danaop{tine.

M. Stojanovi}

NAKON IZGRADWE KI[NE KANALIZACIJE I ZAMENE VODOVODNE MRE@E

NOVI ASFALT U DELU CERSKE ULICEOvaj deo saobra}ajnice, od Ulice 27. marta do biv{e Ni{ke, dobija i trotoar. Potpunu rekonstrukciju stanovnici Cerske tra`ili peticijom

VE] REKONSTRUISANE ULICE

Osim dela Cerske od Ulice 27. marta do raskrsnicesa biv{om Ni{kom, nakon zamene vodovodne mre`enovi asfalt u tom delu dobile su ove godine jo{ulice Cara Du{ana (pored {kole) i DragoslavaMarinkovi}a, a predstoji rekonstrukcija dela Ulice BorePetrovi}a (iza zelene pijace) i Ivana Gorana Kova~i}a,u kojima je tako|e rekonstruisana vodovodna mre`a uokviru programa unapre|ewa vodosnabdevawa.

RASVETA SVUDA GDE JE NEMA

U sklopu postavqawa insta-lacija javnog osvetqewa uindustrijskoj zoni, ovaj posaobi}e ura|en ne samo za sao-bra}ajnicu u izgradwi, ve} }ebiti osvetqene i ranijeizgra|ene ulice bez javne rasvete.

OTVARAWE U VREME “KRSTOVDANSKIH SVE^ANOSTI”

FINALNI RADOVI NATRGU SA FONTANOM

O~ekuje se da novoure|eni prostor bude predat na upotrebu gra|anima 21. septembra

SAOBRA]AJNICA U INDUSTRIJSKOJ ZONI U

ZAVR[NOJ JE FAZI IZGRADWE

ZA PRISTUP NOVIM PARCELAMAZbog zainteresovanosti investitora, omogu}ava seotvarawe novog bloka parcela u industrijskoj zoni

Radovi su obavqeni krajem avgusta

Vojislav Vasi}, na~elnik Uprave za investicije

Ura|en trotoar sa jedne strane

~etvrtak 12. septembar 2019.6 InfrastrukturaBilten

Po~etkom pro{le sed-mice zapo~eli su radovina izgradwi glavnogkanalizacionog voda kaGorwoj Mutnici, kojipredstavqa temeq budu}eizgradwe kanalizacionemre`e u tom selu.Gradili{te je u pratwisaradnika iz Uprave zainvesticije i odr`ivirazvoj i Direkcije zaizgradwu obi{ao Sa{aPaunovi}, predsednik

op{tine Para}in.- Dok se u Srbiji kao

veliki poduhvat najavqu-je izgradwa vodovodne ikanalizacione mre`e useoskim mesnim zajedni-cama, u Para}inu taizgradwa uveliko traje,slobodno mo`emo re}i idecenijama. Ove godinesmo zapo~eli izgradwukanalizacije za seloStubica, a po~eli suradovi i u Gorwoj

Mutnici. Ti radovi }etrajati du`i vremenskiperiod i odvija}e se pofazama, kao {to trajuradovi u [aludovcu iDowoj Mutnici u ovomdelu na{e op{tine, rekaoje Paunovi} i dodao:- Poznato je da su za

sela u okolini samogPara}ina radovi na izgrad-wi kanalizacije spro-vo|eni tokom vi{e godi-na. Sada imamo jo{ samo

prikqu~ewe na mre`u kojetreba da bude sprovedenoza mesne zajednice DoweVidovo i Stri`u, dok uostalim selima imamoizgra|enu funkcionalnukanalizaciju ili trebajo{ sprovesti neke maweposlove da bi ta kanal-izacija bila u funkciji.Dakle, u Para}inu zaskoro tre}inu sela imamomogu}nost izgradwe kanal-izacije, izgra|enu kanal-

izaciju ili kolektore kojisu izgra|eni do samih sela,dok je vodovodna mre`aizgra|ena ili se ovogtrenutka zavr{ava za dvetre}ine seoskih mesnihzajednica. Na{ je plan dasva sela u na{oj op{tinidobiju i vodovodnu i kanal-izacionu mre`u i to najprevodovod, zatim kanalizaci-ju, a gradi se najpre u onimseoskim mesnim zajednica-ma u kojima postoji najve}einteresovawe za dobijaweprikqu~ka, rekao jePaunovi}.Od Gorana [uti}a,

odbornika i predsednikaSaveta ove MZ, saznajemoda izgradwom kanalizaci-je re{avaju svoj najve}iproblem, zbog ~ega jekanalizacija prioritetnad prioritetima za sveme{tane Gorwe Mutnice.Naime, ve}ina septi~kih

jama je sagra|ena pre vi{edesetina godina te suprezasi}ene i sklone izli-vawu, prave problem kakou dvori{tima tako i reciSuvari koja proti~e krozselo, a bilo je i neod-govornih pojedinaca kojisu se fekalnog otpadaosloba|ali pu{tawem uSuvaru. Da takvopona{awe nije dozvoqenoi da mo`e do}i do pojavezaraznih bolesti, Savetmesne zajednice je poku{aoda uka`e kroz razli~iteapele i upozorewa, alinije bilo ve}eg efekta,ka`e [uti}, i dodaje da}e izgradwa kanalizacijere{iti ovaj problem. Radovi su po~eli izgrad-wom kolektora i bi}enastavqeni, da bi se uposledwoj fazi omogu}iloprikqu~ivawe doma}insta-va. M. Stojanovi}

Na delu Crnice kojiprolazi kroz Glavicu,ozna~enoj kao deonica 4,zavr{eni su zemqaniradovi na ure|ewu re~nogtoka prema projektuodbrane od poplava.Predstoji oblagawe desneobale korita kamewem,rekao je Milo{ Tomi},koordinator velikog pro-jekta za{tite Para}inaod velikih voda.

- Radovi u Glavici su uzavr{noj fazi, {to zna~ida imamo prakti~no gotovezemqane radove na skoro~itavom delu toka rekekroz tu mesnu zajednicu.O~ekujemo da stigne novakoli~ina kamena da bismoutvrdili levu i desnustranu major korita, ka`e

Tomi}. On dodaje da su nalevoj strani reke ve} jed-nim delom ura|ene obalesa utvrdama u kamenu.Desna je ostala za rad i satim predstoje}im radovi-ma, poslovi na ovoj deoni-ci su privedeni kraju.Tomi} obja{wava da jedesna obala bli`a nasequ,vi{a i ona je na nivouplaniranog stepenaza{tite, a da je leva obalani`a i iz tog razloga je,prema projektu, planiranni`i stepen za{tite. Zatotu nije predvi|ena za{titado stogodi{wih voda ve}za narednih 50.

Najslo`eniji i najdi-nami~niji radovi odvija-ju se u gradu, na deonici2, koja obuhvata deo

Para}ina od mosta kodpumpe "Mihajlovi}" (kodStaklare) do `elezni~kogmosta kod [tofare, anajzahtevniji poslovi su nadnu korita reke jer sezbog wih preme{ta tok.Zato se anga`uje ve}i brojradnika i ma{ina. Ovavrsta radova odvija se kodmosta na keju kodElektrodistribucije, teod Hotela “Petrus” kamostu u Nemawinoj ulici.

- Na deonici 2 radovisu vrlo intenzivni jernizak vodostaj omogu}avaizgradwu kinete u minorkoritu. S obzirom nadinamiku radova o~ekuje-mo da oni {to pre budu izavr{eni, dok su povo-

qni vremenski uslovi.Ugra|eni kamen omogu}avabr`eg protok vode, a ovudeonicu uskoro bi treba-lo da imamo kompleti-ranu, najavquje Tomi}.

Na deonici 1 u krugubiv{e [tofare radovisu u potpunosti zavr{eni,a na deonici 3 i 4 su uzavr{nim fazama. Kadakompletan posao budeokon~an, osim efikasneza{tite od poplavagra|ani Para}ina dobi}enove staze pored rekeoplemewene zelenilom, anovo {etali{te bi}e mno-go lak{e produ`iti inastaviti daqe saure|ewem.

M. Stojanovi}

Novo de~je igrali{te uJagodwaku polako se privo-di kraju, posle betonirawapostavqene su sprave imobilijar za decu, ali imajo{ posla oko postavqawaspecijalne za{titne pod-loge, tako da jo{ ne bi tre-balo da se koristi. Lokalnasamouprava tako ispuwavaobe}awe dato stanarimaokolnih zgrada da }e obezbe-diti ve}i prostor za igrumali{ana od ve} posto-je}eg igrali{ta kod vrti}a.Po programu Uprave za

investicije i odr`ivirazvoj op{tine, ugovorenoje ure|ivawe sli~nog de~jeg

prostora u dowem parkukod “Vodovoda”, na mestupostoje}eg u UliciMom~ila Popovi}a i kodobjekta MZ Dankovo. Poslesprovo|ewa procedure javnenabavke i izbora izvo|a~a,planirana je tako|e izgrad-wa i ure|ewe de~jihigrali{ta na uglu ulicaVojvode Stepe i Pikuline,u Popovcu i Ra{evicitako|e, dok su u Tre{wevi-ci, gde je de~je igrali{tezavr{eno, u toku radovi naizgradwi terena za malesportove i rekreaciju.De~je igrali{te gradi se iu ^epuru kod vage. R.B.

NAJZAHTEVNIJE RE^NO DNO

Radovi u samom dnu Crnice najvi{e su vezani za vre-menske prilike, objasnio je Milo{ Tomi} prilikomnedavnog obilaska gradili{ta.- Do sada smo imali niski vodostaj tako da je izvo|a~imao mogu}nost da intenzivno gradi kinetu, odnos-no zidove sa leve i desne strane i kamen u betonu.Ako se ovakvo vreme nastavi, u roku }emo zavr{itiovaj najzahtevniji deo posla, rekao je Tomi}.Radovi koji se odvijaju pored reke mogu da se obavqa-ju bez obzira na vodostaj, a ovih dana nastavqeno jepodizawe za{titnog zida na levoj obali Crnice, ka“Presti`u”, uz koji }e i nivo pe{a~ke staze bitipodignut za do 40 centimetara.

OP[TINA ISPUWAVA NAJVA@NIJI ZAHTEV STANOVNIKA GORWE MUTNICE

PO^ELA IZGRADWA KANALIZACIONOG KOLEKTORAOve godine i u Stubici su krenuli radovi na kanalizaciji, a izgradwa mre`e nastavqena je u vi{e sela

ODMI^E IZGRADWA NOVOG SISTEMA ODBRANE OD POPLAVA NA CRNICI DE^JA IGRALI[TA NA VI[E LOKACIJA U OP[TINI

NAJZAHTEVNIJI RADOVI U DNU KORITANa deonici dva u gradu u`urbano se gradi kineta, u Glavici finalna faza radova

IGRALI[TE UJAGODWAKUPRI KRAJU

PRETHODNI RADOVI U SELU

Mesna zajednica Gorwa Mutnica je u prethod-nom periodu dobila zdravu pija}u vodu, asfalti-ran je veliki broj ulica, a nakon poplava 2014.godine ura|ena je regulacija Suvare, podse}aGoran [uti}. - Sada se gradi kanalizacija, aveliku pa`wu posve}ujemo sanaciji poqskih iplaninskih puteva. U razgovoru sa me{tanimana predstoje}im sastancima i zborovima vide}emo{ta je za wih najva`nije u narednom periodu.

Niski vodostaj dozvoqava radove u samom dnu korita

Postavqawe glavnog voda omogu}avakasniju izgradwu mre`e kroz selo

~etvrtak 12. septembar 2019. 7Grad Bilten

U organizaciji predsed-nika op{tine Para}in inadle`nih stru~nih slu`bizadu`enih za urbanisti~kare{ewa i izgradwu, uMesnoj zajednici"Glo`dak" 26. avgustaorganizovan je javni skup,zapravo prezentacija ide-jnog re{ewa ure|ewa pros-tora oko "Elmosovih" zgra-da.- Bilo je razli~itih

predloga, da se prave de~jaigrali{ta, parkovi, da seta povr{ina podeli sta-narima na neki na~in…Raznih predloga je bilo ipo{to je bilo mnogo ide-ja mi smo tom problemupri{li planski, podsetioje na zahteve gra|ana Sa{aPaunovi}, predsednikop{tine. Kako lokalnasamouprava nema nikakavdruga~iji interes osim dapodr`i interes stanovni-ka koji `ive na ovom pros-toru i na ovoj lokacijiimaju ku}e i stanove,O{tina }e taj prostorurediti kako gra|ani `ele.Arhitekte su predstavileideje projektantske ku}eanga`ovane na izradiurbanisti~kog re{ewa, aprisutnim gra|anima jeobja{weno da one nisukona~ne, te da na skupumogu da ka`u svojami{qewa. Prisutni suimali predloge, ponovilisu da je ure|ewe javnihpovr{ina kod tih zgradaneophodno da se deca vi{e

ne bi igrala na ulici ve}tamo gde je mesto za igru.Prostor bi trebalo da sepodeli na tri dela, odnos-no funkcionalne celine:za starije sugra|ane, zanajmla|e i tinejxerskiuzrast, te da se tako i ure-di, kazao je jedan odprisutnih, a ~ula su se irazli~ita mi{qewa, {topotvr|uje da je za stanare

ure|ewe ovog prostorazaista bitno.Nakon skupa, arhitekta

Marko Jovi~i} rekao jeda je bilo dosta kon-struktivnih predloga koji}e biti prenetiobra|iva~u. - Urbanisti~kom pro-

jektom je predvi|enoure|ewe kompleksa unutarbloka Elmosovih zgrada.

Planira se ure|eweparkovskih povr{ina,prostora za sedewe, prostoraza okupqawe qudi, sportsko-rekreativnih sadr`aja, pros-tora za igru dece, kao iizgradwa neophodnih pris-tupnih staza i puteva, pojas-nio je koncept budu}eizgradwe Jovi~i}.Nakon usvajawa urban-

isti~kog projekta, slediizrada daqe tehni~ke doku-mentacije za potrebe prib-avqawa gra|evinske dozv-ole, kako bi se zapo~elosa radovima. Od budu}egure|enog prostora kod ovihzgrada o~ekuje se ople-mewivawe kvaliteta oko-line, {to }e svakako uti-cati i na vrednost stano-va u tim zgradama.

M. Stojanovi}

Preseqewe Javnog komu-nalnog preduze}a“Para}in” na novu adresu,u prostorije rekonstru-isane zgrade biv{e kasarne“7. jul”, Ulica ~ika Tasina11, zavr{eno je 3. sep-tembra bez ijednog danapauze u radu, saznali smood direktora JKP-aDanijela @ivkovi}a. Odlukom Skup{tine

op{tine prostor i objekatbiv{e kasarne poverenisu JKP-u i JP “Vodovod”,

pri ~emu je Javno komu-nalno preduze}e sme{teno uprizemqu, a JP “Vodovod”}e tokom septembra bitipreseqen u prostorije naprvom spratu. [to se ti~euslova za rad, direktor@ivkovi} je rekao da su unovom prostoru uslovi boqi,povr{ina prostora je ve}a,tako da je mnogo komfornijeza rad. Pre preseqewaobezbe|eno je sve {to jepotrebno za redovnofunkcionisawe ovog pre-

duze}a, sva potrebna infra-struktura - gas, telefonija,internet, interna mre`a,kwigovodstvena mre`a, auporedo sa preseqewemkancelarija, u novi pros-tor preme{tena je i kom-pletna mehanizacija. [to se ti~e pla}awa

ra~una za usluge koje vr{iJavno komunalno preduze}e,gra|ani mogu svoju obavezuda ispune pla}awem na{alteru u Op{tinskomuslu`nom centru u zgradi

Op{tine. Ovakva praksapostoji ve} godinama inastavi}e se i daqe, atako|e ra~uni mogu da seplate i na blagajni JKP-a u biv{oj kasarni.Ono {to je najva`nije jeda su uslovi rada u novomprostoru sada mnogokvalitetniji i komforniji,a da ovo preseqewe ni ujednom trenutku nije prek-inulo rad va`nog komu-nalnog preduze}a, kao nirad sa korisnicima,gra|anima na{e op{tine,zakqu~io je @ivkovi}.

N. Stankovi}

Na javni oglas za proda-ju nepokretnosti u javnojsvojini op{tine Para}inu Ulici kwaza Milo{a,(koje je donedavno koris-tilo JKP) do isteka rokapristigla je jedna ponuda,a weno javno otvaraweobavqeno je u ~etvrtak, 29.avgusta, u prisustvu jedinogponu|a~a Miroslava\uri}a.Komisija je najpre kon-

statovala da zemqi{te iobjekti koji se prodajunisu u postupku restitu-cije, te da je ponudablagovremena i kompletna,dokumentacija ispravna, adepozit od deset odstoupla}en. Miroslav \uri},kao fizi~ko lice, prih-vatio je kupovinu popo~etnoj ceni od 177.500evra, {to je procenaRepubli~ke poreske uprave,a po{to se prodaja obavqau skladu sa Zakonom ojavnoj svojini, uredbomkoju je donela Vlada iop{tinskom odlukom opribavqawu i otu|ewunepokretnosti, komisijaje donela predlog o

otu|ewu i uputila na daqipostupak Op{tinskom ve}u.Kona~nu re~ ima}eSkup{tina op{tine kojatu odluku treba da donese.Po re~ima Radomira

@ivkovi}a, predsednikakomisije, u pitawu je pro-daja zemqi{ta povr{ineoko 40 ari, na kome senalazi nekoliko legalnihobjekata - biv{a direkcijaJKP, radionice i prate}iobjekti. Ovo javno pre-duze}e u me|uvremenu sepreselilo u preure|enobjekat u krugu nekada{wekasarne.- Nakon {to odbornici

Skup{tine op{tine done-su odluku o otu|ewunepokretnosti, ponu|a~Miroslav \uri} }e bitiobave{ten o daqempla}awu, do kompletnogiznosa, radi prenosakupqenih nepokretnosti,zakqu~io je @ivkovi}.Miroslav \uri} je poz-

nati para}inski pre-duzetnik, vlasnik firme“Polet”, a wegov biznis jeu procesu {irewa.

Z. Ra{i}

Nastavqa se ure|ewepara}inskog grobqa kojeje u etapama obnavqano,a krajem avgusta ipo~etkom septembrapostavqena je nova rasve-ta-reflektori koji seautomatski ukqu~uju iiskqu~uju.

Pre toga ve} suizgra|ene pristupnestaze, obavqeno ozele-

wavawe, ogra|ivawe,postavqena javna ~esma.Do kraja godine o~ekujese eksproprijacija novihparcela za pro{irewegrobqa na prostoruizme|u kasarne i etnosela, odnosno preko putapostoje}eg grobqa. Tokom septembra bi}e

postavqen i video nadzor. N.S.

JAVNI SKUP O URE\EWU POVR[INE OKO ELMOSOVIH ZGRADA ODR@AN U MZ “GLO@DAK”

PROSTOR ]E BITI PO @EQI GRA\ANANajmla|i }e imati mesto za igru, a stariji za dru`ewe, opu{tawe i rekreaciju

JAVNI SKUPOVI - BOQA RE[EWA

Javne rasprave i skupovi na~in su dogovoralokalne samouprave sa gra|anima pre nego {toop{tinske slu`be krenu sa odre|enim poslom nazahtev stanovnika konkretne mesne zajednice. Takosu stanovnici dela Glo`daka po~etkom letaodlu~ivali o mestu na kome }e biti izgra|eno de~jeigrali{te u nasequ Jagodwak, a u ^epuru tako|eje na skupu sa gra|anima dogovorena lokacijaizgradwe budu}eg de~jeg igrali{ta.

KANCELARIJA

U OP[TINI

Po{to se Javno-komu-nalno preduze}e pre-selilo u krug kasarne,a uskoro }e i“Vodovod”, radi lak{ekomunikacije sa koris-nicima ova dva javnapreduze}a skup{tinskomodlukom dobila su nakori{}ewe kancelarijubroj 60 u zgradi Op{tine.

JKP “PARA]IN” PRESELILO SE KRUG NEKADA[WE KASARNE

NA NOVOJ ADRESI OD PO^ETKA SEPTEMBRAProstorije JKP-a su u prizemqu rekonstruisane zgrade, a na spratu }e biti “Vodovod”

OTVORENA PONUDA ZA OTU\EWE PARCELE

I OBJEKATA KOJE JE KORISTIO JKP

On je prihvatio kupovinu po po~etnoj ceni od177.500 evra, pa je odluku o otu|ewu komisija uputi-la na daqu proceduru Op{tinskom ve}u

NOVE INVESTICIJE NA PARA]INSKOM GROBQU

POSTAVQENI NOVIREFLEKTORI

MIROSLAV \URI]JEDINI PONU\A^

Skupu je prisustvovao veliki broj zainteresovanih stanara

~etvrtak 12. septembar 2019.8 SeloBilten

Uprava za investicije iodr`ivi razvoj op{tinePara}in na zahtev savetamesnih zajednica i u sarad-wi sa Javnim komunalnimpreduze}em "Para}in" kaoizvo|a~em radova, finan-sirala je sre|ivawe, odnos-no probijawe i ravnawepoqskih i {umskih pute-va u tim selima.Mehanizacija je za putevedu`ine tri, ~etiri kilo-metra anga`ovana i pardana na jednoj relaciji,pa je tako nedavno uSvojnovu saniran planin-ski put koji vodi do izvo-ra kisele vode, takozvanog"Kiseqaka" u du`ini od~etiri kilometra. Poqske i {umske putevevremenom o{te}uju atmos-

ferske vode, a da bi biliprohodni za traktore iostalu poqoprivrednu meh-anizaciju, buldo`erom jeura|eno ravnawe tih pute-va. U Rataru je ra|en poqs-ki put koji vodi doparcela poqoprivrednikaovog sela, a pro{le ned-eqe se radilo naure|ivawu planinskogputa u Gorwoj Mutnici udu`ini od sedam kilo-metara. Podsetimo da su sani-

rani putevi i u Mirilovcui to put koji vodi premaBusilovcu u du`ini odtri kilometra. U SiwemViru probijen je planin-ski put du`ine ~etirikilometra, veoma zna~ajanme{tanima koji sa svojih

parcela dovoze drva. U[avcu je saniran put do jez-era Buqanka i put poredbrane. Du`ine oba puta jesedam kilometara. U Buqanuje sanirana deonica kojavodi do starog grobqa, dokje u Drenovcu ravnan putprema tkz. Velikom i Malombrdu, gde je najvi{e poqo-privrednih parcela.Kako saznajemo u Upraviza investicije, radilo sei u Ra{evici, gde je sani-ran put do rezervoara idrugi kriti~an put, takoz-vani "Potok", gde sevelika koli~ina vodevra}ala i plavila imawa.U Stubici je buldo`erravnao put koji vodi pre-ma Sewu u du`ini od~etiri kilometra, kao i

put Dowa Mutnica-Planakroz planinu. Kad je u pitawu ure|ivawenekategorisanih putevapreko Uprave za poqo-privredu i lokalniekonomski razvoj, zavr{enaje javna nabavka za drugugrupu sela, izabran izvo|a~radova i novi krug nasi-pawa i ravnawa po mesnimzajednicama treba da kreneovih dana. I u ovomslu~aju ure|uju se deon-ice po predlogu mesnihzajednica koji su na vremedostavqeni op{tinskimstru~nim slu`bama.

B. Drenovakovi}

Berba kukuruza trebalobi da po~ne krajem sep-tembra, ali je, zbog su{e,ve} po~ela na nekimparcelama. Kukuruzu kaotoploqubivoj biqci odgo-vara vreme koje je bilobez padavina, me|utimvisoke temperature dovelesu do toga da je nagloizgubio vlagu, pregoreo,posebno tamo gde je slaboprimewena agrotehnika,pa je usev po~eo da gubilisnu masu i `uti, daprinudno zri. To }e sigurno umawiti

prinos jer nalivawe zrnanije proteklo ba{ kakotreba, ka`e Miodrag Simi},stru~wak za ratarstvo izPoqoprivredno-savetodavneslu`be Jagodina, mada,dodaje, na pojedinim parce-lama kukuruz jo{ uvek imalisnu masu, dobro izgledai ako se malo snize tem-perature ({to se i dogodi-lo protekle sedmice) nas-tavi}e nalivawe zrna. Ovihdana se intenzivno radilosilirawe kukuruza jer suza to bili idealni uslovi,a ako ima suvog li{}atreba ga i pokvasiti malo,preporu~uje Simi}.

Kad je o ostalim poqo-privrednim kulturama re~,polako kre}e `etva sun-cokreta. Na pojedinim

parcelama suncokret jeve} izgubio lisnu masu, aagronomi savetuju da bi pre`etve trebalo izmeriti

vlagu u zrnu. Prinudnozrewe }e i ovde smawitiprinos. Proizvo|a~ebrine niska cena od 25do 29 dinara koja jenedovoqna bez obzirana o~ekivane prinose.Jer ako su ratari reci-mo u proizvodwuulo`ili 500 evra,vrati}e im se samo 600,{to je veoma niska aku-mulacija.Suncokret je ove godinedosta zasejan u svimop{tinama Pomoravskogokruga izuzev na teri-

toriji Rekovca, koji jevo}arsko-sto~arski kraj.I to upravo zbog su{ekoja nas prati posledwihgodina, jer ova kulturaboqe podnosi su{u odkukuruza, koji je ipak uPomoravqu i daqe domi-nantna kultura.[to se ti~e soje, situaci-ja je sli~na. Cvetovi kojisu se prvi formirali ima-ju 3-4 zrna, dok usev kojije kasnije cvetao ima mawezrna i ono je slabijenaliveno. Simi}eva pre-poruka proizvo|a~ima sojeje da jo{ malo sa~ekaju sa`etvom. B. Drenovakovi}

Upravi za agrarnapla}awa do 15. oktobramogu se podneti zahtevi iza podsticaje za izgradwui opremawe farmi izNacionalnog agrarnog bux-eta. Najvi{i ukupni iznospodsticaja po podnosiocuje 3,5 miliona dinara.Ta~no je definisano kojapoqoprivredna gazdinst-va mogu da u~estvuju nakonkursima za finansir-awe iz Nacionalnogagrarnog buxeta a koja izIPARD programa, jer jeideja da podsticaje izNacionalnog buxeta ost-vare gazdinstva koja neispuwavaju usloveEvropskog programapodr{ke.

Uprava za agrarna

pla}awa Ministarstvapoqoprivrede raspisalaje i konkurs za subven-cionisawe investicija useoskom turizmu.Podsticaji se odnose naekonomsko osna`ivawe selakroz podr{ku nepoqo-privrednim aktivnostima.Maksimalni iznos pod-sticaja po korisniku jetri miliona dinara uoblasti ruralnog turiz-ma, odnosno pola milionaza stare umetni~ke zanatei doma}u radinost.Subvencioni{e se polov-ina investicije ili 65odsto ako je re~ o podru~jusa ote`anim uslovima radau poqoprivredi. Prijave sepodnose do 27. septembra.

B.D.

SARADWA UPRAVA ZA INVESTICIJE I ZA POQOPRIVREDU SA SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA

VA@NA SANACIJA BRDSKIH I POQSKIH PUTEVAZa deonice od vi{e kilometara mehanizacija se anga`uje i par dana KRE]U RADOVI U

DRUGOM KRUGU

Sanacija nekategorisanihputeva za ovu godinupreko Uprave za poqo-privedu krenula jepo~etkom jula i prvomjavnom nabavkom bilo jeobuhva}eno 19 mesnihzajednica. Taj posao jezavr{en, a sada jeokon~ana druga javnanabavka. Na redu sunekategorisani putevi uDrenovcu, Stri`i,Tekiji, Rataru, GorwemVidovu, Sikirici,Tre{wevici, Dankovu,[avcu, ^epuru, Ra{evici,Poto~cu, Siwem Viru,Svojnovu, i u gradskojmesnoj zajednici "7. jul".

MISLITI NA VREME O SETVI

Osim o berbi kukuruza i `etvi, ratari bi trebaloda razmi{qaju i o predstoje}oj setvi, isti~e Simi}.- Seje se prvo je~am, a posle p{enica i to krajemseptembra, po~etkom oktobra, da se zavr{i u opti-malnom roku. Ove godine kvalitet p{enice je takavda je bilo dosta bolesti i fuzarijuma, tako da je pre-poruka da se ne koristi seme sa tavana ve} da seproizvo|a~i opredele za kupovinu deklarisanogsemena. To je mo`da malo skupqe, ali je garancijaza kvalitetniji rod. Suvo zemqi{te treba pripremi-ti za orawe i to na 20-25 centimetara i upotrebitimineralno |ubrivo, nagla{ava Simi}.

BERBA KUKURUZA U POMORAVQU VE] PO^ELA NA NEKIM PARCELAMA

RATARSKE KULTURE U DOBROM STAWUZbog visokih temperatura u avgustu zrno prinudno zri. Kre}e i `etva suncokreta

JAVNI POZIVI ZA POQOPRIVREDNA GAZDINSTVA

“RUBINOVI” VINOGRADI NA

KARA\OR\EVOM BRDU

Umesto sezonske radne snage, gro`|e }e obrati ma{ina

Berba gro`|a naKara|or|evom brdu naplanta`ama kru{eva~kog"Rubina" krenu}e ovihdana, saznajemo od rukovo-dioca planta`e Vlade^olovi}a. O~ekuje se i ove godine

rekordan prinos, deset dojedanaest tona po hektaruza sve ~etiri sorte.Povr{ina ove planta`evinove loze je 82 hektara.Najzastupqenija jefrankofka na 46,8 hek-tara, pod sortom merlo

je 24 hektara, zatim belasorta rkaciteli (10 hek-tara), dok je game zas-tupqen na 1,2 hektara.^olovi} nagla{ava da

}e gro`|e ove sezone izvinograda obrati speci-jalna ma{ina koju je“Rubin” kupio za ovunamenu, tako da }eanga`ovawe radne snageza ovu svrhu izostati.Ubrano gro`|e se trans-portuje zatim kamionimado "Rubina" u Kru{evcuna daqu preradu. B.D.

Rokovi za prijavqivawe su 15. oktobar,odnosno 27. septembar kada je re~ opodsticajima za seoski turizam

PODSTICAJI ZAFARME I ZA

SEOSKI TURIZAM

O^EKUJE SE PO^ETAK BERBE

Probijawe planinskog puta u Svojnovu

Ovako izgleda kukuruz u Ratarukraj ure|ivanog poqskog puta

Kod Rubina nema vi{e ru~nog brawa

~etvrtak 12. septembar 2019. 9Dru{tvo Bilten

Po~etkom septembraOp{tinska organizacijaCrvenog krsta po~ela jeraspodelu paketa koje }edobiti 450 materijalnougro`enih porodica. Svakadobija sledovawe od tripaketa - sa hranom, sred-stvima za higijenu i desetkilograma bra{na, ukupno30 kilograma robe kojeje donirala Vlada, kao iobi~no svake godine u ovovreme.

Akcijom su obuhva}enesocijalno najugro`enijekategorije, a prednost ima-ju osobe u stawu socijalnepotrebe iz seoskih sredi-na iz razloga {to im nijedostupna Narodna kuhiwakao korisnicima u gradu.Prednost je tako|e datastara~kim doma}instvima,samohranim roditeqima,porodicama sa vi{e decei onima koje imaju za ~lanaosobu sa invaliditetom,te osobama na granici ost-varivawa prava na soci-jalnu za{titu.

- Sva lica koja to pra-vo ostvaruju ve} dobija-ju nov~ane i materijalnepomo}i, a ovo su porodicekoje ponekad za samo 50ili 100 dinara prelaze tugranicu, pa ostaju bez tepomo}i. Na{ je zadatakda upravo wimapomognemo. S obziromda je Centar za socijal-ni rad jedini koji prema

zakonu odre|uje koja sulica u stawu socijalnepotrebe, i pored proble-ma sa kojima se suo~ava ovaustanova, revidirana jelista tih osoba. Nekihve}ih izmena nema, a tu jei komisija od pet ~lanovaiz Crvenog krsta i Centra,

ka`e Slobodan \or|evi}iz CK.

Svi koji imaju pravo naove pakete su na svojeku}ne adrese dobili ili }edobiti poziv za preuzi-mawe pomo}i sa ta~nimvremenom preuzimawa uprostorijama CK ili u

mesnoj zajednici. Novost jeda komisija koja obavqaraspodelu legitimi{e ifotografi{e osobe kojedo|u po pakete, kako bi senapravila dokumentacijao sprovedenoj raspodeli, afotografije }e bitikori{}ene iskqu~ivo utu svrhu.

Crveni krst, ina~e,ve} nekoliko godina u sep-tembru deli korisnicimahumanitarne pakete izVladinog programa.Distribucija }e sezavr{iti do kraja ovogmeseca. M. Stojanovi}

I ove godine, pred jesen,preko op{tinskog pov-ereni{tva Komesarijataza izbeglice obezbe|enasu sredstva za pomo} unovcu i ogrevu socijalnougro`enim izbeglim iraseqenim porodicama kojesu nastawene na teritorijiop{tine Para}in.Zainteresovana doma}inst-va mogla su do 9. sep-tembra da podnesu zahtev,sa dokumentacijom,Povereni{tvu KIRS-au zgradi Op{tine. Osimizbegli~kog statusa,odnosno da su evidenti-rani kao interno rase-qena lica, uslov za dobi-jawe ove pomo}i je dasu ukupni prihodiporodice mawi ili do50 odsto prose~ne netoplate u Srbiji, {to jecifra od 26.816 dinara. Prednost pri dobijawu

obe vrste pomo}i imajujednoroditeqska doma}inst-

va, tro~lano i vi{e~lanodoma}instvo za decom do 18godina, doma}instvainvalidskih penzionera,doma}instva sa te{kobolesnim ~lanom porodice,vi{egeneracijsko, zatimstara~ko doma}instvo, teporodice u kojima je pri-javqivano nasiqe u porod-ici.O izboru korisnika

pomo}i odlu~uje komisija.Jednokratna nov~ana pomo}iznosi 15.000 dinara idobi}e je 25 porodica,dok }e ogrevno drvo bitiobezbe|eno tako|e za 25porodica, u pojedina~nomiznosu od 20.000 dinara.Pro{le godine za tu svo-tu bilo je mogu}e kupiti~etiri kubika. Za jednokratnu pomo} zaop{tinu Para}in raspo-lo`ivo je 375.000 dinara,dok }e se drva kupovati zaukupnu sumu od 500.000dinara. Z. Ra{i}

Ve} tre}u godinu zaredom,para}inski Dom omladineorganizuje “[kolu modernihve{tina” za mlade od 15 do20 godina, a ove godinemanifestacija je objediwe-na sa Kampom omladine kojise de{avao na Grzi, rekaoje, u ime organizatora,direktor Doma omladine,

Boris Luki}.Mladi koji su se prijav-ili putem “Fejsbuk” stran-ice Doma omladine borav-ili su od 30. avgustazakqu~no sa 1. septembromu planinarskom domu naGrzi, wih tridesetak, ipredava~i. Najvi{e u~esni-ka je bilo iz Para}ina,

zatim iz ]uprije, Jagodinei Kikinde, a me|u preda-va~ima bili su glumacpara}inskog pozori{taUro{ Mladenovi}, psi-holog Marija Peri} i gostiz Subotice zadu`en zaradionice improvizacijei glume, Stefan Ostoji}. Tokom boravka na Grzi

organizovane su radion-ice iz glume, improvizaci-je, psihologije, vr{wa~keedukacije, a u slobodnovreme {etwe po plani-narskoj stazi do vidikov-ca. Radionice vr{wa~keedukacije priredile supredstavnice Unije sred-wo{kolaca Srbije izPara}ina, MilicaJa{ovi} i Tina Prvulovi}.

- Svi u~esnici suizrazili `equ da do|uponovo slede}e godine.Koliko im je bilo zabavnogovori i to da tokom tridana nisu ni primetili danema signala za mobilnutelefoniju u okru`ewu,ka`e o ovom doga|ajuLuki}. On dodaje da jezna~ajna bila podr{kaPlaninarskog kluba“Javorak” zbogobezbe|ivawa sme{taja ivodi~a.U nastavku redovnih

aktivnosti, Dom omladineu~estvuje u organizaciji“Mini tini festa” koji }ese odr`ati po~etkom okto-bra, a povodom Danaop{tine. N. Stankovi}

ZA SOCIJALNO UGRO@ENE IZBEGLE

I RASEQENE PORODICE

Jednokratnu pomo} od po 15.000 dinara dobi}e 25porodica, a tako|e isti broj doma}instava dobi}e ogrev

Predsednik Saveta za bezbednost saobra}aja op{tinePara}in Du{an Ili} uputio je poziv voza~ima dapo{tuju pravila i dodatno povedu ra~una u vo`wi sobzirom na to da je po~ela {kolska godina i mnogo jedece u saobra}aju.- Podse}amo da je brzina u zonama {kola 30 kilo-

metara na sat u vremenu od 7 do 21 ~as, vikendom ipraznikom. Svaka zona {kole u gradu je obele`ena sao-bra}ajnom signalizacijom, vertikalnom i horizontal-nom, postoje natpisi na kolovozu, sredstva za usporavawesaobra}aja, znakovi upozorewa da je u blizini {kola.Utvr|eno je da je brzina vo`we u posledwe vreme bilauzrok saobra}ajnih nezgoda sa povre|enim i poginulimlicima, a pri brzini od 30 kilometara na ~as, uslu~aju kontakta sa pe{akom, mawe su verovatno}e da}e pe{ak pretrpeti neke povrede, rekao je Ili},apeluju}i na sve voza~e da obrate pa`wu na brzinu,a roditeqe koji voze decu u {kolu podsetio je da auto-mobile tu ne parkiraju.Ili} je rekao da Savet za bezbednost saobra}aja krozakcije namewene prvacima posebno vodi ra~una onajmla|oj kategoriji u~esnika u saobra}aju, te da se nadada }e rezultat svih mera i akcija biti mawe povre|enih.U {kolama je redovna edukacija iz bezbednosti u sao-

bra}aju, ali male prvake potrebno je svakodnevnopodse}ati da prilikom prelaska ulice na obele`enom mes-tu pogledaju prvo levo, pa desno i da budu vrlo obazrivi.

N. Stankovi}

SAVET ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

PODSE]A VOZA^E:

OPREZNO ZBOGPO^ETKA [KOLE

CRVENI KRST PO^EO REDOVNU RASPODELU PAKETA PRED JESEN

POMO] ZA 450 SOCIJALNO UGRO@ENIHSvaka porodica sa spiska dobi}e do kraja meseca po tri paketa: hranu, higijenu i bra{no

SVI PAKETI OBELE@ENI

Svi paketi su jasno obele`eni logoima nadle`nogministarstva i Crvenog krsta, tako|e su ispisaniartikli koji ~ine sadr`aj paketa, kao i wihovakoli~ina. Kako ka`u u Crvenom krstu, korisnici kojipreuzimaju pakete iz originalne ambala`e sadr`ajprebacuju u svoje torbe, a CK tu ambala`u uni{tava.

“[KOLA MODERNIH VE[TINA” U ORGANIZACIJI DOMA OMLADINE

TRI DANA BEZ MOBILNIH TELEFONA NA GRZIPolaznicima je bilo toliko zabavno da nisu ni primetili da nema signala mobilne telefonije

U planinarskom domu boravilo je tridesetak u~esnika

Svaki korisnik dobija na ku}nu adresu poziv za preuzimawe paketa

NOV^ANA POMO]I OGREV

11MozaikBilten Bilten~etvrtak 12. septembar 2019. ~etvrtak 12. septembar 2019.

Od pro{le godine“Drenova~ki dani”, a nizgodina pre toga “Danipaprike”, odr`ani su i ovogleta posledweg avgustovskogvikenda, deveti put.Manifestacija je okupilaveliki broj me{tana izDrenovca i okolnih sela,proizvo|a~e paprike, rak-ije, meda, “hemije” i osig-uravaju}e ku}e, te goste izRuskog Krstura, kulturno-umetni~ka dru{tva “Ilinskovrelo” i “Babu{inac” izokoline Boqevca iPo`arevca...Bio je to pravi trenutak

da predsednik op{tineSa{a Paunovi}, otvaraju}imanifestaciju, uru~i sim-boli~no kqu~eve rekonstru-isane velike sale Doma kul-ture. Primio ih je predsed-nik KUD-a “Spasovdanskivez” Aleksandar Mihajlovi},jer }e mladi folklora{itu salu, i binu, najvi{ekoristiti. S obzirom naveli~inu investicije, domkulture je obnavqan faznoi kona~no zavr{en. Osimizgradwe infrastrukturevrlo je bitno i da qudi ima-ju gde da se okupqaju,naglasio je Paunovi},

po`elev{i Drenov~anima dadom koriste dugi niz god-ina.Nakon {ahovskog turniraza osnovce prvog dana, dru-gi dan manifestacije bioje posve}en izlo`bi paprike.Po oceni komisije koja jeocewivala kvalitet,Miroslav Stevanovi} imaoje najboqi zasad. Drugomesto osvojio je VladicaStanojevi}, tre}e Andrija

\or|evi}. Najure|enijuparcelu, bez korova, imaoje @ivorad ]osi}, najte`ucrnu kurtovku, 313 grama,proizveo je Sa{a Simi},koji je ujedno i ponosnivlasnik najdu`e {iqe - plo-da duga~kog 27,5 cen-timetara. Najukusniji ajvarpripremila je ekipa“Insbruk”.Za devet godina, koliko

paprikijada traje, Miroslav

Stevanovi} je nagra|ivan~ak sedam puta. Poru~uje datreba mnogo rada, truda iznoja da se dobije vrhuns-ki kvalitet, ali uspeva jerbukvalno ne izlazi iz wive.Na 40 ari ima doma}u kur-tovku i sortu dukat, za kojuseme nabavqa od poznatogstru~waka, dr Du{anaStevanovi}a.- Porodica pomogne kad

bude rasa|ivawe, ali daqeradim sam, rano izjutra ikasno popodne. Berbupo~iwem koliko sutra a pro-daja, zna se, na pijaci uMladenovcu. Cena paprikeje solidna, 60 do 100 dinara,veli Miroslav i nagla{avada nema ni{ta bez dobrogsemena i konsultacijestru~waka.

- "Dan paprike" je cen-tralni dan manifestacijekoja se od pro{le godinezove “Drenova~ki dani”,obja{wava Neboj{aMiqkovi}, ~elni ~ovek sela.- Ove godine novina je bila

takmi~ewe u najkvalitetnojrakiji u tri kategorije, apet ekipa takmi~ilo setre}i put u pravqewuajvara koji se kr~kao u sub-otu, 31. avgusta, od ranihjutarwih sati. Za poslu`ewebio je lova~ki gula{ kojije, u kazanu, pripremaladrenova~ka sekcija Lova~kogudru`ewa, a ribqu ~orbupripremilo je na{e poqo-privredno udru`ewe“Vo}ar”, ka`e Miqkovi}.Prve ve~eri, 30. avgusta,

nastupio je orkestar “Bra}aLe{janin”, a sutradan,

tokom dana i uve~e,Spasovdanci i wihovigosti. Tada su progla{enipobednici i uru~eni pehari,a zatim se ispred rekonstru-isanog seoskog doma nastavi-lo narodno veseqe. Manifestaciju su i ove

godine organizovali SavetMZ Drenovac, KUD“Spasovdanski vez” i dren-ova~ka poqoprivrednaudru`ewa, uz velikupodr{ku Turisti~ke orga-nizacije, a pod pokrovite-qstvom Op{tine Para}in.

Z. Ra{i}

“DRENOVA^KI DANI” ODR@ANI POSLEDWEG AVGUSTOVSKOG VIKENDA, PRED PO^ETAK BERBE

10

Bio je to povod da predsednik op{tine Sa{a Paunovi} uru~i KUD-u“Spasovdanski vez” kqu~eve rekonstruisane velike sale Doma kulture

RAKIJA PRVI PUT OCEWIVANA

Novitet u Drenovcu bilo je takmi~ewe proizvo|a~arakije, u tri kategorije. Na ocewivawe je stiglo preko50 uzoraka tridesetak proizvo|a~a, a stru~ni `irije presudio da je najboqu {qivovicu proizveoMiroslav Jeremi}, vo}nu rakiju - viqemovku RadoslavRadosavqevi}, a lozu Milan Stevanovi}.

RADUJETE LI SE SEPTEMBRU?Spremawe zimnice, kupovina ogreva,

priprema dece za {kolu.... radujete lise septembru?Svaka doma}ica }e vam re}i da je zimni-ca napravqena kod ku}e ukusnija i ispla-tivija: oko 50 posto jeftinija od kupqene.Ali, i za ku}nu re`iju morate izdvo-jiti od 15.000 do 20.000 dinara i dobardeo vremena koga danas retki imaju. Na gradskoj pijaci u Para}inu ove jeseni{aroliko, pa su i cene takve. Paprikumakedonku mo`ete kupiti na komad, cenaje od 3 do 10 dinara, kilogram se kre}eod 60 do 100; babura je od 3 do 5 dinarakomad, 80 za kilogram. Za karfiol tre-

ba izdvojiti 120 dinara po kg, za plavipatlixan od 50 do 60, dok paradajz vaqaplatiti, u zavisnosti od kvaliteta, od60 do 120 dinara. Kupus je i daqe naj-jeftiniji, 20 do 30 dinara za kilogram. Ako spadate u onu polovinu Srba kojiletos nisu spremili ogrev, a prose~naporodica potro{i, recimo, desetakmetara, treba}e vam jo{ 50.000 dinara. Pripreme za {kolu, uxbenici, sveske...u proseku su od 12.000 do 15.000 po |aku,a osim toga svakom {kolarcu treba ijesewa garderoba... Radovali se, ili ne, septembar je sti-gao. B. Drenovakovi}

Simboli~no uru~ewe kqu~eva sale predsedniku KUD-a

Najboqi zasad paprike imao je Miroslav Stevanovi}

DDDD OOOO BBBB RRRR AAAA PPPP AAAA PPPP RRRR IIII KKKK AAAA IIIIJJJJ OOOO [[[[ BBBB OOOO QQQQ IIII FFFF OOOO LLLL KKKK LLLLOOOO RRRR

Nastup “Spasovdanaca” u rekonstruisanoj

velikoj sali doma kulture

~etvrtak 12. septembar 2019.12 Dru{tvoBilten

Oslikavawe zidovaistorijskim motivima usklopu drugog “Festivalauli~ne umetnosti”, uorganizaciji Doma omla-dine i Saveta za mladeop{tine Para}in, orga-nizovano je krajem avgus-ta u “Parki}u hali}u”kod hale sportova.

@arko Stankovi},diplomirani grafi~ki

dizajner iz Kulturnog cen-tra, ka`e da je na inici-jativu Doma omladine ipomenutog saveta akcijaprvi put organizovanapro{le godine. Sada suoslikana jo{ ~etiri zida,koja su ina~e napravqenasredstvima popova~kecementare, odnosno kom-panije “CRH Srbija”.- Kako nam je `eqa da to

edukativno deluje na na{estanovnike, teme murala suistorijski motivi.Pro{log leta smonaslikali Tomu@ivanovi}a, JelisavetuPetrovi}, Stevu Pisara iSvetozara Draga~evca,prikazali wihove sudbinei doga|aje po kojima supoznati, obja{wavaStankovi}.

Po re~ima NemaweJovanovi}a, predsednikaSaveta za mlade, ideja serodila pre dve godine kadasu od cementare dobijenasredstva za izgradwu namen-skih zidova za grafite, adaqe je Op{tina prekoSaveza za mlade i Domaomladine preuzela na sebeorganizaciju manifestacijepod nazivom “Festivaluli~ne umetnosti”. - Ovogodi{wa tema je

sli~na pro{logodi{woj,motivi su istorijskidoga|aji i neke lokacije naprostoru dana{wegPara}ina. Ono {to je zan-imqivo za ovogodi{wifestival jeste da su autorimurala mladi likovni tal-enti iz Para}ina, odnos-no u~esnici nekada{wihlikovnih kolonija “Grza”,nagla{ava Jovanovi}.Organizovawe “Festivalauli~ne umetnosti”, dru-gog po redu, jo{ je jedan odna~ina na koji op{tinaPara}in podr`ava stvar-ala{tvo mladih.

B. Drenovakovi}

U Tekiji je 24. i 25.avgusta odr`an tre}iMe|unarodni festivalfolklora "[iri kolookolo". Prvog dana jeodr`ano takmi~ewe za vet-eranske ansamble i ansam-ble do 14 godina, dok su sedrugog dana nadmetali star-iji omladinski ansambli. Odaziv folklora{a bioje iz cele Srbije i izBugarske, konkurencijavrlo jaka tako da je `iriimao te`ak zadatak daizabere najboqe, a osimtakmi~arskog, prikazanje i revijalni deo pro-grama.U kategoriji veterana

prvo mesto pripalo jeKUD-u "Srpsko narodnokolo" iz Jagodine. Drugomesto osvojio je KUD"Stevan Kni}anin" izKni}a, a tre}e su podelili""Zdravac"" iz Jagodine i"Moravac"" iz ]i}evca.

U kategoriji dece do 14godina prvo mesto je osvo-jilo Dru{tvo ""Kolo" izKwa`evca, drugo FS"Korak po korak" izPetrovca na Mlavi, atre}e KUD "Budu}nost"iz Dobanovca. Igra~ve~eri u ovoj kategoriji jebio Ogwen Batini}.Druge ve~eri takmi~ilisu se stariji od 14 godi-

na. Najboqi u toj kate-goriji omladinaca bio jeKUD "Banatski biseri"iz Fakra`dina, zatim"Zora" iz Zaje~ara, pa"Severwaci" iz Vidinaiz Bugarske i KUD"Selevac". Najuigranijiansambl po oceni `irijaimao je KUD "Devetiavgust" iz Lu~ine. Zanajboqeg igra~a 2019.

progla{ena je TamaraTrajkovi} iz GKUD“Abra{evi}” iz Para}ina.U revijalnom delu nas-

tupili su jo{ "Zora","Perla" i "DespotStefan" iz Beograda,"Slavuj" iz Novog Badovca,"Haxi Prodan" iz Trnavekod ^a~ka i “StevanKni}anin” iz Kni}a.

B. Drenovakovi}

Po redu 47. “Ratarijada”odr`ana je ove godine 24. i25. avgusta, a doma}in jebilo Ratare iz na{eop{tine. Gosti su bili izsela Ratari kod SmederevskePalanke i istoimenog selakod Obrenovca u sklopuvi{edecenijskog dru`ewa

tri sela istog imena.Osim zabave organizo-

vana su i sportska nad-metawa u malom fudbalu,basketu, stonom tenisu,kao i u tradicionalnimsrpskim igrama kao {to suskakawe u xakovima, nad-vla~ewe konopca... B.D.

Udru`ewe slepih i slabo-vidih iz na{eg grada ovogleta isporu~ilo je 1.300belih {tapova sopstveneproizvodwe korisnicima udr`avi Katar.Vrednost ugovora je 2.450.000

dinara, a naru~ilac belih{tapova koje ve} niz godinaproizvode na{i sugra|ani saslabijim vidom je doktorAhalid Ali Al - Naemi izDohe, predsednik Saveza slepiharapskih zemaqa, koji i sam

ima problem sa slabovido{}u.- Ispo{tovali smo sve

odredbe ugovora i {tapovesmo uradili prema wihovimstandardima, u ~etiriveli~ine, du`ine od 1,1 do1,4 metra. Za svaki {tap smo

sa{ili odgovaraju}e fut-role po{to je naru~ilacposla zatra`io i specijal-ni na~in pakovawa, ka`eTiodor Veqkovi}, predsed-nik Op{tinske organizacijeslepih. M.S.

Na republi~koj mani-festaciji “Dani {qive” uBlacu, krajem avgusta, nazavr{noj ve~eri nastupi-la su i dva kulturno-umet-ni~ka dru{tva iz na{eop{tine, Dru{tvo“Petrus” Zabrega i KUD“Bo`ikovo” iz Bo{wana.Na ovom doga|aju poredna{ih Para}inaca idoma}ina, KUD-a “Stojan

Novakovi}” i Centra zakulturu “Drainac” iz Blaca,u~estvovao je i jagodinskiKUD “Kablovi”, a pre nas-tupa u~esnici su u defileupro{etali ulicama Blaca. Nekoliko dana nakon ovemanifestacije, folklo-ra{i, peva~i i svira~i“Petrusa” bili su u~esni-ci 14. “Dana {qive” uOse~ini. Z.R.

DRUGI FESTIVAL ULI^NE UMETNOSTI U PARKI]U KOD HALE

MLADI UMETNICI OSLIKAVALI ZIDOVEOrganizaciju festivala potpisuju Savet za mlade i Dom omladine

OP[TINSKA ORGANIZACIJA SLEPIH PRAVI POMAGALA ZA OSOBE BEZ VIDA

BELI [TAPOVI POSLATI ZA KATARKvalitet se lako prepozna i na drugom kontinentu

ME\UNARODNI FESTIVAL U ORGANIZACIJI KUD “ABRA[EVI]”

FOLKLORA[I [IRILI KOLO U TEKIJIZa najboqeg igra~a 2019. godine progla{ena je Tamara Trajkovi} iz “Abra{evi}a”

VI[EDECENIJSKO DRU@EWE TRI SELA

“DANI KULTURE” ODR@ANI 16. PUT

PARA]INCI NA “DANIMA [QIVE” U BLACU

NASTUPALI “PETRUS”I “BO@IKOVO”

Kao i niz prethodnih god-ina, u Svojnovu se krajemleta odr`ava manifestaci-ja "Dani kulture". Poseta jeuvek brojna i me{tani pro-gram prate sa punom pa`wom,a najvi{e takmi~ewe mladihharmonika{a. Ispred Domakulture 30. avgusta tak-mi~ilo se wih 16, a u brojnapublika u`ivala u muzici. Gosti ve~eri bili su Slavi{aSavi} [oder sa orkestrom i

uspe{ni peva~i {umadijskog isrpskog melosa, AleksandarIli} i Biqana Jevti}.Pobedio je mladi harmonika{Aleksandar Rankovi} iz Vin~ekod Topole, koji je ve} osva-jao mnoge nagrade, me|u wimai me|unarodnog nivoa."Dani kulture" u Svojnovu

odr`avaju se ve} 16 godinazaredom, a manifestacijaobuhvata i smotre foklora.

N.S.

TAKMI^EWEHARMONIKA[A

U SVOJNOVU

JO[ JEDNA “RATARIJADA”

~etvrtak 12. septembar 2019. 13Zdravqe Bilten

PROMENITE @IVOTNI STIL

Uprkos mnogim lepim stvarima koje donosi jesen,mnogi se pribojavaju dolaska hladnijih dana zbogpojave prehlada, gripa i sli~nih bolesti. Pravilnabriga o sebi i svom telu i promena `ivotnog sti-la mogu pomo}i u borbi protiv tih bolesti. Jedite vo}e i povr}e svakodnevno, a posebno onokoje je bogato vitaminima A, C i E. Jedite proteine – oni poma`u u borbi protiv

virusa i bakterija. Koristite maslinovo uqe i beli luk - sadr`e

zdrave masne kiseline koje poboq{avaju imunolo{kufunkciju. Smawite stres - nemogu}e je potpuno izbaciti gaiz `ivota, ali mogu}e je odabrati kako se suo~itisa wim i reagovati na wega. Ve`bajte umereno - dnevna fizi~ka aktivnost

poboq{ava imunitet, ali nemojte preterivati. Izbacite alkohol i cigarete – jer oni uzroku-

ju ve}u osetqivost na prehlade i viruse.

SAVET PLUS

IZREKARazlika izme|u gluposti i genijalnosti

je u tome {to genijalnostima svoje granice.

Ajn{tajn

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Jedna od najva`nijih stvari zaboqi uspeh deteta u {koli je daroditeqi budu ukqu~eni u wiho-vo {kolovawe jer oni imajuzna~ajnu ulogu u razvoju detetovogsamopouzdawa, motivacije i li~nogodnosa prema doma}im zadacima iu~enicima. ^ak i ako ste ve} aktivno

ukqu~eni u rad va{eg deteta ipru`ate mu podr{ku, sve to mo`etejo{ poboq{ati. ^ITAJTE, ^ITAJTE, ^ITA-

JTE… - ^itawe je kqu~no zauspeh deteta u {koli i zapo~iwepod uticajem detetovih prvihu~iteqa - roditeqa. Uz to, koris-tite ovu priliku za postavqawepitawa i razgovore o pri~amakoje ~itate. Deca ovako mogunau~iti puno toga. SVAKODNEVNA ISKUSTVA

SU ZA U^EWE - Svakodnevnirituali i situacije mogu da buduprakti~ne prilike za u~ewe.Podstaknite dete da pita „Za{to?“I poku{ajte da ne date odmahodgovor ve} da do wega zajednodo|ete.

BUDITE UPU]ENI U TO [TARADI U [KOLI - Pogledajtesvesku, pitajte ih {ta su radili,porazgovarajte i sa nastavnicima svremena na vreme. Tako }ete mo}ida posmatrate kako dete napredujei {ta ga zanima vi{e, a {ta mawe.NEMOJTE O^EKIVATI SVE

PETICE - Podstaknite dete da dasve od sebe kada u~i, ali da znada nekada wegovo najboqe nije zapeticu. Cenite jedinstvenost va{egdeteta. VODITE RA^UNA DA SU

OSNOVNE POTREBE UVEKISPUWENE - Pobrinite se dava{e dete dovoqno spava, jede, daima dobru higijenu i vodite ra~unao wegovom zdravqu. OTKRIJTE [TA MOTIVI[EVA[E DETE - Nau~ite ga dabira prave stvari ne zbog strahaod kazne ve} zato {to vidi vred-nost u tome da ne{to radi najbo-qe {to mo`e. Ovo }e detetuslu`iti tokom {kolovawa, ali iu `ivotu.DOZVOLITE VA[EM DETETUDA DO@IVI I NEUSPEH -

Najuspe{niji u~enici su oni kojinau~e da budu odgovorni, pouz-dani i organizovani uz pomo}sopstvenih gre{aka. Nekada namnajboqe `ivotne lekcije do|u nataj na~in. Tako nau~imo kakone{to ne treba raditi.VE@BAJTE DISCIPLINU I

PO[TOVAWE KOD KU]E - Akose od deteta ne tra`i da se uporodici pona{a na odre|eni na~in,ono }e to o~ekivati i u {koli. Ada bi dete iskazalo po{tovawe pre-ma drugim osobama, ono to mora vide-ti u svojoj porodici.HVALITE I OHRABRUJTE

VA[E DETE - Obratite pa`wuna to u ~emu je va{e dete dobroi pomozite mu da gaji to intereso-vawe. Isto tako obratite pa`wui na predmete u kojima imapote{ko}a i radujte se zajednosvakom malom napretku i uspehu.Neka zna da ste ponosni na wega.RAZGOVARAJTE PONOVO SANASTAVNICIMA - U~estvujtena roditeqskim sastancima izaka`ite posebno razgovore s vre-mena na vreme.

KAKO DA POVE]ATE INTELEKTUALNI POTENCIJAL VA[EG DETETA

Jesen ja na pragu, pa i samorganizam ~oveka i na{e raspo-lo`ewe trpe promene, naro~itou prelaznom periodu. [tamo`ete da o~ekujete?Da vam kosa opada - to jeprirodan ciklus. U jednomtrenutku, devedeset odstona{e kose raste, a ostatakje u mirovawu koje trajeizme|u dva i {est meseci,pre nego {to vlas ispadne.Zatim folikul dlake koja jeispala miruje tri meseca, aonda se ceo proces ponovi- rast, mirovawe i opadawe.Osim ako }elavite. Ondanema rasta posle opadawa,ali to je sasvim druga pri~a.Uz nedostatak vitamina D,gvo`|a i joda, stawe mo`esamo da bude gore. Zato se

pravilno hranite.Da vam je ko`a suva –

zato jer vazduh postaje hlad-niji i suvqi, a i grejawe,naro~ito centralno, neuti~e dobro na ko`u. Pijtevi{e vode, jedite zelenolisnato povr}e (keq,brokoli), citruse ibobi~asto vo}e, a na va{emtawiru masna riba trebalobi da se na|e bar tri putanedeqno (sku{a, losos).Da vam nedostaje energi-je – jer u jesen po~iwemoda mewamo i na~in ishrane,jedemo te`u i toplijuhranu, za~iweniju. Pijtezeleni ~aj koji podi`enivo energije a kofeinizbegavajte, jer }e vampomo}i samo "na prvu lop-

tu", ali }ete se ubrzoponovo ose}ati tromo.Va{a u`ina u toku danatrebalo bi da bude {akasuvog vo}a i ora{astihplodova, tako da imatemale dopune energije usvakom trenutku. Jeditegove|e meso, jaja, mle~neproizvode, sme|i pirina~,tako da imate dovoqnovitamina B koji je neopho-dan }elijama da biproizvodile energiju.Da budete neraspolo`eni- kako dani postaju kra}ii sunca je sve mawe, umor,pospanost, ali i tuga, padsamopouzdawa, povla~ewe usebe - ~esta su pojava.Zato u ishranu uveditevi{e ribe - lososa,

sku{e… koja povoqnouti~e na mozak i dobroraspolo`ewe. Smawiteunos alkohola i kofeinajer ~ak i ako vas onitrenutno odobrovoqe, posle}e vam biti jo{ gore.Mo`ete imati no}ne

more - pa zato proveditevi{e vremena napoqu, u{etwi, tokom dana.U jesen imunitet slabi -to je posledica smawewanivoa vitamina D, a ivi{e vremena provodi-mo u zatvorenom tako dase virusi lak{e prenose.Zato se hranite plodovi-ma jeseni, u`ivajte i akoki{a pada i {etajte,{etajte... kad god imatevremena.

“@ivot ima svoje uslove.Kako bi ~ovek bio prih-va}en me|u obrazovanimqudima, mora biti kul-turan”, poru~uje u jednompismu ruski pisac AntonPavlovi~ ^ehov svommla|em bratu.Kulturni qudi imaju

razvijen ose}aj za lepo,estetsko. Ne idu naspavawe u ode}i, odr`ava-ju ~isto}u `ivotnog pros-tora. Veoma vode ra~una dakontroli{u svoje nagone ida u suprotnom polu nevide samo seksualniobjekat. Te`e original-nosti, otmenosti, ~ove~nos-

ti, dive se maj~inskimose}ajima. Ne opijaju seve} piju alkohol samo uposebnim prilikama. Dr`ese na~ela mmeennss ssaannaa iinnccoorrppoorree ssaannoo – u zdravomtelu zdrav duh.

Da bi ~ovek bio kul-turan, nije dovoqno dasamo ~ita popularneromane i pose}ujepozori{te. On moraneprestano, danono}no daradi na sebi, da u~i, tru-di se… i da odmah odbacisujetu jer se svakiizgubqeni sat ra~una.Na|ite se i shvatite

ozbiqno.

Pretpostavqa se da sudivqi kupus doneli uEvropu keltski osvaja~ioko 600. godine pre na{eere, a po~eo je da se gajiu staroj Gr~koj i Rimu.Smatrali su ga lekom kojile~i mnoge bolesti. Usredwem veku ovo povr}eje bilo poznato i kao“lek siroma{nih”.Kupus je izuzetan izvorvitamina C, obiluje hran-qivim vlaknima, asadr`i i magnezijum,kalcijum, magnan, folate,vitamine A, B1, B2 iB6, kalijum, omega-3masne kiseline, kao ifitohemikalije indol isulforafan.Efikasan je u le~ewu

~ira na `elucu, deluje

kao antioksidans, ~istiorganizam od toksina,pospe{uje detoksikacijui smawuje rizik od rakadojke i debelog creva.Sve` kupus je odli~anizvor folne kiselinekoja je potrebna za prav-ilan razvoj ploda. Tako|esmawuje rizik od sr~anogi mo`danog udara, poma`ekod reumatizma i prob-lema sa ko`om.Crveni kupus sadr`i

vi{e za{titnih supstanciod belog. Ima 6-8 putavi{e vitamina C.Antioksidansi kojimaobiluje crveni kupus,posebno antocijanini, moguda za{tite }elije mozga.Sve` u salati je najbo-qi.

POLOVINOM SEPTEMBRA MEWA SE VREME I STAWE ORGANIZMA

[TA MO@ETE DA O^EKUJETE U JESEN

APOTEKA – K U P U S

STVARNO OZBIQNO –

KULTURNI QUDI

~etvrtak 12. septembar 2019.14 KulturaBilten

Pridr`avawe zakona.- U raz-govorima sa predstavnicimasudske i upravne vlasti kraq jepokazao primereno poznavawegoru}ih problema, kao {to sukorupcija sudova i sudija,parni~arski mentalitet naro-da, slabosti mnogih zakona,pona{awe policijske i poreskevlasti prema narodu, poreske idruge finansijske namete iwihovo prikupqawe. Zanimaloga je politi~ko stran~arstvo iwihovo prisustvo u svakod-nevnim poslovima dr`avneuprave. Svima je savetovao ipreporu~ivao da se pridr`ava-ju zakona, da ne izrabquju nar-od, da se prema wemu pona{ajuu granicama dozvoqenog, te dase iskoreni ili ubla`istran~arstvo. To je bio deosveukupnog preporoda naroda i

dr`ave. Napomena prire|iva~a: Kao

neki oblik op{teg zakqu~karazgovora sa predstavnicimadr`ave i naroda, ovde je u parre~enica sve to svedeno napotrebu da se i narod, wegovipredstavnici, i dr`ava, wenipredstavnici, pridr`avaju zakonai da tra`e wihovu izmenu akosu lo{i i ako smetaju pre-duzetim promenama, reformamau dru{tvu.Prosvetna pitawa.- Kraqevi

susreti i razgovori ukqu~ivalisu i predstavnike obrazovawa -profesore, u~iteqe, razna kul-turna dru{tva. To nije biloneobi~no budu}i da ih je kraqsmatrao osnovnim ~iniocem ureformi dru{tva. Tokom raz-govora sa profesorima uPara}inu kraq se raspitivao o

broju u~enika u {koli, kolikoih nastavqa {kolovawe u vi{imrazredima, a koliko odlazi uu~iteqske {kole, kakvo jezdravstveno stawe u~enika ida li se redovno obavqajulekarski pregledi. "Truditese da kod dece razvijate qubavka daqem izu~avawu nauka, aline zaboravqajte moralnu igra|ansku stranu vaspitawa",upozorio ih je kraq. U ]upri-ji se raspitivao o broju u~eni-ka, broju onih koji su pon-avqali razred, kao i bolesti-ma me|u wima. Na rastanku,kraq je ponovio re~i izgovoreneprethodnog dana i tra`io odwih da vaspitavaju u~enike takoda budu moralne li~nosti, "daimaju karaktera, jer to nam jemnogo potrebnije no praznanauka".

Po{to je razgovarao sa profe-sorima, kraq je primio pred-stavnike u~iteqa. U Para}inu seraspitivao o tome da li suroditeqi dozvoqavali deci da iduu {kolu i da li su imali nepri-jatnosti sa wima, zatim o stawuzdravqa, kao i o tome da li su~lanovi U~iteqskog udru`ewai da li im op{tina redovnopla}a dodatak za stan. Izrazio je`equ da kod dece razvijaju "ukusza rad, da ne pomisle svi, ~impo|u u {kolu, da treba da budu~inovnici". Upozorio ih je na toda je wihova du`nost bila dau~enike pripremaju da budu vred-ni i korisni radnici, da imobjasne da je svaki ~inovnikkoristan, ali da bez radnikadr`ava ne mo`e da napreduje. U]upriji se raspitivao o stawupismenosti naroda, wenom

{irewu, da li deca ~itaju nar-odne pesme i sl. @eleo je da znane{to vi{e o higijeni u ku}amai {kolama i podsticao u~ite-qe da podu~avaju u~enike dabudu ~isti, da se bave fizi~kimve`bama i da se {to vi{ekre}u. U oba mesta stavio je nadu{u u~iteqima posebnu du`nosti obavezu. U Para}inu jenaglasio da od dece koja su impoverena treba da stvaraju"vaqane Srbe i Srpkiwe, koji}e otaxbinu staviti vi{e svihli~nih interesa". U ]upriji jeistakao da u~iteqi treba dabrinu o moralnom vaspitawudece po{to je ono va`nije odnauke. To je objasnio slede}imre~ima: "Moral je kod naspo~eo da opada i na vama je daga podignete preko omladine,koja vam je poverena."

KRAQ PETAR PRVI KARA\OR\EVI] U PARA]INUBELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Kada se na kraju pred-stave mladi glumac IvanPerkovi}, skinuv{i{ajka~u i ispraviv{ise, poklonio publici,tek se onda videlokoliko je bila uspe{nawegova telesna trans-formacija u lik dedaSvetozara, pogrbqenogstarca, sa telom i du{omna raznim stranama.Ivan Perkovi} (GorwiMilanovac, 1988.) jezavr{io glumu naAkademiji umjetnosti uBawaluci, zatim infor-matiku i e-biznis, pro-fesionalno igra {ah,govori engleski, osniva~je NASTeatra koji jeposve}en pesnikuMom~ilu Nastasijevi}u.Najvi{e uloga je ost-vario u Narodnompozori{tu RepublikeSrpske i De~jempozori{tu RS.

Tekst monodrame podnaslovom "Kad umrehonomad" je napisalaQiqana Bralovi}, dok suscena i kostim kreaci-ja samog Perkovi}a.Na sceni je sve vreme

starac sa daskama,~eki}em, kle{tima idrugim alatom, onpriprema sebi sanduk ipri~a kako je jednomzamalo umro ali je mogaoda ~uje, oseti i jednimokom vidi kako sepona{aju oni sa kojimaje proveo svoj `ivot -`ena, trojica sinova iwihove `ene, snajka, brati kom{inica. Neke onpoznaje po glasu, neke pohodu, neke po na~inunaricawa, a neke poti{ini koju stvaraju.On vidi da se tu svepretvara u predstavu, danema iskrene `alostive} da svako vidi neku

korist za sebe, pa ~ak ineku vrstu zadovoqstva{to je umro neko drugi,a ne on. O motivima ove mon-

odrame autorka tekstaka`e: "Kroz Svetozarevokazivawe iznosim osudulicemerja, pretvarawa ineke vrste izopa~enosti.Drugi motiv je da svomjunaku ispunim `equ, kojaje podsvesna `eqa svakog~oveka, da vidi koliko }ekome nedostajati kad ga nebude bilo".Iako je na sceni samo

deda Svetozar, wegovapri~a kao da o`ivqava svete likove, sa wihovimkarakterima, pret-varawima i tajnim nam-erama, ali se predstavazavr{ava kao neka vrstahimne qubavi koja je, pop-ut du{e, neobja{wiva ineuhvatqiva, a pro`imai pokre}e sve. D. Nikoli}

Autorska predstavaTeodore Ristovski "Izujse", u re`iji PetraRistovskog i produkcijitrupe "Ludum ludum",prikazana je una{em pozori{tuposledweg danaavgusta. Predstavusu izveli glumciBojana Grabovac,Nina Zdravkovi},Slobodan Aleksi},Teodora Ristovski,Milo{ Jaxi}, PavleJerini} i Sun~icaSimi}.Komad "Izuj se" jeneka vrsta apsurdnognadrealizma koji usebi sadr`i ele-mente tragedije,komedije, apsurda imuzi~kog pozori{ta.Pojam smrti ovde

dobija pomerena zna~ewa,jednom se javqa u vidunedostatka prostora i pri-lika za kreativnoizra`avawe mladih, drugi

put kao nezaposlenost, te,najzad, kao odlazak u pen-ziju velikog umetnika komeupravo rad daje smisao`ivota i uop{te, odr`avaga `ivim.Ovom predstavom je

zavr{ena manifestaci-ja "Kulturno leto 2019"koja se svake godineodr`ava u na{em gradu.Po{to se manfestacijaodr`ava pod pokrovite-qstvom Op{tinePara}in, ulaz je bioslobodan pa jepose}enost bila veli-ka, naro~ito kad su gos-tovale popularne pred-stave, kakva je bila, naprimer, predstava"Za{to i kako ubitimu`a", o kojoj je bilore~i na stranicamana{eg lista. D. Nikoli}

Predstava "Generalnaproba Nu{i}a", prikazanau okviru pozori{nog“Kulturnog leta” je lakavodviqska komedija kojaje premijerno izvedena na"Nu{i}ijadi" u Ivawicii zatim odigrana u okviru"Nu{i}evih dana"Pozori{ta "Slavija" izBeograda.Autori teksta su troje

aktera predstave: BojanaTu{up koja igra An|u,Sandra Jankovi} u uloziAve i Miqan Prqeta,koji tuma~i lik Milutinai na koga je pao i teretre`irawa, mada u pred-stavi ima dosta izmena iimprovizacije.

U stvari, ovde sepozori{na umetnost bavi

sama sobom, jer se pred-stava bavi razli~itimsudbinama troje glumaca.Prqeta igra lik redite-qa Milutina, neuroti~nogi prezadu`enog kockara,koji je prinu|en da glavnuulogu poveri }erki kon-troverznog biznismena ivlasnika lanca kladioni-ca, kome je du`an. ]erkaAva je netalentovana glu-mica, uz to jo{ i raz-ma`ena i nedisciplino-vana. An|a je Milutinovabiv{a `ena, depresivna,histeri~na, qubomorna naosobe mla|e od sebe, aline odustaje od sna da igravelike uloge. Milutindobija obe}awe od jednogvelikog glumca, u pred-stavi je to Bane

Trifunovi}, da igra nekuod glavnih uloga u"Gospo|i ministarki", alikako on ne dolazi, sveuloge treba da igraju wihtroje.Namera autora komada jeda prika`u zamr{enepozori{ne odnose i pro-ma{ene gluma~ke kari-jere, kao {to su zavis-nost jednog kockara,nizbrdica jedne pozori{neprvakiwe i forsirana pro-mocija jedne netalento-vane osobe, ali je glavnaideja, ~ini se, da se pri-ka`e snaga novca, wegovamo} da pretvara porok uvrlinu, vrlinu u porok,razumnost u glupost, aglupost u razumnost...

D. Nikoli}

“NASTEATAR” IZ GORWEG MILANOVCA

GOSTOVAO SA “SVETOZAROM TRE]IM”

OSUDA LICEMERJAKROZ MONODRAMUMladi glumac Ivan Perkovi} uspe{no je izneo lik starca

“KULTURNO LETO” ZAVR[ENO PREDSTAVOM “IZUJ SE”

KOMAD TRAGEDIJE,KOMEDIJE, APSURDA...

PREDSTAVA POZORI[TA "SLAVIJA" BEOGRAD

“GENERALNA PROBA NU[I]A”

~etvrtak 12. septembar 2019. 15Kultura Bilten

Kako je najavqeno upro{lom broju na{eg lista,44. “Siseva~ka likovnakolonija” je odr`ana uperiodu od 26. avgusta do2. septembra u izleti{tuGrza, sa sme{tajem u hotelu"Koliba". Kolonija sesvake godine odr`ava uorganizaciji Kulturnogcentra Para}in, a podpokroviteqstvom Op{tinePara}in.Ova kolonija je jedna od

najstarijih i najredovni-jih likovnih kolonija nateritoriji Srbije. Tokomtog dugog vremena, okupqalaje na stotine likovnihumetnika iz na{e zemqei inostranstva, me|u koji-ma i tako slavna imenakao {to su, na primer, Pe|a

Milosavqevi} i StevanBodnarov. Ve} vi{e od jednedecenije neposredni organi-

zator ovog okupqawa slikaraje @arko Stankovi}, uredniklikovnog programa Kulturnogcentra Para}in, ina~ediplomirani grafi~ki diza-jner.Ove godine je u radu koloni-je u~estvovalo desetoro umet-nika, petoro slikara izBeograda: Vlada Milinkovi},Qubisav Milunovi}, DesimirDeni}, Dragana Kupre{anini Nevena Tanaskovi}; dveKraqev~anke - Sla|anaMiqkovi} i ViktorijaZdravkovi}; Momir Armu{iz Sokobawe, VladanAran|elovi} iz Ni{a iVasilisa Ivanovi} iz Para}ina.

Kako nije bilo zadateteme, svaki od umetnika jei{ao za svojim ukusom isenzibilitetom, tako da sunastale slike sa razli~itimmotivima i tehnikama. Kakoje obaveza umetnika daostave po dve slike orga-nizatoru kolonije, fondKulturnog centra je sadabogatiji jo{ za dvadesetakslika. Nastali radovi bi}e

izlo`eni, kao i uvek, uGaleriji Kulturnog cen-tra u sklopu “Krstovdanskihsve~anosti” povodom DanaOp{tine.

D. Nikoli}

Posle svetske premijere naKanskom festivalu iprikazivawa po ameri~kimbioskopima, film "Bilo jed-nom... u Holivudu" je uPara}inu prikazan 28. i 29.avgusta. Glavne uloge igrajuBred Pit, Leonardo Dikaprioi Margo Robi, ali krozfilm defiluju mnoga drugapoznata filmska imena, pop-ut Al Pa}ina, na primer.Film je neka vrsta retorikenasiqa, ima mnogo okrutnihprizora, scena natopqenihnasiqem. Ali, Tarantino nepridikuje, ne oplakuje, ve}smatra da sistem proizvodinasiqe, pa je i sam nekorek-tan i ide |onom jer mora daodgovori jezikom protivnika. Radwa filma je sme{tena uvreme pre pola veka, u vremehipi revolucije, u vremekontrakulture, seksa, droge

i rokenrola. Rik Dalton jeglumac, a Klif But (BredPit) je wegov dvojnik-kaskad-er. Radi pre`ivqavawa, onise bore za svoje mesto ufilmskom svetu u LosAn|elesu, 1969. godine. Filmrekonstrui{e duh tog vre-mena, sa wegovom arhitek-turom, automobilima, ode}om,modom, muzikom. A benignuideologiju tog vremena, ide-ologiju qubavi i nenasiqa,Tarantino preokre}e unasiqe koje proizvodi sistem,u nasiqe shva}eno kao pro-jekat, “deca qubavi” posta-ju “deca mr`we”.U pitawu je magi~na film-ska pri~a, ubojito kriti~kai ludo zabavna. Tarantino nasovim filmom vra}a 90.min-utnom formatu zaokru`enepri~e; on je sada tu gotovobez konkurencije. D.N.

U ~etvrtak, 5. septembra,u sali na{eg pozori{taprikazana je predstava zadecu Pozori{tanceta"Zvonce" iz Ni{a "De~jeigrarije". Uloge dva juna-ka predstave, Boleta i\oleta, igraju JugoslavMir~i} i BogdanStojimenovi}. Mir~i} jei autor dramatizacije ire`ije, a VladimirStankovi} je komponovaomuziku.Po tematici i karak-

teru, ova predstava jeosobena jer komunicirasa de~jom publikom kojau~estvuje u recitovawu ipevawu pesama poznatihde~jih pesnika, kao {to suDu{ko Radovi}, QubivojeR{umovi} i Dobrica Eri},kao i zato {to ima dostamuzike, lepih songova sa

vesele, poletne i pomalosetne ~arobne harmonike."Na{a mala pozori{na

dru`ina", ka`e JugoslavMir~i}, "ima jedinstvenurepertoarsku politiku.Pravimo interaktivnepredstave za decu u koji-ma su tekstovi na{ihnajboqih pesnika poputRadovi}a, R{umovi}a,Eri}a i drugih. Osnovnaporuka i misija na{ihpredstava je da deci vra-timo kwigu u ruke, da ihzainteresujemo za ~itawe.Zbog toga smo rado vi|eniu bibliotekama {iromSrbije".Sve vreme, za 45 minutakoliko traje predstava,vladala je vesela atmos-fera, de~ja graja, pesma,smeh, aplauzi, uz vedra inasmejana de~ja lica. D.N.

Kwiga "Vreme neispa-vano" je deveta pesni~kakwiga Olge Man~i}Ru`i} Lodike. Objavqenaje u izdawu KK "MirkoBawevi}", KC Para}ini “Alke” Para}in, a uokviru realizacije pro-jekata u kulturi koji sefinansiraju i sufinan-siraju iz buxetaOp{tine. Urednik kwigeje Gordana Vojinovi},recenzent Zoran \uri},korice su rad Du{anaRu`i}a, slika na kori-cama i viwete rad suBranislava Markovi}a, atehni~ka obrada VladiceMilenkovi}a.Lodika je slobodan umet-nik, slika i pi{e pesmei kratke pri~e; zastupqe-na je u ~asopisima, zbor-nicima i antologijama;dobitnik pohvala i nagra-da za haiku poeziju,satiri~nu pesmu i savre-menu poeziju. Pesme su joj

prevo|ene na nekolikosvetskih jezika. Osniva~ jeHaiku kluba i umetni~kekolonije u Prokupqu;u~esnik kwi`evnih ilikovnih kolonija {iromSrbije. Trenutno je ipredsednik najstarijegovda{weg Kwi`evnog klu-ba "Mirko Bawevi}".

Promocija je odr`ana ugaleriji Kulturnog cen-tra, u petak, 6. septembra,pred velikim brojempo{tovalaca wene poezi-je, a govorili su GordanaVojinovi}, recenzent Zoran\uri}, \or|e Petkovi}i dr Predrag Ja{ovi}.Pesme je ~itala Sla|ana

Popovi}, a specijalnigost Petar Bo`i~i} jesvojim vokalomzaokru`io ovaj umet-ni~ki doga|aj.Poetska kwiga “Vremeneispavano” sadr`i triciklusa: Slovo srca,Radost ti{ine i Usnulonebo. Prema Z. \uri}u,ova tri ciklusa odgo-varaju trimahri{}anskim vrlinama- Qubavi, Nadi i Veri,to jest trimahri{}anskim mu~enica-ma, }erkama majkeSofije, koja na stradawuwihovom svojim }erkama

govori: "...sada vi shodnova{im imenima poka`itetvrdu veru, nepokolebqivunadu i nelicemernu qubavkoja nikad ne prestaje..."Doga|aj je zavr{en pot-

pisivawem kwiga iprikupqawem priloga zaporodicu Radi} iz DowegVidova. D. Nikoli}

ZAVR[ENA 44. “SISEVA^KA LIKOVNA KOLONIJA” U ORGANIZACIJI KC

UMETNICI RAZLI^ITOGSTILA I SENZIBILITETANa Grzi je nekoliko dana stvaralo desetoro umetnika iz

Beograda, Ni{a, Kraqeva, Sokobawe i Para}ina

NOVI FILM KVENTINA TARANTINA KOD NAS

“BILO JEDNOMU HOLIVUDU”

PROMOVISANA PESNI^KA KWIGA OLGE MAN^I] RU@I]

“VREME NEISPAVANO”I HRI[]ANSKE VRLINELodikina pesni~ka zbirka predstavqena je 6. septembra u Kulturnom centru

Nakon predstave za decu “De~je igrarije” i predstave“Ru~ni rad” 10. septembra, u ponedeqak, 16. septem-bra, na repertoaru na{eg pozori{ta je predstava“Sviwa” Branislava Nu{i}a, u re`iji Sowe Kne`evi},a 26. septembra je predstava “Bedemi }irilice”Vladimira \or|evi}a, u re`iji Mili}a Jovanovi}a.Obe predstave po~iwu od 20 sati, cena karte je 400dinara. R.B.

POZORI[TE PARA]IN

REPERTOAR ZA SEPTEMBAR

NI[KO POZORI[TANCE RAZVESELILO DECU

IGRARIJE ZANAJMLA\UPUBLIKU

~etvrtak 12. septembar 2019.16 Kultura/ObrazovaweBilten

Svi qubiteqi sporta u Srbiji obradovali suse uspesima Crvene zvezde i Partizana protivJang bojsa i Moldea, ali iza toga su ipak ostaledve senke. Koje?Pred slede}e nastupe Partizan bi trebalo dase zapita za{to va`nu utakmicu igra samopred klincima do 14 godina, a ne pred odraslompublikom, a Zvezda (svaka ~ast za postignutona terenu) bi trebalo da preispita ono {to jeprethodilo me~u protiv {vajcarskog Jang bojsa.Naime, pa`wu ne samo srpske javnosti privukaoje "~uveni" tenk ispred stadiona, oki}enZvezdinom zastavom. I uprava kluba i dr`avnizvani~nici poku{ali su da taj gest opravdajukao "~ist sportski simbol" (zahuktala fudbalskama{inerija), ali da li je ba{ tako i da li jepotez dovoqno mudar?!Pre svega, re~ je o [vajcarcima, onim istims kojima smo delili megdan (i izgubili) naSvetskom prvenstvu u Rusiji i za koje suigrala nekolicina albanskih igra~a, od kojihnas je jedan otvoreno provocirao. I sada je u{vajcarskoj ekipi nastupio i jedan Sulejmani.Ali, da li mi kao ~asna nacija treba da bude-mo zlopamtila koja }e na prqav gest uzvra}atiistom merom? Uostalom, "bra}a" Hrvati su tojedva do~ekali, pa su taj tenk ironi~no proko-mentarisali kao "suvenir iz Vukovara". Do{loim to "kao kec na desetku", pa i kao "oprav-dawe" za nedavno divqawe mladih sledbenikausta{a u okolini Knina i to ba{ u tokuZvezdine utakmice u Bernu. I eto, ako su"delije" cev svog crveno-belog tenka okrenuleprema Kninu (ili Zagrebu), to je ~ist, isportski i politi~ki, proma{aj! Za{to?Jedan od mogu}ih odgovora je ve} stigao predutakmicu Dinama, kad je pred stadionomMaksimir bio parkiran "zar|ali traktor". Apitawe je da li je to kontra "nasiqu" (trak-tor je, za razliku od tenka, poqoprivrednama{ina), ili je to, pak, podse}awe i ironi-ja na srpsku be`aniju traktorima posle"Oluje"?! Pre }e biti ovo drugo, a sigurno jeda to ne}e biti posledwi potez oduvek "za domspremnih". Bi}e i novih provokacija, mo`daznatno opasnijih od razbijawa }irili~nihtabli u Vukovaru.Obrazlo`ewe koje je zvani~no pru`ila srpska

strana je ~ista "pri~a za malu decu". ^as ka`uda je ta naprava "tenk", ~as "oklopni trans-porter" i da mu je "poreklo nepoznato". Namomente je i "prepravqeni kamion"! A"najubedqiviji argument" je svakako tvrdwa da jeta navija~ka skalamerija bila "bez motora ini{anskih sprava". Nismo, vaqda, ispred stadionao~ekivali topovsku kanonadu. I "opti~ke sprave"su bile "skinute" i na kraju je ispalo da je to"samo maketa", ili "muzejski eksponat". A gde su stare, pobedni~ke lopte, gde su

dresovi i kopa~ke Xaje, Pi`ona i Piksija, gdesu fudbalske mre`e koje su Zvezdini fudbaleritresli? Gde su {alovi i klupske zastave? Gdesu osvojeni pehari i ne(izbledele) fotografi-je? Zar to nije sto puta prikladnije za klup-ski muzej od "tenka", xina koji u svesti qudisvih nacija uvek izaziva nezgodne asocijacije?Umalo da zaboravim jo{ ne{to: {lemove! Dali to, mo`da, nije prepolovqena fudbalska lop-ta?! I na kraju ono najbitnije: pedago{kastrana poteza. Fudbaleri, pogotovo srpski,jesu vrlo mladi qudi. Zar wih treba vaspita-vati vo`wom na tenku, makar ona bila samo odstadiona Zvezde do Autokomande?!Izumiteq tog poteza sigurno treba da se

stidi, a Zvezda treba da ga se odrekne, jer jedi-no tako mo`e da sa~uva ~ist obraz i predUEFOM i pred nefudbalskom Evropom, koja sveto {to se de{ava u Beogradu danono}no budnoprati.

PPPPAAAARRRRAAAALLLLEEEELLLLEEEEPPii{{ee:: TToommiissllaavv \\ookkii}}

“NE R^KAJ ME^KU...”

"Krstovdanske sve~anos-ti", posve}eneobele`avawu Dana op{tinePara}in, po~ele su 7. sep-tembra fantasti~nimmuzi~kim doga|ajem, takoz-vanom “Xez ve~eri”, tokomkoje su nastupili Big bendRTS-a i solista na sak-sofonu RAI UNOFran~esko Santu~i.Besplatne ulaznice za ovajkoncert koji je odr`an upozori{tu “planule su”jo{ pre kraja avgusta, a

podelila ih jeTuristi~ka organizacijaop{tine, koja je orga-nizator ovih i drugihdoga|awa u okviru“Krstovdanskih sve~anos-ti”, uvek razli~itogsadr`aja.Drugi veliki muzi~ki

doga|aj je koncert poznatepeva~ice Nata{eBekvalac. Posle odli~nopose}enog nastupa Sergeja]etkovi}a na Ilindan, 2.avgusta, na koncertu

Nata{e Bekvalac 21. sep-tembra, u centru grada,tako|e se o~ekuje vi{ehiqada posetilaca sobzirom na ve} primet-no interesovawePara}inaca i sugra|anaiz okolnih gradova. Istog dana ali od podneodr`ava se “De~jikarneval”, tradicionalnamanifestacija za decu,uz u~e{}e 600 mali{anaiz vrti}a i osnovnih{kola Pomoravskog okru-

ga. Oni }e najpre prode-filovati gradom, a zatimnastupiti na bini mon-tiranoj u centruPara}ina.Pre koncerta Nata{e

Bekvalac i “De~jegkarnevala”, ve} 14. sep-tembra, u subotu od 10sati, u glavnoj Ulicikraqa Petra Prvog, bi}eorganizovana prodajnaizlo`ba narodne radi-nosti, “Etno fest”, uzdolazak izlaga~a izmnogih gradova Srbije.Pro{le godine bilo jevi{e od 60 izlaga~a kojisu prikazali svojerukotvorine i drugeproizvode na identi~nimdrvenim ukrasnim {tan-dovima. U~esnika je biloiz cele Srbije: Zaje~ara,Bora, Negotina,Kru{evca, Ni{a,Para}ina, a sugra|anisu mogli da pogledajurazli~ite ukrasne pred-mete za doma}instvo,{tand sa akvaristikom iku}nim qubimcima, lutke,magnete, ukrasne sapune,ru~no ra|en nakit....O~ekuje se da }e veli-

ki broj izlaga~a biti ina predstoje}em “Etnofestu” u subotu, 14. sep-tembra. Z. Ra{i}

Ekonomsko-trgovinskoj{koli odobreno je formi-rawe odeqewa za zani-mawe trgovac, koje je bilosporno zbog nedovoqnogbroja upisanih u~enika iposle drugog upisnog roka.Odeqewe je ipak formi-rano sa 16 u~enika poodobrewu Ministarstva

prosvete, saznali smo uovoj sredwoj {koli. Uslovi u kojima }e se

obrazovati u~enici ovogprofila su odli~ni, sobzirom da je pro{le{kolske godine iz pro-jekta koji je odobriloMinistarstvo prosveteopremqen kabinet za

budu}e trgovce u kome senalazi sve {to je potreb-no za wihov rad - fiskalnakasa i drugo. Kako je tadare~eno, kabinet }e sekoristiti za stru~ne pred-mete, tako da }e svi u~eni-ci mo}i da koriste ove

pogodnosti za u~ewe, upunom kapacitetu. Ekonomsko-trgovinska

{kola je sva ostala zani-mawa i smerove popunilau predvi|enom broju ve}posle prvog upisnog roka.

N. Stankovi}

Uz saglasnostMinistarstva prosvete i[kolske uprave izJagodine, u Muzi~koj {koli“Milenko @ivkovi}” odove {kolske godineotvoren je novi odsek - zaudaraqke. [kolovawetraje {est godina, ainstrumenti na kojimase svira su dobo{, bubaw,

ksilofon, marimba ivibrafon. Tim povodom uovoj {koli 21. avgustaodr`an je prijemni ispitza vanredni upis u prvirazred, za decu od 9 god-ina i mla|u.Muzi~ka {kola bogatijaje i za perkusion instru-mente: dobo{, bubaw ikahon. Z.R.

““KKRRSSTTOOVVDDAANNSSKKEE SSVVEE^̂AANNOOSSTTII”” PPOOVVOODDOOMM DDAANNAA OOPP[[TTIINNEE PPOO^̂EELLEE 77.. SSEEPPTTEEMMBBRRAA

DDDDVVVVAAAA VVVVEEEELLLLIIIIKKKKAAAA MMMMUUUUZZZZIIII^̂̂̂KKKKAAAA DDDDOOOOGGGGAAAA\\\\AAAAJJJJAAAA::::XXXXEEEEZZZZ VVVVEEEE ^̂̂̂EEEE IIII NNNNAAAATTTTAAAA[[[[AAAA BBBBEEEEKKKKVVVVAAAALLLLAAAACCCCPrvi naredna manifestacija je “Etno fest” u subotu, 14. septembra.Organizator: Turisti~ka organizacija op{tine Para}in

EKONOMSKO-TRGOVINSKA [KOLA DOBILA ODOBREWE MINISTARSTVA

Jedino za ovaj profil bilo je nedovoqnoprijavqenih, dok su svi ostali profili pop-uweni ve} posle prvog upisnog roka

IPAK UPISANOODEQEWE TRGOVACA

OSNOVNA MUZI^KA [KOLA “MILENKO @IVKOVI]” U [KOLSKOJ 2019/2020.

NOVI ODSEK ZA UDARAQKE

[kola ima najsavremeniji kabinet za tu struku

~etvrtak 12. septembar 2019. 17Obrazovawe Bilten

Za razliku od gospode koja je `ivela u svo-jim rasko{nim ku}ama, palatama, vilama iletwikovcima, tri petine siroma{nih gra|ana- sitnih zanatlija i trgovaca, kafexija, rad-nika, {egrta i slugu bile su bez vlastitog stanaili su `ivele u nehigijenskim uslovima. Prema podacima o stambenoj bedi iznetim ukwizi Slobodana Vidakovi}a “Stambena bedakao uzrok dru{tvene degeneracije 1935”,stanovi za siroma{ne gra|ane su bili odlo{eg materijala, bez komunalnih insta-lacija, neosun~ani, vla`ni, sa velikim bro-jem tuberkuloznih stanara, sa ra{irenimalkoholizmom, maloletni~kom delikvenci-jom, sa velikom smrtno{}u odoj~adi. U uslovima stambene bede i prenatrpanos-ti, privatni `ivot je bio nemogu}, beda je ter-ala mu{karce u kafane i alkoholizam, uvla~ilase u du{e qudi i postajala navika i vidnaopakog razumevawa sveta. U "Znakovimapored puta" Ivo Andri}, na primer, pi{e:"...Kada beda prodre u misli, u govor, ushvatawa i obi~aje, zavoli se kao {to se ina~e`ivot voli, kad postane navika, ponos ineka vrsta jadne i naopake religije, kada ras-to~i i pro`me ~oveka do posledwe }elije, takoosvoji i porobi ne samo wega nego i one kojise jo{ nisu rodili. Tada se mo`e re}i da jebeda potpuno i zauvek osvojila jedan kraj, saqudstvom i svim `ivim stvorovima i mrtvimstvarima na wemu, i pretvorila ga u svoje carst-vo koje joj nikad vi{e niko ne mo`e oteti ikoje ne `ivi qudskim `ivotom nego bedom iwenim mrtvim i dugim, dugim trajawem..."Osim {to je stambena beda bila uzrok

dru{tvene degeneracije, ona je bila, tako|e,jedan od razloga dru{tvene nejednakosti i pros-torne segregacije, jer su nastala ~itavanaseqa slamova i partaja, kao {to subeogradska naseqa Jataganmala, Pi{toq-mala, [poretmala, Prokop i Marinkova bara.A B. Peki} ovako opisuje tu pojavu: "...Alina{i su ti gradovi du{u dali za gra|anskeratove, kao da su pravqeni da se na ulica-ma koqemo: poslovni centar sa trgovinamai nadle{tvima, pa za{titni pojas gra|anskihdomova, a onda radni~ki kvartovi, ali i onisu opkoqeni gospodskim letwikovcima, izakojih opet vrebaju seqaci. U tim koncen-tri~nim krugovima `ivi se jedan drugom izale|a, red po red smewuju se bogatstvo inema{tina, red gospode-red fukare, pa opetgospode i unedogled tako, kao godovi udrvetu, kao kri{ke... kri{ke zatrovanogvo}a."Bilo je poku{aja za re{avawe ovog pitawa:putem me|unarodnog kredita, preko dr`avnogfonda za izgradwu malih stanova, zatim putemizgradwe vi{espratnih "kirajxijskih kasarni",te pomo}u restriktivnih mera, kao {to suoporezivawe neizgra|enih parcela i luk-suznih stanova, ograni~avawe visine rente isli~no. Pomenuti Vidakovi} je poku{ao da ski-cira standarde za jedan jeftin stan za siro-ma{ne slojeve: povr{ina oko 60 kvadrata, 150kubnih metara vazduha, dve spava}e sobe zapeto~lanu porodicu, dnevna soba, trpezarija,kujna, ostava, tu{, klozet, kupatilo, terasa;zatim da je stan sun~an, svetao, suv, izgra|enod dobrog materijala, da prozori zahvatuju desetideo povr{ine poda, te da zakupnina ne prelazi18 odsto od prose~ne zarade.Usled industrijalizacije zemqe i eksplozi-je dr`avnih, prosvetnih, zdravstvenih i kul-turnih ustanova, posle Drugog svetskog rataje do{lo do pravog egzodusa sa sela u gradove,{to je dovelo do je{ ve}ih stambenih prob-lema.

GRADSKOSTANOVAWE (4)

MMMM OOOO DDDD EEEE RRRR NNNN IIII ZZZZ AAAA CCCC IIII JJJJ AAAADDDD RRRR UUUU [[[[ TTTT VVVV EEEE NNNN OOOO GGGG @@@@ IIII VVVV OOOO TTTTAAAA

Pi{e: Desimir Nikoli}

U svim para}inskim{kolama, osnovnim i sred-wim, {kolska 2019/2020.godina po~ela je u poned-eqak, 2. septembra.Osnovne {kole, kao i uvek,priredile su sve~ani pri-jem i priredbe za prvakenekoliko dana pre toga, upopodnevnim ili prepod-nevnim satima. Starijidrugari pripremili suprigodan program,recitacije i muzi~kenumere, kako bi novog gen-eraciji olak{ali po~etak.Tako je u O[ “Mom~iloPopovi} Ozren” sve~aniprijem odr`an 30. avgustaod 10 sati, a svim u~enici-ma {kola je po`elelasre}an po~etak nove{kolske godine.

U O[ “StevanJakovqevi}’ do~ek je orga-nizovan tako|e u petakali od 18 sati, dok sutokom prepodneva u~eniciod petog do osmog razredadolazili po raspored ~aso-va koji su im pro~italeodeqewske stare{ine. UO[ “Radoje Domanovi}” zaprvake je prigodan pro-gram prire|en u sve~anojsali te {kole. U O[“\ura Jak{i}” {kola jedobrodo{licu mali{ani-ma i wihovim roditeqimapo`elela jo{ u ~etvrtak,29. avgusta, u svom pre-poznatqivom ambijentu.Sli~no je bilo i u osnovn-im {kolama u selima.U prvi razred osnovne

{kole u op{tini Para}inove godine upisano je prviput mawe od 400 |aka. To

pokazuje da na{a op{tina,kao i cela Srbija, imaproblem sa natalitetom.Prethodne godine prvaka jebilo 460. Prema va`e}em kalen-

daru Ministarstvaprosvete, prvi odmor zau~enike je 11. novembra,kada se obele`ava dr`avni

praznik Dan primirja.Sledi zimski raspust izdva dela - od 30. decembrado 7. januara, a prvo polu-godi{te se zavr{ava 31.januara. Drugi deo ras-pusta traje od 3. do 17.februara. Prole}ni ras-pust u drugom polugodi{tuza osnovce je od 13. do 20.

aprila, a za sredwo{kolceod 15. do 20. istog mese-ca. Drugo polugodi{te jeod 18. februara do 2. junaza male maturante, a do 16.juna za ostale osnovce.Letwi raspust za sred-wo{kolce po~iwe 19. juna,a za maturante izme|u 22.i 29. maja. Z.R./N.S.

Posle prvog dela obukeodr`anog po~etkom jula, uokviru projekta "Digitalnau~ionica, digitalno kompe-tentan nastavnik - uvo|eweelektronskih uxbenika idigitalnih obrazovnih mater-ijala", 22. i 23. avgustaodr`ane su jo{ dve obuke, zau~iteqe i nastavnike koji }epredavati u prvom, drugom,petom i {estom razredu. Obuke su odr`ane u {kola-ma “\ura Jak{i}” i “Mom~ilo

Popovi} Ozren”. U prvoj, kakosaznajemo od Violete@ivkovi}, pedago{kog savet-nika koja je bila voditeq teobuke, bilo je 17 polaznika iztri {kole: “Radoje Domanovi}”,“Branko Krsmanovi}” Sikiricai “\ura Jak{i}”. U O[“Mom~ilo Popovi} Ozren”znawa je iz ove oblasti tako|esticalo 17 prosvetnih radni-ka iz {kole doma}ina i O["Stevan Jakovqevi}". Voditeqje bio Goran Mili}, nastavnik

geografije.Svi nastavnici koji su

pro{li obuku dobi}epo~etkom {kolske godinedigitalnu opremu koju }ekoristiti u svojim kabine-tima. Osim digitalne oprememo}i }e da koriste i elek-tronske uxbenike i time }eunaprediti svoj rad u ciquostvarivawa dobrog ishodaobrazovawa i vaspitawa.Za projekat “Digitalna

u~ionica” Ministarstva

prosvete prijavilo se vi{eod 500 {kola sa teritorijeSrbije, a bi}e podeqeno oko9.000 kompleta digitalneopreme. Komplet sadr`i lap-top, projektor i zvu~nik,{to }e sve pomo}i u radu saelektronskim uxbenicimakoji }e od naredne {kolskegodine biti u ponudi svihizdava~kih ku}a. Iz na{eop{tine u ovaj projekatukqu~ene su sve osnovne{kole. Z. Ra{i}

OSNOVCI I SREDWO[KOLCI VRATILI SE U [KOLSKE KLUPE

SVE^ANO ZA DO^EK \AKA PRVAKAUz prigodan program, sve {kole po`elele su im dobrodo{licu pre prvog zvona, 2. septembra

BERZA POLOVNIH

UXBENIKA

Nastava u ~etiri sred-we {kole u Para}inutako|e je po~ela 2. sep-tembra, a u Ma{insko-elektrotehni~koj {koliorganizovan je nekolikodana kasnije peti bazarpolovnih uxbenika nakome su u~enici moglida prodaju, zamene, poza-jme ili poklone svojestare kwige.

NASTAVAK OBUKE "DIGITALNA U^IONICA - DIGITALNO KOMPETENTAN NASTAVNIK"

NOVA ZNAWA ZA JO[ 34 NASTAVNIKAJo{ dve obuke, 23. i 24. avgusta, odr`ane su u {kolama “\ura Jak{i}” i “Mom~ilo Popovi} Ozren”

Nova generacija O[ “\ura Jak{i}”

Prigodan program za prvake - O[ “Radoje Domanovi}”

O[ “Mom~ilo Popovi} Ozren”

~etvrtak 12. septembar 2019.18 SportBilten

Klub ko{arka{a ukolicima KkUK "Tigar"Para}in, koji je iznedrioi reprezentativca Srbije,osnovan je 2010. godinena inicijativu paras-portiste Nikole Kata,na{eg sugra|anina.Op{tina je razumelapotrebu za osnivawemovakvog kluba, {to je real-izovano 8. septembra istegodine, ka`e u razgovoruza “Bilten” wegov osniva~Nikola Kato.Po~eci su bili skromni,pa je uz podr{ku ostalihsli~nih klubova u Srbijiklub nabavio najpre jedna,zatim i druga ko{arka{kakolica. Ve} naredne godine“Tigar” je stekao pravo dase finansira iz buxeta.Odmah po osnivawu, Katopokre}e “Dan parasporta”

u saradwi sa Sportskimsavezom op{tine, a 2011.u klub je do{ao FilipJovanovi}, mladi} koji jedanas ~lan reprezentaci-je Srbije koja je nedavnopostala vice{ampion naEvropskom prvenstvu. - Lokalna samouprava je

maksimalno pomogla i prenego {to je stupio nasnagu zakon po kome jesport osoba sa inva-liditetom progla{en zasport od nacionalnoginteresa, tako da smo mijedini klub u Srbiji kojije na redovnom buxetskomfinansirawu i koji imadobru saradwu pre svega saSportskim savezomop{tine i sa lokalnomsamoupravom. Imamo osam~lanova, me|u kojima smoreprezentativac Filip

Jovanovi}, VladicaMilenkovi} i ja. Nekad jejako te{ko organizovatiekipu i treninge, ali sve todaje i dra` ovom sportu.Postojala je srpska ligagde smo mi bili u vrhu, nadrugom ili tre}em mestu. Odpro{le godine je ona stopi-rana iz finansijskihrazloga, tako da trenutnofunkcioni{emo po prin-cipu rekreacije, turnira ipromocije ko{arke ukolicima, obja{wava Kato.Ovaj klub na “Danu para-porta” u okviru“Sportskog leta” potrudiose da poka`e sve {to jetehni~ki bilo izvodqivona lokaciji u centruPara}ina i da predstavisportove kojima bi osobesa invaliditetom mogleda se bave. Ipak...

- ^iwenica je da svihvale organizaciju i dasu qudi zadovoqni, ali janisam jer nisam uspeo daanimiram bar jednu novuosobu sa invaliditetomgodi{we da se bavisportom. Ne da juri rezul-tat ve} da se takmi~i sasobom, jer sport pru`amogu}nost ovim osobamada se osamostale,obja{wava Kato."Trofej turnir ko{arkeu kolicima” }e se odr`atipolovinom oktobra, a Katoisti~e izuzetnu saradwusa svim klubovima ko{arkeu kolicima, zadovoqan{to su ove godine u Srbijioformqena tri nova klu-ba. B. Drenovakovi}

De{avawa u okviru“Sportskog leta 2019” uglavnoj ulici u graduzavr{ena su sa po~etkom{kolske godine, aSportski savez op{tinePara}in (SSOP) dozakqu~ewa ovog broja“Biltena” nije obelodaniokada }e biti organizo-vana sve~ana zavr{nica,odnosno zatvarawe. Izvesnoje da }e to biti tokomovog meseca i da }e najbo-qe tri ekipe iz svih tak-mi~arskih disciplinadobiti pehare, medaqe imajice.Takmi~arski sportovi

bili su mali fudbal, odbo-jka, korfbol, stoni tenis,{ah i tenis nogom. Ufinalu ovog sporta u kat-egoriji 4. razreda imla|ih, ekipa "Tekija" jepobedila "Zvezdu" sa 2:0,u kategoriji 5. i 6. razre-da ekipa "[ta je bilo"savladala je "Stanimo"sa 2:0, a u kategoriji 7. i8. razreda ekipa "Nijevrani vrana" nadigrala je

"Posejdon" sa 2:1. Finalne utakmice osno-

vaca u malom fudbaluigrane su pred kraj“Sportskog leta”.U~estvovalo je 36 ekipakoje su se takmi~ile u 3kategorije. U kategoriji od1. do 4. razreda prvo mestopripalo je ekipi“Plebare”, drugo su osvo-jili “Duritosi”, tre}e“Fle{“.U kategoriji 5. i 6.

razreda prva je ekipa“Fle{“, druga “PN 3”,tre}a pozicija je pripalatimu “Zar je bitno“. Ukategoriji sedmog i osmograzreda najboqe su bileVrane”, potom“Nedodirqivi”, pa “Vuk”.

Posledwih dana“Sportskog leta” organi-zovano je ve~e borila~kihve{tina i “Dan paras-porta”, a tre}e po redu"Para}inske radni~ko-sportske igre” u saradwisa Nezavisnim sindikatompolicije odr`ane su 7.septembra. B.D.

Prvenstvo centralne Srbijeiz serijske malokalibarskepu{ke za pionire do 15.godina, ekipno i pojedi-na~no, odr`ano je posledwegdana avgusta na gradskomstreli{tu u ]upriji, uzu~e{}e pet streqa~kihklubova. U veoma atraktivnim i

zahtevnim disciplinama, izmk pu{ke na 50 metara, tak-mi~ari "SFS Borca", u podm-la|enom sastavu pionira,osvojili su ~etiri peharai pet medaqa. Tako su ba{uspe{no zapo~eli sezonu.Pionirke u sastavu: JelenaRaki}, Sandra Nikoli} iIvana Raki}, iz serijske mkpu{ke 30 le`e}i zauzelesu tre}e mesto, a u trostavuprvo i tako osvojile dvapehara. U pojedina~noj kat-egoriji Ivana Raki} je u 30le`e}i bila tre}a, a utrostavu prva. Jelena Raki}

je u trostavu bila druga, aSandra Nikoli} ~etvrta.Pioniri, ekipno u sastavu:

Dimitrije Antonijevi}, Stefan\or|evi} i BranislavRadojkovi}, iz serijske mkpu{ke 30 le`e}i i trostavbili su dva puta drugi iosvojili dva srebrna pehara idiplome. Pojedina~no,Dimitrije Antonijevi} je iz 30le`e}i osvojio ~etvrto mesto,a u trostavu drugo mesto.Stefan \or|evi} je iz 30le`e}i bio {esti, a iztrostava tre}i. BranislavRadojkovi} je iz 30 le`e}izauzeo sedmo, u trostavupeto mesto, dok je MihajloNikoli} iz 30 le`e}i osvo-jio osmo mesto.Prvenstvo Srbije iz mk

pu{ke 30 le`e}i i trostav3h10 (le`e}i, kle~e}i istoje}i) odr`a}e se 14. i15. septembra u SremskojMitrovici. B.D.

NIKOLA KATO O RADU KLUBA KO[ARKA[A U KOLICIMA “TIGAR”

IMAMO VELIKU PODR[KU OP[TINE I SSOPLokalna samouprava nam je maksimalno pomogla i pre zakona po kome je sport oso-ba sa invaliditetom postao sport od nacionalnog interesa

ZNA^AJ SPORTA

U maloj sredini gdepostoje predrasudeizuzetno je te{ko ani-mirati qude, pa ~ak iroditeqe dece sa inva-liditetom, da ih ukqu~eu neki sport, {to jejako va`no u zdravstven-om i u socijalnom smis-lu. Kato isti~e da suoprema i kolica skupi,pa je ovo poziv onimakoju mogu da pomognuda se jave, a ujedno ipoziv osobama sa inva-liditetom da se ukqu~eu neki vid sporta, biloda su to ko{arka, odbo-jka, {ah, pikado...

ODIGRANE FINALNE UTAKMICE OSNOVACA U MALOM FUDBALU

PREDSTOJI PODELAMEDAQA I MAJICA

ATLETSKI KLUB SFS BORAC” U KRU[EVCU

Kao i prethodnih godina, 14. septembra Planinarskiklub "Javorak" u saradwi sa Sportskim savezomop{tine Para}in (SSOP) organizuje jednodnevnuaktivnost “Dan pe{a~ewa”. Taj datum je Me|unarodnidan pe{a~ewa, pa svi planinarski klubovi u Srbiji 14.septembra pozivaju sugra|ane da se aktiviraju iprepe{a~e zajedno sa wima predvi|enu stazu u okoli-ni mesta u kojima `ive.Za Para}ince koji `ele da se ukqu~e u ovu akciju mestookupqawa je iza "Maksija" petnaest minuta pre 9sati. Kre}e se ure|enom stazom pored reke Crnice dosela Glavica, pa zatim {umskim putem do vrha ^ukare.Povratak nazad je preko sela Davidovac do Crkve Svetogarhangela Gavrila i putem za Para}in. Du`ina ove stazeje 12 kilometara. B.D.

U ORGANIZACIJI PLANINARSKOG KLUBA “JAVORAK”

DAN PE[A^EWA DO ^UKARE

USPE[AN PO^ETAK SEZONE ZA STRELCE "SFS BORCA"

VATERPOLO KLUB “PARA]IN”

PIONIRIMAPEHARI I MEDAQE

Vaterpolo klub “Para}in” organizuje obuku odraslihnepliva~a od 17 do 77 godina, onih koji su u detiwstvu pro-pustili priliku da nau~e da plivaju ili se mo`da boje vode.Treninzi su ponedeqkom, utorkom i ~etvrtkom od 21 ~as.

B.D.

OBUKA NEPLIVA^A

AWA U FINALU KUP-AZA MLA\E JUNIORKE

Krajem avgusta uKru{evcu je odr`ano kval-ifikaciono kolo za KUPSrbije za mla|e juniorkena kome su u~estvovali iatleti~ari SFS Borca. Ukonkurenciji mla|ihjuniorki po prvi put nas-tupila je atleti~arakaAwa \oki}. Ona je u dis-ciplini 2000 metarasportskog hodawa zauzela5. mesto, {to je bilodovoqno za ulazak u

finale KUP-a.U okviru ovog takmi~ewaodr`ana je i trka mla|ihpionirki na 1000 metarasportskog hodawa, na kojojje ubedqivo pobedilaAn|elina Nikoli} u vre-menu novog li~nog rekor-da, dok je tre}e mestozauzela Iva [uti}, koja jesvoj rezultat spustila naispod {est minuta iako jebila najmla|a u~esnicatrke. B.D.

~etvrtak 12. septembar 2019. 19Sport Bilten

Tre}e “Para}inske rad-ni~ko-sportske igre” uorganizaciji Sportskogsaveza op{tine Para}in iNezavisnog sindikata po-licije (NSP), odr`anesu 7. septembra u halisportova. Igre je otvoriopredsednik op{tine Sa{aPaunovi}, a 18 ekipa jav-nih preduze}a, ustanova,privatnih firmi, op{tin-ske uprave, takmi~ile suse u malom fudbalu, odboj-ci, basketu, stonom te-nisu, kuglawu, streqa-{tvu, {ahu, pikadu i nad-vla~ewu konopca.Milica Gruji}, stru~nisaradnik SSOP i NenadMiladinovi}, predsednikNSP na ~iju inicijativu

su “Igre” pokrenute, po-tvr|uju da interesovawetakmi~ara raste. Sadaih je bilo oko 300.U nadvla~ewu konopca umu{koj kategoriji prvaje bila ekipa “Bahusa”,druga “Vodovoda”, tre}a

NSP, dok se u `enskojkonkurenciji najboqompokazala ekipa NSP, dru-go je preduze}e “Mihajlo-vi}” a tre}a PU “Bambi”.U {ahu, pobedio je zame-nik predsednika Op{ti-ne Tomislav [aleti},

drugi je Toplica Marjano-vi}, tre}i Dragan Blama-zovi}, obojica zaposleniu “Belici”.Sr|an Radoji~i} iz kom-panije “Mihajlovi}” bioje najboqi u pikadu, sle-de Nenad Milo{evi} izPTT-a i Vlada Milo{e-vi} (“Mihajlovi}”). U`enskoj konkurenciji, re-dosled je: Andrijana Jova-novi} (@eneral osigura-we) Marija Stojkovi}(NSP), Danica Carevi}(Po{ta Para}in).U kuglawu, prvu pozici-ju zauzeo je Bojan Krki}iz NSP, drugi je Slavi-{a Busi} iz “@eneralosigurawa”, tre}i Vla-dan Arizovi} iz JKP Pa-ra}in. U kategoriji `enanajboqa kugla{ica je Gor-dana An|elkovi} iz Op-{tinske uprave, druga

Ivana [}epanovi} (PU”Bambi”), tre}a TamaraJovanovi} (“PS Mihaj-lovi}”).Najboqi strelac bio je

Milan Stevanovi} iz“Malog podruma Steva-novi}”, zatim VladicaQubisavqevi} iz Op{tin-ske uprave i Zoran [qi-vi} (JP “Vodovod”). Naj-boqa strelkiwa je Kristi-na Tri~kovi} iz “Pioni-ra”, druga Jelena Stama-tovi} iz “Para}inke”,tre}a Suzana Aran|elovi}(“@eneral osigurawe”).Odbojka, mu{karci: “Vo-dovod”, slede O[ “Bran-ko Radi~evi}” i “Bahus”.U `enskoj konkurenciji:“Rimaster”, zatim PS“Mihajlovi}” i NSP. Ubasketu (mu{karci), redo-sled je slede}i: “Mihajlo-vi}”, “Bahus”, Op{tin-

ska uprava. Najboqa `enskaekipa je PU “Bambi”, dru-ga je O[ “Branko Radi~e-vi}” iz Sikirice, a tre}esu devojke iz Nezavisnogsindikata policije. Najzad, u malom fudbalutron je pripao “Bahusu”,druga je ekipa iz Po{teSrbije, a tre}i PS “Mi-hajlovi}”. B.D.

Takmi~ari Orijentiring klu-ba “Para}in” Marko Radovano-vi} i Sava Lazi} predstavqalisu, sa jo{ 14 kolega iz ostalihsrpskih klubova, reprezentaci-ju Srbije u orijentiringu naPrvenstvu jugoisto~ne Evrope ko-je se odr`avalo od 21. do 25. av-gusta u Moldaviji.

Marko je tr~ao u kategori-ji juniora do 18 godina, dokje Sava nastupao u najja~oj se-niorskoj kategoriji (M21E),a obojica u konkurenciji re-prezentativaca iz Bugarske,Rumunije, Turske, Moldavije,Makedonije, Hrvatske i Sr-bije. Tr~ale su se 3 pojedi-

na~ne (sprint, duga i sredwadistanca) i jedna ekipna({tafetna) trka. Sava Lazi}je u kategoriji M21E zauzeo11. mesto, dok je Marko u ka-tegoriji M18 zauzeo 7. mesto,sa vrlo malim zaostatkomza prvim. Juniorska {tafe-ta Srbije (3 ~lana) u kojojje u~estvovao i Radovanovi},zauzela je 4. mesto. Na me|unarodnom orijen-

tiring takmi~ewu “Durmi-tor Orienteering Challenge”u Crnoj gori na @abqaku, ko-je je trajalo od 27. do 31. av-gusta, me|u takmi~arima izNorve{ke, [vedske, ^e{ke,Rusije, Crne Gore i Srbije,Radovanovi} je nastupio uM21E i u ukupnom plasmanuzauzeo je 5. mesto. B.D.

Obuka “Mladi u planinar-stvu” odr`ana je 24. i 25.avgusta u planinarskomdomu na Grzi u okviruprojekta “Planinska dru-`ina” koji zajedni~ki pot-pisuju PK “Javorak” iPred{kolska ustanova“Bambi”, a u~estvovalo je16 wihovih polaznika.Obuku je vodila Jagoda

Noveski, vodi~ podmlatka

“Klinci planinci” Plani-narskog kluba “Radni~ki”iz Beograda, a u~esnicimasu date smernice i mo-gu}nost da osmisle radi-onice na nekoliko tema.Kreiran je sadr`aj za uvod-nu radionicu o planinare-wu, zatim pokazna radio-nica o orjentirima u pri-rodi, te radionice “Pohodna Petrus”, o za{titi

`ivotne sredine i o pla-ninarskom kodeksu.“Planinsku dru`inu” }e~initi deca uzrasta 5 i 6godina koja }e u~estvova-ti na ovim radionicama useptembru i oktobru, azatim je na redu zajedni~-ka akcija “Planinske dru-`ine” i “Klinaca plani-naca” - uspon na neki odvrhova na Grzi. B.D.

Na Prvenstvu centralne Srbi-je u plivawu za cicibane, LazarMila~i}, ~lan PK “Posejdon” jeosvojio zlatnu medaqu na 50 kra-ul i bodovno progla{en za naj-boqeg pliva~a na prvenstvu.Vawa To{i} osvojila je zlatnu

medaqu na 50m delfin, Du{anSpasojevi} je na 50 kraul i 50le|no osvojio ~etvrto mesto. IVawi i Du{anu ovo je bilo pr-vo takmi~ewe. Du{an Stanoje-vi} /2013/ isplivao je svoju pr-vu trku na 50 kraul, a Nina Sta-nojevi} je tako|e dobro ispli-vala i od we se tek o~ekuju re-zultati. B.D.

Proteklog vikenda uokviru 4. kola Srpske li-ge “Istok” SFS Boracje savladao FK Car Kon-stantin iz Ni{a sa 2:1.Isto kolo je odigrano i uZoni “Zapad”, gde su Ku-{iqevo i para}insko Je-dinstvo igrali nere{eno1:1.

U 5. kolu Pomoravsko-Okru`ne lige “Bratstvo” izMedve|e je savladalo “Hajduk”iz ^epura sa 8:2, Mladostiz Dubqa izgubila je od Na-predka iz Drenovca sa 3:2.

U 4. kolu Me|uop{tinskelige “Jug” utakmice su zavr-{ene slede}im rezultatima:Naredak Svojnovo-BeqanicaStrmosten 1:2, Rudar Pla`a-ne-OFK Juhor 2016 Poto-~ac 2:4, [umadija Tre{we-vica-FK Istok 63 Plana4:1, Napredak Stubica-FK15. avgust 1950 Lomnica 0:1,Radni~ki-Tekija - Budu}nostMiliva 0:4, Mladost Siki-rica - Rudar Sewski Rud-nik 0:3, dok u Gorwoj Mut-nici utakmica izme|u Mla-dosti i Borca 1805 iz Ivan-

kovca nije odigrana zbog ne-dolaska gostuju}e ekipe.

U Op{tinskoj ligi Pa-ra}in odigrano je 3. kolo,a rezultati su slede}i: SUBorac 1950 Bo{wane-@ele-zni~ar Kla~evica 3:2, Slo-ga Dowe Vidovo-Popovac6:0, Izvor - OmladinskiPara}in 1:2, Buqane-Jedin-stvo Ratare 1:2, Budu}nostLebina-Heroh Busilovac5:0, Dowa Mutnica-PoletZabrega 3:0 i Razvitak Mi-rilovac-Radnik Davidovac1:3. B.D.

[ahisti O[K “Para-}in” proteklog vikendaigrali su u prvom deluDruge lige “Istok” koji jeigran u Kragujevcu. U li-gi se takmi~i 12 ekipa, uprvom delu odigrana su 5kola, a u drugom delu igra-}e se jo{ {est. U svakomkolu nastupa 8 igra~a, a za{ampionsku titulu igrajuinternacionalni majstoriVuk \or|evi}, Umut Ataki-{i i Dejan Brankovi}, FI-DE majstori Gergana Peyche-va, Uro{ Cvetanovi}, NenadDimitrijevi}, Milan Mar-kovi}, Milan Dezelin i Sa-{a Jevti}, te mlade snage pa-ra}inskog {aha, majstorskikandidati Milena Vuj~i} iStefan Radojkovi}.Ekipa O[K “Para}in” je

stratovala odli~no, ka`epredsednik kluba Sa{aJevti}:-U prva tri kola imali

smo tri pobede, me|utimposledweg dana izgubilismo u jednom me~u, a jedanigrali nere{eno. Trenut-no imamo 10 me~ bodova idelimo prvo mesto. Drugideo lige igra}e se od 3. do6. oktobra. Para}inci }ese boriti za prvu pozici-ju, me|utim, ote`avaju}aokolnost je {to }e tu bi-ti ja~e ekipe, zakqu~ujeJevti}.@eqa na{eg kluba je da

osvoji prvo mesto i vratise u Prvu ligu CS (drugirang takmi~ewa), gde muje i realno mesto. B.D.

PRO[LE SUBOTE SPORTSKA NADMETAWA U HALI SPORTOVA OKUPILA OKO 300 TAKMI^ARA

“PARA]INSKE RADNI^KO - SPORTSKE IGRE”

URU^EWE PEHARA

I MEDAQA

Nakon takmi~ewa,dru`ewe je nastavqenou sve~anoj sali MBS,gde su najboqimadiplome, medaqe ipehare uru~ili zamenikpredsednika op{tineTomislav [aleti},predsednik Sportskogsaveza Marko Jovanovi}i Milica Gruji}.

ORIJENTIRING: PRVENSTVO JUGOISTO^NE EVROPE I “DURMITOR OPEN”

REPREZENTATIVCI MARKO I SAVA ODLI^NI

PROJEKAT PK “JAVORAK” I PU "BAMBI"

ZAVR[ENA OBUKA NA GRZI

PRVENSTVO CENTRALNE

SRBIJE U PLIVAWU

USPEH“POSEJDONOVIH”

CICIBANA

[AH: PRVI DEO DRUGE LIGE “ISTOK”

BORBA ZA PRVU LIGU

POBEDA SFS BORCAFUDBALSKA PANORAMA

~etvrtak 12. septembar 2019.20 De`urna strana

Osniva~: op{tina Para}in. Izdava~: Uprava za urbanizam, finansije,skup{tinske i op{te poslove op{tine Para}in, Tome @ivanovi}a 10

Glavni i odgovorni urednik: Zorana Ra{i} Peri}Redakcija: Nata{a Stankovi}

Tehni~ka redakcija: Jovica Igwatovi} i Dragan Milo{evi}Telefon: 035/563-601, faks: 563-165 E-mail: bbiilltteennppnn ggmmaaiill.ccoomm

[tampa: [tamparija “Komazec”, In|ija, Tira` 12.900

Zahvaquju}i dobroj sarad-wi Turisti~ke organi-zacije Para}in sa BigBendom RTS-a, u subotu, 7.septembra, u sali na{egpozori{ta odr`an je xezkoncert Big Benda, saFran~eskom Santu~ijom,solistom RAI na tenorsaksofonu, kao gostomve~eri.Pozori{te je bilo punosveta `eqnog dobrog xezzvuka. Koncert je po~eo sanumerom "Brasilian danceof the flugel horn", sasolistima KristijanomMla~akom, tenor sakso-

fon i VladimiromKrneti}em, flugel horn.Ve} kod druge numere

pojavio se specijalni gost,Santu~i, pozdravqen burn-im aplauzom. Santu~i jezavr{io presti`ne konz-ervatorijume, specijal-izirao je komponovawe,aran`irawe i dirigovawe,vode}i je solista RAIorkestra, sara|ivao sanajve}im xez muzi~arima,komponovao filmskumuziku... @ivahan, savpro`et muzikom, lako jeosvojio simpatije publike;dominiraju}i scenom,

izveo je dve numere, "Meusmellores momentos" i"Alone together", ovu druguuz asistenciju gitareGorana Poti}a. A ondaje, plene}i glasom i sta-som, u pet slede}ih numeranastupila AleksandraBijeli}, pokazav{i svutananost i snagu svogvokala; pevala je i uzpratwu Santu~ija, uzpratwu AleksandraJa}imovi}a i IvanaAleksijevi}a, sama, te uzpratwu trube Marka\or|evi}a i alt sakso-fona Maksima Ko~elova.

U slede}e tri numere pono-vo smo slu{ali izvrsnogSantu~ija, prvu uz pratwuGorana Poti}a na gitari,drugu uz udaraqke LazaraDel toro Vege, tre}u - uzsve saksofoniste i bub-wara Radmilovi}a. Naravno,ovako lepo ve~e nije mogloda pro|e bez bisa. Para}ins-ka xez publika je umela daaplauzima nagradi velikemuzi~are, a naro~itoAleksandru i Fran~eska.Big Bend RTS-a je osnovan1948. godine, da bi 1954.zapo~eo rad kao Veliki xezorkestar ili Big Bend.Orkestar su predvodilieminentni dirigenti, kom-pozitori i aran`eri; dobi-jao je izuzetne nagrade ipriznawa, nastupao je napoznatim svetskim festi-valima i na nekolikoUNICEF koncerata; saorkestrom su nastupalanajve}a svetska imena xezmuzike i zvezde svetskog{ou biznisa; ostavio jeiza sebe vi{e studijskihalbuma i iznedrio ple-jadu vrhunskih solistapriznatih u svetu.Koncert je odr`an u

okviru "Krstovdanskihsve~anosti" povodom DanaOp{tine. D. Nikoli}

Tradicionalni Me|unarod-ni sajam privrede, 21. poredu, odr`a}e se u perioduod 10. do 12. oktobra uSportsko-rekreacionom cen-tru “7. jul” u na{em gradu.I ove godine o~ekuje sevi{e od stotinu izlaga~akoji }e predstaviti svojeproizvode u obe izlo`benesale SRC i na platouispred ovog objekta.- Ono {to mi kao organiz-tori radimo odnosi se napripremawe idealnihizlo`benih uslova za svefirme i fizi~ka lica kojabudu `elela da na sajmu pred-stave svoje proizvode. Po~elismo sa prodajom {tandova,uveliko {aqemo pozivna pis-ma, a svi zainteresovani semogu javiti u prostorijeTuristi~ke organizacijeop{tine Para}in kako bina vreme rezervisali svoje{tandove, poru~uje Aqo{aGligorijevi}, direktorTOP-a.

Cena zakupa sajamskogprostora se nije mewala uodnosu na pro{lu godinui iznosi 1.200 dinara pokvadratu. I ove godine,kao i ranije, prijateq saj-ma je kompanija “CRHSrbija” koja }e donirati

sredstva za zakup deset{tandova. Ove {tandoveOrganizacioni odbor saj-ma dodequje zatim besplat-no udru`ewima i pojed-incima kojima je potreb-na ovakva podr{ka kako biu~estvovali na sajmu.

Sajam privrede jesadr`inski uvek bogat, paosim izlo`benog dela iprezentacija, manifestacijuprate predavawa, okruglisto na razli~ite teme,nagradna igra za publiku...

M. Stojanovi}

Organizacioni odbor“Festivala de~jih scena” (FDS)raspisao je konkurs za u~e{}ena ovoj manifestaciji za {kol-sku 2019/2020. godinu. FDSomogu}ava predstavqawe radaprofesora i u~enika na ~aso-vima vannastavnih aktivnosti,a pravo i obavezu u~e{}a ima-ju u~enici svih razreda osnovnih{kola sa teritorije op{tine.Na festivalu se {kole pred-stavqaju mini prikazima utrajawu od oko 15 minuta.Svaka {kola mo`e da kan-diduje dva, najvi{e ~etiriscenska prikaza, od togaobavezno jedan u mla|imrazredima, a jedan u starijim. Kreativni tim festivaladodeli}e prvu, drugu i tre}u

nagradu u mla|oj i starijojgrupi. Tako|e, dodeli}e inagrade za re`iju, kostimo-grafiju, scenografiju, muziku,najboqeg glumca i glumicu, aako se neka predstava izdvojikao najboqa, dodeli}e “granpri”.[kole su obavezne da

izabrane tekstove dostaveOrganizacionom odboru fes-tivala do 30. septembra.Svaka {kola dobi}e jednove~e za svoje scenske prikazeu para}inskom pozori{tu unovembru. Na kraju festi-vala bi}e organizovano ve~enajuspe{nijih i dodela nagra-da, objavqeno je u konkursuOrganizacionog odbora FDS.

N.S.

Sa po~etkom {kolske godine, para}inska Biblioteka“Dr Vi}entije Raki}” vratila se na uobi~ajeno radnovreme od 8 do 19 sati. Korisnike o~ekuje puno dobrihkwiga za razli~ite ukuse, a svako mo`e prona}ine{to {to ga interesuje - od kwiga za edukaciju dobeletristike i razli~itih `anrova. N.S.

Izlo`ba na{eg muzeja "Privreda Para}ina" otvorenaje 4. septembra u Zavi~ajnom muzeju u Kwa`evcu. Poredaktivnih panoa, publici je prezentovana i publikaci-ja i aplikacija za pametne telefone koja prati ovaj pro-jekat.

Posle otvarawa, organizovano je stru~no vo|ewe.Posetioce je kroz interaktivnu izlo`bu vodio direk-tor Zavi~ajnog muzeja Para}in Branislav Stojanovi}. N.S.

Sve~ana priredba zapred{kolce u gradskompozori{tu odr`ana je 6.septembra, kao prijem gdesu pred{kolske grupe izcelodnevnog boravka pred-stavile razigran i zabavanprogram za vr{wake izgrada i sela, u dva termi-na. Pozori{na sala bila jeprepuna dece i roditeqakoji su u`ivali u veselomprogramu.- Sve~ani prijem je ve}

tradicija na{e ustanove,na~in da poka`emo dobro-do{licu na{im novim mal-im polaznicima. Ove godineimamo pet grupa pred{kola-ca u celodnevnom boravku sa

oko stotinu dece, jo{ 14grupa u selima i 9 u gradu,{to je ukupno 410pred{kolaca u na{ojop{tini, rekla je JasminaTodorovi}, stru~ni saradniki psiholog PU “Bambi”.Mali{ani su na bini

prikazali ritmi~ke igrezajedno sa vaspita~ima kojisu ih spremali. Ina~e,raspolo`ivi kapaciteti usvim vrti}ima su popuweni,u ovoj godini primqeno jeoko 200 dece, ali kod nek-ih godi{ta jo{ postoji ponekomesto. Porast broja decepostoji u grupi uzrasta odgodinu dana do tri godine.

N. Stankovi}

POZORI[NA SALA BILA JE PRETESNA ZA SVE QUBITEQE XEZA

MMMM AAAA EEEE SSSS TTTT RRRR AAAA LLLL NNNN IIII KKKK OOOO NNNN CCCC EEEE RRRR TTTTBBBB IIII GGGG BBBB EEEE NNNN DDDD AAAA IIII SSSS AAAA NNNN TTTT UUUU ^̂̂̂IIII JJJJ AAAAUz saksofonistu RAI Fran~eska Santu~ija, stasom i glasom plenila je i Aleksandra Bijeli}

PRIPREME ZA ME\UNARODNU PRIVREDNU SAJAMSKU MANIFESTACIJU

PO^ELA PRODAJA [TANDOVA ZA SAJAM

SA PRVIM [KOLSKIM ZVONOM

ORGANIZACIONI ODBOR FDS RASPISAO:

KONKURS ZA “FESTIVAL DE^JIH SCENA”

ZAVI^AJNI MUZEJ GOSTOVAO IZLO@BOM

“PRIVREDA PARA]INA” U KWA@EVCU

PRED[KOLSKA USTANOVA ORGANIZOVALA

SVE^ANI PRIJEM ZA PRED[KOLCE

BIBLIOTEKA RADI CELOG DANA