BiltenGODINA HVV �� BROJ 343 �� ^ETVRTAK 7. MAJ 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

PPOOMMOO]] OOPP[[TTIINNEE II CCEENNTTRRAA ZZAA SSOOCCIIJJAALLNNII RRAADD DDOOMMAA]]IINNSSTTVVIIMMAA UU SSTTAAWWUU SSOOCCIIJJAALLNNEE PPOOTTRREEBBEE

PPPPOOOODDDDEEEEQQQQEEEENNNNAAAA PPPPOOOOMMMMOOOO]]]] ZZZZAAAA OOOOKKKKOOOO1111 .... 555500000000 PPPPOOOORRRROOOODDDDIIIICCCCAAAA,,,, BBBB IIII ]]]] EEEE JJJJ OOOO [[[[

KRAJ VANREDNOG STAWAEPIDEMIOLO[KASITUACIJA U SRBIJIPOD KONTROLOMZDRAVSTVO PODNELO

NAJVE]I TERET KORONA KRIZESEZONA ASFALTIRAWA OTVORENA U LE[JU

AAAASSSSFFFFAAAALLLLTTTT UUUU 22220000 SSSSEEEELLLLAAAA OOOOVVVVEEEE GGGGOOOODDDDIIIINNNNEEEE

DDDD OOOO MMMM ZZZZ DDDD RRRR AAAA VVVV QQQQ AAAA NNNN AAAAPPPP RRRR VVVV OOOO JJJJ LLLL IIII NNNN IIII JJJJ IIII OOOO DDDD BBBB RRRR AAAA NNNN EEEE

��Strana 4.

��Strana 3.

��Strane 2. i 5.

��Strana 3.

~etvrtak 7. maj 2020.2 Skup{tina op{tineBilten

Da bi se ispo{tovaledr`avne antiepidemijskemere koje se odnose nazabranu okupqawa, dveposledwe sedniceSkup{tine op{tine uvanrednom stawu odr`anesu elektronski, putem gla-sawa na daqinu, elek-tronskom po{tom, u skladusa posebnim poslovnikomo radu SO u vanrednomstawu. Za obe sednice,odr`ane 27. marta i 23.aprila, materijal jedostavqen odbornicima naelektronsku adresu, aodbornici su imali poseb-no vreme za prijavqivaweprisustva elektronskoj sed-nici, diskusiju i glasawe.Na 95. zasedawu razma-

trane su i usvojene ~etirita~ke. Svi prisutni odbor-nici dali su saglasnostna odluku Op{tinskog ve}akojom se preporu~ujeDirekciji za izgradwu daprivremeno obustavinaplatu parkirawa doktraje vanredno stawe, ada se zaposleni anga`uju napru`awu pomo}i starijim

sugra|anima. Ostale trita~ke odnosile su se na JP“Vodovod”, pa je skup{tin-ska ve}ina dala saglas-nost na prvi ovogodi{wirebalans poslovawa ovogjavnog preduze}a, sa finan-sijskim planom, kao i naodluke Nadzornog odbora“Vodovoda” da van snagestavi odluku o kreditnomzadu`ewu od novembrapro{le godine, a zatimje, 11. marta, NO doneonovu odluku o zadu`ewu.Na narednoj, 96. elek-

tronskoj sednici odr`anoj

23. aprila, bilo je desetta~aka. Sve su dobile“zeleno svetlo”, a odbor-nici su glasali na istina~in, elektronskompo{tom. Najpre je datasaglasnost na odlukuUpravnog odboraPred{kolske ustanove“Bambi” o obustavqawupru`awa svih usluga doktraje opasnost od {irewazarazne bolesti kovid 19,a zatim je saglasnost dobioi zakqu~ak Op{tinskogve}a o privremenom obus-tavqawu izvr{ewa poje-

dinih rashoda i izdatakasvim korisnicima buxet-skih sredstava. U obraz-lo`ewu je navedeno da suse posle uvo|ewa vanrednogstawa prihodi lokalnihsamouprava zna~ajno smaw-ili, te je ovakav zakqu~akdonet u ciqu odr`avawalikvidnosti buxeta. U okviru tre}e ta~ke,

odbornici su doneligodi{wi program za{tite,ure|ewa i kori{}ewapoqoprivrednog zemqi{taza 2020. godinu, na koji jeprethodno saglasnost dalo

resorno ministarstvo.Doneta je odluka o posebnomobliku prigradskog lini-jskog prevoza na teritori-ji op{tine Para}in doktraje vanredno stawe, tako|euz prethodnu saglasnostnadle`nog ministarstva.Ovaj prevoz na devet relaci-ja ka selima iskqu~ivo je zazaposlene sa radnim obaveza-ma, a obavqa ga “Evrolajn”.Op{tinska odluka je, ina~e,doneta jer je dr`avnommerom 21. marta zabrawenjavni prevoz putnika u drum-skom saobra}aju, a dozvo-qen samo poseban linijs-ki prevoz za potrebeprivrednih subjekata.Do kraja elektronske sed-nice, a u okviru predlogare{ewa iz oblasti izbora

i imenovawa, dosada{wivr{ilac du`nosti direk-tora Doma omladine,Predrag Milojevi}, poraspisanom konkursu, sadaje imenovan za direktorate ustanove. Deseta iposledwa ta~ka razmatranaje kao dopuna dnevnog reda,pa je Skup{tina ve}inomglasova usvojila predlogOp{tinskog ve}a i donelaodluku o usvajawu poslere-vizionog izve{taja poslo-vawa op{tine Para}in za2018. godinu.Odborni~kih pitawa nijebilo, a izve{taj o gla-sawu i sa ove elektronskesednice odbornicima jedostavqen putem vibergrupe i elektronske adrese.

Z. Ra{i}

Nakon poo{travawa dr`avnihmera o zabrani okupqawapo~etkom epidemije, Op{tin-sko ve}e radilo je i daqepunim tempom, samo su sed-nice organizovane elektron-skim putem, naj~e{}e prekoviber grupe, u skladu sa poseb-nim poslovnikom. U serijaluovih sednica, na zahtev nekihdirektnih buxetskih korisni-ka, razmatrani su idono{eni zakqu~ci kojimse omogu}ava pla}aweodre|enih rashoda iizdataka iz sredstavabuxeta, budu}i da je nasnazi zakqu~ak, koji jepotvrdila i Skup{tina,da se privremeno obus-tavi izvr{ewe pojedinihrashoda svim buxetskimkorisnicima dok trajevanredno stawe.Zakqu~kom je ipakomogu}eno izuzimawe odprivremene obustaveizvr{ewa, pa su takvizahtevi i razmatrani na sed-nicama Ve}a.Tako je, izme|u ostalog, data

saglasnost da se omogu}i pla}awekontejnera u jedanaest seoskihmesnih zajednica i nabavka elek-tronske opreme sa ne{to vi{eod milion dinara, te relizaci-ja 150.000 dinara za ure|eweparkovskog prostora i javnepovr{ine u Kla~evici. Na jed-noj od elektronskih sednicaomogu}ena je realizacija 4,03miliona za dvogodi{wi pro-jekat ure|ewa parkova i javnihpovr{ina u gradskim MZ, 787.543

dinara namewena pla}awuprikqu~ka za struju poslovnogobjekta u Industrijskoj zoni“Zmi~”, 1,3 miliona za pla}awezavr{enih poslova na izgradwii rekonstrukciji prilaza i pro-laza, te oko 1,3 miliona dinarapo trogodi{wem projektu izgrad-we javne rasvete u ^ika Tasinojulici. Pla}awe je omogu}eno iza ogra|ivawe fudbalskog tere-na u Lebini i za mnoge drugeposlove.Na sednici od 30. aprila

ve}nici su se saglasili saodlukom Nadzornog odbora

Direkcije za izgradwu da od 8.maja ponovo po~nu naplatuparkirawa na javnim parki-rali{tima. Na preporuku Ve}a,naplata je bila privremenoobustavqena 25. marta, ali suse sada stekli uslovi daDirekcija nastavi da obavqapoverenu komunalnu delatnost.Tako|e, na jednoj od prethod-nih sednica ve}nici su dalisaglasnost na izmene ovogo-di{wih finansijskih plano-va mesnih zajednica [aludovac,Sikirica i Dowe Vidovo.

Z. Ra{i}

Predsednik op{tine Para}inSa{a Paunovi} i komandant[taba za vanredne situacije,govore}i za list "Danas" o prob-lemima u funkcionisawulokalnih samouprava u vanrednomstawu, osvrnuo se, izme|u osta-log, i na situaciju u zdravstven-im ustanovama. Glavni teretkrize snosi zdravstvo, ka`ePaunovi}, a u odgovoru napitawe o tome {ta bi onu~inio, ka`e: "Postojijedna mera koju bih sutraujutru kad do|em na posaosproveo da sam ministarzdravqa ili predsednikvlade. Svi lekari, medi-cinske sestre i tehni~ari,voza~i hitne pomo}i idrugih vozila za prevozpacijenata koji su pozi-tivni na korona virus, svesprema~ice, svi drugiizlo`eni radnici u zdravstvukoji kroz ovu situaciju prolazesa ugovorima o radu na odre|enovreme, dobili bi re{ewe "zastalno".Kad je o funkcionisawu op{tinau Srbiji re~, Paunovi} je rekaoda su u ovom trenutku sve lokalnevlasti u problemima izazvanimpadom prihoda zbog zastoja uprivredi i omogu}avawanepla}awa komunalnih usluga

koje se i daqe morajuisporu~ivati, dok su op{tinedu`ne da sve svoje obaveze dr`avii daqe ispla}uju na vreme da imne bi bili obustavqeni trans-feri i deo poreza na zarade.To nije odr`ivo, smatra

Paunovi}, koji o~ekuje da sepokrenu mere za pomo} lokalnim

vlastima, a konkretni predloziupu}eni su Stalnoj konferencijigradova i op{tina i nadle`niminstitucijama. U Para}inu nijebilo problema u sprovo|ewemera tokom vanrednog stawa,ali lokalna samouprava tu jemalo {ta mogla da u~ini osimda pru`a pomo} onima koji su sena{li u stawu socijalne potrebei da odr`ava osnovne komunalnesisteme u funkciji. R.B.

NA DVE POSLEDWE, ELEKTRONSKE SEDNICE, SKUP[TINA OP[TINE USVOJILA SVE TA^KE

ODLUKE DONETE GLASAWEM NA DAQINUNa ovaj na~in, po Posebnom poslovniku o radu SO u vanrednom stawu, odbornici su zasedali 27. marta i 23. aprila

IZRADA PROSTORNOG PLANA Ve}ina odbornika do kraja elektronskog zasedawa23. aprila donela je jo{ Odluku o izradiProstornog plana op{tine Para}in i izmenila pos-toje}u odluku o organizaciji op{tinskih uprava.Razmatrani su i usvojeni pro{logodi{wi izve{tajio radu dva buxetska korisnika, Apoteke “Para}in”i SRC “7. jul”, sa finansijskim izve{tajima.

U nizu elektronskih sednica jedna od wih,polovinom aprila, odr`ana je kao video kon-ferencija, uz kori{}ewe za sada besplatnog soft-vera, mobilne aplikacije “Zum”. Ovakve sedniceodr`avaju se u vanrednom stawu kada je potreb-no “u`ivo” da se razmene mi{qewa u vremezabrane okupqawa i kretawa. ^lanovi Ve}auspe{no su savladali ovu tehnologiju i usvojilisve tri ta~ke dnevnog reda.

OP[TINSKO VE]E U VANREDNOM STAWU ZASEDALO NAJ^E[]E PREKO VIBER GRUPE PAUNOVI] ZA "DANAS”: KO NOSI GLAVNI TERET KORONAKRIZE

VE]NICI JEDNOGLASNI PO SVIM PITAWIMASednice su odr`avane ~esto, kao i pre vanrednog stawa, samo elektronskim putem

SVIM IZLO@ENIMRADNICIMA U ZDRAVSTVUDAO BIH RE[EWE ZA STALNO

ONLAJN VIDEO SEDNICA

~etvrtak 7. maj 2020. 3Aktuelno Bilten

Vlada Srbije saglasilase 4. maja da se Narodnojskup{tini uputi predlogza ukidawe vanrednogstawa, a prema najavi izdr`avnog vrha, predlog seusvaja na \ur|evdan, 6.maja, kada je ovaj broj“Biltena” u {tampi, astupa na snagu po objavqi-vawu u “Slu`benom glas-niku”. Za ukidawevanrednog stawa su se stek-li uslovi jer je do{lo dousporavawa epidemijskogtoka i do pada intenzite-ta aktivnosti koronavirusa.Sa vanrednim stawem, ukin-ut je i policijski ~as ipre{lo se na vanrednemere jer jo{ uvek trajeprogla{ena epidemija odjavnog zna~aja. Premare~ima epidemiologa, mo`ese zadr`ati ve}ina mera,u zavisnosti od situacijena terenu. A to zna~i idaqe izbegavawe kontaka-ta, dr`awe obavezne dis-tance od dva metra, ali izabranu okupqawa ve}egbroja qudi, rada {kola,bioskopa i pozori{ta.

Gra|ani stariji od 65 god-ina mogu nakon ukidawavanrednog stawa da se slo-bodno kre}u, ali ostaje pre-poruka da {to vi{e vremenaprovode u svojim domovima.

U Srbiji je do 4. majatestirano preko 106.000osoba, od kojih je 9.557pozitivno na virus korona.Hospitalizovane su 2.023osobe, a zna~ajno se smawioi broj pacijenata na res-piratoru; tog dana ih jebilo 53. Od po~etka epi-demije preminulo je 197osoba, navedeno je nazvani~nom sajtu kovid-19,prema podacima Instituta

za javno zdravqe “DrMilan Jovanovi} Batut”.

Situacija u Para}inuPrvih dana maja i u na{ojop{tini epidemiolo{kaslika je mnogo boqa; uprilog tome govori podatakda je za dva dana izme|uizve{taja u tom periodusamo jedna osoba bila poz-itivna na koronatestu. Odpo~etka pandemije do 4.maja potvr|ena je infek-cija kod 157 stanovnikaop{tine Para}in. Sa togspiska preminulo je 12osoba, kod nekih je drugabolest bila primarna.

Dvadesetak obolelih bilisu sugra|ani koji su i{lina dijalizu u }uprijskuOp{tu bolnicu, bilo je izara`enih ~lanova wihovihporodica. Me|u pre-minulim Para}incima jeurolog, dr GoranIvankovi}, koji je tamoradio. Zara`en je tako|eveliki broj zdravstvenihradnika. Najmla|a pre-minula osoba pozitivnana kovid-19 u Srbiji je izTre{wevice, a radi se o26.godi{wem mladi}u kojije bio hroni~ni bolesnik

(dijabeti~ar) i tako|e sele~io u ]upriji. Ina~e,ubedqivo najve}e `ari{teu Pomoravskom okrugu dopo~etka ovog meseca bila jeop{tina ]uprija sa 239potvr|enih slu~ajeva kovi-da-19. Sa ukidawem vanrednog

stawa `ivot }e se narednihdana polako vra}ati,koliko je to mogu}e, u nor-malu. Mada je virus i daqeprisutan, prvi majski vikendu para}inskoj Kovid ambu-lanti bio je najmirnijivikend do sada, {to govori

da je najve}a opasnostpro{la, a Para}inci,`eqni opu{tawa, polakopune ba{te kafi}a ~ijizaposleni moraju daispo{tuju sve mere za{tite.\ur|evdanskog va{ara, kojije prvi va{ar u godinikod nas - nije bilo. Nawegovu organizaciju, ka`uu JKP Para}in, nisu nipomi{qali s obzirom najo{ uvek tada aktuelnovanredno stawe, zabranuokupqawa i preporuke ofizi~koj distanci od dvametra. Z. Ra{i}

VRTI]I SE OTVARAJU 11. MAJADeca se vra}aju u vrti}e 11. maja, pa su zaposleni

u Pred{kolskoj ustanovi “Bambi” ovih dana sprov-eli kompletnu dezinfekciju i ~i{}ewe sva ~etiriobjekta. Roditeqi su prijavili da }e dovesti 143mali{ana, a neophodno je da imaju potvrdu da mora-ju biti fizi~ki prisutni na svom radnom mestu i dapodmladak nema ko drugi da im ~uva. Svaki od~etiri vrti}a primi}e po ne{to vi{e od 30 mali{ana,u sobama }e ih biti najvi{e po sedmoro. Kupqenisu beskontaktni toplomeri, a procedura prijemadece istaknuta je na vidnom mestu na ulazu u vrti}e.

Putari u na{oj op{tinijedva su ~ekali da VladaSrbije ubla`i mere uvanrednom stawu, pa danastave radove na izgrad-wi kolovoza. Priprema zaasfaltirawe Ulice vojvodeCrepa u Le{ju po~ela jepolovinom februara, zaus-

tavqena je po~etkom pan-demije, da bi pre krajaaprila usledili zavr{niradovi i asfaltirawe. Upitawu je ulica izpro{logodi{weg programa,a kako je rekla me{tankaMilica @ivanovi},presre}na je {to je

Op{tina ispunila ono{to je obe}ala.- Ovde `ivim devet godi-na, a de{avalo se da zbogbara i blata ni kolima nemogu da stignem do ku}e.Kona~no }u mo}i sa bebomda se kre}em kolicima, astarije dete mo`e da vodi

bicikl, rekla je odu{evqe-na Milica, budno prate}iradove dok se “pu{io”vreo asfalt.Po re~ima Vladana

Qubisavqevi}a, zamenikapredsednika Saveta MZLe{je, izgradwa Ulicevojvode Crepa vrlo jeva`an zahtev koji sustanovnici tog selauputili Op{tini, pa jeiskoristio priliku da sezahvali predsedniku Sa{iPaunovi}u i op{tinskimslu`bama {to su zahtevispunili. - Pored asfaltirawa ove

ulice, jedan od zahteva jebio da se uradi pe{a~kisokak koji slu`i kaopre~ica, da qudi ne bikru`ili da bi se ukqu~iliu dowu ulicu koja vodidaqe ka prodavnici, cen-tru sela i autobuskoj

stanici. U tom malomsokaku ura|ene su betonskestepenice, {to je odogromne va`nosti za svenas, objasnio jeQubisavqevi}.Na licu mesta u Le{ju,

dok je trajalo asfalti-rawe, bio je i predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi}. On je podsetioda su radovi u toj ulici izpro{logodi{weg programa,dok se po ovogodi{wemprogramu izvode uDrenovcu u dve ulice i dauskoro kre}u radovi u jo{nekoliko sela. Ukupno jeplanirano da se ove godineasfaltiraju ulice u dvade-set seoskih mesnih zajed-nica. Radovi na izgradwikolovoza po~eli su i uprigradskim naseqima, abi}e i rekonstrukcije star-ih gradskih ulica.

Z. Ra{i}

RADOVI U PRIGRADSKIM NASEQIMAOsim u selima, ulice }e se ove sezone u na{oj

op{tini graditi i u prigradskim naseqima.Priprema za asfaltirawe te~e u Moravskoj uliciu MZ “Branko Krsmanovi}”, a zatim je na reduVlasinska i jo{ nekoliko drugih. Od starih grad-skih ulica prva }e biti rekonstruisana IvanaGorana Kova~i}a, u kojoj je zamewena vodovodna mre`a.

EPIDEMIOLO[KA SITUACIJA U SRBIJI POD KONTROLOM, KORONAVIRUS OSLABIO

UKIDA SE VANREDNO STAWE, OSTAJU MERENema vi{e policijskog ~asa i zabrane kretawa, ali ostaje izbegavawe kontakata, obavezna fizi~ka dis-tanca, zabrana rada {kola, bioskopa i pozori{ta...

LOKALNA SAMOUPRAVA ISPUNILA OBE]AWE, ASFALTIRANA ULICA U LE[JU

NOVI KOLOVOZ UULICI VOJVODE CREPA

Po ovogodi{wem programu asfaltira}e se ulice u 20 seoskih mesnih zajednica

Kao i svuda u Srbiji, kafi}i i restorani otvoreni su i u Para}inu 4. maja

Deca iz Ulice vojvode Crepa sad mogu da voze bicikl

Porodica @ivanovi} sa nestrpqewem je o~ekivala da

ma{ina stigne do wihove ku}e

~etvrtak 7. maj 2020.4 U centru pa`weBilten

Epidemija kovida 19 iuvo|ewe vanrednog stawapolovinom marta donelisu dodatne materijalneprobleme mnogimstanovnicima na{eop{tine, pa je lokalnasamouprava u saradwi saCentrom za socijalni radodmah krenula saobezbe|ivawem i raspode-lom paketa osnovnih`ivotnih namirnica. Doprvomajskih praznika pod-eqeno je oko dvadesettona pomo}i, a samo tokomposledwe sedmice u aprilupomo} je dobilo 510doma}instava.Distribucijom paketa u

Gorwoj Mutnici, ^epuru,Lebini, Mirilovcu iStri`i, te u gradskimmesnim zajednicama “11.kongres”, “4.jul” “Centar”i “Glo`dak”, posledwadva dana pro{log mesecazavr{en je drugi krugpodele socijalnougro`enima na celoj ter-itoriji op{tine, odnosnou svim mesnim zajednica-ma u gradu i selima.Op{tina }e paketeobezbe|ivati i delitijo{, pa i nakon ukidawavanrednog stawa, sve dokbude socijalnih posledi-ca pandemije, rekao jepredsednik op{tine Sa{aPaunovi}.U drugom krugu su paketedobili mla|i od 65 god-ina bez ikakavih primawaili sa minimalnim pri-mawima i bez pomo}isrodnika. Ovaj krug tra-jao je od Uskrsa do prvogmaja, dok su pre toga, uprvom krugu, pomo} dobileosetqive kategorije star-ije od 65. Akciju naterenu sprovode volon-teri op{tinske Slu`be zapodr{ku, zaposleniCentra za socijalni radi poverenici Civilneza{tite po mesnim zajed-nicama, koji u svojim MZnajboqe poznaju situaci-ju svojih kom{ija, tako da

pomo} sti`e zaista dosvih kojima je neophodna.Raspodela paketa po~elaje ve} polovinom marta, sauvo|ewem vanrednog stawa,a masovnija distribucijaod po~etka aprila, pa suosnovni prehrambeniproizvodi u prvom krugustigli na 550 adresa.Pomo} iz ovog kontin-genta najpre su dobilimaterijalno nezbrinutistariji `iteqi Buqana,Drenovca i Svojnova, kojise nalaze u "socijalnojkarti” Centra za soci-jalni rad (CSR), zatimredom... Svi lokalni pov-erenici Civilne za{titesu prilikom podele pake-ta nagla{avali da sledei drugi i tre}i krug, teda se gra|ani koji suugro`eni mogu i samiprijaviti Centru ako sma-traju da im treba pomo}.Distribucija paketa odvi-jala se svakog dana u ponekoliko mesnih zajedni-ca sve do prvomajskihpraznika, osim vikendimakada podela nije bilamogu}a zbog policijskog~asa. Paketi su stizalitokom jednog dana i navi{e od sto adresa.

Pomo} sti`e do svihkojima treba

Bazu podataka o materi-jalno ugro`enim `ite-qima na{e op{tine,takozvanu "socijalnu kar-tu", Centar za socijalnirad a`urirao je na vremei prema potrebi je dop-uwuje, a pomo} dobijajuugro`eni koji su u tomspisku: bez ikakavih pri-hoda ili sa minimalnimprihodima, koji nemajusrodnike koji bi mogli owima da brinu, a koji sujo{ vi{e ugro`eni i ~ijesu svakodnevne aktivnos-ti ograni~ene vanrednimstawem.- Op{tina Para}in

preko Slu`be za podr{kuve} nekoliko nedeqa usaradwi sa Centrom zasocijalni rad deli paketepomo}i najugro`enijimporodicama, prema “soci-jalnoj karti” ~ija je izra-da zavr{ena neposrednopre uvo|ewa vanrednogstawa za sva naseqenamesta na{e op{tine, rekaoje predsednik Para}inaSa{a Paunovi}, povodomobimne akcije podele pake-ta. On podse}a da su pomo}dobili najpre stariji od 65godina, a zatim ostali kojispadaju u red socijalnougro`enih. - Svi koji smatraju da imje sada pomo} neophodnamogu se obratiti Centruza socijalni rad jer se

"socijalna karta" mo`edopuwavati. Sada su noviproblemi. Radnici Centra}e zatim procewivati dali je zahtev opravdan i naosnovu toga dodati tuosobu listi sugra|ana koji}e dobiti ovu pomo},objasnio je Paunovi}.U vanrednim okolnosti-ma dosta qudi ostalo jebez posla i drugih pri-mawa, pa su materijalnougro`eni postali i oni

koji ranije to nisu bili.Zbog toga na podr{kuOp{tine mogu da ra~una-ju svi gra|ani ~iji su`ivoti zna~ajno ote`aniu uslovima vanrednogstawa, objasnio je VojislavVasi}, rukovodilacop{tinske Slu`be zapodr{ku, dodaju}i da nikougro`en vanrednim stawemne}e ostati bez ovog vidamaterijalne pomo}i.

MS.-Z.R.

POMO] OP[TINE I CENTRA ZA SOCIJALNI RAD GRA\ANIMA U STAWU SOCIJALNE POTREBE

PPPP OOOO DDDD EEEE QQQQ EEEE NNNN AAAA PPPP OOOO MMMM OOOO ]]]] ZZZZ AAAA 1111 .... 5555 0000 0000 PPPP OOOO RRRR OOOO DDDD IIII CCCC AAAA ,,,, BBBB IIII ]]]] EEEE JJJJ OOOO [[[[Posle prvog kruga raspodele za starije od 65 godina, humanitarne pakete do prvog maja dobili su i ostalikoji su ispunili uslove. Pomo} i posle ukidawa vanrednog stawa

PREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI]: PAKETE ]EMO DELITI I DAQE

Op{tina Para}in i Centar za socijalni rad nastavi}esa podelom paketa i nakon vanrednog stawa, kako bise sanirale socijalne posledice vanrednih okolnostizbog pandemije, ka`e predsednik op{tine i koman-dant [taba za vanredne situacije Sa{a Paunovi}.- Osim starijih od 65 koji su u prvom talasu

dobili pomo}, pakete su dobili i ostali gra|anikoji se nalaze u evidenciji socijalne karte Centraza socijalni rad. Gra|ani se i sada mogu prijav-iti ako smatraju da im je ovakva pomo} neophod-na. Radnici CSR }e proveriti i ukoliko ispuwava-ju uslove, dobi}e pomo} u narednom krugu.

~etvrtak 7. maj 2020. 5Panorama Bilten

Sude}i prema informa-cijama koje su prethodnihdana stizale iz para}inskogDoma zdravqa i Op{tebolnice, epidemiolo{kasituacija je boqa. Smawiose broj pacijenata koji sejavqaju na pregled Kovidambulanti u staroj baraci(nekada{wa Hitna), a onikoji se jave i pacijentikoji su pozitivni imajulak{u klini~ku sliku uodnosu na po~etak epi-demije. Medicinsko osobqenosi glavni teret bitkeprotiv zarazne bolesti iu prvoj je liniji odbrane;rade po`rtvovano zbog~ega je i me|u wima bilozara`enih, {to je ote`ava-lo organizaciju radazdravstvenih ustanova sobzirom na ina~e nedovo-qan broj zaposlenih, poseb-no u Domu zdravqa. U Ambulanti za respi-

ratorne infekcije od 17.marta, kada je otvorena, doprvomajskih praznikaobavqeno je preko 1.200pregleda, a od 7. aprila tuse uzimaju i brisevi zatestirawe na kovid 19,{to obavqaju obu~enizdravstveni radnici.- U prvim nedeqama imalismo i do 60 pacijenatadnevno, a sada izme|u 30 i35. Dnevno su anga`ovana

dva lekara i~etiri medi-cinska tehni~arau dve smene od 7do 22 sata.Trija`u obavqalekar, po wegov-oj proceni sepacijentu daqerade labora-torijske analizei snimawe plu}ai uzima uzorakza testirawe navirus korona.Uzorak se zatim {aqe}uprijskom Zavodu za javnozdravqe, pa daqe refer-entnoj ustanovi, a rezul-tati sti`u za dva-tri dana,ka`e dr Sne`anaNikodijevi}, pomo}nikdirektora za medicinskapitawa. Testirawe nakorona virus pri krajuaprila je pro{ireno i natrudnice pred poro|ajem,onkolo{ke i druge paci-jente koji moraju nazakazane preglede, bol-ni~ko le~ewe ili inter-vencije. Testirawe jeobavezno i za sve ~lanoveporodice obolelih, bezobzira imaju li ikakvesimptome, kao i kon-trolno testirawe paci-jenata posle 14 dana izo-lacije po povratku sale~ewa.

Iz Doma zdravqapodse}aju sugra|ane dasvi koji imaju respira-torne tegobe pra}ene tem-peraturom treba da do|una pregled u Kovid ambu-lantu. To mogu da u~inebez zakazivawa svakogdana do 22 sata. Nakontog vremena, gra|anikoji sumwaju da su infi-cirani korona virusommogu da se jave Slu`bihitne medicinske pomo}i(ulaz kod Crkve) koja

radi non-stop, gde }e ihsa~ekati de`urni lekar upunoj za{titnoj opremi ipregledati u Kovid ambu-lanti. Ova ambulanta,ina~e, radila je i za vremeprvomajskih praznika posvom standardnom vremenu,dok je Dom zdravqa radnimdanima radio od 7 do 18sati, a pregledi se obavqa-ju nakon konsultacija zaizabranim lekarom kogapacijent treba da pozovetelefonom. Z. Ra{i}

U prvom naletu zarazevirusom korona Op{tabolnica imala je dostaproblema zbog obolevawamedicinskog kadra, pa jepo~etkom aprila pre-ventivno zatvorenoOdeqewe ortopedije, dokje ambulanta radila.Vremenom, situacija sepopravqala, bilo je svevi{e izle~enih pacije-nata, me|u wima i deve-toro zaposlenih naOrtopediji, pa od 24. apri-la ta slu`ba ponovo radipunim kapacitetom, rekaoje direktor Op{te bol-nice dr Sa{a Baci}. Tozna~i da se pacijenti pri-maju na odeqewe i rade sehitne operacije, kako jeto i bilo propisano uvanrednom stawu u svimbolnicama.Baci} je naveo da je 24.

aprila u poseti Op{toj

bolnici po tre}i put bilaruska medicinska ekipa. - Oni su obi{li ~itavu

bolnicu, pohvalili u svatri navrata na{e Grudnoodeqewe da je dobro orga-nizovano za prihvat kovidpozitivnih pacijenata sobzirom na to da nemamoinfektivno odeqewe, pasu svi kovid pozitivninajpre tu bili hospitali-zovani, le~eni izvesno

vreme i onda slati u ter-cijerne zdravstveneustanove.Baci} je dodao da je

para}inska Bolnica zah-vaquju}i Vladi Srbije iMinistarstvu zdravqa dobi-la medicinski kontejnerkao donaciju Evropske uni-je. U kontejner }e bitipreseqena ambulantaGrudnog odeqewa koja jedosad bila unutar zgrade i

gde se pregledaju pacije-nati upu}eni iz Domazdravqa na daqe anal-ize pod sumwom na infek-ciju virusom korona, takoda oni ubudu}e ne}e ulaz-iti na odeqewe. Na tajna~in se smawujemogu}nost {irewa infek-cije.Jedinica Centra za atom-sko-biolo{ku-hemijskuodbranu (ABHO)Garnizona Kru{evac, na

zahtev op{tinskog [taba zavanredne situacije, obavi-la je kompletnu dezinfek-ciju bolni~kog kruga iunutra{weg prostora prven-stveno Grudnog odeqewa.Vojska Srbije krug bol-nice obezbe|ivala je odpo~etka aprila, obavqaladezinfekciju vozila i qudina samom ulazu kod rampe,tako da je saradwa bilaizuzetna. Z. Ra{i}

Slu`bu za podr{kustarijim osobama formi-rao je [tab za vanrednesituacije op{tinePara}in radi pomo}isugra|anima starijim od65 godina koji zbog merezabrane kretawa nisumogli da napu{taju svo-je domove, kao i onimakoji to ne mogu izzdravstvenih razloga.Nosioci organizacijeove slu`be su Klub zastare Centra za soci-jalni rad, aktivistiCrvenog krsta izPrograma brige o stari-ma, te povereniciCivilne za{tite. Brojni

volonteri svakodnevnosu u vanrednom stawu,osim u vreme zabranekretawa, bili na raspo-lagawu starijim osobamaobezbe|uju}i im uslu`nunabavku, odnosno kupov-inu i dostavu namirnica,lekova i drugih neophod-nih stvari.Rukovodilac Slu`be zapodr{ku starijim osoba-ma, Vojislav Vasi},ka`e da je u subotu inedequ posle prvog maja

zabrana kretawa bila ure`imu radnih dana, od18 sati do 5 narednogdana, tako da je Slu`baorganizovala prijem pozi-va i uslu`nu nabavku zagra|ane koji nisu bili umogu}nosti da sami prib-ave osnovne `ivotnenamirnice. Ina~e, odformirawa ove slu`bepolovinom marta do kra-ja aprila primqeno jeoko 750 poziva, a volon-teri su iza{li na tereni pomogli 420 puta, jerje me|u pozivima bilo ionih gde su gra|anitra`ili razli~iteinformacije a nekonkretnu uslugu. Vasi} je rekao da }e

Slu`ba za podr{ku radi-ti najverovatnije do uki-dawa vanrednog stawa,te da gra|ani koji pri-padaju pomenutoj kate-goriji na ~itavoj teri-toriji op{tine imajukome da se obrate zapomo}. Sedi{te Slu`benalazi se u Dnevnomklubu za stare i tu seevidentirao svaki pozivgra|ana, vreme poziva,ime, prezime, broj tele-fona i adresa, problemkorisnika koji trebare{iti u svakom konkret-nom slu~aju, kao i vremeodlaska volontera nateren, a sve se to uizve{taju na kraju danaslalo Sektoru zavanredne situacijeRepublike Srbije. Nakon {to je dr`ava uposledwoj dekadi aprilaubla`ila mere koje seodnose na starije, brojpoziva za uslugu kupovineosnovnih potrep{tinase smawio, ali ne i obimposla Slu`be zapodr{ku. Naime, volon-teri te slu`be tako|e susvakodnevno anga`ovaniu distribuciji pomo}ilokalne samouprave soci-jalno najugro`enijimgra|anima. M.S.

DOM ZDRAVQA PARA]IN NA PRVOJ LINIJI ODBRANE OD VIRUSA KORONA

PREGLEDI U KOVID AMBULANTIBEZ PRETHODNOG ZAKAZIVAWAGra|ani sa respiratornim tegobama i u vreme zabrane kretawa tokom vanrednog stawa moglisu da do|u na pregled bez posledica

POVRATAK IZLE^ENIH MEDICINARAU Dom zdravqa po~etkom maja vratili su se zdravstveniradnici koji su preboleli kovid i to je potvr|enotestom, tako da je u pogledu brojnosti medicinarasituacija malo boqa. [to se ti~e lekara i sestara kojirade u Kovid centru, nije ni bilo zara`enih. U ovojustanovi za{titne opreme ima dovoqno, a sprovode sesve propisane mere dezinfekcije i preventive.

SLU@BA ZA PODR[KU NA TERENUI PRVOG MAJSKOG VIKENDA

Kako je tog vikenda zabrana kretawa bilakao i radnim danima, volonteri su obadana uslu`no kupovali namirnice za sug-ra|ane kojima je bio zabrawen izlazakiz domova zbog godina ili zdravqa

BRZA USLUGA,ZADOVOQNIKORISNICI

Volontera je bilodovoqno da su u svakomtrenutku mogli daodgovore na zahtevegra|ana za uslugukupovine, a vreme odpoziva gra|ana do izlas-ka Slu`be na teren jesvedeno minimum. Tozna~i da su korisniciu najkra}em mogu}emroku dobijali ono {to imje potrebno. Stariji sug-ra|ani su zadovoqni jersu volonteri radili sapuno energije i entuzi-jazma, a sve zato da bioni mogli da ostanu kodku}e, da se ne izlo`eriziku da se zaraze.

STABILNIJA SITUACIJA U BOLNICI, PONOVO RADI ODEQEWE ORTOPEDIJE

EVROPSKA UNIJA DONIRALAMEDICINSKI KONTEJNERU wega je izme{tena ambulanta Grudnog odeqewa, tako da se tu pregledaju paci-jenati upu}eni iz Doma zdravqa zbog sumwe na infekciju korona virusom

Kovid ambulanta Doma zdravqa nalazi se u takozvanoj baraci

Pregledima u kontejneru smawenaje mogu}nost {irewa zaraze

HUMANI VOLONTERI UUSLU@NOJ KUPOVINI

~etvrtak 7. maj 2020.6 InfrastrukturaBilten

Radovi na izgradwiglavnog cevovoda od kap-ta`e u Izvoru ka Para}inuu du`ini od 9,7 kilo-metara, kao i poslovi naizgradwi cevovoda udu`ini od 700 metara u^ika Tasinoj ulici, kojipovezuje bunare u Goruwu

sa glavnim rezervoaromna Kara|or|evom brdu,nisu prekidani ni uvanrednom stawu. Re~ je orealizaciji velikog pro-jekta unapre|ewa vodosnab-devawa u na{oj op{tinivrednog 3.450.000 evra, pougovoru koji su Op{tina

i JP "Vodovod" potpisalisa nadle`nim min-istarstvima i Nema~komrazvojnom KfW bankom.- Radovi u ataru sela

Davidovac su zavr{eni, aod projektom planiranih9,7 kilometara dosad jepolo`eno preko 9.300metara novih cevi od

najsavremenijih PVCmaterijala. Od pogo|enogposla sa izvo|a~em rado-va iz Blaca, preostalo jeda se zavr{i jo{ 300 do400 metara kod “Doroteja”u sklopu regionalnog puta.Ura|eno je spajawe starogi novog voda na po~etkutrase u Izvoru i rade se{ahte, tako da dozavr{etka ovog posla pre-ostaje mesec, najvi{e dva,mada je zvani~an rok feb-ruar naredne godine. Dobravest je da nam je preosta-lo oko 450.000 evranamewenih za rekonstruk-ciju glavnog dovoda, paostaje da vidimo da li}emo nastaviti daqewegovu gradwu u pravcuiznad Davidovca, poredpruge, ka Glavici.Uradi}emo projektnu doku-mentaciju, ka`e Neboj{a

Simi}, direktor“Vodovoda”.Za izgradwu novog, odnos-no rekonstrukciju najve}egdela postoje}eg cevovoda,bilo je krajwe vreme sobzirom na to da je starigra|en u pro{lom veku,od 1963. do 1968. godine,a cevi od azbestnog betonasu u vrlo lo{em stawu.Krte su i pucaju, {todovodi do ~estih kvarova.Tako|e, one su spajane met-alnim {rafovima koji suvremenom korodirali, te naovim spojnicama dolazido velikog gubitka vode.Kad novi cevovod bude ufunkciji, toga ne}e biti,{to }e zna~ajno pove}atikoli~inu vode u mre`i, abroj kvarova bi}edrasti~no smawen.Sredstvima KfW banke uokviru istog projekta

izgra|ena su dva od plani-rana ~etiri bunara, jedanna prostoru Dankova ijedan na Goruwu i u tokuje faza wihovog opremawa.Bunar koji je gra|en sred-stvima "Vodovoda"funkcionalan je odpro{log septembra. Simi}jo{ ka`e da }e “Vodovod”svojim sredstvima uraditipovezivawe bunara uDankovu sa gradom. Ontako|e podse}a da su izKfW programa ura|enisavremeni digitalni sis-temi za pra}ewe protokavode i kontrolu sistema.Zavr{etkom svih radovau okviru projektaunapre|ewa vodosnabdevawaobezbedi}e se stabilno snab-devawe na{e op{tinepija}om vodom za narednihnekoliko decenija.

M.S.

U Industrijskoj zoni"Zmi~" u Para}inupunom parom i zavreme vanrednog stawatekli su radovi naizgradwi proizvodnogobjekta koji je, po pot-pisanom ugovoru,zakupila {vedska fir-ma "Rimaster", plani-raju}i da tu preseli svojuproizvodwu i - vremenom, zaposlii do hiqadu radnika. Trenutnosu u toku zavr{ni unutra{wiradovi. Rok za izgradwu bi}eispo{tovan i objekat }e bitizavr{en u dogovorenom roku,uprkos tome {to su, zbog pan-demije virusa korona, privremenobili stopirani mnogi radovi u

infrastrukturi.^elnik Para}ina Sa{a

Paunovi} rekao je da }e izves-no biti jedino malo ka{wewe upredaji hale zakupcu zbogvanrednog stawa, potrebnog dolas-ka stranih predstavnika u Srbijui sprovo|ewa formalno-pravnihradwi. To zaka{wewe ne}e bitiveliko, a odmah }e zatim usledi-

ti i izgradwa infra-strukture oko samogobjekta.Povr{ina hale gra|enepo evropskim stan-dardima je oko 3.000kvadrata, a [ve|ani }e,po instalirawu opremei po~etku rada, odmahzaposliti 200 radnika.Hala je investicijalokalne samouprave vred-na preko 200 milionaevra i prva je faza

izgradwe jo{ objekata uIndustrijskom parku, kako bi seomogu}ilo "Rimasteru" da ispunisvoj biznis plan i zaposli do1.000 qudi. Ova svetska kom-panija pravi kablovske setove zate{ke gra|evinske ma{ine ive} radi u na{em gradu u izna-jmqenom objektu kraj auto-puta.

Z. Ra{i}

RADOVI NA IZGRADWI GLAVNOG DOVODA OD IZVORA KA PARA]INU U FINALNOJ FAZI

STABILNO VODOSNABDEVAWE MNOGO PRE ROKAPreostalo je da se uradi jo{ oko 300 metara kod “Doroteja”, ka`e Neboj{a Simi}, direktor JP“Vodovod”. Mogu} nastavak izgradwe jer su preostala sredstva

ASFALTIRAWE PRILAZAZa izgradwu infrastrukturena parceli na kojoj se nalaziova hala - prilazne sao-bra}ajnice, parkinga ipe{a~kih staza, Uprava zainvesticije i lokalni ekonom-ski razvoj raspisala je javnunabavku za izvo|a~a radova.Rok za dostavqawe ponuda je 18.maj, a otvarawe je istog datuma.

VODOVODNA MRE@A U GRADUU okviru projekta unapre|ewa vodosnabdevawa

obavqa se i zamena dotrajale vodovodne mre`e uvi{e gradskih ulica, i to u saradwi sa Upravom zainvesticije i odr`ivi razvoj koja, nakon zamenemre`e, radi rekonstrukciju kolovoza. Na ovaj na~inpro{le godine rekonstruisana je mre`a u delovi-ma ulica Dragoslava Marinkovi}a, Bore Petrovi}a iCerske, dok je u Ulici Ivana Gorana Kova~i}a vodovod-na mre`a zamewena u celoj du`ini.

CEVOVOD OD GORUWA DO REZERVOARAOsim rekonstrukcije glavnog dovoda, {to je glavni

segment ovog projekta, Simi} dodaje da su i radovina izgradwi cevovoda u ^ika Tasinoj ulici uzavr{noj fazi. Preostala je izgradwa {ahti i mon-ta`a buster stanice, da se uradi spajawe i prebacesvi prikqu~ci, {to }e biti zavr{eno najvi{e za dese-tak dana. Ovaj cevovod omogu}i}e da se iz bunara uGoruwu voda pumpa do glavnog rezervoara naKara|or|evom brdu, odakle }e stizati svim koris-nicima, pa ni delovi grada na vi{im kotama ne}e biti saslabijim pritiskom u najsu{nijim letwim mesecima.

PANDEMIJA NIJE ZAUSTAVILA OP[TINSKU INVESTICIJU U INDUSTRIJSKOJ ZONIEVROPSKA UNIJA ODOBRILA PRO[IREWEPROJEKTA ODBRANE OD POPLAVA

HALA ZA “RIMASTER” SKORO GOTOVAZbog vanrednog stawa i formalnih razloga, mogu}e je malo ka{wewe u

predaji objekta zakupcu

Za vreme vanrednog stawa nisu prekidani radovi na pro-du`etku kinete reke do mosta u Nemawinoj ulici

Evropska unija je odobrilaPara}inu pro{irewe projektaizgradwe objekata za odbranuod poplava na Crnici i sredstvaod oko 500.000 evra za izgrad-wu ~etiri pregrade u gorwemslivu reke Crnice. To }epove}ati bezbednost u slu~ajupoplavnog talasa i omogu}itiure|ewe pritoka na lokacijamaGrze, Sisevca, Jereminskog poto-ka i Suvare. Izrada tenderskedokumentacije je u toku, a o~eku-je se da tender bude uskororaspisan prema evropskim stan-dardima.Prema re~ima koordinatoraprojekta Milo{a Tomi}a,implementacija projekta real-

izova}e se kao i do sada, prekoAustrijske agencije za razvoj“Ada”, sa produ`etkom roka zagodinu dana za ~itav projekat.Ina~e, za vreme vanrednogstawa nisu prekidani radovina produ`etku izgradwe kineteod mosta kod Bazena “Presti`”do mosta u Nemawinoj ulici.Ti radovi su se obavqali uzpo{tovawe svih propisanihmera za{tite. Produ`etakkinete je veoma bitan za kom-pletan projekat jer pove}avastepen za{tite i olak{a}eredovno odr`avawe korita ubudu}nosti, koje je i vizuelnosad mnogo lep{e i ure|enije.

N. Stankovi}

Neboj{a Simi},direktor “Vodovoda”

Prevezivawe starog cevovoda na novoizgra|eniu ataru sela Izvor ura|eno je pro{le sedmice

ZA PREGRADE U GORWEM SLIVU CRNICE

~etvrtak 7. maj 2020. 7Infrastruktura Bilten

Pandemija zaraznebolesti najpre je privre-meno zatvorila ve}inugradili{ta u na{ojop{tini, ali su infra-strukturni radovi nas-tavqeni odmah po odlu-ci Vlade Srbije daubla`i rigorozne merenakon uskr{wih prazni-ka. Realizacija programaizgradwe seoskih ulicanastavqena je pripremn-im radovima za asfalti-rawe Sin|eli}eve uliceu Drenovcu. Pripremniradovi su ranije okon~aniu Ulici kneza Lazara uistom selu, tako da }eove godine asfalt dobitidve ulice u Drenovcu urazli~itim delovima sela.Prva vodi ka seoskomgrobqu, dok Sin|eli}eva,koja se upravo priprema,prolazi u blizini {kole. Radovi na izgradwi

seoskih ulica nastavi}e sei narednih nedeqa, najavioje predsednik op{tineSa{a Paunovi} obilaze}i

gradili{te u Drenovcu.On ka`e da o~ekuje dabude sproveden kompletanprogram planiran za ovugodinu u selima, dodu{e samalim zaka{wewem zbogpandemije i uvo|ewa

vanrednog stawa. Tako|e,u seoskim mesnim zajed-nicama bi}e i drugihinfrastrukturnih radova,pre svega na objektimajavne namene.A kad je re~ o ulicama

koje se grade u Drenovcu,obe se vrlo zna~ajne, svakaza svoj deo sela. USin|eli}evoj `ivi velikibroj qudi, a tako|e su tuizlazi iz dvori{ta me{tanakoji sa druge strane imajuglavnu kapiju, objasnio jezna~aj ovih radovaAleksandar Mihajlovi}:

- Ovo je jedna od promet-nijih ulica, ovde putevivode i ka poqu dreno-va~kom, tako da }emo saove dve ulice zaokru`itineke dve celine odizuzetne va`nosti kod nasu selu, kazao je ovajme{tanin, ina~e predsed-nik poznatog Kulturno-

umetni~kog dru{tva iztog sela “Spasovdanskivez”.Ulica kneza Lazara ve}

je spremna za asfalt, paDrenov~ani o~ekuju da }ei ona, i Sin|eli}eva,biti asfaltirane otpri-like u isto vreme, jedna zadrugom. Z. Ra{i}

U okviru programa izgradweulica u prigradskim naseqimapro{le sedmice izvo|a~ je punomparom nastavio radove neophodneza asfaltirawe preostalog delaMoravske ulice, ~ime lokalnasamouprava ispuwava obe}awedato wenim stanovnicima. Ovaulica se nalazi u nasequ @abarei pripada Mesnoj zajednici“Branko Krsmanovi}”. Deo uliceje asfaltiran pre vi{e godina,a radovi u wenom ostatku po~elisu pro{le jeseni, po uspe{nomre{avawu imovinskih odnosa.Na taj podatak podsetio je

predsednik op{tine Sa{aPaunovi}, obilaze}i ovogradili{te krajem aprila. Onje rekao da je pro{le godine uovom delu Moravske izgra|enaki{na kanalizacija, a sada }eweni stanovnici dobiti iasfaltni kolovoz.

- Ove godine bi}e izgra|enonekoliko prigradskih ulica, a nas-tavi}e se radovi i u UliciIvana Gorana Kova~i}a koji suzapo~eli pro{le godine. U ovo-godi{wem planu imamo i rekon-strukciju nekoliko ulica u gradu,a plan }e se prilago|avati finan-sijskoj situaciji kakvu budemoimali u op{tinskom buxetu, pre-cizirao je Paunovi}.^edomir Milo{evi}, odborniku SO Para}in iz MZ “BrankoKrsmanovi}”, isti~e da su radoviu Moravskoj nastavqeni poslere{avawa imovinskih problemakoji su trajali desetak godina. Toje bio zahtev me{tana @abara nakome su oni insistirali i nazborovima o planirawu buxeta, akoji op{tina ispuwava, jer }e iostatak te ulice uskoro bitiasfaltiran.

Pro{le gra|evinske sezone, ina~e,kona~no su se stekli uslovi zabr`u izgradwu ulica u prigradskimnaseqima jer je ubrzano i re{avaweimovinskih problema zahvaquju}iizmenama Plana generalne regu-lacije Para}ina. Izgra|ena je(poplo~ana) [ava~ka u Dankovu,asfaltirana @i~ka u nasequCarice Milice-jug, deo Stri{keu Ribnici, zatim delovi ulicaBranka Radi~evi}a u Stri{komnasequ i Kara|or|ev venac -prema ugostiteqskim objektima naKara|or|evom brdu, a u nasequCara Du{ana bez broja asfalti-ran je ulaz u naseqe - deoistoimene ulice.U ovom nasequ u MZ “11. kongresza asfaltirawe je ugovorenaUlica Ive Andri}a, kao i pop-lo~avawe Vlasinske ulice kaStri{kom nasequ. Z. Ra{i}

Polovinom februara, preuvo|ewa vanrednog stawa, uUlici vojvode Crepa u Le{jupo~eli su pripremni radovi zaasfaltirawe, {to je bio va`anzahtev me{tana, a u me|uvre-menu su obavqeni neki drugiposlovi maweg obima, alitako|e bitni, rekao je za“Bilten” VladicaQubisavqevi}, zamenikpredsednika Saveta MZ Le{je.Naime, Ulica vojvode Crepai stara, davno asfaltiranaulica, povezane su pe{a~kimprolazom sa stepeni{tem, jerna drugi na~in nije moglo dase re{i wihovo povezivawe.- Izme|u te dve ulice

nalazio se sokak koji nikakonije mogao da se asfaltira,niti da se poplo~a, pa jeizgra|eno stepeni{te kaonajboqe re{ewe, da bi ubrzonakon toga bila zavr{ena iizgradwa Ulice vojvode Crepa,obja{wava Qubisavqevi}.

Prema wegovim re~ima, uplanu je izgradwa jo{ jednogsokaka koji vodi od te ulicedo manastira, a pripremniposlovi pre asfaltirawa suve} obavqeni. Tako|e, predstojeradovi na fasadi Doma kul-ture, u toku je priprema doku-mentacije za raspisivawe javnenabavke. Le{janima je tako|ebitna i izgradwa jednog kanalaza buji~ne vode, kao i drugimbrdskim selima, ali, ipak, sanestrpqewem najvi{e su o~eki-vali asfaltirawe Ulicevojvode Crepa.U ovoj ulici `ive doma}inst-va koja obra|uju desetak hektarazemqe, pa }e im asfaltolak{ati put do wiva, a tu`ive i brojne porodice sadecom. Ulica je bila u vrlolo{em stawu jer su joj buji~nevode godinama nanosile {tetu,pa }e asfaltni kolovoz me{tan-ima umnogome poboq{atikvalitet `ivota. M.S.

DR@AVNE MERE UBLA@ENE POSLE USKR[WIH PRAZNIKA, PA SU NASTAVQENI INFRASTRUKTURNI RADOVI

USKORO ASFALT U SIN\ELI]EVOJ U DRENOVCUO~ekujem da celokupan program izgradwe seoskih ulica bude sproveden, dodu{e sa malim zaka{wewem zbog vanrednog stawa,rekao je predsednik op{tine Sa{a Paunovi}, obilaze}i gradili{te

DRENOVAC VELIKO GRADILI[TEOvog prole}a u Drenovcu se intenzivno radi, a osimizgradwe dve va`ne ulice, u martu je bilo radovai oko Doma kulture. U planu je rekonstrukcija drugogdela krova na ovom objektu i nadstre{nice iznadprostorija Saveta MZ, ambulante, biblioteke i po{te.

IZGRADWA U PRIGRADSKIMNASEQIMA

Lokalna samouprava polakoprivodi kraju izgradwu ulicau prigradskim naseqima i uovom trenutku ugovorene su zaizgradwu saobra}ajnice u koji-ma su u me|uvremenu re{eniimovinski problemi. Poslanema jo{ mnogo, {to zna~i da bisve preostale va`nije uliceu normalnoj situaciji mogleda budu izgra|ene za jednusezonu kad bi svuda bilire{eni imovinski problemi.

OP[TINA ISPUNILA OBE]AWE DATO STANOVNICIMA @ABARAU LE[JU NEDAVNO ZAVR[EN PE[A^KI PROLAZ

STEPENI[TEM POVEZANE DVE ULICEOvaj posao zavr{en je nekoliko dana prenego {to je asfaltirana Ulica vojvode Crepa

GRADI SE DRUGI DEO MORAVSKE ULICERe{avawe imovinskih prob-lema trajalo je du`e oddecenije, a pro{le jeseniura|ena je ki{na kanalizacija

Pre po~etka izgradwe kolovoza, u ovom delu Moravske (MZ “Branko Krsmanovi}”) ura|ena je ki{na kanalizacija

Radove na izgradwi ulice u Drenovcu obi{aoje predsednik op{tine Sa{a Paunovi}

Uprava za investicije obele`ila je gradili{ta svihseoskih ulica koje }e biti asfaltirane ove godine

~etvrtak 7. maj 2020.8 SeloBilten

Epidemiolo{ka situaci-ja za izvesno vreme bila jeonemogu}ila rad pijace iu na{em gradu, pa poqo-privrednici nisu imaligde da plasiraju svojeproizvode. Op{tinskaUprava za poqoprivredui lokalni ekonomski razvoj,nastoje}i da pomognepoqoprivrednicima, alii kupcima, kreirala jetada “Fejsbuk stranicu”pod nazivom “PijacaPara}in”. U pitawu jeinternet pijaca (E-pija-ca), gde su poqoprivred-nici mogli da oglase svo-je proizvode i na taj na~in

da obave prodaju u vremekada pijaca nijefunkcionisala.Kako isti~e Slavka

Jovanovi}, na~elnica teuprave, pijaca je posle

uskr{wih praznika ponovootvorena, ali jo{ `ivi iinternet pijaca. Prodavcii daqe mogu na toj strani-ci ponuditi razli~itevrste proizvoda i ista}i

cenu, a sa kupcima mogu daugovore na~in isporuke.- Uprava za poqoprivre-

du op{tine Para}in ovdeje samo posrednik u povezi-vawu kupaca i prodavaca,a poqoprivrednicima jepreporu~eno da svoju robuponude u vidu oglasa nakoji bi se mogu}i kupci jav-ili. Osim op{tinske “E-pijace”, u funkciji je iportal agroponuda.comnamewen podru~ju ~itaveSrbije, za velike poqo-privredne proizvo|a~e kojiraspola`u velikomkoli~inom proizvoda,nagla{ava Slavka Jovanovi}. A kad je o op{tinskoj

“Fejsbuk” pijaci re~, proi-vo|a~i su je odmah prih-vatili, nude}i {irokdijapazon svojih proizvoda,od prodaje rasada paprike,paradajza, krastavca ikupusa, preko prodaje semen-skog i krompira za jelo,vo}a i povr}a, do prodajesvrqi{kih jagawaca zapriplod. Kako smoprimetili, proizvo|a~i na“E-pijaci” uglavnom neostavqaju cenu svoje robe,ali navode broj telefonakako bi se sa kupcimali~no dogovorili.

B.D.-Z.R.

Prole}na setva kukuruza,jedan od najva`nijih poqo-privrednih poslova, prikraju je i u para}inskomataru, a zavr{ena je isetva suncokreta, soje,krmnog biqa. Bio je ovoveliki posao koji seobavqao u okolnostimavanrednog stawa, a ratarikoji su bili na traktori-ma i drugim poqo-privrednim ma{inamamogli su bez problema darade u svojim wivama i uvreme policijskog ~asa,do mraka, kao i vikendom. Zbog suvog zemqi{ta mno-gi su ipak sa~ekalipadavine da bi setvu priv-eli kraju. Agronomi ka`uda je bilo potrebno oko 20litara ki{e po metrukvadratnom da bi se re{io

problem sa zemqi{tem,tako da su posledwe ki{edobrodo{le. Dovoqno vlagenije bilo ni tokom minulejeseni, ni tokom prethod-nih meseci, zbog ~ega,isti~u stru~waciPoqoprivredno-savetodavneslu`be (PSSS) u Jagodini,

i ozimi usevi nedovoqnodobro napreduju.Stru~wak za ratarstvo

Miodrag Simi} ka`e da jeki{a pala u posledwemtrenutku da se popravistawe u zemqi{tu. Mnogipoqoprivrednici privelisu setvu kraju, a ono {tosledi je za{tita poslesetve. Kod nas se ina~e idaqe najvi{e seju hibridiu klipu sredwe grupe zre-wa, 500-600, ali primatpolako preuzima kukuruzza ma{insku berbu u zrnujer je sve mawe radne snage.Posebno poqoprivredni-

ci koji imaju ve}epovr{ine pod kukuruzomnakon brawa ga ne lageru-ju ve} direktno sa wiverod ide u otkup.[to se ti~e stawa ozim-ih useva, posebno p{enice,ne{to je boqa nakonposledwih ki{a. Ratarikoji dosad nisu stiglitreba obavezno da uradeza{titu od korova, jerzbog ovakvih vremenskihuslova i rod mo`e bitimawi, pa ga je potrebnoodr`ati zdravim, odnosnonegovati ono {to se ima,za{tititi od korova,insekata, bolesti... Nakonza{tite od korova sledifolijarna prihrana, koja uovakvim godinama daje punefekat.Iz PSSS preporu~uju

poqoprivrednicima kojiimaju sto~ni fond da dopolovine maja poseju krm-ni sirak za sto~nu hranu,jer dobro podnosi su{u.Tehnologija setve je istakao i za setvu kukuruza,nagla{ava Simi}

B. Drenovakovi}

Posle brojnih apelaSaveza p~elarskih orga-nizacija Srbije da sep~elarima starijim od65, odnosno 70 godina,dozvoli da u vanrednomstawu obi|u svoje p~eli-wake, Dru{tvo p~elara"Grza" postiglo je dogov-or o tome sa para}inskompolicijskom stanicom. Uzli~nu kartu i sa ~lanskomkartom ovog udru`ewa,najstariji su mogli bezproblema da obi|u svojep~eliwake. Ovo je poseb-no bilo va`no jer jeprovera ko{nica u pro-le}e neophodna, a oddevedesetak ~lanova “Grze”vi{e od tre}ine su stari-ji od 65.U p~eliwem dru{tvu radje organizovan i uskla|ensa prirodom, a taj radmoraju da prate i p~elari.Da obilazak ko{nica nijebio omogu}en, bilo bivelikih problema.Sekretar Dru{tva Ivan\eli} obja{wava kolikosu dani pred po~etakbagremove pa{e i za vremewenog trajawa va`ni.- P~elari su zavr{ili na

vreme prvi prole}ni pre-gled ko{nica, dodalihranu, sirup ili poga~edr{tvima kojima je hranabila potrebna. Aktuelnisu potom bili poslovipro{iravawa legla,dodavawe osnova, kako bise p~ele bile spremne zabagremovu pa{u. UPomoravqu ova pa{akre}e po~etkom maja.Pro{la godina je bilalo{a {to se ti~e bagre-ma, tako da p~elari svunadu i rad ula`u u ovusezonu, ka`e \eli}. Powegovim re~ima, gener-alno su p~ele sada udobrom stawu, a dobra jebila i polenova pa{a.Ina~e, Dru{tvo p~elara“Grza” odazvalo se akci-ji prikupqawa meda ipropolisa za pomo}ugro`enima od epidemijekorona virusa. Po re~imapredsednika udru`ewaNeboj{e Powavi}a,donirali su svi ~lanovi,a pomo} je predataCrvenom krstu Srbije napredlog [taba zavanredne situacije.

B. Drenovakovi}

Ministarstvo poqoprivredeuredbom je omogu}ilo sub-vencije vlasnicimaobele`enih i registrovanihko{nica i ove godine.Prijavqivawe traje do kra-ja maja, a visina subvenci-je je 800 dinara po ko{nici.Uslov je posedovawe naj-mawe dvadeset ko{nica, anajvi{e hiqadu.

S obzirom na vanrednostawe i nemogu}nostneposrednog primawa strana-ka, na~elnica Uprave zapoqoprivredu i LER SlavkaJovanovi} podse}a p~elareda obrasce zahteva mogupreuzeti na portirniciOp{tine, a zatim ih, pop-uwene, {aqu Upravi za agrar-na pla}awa u Beogradu. B.D.

Vo}are u narednom perio-du o~ekuju veliki poslovikao {to su zalivawe,|ubrewe kra}ewe sadnica,kalemqewe. Posle precve-tavawa treba obaviti itre}e prskawe. U precve-tavawu, po`eqno je koris-titi fungicid za za{tituli{}a od pegavosti. Ko

nije izvr{io prskawe upunom cvetu tre{we ivi{we, treba posle precve-tavawa da obavi prskaweprotiv monilije. Preprskawa treba izneti grawe,obaviti orezivawe, pa tekonda vo}ku "okupati" urastvoru od korena do vrha,savetuju agronomi. B.D.

UPRAVA ZA POQOPRIVREDU KREIRALA “FEJSBUK” STRANU ZA POQOPRIVREDNE PROIZVO\A^E

PIJACA NA INTERNETUZA PRODAVCE I KUPCEStranica je napravqena u vreme kad je zelena pijaca bila zatvorena da olak{a prodaju poqo-

privrednih proizvoda

PROBLEM NEREGISTROVANIH GAZDINSTAVAOsim problema vezanih za plasman, neke kategori-je poqoprivrednika u vanrednom stawu imale supote{ko}e zbog zabrane kretawa u odre|enom vre-menskom periodu. Za razliku od registrovanih poqo-privrednih gazdinstava koja su mogla po odre|enojproceduri da tra`e i dobiju dozvolu za kretawe uvreme policijskog ~asa radi obavqawa poslova nawivama, kao i u sto~arstvu, tu dozvolu nisu mogla dadobiju neregistrovana gazdinstva. A takvih u na{ojop{tini ima veliki broj, nagla{ava Slavka Jovanovi}.

RATARI SU U VANREDNIM OKOLNOSTIMA OKON^ALI VELIKI POSAO

SETVA KUKURUZA PRIVODI SE KRAJUPoqoprivrednici na traktorima mogli su da rade i tokom policijskog ~asa

STAWE OZIMIH USEVAOva godina nije mnogo povoqna za p{enicu i ne

o~ekuju se neki rekordni prinosi. [to se kukuruzakoji je zasejan ti~e, prethodna sezona u Pomoravskomokrugu je bila dobra, a ako se ispo{tuju sveagrotehni~ke mere, sli~ne rezultate poqo-privrednici mogu o~ekivati i ove godine.

SA ^LANSKOM KARTOM DRU[TVA “GRZA”

U ovom udru`ewu tre}ina p~elara ima vi{e od 65 godina

SAVETI POQOPRIVREDNIH STRU^WAKA

AKTUELNI RADOVI U VO]WACIMA

SUBVENCIJA 800 DINARA PO KO[NICI

ZAHTEVI SE PODNOSE DO KRAJA MAJA

STARIJI P^ELARIMOGLI DO KO[NICA

Skoro svi ratari u Pomoravqu zasejali su najrasprostraweniju kulturu

~etvrtak 7. maj 2020. 9Grad Bilten

Nakon {to je VladaSrbije posle uskr{wihpraznika ubla`ila mere uciqu suzbijawa epidemijevirusa korona, pijaca una{em gradu ponovo jeotvorena 21. aprila.Pijacom upravqa Javno-komunalno preduze}e“Para}in” koje je maksi-malno poja~alo mereodr`avawa higijene kom-pletnog pija~nog prostora,uz svakodnevnu dezinfek-ciju i kontrolu rada.

Prvih dana bio jeprimetan ne{to mawi brojprodavaca i kupaca napijaci, na {ta je sigurnouticao strah od virusa,ali je na daqe rad biouobi~ajen. Prema re~ima{efa Radne jedinice“Pijaca” BranislavaAntonijevi}a, data su uput-stva da prodavci morajuimati za{titnu opremu -maske i rukavice, da nemaokupqawa i da se dr`ipropisano me|usobno odsto-jawe od dva metra. Prodajase odvija bez problema, aradnici pija~ne upravekontroli{u po{tovawepropisa. Lokali na pijacitako|e rade uobi~ajeno.Danijel @ivkovi}, direk-tor JKP “Para}in”,nagla{ava da osim~i{}ewa i ru~nog prawa,

koje je intenzivirano, svakeve~eri se pija~ni pros-tor i tezge dezinfikuju,{to je vrlo va`na pre-ventivna mera.- Na ovaj na~in, ponovn-im otvarawem pijace, Javnokomunalno preduze}euspostavilo je svoj rad upunom kapacitetu, kakoina~e rade sve na{e radnejedinice od po~etka

vanrednog stawa usled pan-demije. Izuzetak je jedinoadministracija ~iji je radsveden na minimum, dokpijaca samo izvesno vremenije radila zbog meraVlade Srbije, objasnio je@ivkovi}.Po re~ima Tomislava

[aleti}a, zamenikapredsednika op{tine izamenika komandanta

[taba za vanredne situaci-je, koji je obi{ao pijacunakon {to je proradila,ponovno otvarawe pijacebitno je za sve poqo-privredne proizvo|a~e,kao i za gra|ane koji sunavikli da se snabdevajupoqoprivrednim proizvodi-ma ba{ na zelenoj pijaci.- O~ekujem da }e svi

po{tovati propisane mere,nositi maske i rukavice idr`ati me|usobno rasto-jawe od dva metra radibezbednog funkcionisawasve do zavr{etka epi-demije, kako bi se spre~ilo{irewe virusa, rekao je[aleti}.

N. Stankovi}

Sprovode}i meru op{tin-skog [taba za vanrednesituacije tokom vanrednogstawa, ekipe Javnog komu-nalnog preduze}a“Para}in” sve vremeredovno obavqaju uve~erwim satima dezin-fekciju javnih prostorai ulica u gradu, cisternamakoje peru ulice prvog i

drugog prioriteta,kao najprometnije.Ulice se perurastvorom hloraposle 20 sati, svedok se ne zavr{ikompletan posao, ana sli~an na~indezinfikuju se iodre|ene ulice u{irem gradskompodru~ju.Svim saobra}ajni-cama koje se dez-infikuju rastvoromhlora svake ve~erisem ponedeqka pro-lazi i ma{inskakamionska ~istil-ica, u koju jetako|e uba~enaodre|ena koncen-tracija te~nog hlo-ra, tako da se

obavqa i ma{insko~i{}ewe i tretirawehlorom. Najosetqivije“ta~ke” i prioritet brojjedan su krug Bolnice iDoma zdravqa, posebnoprostori "stare Hitne",gde je trenutno kovid ambu-lanta i "nove Hitne", gdese obavqa i dezinfekcijaunutra{weg prostora.Tretira se tako|e kom-

pletan prostor oko Crkve,plato oko Doma zdravqa iBolnice, povr{ina prekoputa Doma zdravqa. Gradskogrobqe je naredni prior-itet i to plato ispredkapela i prostor okoupravne zgrade i obduk-cione sale. Dezinfikuje sei prostor kod Crvenogkrsta i Centra za soci-jalni rad, ispred Op{tinei Policijske stanice,Po{te, EPS-a, banaka,prostor ispred nekada{we“Jugobanke”, svuda gde jeve}a frekvencija qudi.Obavqa se i ru~no tre-tirawe atomizerima.Naravno, poja~ano se dez-infikuje i prostor zelenepijace koja je od pre pet-naestak dana ponovo ufunkciji. N. Stankovi}

Uz poslove ~i{}ewa idezinfekcije javnihpovr{ina, zaposleni u RJ“Zelenilo” u sklopu JKPPara}in obavqaju i ostaleredovne poslove u ovomdobu godine, {to se presvega odnosi na ko{ewetrave. U posledwoj nedeqiaprila pokosili su zelenepovr{ine ispred Tr`nogcentra “Kocka”, Hotela“Petrus”, Op{tine i Suda,zatim na trgu kodSpomenika BrankuKrsmanovi}u i kod Crkve,

a to je ve} bilo peto poredu ko{ewe tih povr{inaove sezone. Ure|ena su iizleti{ta Grza i Sisevac.Na ostalim zelenimpovr{inama do tada suobavqena tri ko{ewa, akako nagla{avaju u"Zelenilu", to je redovanposao sve do po~etka maja,odnosno \ur|evdana.Postoje}e cvetne leje osta}edo 20. maja, kada je, po pro-gramu, planirana zamenasada{weg rasada letwimcve}em. N.S.

Mnogi sugra|ani, naro~ito stariji, bez obzirana vanredno stawe navikli su da svoje ra~unepla}aju na vreme, ukqu~uju}i i komunalne usluge.Zbog toga je Javno komunalno preduze}e “Para}in”od 22. aprila omogu}ilo svojim korisnicima daobaveze mogu da izmire u sedi{tu preduze}a ukrugu biv{e kasarne, uz po{tovawe svihpropisanih mera za{tite. N.S.

PLA]AWE KOMUNALNIH USLUGAU PROSTORIJAMA JKP U BIV[OJ KASARNI

JKP “PARA]IN” PREDUZELO SVE MERE, UZ POJA^ANU DEZINFEKCIJU

PONOVO OTVORENA ZELENA PIJACAProdavci i kupci treba da nose maske i rukavice, potrebno je da paze i na fizi~ku udaqenost

REDOVNO RADNO VREMEGradska pijaca radi u uobi~ajenom terminu,

otvara se u 6, a radno vreme za kupce je od 7 do15 sati. Sa intenzivnim ~i{}ewem i dezin-fekcijom nastavi}e se i daqe, jer se takoomogu}uje najboqa zdravstvena bezbednost svih- prodavaca, kupaca i radnika pija~ne uprave.

SVI NA ISTOM ZADATKUU ove poslove ukqu~eni su radnici svih radnihjedinica JKP, pa i “Zelenila”, jer je komunalna higi-jena, odnosno ~i{}ewe i dezinfekcija javnih pros-tora, prva i najva`nija mera u suzbijawu koronavirusa. Kako smo saznali u "Zelenilu", wihovi rad-nici su malom ~istilicom svakodnevno u dvesmene ~istili i dezinfikovali trotoare iparkovske staze, dok su velikom ~istilicom isteposlove obavqali no}u na trotoarima i ulicama.

PRAWE I DEZINFEKCIJA PRIORITETNIH JAVNIH PROSTORA SVAKE VE^ERI

HLOROM IZ CISTERNI PROTIV VIRUSAPored prometnih gradskih ulica i trotoara, najosetqivije “ta~ke” su krugBolnice i Doma zdravqa, a zatim prostor gradskog grobqa ispred kapela

Oko 20. maja sledi zamena aktuelnograsada u cvetnim lejama letwim

“VODOVOD” OBEZBEDIO SREDSTVO ZA DEZINFEKCIJU

“@AVELOVA VODA”ZA POTREBE GRA\ANA

REDOVNO PROLE]NOURE\EWE ZELENIH

POVR[INA

NEKOLIKO KO[EWADO \UR\EVDANA

Mala cisterna-kanisterpostavqena je ispred crkve,a natrijum-hipohloritgra|ani to~e besplatno

Potrebu za dezinfek-cijom spoqa{wihpovr{ina u borbi protivvirusa imaju i gra|ani, paje na zahtev op{tinskog[taba za vanrednusituaciju Javno preduze}e“Vodovod” obezbedilo zawih besplatno sredstvo.Ono se nalazi u malojc i s t e rni - k a ni s t e r upostavqenoj na kamionuispred Crkve, odakle sug-ra|ani mogu da ga nato~eza svoje potrebe u opti-malnoj koli~ini,

U pitawu je natrijum-hipohlorit, sredstvo poz-nato i kao “`avelovavoda”, odnosno te~ni hlor.Cisterna se dopuwava po

potrebi, tako da nije bilonikakve potrebe zastvarawem zaliha. Napo~etku, dok su sredstvopreuzeli svi koji su`eleli, bilo je malo~ekawa u redu, ali sadanema ~ekawa. De`urniradnik “Vodovoda” senalazi na licu mesta dapomogne sugra|anima, da ihupozori da pa`qivo ruku-ju dezinficijensom, uzpodse}awe da je iskqu~ivonamewen za spoqnepovr{ine. Ujedno, vodii evidenciju preuzetekoli~ine natrijum-hipohlorita, tako da sesredstvo preuzima uz pot-pis. N.S.

Zamenik komandanta [taba za VS Tomislav [aleti} idirektor JKP Danijel @ivkovi} u obilasku pijace

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 7. maj 2020. ~etvrtak 7. maj 2020.

Humani mladi volonteri Crvenog krsta ~ine “srce”Slu`be za podr{ku koju je op{tinski [tab za vanrednesituacije formirao kako bi pomogli starijima od 65koji su bili ku}nom karantinu od po~etka vanrednogstawa. Mada su stariji sugra|ani dobili, potom, svojtermin jednom nedeqno za kupovinu, zahvaquju}i svakod-nevnom radu te slu`be nisu morali da brinu da }e imbilo {ta nedostajati u ku}i od osnovnih potrep{tina.Na poziv korisnika kol centru, ekipa je odlazila nalice mesta, uzimala od wih spisak potrebnih namir-nica i novac, a posle obavqene kupovine vra}ala impunu torbu i kusur. U po~etku je dnevno bilo vi{edesetina poziva, kasnije mawe. Va`no je da najstarijiznaju da ima na koga da ra~unaju, kome da uka`u poverewe.Da ostanu dok treba kod ku}e. Tako je bilo od po~etkavanrednog stawa, van vremena policijskog ~asa.Osim uslu`ne nabavke, ovi mladi qudi pomagali su

starijim sugra|anima kad su sami odlazili u kupovinuu wihovom terminu jednom nedeqno od 4 do 7 sati ujutru.Prskali su im ruke, odnosno rukavice, dezinfekcionimsredstvom, pomagali u pazarewu, pa i u podizawu nov-ca sa bankomata. Kako je to zaista izgledalo, pogleda-jte na fotografijama. Z.R.

Da li je popu{tawedr`avnih protivepidemi-jskih mera bilo presporoili prebrzo, tema je okojoj bi svakako moglona{iroko da se diskutu-je. Tek, posle prvomajskihpraznika, od ponedeqka,za{arenele su se ponovoterase rastorana i kafi}au na{em gradu, o`iveo jegradski kej, a qubiteqitr~awa jedva su do~ekalida se ponovo otvore{etali{ta i parkovi idozvoli trenirawe naotvorenom. Pijaca jepokrenuta jo{ ranije,odmah nakon Uskrsa.

@ene, `eqne dobrefrizure, rezervisale susebi termin kod frizera.

Posla ima, ka`e jedan odwih, iz frizerskog salona“Sa{ka i Darko”, uzobaveznu masku i rukavice.Para}inci na ulici ve}nisu toliko disciplino-vani, a i struka imarazli~ito mi{qewe ono{ewu maske naotvorenom prostoru. U rad-wama, situacija je {aro-lika: negde se merepo{tuju i kupci ulaze“jedan po jedan”,za{ti}eni, a negde gu`va.Narod bez maske, ~ak i uvelikim marketima pop-ut “Lidla”. Posle prvomajskog karan-tina, a slobodnog viken-da, Para}inci su, kao iostali Srbi, pohrlili na

ulice. U~inili su to,zapravo, ve} pred uskr{wepraznike, {to se mo`evideti i na na{imfotografijama. Daispazare {to-{ta natezgama i preteknu najdu`i84.satni karantin.Policijski ~as svi smo

po{tovali. U ve}oj ilimawoj meri, zavisno odtoga kako je ko razumeopo~etno nesnala`ewedr`ave koja je za kratkovreme pre{la zanimqivput od “najsme{nijegvirusa na svetu” do najre-striktivnijih mera uEvropi, posebno premanajstarijim sugra|anima. U momentu pisawa ovog

teksta struka je jo{ bila

na oprezu, a pobeda nadepidemijom nijeprogla{ena mada viruso~igledno gubi na snazi.Vidqivo je na silaznoj lin-iji. Vidqivo se vra}a i`ivot u svoje ranijeokvire, svuda u Srbiji, pai u Para}inu. Korona kriza,me|utim, svakako je u~ini-la svoje mada je vanrednomstawu do{ao kraj. Dostaqudi ostalo je bez posla.Koliko - tek }e se sumi-rati, kada se svi koji moguponovo vrate na radna mes-ta. Preduzetnici polakovra}aju u `ivot “zam-rznute” radwe, a vide}emo{ta }e biti sa petnaes-tak trgovina polovnerobe u na{em gradu, pop-ularnih “seknd hendova”.Do sada je samo mali brojotvorio vrata za kupce.Jo{ ne{to, tako|e, ne}ebiti isto: dobro }emorazmisliti pre nego {to,po staroj srpskoj navici,

pozdravimo bilo kogqube}i ga tri puta uobraz. I poqupci, izagrqaji i rukovawa...odjednom su dobili mno-go ve}u cenu. Z. Ra{i}

@@@@ IIII VVVV OOOO TTTT SSSS EEEE VVVV RRRR AAAA ]]]] AAAA ,,,, UUUU PPPP RRRR KKKK OOOO SSSS .... ....

Atmosfera u LidluNEMA OPU[TAWA -

jedna od ekipa Kovid ambulante

Na radnom mestu sa maskom

Frizerski saloni ponovo o`iveli

Pred vaskr{wi trodnevni karantin Para}inci se ba{ bili opustili

BBBB RRRR AAAA VVVV OOOO ZZZZ AAAA VVVV OOOO LLLLOOOO NNNN TTTT EEEE RRRR EEEESSSS LLLL UUUU @@@@ BBBB EEEE ZZZZ AAAA PPPP OOOO DDDD RRRR [[[[ KKKK UUUU !!!!

Jedna od ekipa Slu`be za podr{ku

Uslu`na kupovina osnovnihpotrep{tina za 65+

Obavezna dezinfekcija pre ulaska u market

Sugra|ani stariji od 65 u kupovini - ranom zorom ispred Maksija

~etvrtak 7. maj 2020.12 Dru{tvoBilten

Svoju humanost idosetqivost, kao i visokudru{tvenu odgovornost,pokazalo je vi{e na{ihsugra|ana tako {to su uvreme borbe sa opakimvirusom po~eli da {ijupamu~ne maske. U vremekad je epidemija bila napo~etku, kada su se maskevrlo te{ko nalazile u

apotekama, ovaj vid pomo}igra|anima koji nisu moglinigde da kupe masku bio jeveoma zna~ajan. Pamu~nojza{titi radovali su se izdravstvenim radnici una{e dve ustanove.Tatjana Tubica i MarijaBabi}, predsednicaudru`ewa “[tit”, napomi-wu da su mnogi wihovi

prijateqi i poznanicive} po~etkom martatra`ili gde da nabavemaske, pa su ~lanice‘[tita” po~eleubrzano {ivewe kodku}e. Pet `ena radilesu za {iva}im ma{ina-ma u svojim domovi-ma, a zatim su maskepoklawale svima kojisu tra`ili. To se brzo pro~ulo,

ka`u na{e sagovor-nice, nakon ~ega suodlu~ile da maske pok-lone i zaposlenima uovda{wim zdravstven-im ustanovama.Donacija je uru~ena,

izme|u ostalog, Odeqewuradiologije Bolnice,Slu`bi op{te medicineDoma zdravqa, davaocimakrvi, pa ~ak i klinici uZemunu. U tom prvom“naletu” pokloweno je vi{eod pet stotina maski, aakcija se nastavqa dok imapotra`we i materijala.Marija Babi} isti~e da

je rad bio zajedni~ki, te dasu trakice za vezivawe

maski dobijale od Udru`ewadistrofi~ara i od gra|anakoji su se sami javqali.Prava saradwa, svako poma`esa onim {to ima. - Zadovoqne smo onim

{to smo uradile. Pomoglismo mnogima kada nijebilo maski da se kupe,{to je prava pomo} ukriznoj situaciji. U mar-tu se navr{ilo pet godi-na od osnivawa na{eg

udru`ewa. Planiralesmo da proslavimomali jubilarniro|endan, a ispalo jeda smo ga obele`ileradno, {iju}i maskeza za{titu od virusa,rekla je predsednicaUdru`ewa "[tit”.

Prilikom pok-lawawa, ~laniceudru`ewa uveknapomiwu da maskenisu sterilne, te dapre upotrebe morajuda se iskuvaju, osu{ei ispeglaju, {to tre-ba raditi i nakonwihovog kori{}ewa.

N. Stankovi}

Sa osam godina bankarskogiskustva, Jelena Anti}(35) iz Doweg Vidovaokrenula se {iva}ojma{ini, igli i koncu ipre godinu dana osnovalapreduzetni~ku radwu "Bebizvrk". Posao je tek po~eoda se razvija kada sedogodila pandemija korone,ali humana Jelena nijerazmi{qala ni sekund.Stopirala je proizvodwusvog programa i po~elada {ije za{titne maske zasve kojima su potrebne. - Situacija sakoronom dogodilase ba{ kad samimala u planup r o { i r e w ekapaciteta. U tomposlu na{la samsebe, {ivewe mi jedonelo mir,zadovoqstvo ili~no ispuwewe.Me|utim, kad jekrenula epidemija,nije bilo potrebeda mnogo raz-m i { q a m .Prekinuli smoproizvodwu pro-grama za bebe ibacili se na{ivewe za{tit-nih maski, pri~anam Jelena. Dodajeda su maske odpamu~nih materi-

jala, od filtera koji serade od gaze i pelena, temogu da se iskuvavaju.Maske su najpre razdelilikom{iluku, prijateqimai ro|acima...

- Svako ko do|e do nas ika`e da mu maska treba,dobije je bez problema.Deca, odrasli, trudnice...Sad nam se ve} javqajuputem interneta i na{i

raniji kupci.Umesto bebi ode}e,tra`e maske, a mise snalazimo i {aqe-mo im brzom po{tom.Do{lo je vreme sol-idarnosti, svakosvakom treba dapomogne, a pre-duzetni{tvo i na{program sa~eka}eboqa vremena, isti~eova vredna `ena. Kad je o poslu i

privredi re~,napomiwe da }egubici biti veliki,zavisno od togakoliko epidemijapotraje. O tome }e,tvrdi, razmi{qatikasnije. Zasad joj jejedina brigazdravqe.

Z. Ra{i}

Na{ sugra|anin DarkoDimitrijevi} me|u prvimaje u ovim vanrednimuslovima dao svoj doprinosop{toj borbi protivkorona virusa. On od kra-ja marta izra|uje vizirekoje donira zdravstvenomosobqu, prvenstveno Kovidambulante Doma zdravqa,a donacija je oti{la i]upriji, ]i}evcu, Vaqevu,Beogradu, zahvaquju}i{irokoj podr{ci koju jedobio za svoju akciju.Obja{wavaju}i kako je

uop{te do{ao na ovu ide-ju, ka`e da je na po~etkupandemije virusa koronasvuda bilo nedovoqnoza{titnih vizira.- Guglaju}i po internetuda vidim {ta mo`e da senapravi u nekoj ku}nojvarijanti za moju porodicu,

otkrio sam qude koji pravevizire na 3D {tampa~u.Zainteresovao sam se ipo~eo da radim isto.Prve vizire ponudio samDomu zdravqa Para}in,koji je rado prihvatiomoju donaciju. Ta prvaisporuka je oti{la medi-cinarima u Respiratornomcentru, odnosno uAmbulanti za kovid, pri~aDimitrijevi}. Dodaje daje tada dogovoreno da imisporu~i nove koli~inekoje i ubudu}e budenapravio, a na dnevnomnivou to je bilo u tomtrenutku deset do petnaestvizira. Kad se radi o samoj tehni-ci proizvodwe ovogza{titnog sredstva,Dimitrijevi} obja{wavada je pored 3D {tampa~a

neophodan i filament za3D, plastika za {tampu,za{titna kvalitetenafolija koja je od 200 do500 mikrona debqine,hemijski otporna.Nagla{ava, tako|e, da sevizir koji on napravi nemo`e kupiti nego dobitijedino na poklon.Vizir je izuzetno va`andeo opreme za za{titu odvirusa korona i svih ostal-ih respiratornih virusa,koji se nosi prekoza{titne maske. Naro~itoje bitan za lekare i dru-go medicinsko osobqe kojedirektno dolazi u kon-takt sa obolelim paci-jentima. Na po~etku pan-demije ovog za{titnogsredstva nigde nije bilo udovoqnoj koli~ini.

B. Drenovakovi}

^LANICE UDRU@EWA “[TIT” NA SVOJ NA^IN POMA@U U SUZBIJAWU ZARAZE

PAMU^NE MASKE ZA ZDRAVSTVENE RADNIKE I SUGRA\ANEOne su {ivewe za{titnih maski za lice po~ele prve, jo{ pre uvo|ewa vanrednog stawa polovinom marta

LEPOM MASKOM PROTIV RU@NIH MISLITatjana Tubica obja{wava za “Bilten” da su sesve `ene iz “[tita” trudile da izaberu naju-dobniji kroj za masku, da ona lepo priawa nalice i da {to mawe remeti disawe. - Samo {ivewe mo`da traje ne{to vi{e od petminuta, ali za prvih pet stotina maski treba-lo je mnogo minuta… Ali, to je bilo potrebnou te{koj situaciji, pa je dalo dodatnu motivaciju.Maska ima dva lica i veoma je atraktivna da bi{to vi{e potisnula ru`na ose}awa neizbe`nau situaciji u kojoj smo se na{li.

UMESTO BEBI PROGRAMA, RADWA IZ DOWEG VIDOVA [IJE MASKEHUMANA AKCIJA KREATIVNOG PARA]INCA DARKA DIMITRIJEVI]A

IZRA\UJE I POKLAWA VIZIRE SOLIDARNOST EKONOMISTKIWE JELENE ANTI]Pandemija je zaustavila razvoj wene preduzetni~ke radwe“Bebi zvrk”, ali o tome }e, ka`e, razmiqati kasnije

DONACIJA BOLNICI I DOMU ZDRAVQAPreduzetni~ka radwa "Bebi zvrk" doniralaje tako|e maske medicinskom osobqu, najprena De~jem odeqewu Op{te bolnice, a onda sejavio Dom zdravqa, pa je maske dobio De~jidispanzer, potom porodili{te. Jelena isti~eda se ukqu~ila i u {iroku akciju {ivewa mas-ki za beogradski GAK "Narodni front".

U pitawu je deo za{titneopreme koji se nosi prekomaske i naro~ito je va`anza zdravstvene radnike

Foto: Kanal M

Jelena uru~uje maske De~jem dispanzeru

Tatjana Tubica

Marija Babi}, predsednica UG “[tit”

~etvrtak 7. maj 2020. 13Zdravqe Bilten

SA^UVAJTE MENTALNO ZDRAVQE1. Koristite samo ta~ne informacije o kovidu-19iz legitimnih izvora, jer su takve informacijekqu~ne za izbegavawe straha i panike koje moguda se stvore.2. Postavite ograni~ewa vezana za koli~inuinformacija o kovidu-19.3. Vodite ra~una o sebi i sopstvenom zdravqu.4. Pru`ite podr{ku i pomo} qudima iz va{egokru`ewa.5. Zadr`ite pozitivan stav o `ivotu.6. Priznajte svoja ose}awa.7. Odvojite vreme da razgovarate sa va{om decomo pandemiji.8. Potra`ite stru~nu pomo} ako je potrebno.

SAVET PLUS

IZREKASve pro|e,

pa i do`ivotna robija. @. Lau{evi}

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi},

Higijensko-epidemiolo{ka slu`baDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Sveprisutnost informacija umedijskom prostoru i na dru{tven-im mre`ama, kako onih pouzdanih,tako i brojnih la`nih informa-cija, stvara ja~i ose}aj brige ianksioznost, pa i panike kod ve}egbroja qudi, te je va`no da u ovomperiodu, pored fizi~kog, brinemoi o svom mentalnom zdravqu, kaoi da budemo podr{ka qudima okonas.U ovakvim situacijama, va`no jeda budemo svesni da deca posmatrajuodrasle i wihove reakcije, teukoliko su roditeqi izrazitoanksiozni, anksioznost i kod decemo`e da bude izra`enija. Pogre{na je pretpostavka da sa

decom ne treba razgovarati ozaraznoj bolesti. Ona su tako|e

izlo`ena informacijama o koronavirusu, posmatraju i osete uzne-mirenost odraslih, te je izrazitova`no sa wima razgovarati, podsta}iih da izraze ose}awa i pomo}i imda prevladaju strahove. Roditeqi,starateqi i nastavnici mogu daimaju zna~ajnu ulogu u tome jernajboqe poznaju svoju decu, odnosnodecu sa kojom rade. Neka de~japitawa budu vodi~ za to kolikoinformacija treba pru`iti. Ipak,ne izbegavajte da im dajete obja{wewakoja zdravstveni stru~waci smatra-ju va`nim. Budite strpqivi, deca imladi nisu uvek spremni da izrazesvoju zabrinutost. Posmatrajte iposredne znake koji mogu da ukazu-ju da imaju potrebu da razgovaraju.Kada delite informacije, va`no

je da se dr`ite ~iwenica i da setrudite da ne podignete nivo stre-sa, ve} da podsetite decu daodrasli rade na re{avawu ovogproblema i da im date konkretnauputstva kako da se za{tite.Pomozite deci da izraze uzne-

miruju}a ose}awa, posebno strahovei tugu. Svako dete na svoj na~inizra`ava ose}awa. Ponekad kreativ-na aktivnost, poput crtawa, mo`eda pomogne u tome. Za decu jeumiruju}e ukoliko mogu da razgo-varaju o svojim uznemiruju}imose}awima u sigurnom i podr`ava-ju}em okru`ewu.Znamo da ste zabrinuti za celu

porodicu, ali pogledajte svojudecu pre svega. Svako po malo ibi}e dosta.

KAKO RAZGOVARATI SA DECOM O KORONI

Koktel policijskog ~asa,zabrana izlaska, fizi~kei socijalne izolacije,straha od izlo`enostikorona virusu koji naspodmuklo vreba, teskobezbog vikenda koje smoprovodili u zatvorenom,tapkaju}i od zida do zida,mogu ostaviti ozbiqneposledice po mentalnozdravqe qudi, naro~itoonih koji nikako nisumogli da iza|u napoqe.^ak i qudi koji ina~e

nemaju apsolutno nikakvihpsihi~kih tegoba moguo~ekivati ne`eqene sus-rete sa napadima panike,izlete u anksioznost isli~ne do`ivqaje, koji pred-stavqaju uobi~ajeve pro-pratne reakcije na okol-nosti koje su zaslu`ne zapromenu dnevne rutine. Bilobi dobro da se kreira novadnevna rutina. Iako smo naneki na~in izolovani, pos-toje razne mogu}nostidru`ewa putem onlajn plat-formi kako bi se ubla`ileposledice.Mi smo kao narod na

prostorima biv{eJugoslavije pre`ivelilo{e stvari. Qudi koji supro{li kroz ratove isituacije u kojima suwihovi `ivoti bilineposredno ugro`eni,nekako su pripremqenijiza ovo stawe od mla|ihgeneracija, kojima je sve tonepoznato i nepojmqivo.Zato ih razumite i

pomozite im. Iz ovogamoramo iza}i kao pobed-nici zajedno!Imaju}i u vidu speci-

fi~ne de~je potrebe uvanrednim okolnostima,mogu}e je formulisatiodre|ene op{te preporukeza pona{awe.Po`eqno je da se deca ne

odvajaju od roditeqa ukriznim situacijama.Situacija epidemijepodrazumeva da deca iroditeqi ve}inu vremenaprovode zajedno i to jesuuslovi koji bi trebalo daobezbe|uju optimalnofunkcionisawe, ukolikosu porodi~ni odnosi adek-vatni. Boqe je dafunkcionalna porodicaostane na okupu u sme{tajugde su lo{iji materijalniuslovi, nego da se razdvo-ji kako bi deca dobila

boqi sme{taj. Potrebnoje pa`qivo procenitirizike i dobiti u svakomindividualnom slu~ajupotencijalnog odvajawa deceod roditeqa.Decu (i porodice) trebausmeravati da odr`avajuveze sa osobama koje suizvori podr{ke - ~lanovi{ire porodice, rodbina,kom{ije, prijateqi…Podr{ka bliskih osobautica}e na smawewe stre-sa i ose}awe ve}e sig-urnosti.

Veoma je bitno zablagostawe da de~je vremebude strukturisano. Tozna~i, da se vreme orga-nizuje tako da sadr`iodre|ene rutinske aktivnos-ti - obrok, pra}ewe nastavei aktivnosti vezane za{kolu, zatim odmor.Predvidqivost ovih

aktivnosti pru`a deciose}aj sigurnosti. Starijadeca mogu dobiti izvesnazadu`ewa, na primer, brigao mla|oj deci, starima,lak{i poslovi udoma}instvu. Potrebno jebiti iskren u odgovarawuna de~ja pitawa. O~ekuje seda }e deca ~esto pitatikada }e pro}i opasnost odopasne bolesti po{to jevanredno stawe pro{lo.Ne treba deci davatila`na obe}awa i tvrditida }e se situacija brzorazre{iti. Na taj na~indeca ne}e biti pripremqe-na za mogu}u dugotrajnuneizvesnost.Ukoliko imate bilo kakvu

nedoumicu ili ose}atepotrebu da se nekomobratite, obaveznopotra`ite pomo}stru~waka.

Pravilna ishrana je odvelikog zna~aja za o~uvawedobrog op{teg stawa orga-nizma, kao i na{eg imunogsistema koji nas brani odkorona virusa, kao i mno{tvadrugih virusa.Tokom perioda produ`enog

boravka u zatvorenom prostoru(stan, ku}a...), a i kada iza|emo

iz wega, sa aspekta odr`awaop{teg dobrog zdravqa,ishranu pre svega treba bazi-rati na sve`em vo}u i povr}u(unos vitamina), namirnica-ma bogatim belan~evinama(leguminoze, ora{asto vo}e,mle~ni prozvodi, jaja, meso),uz redovan unos dovoqnihkoli~ina te~nosti svaki dan,

poput vode, ~aja, supe...Treba izbegavati za{e}erene,negazirane ili gaziranesokove i alkoholne napitke,kao i pohovanu, ili hranupr`enu u uqu.Usled produ`enog boravkau zatvorenom prostoru bezdovoqne izlo`enostisun~evoj svetlosti, kao i

zbog zna~ajno smawenefizi~ke aktivnosti, na{emorganizmu moramo obezbe-diti dovoqne koli~ine presvega vitamina C, vitaminaD, kalcijuma i belan~evina.Odr`avajte svoje zdravqe iako ste u izolaciji.Organizam }e vam biti zah-valan kad iza|ete.

Za vreme pandemijemnogi su radili odku}e, ili su privre-meno prekinuli rad,ili boravili usamoizolaciji. Kakobi se smawio rizik odinfekcije po povratkuna radno mesto, evonekih saveta i pre-poruka epidemiologa:�Ako se vra}ate naposao, upoznajte se saprotokolom zapona{awe zaposlenihkod va{eg poslodavca zavreme trajawa pan-demije.�Odr`avajte obaveznofizi~ku distancu 1-2metra od drugih qudi,kolega na radnom mes-tu, ali i od klijenata.�^esto provetravajteprostorije u kojimaboravite. Ako prostorima centralnu venti-laciju, pobrinite seda odr`avate higijenuventilacionog sistemapo uputstvu proiz-vo|a~a. Ako u letwemperiodu koristite kli-ma-ure|aje, sada je vremeda se dobro o~iste.�Perite ruke toplomvodom i sapunom u tra-jawu od 20 sekundi, apotom obri{ite rukepapirnim ili li~nimubrusom svaki put kada:do|ete na posao, prejela, posle upotrebetoaleta, nakon upotrebe

papirnih maramica zabrisawe nosa, ~i{}ewaradnog prostora,kori{}ewa zajedni~kihpredmeta ili proborau kancelariji.�Ukoliko ste na mes-tu gde ne mo`eteoprati ruke, koristitedezinficijense na bazialkohola u vidu te~nos-ti ili gela.�Ne dodirujte rukamausne, nos i o~i ni urukavicama.�^esto dezinfikujtenao~are, mobilne tele-fone, olovke, kqu~eve,notese, ID-kartice inov~anike.�Nekoliko putadnevno treba dezin-fikovati radnepovr{ine, tastature,monitore i “mi{eve”ra~unara, kvake, pro-zorske i rukohvatename{taja i naslonestolica.�Ukoliko ne moratekonzumirati napitke iobroke dok ste na poslu,boqe je da se hranitekod ku}e ili ponesetekupqen ili napravqenobrok i napitke upako-vane i ~uvane na higi-jenski na~in (alu-foli-ja, posude za zamrziva~,termos…). Nije preporu~qivo

da izlazite u snabde-vawe sa posla sve doktraje epidemija.

DO]I ]E TRENUTAK ZA POVRATAK NA RADNA MESTA

OPREZNO KADA SEVRATITE NA POSAO

MENTALNO ZDRAVQE: NAJTE@E TEK NAKON PANDEMIJE

APOTEKA U MALOM U VREME KOVIDA-19

~etvrtak 7. maj 2020.14 KulturaBilten

6. Oktobra 1917. profesor jevra}en u Francusku za inspek-tora srpskih studenata uMontepelir, odakle je avgusta1918, pre proboja na Solunskomfrontu, upu}en u Bitoq, nasvoju redovnu du`nost. Tu, podnajte`im uslovima ne samo zaredovan rad ve} i za opstanak,u poru{enom i popaqenomBitoqu jo{ prepunomsavezni~kih trupa i zarobqenihbugarskih pukova, u opq~kanomsvom domu, postepeno organizujerad u osnovnim i sredwim{kolama i uspeva da skoronormalan rad u wima otpo~neve} decembra 1918. godine.Prima od ameri~ke misijestarawe o skloni{tima ratnesiro~adi na Bitoqskoj iBregalni~koj oblasti i wihovojishrani, kao i snabdevawe`ivotnim namirnicama |a~kihkujni - bez ikakvih nov~anih

nagrada. Za svoj rad odlikovanje ordenom od Ministarstvaprosvete, sa vrlo istaknutommotivacijom i pismenom pohval-om i zahvalom od Ministarstvasocijalne politike.O priznawima i penzionisawu.- Posle rata i prvih posler-atnih godina, stari profesor jeosetio novo vreme i potrebu zaodmorom. Beogradski hroni~arprenosi jo{ nekoliko zan-imqivih podataka: "Po sop-stvenom zahtevu se penzionisao1922. godine kao inspektorMinistarstva prosvete za u~ite-qske {kole. Za kratko je reak-tiviran 1924. kao direktorskopske gimnazije, ali su gaizvesne partijske netrpeqivostikona~no odvele u mirovawe.Pored svega {to je stari pro-fesor ~inio za svog radnogveka, ostalo je zabele`eno da je{tampao spise o mineralima,

hemiji, uputstva kolegama u stru-ci i svoj ratni dnevnik. Od zab-orava je sa~uvano svedo~ewe da jeza svoj samopregor dobio pregr{todlikovawa: Medaqu Kraqa Petra,Orden Svetog Save tre}eg i~etvrtog stepena, Orden BelogOrla petog reda, JugoslovenskuKrunu ~etvrtog reda i francus-ki orden reda Officier de l'instruction publique."

Novinski demantikazuje mnogo

Kada je zavr{ena {kolskazgrada za para}insku realnugimnaziju, ~emu je profesorRaki} dao, po svemu sude}i,zna~ajan doprinos, o tome supisale beogradske novine.Novinar, verovatno, nijepreterao u pohvalamaanga`ovawu starog profesoraoko tog obimnog i hvale vrednogpoduhvata. Me|utim, kako nasobave{tava beogradski hroni~ar,

profesor je tra`io od novinada objave wegov demanti nawihovo pisawe u kojem isti~eulogu i drugih qudi u tom, zaPara}in izuzetno zna~ajnompoduhvatu. Evo o ~emu je re~, poonome {ta je na{ao za shodnoda zapi{e beogradski hroni~ar: "Profesor Raki} se po~etkom1939. godine, {to mu ina~enije nikada bio obi~aj, oglasiou {tampi jednim malim deman-tijem. Novine su najpre doneletekst o para}inskoj Gimnazijikoja je nekako tih dana dobilasvoju novu zgradu, pa je od tadaprestala da se seqaka. Najve}ezasluge za to su pripisanegospodinu Nikoli. A on je seo,presavio tabak i o sebi ostaviosvedo~anstvo kao o skromnom~oveku. U tom pismu je napisaoda je wegova uloga pri podiza-wu zgrade preuveli~ana i da senikako ne mo`e meriti sa dopri-

nosom gospode Vlade i SlavkaTeokarevi}a, bra}e industri-jalaca u oblasti tekstila, koji suprilo`ili 50.000 dinara, a ni sazaslugom gospodina NikoleMarjanovi}a, tamo{weg bankara,koji je {koli poklonio plac zanovu zgradu. Na prvi pogled, pri~a, za

koju je Para}in posebno zain-teresovan, deo o profesoruNikoli M. Raki}u, ovde sezavr{ava. Me|utim, upornostsa kojom je radio na ostvarivawusvakog postavqenog zadatka kojije smatrao nacionalnom obave-zom preneo je i na sina, takoda ima puno smisla u ovomtrenutku staviti pred javnost itu biografiju. Beogradskiznati`eqnici su imali pri-like da se sa wom upoznajupreko ovde prikazuju}e kwige,a Para}inci preko feqtona una{em "Biltenu".

PROFESOR NIKOLA M. RAKI], SINOVI, UNUCI...BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Sva qudska pamet ~estoostaje nemo}na pred nekimsilama prirode. Ovog putastoji zbuwena pred ~esti-com vidqivom tek elek-tronskim mikroskopom,koja je van `ivog orga-nizma vi{e mrtva nego`iva, ali koja unutar `ive}elije postaje sposobna zametabolizam i umno`avawe,naravno u milijardamaprimeraka.

Prava priroda ove~estice je jo{ uvek nepoz-nata, kao ni sredstva zaweno suzbijawe i le~eweobolelih, ali su ve} sadavidqive dru{tvene promeneu ~itavom svetu. Dubina irazmere tih promena jo{uvek nisu poznate, stoga je

na{a namera da u ovomtekstu damo kratke prikazedru{tvenih promena koje suizazvale velike epidemi-je ve} zabele`ene u istori-jskim izvorima.

Prva takva epidemija jebila takozvanaJustinijanova kuga (6. vek),koja je usmrtila izme|u30 i 50 miliona qudi,skoro polovinu tada{wesvetske populacije.Uzro~nik kuge bila je bak-terija koja `ivi na mal-im glodarima, zajedno sabuvama koje na wima paraz-itiraju. Epidemija je krenu-la iz Etiopije, da bi prekoEgipta i Palestinebrodovima koji su dovozili`ito u kome je bilo paco-

va stigla u Carigrad, gdese u velikim ambarimapopulacija pacovskih buvaneometano razmno`avala.Prema Prokopiju, uCarigradu je svakog danaumiralo 10.000 qudi, mes-ta za sahrawivawe, a nidovoqno grobara, nije bilo,pa su tela ostavqana naotvorenom, {to jepogodovalo jo{ ve}em{irewu zaraze. Epidemijaje prerasla u pandemiju ivra}ala se u vi{e mahova,usmrtiv{i 50 do 60 odstoevropske populacije.

[to se ti~e Vizantije,posledice su bile katas-trofalne: umrlo je oko40 procenata carigradskogstanovni{tva; projekatru{ewa varvarskih dr`avai obnove Rimske imper-ije nije doveden do krajajer nije bilo qudstva, a niprihoda za izdr`avawe

vojske i flote; ve} dobijenrat pretvorio su u duguiscrpquju}u borbu, posle~ega je Vizantija, usledprodora Arabqana, izgubi-la skoro dve tre}ine svojeteritorije, pa je ~itavaju`na polovina Rimskogcarstva islamizirana.

Druga velika epidemijaje bila takozvana Crnasmrt, koja je sredinom14. veka odnela tre}inutada{we evropske popu-lacije, oko 150 milionaqudi. Uzro~nik je ponovopatogen bakterija jersinijapestis, koja je zarazilabuve na pacovima imi{evima. Ova populaci-ja je zbog promene klimekrenula iz Azije na zapad,kolonija crnih pacova sena Krimu "ukrcala" na|enovqanske galijeje istigla u Evropu, a na ter-itoriju Du{anovog carst-

va preko Dubrovnika iromejskih delova dr`ave.Car Du{an se sklonio uSvetu Goru, a i wegova`ena, uprkos pravilu da`enska noga ne mo`e dakro~i tamo, mada je svevreme ostala u kolima,gde je jela i spavala.

Posledice su bileogromne. Epidemija je ubi-la polovinu evropskogstanovni{tva; Evropi jebilo potrebno 200 godinada se vrati na nivo pre togudara, a Toskana se vrati-la tek u 19 veku. Crkva jegubila ugled jer wenemolitve nisu pomagale,bilo da wen bog nije hteoda ih ~uje, bilo da jenamerno ka`wavao qudezbog wihovih grehova; uti-caj pape i cara je oslabio,a oja~ale su nacionalnedr`ave i nacionalne crkve.Evropa se sve vi{e okre-

tala prema anti~kimautoritima iz sveta filo-zofije, nauke i umetnosti.

Od epidemija novijegdatuma, katastrofalne subile tzv. {panska grozni-ca 1918/20, a kod nas epi-demija pegavog tifusa uzimu 1914/15. godine. [pan-ska groznica je ubila 50miliona qudi, pet putavi{e nego Prvi svetskirat, a zara`eno je 500miliona, {to je bila~etvrtina onda{we svetskepopulacije.

Epidemija pegavog tifusakod nas je trajala {estmeseci, u zimu 1914/15.Obolelo je oko pola mil-iona qudi, a umrlo izme|u135.000 i 150.000; dnevnoje obolevalo od 1.500 do2.500 qudi sa procentomumirawa od 50 do 70 odsto.Uzro~nik bolesti je bilabakterija iz grupe rikecijakoja se prenosi prekotelesnih va{i koje suparaziti na ~oveku, jersame ne mogu da pre`ivevi{e od 7 do 10 dana.Va{i su se brzo {irile uuslovima `ivota u rovovi-ma, kampovima, zatvorima,poqskim bolnicama, hladneklime i neredovnog prawai kupawa. Ipak, raznimmerama epidemija je suzbi-jena, ali je ostavila te{keposledice na borbenu snaguSrbije.

Nauka je uspela daotkrije uzro~nike opisanihepidemija, te da prona|esredstva za wihovo suzbi-jawe, ali se stalno javqa-ju novi izazovi poput kovi-da-19 danas, tako da onizahtevaju nove napore na{evoqe i kolektivnog uma.

Desimir Nikoli}

OD JUSTINIJANOVE KUGE DO KOVIDA-19, BAKTERIJE I VIRUSI MEWALI SU SVET

EPIDEMIJE I DRU[TVENE PROMENE[panska groznica koja je harala od 1918. do 1920. godine usmrtila je 50 miliona qudi, pet puta vi{e nego Prvi svetski rat

Pregled pacijenta u ku}i lekara u 18. veku

Za{titno odelo doktora koji su le~ili kugu usredwem veku sa maskom u vidu pti~jeg kquna

~etvrtak 7. maj 2020. 15Kultura Bilten

Vreme socijalnog distan-cirawa tokom vanrednogstawa i odsustvo kulturnihi drugih sadr`aja u pros-torijama ustanova kulturemo`e biti predugo za nekog,a za druge izazov - zah-vaquju}i li~noj kreativnos-ti i improvizaciji. Kakosu se u tom zame{ateqstvusna{li, “Bilten” je pitaopara}inske umetnike iposlenike u kulturi iprosveti. Akademski slikar i ped-agog Sre}ko Zdravkovi} upotpunosti je posve}enslikawu i crtawu. - Ustajem ne{to pre

{est i slikam po celidan jer me to ispuwava i~ini sre}nim u ovo te{kovreme. Do sada sam uradiodvadesetak slika i crte`a.Iza|em u dvori{te,slu{am audio kwige ilineku lepu muziku, poezi-ju. Ponekad se pojavim ina dru{tvenim mre`ama.Recimo, svoju izlo`bukoja je trebalo da budeotvorena u Svilajncu, aodlo`ena zbog vanrednogstawa, otvorio sam nasvojoj “Fejsbuk” stranici.Izlo`ba se zove "Crte`i slika i crte`". Negledam televiziju jer onaseje strah, a strah je naj-gori virus. Ovo vremeupravo pokazuje kolikoima{ samopouzdawa, vereu sebe, a ja sam po priro-di optimista. ^ujem sei sa kolegama u Sloveniji,Gr~koj, Poqskoj... Svakomezna~i da nije sam, ka`e

na{ sagovornik i tvrdi danikad nije slikao tolikomnogo kao sada.Inspirativno mu je~itawe srpskih pesni-ka i kwiga MiloradaPavi}a, ~ije metaforeprenosi na platno.Naravno, ni u vanrednomstawu ne zaboravqa napedago{ki rad, pa je zau~enike pripremiozadatke za kraj godine,istra`iva~ke i

ma{tovite. Nedostaje `iva re~- Raduje me {to se

"Bilten" u nemilojsituaciji u kojoj se ceosvet nalazi, pa i Srbija,setio nas, kwi`evnihstvaralaca. Mi izKwi`evnog kluba “MirkoBawevi}” zate~eni smoovom pandemijom. Kolikosmo zbuweni, toliko iupla{eni za svoje bli`wei zbog neizvesnostikoliko }e potrajati,iznela je prvu impresijuOlga Lodika Ru`i},predsednica KK "MirkoBawevi}" povodom na{egpitawa.- Skoro sve je u martu iaprilu bilo stalo. U izo-laciji smo i to po{tuje-mo, trudimo se daza{titimo druge i nassame. [to se ti~ekwi`evnog `ivota, bezobzira na planove kojesmo doneli po~etkomgodine, sad radimo nadrugi na~in. Ramewujemoutiske, objavqujemo, {aqe-mo pesme na konkurseonlajn, kakav je, recimo,bio pesni~ki festival uSarajevu. Komuniciramopreko dru{tvenih mre`a...A za daqe, kwi`evni klubplanira zbornik de~jihradova i radova u~esnikasa festivala odraslihpesnika, ka`e Lodika. Ona trenutno sre|uje

radove za {tampawe.Na`alost, svima nedosta-je `ivi kontakt, pesni~keve~eri, interakcija sa

publikom.- [to se ti~e mene

li~no, obra|ujem i negu-jem kako `ivu re~, takoi ba{tu. Radujem se jutri-ma i zvukovima prirode.Imam sre}u {to `ivim naselu pa sam u nekoj pros-tranijoj izolaciji, alimoje misli putuju slo-bodno. Odem, mislimazagrlim voqene, vratim seradu i ~esto molitvi zawih i sve qude. Da nam

ovo bude opomena, dapo~nemo da cenimo pravevrednosti, da se nau~imoskromnosti, da imamo vre-mena jedni za druge…

Volontira i radi svakodnevno sa decomMaja Ne{i}, vaspita~ irukovodilac De~jeg hora"Dar", ima pune rukeposla u vreme pandemijekorone. Kako ka`e, nemo`e da sedi dugo na jed-nom mestu i zatvorena usobi, pa se prihvatilaposla volontera u Klubuza stara lica. Svakogdana pomagala je pen-zionerima koji ne izlazeiz svojih domova u nabav-ci namirnica. Korist jeobostrana.- Humano je pomo}i oni-ma kojima treba, a i meni

je lak{e zbog kretawa.Kako {kole ne rade, sasvojim u~enicima-pred{kolcima kontak-tiram preko viber grupa.Delim im zadatke, a zatimih oni rade sa svojimroditeqima. Tu je veomava`na pomo} i u~e{}eroditeqa koji {aqu prekovibera povratne infor-macije, pri~a Ne{i}eva. Ona radi po NTC meto-di profesora Ranka

Rajevi}a za pred{kolskiuzrast. A kako ne mo`e daodr`ava probe hora,dogovor je da deci {aqesvoj nasnimqen glas zaodre|enu melodiju kojuoni u~e da pevaju kodku}e.

Nau~ni rad u ku}nojizolaciji

I ostali sagovornici“Biltena” vrlosmi{qeno organizovalisu svoje vreme. Dr VesnaVu~kovi}, vi{i kustosZavi~ajnog muzeja i dok-tor arheologije (dok-torirala u Barselonina paleoekonomiji, odnos-no kamenom oru|u) prevanrednog stawa borav-ila je u SevernojMakedoniji bave}i seistra`iva~kim radom.

Zbog toga je po UredbiVlade morala da bude uku}noj izolaciji 28 dana.Taj dugi period isko-ristila je, obja{wava,za pripremu te