Српска реч број 361

www.srpska-rec.co.yu

BROJ 361 22. DECEMBAR 2004. CENA 50 DINARAZA ISTINU, PRAVDU I SLOBODU

KKKK mmmm eeee tttt nnnn aaaa zzzz aaaa dddd aaaa tttt kkkk uuuu

SRPSKA RE^ ! BROJ 361 ! 22. DECEMBAR 2004. 3

Situacija sa pismom poslanika ima itekakveveze sa kuhiwom BIA. Naime, poznato je da,otkad je Vuk Dra{kovi} ministar spoqnihposlova, BIA nema nikakve informacije ni-ti svoje qude u MIP kao ranije.

Na ~elu slu`be bezbednosti MIP, prvi put, otkadje osnovana, nije ~ovek iz SDB. Pre Qube Milanovi-}a je BIA imala kontrolu nad MIP-om preko Draga-na Grbovi}a, koji je bio zaposlen u RDB-u, a obavqaoje du`nost na~elnika Slu`be bezbednosti MIP, ~aki za vreme Gorana Svilanovi}a. Ova slu`ba ima svaovla{}ewa koja imaju BIA i VBA, odnosno obavqakontraobave{tajne poslove. Od po~etka je preko oveslu`be RDB upu}ivao svoje pripadnike u DKP po sve-tu. S obzirom da sada postoje gvozdena vrata u likuVuka Dra{kovi}a, BIA ima veliki problem. Me|u-tim, i pored toga ne odustaje od infiltrirawa svo-jih pripadnika u MIP.

Naime, re{ewa sa rasporedom su ve} dobili biv-{i zamenik na~elnika Goran @ivaqevi}, koji je ras-pore|en u Skopqe, sada{wi zamenik direktora BIAMi{a Viloti} za Sarajevo, biv{i direktor BIA Mi-{a Mili}evi} za Zagreb i sada{wi na~elnik Tre}euprave Dragan A{anin za Moskvu. I na kraju, Milo-rad Bracanovi} za [paniju! Me|utim, na wihovuàlost kona~nu saglasnost za wihovo imenovawe iobezbe|ivawe agremana daje upravo Vuk Dra{kovi}.A dok je Vuka Dra{kovi}a na tom mestu, oni to znaju,ne}e slu`bovati u okviru MIP.

Drugi deo panike koji je prisutan u BIA je programSPO i svakodnevno insistirawe na reformi i re-organizaciji Slu`be.

Kakve veze ima ovaj uvod sa pobunom poslanika.Ima, itekakve!

Postoji ozbiqna veza izme|u pona{awa poslani-ka sa BIA i Ko{tunicom. Naime, jedan od glasnogo-vornika poslanika SPO, Slobodan @ivkucin, i pred-sednik politi~kog saveta DSS-a Rade Obradovi},dugogodi{wi su saradnici RDB, odnosno konkretnotada{weg na~elnika Centra RDB Novi Sad Milova-na Popivode, koji je za vreme Bracanovi}a bio i po-mo}nik direktora BIA. On je formalno neraspore-

|en, ali ima zadatak od BIA da u saradwi sa DSS-omrazbije SPO i Vuka Dra{kovi}a. Time bi i DSS i BIAbili zadovoqni. Em bi BIA postavqewem svojih go-re navedenih qudi imala kontrolu u MIP-u, em biKo{tunica rasturio SPO, {to mu je namera.

Kontakte pojedinih poslanika SPO sa Ko{tunicomnapravio je Velimir Ili}, odnosno Sr|an Axemovi},wegova desna ruka preko svojih zvezdarskih vezai Ko{tuni~ionog saradnika \or|a ûkvasa. Pojedi-nim poslanicima SPO su obe}ana ~ak i neka mesta uBeograd putu, Direkciji za puteve Republike Sr-bije, u upravnim odborima JP Gradsko grobqe i JPGradska ~isto}a, koje je u podeli gradske vlastiuzeo DSS.

Dogovor je, tako|e, da na Glavnom odboru SPO, ko-ji je zakazan za kraj nedeqe, poslanici ponude ostav-ku, ali }e problem biti saglasnost Velimira Ili}a,koalicionog partnera SPO, sa ~ije su liste posla-nici izabrani.

U ove svrhe je angaòvana i Deseta uprava BIA(prislu{ni centar), kako bi pomogli i doprineli{to brèm raspadu SPO.

Ovih dana je vi|an sa na~elnikom Desete upraveBIA i Pe|a Petronijevi}, biv{i na~elnik u BIA, asada zaposlen u Carini, ina~e prijateq DSS-a, kojije i postavio na~elnika Desete uprave dok je bio uvrhu BIA. Interesantni su dana{wi postupci dugo-godi{wih prijateqa Danice i Vuka Dra{kovi}a, Bo-goquba Pej~i}a i Blagice Kosti}, koji su na dana-{wem sastanku pobuwenih poslanika apsolutno bi-li protiv bilo kakvog rasturawa stranke i prelaskau druge partije, te daqeg bla}ewa stranke i Vuka umedijima. Na istom stanovi{tu je i ministar trgovi-ne Bojan Dimitrijevi}, ina~e kum Aleksandra Milu-tinovi}a, direktora JAT-a, u ovom trenutku najverni-jeg saradnika Vuka i Dane.

BIA, dakle, ne miruje dok ne stavi pod kontroluSPO i MIP! I sada i ubudu}e }e koristiti sva ras-poloìva sredstva kako bi sproveli svoju nameru.Ali, upravo su im brana Dana i Vuk. A poslanici SPO}e ubrzo shvatiti da su izmanipulisani od Slu`be,ako ve} danas to nisu shvatili!

UUUU FFFF OOOO KKKK UUUU UUUUSSSS

VESTI IZ BIA

4 SRPSKA RE^ ! BROJ 361 ! 22. DECEMBAR 2004.

IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAAU SRBIJA[UMAMA DOBAR I LO[ POLICAJAC

Tandem Labus Dinki} moè da se podi~i jo{ jednim istorijskim uspehom zaposle-ni u dràvnom preduze}u Srbija{ume prvi put od osnivawa radni~kog pokreta u zem-qi zapretili su generalnim {trajkom zato {to im je smewen direktor Vladan @ivadi-novi}. On je smaknut sa tog mesta samo devet meseci nakon {to ga je postavila ministar-ka poqoprivrede Ivana Duli} Markovi}, istaknuti ~lan G 17 plus, stranke kojoj premakoalicionom dogovoru i pripada ovo javno preduze}e.

@ivadinovi} je na mesto direktora do{ao kao postoktobarski stru~wak i nestrana-~ka li~nost uz jednoglasne preporuke sindikata, strukovnih udruèwa, [umarskog in-stituta, Zavoda za za{titu prirode i kompletnog Upravnog odbora Srbija{uma.

Od tada je ovo preduze}e, koje su cedili i uni{tavali stari Milo{evi}evi kadrovi,po~elo je da beleì pozitivan saldo: ostvarilo je dobit od 65 miliona dinara i uve}a-lo {umski fond na rekordnih 17 miliona kubika drveta, dok su prvi put od osnivawa1991. sva javna gazdinstva u Srbiji pokazala dobre finansijske rezultate. Mladi direk-tor je napravio samo jednu gre{ku nije prihvatio belu fasciklu koju mu je na sto sta-vila najpre Verica Kalanovi}, predsednica Izvr{nog odbora G 17 plus, a nekoliko me-seci i ministar finansija Mla|an Dinki}. Tu je bio spisak od desetak podobnih stru~-waka koje je @ivadinovi} morao da zaposli kao direktore preduze}a i {umskih gazdin-stava {irom zemqe.

Me|u wima je, tako, vaqalo zbrinuti jednog nezaposlenog ma{inskog inèwera, u Kur-{umliji elektroinèwera koji trenutno radi kao informati~ar, u Trsteniku ~ovekakome je re{ewe o otka-zu zbog ume{anosti umahinacije ve} potvr-dio Vrhovni sud Sr-bije, a na mesto direk-tora u Vrawu ~ovekakoji je lak na repeti-rawu pi{toqa i puca-wu u vazduh, a u Uì-cu vlasnika privatnecve}are. U Poègi muje naloèno da se ot-vori i novo radno me-sto pravnika iako uovom gradu Srbija{u-me nema ispostavu,dok je inèwer hemi-je Vladimir Rankovi}trebalo da dovr{i partijsko raspore|ivawe sa mesta pomo}nika generalnog direktoraza kadrove, jer to radno mesto u sistematizaciji preduze}a ne postoji.

@ivadinovi}u je pre toga jasno predo~eno da se ovim putem G 17 plus mora ra~vati,{iriti po dubini, odnosno ja~ati partijske }elije u unutra{wosti preko sopstvenih (?)javnih preduze}a koja imaju baze u svim sredinama, a Srbija{ume su za to najzgodnije,jer pokrivaju tre}inu teritorije republike.

@ivadinovi} se povodom ovakvih pritisaka àlio vicepremijeru Miroqubu Labu-su, i posle tog sastanka, prema sopstvenim re~ima, imao je utisak da je sve izgla|eno.Onda mu je koji mesec kasnije, isti zahtev o ja~awu stranke po dubini, ispostavio i

Dinki}. I to veoma bahato, {to bi mogao,kad bi smeo, da potvrdi i Radmilo Pe{i},~lan Upravnog odbora preduze}a, tako|e izG 17 plus.

@ivadinovi} je i wemu poku{ao da ob-jasni da prema sistematizaciji Srbija{u-ma qudi sa diplomama druge struke ne mo-gu da budu direktori gazdinstava ~iji jeposao najvi{e terenski, ali nije vredelo.Posle tog sastanka je smewen po kratkompostupku, a wegovi slu`benici su se i naulicama Beograda pobunili, i to ne samozbog direktora, nego i zato {to su jo{2000. godine doneli odluku da Srbija{u-me nikada vi{e ne}e biti predmet partij-skih nadmetawa.

PLASTIKA ZA ÛMETASvetski standardi uskoro }e morati da

se usvoje u Skup{tini Srbije i kada je re~o za{ti}enim svedocima. A wih }e, premasada{wim optu`nicama za zlo~ine predsudom za organizovani kriminal i za rat-ne zlo~ine, uskoro biti vi{e nego {to ihima na optuèni~koj klupi.

Da bi se za{titili Qubi{a Buha ûme,\ura Mutavi, Zoran Vukojevi} Vuk, Legijintelohraniteq Nenad [are [kene, VladanKoji}, Spasoje Petkovi} [tuka, Bora Krva-vi i ostali kriminalci koji, izgleda, pri-znawem tu|ih zlo~ina vi{e rizikuju negokada su i sami ~inili zlo~ine, gra|ani Sr-bije }e morati da izdvoje skoro 12 milionaevra, odnosno preko 905 miliona dinara.

Tim novcem se ne}e regulisati samo za-{tita svedoka-saradnika, nego i svih koji-ma }e ` ivot potencijalno biti ugroèn. Zacelu takvu ekipu je predvi|ena i posebnajedinica policija koja bi trebalo da brojioko 200 qudi. Ukoliko se u Ministarstvupravde ra~una da bi u programu za{ti}e-nih svedoka godi{we moglo da se na|e okodeset qudi, svaki bi imao po dvadeset re-dovnih ~uvara, koliko nema ni najvi{idràvni funkcioner, a to je i najve}a bu-xetska stavka.

U mere promene identiteta za{ti}enihsvedoka posebno idu i plasti~ne operaci-je, koje sa svim tro{kovima u dràvnoj kli-nici ko{taju oko 4.000 evra samo za prome-nu li~nog opisa, dok je u privatnoj klini-ci ta cifra tri puta ve}a.

USTAV ZA [E[EQANema tog kompromisa na koji se ne}e od-

lu~iti premijer Vojislav Ko{tunica sa-mo da bi se u istoriju Srbije upisao kaoustavotvorac, a to odli~no znaju i kori-ste wegovi doju~era{wi beskompromisniprotivnici. Zato je novi ustav Srbije po-stao nova moneta za trgovinu, ovoga puta saradikalima. Oni su u zamenu za neophod-nu dvotre}insku ve}inu prilikom izgla-savawa najvi{eg pravnog akta Srbije tra-ìli i dobili da lider SRS-a Vojislav [e{eq bude pu{ten na slobodu do po~etkasu|ewa pred Ha{kim tribunalom. Ostaje jo{ da se vidi da li }e Srbiji ve}u koristdoneti ustav ili ve}u {tetu vaskrs zloglasne crveno-crne demagogije.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAALEGIJA VOZA DR@AVU

Uprava za javne prihode je odlu~ila da preko 200 luksuznihautomobila za pojedine ministre i svu silu direktora, buduiskqu~ivo marke {koda. Kao {to je poznato, u èstokoj kon-kurenciji zvu~nih imena iz automobilskog biznisa, za ugovorteàk oko 2,2 miliona evra pobedio je uvoznik {kode za Sr-biju, Auto â~ak. Dok pojedini u~esnici upozoravaju da je ne-mogu}e da jedan ponu|a~ bude najboqi u desetak propisanih ka-tegorija i najavquju tu`be, zli jezici tvrde da je na tenderustvar malo pogurao ministar za kapitalne investicije Veli-mir Ili}, ina~e zemqak i prijateq Milenka Kosti}a Koleta,vlasnika Auto â~ka.

Ipak, ovaj â~anin, koji vaì za jednog od pet najbogatijihprivrednika u moravskom kraju, bio je znamenit i pre no {to jepostao ekskluzivni dobavqa~ limuzina za dràvu.

Pre tri godine se u javnosti digla (a potom i slegla) velikapra{ina, jer je Milenko Kosti} u rodnom selu pored â~ka po-digao crkvu na temeqima bogomoqe iz 18. veka. Iako je bio du-àn da konzervira sredwevekovne ostatke, on ih je poru{io, au novoj crkvi je umesto ikona osvanula freska na kojoj je samktitor sa porodicom! Kosti} je iste godine kupio i tzv. grad-sku ku}u, iz koje je izme{tena etnografska postavka Narodnogmuzeja, a direktorka muzeja Nevenka Bojovi} uzalud upozorava-la da }e, ukoliko ~a~anska op{tina ne donese odluku o realizo-vawu memoranduma o namerama koji je ve} potpisan, ovaj gradizgubiti izlo`beni prostor i de~iji vrti}, a Kosti}u moratida pla}a ekonomsku cenu zakupa.

Pravi zlobnici danas tvrde da je tihi partner Auto â~ka, a time i liferant vozilaza dràvne organe, niko drugi nego Milorad Lukovi} Legija. Oni podse}aju da je {uma-dijski Kole pro{le godine zbog veza sa komandantom crvenih beretki ve} hap{en u po-licijskoj akciji Sabqa, koja je sprovedena posle ubistva premijera Zorana \in|i}a.Kole je pu{ten posle nekoliko nedeqa, zajedno sa jednim upravnikom zatvora i dvoji-com lokalnih biznismena, a pred medijima ga je branio tada{wi gradona~elnik â~ka.U emisiji RTV B92 Veqa Ili} je rekao da nije on (Kosti}) kriv {to je Legija ru~ao u we-govom restoranu prilikom boravka u â~ku.

To je javni restoran, kod wega je ru~ao Jovica Stani{i} za vreme jednog boravka preatentata, kad se sreo sa Emirom Kusturicom, govorio je Veqa.

Me|utim, Kosti} je i godinu dana ranije bio pod istragom Okru`nog javnog tuìla{tvakoje je sprovedeno protiv Branislava Uskokovi}a, biv{eg direktora Elektrodistri-

bucije Beograd, zbog potkradawa ovog jav-nog preduze}a. Izme|u ostalog, biv{i di-rektor EDB-a se teretio i da je od Kosti}anaru~io {est kamiona marke mercedes,iako nisu bili potrebni EDB-u. U me|u-vremenu, Kosti}u je zabraweno i da budefinansijer fudbalskog kluba Borac jerje napao sudiju na jednoj utakmici, a zbogtoga je wegov klub ka`wen sa 150.000 di-nara. I pored svega, vlasniku Auto â~-ka nije prvi put da pobe|uje na tenderi-ma, a prilikom kupovine gradskog predu-ze}a Mehanizacija za po~etnu cenu od de-vet miliona dinara bio je i jedini ponu-|a~, na iznena|ewe novinara iz ekonom-skih rubrika. Uo~i kupoprodaje gradona-~elnik Veqa je i tada osetio potrebu dapreko ~a~anske televizije optuì poslo-vodstvo tog, tada jo{ dru{tvenog predu-ze}a da prodaje u bescewe imovinu fir-me, iako je poslovodstvo uporno tvrdiloda je boqe prihode podeliti radnicimana ime zaostalih plata, nego ulagati u raz-voj preduze}a koje }e ionako biti proda-to novom investitoru.

BIV[A MINISTARKAPOÂSNI HONORARACBiv{a ministarka prosvete Qiqana ô-

li} do sada je bila poznata po tome {to jepoku{ala da protera Darvina iz nastave zaosnovce, a od sada }e vaìti za najboqe pla-}enog honorarca u Zavodu za uxbenike i na-

stavna sredstva. To joj jeomogu}io strana~ki, aneki tvrde i mnogo in-timniji partner iz DSS-a, Rado{ Qu{i}, koji senalazi na ~elu ove usta-nove. ôli}ki }e za de-lo Osmanska diploma-tika sa paleografijombiti ispla}eno 170.000dinara, {to je skoro dva

puta ve}a suma od najve}eg honorara po ce-novniku Zavoda, a re~ je o uxbeniku koji }eimati i sigurne kupce, studente Filolo{kogfakulteta na kome biv{a ministarka preda-je. Ugovor o izdavawu dela sklopqen izme|uprofesorke osmanskog jezika i najve}eg dr-àvnog izdava~a {kolskih kwiga je sklop-qen 30. novembra, a kwiga }e iza}i iz {tam-pe po~etkom 2005. godine, u tiraù od 1.000primeraka. Nije potrebno posebno napomi-wati da za ovu vrednu i retku kwigu kakoju je procenio sam Qu{i}, toliki honorarnikome nije ispla}en, jer je najvi{a suma izcenovnika oko 96.000 dinara.

Me|utim, u Pravilniku o autorskim hono-rarima Zavoda za uxbenike nigde ne pi{e dadirektor moè da odredi visinu honorarana osnovu sopstvene procene vrednosti de-la, nego se isplata autoru univerzitetskihizdawa utvr|uje na osnovu cene jednog autor-skog tabaka i procentualno, do 10 odsto ve-leprodajne cene primeraka koji su prodati.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAAPQU[TE AFERE, IZBORI NA VIDIKUAfere koje su se proizvodile u prethodnoj vladi drmale su tzv. demokratski blok ma

prema kome da su bile uperene, dok afere koje proizvode pojedini sada{wi ministri slu-è iskqu~ivo dizawu politi~kog rejtinga naru~iocu. Zajedni~ko jednima i drugima je sa-

mo to da nijedna nije imala i sudski epilog, niti su osumwi~e-ni za kra|u i mito u milionskim iznosima za to odgovarali.

Vlada premijera Ko{tunice bila je relativno mirna sve doposledwih nekoliko nedeqa, kada su afere po~ele da pqu{te,{to nije samo znak da se za wih znalo ali su pa`qivo tempira-ne, nego i da je blizu predizborna kampawa za novi parlament.

Sezonu je otvorila Marija Ra{eta Vukosavqevi}, biv{a mi-nistarka za telekomunikacije, koja je u proneveri oko milionevra vi{ka za ionako nepotrebni VIP salon, za sobom povu-kla nekoliko poznatih li~nosti iz sveta privatnog biznisa,javnih preduze}a i dràvne uprave. Od wih je ve}ina pu{tenaiz pritvora, ukqu~uju}i i wu samu,ali su pre toga poene za hap{eweubrali finansijska policija Mla-|ana Dinki}a i ministar za kapi-

talne investicije Velimir Ili}. Potom je buknula afera iz Za-voda za uxbenike, gde je u zatvoru zavr{io biv{i direktor, atada{wi predsednik UO Zavoda, kwièvnik Radoslav Petko-vi}, zbog navodnih pronevera u kupovini {tamparskog papiraiz Slovenije. U ovom slu~aju je zanimqivije ko je ispao `rtve-ni jarac, a ko se izvukao od optu`bi, jer su u potpisivawu spor-nih ugovora u~estvovali Petkovi}evi naslednici na ~elu Za-voda, koje je boqi strana~ki pedigre (Petkovi}a je svojevreme-no imenovao DHSS, a potom je pre{ao u G 17 plus) za{titio oddaqe istrage. U aferi Kwaz Milo{ Uprava za borbu protiv

organizovanog kriminala je na zah-tev tuìla{tva stigla i do ~lanova Komisije za hartije odvrednosti, na ~elu sa Milkom [timcem, ne bi li se utvrdiloima li vatre ispod dima o navodnim pritiscima kupaca naj-ve}e fabrike vode u Srbiji. Iako je vicepremijer Labus po-hvalio tuìoce da su se kona~no probudili, i sam je javnoocrwen da je ispod ìta petqao sa kupcima drugog ponu|a~a,francuskog Danona.

Nekada i sam na meti optu`bi da je DOS-ov skandal majstor,~elnik DS-a Goran Vesi} se vratio u politi~ki ` ivot, ali, ka-ko se ispostavilo, na mala vrata: optuìo je direktora Hemo-farma Miodraga Babi}a za brojne malverzacije, me|u kojima sukupovina sirovina iz Kine preko svoje firme u Nema~koj, dauve}ava fakture u odnosu na osnovnu cenu sirovina da bi sma-wio porez, da farmaceute ispla}u-

je u robu i {aqe ih na turisti~ka putovawa kako bi naru~iva-li lekove ba{ Hemofarma, ko su strani vlasnici ove fabrikelekova, itd. U me|uvremenu je izbila i gu`va oko izbora pred-sednika Privredne komore Srbije, kada je Borisu Tadi}u za-mereno da je progurao svog kandidata, biv{eg ministra trgo-vine Slobodana Milosavqevi}a koji je na sumwiv na~inostao jedini izbor, dok je u fini{u trke izba~en direktorfirme Metalac Dragoqub Vukadinovi}. U aferi oko kupovi-ne limuzina za Vladu Srbije nastalo je èstoko prepucavaweizme|u kabineta predsednika Tadi}a, koji je odbio po{iqku,i ministra finansija Mla|ana Dinki}a, koji je svim javnimslu`bama stegao kai{eve, ali nije odustao od luksuzne vo-`we koja }e gra|ane Srbije ko{tati skoro ~etiri milionaevra. U izvedbi ministarstva pravde i finansija nastavila seafera sa biv{im ministrom finansija Boìdarom \eli}em, koji je optuèn da je nenamen-ski potro{io 700 miliona dinara direktno iz Trezora, a na krajwoj meti su se na{le su-dije Posebnog odeqewa Vrhovnog suda. Ovih dana je najavqena i istraga oko gradwe Be-ogradske arene, koju je u predizbornoj kampawi za gradona~elnika Beograda inicirao ra-dikalski gensek Aleksandar Vu~i}, po{to je osumwi~io sada ve} gradona~elnika NenadaBogdanovi}a da je mutio sa tenderima za gradwu i opremawe. A po{to je smewen sa ~ela@andarmerije, Goran Radosavqevi} Guri je (nezvani~no) optuèn da je proneverio dnev-nice i druge tro{kove ~ime je naneo {tetu dràvi od 3,5 miliona dinara.

GGGGDDDDEEEE SSSSUUUU,,,, [[[[TTTTAAAA RRRRAAAADDDDEEEENekada{wi ~elnici OVK, odgovorni za

ubistva i kidnapovawa na stotine Srba iAlbanaca, danas su vo|e parlamentarnihpartija, usput i mreè me|unarodnog kri-minala, a stoje i na ~elu privatnih vojskikoje se spremaju da postanu oruàne sna-ge Kosova.

Ramu{ Haradinaj jekao lider Alijanse zabudu}nost Kosova sti-gao do mesta premije-ra Kosova i pored toga{to je dobro znano daje bio komandant duka-|inske grupe OVK. Savisokom funkcijomnije u sukobu intere-sa, iako je i daqe vo-de}i pokrajinski na-

fta{ koji kontroli{e oko 500 benzin-skih pumpi, a vrednost svoje imovine samje procenio na 2,2 miliona dolara.

Jo{ jedan biv{i ko-mandant OVK a danasugledni politi~arkroz svoju Demokrat-sku partiju Kosova,Ha{im Ta~i posedujeprivatnu vojsku odoko 8.000 veteranaiz rata sa Srbijom, a uPri{tini nije tajna ida se nalazi na ~elujedne od najja~ih nar-ko-organizacija, koja deluje i u Albaniji.

Biznismen je postao i biv{i hrvatskigeneral Agim êku, tako|e jedan od najvi-{ih oficira OVK. Sada je na ~elu Kosov-skog za{titnog korpusa i pod svojom koman-dom ima 4.000 qudi. êku je i vlasnik ugo-stiteqskog preduze}a Sloga u Pri{tini,

koje obuhvata i poznate hotele Grand i Bo-ùr, a pod kontrolom drì i oko 60 lokala{irom pokrajine koji su poznati kao {tabo-vi za {verc oru`ja, droge i belog robqa.Za ove poslove se vezuje i ime Ha{ima Ta-~ija. Prostitucija i trgovina qudima sutre}i po isplativosti biznis na Kosovu,a prvi po omiqenosti me|u veteranimaOVK. Samo je Kosovska policijska slu`bapro{le godine zabeleìla 64 slu~aja trgo-vine ènama iz Rumunije, Moldavije, Bu-garske, Rusije, Albanije i Srbije.


IIII OOOOVVVVOOOO JJJJEEEE SSSSRRRRBBBBIIIIJJJJAAAASINI[A

Mada ga u Demokratskoj stranci isti~ukao ~oveka koji je svojevremeno postao naj-mla|i advokat u Srbiji, Sini{a Nikoli}se do sada istakao samo sa dva pravni~kaanga`mana. Jedan je bio odbrana Zorana

\in|i}a u vreme dokjo{ nije bio premijer,od optu`bi da je iz-begao mobilizaciju,ali je to ionako bilastvar vi{e politi~-ke, nego pravne priro-de. Drugi put je Niko-li} imao nezahvalnuulogu da primi me-tak kao ~ovek koji je45 poslanika DSS-a

izbacio iz prethodnog saziva parlamenta,ali je tada ve} bio na ~elu jedne od najmo}-nijih institucija u Srbiji, Direkciji zaizgradwu Beograda, koja je vlasnik svegzemqi{ta u dvomilionskoj prestonici.

Stoga neubedqivo zvu~e Nikoli}evetvrdwe da se smestio u luksuzni stan odoko 130 kvm u najskupqem delu Beograda,Vra~aru, zahvaquju}i samo plati i u{te-|evini od advokature. Plata mu, dodu{e,i u drugom direktorskom mandatu iznosivi{e od 1.000 evra, ali to te{ko da je do-voqno za stambeni raj na dva nivoa i ul-traluksuzni name{taj koji je nedavno pri-kazao jednom beogradskom listu. Ipak, Ni-koli} kaè da na po~etku prvog mandatanije prijavio svoju imovinu, jer tada nijebilo institucije koja se time bavi, ali suspisak wegovih nepokretnosti i bankovnira~uni i danas tajna, iako je re~ o dràv-nom slu`beniku na istom poloàju. Zanim-qivo je i to da je stan koji se procewuje naoko 250.000 evra opremqen upravo za vre-me Nikoli}evog ~etvorogodi{weg manda-ta u Direkciji, ali }e od svega on uskoroostati samo bez direktorske foteqe.

Svim ~itaocimai saradnicima~estitamopredstoje}enovogodi{wei boì}nepraznike.

Slede}i broj Srpske re~i izlaziposle boì}nih praznika

! BOGOQUB PEJÎ]

Tako je govorioBogoqub

Jo{ prilikom razgovora o ulasku SPOu vladu mandatara Vojislava Ko{tuni-ce, 15. februara 2004, GO SPO je do-neo odluku da }e Srpski pokret obnoveiza}i iz Vlade Srbije ukoliko se

pokaè da koalicioni partneri DSS i G 17Plus bilo ~ime budu spre~avali ili raz-vodwavali na{u odlu~nost i obavezu da bu-du privedeni pravdi svi po~inioci, orga-nizatori i nalogodavci ubistava i mafi-ja{kih poslova, ili se usprotive demonti-rawu BIA, odnosno SDB, epicentra dràv-nog teroristi~kog reìma Slobodana Milo-{evi}a, kao i reìma uspostavqenog posle5. oktobra 2000.

U mesecima koji su usledili, poslanici SPOsu vi{e puta demonstrirali svoju kooperativ-nost po pitawima koja ni jednog trenutka ni-su smela da budu predmet me|ustrana~kog na-tezawa. Iz samo wima znanih razloga, posla-nici su }utke prelazili preko tvrdoglavog od-bijawa partnera u vlasti da primene koali-cioni sporazum, a na {tetu stranke koju pred-stavqaju. Pristaju}i na zamene teza, toleri-sali su oglu{ivawe DSS, G17 i NS o zahteveda SPO dobije samo ono {to mu po sporazumupripada. Konkretno, mesto direktora Insti-tuta za bezbednost, kao polazne osnove za ak-

tivniju ulogu SPO u demontaì BIA. Ili suna{i poslanici pristali da oni li~no, zauz-vrat, dobiju i ono {to im ne pripada?

Naime, 10. oktobra 2004. Predsedni{tvoSPO je, izme|u ostalog, jednoglasno doneloslede}u odluku:

... da na{ Poslani~ki klub u Skup{tiniSrbije to postavi kao pitawe pitawa, sazahtevom da ili }emo dobiti to {to nam

pripada u skladu sa sporazumom sa koali-cionim partnerima, ili u suprotnom ne}ebiti na{e podr{ke Vladi Srbije.

Ovakav stav osnaèn je i 7. novembra 2004.zakqu~cima Glavnog odbora. Glavni odbor jezatraìo da se poslanici i ~lanovi Vladeodlu~no bore za program SPO i potpuno po-{tovawe koalicionog sporazuma, uz energi~-no suprotstavqawe osporavawima kadrovskihre{ewa SPO.


S OBRAZOM NA PIJACU

Hronolo{ki niz stavova najvi{ih organa Srpskog pokretaobnove, Glavnog i Izvr{nog odbora, jasno pokazuje ono {topojedinci koji sebe zovu poslanicima danas ne priznaju i~ega ne èle da se se}aju. A naro~ito ne onog {to se ti~e za-kqu~aka koje su svojevremeno i sami podràli i obavezali

se da }e ih zastupati i braniti.

Ovih dana veliko interesova-we vlada za poslani~ku gru-pu SPO u Parlamentu, pa je poseb-na ekipa odre|ena za weno pra-}ewe. Na reìmu je svih 13 poslanika i verujem da je za vas po-razno saznawe da SPO su{tinski ima jo{ samo jednog, maksimumdva poslanika i da je napravqeno jezgro oko Veroquba Stevano-vi}a (Kmeta, kako mu je radno ime) i Vojislava Mihailovi}a, ko-ji nastoje da se nagode sa Ko{tunicom oko stabilne podr{ke, ko-ju bi ova grupa davala Vladi, mimo dogovora sa {efom strankeVukom Dra{kovi}em. Na sve na~ine poku{ali su da iskoristeVa{ sukob sa novinarima Va{e redakcije Bogoqubom Pej~i}em iBlagicom Stojanovi}, ali je zamka uspela samo u prvom slu~aju iBogoqub Pej~i} je sada jedan od najè{}ih Va{ih protivnika,dok Blagica Stojanovi} insistira na re{avawu problema na ni-vou stranke i iskqu~ivo u razgovoru sa [efom.

Zadatak je bio potom da se Blagica Stojanovi} na sve na~ineisprovocira i na{i novinari su joj prenosili navodno Va{e uv-redqive izjave traè}i komentar, ali ni{ta od toga nije uspelo.âk smo se smejali slu{aju}i wenu izjavu da je u Srbiji ostalo dvamiliona qudi bez posla, pa ne vidi razlog za{to je wen slu~ajtoliko poseban i da je boqe {to je bez posla ostala ona koja jeposlanik, nego neko ko samo od pisawa ìvi.

Ostali poslanici zaziru od we, jer imaju serviranu informa-ciju da je sukob izreìran, da je ona {pijun Porodice i ~ine sveda je nateraju da podnese ostavku, {to pomenuta ima nameru i za{ta je u ve~erwim satima 11.12. u telefonskom razgovoru traì-la i dobila saglasnost muà. Wihova namera je da nakon toga udogovoru sa vladaju}om koalicijom i radikalima na weno mestopostave Zokija iz Varvarina, bez konsultacija sa strankom.

Drugi ~ovek koji jo{ uvek nije izgubqen za stranku je Stani-{a Stevanovi}, koji je u ~estom kontaktu sa Blagicom Stojanovi},

ali je on u nekoj bawi na le~ewu.I u vezi wega je sli~an scenario,traì}e podno{ewe ostavke zbogbolesti.

U sredu je u Skup{tini odràn sastanak na koji je Blagica Sto-janovi} samoinicijativno zvala i Aleksandra ôtri}a (zamenikministra za dijasporu), prethodno ga izvestiv{i o de{avawimau poslani~koj grupi. Sastanku su prisustvovali svi poslanici(izuzev Stani{e Stevanovi}a) i Bojan Dimitrijevi} (ministartrgovine), koji je rekao da ga nove pri~e ne interesuju i da na we-ga ra~unaju samo u okviru demokratizacije stranke i vra}awastranke u stranku. Sa tim stavom sloìli su se Aleksandar ô-tri} i Blagica Stojanovi} insistiraju}i na razgovoru i komu-nikaciji sa Vukom Dra{kovi}em. Dogovoreno je da se Vuku Dra-{kovi}u preda pismo ~iji je autor Bogoqub Pej~i}, koje trebada potpi{u svi republi~ki i savezni poslanici, ministri i po-mo}nici ministra. Dogovor Vojislava Mihailovi}a i Veroqu-ba Stevanovi}a je da ko to ne potpi{e da se nakon toga odstrani,u dogovoru sa Ko{tunicom iz vlasti, kao i da se iz upravnih od-bora odstrane svi Va{i kadrovi, a zamene wihovim. Blagica Sto-janovi} koje je insistirala na razgovoru (Ja se posle 15 godinane}u dopisivati sa Vukom Dra{kovi}em) uslovila je potpisli~nim razgovorom i dva dana kasnije iz skup{tinske procedu-re povu~eno je weno imenovawe u Odbor za evropske integraci-je, po nare|ewu Veroquba Stevanovi}a i Vojislava Mihailovi-}a. Veroqub Stevanovi} ima kontakte sa Kapitalcem, a Kapita-lac sa Bogoqubom Kari}em i ideja je krajwe fuzionisawe, dokVojislav Mihailovi} ra~una da preuzme stranku (jer ne verujeda mogu egzistirati dva Veqa) i fuzioni{e je sa DSS u dogovo-ru sa Radetom Obradovi}em. Ostali poslanici su pod uticajemjednog ili drugog.

(Pismo Danici Dra{kovi} iz BIA)

OZNA SVE DOZNA

Pri tom, formulisana je odluka da:Sve ono {to pripada napretku ove zem-

qe, i ukqu~ewu Srbije u Partnerstvo zamir, u Evropsku uniju, u evro-atlanske in-tegracije mora da bude ukloweno sa puta, ida mi moramo da preuzmemo vode}u ulogu,~elni qudi na{e stranke. Te prepreke ima-ju ime i prezime, one se zovu oìvqene,netaknute, nedemontirane Milo{evi}eve


strukture u slu`bama bezbednosti BIA, ar-mijskoj slu`bi bezbednosti, policiji, voj-sci, pravosu|u. To mora da bude lomqeno islomqeno. To mora da bude odluka GO SPO.

Na sednici Izvr{nog odbora odrànoj 27.novembra pruèna je puna podr{ka stavovi-ma GO i potvr|ena re{enost da se zahteva odsvih strana~kih organa i predstavnika SPOu Skup{tini i Vladi Srbije, kao u lokalnimorganima vlasti da ih sprovode dosledno i

neodustajno. IO zahteva hitnu

realizaciju Sporazu-ma zakqu~enog izme|ustranaka koje ~ine vla-daju}u koaliciju u Vla-di Srbije o raspodelifunkcija u nadle`no-

sti republi~kih organa vlasti. IO traìod predstavnika SPO u Skup{tini i VladiSrbije, Vladinoj kadrovskoj komisiji i me-|ustrana~koj kadrovskoj komisiji da insi-stiraju na imenovawu kandidata SPO na svamesta koja Stranci pripadaju na osnovu me-|ustrana~kog Sporazuma.

SPO mora dobiti sve {to nam pripada bezikakvih osporavawa na{ih kadrovskih re{e-wa, a to zna~i da SPO mora dobiti i mesto di-rektora Instituta za bezbednost u okviru Bez-bednosno informativne agencije.

U skladu sa ovom odlukom upu}eno je pismopremijeru Ko{tunici, ali poslanici (iako sui sami u~estvovali u radu GO, i po Statutustranke bili u obavezi da demokratski usvo-jene odluke sprovode u delo) odbijaju da ispodpisma stave svoje potpise.

Oni, me|utim, pi{u neka druga pisma, sasvimdruga~ije sadrìne, koja umesto organima svo-je stranke (sa ~ijom su politikom sada ve} ko-na~no raskrstili) {aqu tira`nom tabloidu.

Komunikaciju sa svojom strankom poslani-ci SPO su jednostrano prekinuli, pa u skladus tim Izvr{ni odbor SPO 17. decembra 2004.JEDNOGLASNO usvaja i slede}e zakqu~ke:

...Izvr{ni odbor je zatraìo od predsedni-ka stranke da {to hitnije zakaè vanrednusednicu GO, na kojoj bi trebalo da se utvrdiko jeste a ko nije po{tovao odluke Glavnog od-bora od 7. novembra 2004, i da se utvrdi ta~-nost i neta~nost onoga {to je objavqeno u dnev-nom listu Kurir, sa potpisima poslanikaSPO, i da se u skladu sa tim donesu odgovara-ju}e odluke.

Izvr{ni odbor predlaè da sednici Glav-nog dobra obavezno prisustvuju svi poslaniciSPO iz oba parlamenta, bez obzira na to da lisu ~lanovi Glavnog odbora.

Izvr{ni odbor zatraìo je od predsed-nika SPO da sednica GO bude u celini otvore-na za javnost.

IO je zakqu~io da su navodi iz pisma po-slanika SPO listu Kurir o finansijskimzloupotrebama neta~ni, jer su sredstva tro-{ena iskqu~ivo namenski i u skladu sa za-konskim propisima i odlukama organa SPO,pa izraàva sumwu u autenti~nost tog pisma.

Slawe pisma poslanika SPO dnevnom li-stu Kurir, a ne ni predsedniku stranke, niPredsedni{tvu, ni Izvr{nom odboru, protiv-no je strana~kom Statutu i nanelo je {tetu ug-ledu SPO.

1. VEROQUB STEVANOVI]2. VOJISLAV MIHAILOVI]3. BOGOQUB PEJÎ]4. RADOSLAV JOVI]5. NIKOLA JOVANOVI]6. SAWA ÊKOVI]7. TOMISLAV KITANOVI]8. STANI[A STEVANOVI]9. MILAN NINI]10. SLOBODAN @IVKUCIN11. RADOVAN TEODOROVI]12. RADOJLE BUKVI]13. BLAGICA KOSTI](svi od 1-13 poslaniciu Skup{tini Srbije u Beogradu)14. NINOSLA STOJADINOVI]15. ALEKSANDAR PAJOVI]16. SLA\AN RADOVANOVI](svi od 14-16 poslanici Skup{tineSrbije i Crne Gore u Beogradu)17. BOJAN DIMITRIJEVI](ministar u Vladi Srbije Beograd)

zbog toga {to su 10. decembra 2004. godine sastavili i potpisali tekst upu}en svim Okru`-nim i Op{tinskim odborima Srpskog pokreta obnove i koji je u broju od 17. decembra 2004.godine objavio dnevni list Kurir, a 18. decembra 2004. godine i ve}ina elektronskih i pisa-nih medija u kome se iznose neistinite tvrdwe koje mogu {koditi ~asti i ugledu gospo|e Da-nice Dra{kovi} i to moè dovesti do te{kih posledica za wu, tako {to su naveli da su oko500 mesta koja su Srpskom pokretu obnove, kao koalicionom partneru u Vladi, pripali u re-publi~kim organima uprave, ministarstvima i upravnim odborima javnih preduze}a popu-wena po li~nom izboru gospo|e Dra{kovi} po principu ro|a~kih i privatnih veza,~ime su po~inili krivi~no delo klevete iz ~lana 92 stav 1 u vezi stava 3 Osnovnog krivi~-nog zakona.

P R E D L A @ E M

1. da se po ovoj privatnoj krivi~noj tu`bi zakaè glavni pretres,2. da se na glavni pretres pozovu svi okrivqeni preko Skup{tine Srbije (1-13), Skup{ti-

ne Srbije i Crne Gore (14-16) i Vlade Srbije (17),3. da se na glavni pretres pozove punomo}nik privatnog tuìoca advokat Dragoqub Todo-

rovi} iz Beograda, ulica Jasenova broj 10,4. da se na glavnom pretresu pro~ita tekst upu}en svim Okru`nim i Op{tinskim odborima

Srpskog pokreta obnove i predsedniku Srpskog pokreta obnove i da se izvr{i uvid u tekstiz dnevnog lista Kurir od 17. decembra 2004. godine na strani 2 pod naslovom Vuk pukao!

5. da se svi tuèni oglase krivim i kazne po zakonu.

O b r a z l o ` e w e

Tvrdwe navedene u pismu a odnose se na gospo|u Danicu Dra{kovi} i koje su citirane uizreci tu`be su apsolutno la`ne. Pre svega Srpski pokret obnove nije dobio 500 mesta u re-publi~kim organima uprave, ministarstvima i upravnim odborima javnih preduze}a, ve} sa-mo oko 50 mesta. Gospo|a Danica Dra{kovi} nije u~estvovala ni na koji na~in u popuwavawuovih mesta. Na ta mesta nije postavqen nijedan ro|ak, niti prijateq Danice Dra{kovi}.

Navedene la`ne tvrdwe mogu {koditi ~asti i ugledu Danice Dra{kovi}. U smislu ~lana92 stav 3 ove la`ne tvrdwe bi mogle dovesti do te{kih posledica za Danicu Dra{kovi} kaojavnu li~nost, direktora lista i osobu koja drì do svog integriteta. Te{ke posledice bimogle da izazovu tvrdwe iznete u navedenom pismu, inkriminisane u ovoj tu`bi, jer su onesvesno plasirane sa ciqem da na{kode ~asti i ugledu Danice Dra{kovi} i da prouzrokujuteè posledice.

20. decembar 2004. Dragoqub Todorovi}, advokat

PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADUDanica Dra{kovi} iz Beograda, ulica Vuka Karaxi}a 8 (redakcijaSrpske re~i) preko svog punomo}nika advokata Dragoquba Todoro-vi}a iz Beograda, ulica Jasnova 10, blagovremeno podnosi

P R I V A T N U K R I V I ^ N U T U @ B U

p r o t i v :

! MILENA M. POPOVI]

Predsednik Srpskog pokreta obnove iministar inostranih poslova SCG VukDra{kovi} 15. decembra uputio je ne-uvijenu poruku kabinetu Vojislava Ko-{tunice. Ako Srbija ne po~ne da ispu-

wava svoje me|unarodne obaveze (saradwa saHa{kim tribunalom), ne}e biti ni Studije oizvodqivosti, ni Kosova, ni dràvne zajedni-ce; ne promeni li se situacija u januaru, SPO}e biti opozicija i vladi i skup{tinskoj ve-}ini, rekao je Dra{kovi}. Ova Dra{kovi}evaporuka bila je najjasnija u niza sli~nih upu}e-nih vladi u proteklih nekoliko meseci. Womje ozna~en povratak u samo sredi{te spora vo-|enog u SPO, koji je po~eo odbijawem Dra{ko-vi}a da u|e u mawinsku vladu uz podr{ku Mi-lo{evi}evih socijalista. Poslanici SPO uSkup{tini Srbije zahtevali su ulazak u vla-du po svaku cenu. Nisu èleli, kakao je re~e-no, da budu daleko od centra odlu~ivawa. Tajcentar je u me|uvremenu, me|utim, bez izuzet-ka odlu~ivao da ne ispuwava svoje me|unarod-ne obaveze.

Odgovor na navedenu Dra{kovi}evu izjavustigao je dva dana kasnije: U jednom srpskom ta-bloidu pojavilo se pismo potpisano od svihtrinaest poslanika SPO iz Narodne skup{ti-ne Srbije, tri poslanika iz Skup{tine SCG iministra trgovine i turizma Bojana Dimitri-jevi}a.

U wemu se Vuk Dra{kovi} i wegova suprugaDanica optuùju za nepotizam razmera kakvenisu vi|ene u modernoj politi~koj istoriji (za-poslili u dràvnim ustanovama 500 (pet sto-tina!) svojih prijateqa i ro|aka), potom zanesavesno tro{ewe ogromne sume od 136.000evra, sredstava koja su stranci dodeqena naosnovu Zakona o finansirawu stranaka, i nakraju za nedemokratsku proceduru izboraposlanika. Pismo je okon~ano ultimativnimzahtevom Dra{kovi}u da u roku od 3 (tri!) da-na dostavi spisak zaposlenih na na~in opisanu stavu koji govori o nepotizmu, i da pri tomenavede kriterijume po kojima su ta lica oda-brana.

Desilo se, dakle, ono {to se o~ekivalo jo{od dana kada su poslanici odlu~ili da u|u uvladaju}u ve}inu ili kao poslanici SPO-a,ili, ako ta stranka druga~ije odlu~i, kao po-slanici u NS ili, ~ak, DSS. Ujedno, postalo jesavr{eno jasno za{to su poslanici SPO-a, da-nima bez znaka otpora dozvoqavali ~elnici-ma Milo{evi}evog reìma (Da~i}u i ostalim)

da bez otpora sa skup{tinske govornice bla-te Srpski pokret obnove sa posebnim osvrtomna politiku koju kao ministar inostranih po-slova vodi Vuk Dra{kovi}. O~igledno je da sera~unalo na specijalne efekte u Milo{evi-}evoj borbi protiv Vuka Dra{kovi}a (na prvimlinijama fronta u toj borbi bili su Mila, [tu-la, Milijana Baleti}, Krste Bijeli} i ostali):obla}enog Dra{kovi}a lak{e je ukloniti sapoliti~ke scene. Zato se, na primer, odgovorVeroquba Stevanovi}a, {efa poslani~kog klu-ba SPO, na bujicu uvreda upu}enih na ra-~un Dra{kovi}a, pretvorio u pohvalu sop-stvenih metoda pomirewa sa levicom.Stevanovi}eva paradigma za ovo (bra}osocijalisti, ne koristite mrsne re~i uvreme posta, bila je Stevanovi}eva mol-ba) pomirewe predstavqa wegova koali-cija sa SPS na lokalnom nivou, ostvare-na uprkos zabrani SPO-a da se formira-ju takve koalicije. U senci Stevanovi}e-vih pohvala kargujeva~kom prvaku Milo-{evi}evog reìma, traje borba NevenePetkovi} da se vrati u SPO nakon {to jeiz te stranke iskqu~io OO SPO GorwegMilanovca sa obrazloèwem da je kao op-{tinski odbornik glasala za izbor kan-dita SPS-a za predsednika SO Gorwi Mi-lanovac!

DIGITRON U [AKE,PROFESORE!

Kada se analizira sadràj pisma, zakoje pojedini potpisnici tvrde da je ima-lo druga~iji sadràj kad su ga potpisiva-li, lako se dolazi do zakqu~ka da je ar-gumentacija ponu|ena u wemu toliko sla-ba i rawiva da se svaki nepristrasni po-smatra~ mora zaabrinuti za zdravqe skup-{tinske ve}ine koja po~iva i na glasovi-ma potpisnika pisma. Da ova tvrdwa ne biostala bez dokaza, analizirajmo kqu~ne sta-vove iz toga pisma.

U pismu se navodi da su poslanici putem me-dija saznali da je na ime broja poslani~kihmandata Ministarstvo finansija uplatilostranci 136.000 evra, a da se ne zna ko raspo-laè tim parama i gde se taj novac nalazi.Prvi odgovor na ovu optu`bu dat je na sedniciIzvr{nog odbora SPO (sednica je odràna na-kon objavqivawa pisma u pomenutom tabloi-du; pismo je, navodno, bilo upu}eno organimastranke i na{lo se u medijima jer ga je, kakore~e Vlajko Seni}, neko od wegovih potpisni-

ka zaboravio u kopir aparatu). Jedan od ~la-nova IO SPO, ina~e stru~wak za marketing,rekao je da samo dug SPO jednoj velikoj medij-skoj ku}i, nastao kori{}ewem reklamnog pro-stora u toku jedne predizborne kampawe, pre-vazilazi daleko ovu sumu dobijenu na osnovubroja poslanika. Kada se tome doda da centra-la stranke izdvaja mese~no oko 110.000 dina-ra za zakup poslovnog prostora i komunalneusluge; tro{kove kwigovodstva 12.000, ser-visirawe opreme i odràvawe prostorija 20.000 i plate slu`benika (osam zaposlenih)oko 305.000, proizilazi da je godi{wi izda-tak po ovim osnovama oko 69.000 evra. Pri to-me, do ovog ~asa je iz centrale odborima upla-}eno oko 20.000 evra, od ~ega otpada 8.200 ev-ra samo na Kragujevaki odbor SPO.

Enormne tro{kove posledwe predizbornekampawe, koju je u najve}oj meri na svojim ple-}ima izneo Vuk Dra{kovi} poslanici uop{tene pomiwu. Primera radi, sat gostovawa ~el-nika stranaka na jagodinskoj TV Palma plus,uo~i samih izbora iznosio je (decembar pro-{le godine) oko 1.500 evra. Na ostalim televi-zijama takvo gostovawe u proseku ko{ta oko700 evra po satu. Ako se saberu svi tro{koviove vrste (bez {tamawa plakata, wihovog di-

stribuirawa i isticawa na javnim mestima),za jednu prose~no intezivnu kampawu stran-ke imaju tolike tro{kove da se ~esto na|u naivici bankrota. Sve ovo, Veroquba Stevano-vi}a, Bojana Dimitrijevi}a, Voju Mihailovi}ai drugove, uop{te ne zanima! Pri tome, prime-ra radi pomiwemo Mihailovi} to dobro zna,po{to uglavnom ~ita novine koje kupuje SPO da samo nabavka dnevnih i nedeqnih novi-na ko{taju centralu stranke oko 1.500 evra go-di{we!

Zanimqivo je da je pismo sa ovako proble-mati~nim optu`bama za proneveru strana~kih


II ZZ MM EE \\ UU DD VV AA BB RR OO JJ AA

Kidnapovawe strankeNisu uspeli da ga likvidiraju na Ibarskoj magistrali, ni u Bu-dvi. Danas poku{avaju da ga politi~ki likvidiraju u Narodnojskup{tini, pred licem cele Srbije. Preìve}e i taj atentat.

(Dostavqeno Informativnoj slu`bi SPO putem elektronske po{te)

finansija potpisao i ministar trgovine i tu-rizma (bio je i kandidat SPO za ministra fi-nansija!) Bojan Dimitrijevi}. Ovaj vanredniprofesor Ekonomskog fakulteta dobro zna dani bruco{ wegovog fakulteta ne bi stavio pot-pis ispod tako problemati~nog sadràja bezupotrebe digitrona. Sam taj Dimitrijevi}evgest svedo~i da da je ovaj glavni zagovornikkoalicije SPO sa socijalistima i ovog putaumesto metoda na kojima se temeqi wegovosnovni poziv posegao za metodama politi~-ke diskvalifikacije. Skup u hotelu Ta{ nakome je u toku pro{logodi{we predizbornekampawe Dimitrijevi} izloìo javnosti Eko-nomski program SPO, Dimitrijevi} to dobrozna, tako|e je pra}en finansijskim izdacimastranke. A to je bila samo jedna od stotinepredizbornih aktivnosti SPO!

DECENTRALIZACIJANA KRAGUJEVA^KI NAÎN

U su{tini, ovaj stav iz pisma o samovoqiCentrale i u tro{ewu strana~kih finansija,samo je produètak ~uvene kampawe VeroqubaStevanovi}a protiv beogradizacije delova-wa Srpskog pokreta obnove. Stevanovi} traì

decentralizaciju stranke, takvu da je u woj mo-gu}e da Nevenu Petkovi} izbacuju iz strankezbog podr{ke koju je pruìla socijalistima,dakle istog onoga dela zbog kojega bi Steva-novi}u, prema sopstvenom mi{qewu, trebalododeliti titulu Viteza od Pomirewa sa Xe-latovim [egrtima.

Drugi vaàn stav pisma poslanika odnosise na navodno popuwavawe ro|acima i prijate-qima Vuka i Danice Dra{kovi} 500 (pet sto-tina!) mesta u republi~kim organima, ustano-vama i upravnim odborima. Prva reakcija naovo sabirawe ve} je stigla: Danica Dra{ko-

vi} podnela je tu`bu za klevetu protiv svihpotpisnika pisma, pruàju}i na taj na~in mo-gu}nost poslanicima da javno iznesu svoj spi-sak imena ro|aka i prijateqa porodice Dra-{kovi} koji su ukqu~eni u srukture vlasti.Nijedan, nijedan i nijedan na{ ro|ak i pri-jateq nije zaposlen u vladinim instituci-jama zaposleni su iskqu~ivo funkcione-ri SPO, bila je reakcija Danice Dra{kovi}.Ostaje nejasno za{to poslanici SPO u Narod-noj skup{tini Srbije ne pomiwu prijateqe iro|ake Vuka i Danice Dra{kovi} kada se govo-ri o `rtvama Milo{evi}evog reìma. Ovo seposebno odnosi na Dani~inog brata Veselinakoga, izgleda, ne pomiwu da ne bi probudiline~istu savest Milo{evi}a i wegovih poli-ti~kih naslednika.

Paradigmu koja ukazuje u kakvu su se trku zaneargumentovanim optu`bama o zapo{qavawuprijateqa i ro|aka upustili poslanici pred-stavqa slu~aj Ministarstva za trgovinu i tu-rizam. Ministar Dimitrijevi} je u to ministar-stvo doveo svoja dva biv{a studenta (funkci-onera SPO) na funkcije zamenika i pomo}ni-ka ministra. Ta trojka je najglasnije zagovara-la ulazak u mawinsku vladu (~itaj: koalicijusa SPS). Ni jedan, ni drugi od ovih mladih ~el-nika srpske vlade nije imao ni dana radnogstaà uo~i ovog zaposlewa. Kad se ovome do-da i to da su se u SPO do nedavno izrugivalina ra~un jednog potpredsednika DOS-ove vla-de, upravo zbog toga {to je prvo zaposlewe do-bio u vladi, tada Dimitrijevi}evo pridruì-vawe kriti~arima kadrovske politike koju na-vodno vodi predsednik stranke, deluje i li-cemerno i groteskno.

POSLANICI: NISMO IZABRANIDEMOKRATSKIM POSTUPKOMPitawe kadrirawa u SPO zaista jeste jed-

no od centralnih. Me|utim, ne na na~in na ko-ji su ga postavili potpisnici pisma. Jo{ nasednici GO SPO, na kojoj je odlu~eno da se u|eu mawinsku vladu uz pomo} socijalista, biloje postavqeno pitawe kako poslani~ki kandi-dati koji na izborima nisu pre{li ni cenzusmogu da budu na listi onih koji }e predstavqa-ti stranku u parlamentu. Primera radi, na tulistu stavqeni su Vojislav Mihailovi} i Bo-jan Dimitrijevi} (potpisnici pisma). Prvi jena svojoj izbornoj jedinici dobio 1097 glasova(3,13 odsto), a drugi 3069 (3,89 odsto). Uzi-maju}i u obzir ~iwenicu da je SPO bio u pred-izbornoj koaliciji sa NS, i da je SPO-u pri-palo 60 a NS 40 odsto mandata (lokalni izbo-ri pokazali su da je to bilo realno), izvodise zakqu~ak da je Vojislav Mihailovi} dobiopoverewe 1,88 odsto bira~a iza{lih na izbo-re u Starom ggradu, a Bojan Dimitrijevi} 2,33odsto bira~a iza{lih na izbore na Palilu-li! Po{to je cenzus bio pet odsto, postavqa sepitawe o moralnosti te vrste kadrirawa ko-ja ih je uvela u Skup{tinu! Oni, me|utim, da-nas ultimativno traè da se objasni na~in nakoji se kadrira u SPO! Pri tome, gle ironi-je!, kritikuju Dra{kovi}a za samovoqni izborposlanika na listu koja je u{la u saziv Skup-{tine. Evo te kritike (pismo): Odborima SPOje naloèno da za jedno poslani~ko mestopredloè vi{e kandidata, s tim da }ete Vi

(Dra{kovi}) odlu~ivati ko }e biti na listii eventualno izabran za poslanika. Ovakavstav bi zaista bio za analizu da su poslanici(izabrani na ovako nedemokratski na~in) ci-tiranu re~enicu nastavili sa ovakvim stavom:Kao na{ znak neslagawa sa postupkom, natemequ kojega smo mi odre|eni za poslani-ke, podnosimo neopozivu ostavku i traì-mo da se na novi demokratski na~in odredilista poslanika SPO u Narodnoj skup{ti-ni Srbije. Me|utim, ovako ne{to nije ni u pa-meti poslani~ke grupe SPO, a da ne govorimoo pismu. Za{to se ova borba za strana~ku de-mokratiju nije zavr{ila protestnim ostav-kama poslanika? Da bi se odgovorilo na ovoretori~ko pitawe najpre treba imati u viduslede}u ~iwenicu: pismo je obelodaweno jav-nosti tek onog ~asa kada je iz vrha vlade sti-glo u poslani~ki klub SPO uveravawa da immandati ne}e biti oduzeti! Tako se ostvarioonaj scenario o kome su analiti~ari pisalipovodom pritiska na Vuka Dra{kovi}a, kojisu po~etkom godine vr{ili poslanici SPO saciqem da ga privole da u|e u mawinsku vla-du. Ako odbije, prelazimo kod Velimira Ili-}a, bila je poruka koja su poslanici SPO sla-li medijima preko neimenovanih posrednika!Analiti~ari su ovu novu situaciju u parla-mentarnom ìvotu Srbije nazvali kidnapova-we stranke. Trinaest poslanika SPO, izabra-nih za poslanike, kako sami navode, nedemo-kratskim i protivstatutarnim postupkom, da-nas poku{avaju da kidnapuju stranku!

Na potezu je Ko{tunica sa svojim ~uvenimlegalizmom. Nedavno se u DSS digla graja doneba zbog prebega jednog wihovog poslanika uDS. U DSS-u tom prebegu osporen je poslani~-ki mandat. Evo prilike da se stavi na probusve ono {to je u DSS ra|eno povodom ~uvenepqa~ke mandata u prethodnom sazivu Narod-ne skup{tine Srbije.


! SENA TODOROVI]

Rezimirajte, {ta je izazvalo nespora-zume izme|u Vas i Demokratske stran-ke? Za{to ste iskqu~eni? Ko Vas seiz DS pla{i?

To je posledica teze koja se zapravo vezuje zamit o srpskom jedinstvu i srpskoj stabilnosti,koji su kreirali pisci Memoranduma, geneti~a-ri Slobodana Milo{evi}a i ideolozi ratnihzlo~ina. To je, zapravo, projekat koji u svojoj su-{tini ima nastojawe da se Srbija zadrì u va-kuumu u kojem se danas nalazi, kako bi se spre-~ile promene, jer oni u toj modernoj, novoj Sr-biji ne vide sebe. Ti qudi su kreatori politi-ke koja je egzistirala na diskontinuitetu sapolitikom i strankom Zorana \in|i}a. Jer,proces transformacije DS zapo~eo je jo{ u vre-me kada je na wenom ~elu bio Zoran \in|i}.

Mi opet ìvimo reciklirane devedesete, ato je mogu}e samo ako postoje li~nosti koje po-liti~ke neistomi{qenike bri{u potezom par-tijske klike koja je odlu~ila da mene skloni izDS zbog toga {to sam svojim postojawem u DSdokazivao da ona postoji. Ja, makar i u minimu-

mu, simbolizujem mogu}nost povratka na onajkoncept zbog kojeg je Demokratska stranka stvo-rena. Ja sam, dakle, iskqu~en iz stranke zboginsistirawa na politici promena, na preki-du neprirodnog politi~kog odnosa DS i DSS izbog jasnog suprotstavqawa konzervativnimsnagama koje Srbiju drè u ìvom blatu. Tu mi-slim na deo SANU, deo crkve, mislim na voj-sku, na podivqale slu`be bezbednosti kojesu se transformisale u partijske i zbog togase ose}aju sigurne i mo}ne. To la`no zalaga-we za jedinstvo Srbije ustvari je jo{ vi{e ra-zara. Ovo je posledwa faza politike zasno-vane na tezi da svi Srbi treba da ìve u jed-noj dràvi, da bi se na kraju ta politika okon-~ana konstatacijom da Srbija nije dràva. Sr-bi koji su nekad sawali san o ìvotu u jednojdràvi ili verovali u iluziju koja im je tadaponu|ena, ìve u nezavisnoj Sloveniji, nezavi-snoj Hrvatskoj, nezavisnoj BiH, prakti~no ne-zavisnom Kosovu, a uskoro verovatno i u neza-visnoj Crnoj Gori.

Ima li takvih u DS? Ko ih predvodi?Naravno da ima. Na skup{tini stranke po-

bedio je politi~ki koncept koji je na kraju, ~i-

wenicama na kojima je gra|en, negirao samu DS.Tu ne mislim samo na prihva}enu tezu Vojisla-va Ko{tunice o neophodnosti ~i{}ewa DS idiskontinuiteta sa politikom i strankom Zo-rana \in|i}a. To je bio prakti~no izraz kon-tinuiteta sa politi~kom epohom SlobodanaMilo{evi}a. Mislim i na ideju koju je promo-visao tada kandidat za predsednika strankeBoris Tadi}, o mogu}nosti delovawa u politi-ci na druga~iji na~in od onih koji su karakte-risti~ni za DS. Prakti~no je tog trenutka DS,koriguju}i svoju politiku, poslala poruku davi{e ne drì do one politike koja je bila we-no osnovno obele`je, a to je politika odlu~noginsistirawa na reformama.

POSAO KOJI DRUGI NE]EDa li ste Vi, u pogledu osnivawa frakci-

je, imali u stranci i istomi{qenike?Postoji mnogo qudi koji su podràvali mo-

ju politiku i ocenili da je to {to se desiloveliki problem za stranku.

Danas ti qudi razmi{qaju o alternativnomputu, o~ekuju od mene odgovor. Ja }u im taj od-govor dati. Za mene nije problem osnivawe no-


^ÊE DD OO MM II RR JJ OO VV AA NN OO VV II ]] ,, PP OO LL II TT II ^ÂA RR

Kao {to jedràvni tuìlackoji je istraìvaoubistvo Kenedijapitao ko jeod smrtiXona Kenedijaimao korist,tako i japostavqamjavno pitawe:ko je od ubistvaZorana \in|i}aimao korist?Ko je od porazapolitikeZorana \in|i}aimao politi~kukorist?

ve stranke, {to mi ina~e preporu~uju kolege ibiv{i saradnici partije, danas ~lanovi ruko-vodstva DSS-a. To je bio jedan od argumenatakojima sam ja stalno osporavan unutar DS. Me-ne su kandidovali za gradona~elnika, osniva-li su mi stranku pre godinu dana i to ~ine i da-nas. Meni je vaàn moj politi~ki princip: zamene stranka ima smisla ukoliko radi kon-kretne poslove u Srbiji. I ovog trenutka De-mokratska stranka i svi oni koji mi predlaùosnivawe nove stranke, treba da kaù koji toposao oni ne}e da rade pa predlaù meni daga uradim. Ja ne mislim da je politika komu-nalni posao i da mi treba da radimo one po-slove kojih drugi ne smeju da se dotaknu, jer susu{tinski protiv toga, kao {to je to slu~aj saVojislavom Ko{tunicom i wegovim odnosomprema ratnim zlo~inima i saradwi sa Ha{kimtribunalom. Ili slu~aj sa aktuelnim rukovod-stvom moje stranke i delom koalicije na kojojpo~iva Vlada Republike Srbije.

Za{to sam osnovao frakciju unutar DS a nesopstvenu partiju? Zato {to mislim da je krozfrakciju bilo mogu}e korigovawe politike DSi pokretawe tema o kojima se unutar strankemora razgovarati. Mnogi qudi su mi posled-wih mesec i po dana rekli da prime}uju da Bo-ris Tadi}, posle svakog mog javnog nastupa,prakti~no pomera svoj politi~ki kurs, poku{a-vaju}i da na neki na~in odgovori na pitawa ko-ja sam postavio.

Pribliàva se Va{oj ideji?Da. Deklarativno. To se desilo u slu~aju iz-

bora koji su organizovani na Kosovu. Potom,kroz deklarativnu osudu vlade Vojislava Ko-{tunice ili kroz ovo formalno zalagawe zavanredne izbore. Razlika izme|u wega i menejeste u ~iwenici da bismo mi na tim poslovi-ma konkretno radili. Kada se Srbi pozovu nakosovske izbore, onda se mora u~initi sve da

oni na te izbore i iza|u. I da bi se Srbijiobjasnilo za{to je va`no wihovo u~e{}e, da sepostigne ciq. I kada se osu|uje politika Vo-jislava Ko{tunice, onda nije dovoqno zausta-viti se na kritici, jer Tadi} nije kolumnista,ve} predsednik stranke, predsednik dràve imora omogu}iti {to skoriju transformaciju,koja se postiè samo konkretnom akcijom. Ka-da se zalaè za vanredne izbore onda to zala-gawe ne treba da bude pozori{na predstava.

DRA[KOVI] I TADI]U Va{em autorskom tekstu u Ninu od 21.

oktobra pi{e da je frakcija samo druga~i-ji put do istog ciqa. Za{to druga~iji put?

Taj tekst je pisan po~etkom oktobra, nakonizbora na kojima se najboqe mogla prepoznatita deformisanost DSS i politike koju perso-

nifikuje Vojislav Ko{tunica, ~ovek koji je na-vodno sklopio politi~ki savez sa Borisom Ta-di}em, kako bi podràli jedni druge u drugomkrugu lokalnih izbora. A u samom izbornom da-nu u~inio je sve za poraz DS i uspeh svog pri-rodnog politi~kog partnera SRS. Dakle, ja samnapisao taj tekst o frakcijama nakon drugogkruga lokalnih izbora, jer sam smatrao da jepotreban potpuno druga~iji politi~ki kurs ka-ko bi se do{lo do ciqeva koji nisu sporni ~aki kada o wima govori Boris Tadi}. Ja nemam ni-{ta protiv Borisove ideje da mi budemo ev-ropsko dru{tvo, samo {to to ne moèmo bitisa ovom politikom za koju se on odlu~io. Ja ne-mam ni{ta protiv wegove te`we da sara|uje-

mo sa Ha{kim tribunalom. On je kao predsed-nik Republike nenadleàn, nema mogu}nostida tu saradwu u~ini efikasnijom. Ali on kaopredsednik Republike, u okviru svojih nadle-`nosti u Vrhovnom savetu odbrane, mora vu}iodre|ene politi~ke poteze kojima bi se tajproces saradwe sa Ha{kim tribunalom deblo-kirao. Koji su to procesi? Pa, prvi je svakakomorala biti smena na~elnika General{tabaVJ, Milo{evi}evog generala, ~uvara antiha-{kog lobija unutar institucije koja je neprome-wena ~itavih {ezdeset godina. Boris Tadi} je

dva puta spre~io smenu na~elnika Branka Kr-ge iz razloga koji su meni nejasni i zbog ~ega jaizvla~im zakqu~ak da, pored deklarativnoginsistirawa na saradwi sa Hagom, nema nispremnosti ni politi~ke hrabrosti. Ili mo`-da postoje neki skriveni interesi koji zapra-vo Borisa Tadi}a drè tako neaktivnog i u po-ziciji posmatra~a.

Dakle, ja nemam ni{ta protiv wegovih pro-klamovanih ciqeva. U ovom trenutku na srp-skoj politi~koj sceni postoje dva ~oveka kojigovore prakti~no na identi~an na~in. To supredsednik Republike i ministar inostranihposlova. Predsednik Republike je istovreme-no i predsednik stranke koja ima 36 poslani-ka u parlamentu i ~lan Vrhovnog saveta odbra-ne. Ministar inostranih poslova ima malu po-slani~ku grupu i minimalne mogu}nosti da uti-

~e na ostvarewe tih ciqeva. Ali, kada pogle-date aktivnosti Vuka Dra{kovi}a i Borisa Ta-di}a, vide}ete da je Dra{kovi} daleko aktiv-niji od Tadi}a, {to je, samo po sebi, meni do-voqno da konstatujem da, pored tih zajedni~-kih ciqeva, put kojim ide Boris Tadi} defi-nitivno nije put kojim DS moè sti}i do svogciqa na uspe{an na~in. Zato se ja zalaèm zadruga~iji put.

U ovom istom tekstu postoji formulacijakolhozno-poltronska struja. Ko se iz DSprepoznao u toj re~enici, a koga ste vi tuvideli?

Ja sam govorio o jednoj pojavi koja je karak-teristi~na za DS, da prvu postavu stranke ~i-

ne klimoglavci, dakle qudi koji spuste slu-{alicu kada im postavite pitawe na koje pretoga nije odgovorio wihov predsednik, ili qu-di koji umesto odgovora kaù da su u romingui da zbog toga sa vama ne mogu da razgovaraju.Nemaju {ta da kaù.

Ja govorim o stranci koja je iznutra proti-vure~na, u kojoj se nalaze qudi koji su u sve-mu bliski mojim politi~kim stavovima, a isto-vremeno ne mogu u toj stranci da se izraze, za-to {to je sistem vrednosti na kojoj stranka da-nas po~iva potpuno druga~iji.

PARALELNI @IVOTIU javnosti se ~esto ~uje ocena da je Boris

Tadi} vi{e sledbenik politike VojislavaKo{tunice nego politike Zorana \in|i}a!

Mislim da je to o~igledno. Prosto, razlikeizme|u \in|i}a i Tadi}a su kao izme|u neba i

zemqe. \in|i} je bio vatra, a Tadi} je voda.Danas DS ima izuzetan rejting, a istovremenoprakti~no statira u politi~kom ìvotu zem-qe. Nikada nismo imali formalno ve}u po-dr{ku dru{tva i nikada nismo bili nenefi-kasniji nego sada.

Kako se dogodilo da se Demokratskastranka prakti~no uru{i i da Ko{tunicapobedi na izborima. Ispada da je DS, sve-sno ili nesvesno, na neki na~in pomoglaKo{tunici...

Ja mislim da lideri presudno uti~u na ka-rakter, profil stranke. DS je bez ikakvog pro-blema sledila \in|i}a u definiciji Vojisla-va Ko{tunice kao truta, ba{ kao {to dve godi-ne posle toga DS sasvim normalno posmatraVojislava Ko{tunicu kao dràvni interes. Tosu isti qudi, samo su prilike druga~ije. I


ODNOSI SA PORODICOM \IN\I]Mi smo puno godina proveli zajedno. Ruìca \in|i} nije nikada bila moj politi~-

ki oslonac. Kona~no, ona nije u~estvovala u partijskom ìvotu niti pomi{qala da ta-ko ne{to radi. Nakon 12. marta, naravno, wena pozicija je postala bitno druga~ija i zbogsvega onoga {to je Zoran \in|i} predstavqao za DS. I ona je morala druga~ije da sepona{a. Ali to je wen izbor. Ja tako ne{to nisam traìo niti sam u bilo kom trenutkuo~ekivao da od Ruìce \in|i} dobijem politi~ku podr{ku. Ne bi mi palo na pametda to od we traìm ili da o~ekujem da se ona izja{wava da li se slaè s tim ili ne.Ili da ona iznosi Zoranovo mi{qewe o meni, ili o Borisu Tadi}u, iako je ona jedan odnajvernijih svedoka koji bi tako ne{to mogao da uradi.

okolnosti u kojima stranka egzistira su dru-ga~ije.

Da li je Tadi} naredio da Vas iskqu~e izstranke?

On je o tome odlu~io. Kakav je Va{ odnos sa Tadi}em?Moj odnos sa Borisom je nepromewen godi-

nama. Mi ìvimo paralelne ìvote koji se nedodiruju, svako svoj.

Da li ste razgovarali sa wim posle is-kqu~ewa?

Ne.A da li ste mo`da kontaktirali sa Ruì-

com \in|i}?Jesam. Odnosi sa Ruìcom su potpuno druga-

~iji. [to se mene ti~e oni nikada ne smeju bi-ti politi~ki.

Kako ona gleda na tu novonastalu situa-ciju?

Ja dozvoqavam da ona moè da ima druga-~ije politi~ke stavove. A o tome nisam sa womrazgovarao. Mada mi je jasno da su razgovaralidrugi. Porodica \in|i} je pro{la kroz uàs, ijo{ uvek ` ivi u tome i ja ne mogu da svojom sud-binom i svojim problemima, uve}avam wihovenevoqe, da ih optere}ujem. Niti ho}u da ospo-ravam na~in na koji ona misli da }e te proble-me umawiti.

PROBLEM OPOZICIJEPostoji li u stranci ` eqa da se Va{ slu-

~aj preispita?Hiqade demokrata potpisuju inicijativu da

se taj postupak obustavi. Ne znam nijedan odborkoji se slaè sa odlukom Op{tinskog odbora naNovom Beogradu, ali je jasno da se Tadi} na tone obazire i da ga previ{e ne dodiruju ti sta-vovi. On je odlu~io tako, bez obzira na {tetukoju }e stranka pretrpeti. Da sebi obezbedi po-ziciju unutar stranke, tako {to }e eliminisatinajozbiqnijeg konkurenta. To je mentalni sklopkarakteristi~an svojevremeno i za Sloboda-na Milo{evi}a, koji je bio talac Jugoslavijemakar se ona prostirala samo do Poàrevca.

Vlada se stalno quqa, ali nikako da pa-dne...

Ko{tuni~ina politika nije sporna u Skup-{tini i moè da ra~una od situacije do si-tuacije na punu podr{ku u parlamentu. Neka-da tu ve}inu ~ini SRS, a nekad DS. Ali, na{aSkup{tina nema nikakvih dodirnih ta~aka saìvotom u Srbiji. Ko{tuni~inu politiku od-bacio je ~ak i onaj deo Srbije koji je glasao zapoliti~ke poteze koje je Ko{tunica povukao. Ionaj deo Srbije koji ne veruje u privatizaci-ju, i onaj deo kome logi~no izgleda premijero-va poruka da mu je Hag deveta rupa na svira-li. I onaj deo koji ne shvata da se Ustav ne je-de... Zato {to na{e dru{tvo od politike o~e-kuje rezultate. Onog trenutka kada te rezul-tate ne vidi ta politika je neprihvatqiva inarod se od we distancira. Danas imate ~i-wenicu da se dru{tvo odreklo politike kojaima nesumwivu ve}inu u republi~kom parla-mentu. I tako }e biti sve dok sam Ko{tunicane proceni da su politi~ke prilike takve damu najvi{e odgovara raspisivawe vanrednihparlamentarnih izbora.

Ko je stvarna opozicija vladaju}oj koali-ciji u ovom trenutku?

Srbija danas nema organizovanu opoziciju, ito je stra{an problem. Imate povremeno de-

klarativnu kritiku od strane predsednika Ta-di}a. Zatim konstantna razmimoilaèwa iz-me|u Dra{kovi}a i Ko{tunice. Ali to su raz-mimoilaèwa dve li~nosti koja ne prati i po-litika stranke Vuka Dra{kovi}a. Najve}i pro-blem je stvarawe te alternative koju treba

formulisati. Ja mislim da se ona moè stvo-riti kroz definisawe dva politi~ka pravcakojima }e biti brawena politika moderniza-cije i reforme Srbije jedan desni, drugi le-vi. Jedan vi{e nacionalno demokratski, dru-gi gra|anski. Ja mislim da Vuk Dra{kovi} ve}jeste lider tog nacionalno-demokratskog blo-ka, koji kroz politiku koju danas promovi{e,u potpunosti moè ponuditi odgovore na onapitawa koja su stalno postavqena i koja bezodgovora ne otvaraju mogu}nost stabilizaci-je, odnosno transformacije na{eg dru{tva. Nagra|anskoj strani je u ovom trenutku velikakonfuzija, jer su stranke koje su preostale ufragmentima u poziciji opozicije, zapravostranke koje su bile izloène najè{}em pri-tisku, koje su bile najvi{e napadane i ospora-vane u posledwe vreme.

Va{ strana~ki kolega Slobodan Gavrilo-vi} u jednom intervjuu kaè da sada{womvladom Srbije upravqa Slobodan Milo{e-vi} iz Haga?

To je potpuno pogre{no, to je samo jo{ jednaod besmislica koje prate politiku DS. Milo-{evi} je dobio svog idejnog naslednika, iakosa wim nema nikakve veze. Milo{evi} ìviìvot ha{kog zatvorenika, bez prava na tele-fonski poziv, iza ~eli~nih vrata pritvorskejedinice u [eveningenu. Danas Srbijom uprav-qa novi Milo{evi}, i on se zove Ko{tunica.Po{to imamo novog Milo{evi}a, interesuje meko je novi Ko{tunica i o tome bi trebalo Slo-bodan Gavrilovi} da razmi{qa.

NEMA TU TAJNEKo bi to mogao da bude? Da li je to Boris

Tadi}?Ja mislim da sam kroz ovu analogiju sve re-

kao. To pitawe ko je sada novi Milo{evi} u Sr-biji, izgleda besmisleno. Problem je u ne~emudrugom u sistemu vrednosti koji je neprome-wen, koji i danas postoji, i koji se dnevno aù-rira, ne politikom Slobodana Milo{evi}a,nego wegovih naslednika, sledbenika te ide-je koji se ne nalaze u SPS-u, ve}, naàlost, ustrankama koje su danas na vlasti ili u opozi-ciji, a ne daju su{tinske odgovore, kojima tre-ba napraviti definitivnu distancu u odnosuna Milo{evi}a i wegovu Srbiju. Srbiju u for-matu Milo{evi}a, Srbiju kroz Milo{evi}evezakone, Milo{evi}ev ustav.

Politika prema Kosovu vodi se na na~in ka-ko je to ~inio Milo{evi} biraju dobre i lo-{e Albance onako kako je to ~inio Milo{e-vi}, one sa kojima ho}e i one sa kojima ne}e dapri~aju. Poput Milo{evi}eve delegacije uRambujeu. Sa svetom razgovaraju tako {to jed-

no misle, drugo govore, a tre}e rade. I na kra-ju kaù da je za sve odgovoran Milo{evi}.

U {tampi ste duè vreme Vi, a i DS, optu-ìvani za veze sa mafija{kim klanovima,sa kriminalnim aferama. Da li su te vezepostojale? Da li je to bio dràvni posao ida li je, kona~no, za to bilo potrebe?

Politika Zorana \in|i}a obeleèna je kon-traverzama. Nema nikakve tajne. Ja nisam kriote ~iwenice. One su poznate javnosti. One su sevezivale za petooktobarske kontakte sa pri-padnicima Milo{evi}eve policije, izme|uostalog i sa pripadnicima Jedinice za speci-jalne operacije. Nije bilo nikakvog skrivawaniti dileme u vezi sa na~inom na koji je re{e-na pobuna crvenih beretki. Nije bilo dile-me ili skrivawa koja se vezuju za bilo kakav


KO JE IZDAO REVOLUCIJU?Ja ne volim termin izdaja, ali Srbija 5. oktobra jeste prevarena, kroz ~oveka koji je

bio personifikacija petooktobarskih doga|aja, zbog koga smo mi prakti~no sve to ura-dili. To je Vojislav Ko{tunica. U toj ~i-wenici leì i su{tina na{eg sukoba, ko-ji je zapo~eo u no}i izme|u petog i {estogoktobra. Tada se dogodio prvi sukob iz-me|u \in|i}a i mene, s jedne, i Ko{tu-nice s druge strane, koji je zavr{en pi-tawem Vojislava Ko{tunice: da li }ete

vi da zaustavite to {to radite ili da ja sad iza|em ovde pred pola miliona qudi, davas osudim pred wima.

SLUÂJ RADETA BULATOVI]ANije on {ef zato {to je sposoban. Pravi

{efovi su drugi qudi. To je simboli~na po-ruka da se bratstvo svojih qudi ne odri~ei da bratstvo uvek na kraju pobe|uje.

potez ili bilo kakvu na{u aktivnost koja bi semogla dovesti u vezu sa tim kriminalnim gru-pama i qudima monstruozne pro{losti, koji suu tom trenutku sawali monstruozne snove. Aliono {to je bila moja obaveza kao politi~arajeste da re{avam probleme tamo gde oni nasta-ju, sa onima koji te probleme prave.

RELATIVNA NADLE@NOSTîja je bila procena da je to boqi put, da

je to i tako nu`no?Kada pri~amo o 5. oktobru, mislim da je taj

izbor bio ispravan i da bi ga odabrao svako koje odgovoran prema ovom narodu. Mi smo 5. ok-tobra bili u situaciji da donesemo neke vrloozbiqne odluke da bismo spre~ili zloupotre-bu policijskih snaga koje su bile indoktrini-rane tezom da smo mi prethodnica NATO pak-ta. Poku{avaju}i da sa~uvamo qudske ìvote,tada smo otvoreno razgovarali sa mnogima, pai sa pripadnicima posebnih policijskih jedi-nica, SAJ-a, interventne brigade, specijalnihjedinica VJ, i izme|u ostalog, JSO. Svima jere~eno isto. Svi u Srbiji znali su {ta su oni,pogotovu qudi koji su imali sa wima direktnekontakte, pa i Zoran \in|i}, i ja li~no. Ali,najva`nije pitawe je ko je wima manipulisaoi u kakvom interesu. Na{i kontakti sa tim qu-

dima bili su apsolutno u interesu ovog dru-{tva i ni na kakav na~in nisu se mogli podve-sti pod li~ni interes. Kona~no, sudbina Zora-na \in|i}a na najboqi na~in to potvr|uje. Ta-ko|e, i ono kroz {ta sam pro{ao ja. Oni kojisu manipulisali tom istinom zapravo su poku-{ali da prikriju onu mnogo ve}u, koja se sadavra}a kao bumerang wima u lice. To se sada naj-o~itije i najjasnije prepoznaje kroz izjavu ad-vokata Milorada Ulemeka, da se on predao

zbog toga {to je ohrabren politi~kim promena-ma koje su izvr{ene u Srbiji dolaskom novihqudi na vlast. Sve ono {to se, zapravo, vezi-valo u jednom trenutku za mene, ponovi}e sesvakome ko odlu~i da bude politi~ki protiv-nik onima ~ijim su dolaskom na vlast te ubiceohrabrene, a potom i samih ubica. Od faze, re-cimo, koja je obeleàvala u jednom trenutkuna{u svakodnevicu, kojom sam ja tretiran kaokriminalac, do{li smo do teze o Vuku Dra{ko-vi}u, koga su dva puta ubijali da ubica bezob-zirno postavqa pitawe i podse}a ga na li~-ne odnose koje je navodno imao sa wim. Ili udrugom sudskom procesu, tako|e ubica, koji jegledaju}i le{eve kako gore oko sebe i neubi-jenog Vuka Dra{kovi}a izgovorio \ubre je jo{ìvo, javnosti Srbije otkriva istinu kakoje Vuk Dra{kovi} planirao Vojislavu [e{equto {to se desilo wemu. A onda su oni bili hu-mani i odlu~ili da...

...ubiju Dra{kovi}a a ne [e{eqa?Ba{ tako. Ali u ovako haoti~nom dru{tvu ne

znate {ta je istina a {ta je la`. [ta je prav-da a {ta ne. [ta je zlo~in, a {ta je dobro de-lo. Zato sam ja ovde, spreman da odgovorim nasvako pitawe u okolnostima koje defini{udrugi. Ja mislim da oni koji su mene optuìva-li, na tako ne{to nisu spremni. I znam koliko

je besmisleno to {to su menistavili na teret. Kona~no tavrsta presinga kojoj sam jabio izloèn, pokazuje u ko-joj meri je to {to ja govorimzna~ajno i va`no. Ja sam za-dovoqan i prija mi pozici-ja u kojoj se nalazim. Bilo bimi mnogo teè da me, na pri-mer, Ulemek hvali.

Jako je va`na preciznaanaliza okolnosti u kojimasu ti potezi povla~eni. Sru-{en je Slobodan Milo{e-vi}. Traèna je smena Rade-ta Markovi}a kako bi se za-po~eo proces ra{}~i{}ava-wa, {to unutar dràvne za-jednice nije omogu}eno. Tra-èna je smena generala Pav-kovi}a kako bi se te prome-ne prenele i na vojsku kojaje prakti~no infrastruktu-ra zla. Onda je po~elo pre-pucavawe oko nadle`nosti.A to je pokazalo koliko smostvarno spremni da re{ava-mo probleme. Trebalo je dapitamo Ko{tunicu u ~ijoj jenadle`nosti paqewe Skup-{tine. Da na|emo onog ko jenadleàn da zapali Skup-{tinu da bi on do{ao navlast. Ili da se zapali RTS.

Ili u ~ijoj nadle`nosti su bageri da li jeXo bagerista nadleàn za ne{to ili ne. Ka-kve su to pri~e? Petog oktobra je sprovedenademokratska revolucija u Srbiji. Oni koji subili protagonisti te revolucije bili su du`-ni da omogu}e demokratizaciju svake pore na-{eg dru{tva.

Ko je naredio ubistvo Zorana \in|i}a?Po{to je Zoran \in|i} ubijen zbog politi-

ke kojom se bavio, jasno je da je ubijen da bi

neka druga politika bila odbrawena i potomsprovedena. Bio je to dràvni udar. Kao {toje dràvni tuìlac koji je istraìvao ubi-stvo Kenedija pitao ko je od smrti Xona Kene-dija imao korist, tako i ja postavqam javnopitawe: ko je od ubistva Zorana \in|i}a imaokorist? Ko je od poraza politike Zorana \in-|i}a imao politi~ku korist?

Imamo li odgovor?Ja mislim da mi ìvimo taj odgovor.

SLU[AJTE LEGIJUPeti oktobar je pro{ao, a kontakti sa ma-

fijom, sa zemunskim klanom su se nastavi-li. Za{to te veze nisu prese~ene?

Da je jedan promil, a ne jedan procenat, ta-~an od onog {to je re~eno o tim vezama... onikoji su bili simboli tih odnosa, kao {to samrecimo bio ja, ne bih danas bio ovde gde jesam.Budite sigurni da su oni qudi koji se danasnalaze na vlasti, ìveli za trenutak u komebi mogli da kona~no trijumfuju konstatuju}ida smo mi kriminalci, dakle onakvi kakve sunas oni godinama predstavqali.

Pa, je li bilo veza sa mafijom?Sa na{e strane nije, ali }e su|ewa koja su u

toku pokazati da su zapravo oni koji su ukazi-vali na nas kao na qude koji su imali posebanodnos prema tom kriminalnom politi~kom pod-zemqu, to radili da se ne bi videli oni sami.

Ne ~ini li Vam se da je mo`da bila po-gre{na taktika da se o tome }uti. Da li je totrebalo odmah obelodaniti? Re}i: to radi-mo zbog toga i toga?

Nema tu nikakvih repova. Oni koji su nas ubi-jali, koji jo{ uvek to poku{avaju, zapravo radejedino za {ta su sposobni. Poku{avaju da la-ìma izmene istinu. Zna~i, nema nikakve mi-stike niti tajne. Delimi~ne istine ili polu-istine su gore neko kada nema nikakvih infor-macija. Propagandna ma{inerija reaguje brzo.Na primer, ~im je Vuk Dra{kovi} fokusiraosu{tinu problema on je postao ~ovek koji na-ru~uje likvidacije po Srbiji, zajedno sa su-prugom. îm je dirnuo u antiha{ko bratstvo,suo~io se sa Ulemekom u sudnici koji mu kaè:pa {ta se vi ~udite, kada smo mi godinama bi-li prisni? I da sam se sa va{om suprugom sre-tao, vi|ao, razgovarao... Gledajte ko su oni ko-ji sada upiru prstom i na osnovu toga }ete za-kqu~iti koliko u tome ima istine. Meni je ja-


NE ODRIÊM SE PRIJATEQAKada nisu mogli da me ospore kao poli-

ti~ara, osporavali su me kao li~nost. Naj-prizemnije! Se}ate li se pri~e o vili Vu-ka Dra{kovi}a na @enevskom jezeru; papri~e o \in|i}u kao nacionalnom izdaj-niku i {pijunu Amerike i Nema~ke, sve dofaze kada sam ja podelio sudbinu svihonih koji su protivnici te politike. Nemogu da me ospore kao politi~ara, jer ne-maju argumente za to, onda me osporavajukao li~nost. Pa, nije bila vila na @enev-skom jezeru, ali je zato bila ku}a u Banov-cima. Ja nisam imao pravo da ìvim u se-lu udaqenom 40 kilometara od Beograda,u ku}i mog prijateqa. Srbija se bavilamnome da se ne bi bavila onima koji su se-li na Dediwe. Dragoqub Markovi} vi{enije problem. Niko se vi{e wime ne bavi.

ko va`no da na ta pitawa dobijem potpune od-govore. Ali, nekome ovde odgovara da se ne sa-op{ti istina. Ulemekove izjave treba prove-riti. A policija }uti i drì u fijoci izve{tajUBPOK-a, iz koga se jasno vidi da li Ulemekgovori istinu ili ne, kada nas recimo optu-ùje za prodaju 600 kg heroina.

Problem je {to oni koji su sklopili savezsa Ulemekom i u okviru tog saveza wega dove-li ovde, kako bi spre~io saznavawe istinekroz sudski proces, danas ne smeju da kaù dawihov {ti}enik govori neistine. I zbog toga}ute. Na svu sre}u, unutar te policije ima do-voqno ~asnih qudi koji znaju {ta je istina ikoji ne}e dozvoliti da ta istina ostane ispodtepiha.

AFERE ORGANIZOVANEPribliàvaju se izbori, gde o svima ko-

na~nu re~ kaù bira~i. Kako oni mogu, vero-vati, na primer, êdi Jovanovi}u, ako ontek sada kaè ne{to {to je mogao da kaèi pre tri godine, da je, recimo, Ko{tunicasara|ivao sa Milo{evi}em ...

Ja sam to rekao 2. aprila 2001. u Vladi Sr-bije na konferenciji za novinare. Dan poslehap{ewa Slobodana Milo{evi}a. Dakle, navreme. Ja sam rekao da je Milo{evi} uìvaopotpunu podr{ku VJ, koja je po{to-poto èle-la incidente i oruàni sukob, kako bi imalaizgovor za zaustavqawe na{e akcije i da jeKo{tunica svojom neodlu~no{}u i svojom pri-krivenom podr{kom to podràvao. U vreme po-bune crvenih beretki, Ko{tunica se i nijekrio. Za wega je to bio normalan sindikalniprotest, a za predsednika tada{weg Odbora zaodbranu i bezbednost dana{weg ministra po-licije, protest je bio izraz vapiju}eg. Sve seznalo.

Zanimqivo je da su afere, koje su pokre-tane, negde zaustavqene. Nisu zavr{ilepred sudom. Da li su one mo`da sluìlene~ijem politi~kom marketingu?

Afere koje su pravqene i stvarane, pokre-tane su uvek sa istog mesta, iz kabineta Voji-slava Ko{tunice, sa ciqem da se sru{i vla-da Zorana \in|i}a. Prva afera pokrenuta jenakon hap{ewa Slobodana Milo{evi}a. Pretoga su tiwali tihi konflikti iza zatvorenihvrata. Jer, mi smo traìli smenu Pavkovi}a iMarkovi}a. On za to nije bio nadleàn, alije bio nadleàn da ih zadrì. Hap{ewe Mi-lo{evi}a i wegova isporuka Hagu, doveli sudo toga da se izgubi svaki okvir i kroz aferepo~iwe otvoreno ru{ewe i vlade Zorana \in-|i}a i na{e stranke. Prva je afera Gavrilo-vi}. Tu aferu je kreirao i obmanuo javnost Vo-jislav Ko{tunica, da bi imao razlog da napu-sti vladu. Prakti~no od tog trenutka sve dofebruara ove godine, Ko{tunica je ru{io DS.U centru tih afera bili su oni koji su bili mo-tori politike suprotstavqawa toj mra~noj Sr-biji. U jednoj fazi Zoran \in|i} i ja, a nakonsmrti Zorana \in|i}a ja i \in|i}evi najbli-ì saradnici. Ali, za{to se nijedna afera nere{ava? Ni afera Gavrilovi}, niti afera saprislu{kivawem. Nakon toga dolazi 2003. isav onaj besmisao kojim smo mi osporavani, akoji se vezuje za ulogu Zorana \in|i}a i za na{odnos sa podzemqem, sa politi~kim struktu-rama Milo{evi}evog reìma, na{ odnos sa ne-kim bogatijim qudima u Srbiji...


USrbiji je sve mogu}e, pa i to da se nesazna ko su nalogodavci brojnih po-liti~kih ubistava od pre dve, tri,pet ili ~ak deset godina, a da se eks-presno nalaze naru~ioci ubistava za

koja se ni ne zna da su po~iwena. Tako su ra-dikali iskoristili iskaz biv{eg {efa be-ogradske policije Branka \uri}a sa optu-èni~ke klupe za zlo~in na Ibarskoj magi-strali, da bi optuìli Dra{kovi}e kakosu, navodno, naru~ili ubistvo Vojislava [e-{eqa. Srbija sa internetase ovoga puta nije delilau uverewu da su radikaliponovo pucali pa onda pi-tali ko je, nego samo na onekoji smatraju da je [e{e-qevim sledbenicima vre-me da nestanu iz Srbije, ina one druge, koji bi vole-li da Dra{kovi}i za bilo{ta odgovaraju, jer im, jed-nostavno, odgovara ovakokako je.

Bilo je lako opovrgnutisamu ideju da su Dra{ko-vi}i inspiratori bilo ka-kvog politi~kog atentata,jer gra|ani Srbije i dija-spore koji su raspravqa-li na ovu temu ne samo danisu mogli da prona|u lo-gi~an motiv, nego se ne se}aju da je bilo ika-kve rekakcije svemo}ne tajne policije u vre-me kada je, navodno, atentat na [e{eqa pla-niran. [tavi{e, mnogi su se podsetili daje, za razliku od lidera radikala, upravo uto vreme sam Vuk Dra{kovi} dva puta biona meti atentatora.

Za razliku od atentata na Dra{kovi}a, jane znam ni za jedan poku{aj likvidacije [e{e-qa. Nikada nigde u medijima, pa ni onim pro-reìmskim, nismo mogli da ~ujemo ne{to sli~-no. Radikali su saznali da je pre pet godinaneko unajmio nekog da ubije [e{eqa, i {ta sedesilo?! Ni{ta! A treba li podse}ati na radi-kalsku glad za pravdom, istinom, po{tova-wem zakona i prava. Oni su Kova~evi}evi bal-kanski {pijuni. (Aleksandra B)

[to onda nisu uhapsili Dra{kovi}a kadse to desilo? SRS je tada bio ili na vlastiili blizu vlasti. (Ninoslav)

Pa se Vuk pokajao i odustao? Kao, ne}e nakuma? SRS dobro zna da je takvu optu`bu te-{ko dokazati, ali senka sumwe ostaje i to imje i bio ciq. (Alaman)

A Stamboli} i ]uruvija hteli da smaknuSlobu i Miru...! (Antsas)

[ta da zakqu~imo? Da je DB organizovaoubistvo Vuka, da ovaj ne bi ubio [e{eqa? (A.)

Ej, Srbine Jovane Jovanovi}u, ~etiri pi-tawa za tebe: da li je Vuku [e{eq ikad bio

konkurencija da do|e na vlast? Da li je mo`-da Sloba po kumovskoj liniji ga|ao Vuka naIbarskoj magistrali? Da nije mo`da bilo obr-nuto, zna se da je [e{eq bio opozicija izSlobine kuhiwe? Za{to se takvi pravdoqub-ci kao {to su radikali nikada nisu pretrglida se re{i ijedan STVARNI atentat, nego iz-mi{qaju neke svoje? (Mislilac)

Ne}emo vaqda verovati policajcu \uri-}u koji je jedva do~ekao svojih pet minuta danapadne one koji ga optuùju za atetntat! Pri-

~a o atentatu na [e{eqa jeisto tako fantasti~na kaoi kada se Legija ogrnuo be-lim ~ar{afima da bi ne-prime}en do{ao do svojeku}e, bez obzira {to sneganije bilo. Ti iz policijebi mogli malo ma{toviti-je, da la` li~i na ne{to.(Gra|anka)

Da ispad ove vrste na-pravi npr. Tadi}, glasa~iDS-a bi mu listom okrenu-li le|a, ali bira~i SRS }eu najboqem slu~aju misli-ti da je Acika malo prena-glio jer je bio isprovociran.Ako uop{te misle. (Marko)

Od radikala se moèsva{ta o~ekivati, pa i ova-kva provokacija. Samo su za-

boravili da kaù ko je angaòvani ~ovek i koje spre~io atentat na [e{eqa. (Milan Ra-domir)

Srpsku radikalnu stranku je stvorio DB.Ko je 2003. najavqivao krvavo prole}e? Kozna {ta pri~a Labus o Kwazu u svojoj kance-lariji i kako to da su radikali uvek najboqeobave{teni? Vaqda su svi natprose~no pamet-ni, obrazovani, ili vidoviti, a? (Mali{a)

NIJE TU@BA, NEGO NOVI ATENTATU optu`bi Branka \uri}a i radikala vi-

|ena je i logisti~ka priprema za novi aten-tat na Vuka Dra{kovi}a.

Ko jo{ sumwa u saradwu SRS i wihovog ve-likog vo|e u svim zlo~inima koji su se de{a-vali od 1990-2000? Li~no je [e{eq prozvao]uruviju sa skup{tinske govornice kao izdaj-nika samo dan pre ubistva! (Serjoà)

Dokaz da su SRS i SPS osetili da su do-voqno jaki da, potpomognuti Ko{tuni~inimDSS-om, krenu u nov napad na budu}nost Sr-bije. Scenario je isti kao marta 2003, kada jeubijen Zoran \in|i}, koji je pre toga bio iz-vrgnut najteìm klevetama, da nikome ne budeào kada bude ubijen. Nije slu~ajno dan preovog napada na Vuka Dra{kovi}a u radikal-skom Internacionalu objavqeno navodnoistraìvawe po kome je upravo on najve}i iz-dajnik Srba. Nije slu~ajno ni to da se ova mon-

[TA GRA\ANI SRBIJE MISLE O OPTU@BI ZA AT

De-Be {titio


struoznost pokre}e iz SRS dan nakon {to jeSPO predloìo Zakon kojim bi svi dosijei taj-nih slu`bi bili dostupni javnosti. Logika namgovori da je SRS politi~ko krilo militant-nog antiha{kog lobija koji predvodi BIA iKOS. (Marina)

Neverovatne li sli~nosti sa izjavom Sr-bijom }e uskoro te}i krv tog izdajnika Vjeko-slava, pre odlaska, a ja bih rekao, sklawawatog {pijuna, u Hag, na sigurno. Da stvar bude jo{zanimqivija, i wegov zamenik Toma Grobar, 14dana pre ubistva zapreti \in|i}u ~uvenom re-~enicom I Tito je bio pre smrti na {takama!.I koja je to koincidencija sa povratkom duhov-nih i stvarnih otaca crvenih beretki! I to uzasistenciju ministra pravde. Dra{kovi}u, nepotcewuj ovu pri~u! (Da~a)

Ovi ispadi radikala svojim stilom neo-doqivo podse}aju na Legijin iskaz pred sudom.Monstrumi ponovo diù glas, a od ove vlade sene moè o~ekivati ni no` za pisma a kamoliSabqa. (Santiago)

Najve}i deo diskutanata je u tu`bi koju jenajavio SRS video dugogodi{wi posao ovepartije da ne bira oru`je koje poteè, ali ito da se radikali ponovo ose}aju komotno upoliti~kom ìvotu Srbije.

Ho}e li Vu~i} opet da pred TV kameramama{e papirima i ostalim dokazima i da pra-vi cirkus? U normalnim zemqama stranke po-put SRS su na nivou statisti~ke gre{ke ilijedva prelaze izborni cenzus. Pitam se za{to

êsi nemaju svoje radikale,Slovaci, Rumuni, Poqaci, pai Hrvati su gurnuli \api}a iprava{e u zape}ak. Stvarnosmo prokleta avlija. (Viqa)

E, propade radikalimaimix sveznaju}ih. Uvek su zna-li ko je pokrao izbore, ko jekoga ubio, a sada sa pet godi-na zaka{wewa saznali da jeneko spremao atentat nawihovog vo|u! I to, na osnovujednog jedinog klimavog sve-do~ewa reìmskog egzekuto-ra raznih naloga podiù kri-vi~nu prijavu. Da sam [e-{eq, odrekao bih ih se. (XL)

Koliko god se Vu~i} tru-dio da izgleda ozbiqan dokje iznosio razloge za ovu op-tu`bu, toliko je izgledao ~aknezainteresovano. (Merlak)

Tipi~no za Velikosrbe. Zamena teza i la-ì su ih odràle u ìvotu. Ovi iz SRS ti-pi~ni Srbi ho}e da od `rtve u~ine zlo~in-ca, a od zlo~inca `rtvu. To je ve} primewenou sukobima sa Hrvatskom, u Bosni, na Kosovu,a sada su pre{li na Srbiju. (Marko Kraqevi}i prosjak)

SRS je tumor koji metastazira u nazovi-mo demokratskom bloku. Ono {to su radili zaMilo{evi}a, sada rade za wegove nasledni-ke. Posao ne mewaju ve} 14 godina sve koji suokrenuti zapadu treba onemogu}iti, qubi ihMira. (greù)

Sindikat Radnika i Seqaka (~itaj SRS) jeve} petnaestak godina u poku{aju ubistva Srbi-je i ko zna dokle }e taj poku{aj jo{ trajati bezsuda i presude. Pla~i voqena zemqo. (Dark)

DOK JE BUDALA, NE BRINEMDa su na mestu Dra{kovi}a, javnog tuìo-

ca ili stranaka koje drè vlast, mnogi di-skutansti na internetskim forumima biznali {ta daqe ~initi.

Ja bih ovde udario kontratu`bom, da sekrene sa iskorewivawem ovog radikalskog ot-pada jednom zauvek. Najgore je {to }e onaj po-lusvet iz cementara i pilana da poveruje u ovebudala{tine. I eto novog zla pred izbore.(Sunce slobode)

Zabraniti SPS i SRS je bilo najnormal-nije. A sada su to cewene stranke, koje imajuslavnu pro{lost. Koje mogu da tuè, ej!

Za du{evni bol. Za nemirne no}i. Za uskra-}ene snove. Za gubqewe apetita. Za visok krv-ni pritisak. Za ~mi~ak na oku. Za bubuqicu na~elu. I, {ta radi na{a vlast? Kao da jedva~eka da je radikali smene, samo da se navla-daju i potkrpe novcem. (Tera)

Zabraniti stranku ume{anu u zlo~ine, ko-ja i u svom programu i delovawu ima rat i nasi-

qe, zlo~in i nepravdu, je-ste izraz demokratije. Za-brana takvih stranaka je-ste demokratsko iskustvo na|ite danas nacisti~kustranku u Nema~koj, a naci-sta, izvesno, ima! (Vladan)

Trebalo bi da se pod-nese krivi~na prijava pro-tiv [e{eqa koji je pod-strekivao \in|i}evo ubi-stvo svojim izjavama nepo-sredno pre ubistva. Zatim,vi{e puta je vi|en u ku}iDu{ana Spasojevi}a u Ze-munu. I na kraju, par danapre atentata odjednom od-lazi za Hag?! A {to se ti-~e tog svedoka da je Vukspremao [e{eqevo ubi-stvo, sasvim je normalnoda }e on sad na sve da pre-

baci krivicu samo da bi sa~uvao svoju koù.A mo`da se i nada da }e na slede}im izbori-ma radikali da pobede, pa da ga pomiluju ipuste iz zatvora. Sramota... (Nikoli})

Posledwe izjave radikala u vezi sa aten-tatom na [e{eqa izazvale su provalu gne-va kod u~esnika formuma u Srbiji i van we,a pojedine nije mrzelo i da napi{u ~itaveeseje i analize o doprinosu stranke Voji-slava [e{eqa u napretku zemqe.

Radikali su bolest ove dràve, pa nam jei zemqa ozbiqno bolesna. Sada pri~aju o ne-kakvom skrnavqewu, a ja ih pitam: Zar nijeskrnavqewe Srbije kada neko izgubi ~etirirata, sa idejom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Vi-rovitica (nemoj samo da mi neko kaè kako smose branili... u to me vi{e ni Vu~eli}ev Dnev-nik ne bi mogao da uveri). Zar nije skrnavqe-we Srbije kada se osam milijardi DM preba-ci na Kipar? Zar nije skrnavqewe Srbije ka-da se peva Spremte se spremte i prizivajuNATO avioni do|ite, ~ekamo vas!. A poslese licemerno tuguje za malom Milicom iz Ba-tajnice, dok debelog zadojenog Vojvodu ` ivogi zdravog nosaju po Skup{tini. Radikali, {toniste iza{li na aerodrom u Batajnici pa pri-zivali NATO ? Zar nije skrnavqewe Srbijekada 300.000 uglavnom mladih i obrazovanihqudi pobegne iz zemqe, da ne ide u Milo{e-vi}eve i [e{eqeve ratove i ne trpi repre-siju i bedu? Zar nije skrnavqewe Srbije kadazbog opstrukcije DB-a niko ne moè da budeka`wen zbog svega navedenog, nego ispada daje narod sam sebi to radio? Gospoda radikalimisle da ako nisu vi{e na vlasti, onda vi{enemaju nikakve veze sa onim {to se dogodilo.Dakle, zapali{ ku}u, stane{ sa strane da gle-da{ vatrogasce, pa kad jedan od wih razvalineka vrata da je spase, krene{ na sav glas dase derwa{ Vandal, skrnavi ku}u! (Urke)

TENTAT VUKA DRA[KOVI]A NA LIDERA RADIKALA VOJISLAVA [E[EQA

[e{eqa ubijaju}i Vuka

TRISTA GODINA ROBIJEZabriwavaju}i deo javnosti u Srbiji je

~ak poèleo da je vest o atentatu na [e-{eqa i ta~na.

Kada neko spasi jednog ~oveka od smr-ti on spasava ~itavo ~ove~anstvo. A kadaneko ubije makar samo jednog neprijateqa~ove~anstva onda spasava ~ove~anstvo.Mislim da je van svake sumwe da je [e-{eq istinski neprijateq ~ove~anstva itu ne mislim na wegove izjave, ve} na svi-ma dobro poznate wegove akcije za vremerata. (Vlada)

Da li bi neko smeo da tvrdi da su je-vrejski zarobqenici koji su se pobuniliu logoru Sobibor i ubili 20 SS oficirapostupili neispravno? (Vladimir)

Radi se o jo{ jednom la`nom svedo-~anstvu na kakva su nas optuèni za ubi-stvo Zorana \in|i}a ve} navikli. Ciqtoga je zamagqivawe situacije i predsta-vqawe zlo~inaca kao `rtava. Ipak, kadbi ova vest bila ta~na ne bi mi uop{tebilo ào. (Francuska revolucija)

Ovim putem èlim da izrazim nadu da}e u Novoj 2005. SRS prestati da postoji,a doktor [e{eq biti osu|en na 300 godi-na robije. (Iz mojih usta u boìje u{i)


PREDISTORIJAKqu~ni ~ovek je Milivoj Reqin (gotovo sigurno nema veze sa ~ovekom

istog imena koji se nalazi na funkciji {efa slu`be Vodovoda i kana-lizacije). Wegov otac je bio pukovnik KOS, jedan od bitnijih i uticajni-jih, zaposlen i u SDPR. Na vreme, je kao dobro obave{ten ~ovek, obezbe-dio svom sinu licencu za trgovinu oru`jem za londonski ogranak SDPR.Milivoj Reqin je tako iz Londona napravio veoma razgranatu mreùtrgovine po celom svetu, vrlo brzo {ire}i posao. Nabavio je i licencuza trgovinu ruskim oru`jem. (Jedan od ve}ih poslova bila je trgovinatenkovima u Kuvajtu). U nekom trenutku je nagazio nekog ili ne{to, takoda je morao hitno da se makne iz Engleske. Danas navodno uop{te nesme da kro~i na weno tlo, iako navodno, je li, nema zabranu ulaska.

Seli se u [vajcarsku (po~etak devedesetih). U gradu Cug u bliziniCiriha osniva firmu INTORA. Kopartner mu je vrlo interesantan tip Brajan Otembrou (na{ izvor nije siguran oko prezimena), advokat ~u-venog, jednog od najve}ih prodavca oru`ja na svetu, Ka{ogija, poznatogpo tome {to krstari brodom sa kojeg trguje. Elem, Brajan i M. R. se udru-ùju i osnivaju INTORA firmu koja trguje na veliko.

Predstavni{tvo Intore u Beogradu je na uglu Krunske i Molerove.Reqin je iz nekog razloga pukao 1992. Zaglavi}e u zatvoru u Rimu gde jeizdràvao kaznu od godinu i po dana zbog ilegalne trgovine oru`jem.

Negde u to vreme se i razvodi. Ima jednu }erku iz prvog braka. Nakontoga se vra}a u Beograd. Upoznaje izvesnu lepu i }utqivu cicu kojom }ese i oèniti. Najboqa drugarica i kuma wegove ène je @ivulovi}e-va ` ena. U tom trenutku @ivulovi} je sirotiwski advokat koji ima kan-celariju u podrumu zgrade na uglu Ivana Milutinovi}a i Svetogorske.Reqin ga angaùje ne za velike pare, ali za @. vrlo potrebne (ima tri}erke); @. mu je potreban da bi ga uveo u doma}e krugove iz kojih je iz-bivao 20 godina. Od tada je @. Reqinu mali od palube. Izuzetno in-teligentan i sposoban, Reqin je od po~etka pripremao @. za istureniplan, ali u su{tini je on mozak cele operacije, iz senke. @. nema ni{taprotiv, pozicija koja mu je dodeqena odgovara wegovim ambicijama.

RAZGRANAVAWE POSLA@. i R. osnivaju TIR institucije, svaka ima svoju interesnu grupu, a

zajedno pokrivaju gotovo sve {to je potrebno:1. Institut za geopoliti~ke studije (Knez Mihajlova 10)2. Masonsku loù Veliki Orijent3. Lions club international, NVOOva posledwa je osnovana da bi okupqala, izme|u ostalih, i ène

diplomata koje se bave humanitarnim radom. (U Beogradu predsednikje izvesni dr ôli})

IGS se trudi da okupqa pre svega vojne ata{ee i ostale koji su narazli~ite na~ine zainteresovani za Vojsku. Sa jedne strane, institutza strance ostavqa utisak savr{ene NVO koja je od poverewa a dobroupu}ena i sl., a zapravo sve vreme predstavqa o~i i u{i KOS. Reqinje, treba li to naglasiti, sve vreme ~ovek od velikog poverewa KOS. Otome mnogo zna Jovan êkovi}.

U institutu od po~etka sedi interesantna ekipa: Radovan Radinovi}, @ivota Pani} (on je i{ao u misiju spasavawa u Rim kad je Reqin

zaglavio u zatvoru),

Pera Stoji}, jo{ uvek na vrhu (vojne) kancelarije za kontakte savojnim misijama u SCG (parafraziran naziv),

Pukovnik Spasi} (Spai}?), direktor Vojnotehni~kog instituta(koji se, gle slu~ajnosti, sad prodaje),

Veqko Kadijevi}, gensek Atlanskog saveta SCG, savetnik Davi-ni}ev,

Milo{ Ladi~orbi}, {ef vojne bezbednosti, Davini}.... moj izvor tvrdi da ne radi za CIA, kao i da je potpuno

izmanipulisan, odnosno da nema pojma kakva je pri~a iza fasade In-stitu

Српска реч број 361

Documents