Постмодерна теорија- Политички категории

Nedelkov Nenad Postmoderna teorija- politi~ki kategorii

~1 ~

Diplomska rabota na Nedelkov Nenad

Postmoderna teorija - politi~ki kategorii

Mentor: prof. dr. Kole Jovanovski


~2 ~

Sodr`ina:

Voved

Politi~ki kategorii

Mo} Kontrola -Kontrola - -Nagon za smrt- nagon za kontrola Planirawe (~ovekot i negovite proekti) -Planirawe-organizacija -Nauka, celi, i katastrofi -Sozdavawe e uni{tuvawe Motivacija

Dihotomni politi~ki kategorii @ivot-Entropija -Norbert Viner Vojna-Mir -Istorijata na ~ovekot e istorija na vojni (i mir) Akumulacija-Reciklacija ili Imprijalen (piramidalen) - Komunalen (sinergi~en) model na op{testvena formacija -Akumulacija na mo}

Pesrpektivi Ekologizmot e noviot anti-kapitalizam -Nepomirlivosta na konzumerizmot i odr`livosta (nula zaguba = nula vi{ok) -Kako misle~kite ja pobedija golemata nafta

Praxis-ot , pluralizmot na diskursite i nivniot legitimitet -Gajatri Spivak -[to Jas znam za politi~koto.


~3 ~

Voved Nepotrebno e premnogu studiozno da im se pristapi na delata od sovremenite avtori, koi se vbrojuvaat me|u avtori na postmodernizmot ili poslobodno se vrzuvaat so postmodernata-a ne se identifikuvaat so toj termin ( kako Fuko, Delez i Guatari), za da se voo~i edna avtenti~na povrzanost na ona {to se smeta za najsovremena filozofska misla so politi~koto. Ova, sekako deka ne pretstavuva izolirana karakteristika, rezervirana isklu~ivo za postmodernizmot, tuku pove}e posledica moèbi na modernosta i edna op{ta ni{ka, na inaku ,namerno partikulariziranata priroda na postmodernite tekstovi i stilot (stilovite) vo koi tie se pi{uvani. Imeno, retko koga moè da se najdat dva avtori od taa “grupa”, koi zboruvaat od identi~na perspektiva i za identi~en predmet i voedno so ista terminolo{ka prepoznatlivost. Naprotiv, za pove}eto niv, tokmu povikuvaweto na doslednost i vtemelenost e cel na izbegnuvawe vo nivniot diskurs. Me|utoa, nivnoto begawe od golemi narativi i prepoznatlivi temi, ne se naedno i bez prepoznatlivi konsekventnosti koi imaat svoja politi~nost. Frederik Xejmson, eden od takanare~enite afirmativni teoreti~ari bliski na postmoderniot diskurs, ja objasnuva tokmu onaa konsekvenca na vakvite strategii, koja e kone~niot predmet na ispituvawe na mojov tekst, vaka: Проблемот на постмодернизмот- што да се смета за негови темелни карактеристики, па дури и тоа дали тој воопшто постои, пред сè, потоа и дали е самиот поим применлив на било што или станува збор за мистификација – е проблем кој е, во исто време, и естетички и политички.Каков годе бил логичкиот однос кон него, како годе терминолошки преслечен, секогаш може да се покаже дека се работи за гледања на историјата во кои вреднувањето на општествениот момент во кој живееме е предмет, во суштина, или на политичка афирмација или на отфрлање. И навистина, во основата на самиот спор е една иницијална, стратешка претпоставка за нашиот општествен систем: да ù се придаде некоја историска оргиналност на културата на постмодернизмот е исто што и имплицитно да се афирмира некаква структурална различност помеѓу она што понекогаш се нарекува потрошувачко општество и моментите на капитализмот кои му претходеле и од кои тоа настаналo.1

1 Jameson ,Frederic – Politika teorije: ideološka stanovišta u sporu oko postmodernizma; Marksizam u svetu br. 45 str. 411

êstopati,sepak, za razlika od ovoj primer, novata i nevoobi~aena terminologija se upotrebuva kako metod ili poto~no namesto metod, so cel prepoznatlivite stojali{ta da ne izgledaat tolku prepoznatlivo i, vo drugi slu~ai, o~igledni akademski znaewa da ne izgledaat tolku o~igledno relevantni. Ova osobeno vaì za dekonstruktivizmot, kade tekstot pretstavuva glaven predmet na teorijata i, vo isto vreme, kade vme{anosta vo kategoriite na politi~koto e najmalku o~igledna. Sepak, tokmu takvata vme{anost ili me|upovrzanost na postmodernite teorii i ovie politi~ki kategorii, treba da pretstavuva najobemniot del od ovo esej. Na~inot na koj {to e obmislen tekstot {to sledi e preku zapoznavawe so poop{ti poimi, koi bi trebalo da se nesomneno prepoznatlivi kako kategorii na politi~koto, i koi moème vo edna forma ili druga da gi prepoznaeme vo analizite na pove}e postmoderni avtori, da dojdeme do vizura koja ja opfa}a i vrskata na postmodernite konteksti so politikata, kako i nekoi nasoki za perspektivite koi proizleguvaat od tie konteksti, a osobeno od pra{awata za legitimnosta i zastapenosta na tekstot i politi~kite praksi. So spomnuvaweto na terminot “kategorii” ovde, neminovno se nametnuva potreba da se pojasni deka ne se raboti za nekakov obid za seopfatnost, vra}awe kon nekakov sistem na totalizacija, prima philosophia, teleologija ili metafizika vo izborot na poimite koi samo uslovno gi narekovme taka. Za dopolnitelno objasnuvawe }e se potpram na edna misla na Ni~e koja gi spomnuva kategoriite:


~4 ~

“ Pronao|a~kata sila, koja gi izmisli kategoriite rabote{e vo slu`ba na potrebite; imeno potrebata od sigurnost, pobrza razbirlivost vrz osnova na znaci, zvuci i kratenki: - ne stanuva zbor za metafizi~ka vistina kaj “supstancijata“,“subjekt“,“objekt “,“bitie“ , “postoewe“. Mo}nite od imiwata na stvarite napravile zakon, a me|u mo}nite najve{ti za apstrakcija se onie {to gi izmislile kategoriite“.2

“Univerzaliite se diskurzivni konstrukcii so koi poedine~ni grupi nastojuvaat da gi legitimiraat sopstvenite poedine~ni interesi iako moè i da nema nekoi vistinski univerzalii sepak tie, kako postoe~ki fenomeni, moàt da poseduvaat strate{ka politi~ka upotreblivost. Vo postmoderniot svet nema edna edinstvena vistina. Vo najdobar slu~aj postojat samo nekoi pomalku ili pove}e seopfatni verzii koi {to so sebe nosat poedine~ni op{testveni implikacii. Vistinite se diskurzivni konstrukcii {to se razlikuvaat od edna do druga istorija i kultura, kako i me|u razli~ni zasegnati grupi vo ramkite na edna ista kultura. Koj bilo {to ima mo} da ja definira >vistinata< vo koe bilo op{testvo isto taka ima mo} da gi definira i >drugite<.“

Ovoj izvadok od “ Voqa za mo}“ gi sodrì vo sebe na edno korenito nivo elementite koi se bitni za mojava tema. Tuka moème da gi prepoznaeme elementite na teorijata na vistinata na Ni~e koja e vo mnogu {to zaslu`na za inspiracijata na pove}e postmoderni teoreti~ari. No prvenstveno moème da go prepoznaeme poimot na mo} koj e ,vo mojot tekst, po~etnata kategorija na politi~koto od nekolkute koi }e gi razgleduvame. Da se dopu{time tuka u{te eden izvadok koj gi sodrì istive elementi no sega od posovremena, postmoderna perspektiva:

3

No da odime ponatamu i da go zamislime toa pra{awe ne kako mo`nost za relativizacii tuku pove}e kako svoeviden imperativ za legitimizirawe vo sverata na politi~kiot aktivizam naso~en kon op{testvena promena ili u{te pove}e otpor; edno novo “ Zapoznaj se samiot sebe si!“ no istovreme edno “ Zapoznaj se sebe si vo politi~koto! “, kako po~etna pozicija na praksata. Ovaa pozicija ne vodi do mojot subjektiven izbor za toa preku koi kategorii na politi~koto }e ja prodolìme na{ata analiza i na postmodernata povrzanost so politi~koto, {to vo nikoj slu~aj ne gi pravi ovie poimi kone~ni ili pak duri i na nekakov osoben na~in pove}e povrzani so postmodernizmot od drugi. Naprotiv nekoi poimi kako Subjektot odnosno negovoto formirawe, ili tekstot odn. negovata dekonstrukcija moàt da se smetaat za mnogu posoodvetni za postmoderni politi~ki kategorii. Sepak onoj so koj zapo~nuvame e onoj na mo}ta i tuka ne bi trebalo da ima nekakov osoben problem vo izborot na toj poim za isklu~itelno zna~aen. Onie {to sledat, a jas sum gi prepoznal kako isklu~itelno va`ni poimi za bilo kakva socijalno-politi~ka teorija, se poimite na Kontrola, Planirawe, i Motivacija; iako ovie moàt vo dadeni konteksti da se ~inat i kako manifestacii ili

Na dvete mesta, vedna{ se zabeleùva referiraweto na mo} a vo vtoriot slu~aj i politi~kiot kontekst e mnogu poo~igleden. Me|utoa i Ni~e, koj za mnogumina pretstavuva predvesnikot na postmodernata, na pove}e mesta vo svoite dela i toa kako se bavi so politi~koto. Toa osobeno moè da se zabeleì vo deloto “Human, premnogu Human“ , kade ima mnogu lucidni analizi i skoro proro~ki pogledi na idninata na dràvata koi imaat vo mnogu {to prepoznatlivi do identi~ni fenomeni so na{eto doba i voedno zaklu~ocite na nekoi postmoderni teoreti~ari za istoto. Zemajki gi ovie stavovi za sosema korektni vo odnos na op{tite znaewa, se postavuva pra{aweto zo{to go pravime toj izbor na prezentirawe na temata preku takvi takanare~eni kategorii. Namesto toa da pretpostavime edno drugo, isto taka navidum ednostavno pra{awe, koe }e ne dovede do subjektot (u{te eden problematiziran koncept kaj postmodernata) i subjektivniot izbor na kategoriite koi se relevantni. Toa pra{awe neka bide najednostavno formulirano kako : [to JAS znam za politi~koto?

2 Ni~e, Fridrih - Voqa za mo}; str.321 3 Xordan, Glen i Vedon, Kris - Kulturna politika: klasa, rod, rasa i postmoderniot svet; str. 397


~5 ~

izvedeni poimi na mo}-relaciite, jas vo ovoj tekst }e gi razgleduvam na edno poop{to plato, selektivno i reducirano, na nivno poop{to zapoznavawe, bez pregolemo navleguvawe vo partikularnostite i kontekstite na mikro-nivo, koi bi moèle da gi opredelat kako takvi. Sekako }e moram da navedam nekoi instanci na postmoderni konteksti od nekoi avtori vo koi sum gi prepoznal ovie poimi. Vo vtoriot del od tekstot {to sleduva, }e se naso~am kon dihotomi~ni ili dvojni kategorii odn. Parovi-kategorii na politi~koto, odnosno sprotivstaveni ili navidum sproti postaveni poimi koi moè ( no sekako ne mora ) da bidat prepoznaeni kako avtenti~ni kategorii na politi~koto. Ovaa ideja isto taka se nao|a na svoeviden krstopat so postmodernata teorija, vo koja mnogu ~esto se traga po na~in da se neutraliziraat dualizmite koi go vodat svoeto poteklo od racionalisti~kite modeli na modernosta i insistiraat na poinakov pristap od dijalekti~kiot metod. Tie (postmodernistite) se, skoro sekoga{, anti-dijalekti~ki naso~eni. Sepak, mora da se napomene faktot deka ,kolku i da e lesno vozmo`no da se voo~i povrzanosta na razli~ni postmoderni teorii so politi~koto, tolku e te{ko vozmo`no da se prepoznae politi~ki proekt vo tie teorii. Sekako ne, nekakov edinstven ili povrzuva~ki proekt, dokolku, kako {to rekov, i voop{to go ima. Naprotiv, edna od opredelbite na postmodernata e tokmu raskinuvaweto so makropliti~koto i proektite od modernata, me|u koi moè da se vbroi i sintetizira~kiot i ,spored postmodernistite, totalizira~ki efekt na dijalektikata, bez razlika dali se raboti za hegelovska ili marksisti~ka. Vo toj kontekst i dvojnostite za koi }e stane zbor podolu, se isto tolku uslovno takvi. Parovite Progres-Entropija, Vojna-Mir, Imperija-Utopija nema da gi gledame kako kone~ni kategorii na politi~koto koi imaat op{to vaèwe vo sekakov moèn kontekst, tuku pove}e kako prepodatlivi za vedna{ da bidat zabeleàni, koi imaat nekakva o~igledna politi~ka konotacija.Vo tretiot i zavr{en del sakav da preminam od temata na postmodernata i kategoriite na politi~koto, kon pra{aweto za sovremenite perspektivi na praksata kako protivteà na postmodernata opsesija so tekstualnosta. Vpro~em jazikot za pove}eto postmodernisti prestavuva navistina politi~ka kategorija (dokolku tie bi bile po potraga po takva se razbira).[to se odnesuva do perspektivite, sakav najprvo ekologizmot, gledan kako perspektiva na noviot anti-kapitalizam i nabquduvan preku prizmata na permakulturnoto dvièwe i nekoi konkretni slu~ai na direktna akcija da go postavam kako prv aspekt na tie novi perspektivi. Vtoro mo`nosta za revizija na elementi od Praksis filozofijata i postavuvaweto na subjektivniot imperativ "Zapoznaj se sebe si vo politi~koto" i pra{awata koi izronuvaat od problematizacijata na legitimirawe na tekstot vo sovremeniot kulturen prostor i takanare~enite subalterni studii koi pretstavuvaat ponov primer na postmodernata opsesija so tekstot. Planot koj {to go izloìv vo ovoj voved moè da izgleda kako prili~no golem zalak za ona {to treba spored svojata funkcija da bide kratok i glavno reproduktiven tekst, pa zatoa moram na samiov po~etok da bidam pretpazliv i da ja zemam predvid mo`nosta, pa duri i verojatnosta deka na moeto klu~no pra{awe ovde: {to jas znam za politi~koto?; odgovorot da bide: i ne ba{ dovolno. Vakviot odgovor ne mora vedna{ da se smeta za poraz na moite intelektualni napori, nitu kako delegitimira~ka indikacija za kompletna proma{enost na ovoj tekst. Naprotiv, tokmu odgovorite na pra{awata za stepenot na sopstvenite znaewa moè da se gleda kako produktiven ~ekor kon nivno unapreduvawe, a so toa na nekoj na~in i unapreduvawe na perspektivite na praksata. [to samo po sebe moè da se smeta za dovolno legitimno dostignuvawe, barem koga se raboti za konkretno ovoj skromen intelektualen napor.


~6 ~

Politi~ki kategorii


~7 ~

Mo}

Ednostavno izgovorete go toj zbor. . .Mo}, i skoro kaj sekogo }e invocira posebno ~uvstvo. Toj zbor zna~i za uvoto na sekoj ~ovek bez razlika kolku mu posvetuva vnimanie sekojdnevno.Toj zbor sekojdnevno moè da se upotrebi najmalku edna{ da se opi{e najmalku eden fenomen od na{eto iskustvo , kolku i da e banalno, od tokmu toj den. Mnogu pove}e od toa, ne smetam deka bi oti{ol predaleku ako tvrdam deka od site apstrakcii do koi ~ovekoviot racionalen instrument do{ol vo svoite konstruktivni avanturi, ovoj e prviot i najinvolviraniot vo iskustvoto, poedine~no i kolektivno podednakvo. Da gi postavime pred umot kone~nosta na sopstveniot ìvot, ìvotot i smrtta voop{to, prirodata, drugite lu|e odnosno dràvata i vidime dali e izvodlivo da se zboruva za niv a vo celost da se izostavi poimot na mo}. Jas smetam deka nevozmo`no e a da ne se povrze, makar i intuitivno poimot za mo} so ovie misli. Me|utoa ova e moèbi pove}e pra{awe na mo}ta na prirodata otkolku prirodata na mo}ta? Dali nejziniot fenomen e navistina vrvnata i najop{ta kategorija na filozofijata na politikata?Vo razli~en obem nejziniot fenomen e predmet niz istorijata na filozofijata, kaj onie filozofi osobeno, koi imaat podlaboki angaìrawa vo op{testvenoto i politi~koto( a retki se tie koi nemaat), koi kako del od svoite teorii od razli~ni perspektivi go zemale predvid ovoj poim. Iako ostanuva konstatacijata deka do Ni~e i potoa Fuko ne postoi nekakvo podinami~no okupirawe so nego. Sekako ova ne zna~i deka ne postoi nikakov pridones. Vo svojata “Anatomija na mo}ta“ Galbrajt naveduva pove}e avtori vrz koi na izvesen na~in ja gradi svojat misla za mo}ta kako Bertrand Rasel, Maks Veber i наназад до Makijaveli. Sekako ovde nemame prostor da gi naveduvam site avtori koi na eden ili drug na~in se zanimavale so teoretiziraweto na mo}ta, nitu pak e potrebno. ]e po~neme zatoa od Ni~e za kogo “Svetot e voqa za mo} - i ni{to osven toa”. Od dve pri~ini zapo~nuvam so Ni~e; prvata i najo~igledna e deka toj e nesomneno prviot avtor koj na fenomenot na mo}ta mu dava tolku prominentno mesto vo svoite meditacii, i vtorata e deka za mnogumina toj e vistinski prorok na postmodernata i nejzin avtenti~en predvesnik.Postojat razli~ni mislewa za toa kakov e principot na voqata za mo} vo delata na Ni~e , pa taka edni smetaat deka taa ima psiholo{ki zna~ewa zatoa {to Ni~e ja primenuva naj~esto vo odnos na ~ove~koto odnesuvawe, me|utoa Ni~e mnogu ~esto se ~ini deka gleda na voqata za mo} kako na mnogu poop{ta sila koja se provlekuva niz celata realnost a ne samo ~ovekovoto odnesuvawe. Pokraj insistiraweto na nekoi teoreti~ari deka voqata za mo} na Ni~e e mnogu pomalku metafizi~ka i mnogu popragmati~ka od voqata za ìvot na [openhauer, i pokraj nekoi sva}awa koi se pobliski do socijalniot darvinizam otkolku Ni~e, opravduvajki taka (nepravedno) preku Ni~e odredeni politi~ki pohodi na pove}e mo} i dominacija, Martin Hajdeger sugerira deka Ni~e nikoga{ nemal fizi~ka i politi~ka mo} na um. “Јас имам пронајдено сила таму каде {то ~овек не ја бара: во едноставни, благи, и пријатни лу|е, без и најмалку `елба за власт и обратно, `елбата за власт ~есто се појавувала како знак за внатре{на слабост, тие се пла{ат од сопствената робовска ду{а и ја покриваат во кралска наметка (на крајот тие сепак стануваат робови на нивните следбеници, нивната слава итн.) Мо}ните природи


~8 ~

доминираат, тоа е неопходност, тие не мора ни со прст да мрднат. Дури и ако, во текот на нивниот `ивот тие се закопаат во градината”.4

Habermas vo tekstot pod naslov "Vlez vo postmodernata: Ni~e kako to~ilo" tokmu na poziciite deka teorijata za voqata za mo} se javuva vo sekoe slu~uvawe, veli deka "taa pruà ramka vo koja Ni~e objasnuva kako nastanuvaat fikciite na svetot na postoe~koto (bivstvujućeg) и доброто, како и привидните идентитети на сознајните и морално дејствувачките субјекти, како со душата и самосвеста се конституира сверата на внатрешностите, како метафизиката, науката и аскетскиот идеал доаѓаат на власт- и најпосле, како умот, центриран во субјектот, за целиот тој инвентар може да му заблагодари на настанот на злосреќно-мазохистичкото изопачување во најдлабоката внатрешност на вољата за моќ. Нихилистичката власт на умот, центриран во субјектот се поима како резултат и израз на первертирањето на вољата за моќ”.

5

Na ova mesto bi sakal da napravam malo skr{nuvawe kon pra{aweto na relacijata pome|u prirodata na mo}ta i iskustvoto na mo}ta na prirodata ili relacijata, odnosot i arhetipskata vrska me|u ~ovekot i ona {to ~ovekot go narekuva mo} vo nekoja pouniverzalna smisla na dejstvo vrz. Imeno sakam, ne preop{irno ili predlaboko, da ja postavam voobi~aenata izreka “osvojuvawe na vrvot” pred umot ;koja ~esto se upotrebuva na pove}e jazici koga lu|eto iska~uvaat planinski vrvovi. Ovaa ne e sekako edinstvena od toj tip voobi~aeni izreki koi poseduvaat informacija za specifi~niot ~ovekov odnos kon prirodata na konfrontacija so nea. . . .kone~no vo odnosot na idejata za prirodata na mo}ta i slikata koja ~ovekot ja poseduva kako pretstava za mo}nata priroda; da zamislime osvojuva~ koj e vo isto vreme preplaven odn. osvoen od ona {to go osvojuva. Da se osvoi vrvot na svetot, kakvo iskustvo e toa? Koga takviot ricar se fa}a vo kostec so gramadnosta toj se zamisluva osvojuva~ na prirodata. Nemoàm da bidam ubeden deka ~uvstvoto na mo} ili pobeda vrz makar i najte{kite i najvisokite planinski vrvovi moè da se edna~i so ~uvstvoto koe se javuva vo istiot toj moment , a koe pretstavuva ~uvstvo na malenkost, na minijaturnost vo sporedba so gletkata na ogromniot horizont koj se otkriva sekade okolu “osvojuva~ot” i beskrajnoto nebo nad nego koe se zakanuva deka vo sekoe vreme moè da se urne vrz negovata glava.Ovoj dualizam prifa}am deka e moe subjektivno viduvawe, pa zatoa }e se posluàm so ne{to pomalku subjektivna analogija pozajmena od nekoi ponovi arheolo{ki istraùvawa za da ja dolovam poentata koja sakam da ja postignam. Ovaa ponova arheologija, polzuvajki ja multidisciplinarnosta na novite nauki, kako nikoga{ porano ja doveduva vo vrska kulturnata evolucija na ~ovekot i formiraweto i organiziraweto na negovata zaednica, so klimatskite katastrofi koi nastanuvale na zemjata nekoga{ i kako posledica od ekstraterestrijalni vlijanija(dokazi za pomali udari na meteori i asteroidi koi se nao|aat po~esto otkolku porano). Ovie otkritija pak, otvoraat se pove}e mo`nosti za ponovi tezi za nepoznatata istorija na ~ovekot. Majk Bejli, na primer, tvrdi deka klimatskite katastrofi predizvikani od sudir so kometi so relativno skromni dimenzii, dlaboko vlijaele na tekot na istorijata. Eden takov incident, za koj smetaat nau~nicite deka so sigurnost se slu~il, mi se vide osobeno interesen od aspekt na idejata, kako mo}ta na prirodata, vo nejzinata najmehani~ka forma, vlijaela na istorijata na evropskiot kontinent. Imeno nekoi arheolo{ki istraùvawa ukaùvaat deka postoi skoro direktna vrska me|u udarot na pomal meteor na teritorijata na dene{na Bavarija i pojavuvaweto na keltite kako isklu~itelno surova i efikasna voinstvena kultura koja osvoila pogolem del od teritorijata na Evropa. Interesni se vrskite koi se pravat pome|u klu~ni nastani vo kulturnata evolucija na Keltite kako narod i ovaa konkretna katastrofa. Keltite, koi pretstavuvaat poop{ta, sepak, odrednica za

4 Nietzsche, Friedrich – Nachlass, 6 Herbst 1880 5 Habermas, Jürgen- Ulazak u postmodernu: Nietzsche kao točilo; Marksizam u svetu br. 45 str.46


~9 ~

lu|eto koi naseluvale pove}e razli~ni teritorii na Evropa,vklu~uvajki ja tuka i dene{na Bavarija i ne se osobeno koherentno povrzani kako organizirani zaednici me|usebno; iako poznavaat zasebno kako plemenska zaednica isklu~itelno kompleksna organizacija nekolku iljadi godini, vo eden moment i relativno naglo sporedeno so takviot period, doìvuvaat dramati~ni promeni vo kulturata, obi~aite, vrednostite i na~inot na gledawe t.e. odnosot kon ìvotot, smrtta i prirodata. Spored nekoi antropolozi, keltite koi vo period pred ovaa katastrofa ìveele na na~in tipi~en za agrarnite kulturi, koi evoluiraat ogromen period vklu~uvajki ja kulturata od lovcite-sobira~i; toj na~in na ìvot, iako teòk, ne poznava vojni konflikti i osvojuvawa, po taa katastrofa, drasti~no se menuva. Vo prilog na tie tezi deka ova e, vo najgolema mera, povrzano so ovoj ili pove}e nemu sli~ni katastrofi~ni nastani, ovie teoreti~ari ja povrzuvaat i naglata pojava na luti boèstva koi baraat `rtva, koi gi zamenuvaat starite-povrzani so zemjata i plodnosta. Obi~aite na primer so prinesuvawe ~ove~ki `rtvi na ogromni drveni klada vo antropomorfni oblici (wickerman) opi{ani od Julie Cezar nekolku stotini godini podocna vo negovite memoari za osvojuvaweto na keltskite zemji. Nekoi ja povrzuvaat i legendata za kralot Artur i me~ot Ekskalibur so ovoj, ili nemu sli~en nastan, na sudir so meteor ili bliska sredba so kometa. Ova e dotolku pointeresno {to geolo{kite istraùvawa na terenot okolu mestoto na udar, dovele do otkritija na metalni leguri koi moèle da nastanat samo pri vakvi ekstremni okolnosti, a za koi se smeta deka bile klu~ni, ako ne i presudni, vo revolucijata koja nastanala so tehnologijata na kovawe èlezo (poefikasno oru`je) vo period blizok na toj. Op{to prifaten fakt e deka keltite se onie koi mu go dale kovanoto èlezo na evropskiot kontinent, so {to i istorijata na Rimskoto carstvo e dalekuse`no povlijaena od ovie nastani. Sepak da ne se oddale~am premnogu od temata, zatoa {to ova se teorii koi baraat mnogu poseriozna, pokompleksna analiza i, vpro~em, ñ pripa|aat na sosem inakva disciplina. Celta za ovaa mala digresija vo predale~noto minato e pove}eslojna i zasega }e otkrijam deka mene li~no mi pretstavuva odli~na alegorija za toa kako grani~nite situacii u~estvuvaat vo formiraweto na poimot za mo} kaj ~ovekot od bilo koja epoha i }e ja zavr{am so mislata so koja i ja zapo~nav za osvojuva~ot koj se soo~uva so beskrajnoto nebo nad nego: Aleksandar makedonski, vo svojot prv kontakt so emisarite na golemite kelti, na pra{aweto od {to se pla{i bestra{niot i plemenit voin na keltite, dobil odgovor deka edinstvenoto ne{to od {to keltot strepi e, da ne se urne neboto vrz negovata glava. Vra}ajki se za moment kaj Ni~e, vo ~ij duh samo moè da se nadevam deka be{e mojot mal arheolo{ki osvrt, za kogo genealo{kite analizi na poimot na mo} isto taka se neretko sledeni od vizii za najdale~noto ~ovekovo minato; edna negova misla koja kako da ja sodrì slikata za nepredvidlivite asteroidi-istovremeno davajki ni ogled vo politi~ki odnosi preku jazikot na fizikata voop{to verojatno ne mislejki ili poto~no ne prokupirajki se sebe si ni so ednoto od niv: Mojata ideja e deka sekoe specifi~no telo stremi da stane gospodar na celiot prostor i da ja ra{iri svojata sila (svojata voqa za mo}) i da otturne od sebe se ona {to mu se protivi na negovoto {irewe. No toa postojano sretnuva sli~ni napori od strana na drugi tela i zavr{uva vo dogovor (unija) so onie od niv koi se dostatno srodni so nego: taka tie toga{ konspiriraat zaedno za mo}. I procesot odi natamu.6

Koga ve}e gi staviv vo kontekst arheologijata i genealogijata, neizbe`no e da prodolàm so edna poinakva arheologija i genealogija; a toa e arheologijata i genealogijata na mo}ta kakva {to ja gradi Mi{el Fuko i toa direktno vrz temelite postaveni od Ni~e. Sledejki gi Ni~eovite genealogii na moralot, asketizmot, pravednosta i kaznata Fuko se obiduva da gi napi{e istoriite na nepoznatite, zaboravenite, isklu~enite i marginaliziranite diskursi. Celta na negovata rabota sepak, spored samiot Fuko ne bila da elaborira osnova za analiza na

6 Ni~e, Fridrih –Voqa za Mo™, §636 str.382-383


~10 ~

fenomenot na mo}, osobeno ne kako ne{to {to se smeta deka postoi univerzalno i ima nekakov centralen izvor vo politi~ki institucii kako vlast, dr`ava,elita. Namesto toa toj se obiduva da sozdade istorija na razli~nite modusi spored koi, vo kulturata, ~ove~kite su{testva se pravat vo subjekti.7

...“Така што не е моќта, туку субјектот, кој е генералната тема на моето истражување.Вистина е дека јас бев прилично инволвиран со прашањето на моќта. Набрзо ми се прикажа дека, додека човечкиот субјект е поставен во релации на производство и означување, тој е подеднакво поставен и во релации на моќ кои се доста комплексни. Сега, ми се чинеше дека економската историја и теорија обезбедуваа добар инструмент за релациите на производство; дека лингвистиката и семиотиката нудеа инструменти за проучување на релациите на означувањето; но за релациите на моќ немавме алатки на проучување. Имавме рекурс единствено кон начини на мислење за моќта базирани врз легални модели, што ќе рече: Што ја легитимира моќта? Или имавме рекурс кон начин на мислење за моќта основан на институционални модели, што ќе рече : Што е државата? “

Negoviot pridones kon razbirawe na mo}ta e, na izvesen na~in, patologiska vivisekcija na konkretnite a sepak ne dovolno prepoznaenite relacii na mo} na marginaliziranoto sekojdnevie. Negovata teorija e teorija za subjektot postaven vo konkretni relacii na mo}.

8

“. . земајки како почетна точка можноста за дејствување врз дејствата на другите, повеќекратни форми на индивидуална диспаратност, на цели, на дадените апликации на моќ врз нас самите и врз други, на, во различни степени, поединечни или универзални институционализации, на повеќе или помалку намерна организација, ние можеме да дефинираме различни форми на моќ.”

Toj trgnuva od pozicija na koja se sre}ava so Ni~e. Toa e edna ostra kritika na humanizmot, prosvetitelstvoto i modernata koi, spored nego, se redukcionisti~ki i ugnetuva~ki vo nivnite prakti~ni sledstvija i vo formite na teorijata i racionalnosta. Koi na subjektot gledaat kako na odnapred daden, so nekakva inherentna i nepromenliva su{tina {to im predhodi na site op{testveni operacii i uslovenosti. Spored nego subjektot odnosno " ~ovekot "e konstrukcija na instituciite na dominacija, diskurzivno i op{testveno usloven i postaven vo relacii na mo} koi ne se nu`no politi~ki. Spored Fuko анализата на релациите на моќ во едно општество не може да се сведе на проучување на серија од институции, дури ни на изучување на оние институции кои би го заслужиле името "политички." Vo ovaa pozicija tokmu i mo`e da se prepoznae postmodernata politika na Fuko. Релациите на моќ се вкоренети во системот на социјални мрежи. Ова не значи сепак, дека има примарен и фундаментален принцип на моќ кој доминира со општеството до најситниот детал.

9 Disparitetot, razlikite odnosno razli~nite formi na otpor protiv razli~nite formi na mo} kako i употребата на ваквиот отпор за да се изведат на светлина релациите на моќ, да се лоцира нивната позиција, да се открие нивната точка на примена и методите кои се користени e po~etna pozicija na postmodernata politika na Fuko. Системот на диференцијации кој дозволува некој да дејствува врз дејствата на другите: диференцијации детерминирани од законот или од традиции на статус и привилегија; економски разлики во собирањето богатства и добра, смени во процесот на производство, јазични или културни разлики, разлики во вештини(know-how) и способности и тн.10

7 Foucault, M. (1982). -The Subject and Power - Readings in contemporary political sociology. (Malden,USA: "Blacwell Publishers Ltd.", 2000); str.8-27

Секој однос на моќ става во операција диференцијации кои се во исто

8 Isto 9 Isto 10Isto


~11 ~

време нејзин услов и нејзин резултат. Vo svojot esej " Subjektot i Mo}ta" kade ja izloùva svojata dvaeset godi{na rabota na aspektite na mo}ta vo zgusnata forma dava edna skica za strategijata na vakvite otpori:

1 Тие се трансверзални борби, то ест, тие не се ограничени на една земја. . . . .не се стеснети на одредена политичка или економска форма на владеење. 2 Целта на овие отпори е ефектот на моќ како таков.. . . 3 Тие се непосредни отпори од две причини. Во таквите отпори луѓето ги критикуваат инстанците на моќ кои се најблиску до нив, оние кои ја практикуваат својата акција врз индивидуи. Тие не го бараат главниот непријател туку непосредниот непријател. 4 Тие се отпори кои го преиспитуваат статусот на индивидуата : од една страна, тие го наметнуваат правото да се биде различен и подвлекуваат се она што ги прави индивидуите навистина индивидуални. Од друга страна, тие напаѓаат се што ја раздвојува индивидуата, ги прекинува нејзините врски со другите, го расцепува животот на заедницата, ја присилува индивидуата кон самата себе и ја врзува кон сопствениот идентитет на подјармувачки начин. Овие отпори не се баш за или против "индивидуата", туку повеќе се отпори против "управувањето на индивидуализацијата". 5 Тие се опозиција на ефектите на моќ кои се поврзани со знаењето, компетентноста и квалификациите: отпори против привилегиите на знаењето.. 6 Конечно, сите овие сегашни отпори кружат околу прашањето: Кои сме ние? Тие се одбивање на овие апстракции, од економско и идеолошко државно насилство кои игнорираат кои сме ние индивидуално, и одбивање исто така на научни или административни испитувања кои детерминираат некого кој е тоа. Да сумирам, главната цел на овие отпори е да се атакува не толку "таква и таква" институција на моќ, или група, или елита, или класа, туку повеќе техника, форма на моќ. Овој облик на моќ се аплицира себеси на непосредниот секоjдневен живот што го категоризира поединецот, го обележува според сопствената индивидуалност, го врзува со неговиот сопствен идентитет, му наметнува закон на вистина која мора да ја препознае и која другите мора да ја препознаат во него. Тоа е форма на моќ која ги прави индивидуите субјекти. Има две значења на зборот субјект: субјект некому друг според контрола и зависност, и оној што е врзан за сопствениот идентитет според свеста или себе-знаење. Двете значења сугерираат форма на моќ која подчинува и прави субјект на истата., Генерално може да се каже дека има три вида на отпори: или против облици на доминација(етничка, социјална и религиозна); против облици на експлоатација која ги одвојува луѓето од она што тие го произведуваат; или против она што го врзува поединецот за самиот себеси и го подложува него кон другите на овој начин ( отпори против субјективација, против форми на субјективитет и субмисија).11

Spored ova moè da se zabeleì mnogu jasno ona za {to zboruva Fuko deka e klu~noto pra{awe za nego vo odnos na Mo}ta, a toa e pra{aweto za "Kako mo}ta? " "Како," не во смисла на " Kако таа се манифестира?" туку "Со какви срества се практикува?" и "Што се случува кога индивидуи упразнуваат (како се вели) моќ врз другите?"

12

11 Isto 12 Isto

Да се пристапи на темата на моќ со анализата на "како" оттаму значи да се внесат неколку критички обрти во однос на претпоставката за фундаментална моќ. Значи да си ги зададеме себеси како предмет на анализа релациите на моќ а не моќта по себе- релации на моќ кои се


~12 ~

разликуваат од објективни способности како и од релации на комуникација.. . . ..Доколку, за сега, јас дозволувам одредена привилегирана позиција на прашањето на КАКО на моќта, тоа не е затоа што јас сакам да ги елиминирам прашањата за ШТО и ЗОШТО. Напротив, мојата желба е да ги претставам тие прашања на поинаков начин. или уште подобро, да дознаам дали е легитимно да се замисли моќ која обединува во себе ШТО, ЗОШТО; и КАКО. Просто кажано, јас би рекол дека да се започне анализа со КАКО на моќта значи да се сугерира дека моќ како таква не постои. Во најмала мера тоа значи да се прашаме кои содржини се имаат на ум кога се користи овој сеопфатен и реифицирачки термин; значи да се претпостави дека екстремно комплексна конфигурација на реалности и е дозволено да избега кога некој талка бескрајно низ двојното прашање : Што е моќ? и Од каде доаѓа моќта? Малото прашање , Што се случува?, иако рамно и емпириско, кога еднаш ќе се скрутинизира се гледа дека избегнува да ја обвини метафизиката или онтологијата на моќта дека е лажна, туку повеќе се обидува во критичко истражување во темата на моќта.13Што се однесува до овој тип на моќ, Fuko nedvosmisleno прави разлика со она што се врши врз нештата и дава способност за менување, употребi, конзумира, или ги уништи нив. . . . да кажеме дека се работи за "капацитет." 14Oна што ја карактеризира моќта која toj ја анализира е тоа што внесува во игра релации помеѓу индивидуи(или меѓу групи).. . . . .ако зборуваме за структури или механизми на моќ, тоа е само воколку претпоставиме дека одредени лица практикуваат моќ врз други. . . . .Toj исто така прави разлика на релациите на моќ од односиte на комуникација кои пренесуваат информација по пат на јазик, систем на знаци, или било кој друг симболички медиум. Без сомнение комуницирањето секогаш претставува одреден вид на делување врз друга личност или личности. “Без разлика дали поминуваат или не преку накој систем на комуникација, релациите на моќ имаат специфична природа.”15 Практикувањето моќ не е само однос меѓу партнери, поединечни или колективни, тоа е начин на кој одредени дејства менуваат други (дејства). Што со други зборови, се разбира значи, дека нешто наречено Моќ, со или без голема буква, што се смета дека постои универзaлно во концентрирана или дифузна форма, всушност не постои. Моќта постои единствено тогаш кога е ставена во дејство. No dejstvoto ili sodejstvoto na Mo}ta i otporot kon nea vodi do pretstava za toj otpor kon mo}ta kako nova voqa za mo} koja e nesomnena motivacija na politi~koto i koja neminovno }e vodi kon svoite ograni~uvawa vo tendencii za akumulacija na mo}ta. Pa taka sekoja politi~ka strategija vo odnos na mo}ta se soo~uva so pole vo koe kreacijata i destrukcijata se vrednosno identi~ni odnosno disperziranoto pole na Mo}ta e pole vo koe vladee reverzibilnost na uni{tuvaweto i proizvodstvoto, da se posluàm so edna Bodrijarovska sintagma. 16

13 Isto 14 Isto 15 Isto 16 Bodrijar, Simulakrum i simulacija str. 82

Ova moè da e delumno pri~inata poradi koja Fuko se vozdrùva od konkretni primeri na idni formi na otpor i se zadrùva na prepoznavawe na postoe~ki i marginalni otpori. Sopostavenosta na politi~koto so postmodernoto, bez razlika {to Fukooviot postmodernizam ne odi nikoga{ do tamu da izloì bilo kakva programa ili vo detali opi{e mo`ni strategii za politi~ka borba e neizbe`no o~igledna. Toj jasno ja upatuva ulogata na filozofijata na dene{nicata vo sferata na politi~koto koga Fuko veli deka ni e potrebna нова економија на релациите на моќ, toj zboruva za toa deka, од Кант па наваму, ролјата на Филозофијата е да се спречи разумот да оди подалеку од границите на она што ни е дадено во искуството;


~13 ~

меѓутоа во истиот момент- то ест, од развојот на модерната држава и политичкиот менаџмент на општеството- ролјата на Филозофијата е исто така да внимава врз прекумерните моќи на политичката рационалност. Pokraj toa {to Fuko e kritikuvan zaradi otsustvoto na koherenten opis na otporot za koj {to zboruva, kako i za na~inot na koj {to mo}ta ja izolira od motivaciite na lu|eto, ja obezli~uva, ja pravi anonimna sila, kako i neprepoznavaweto na postmodernite formi na mo}(mediumite slikite , simbolite i ozna~uva~ite na sovremenite informaciski tehnologii i sistemi, za {to go kritikuva Bodrijar), pokraj toa {to toj samiot se gleda sebe si za teoreti~ar na tokmu ova vreme koe go ìveeme, postavuvajki go kako edno od najklu~nite pra{awa Koi sme nie, sega?; izvesno e deka vo svoite dela dava dovolen broj nasoki koi se i postmoderni i politi~ki kako i mnogu pofokusirani kon praksa od avtori koi se mnogu pokonkretni od nego vo politi~kite preporaki i programi. “Во било кој случај, да се живее во општество значи да се живее на таков начин што дејствување врз други дејствувања е возможна- и во стварност постојано одвивачка. Општество без релации на моќ може единствено да биде апстракција. Што, патем кажано, прави да биде дотолку повеќе политички неопходна анализата на релациите на моќ во дадено општество, нивната историска формација, изворот на нивната јачина и кршливост, условите кои се потребни за да се трансформираат едни или да се укинат други. затоа што да се каже дека неможе да има општество без релации на моќ не значи и да се каже било дека оние што се воспоставени се нужни, или, во секој случај, дека моќта конституира фаталност во срцето на општествата, на тој начин што е невозможно тоа да се подкопа. Наместо тоа, јас би рекол дека анализата. елаборацијата и доведувањето во прашање на релациите на моќ и "агонизмот" помеѓу релациите на моќ и интранзитивноста на слободата е перманентна политичка задача инхерентна на сето општествено постоење.” 17

17 Foucault, M. (1982). -The Subject and Power - Readings in contemporary political sociology. (Malden,USA: "Blacwell Publishers Ltd.", 2000); str.8-27

Iako moè da se soglasime so Bodrijar za toa deka obemnata analiza na mo}ta kaj Fuko ne vklu~uva i analiza na sovremenite mehanizmi na mo}, sepak Bodrijar gi previduva ili ne saka da gi vidi, seedno, postmodernite perspektivi na mo}ta vo teorijata na Fuko. Ova e moèbi i vo funkcija na negovata èlba da odi podaleku od site vo krajnostite na pesimisti~kata vizura, koja vo krajna linija e odlika na postmodernata - a toj, prviot samoproklamiran postmodernist. Toj se pra{uva dali moèbi mo}ta i seu{te postoi vo sovremeniot svet, i ne e li taa vo tolkava mera rasprostraneta i deseminizirana vo op{testveniot prostor {to moè da se kaè i deka e mrtva. Moèbi Fuko koj do{ol na pragot na postmodernata, toj prag ne go ni preminal. [to ako Fuko ni zboruval tolku dobro za mo}ta . . . .samo zatoa {to mo}ta e mrtva? - se pra{uva Bodrijar, vodejki ja raspravata za mo}ta kon negovata apstraktna i semioti~ka teorija za simulakrumot i mnogukratnosta na formite na op{testvena kontrola, koi stanuvaat tolku efikasni, {to ja progoltuvaat sekoja strategija na otpor, pravejki ja zaludna. Me|utoa pra{aweto ovde e kade e tuka multiperpsektivnosta, koja ne ja izmislija postmodernistite ,tuku Ni~e;i na koja, moè slobodno da se kaè deka se povikaa, vo konstruiraweto na nivnite “neglobalizira~ki“ i “netotalizira~ki“ teorii?Tuka Best i Kelner vo Postmoderna teorija imaat solidna kriti~ka zabele{ka: “. . . .nitu Fuko nitu Bodrijar ne se dobliùvaat do toa da dadat soodvetni perspektivi za edna kriti~ka op{testvena teorija na sega{nosta. Obajcata se ednostrani, reduktivni i slepi za trajnata va`nost na ekonomijata, dràvata, rasata i dominacijata na polot, zanemaruvaj}i edna {iroka oblast na ekonomski i politi~ki pra{awa i pra{awa vo vrska so okolinata. Zatoa, za razlika od ednostranosta na perspektivite na Fuko i Bodrijar nie se zalagame za multiperspektivna op{testvena teorija {to nivnite analizi }e gi vgradi vo edna po{iroka i poseopfatna teorija a pri


~14 ~

toa }e gi otfrli nivnite prekumerno ednostrani pogledi za sovremenoto op{testvo.“18

18 Best, Stiven. i Kelner, Daglas. - Postmoderna teorija: kriti~ki isleduvawa. (Skopje: "Kultura", 1996 ; biblioteka "Idei") str. 178

Dali taa seopfatnost e mo`na vo dene{noto vreme i dali e toa potreba da se nadmine postmodernosta? Vpro~em seopfatnost e vo celost nepostmoderen termin. Vo taa nasoka se javuva kriti~kata filozofija na Habermas vo osumdesetite kako odgovor na “neokonzervativizmot “ na postmodernistite. Habermas ja ceni Fukoovata kritika na subjektivitetot i na instituciite na modernata no smeta deka Fuko nema osnova za etika i politika. Fuko odbiva da specificira ili da gi opravda normativnite vrednosti {to imlicitno ja informiraat negovata kritika na modernite praksi na dominacija. Habermas se fa}a za toa kako za problem {to ñ {teti na politi~kata kritika na Fuko.


~15 ~

Kontrola

Smrt - sigurnata izvesnost na smrtta moè da vnese vo se~ij ìvot skapocena, so blag miris kapka na lesnotija(poletnost)- a sepak vie ~udesni apotekarski du{i od nea napravivte gor~liva kapka otrov, preku koja siot ìvot e storen odbiven. F. Ni~e ôvekot e ìv nesklad, pi{uva Ni~e vo Ra|aweto na tragedijata, i za da ìvee ima potreba od iluzija {to }e go ute{i. Iluzijata koja mu ovozmoùva na lu|eto, ili barem na golem broj od nas, da ìveeme ponekoga{ e iluzijata za poseduvaweto kontrola. Voqata, èlbata i motivacijata i nivnata vrska vo vakvata objava }e gi razgleduvame podocna no prvo {to mora da konstatirame e nekakva èlba ili voqa (ne e seedno se razbira) za kontrola kako klu~no pra{awe za ponatamo{noto zanimavawe so temava za politi~kite kategorii i postmodernata. [to e kontrola? Kade se nejzinite izvori? Dali e samo funkcija na mo}ta ili vo nejzinata psiholo{ka dekonstrukcija moème da pronajdeme pove}e. Dali e mo`no da se prepoznae zna~ajna vrska pome|u odnosot kon smrtta (teoriski ili konkreten seedno) i kontrolata odn. potrebata za kontrola? Dali e ovaa vrska vsu{nost strategija na otpor protiv, borba so, osvojuvawe na ili pobeda nad, smrtta? Ovie pra{awa ne moàm da kaàm deka sum gi prepoznal vo bilo koj postmoderen tekst, tuku mora da priznaam deka se moi i da ja ostavam mo`nosta deka na niv }e se gleda kako na pra{awa koi se naivni i nesupstancijalni. Sepak deka poimot za kontrola e prisuten vo postmodernata ne e te{ko da se zabeleì iako kontekstualno razli~en i vo razli~ni razmeri razgleduvan; {to povtorno e sosema vo sklad so postmoderniot stil. Kaj Fuko e dovolno da se spomene Panoptikumot, nadzorot i disciplinarnite praksi za da bide jasno deka toj i toa kako detalno se bavi so kontrolata. Me|utoa kaj nego kontrolata e funkcija na mo}ta i bi bilo pogre{no da tvrdam poinaku (ako voop{to poinaku i moè da se razgleduva poimot na kontrola). Za ova moèbi pove}e prostor }e najdeme kaj Bodrijar no prostorot za manevrirawe koga stanuva zbor za Bodrijar e rezerviran za Bodrijar samiot. Koga stanuva zbor za obidi da se analizira i stavi vo konteksti; tekstot na Bodrijar e ,mora da se napomene, mnogu verojatno so strate{ka predumisla prili~no nepodatliv. Vo toj pravec i kako kriti~ka zabele{ka moè da se kaè deka : Bodrijar i negovoto insistirawe na patafizika moè da se gleda kako pateti~en obid da se pruì otpor kon pretenzijata na sovremenata nauka da dade odgovor i objasnuvawe za sekoe pra{awe koe do neodamna bilo predmet na filozofskata elita, toa vpro~em i ne e ne{to {to Bodrijar saka da go sokrie. Negovata patafizi~nost e borba za mo} nasproti mo}ta na naukata. Ova moè da se postavi na linijata na Ni~e i veselata nauka no za razlika od toa vreme denes ova e isklu~itelno teòk manevar da se izvede. Od mnogute pravci vo koi teorijata na Bodrijar se razgranuva sebesi, eden od pointeresnite e na~inot na koj toj gleda na kontrolata koja objektite, spored nego, ja imaat nad subjektite koi gi sozdavaat, poto~no kontrolata koja se ottrgnuva od subjektite vo korist na objektite. Ovde moram da go vme{am mojot li~en vpe~atok za na~inot na koj {to Bodrijar zboruva za novite informati~ki tehnologii vo prilog na negovite metafizi~ki tezi za prevlasta na objektite. . . .imeno mene mi ostava vpe~atok na nekoj koj e preplaven od inovacijata i ne ja razbira vistinski, osobeno ne kako taa tehni~ki funkcionira. Pove}e nalikuva na onie


~16 ~

u~esnici na kursevi po informatika za postari lica koi i pokraj voodu{evuvawata sepak kompjuterot }e go koristat za da odgraat partija digitalen pasijans. Ako e ovaa moèbi preostra i nedovolno argumentirana kritika, toga{ dovolno e da se zadrìme na onaa na Best i Kelner deka iako golemiot del od postmodernata teorija pravilno ukaùva na mo}ta na mediumite i informacijata taa ne mu posvetuva pogolemo vnimanie na obemot vo koj vladeja~kite grupi gi kontroliraat i gi oblikuvaat ovie novi op{testveni sili. Me|utoa, pokraj mnogubrojnite proma{eni predviduvawa na Bodrijar, nejasni i neretko tendenciozno mistifikaciski proklamacii, leàt i pove}e korisni koncepti i perspektivi za razbirawe na op{testvenata stvarnost. Mnogu ~esto negovoto zanimavawe so temite za formite na is~eznuvaweto ili smrtta koincidiraat so temata na kontrola. Kaj Bodrijar ovie dve temi ne se povrzuvaat na osobeno vtemeluva~ki na~in taka {to sigurno ne stanuva zbor za nekoe tragawe po pri~insko-posledi~na povrzanost; no ~esto se javuvaat kako motiv zaedno: "Edinstveno apsolutnata tajna be{e onaa koja im ja ovozmoùva{e taa mileniumska mo} - kontrola nad skapuvaweto koja ja ozna~uva{e kontrolata nad totalniot ciklus na razmenite so smrtta."19

Tuka jas ja nao|am za mojata tema, korisnosta od Bodrijar. Vo potencijalot da se razgleda mo`nosta deka postoi nagon za kontrola koj ima psiholo{ki antecedens vo odnosot kon smrtta. Tuka moè da se prepoznae konvergentna to~ka na sovremenite analizi na kontradiktornostite na naukata koi se predmet na kritika osobeno vo postmodernata misla no i kaj kriti~kata analitika. Naukite se ogromen del od politi~kiot kompleks i sekoja teorija koja e involvirana vo razla~uvawe na op{testvenoto e neminovno involvirana vo teorisko preispituvawe na razli~nite aspekti na nau~noto.Kontroverznite pra{awa koi izleguvaat na videlina a se povrzani so naukite osobeno onie koi ja imaat mo}ta da se pletkaat vo samite temeli na ìvotot (genetski inènering, nanotehnologija itn.) se isprepleteni so istite dilemi za mo}ta i kontrolata i ne samo dilemite za kako. Ova ne se novi pra{awa no stanuvaat se poitni zaradi seu{te prisutnata ednodimenzionalna pretstava za svetot koja e proekcija na prizmata na efikasnosta. Imeno, specifi~nata ~ove~ka sposobnost da se zagleda vo idninata i da gi predviduva nejzinite mo`ni pati{ta, vo op{testvo vo koe nau~nicite se ni{to pove}e od avtomatizirani ~inovnici na ultimativniot bog na iluziite- pari i nivna efikasna akumulacija od blagoslov i nezamenliv dar e preobrazena vo prokletstvo koe im se zakanuva na site mo`ni idnini. Tuka ne samo potrebata da se kontrolira kako psihi~ki motivirana mo} tuku i sposobnosta da se uvidat granicite na kontrolata nad posledicite od eksperimentalnite opiti na koristeweto na taa mo} se i toa kako politi~ki relevantni i ne samo za postmodernata promisla na naukata i nejzina povremena tendencija protiv nea."Martin Hajdeger ja naso~uva svojata kritika protiv, spored nego, su{tinata na nau~niot potfat- dominacija vrz prirodata. Zatoa Hajdeger tvrdi deka nau~nata racionalnost e kone~no dostignuvawe na ne{to {to bilo implicitno prisutno u{te od vremeto na drevna grcija, imeno èlbata za dominacija,, prisutna vo sekoja racionalna diskusija ili potfat. Hajdeger go istaknuva ona {to toj go narekuva tehnolo{ko i nau~no "vramuvawe" (Gestell), a {to pretstavuva op{ta osnova za funkcioniraweto na ~ovekot i na svetot okolu nego. Hajdeger ne dava detalna analiza na nekoj tehnolo{ki proces. Toj ja podloùva na kritika samata su{tina na tehnologijata, na ~inot na koj ne{tata se zemaat predvid. Sekoja teorija e del od realizacijata na eden op{t plan {to ja so~inuva zapadnata istorija. Od ona {to nie go narekovme nau~na "teorija" sledi spored Hajdeger specifi~en na~in na ispra{uvawe na ne{tata so koj tie se porobuvaat. Nau~nikot, kako i tehnologot, e igra~ka vo racete na Voqata za Mo},

19 Bodrijar, @an. - Simulakrumi i simulacija. (Skopje: "Magor", 2001) str. 17


~17 ~

maskirana kako èd za znaewe; samiot negov pristap kon ne{tata gi podloùva tie ne{ta na sistematsko nasilstvo"20

Postavuvajki go pra{aweto za op{ta legitimizacija podolu vo istiot tekst toj doa|a i do pra{awe koe e vo kontekst na kritikata na korporativnosta na sovremenata nauka do koja dojdov, a toa glasi : Posle razdvojuvaweto na Crkvata i Dràvata, Faerabend bara vo istiot duh razdvojuvawe na naukata i dràvata. A razdvojuvaweto na Naukata i Parite?

Ova nasilstvo e dotolku pogolemo {to naukata gi nema ve}e ni modernisti~kite pretenzii da se pretstavi kako humana. Taka {to taa prifa}a da bide korporativna nauka. Koi se postmodernisti~kite stojali{ta po pra{awata za naukata? Liotar, u{te eden od pozna~ajnite prokuratori na postmodernata vo vovedot od svojata Postmoderna situacija po~nuva tokmu so naukata i, kako povikuvaweto na diskursot namenet da ja legitimira nare~en filozofija i na~inot na koj toj metadiskurs, koga se povikuva na golemi naracii kako dijalektikata na duhot, hermenevtika na zna~ewata, emancipacija na razumnoto ili rabotniot subjekt ili razvivawe na bogatstva e ona {to taa nauka ja pravi moderna. Od taa pozicija svoite postmoderni stavovi gi gradi preku neizbe`nata kategorija na mo}ta odnosno mo}/znaeweto i merkata na performativnost koe, kako {to veli: go isklu~uva prifa}aweto na metafizi~kiot diskurs. . . .

21

Pra{aweto na op{tata legitimizacija se postavuva vo sledniot oblik: kakov odnos postoi pome|u antimodelot koj go nudi nau~nata pragmatika i op{testvoto? Moè li toj da se primeni na ogromnite oblaci na jazi~ka materija koi gi sozdavaat op{testvata? Ili pak, se ograni~uva na igrata na soznanie? Vo toj slu~aj, kakva uloga igra vo odnosot kon op{testvenata povrzanost? Nedostapniot ideal na otvorenata zaednica? Neophoden sostaven del na potzbirot koj go sostavuvaat onie koi odlu~uvaat, prifa}ajki go za op{testvoto onoa merilo na performatifnost koe go otfrla koga e samiot vo pra{awe? Ili e , sprotivna na toa, odbivaweto na sorabotkata so vlastite i premin vo kontra-kultura, so opasnosta za gasewe na sekoja mo`nost za istraùvawe zaradi nedostatokot od kredit?

Poop{irnata forma na ova pra{awe gi vklu~uva elementite na lingvisti~kite pozicii tipi~ni za negovata postmodernisti~ka teorija kako i ve}e spomenatiot poim na performativnost.

22

Kako odgovor na Liotarovata Postmoderna sostojba, vo duhot na tradiciite na kriti~kata teorija, Seijla Benhabib dava op{iren opis na implikaciite na Liotarovata agonisti~ka jazi~ka teorija i poziciite na performativnost i pragmati~ka relativizacija koi proizleguvaat od nea, kritikata na Habermasovata potraga po konsenzus, kako i negoviot obid da se ukine razdale~enosta me|u nau~noto i raskaùva~koto (narativno) znaewe za praksata naso~ena kon op{testvena promena. Imeno, Liotar smeta deka da se govori e isto {to i da vodi borba vo smisla na igrata i govornite ~inovi spa|aat vo domenot na op{tata agonistika.

23

20 I. Prtioìn; I.Stenxers, - Red od Haosot-nov dijalog na ~ovekot so prirodata; str.46

Ova pak né vodi kon stav za politeizmot na vrednostite i politikata na pravednost, koja ne ja zema predvid potrebata od konsenzus a koja toj poslobodno ja opredeluva kako politika na privremen dogovor i koja istovremeno pretstavuva edna lokalizirana privremenost. Spored Benhabib ova svrtuvawe vo sovrementa filozofija - od svesta kon jazikot, od poredokot na pretstavite kon poredokot na govornite ~inovi, od denotacijata kon

21 Lyotardt, Jean-Francois. - Postmoderna Situacija; . Marksizam u svetu Br.45, Beograd: "Komunist”, 1986 str. 257

22 Isto 23 Benhabib, S. (1986). Epistemiologija postmodernizma: jedan odgovor Jean- Francois Lyotardu. Marksizam u svetu Br.45, Beograd: "Komunist”, 1986 str.268


~18 ~

izveduvaweto - ne mora neminovno da vodi kon politeizam na vrednosta i, kone~no , kon ispolnuvaweto na Vitgen{atjnovata izreka deka filozofijata ostava se kako {to e. Benahabib smeta deka Liotarovata pragmati~ka dimenzija na jazi~nite igri otkriva deka toj ve}e ne ja razlikuva mo}ta od validnosta i deka konsekventno mo}ta i validnosta , silata i pravoto se edno i isto. [to se odnesuva do pra{aweto za toa kakov e odnosot na antimodelot na pragmatikata na naukata i op{estvoto? Seijla Benhabib go obvinuva Liotar za nedoslednost. Na edna strana, toj priznava deka op{testvenata i nau~na pragmatika se razlikuvaat. . . . od druga pak, se veli deka postmodernata epistemiologija na naukata se pridviùva kon praksata na raskaùvawe. So drugi zborovi, ili Liotar dava prednost na prirodnite i matemati~ki nauki, pa|ajki vo tradicionalen scientisti~ki dogmatizam, ili pak postoi nekoj kriterium na znaeweto koj ja nadminuva modernata prirodna nauka i vo odnos na koj i samata nauka se legitimira, a koj, od svoja strana mora da bide definiran.24

Ne{to pogore vo istiot toj kriti~ki osvrt kon Liotar vo odnos na privilegiraweto na matemati~kite nauki se veli:Davaweto prednost na slu~uvawata i razvojot vo matemati~kite i prirodnite nauki ne izleguva od voobi~aenoto vo onaa tradicija na modernata nauka koja naprosto gi ignorira soznajnite pretenzii i problemi na op{testvenite nauki i naukata za ~ovekot.

25

Ova gledano preku prizmata na op{tata postmodernisti~ka tendencija na literaturizacija na filozofijata i upotrebata na terminologija, ponekoga{ od odredeni avtori kako Bodrijar na granica so ezoteri~nost, od razli~ni nau~ni disciplini, od edna strana slavejki ja taka moèbi diferenciranosta vo sovremenata nauka, od druga pak, kako strategija na zaveduvawe ili pogre{no naveduvawe pa duri i zabo{otuvawe na kompleksnoto zna~ewe na tie termini me naveduva da se potsetam na poimot na kontrola preku eden primer na specijalizirana nauka kako metereologijata koja vo dvaesettiot vek ni donese dva slu~ai na poimi i koncepti koi imaat politi~kata vrednost a do koi se dojde sosema slu~ajno. Prviot indirektno preku klimatologijata e problemot na globalnoto zatopluvawe i celiot kompleks od ekolo{ki, politi~ki i kulturni pra{awa koi se denes pove}e od aktuelni a koi bea od postmodernistite seriozno zapostaveni, i vtoriot moèbi so pomalku o~igledni politi~ki reperkusii, deterministi~kiot haos kako {to e ekspliciran od edna sosema nova disciplina poznata kako teorija na haosot. Vtoriov primer e isklu~itelno interesen od pozicija na obnova na nekakov revolucioneren entuzijazam. Imeno iako plodovite na ovaa nova nauka se koristat vo izobilie za da se unapredi avtomatizacijata i matricata na kontrola na sé pogolem del od op{testveniot stratum, osnovnata premisa koja izrazena vo simpliciranata tekstualna forma e imanentno revolucionerna po svoite implikacii. Ako op{testveniot sistem go vidime kako dinami~ki sistem od toj tip vo koj minimalnoto otklonuvawe vo varijablite dava nepredvilivi i krupni otklonuvawa vo rezultatot

26

24 Benhabib, S. (1986). epistemiologija postmodernizma: jedan odgovor jean francois lyotardu. Marksizam u svetu br.45 str.275 25 Isto 26 Ova pretstavuva poednostaveno opi{uvawena kompleksnosta i matemati~kite osnovni pojdovni to~ki na teorijata na haosot. . druga ~esto upotrebuvana forma e metaforata za peperutkata i uraganot

toga{ sekoj proekt, kolku i da e sofisticiran, koj vklu~uva potreba od totalna kontrola e osuden na neuspeh. Od vakvata mo`nost ne moè da izbega nitu Bodrijar vo negovata prikazna za klonot i pokraj toa {to gi uptrebuva site svoi zaveduva~ki sposobnosti. Vo Clone story povtorno gi nao|ame smrtta i kontrolata vo opisot na kloniraweto kako son za ve~no blizna{tvo, zamena za seksualnata proekcija koja, pak, e povrzana so smrtta. Ne e li toa nagon za smrt, se pra{uva Bodrijar, koj


~19 ~

bi gi teral polovite su{testva da nazaduvaat kon edna forma na razmnoùvawe koja mu prethodela na polovoto razmnoùvawe. . . 27

Zaveduvaweto koe go spomnav ovde se javuva kako edna tipi~no postmodernisti~ka negacija na subjektot vo upotrebata na analizata za kloniraweto preku objavi od tipot: nema nitu subjekt, bidejki identi~noto udvojuvawe stava kraj na negovata podelba. . . ili deka kloniraweto go utvrduva udvojuvaweto na istoto. Toj namerno pi{uva za ~ovekot kako za kup od atomi ili vo klonot realizirana genetska matrica koja se samo-replicira a kloniraweto e, zna~i. posledniot stadium na istorijata na modelizacijata na teloto, vo koj svedena na svojata apstraktna i genetska formula, edinkata e osudena na serisko umnoùvawe. Ova simplicisti~ko gledawe na procesot, kako {to toj go opi{uva, na ~isto i ednostavno obnovuvawe identi~ni su{testva podloèni na istite komandi, go prepoznavam kako strategija zatoa {to na krajot od toj tekst i samiot ja priznava dvosmislenosta na kloniraweto. Toj (klonot) nikoga{ nema da bide takov kako {to, vo nego samiot, genetskiot kod go izmenil. Iljadnici interferenci }e sozdadat od nego, sepak, edno poinakvo su{testvo koe }e gi ima samo sinite o~i na svojot tatko, {to i ne e ne{to novo. A kloni~koto eksperimentirawe toga{ }e ja ima barem prednosta deka ja dokaàlo radikalnata nevozmo`nost da se kontrolira eden proces preku edinstvenata kontrola na informacijata i kodot.

28

27 Bodrijar, @an. - Simulakrumi i simulacija. (Skopje: "Magor", 2001) str. 127-137 28 Isto


~20 ~

Plan

Kako {to moèbi moè dosega da se zabeleì ,mojot izbor na kategoriite na politi~koto e mnogu poblisku do poimite koi moè da se najdat vo prira~nicite ili u~ebnicite za obuka vo korporativniot menaxment, otkolku postmodernite teorii. So ogled na toa deka korporacijata denes pretstavuva najdinami~no pole na politi~koto. Investiranosta na masata ili zainteresiranite grupi na makro i mikro nivo vo generalniot politi~ki proces e sé pomala (i so pravo takva zemajki ja predvid o~iglednata korumpiranost i neu~inkovitost na politi~kiot proces da dade zastapuvawe makar i vo najmal sodràtel na makar i najbezli~nata masa); pa taka denes nemame pove}e tolku podvoenost na leva i desna ideologija so ogled na is~eznuvaweto na faktorot strav od crvenata imperija kolku {to imame podvoenost na elektorat ( konzumenti na politi~kta marketing ma{inerija ili korporacijata-partija) i pogolemoto mnozinstvo koe naj~esto e vistinskoto mnozinstvo i koe e kompletno nezainteresirano ili razo~arano od politi~kiot proces. Ovie se samo konzumenti na op{tata korporaciska logika. Taka {to, korporacijata ja zazema ulogata na dinamizator na politi~koto, ne samo kako koruptivniot element na politi~kiot proces na donesuvawe zakoni, ami i kako katalizator na mikro politi~ki dinamiki -vnatre nejzinoto operativno funkcionirawe; no i na otporot koj go predizvikuva od zainteresiranite mikro-politi~ki grupi, so koi stapuva vo kontakt pri upotrebata i zloupotrebata na mo}ta, koja vlijae vrz ìvotot na zaednicite i nivnata okolina. Ako e vistina deka humanisti~kiot proekt -podobro utre za site e devalviran, bankrotiran i frlen na buni{teto na ~ove~ki iluzii zaedno site drugi iluzii i zamenet so godi{ni, pet-godi{ni i pedeset-godi{ni fiskalni proekcii. Kakov e prostorot za bilo kakov proekt za koj ~ovekot voop{to bi se angaìral. Pove}e od toa, pra{aweto e i dali dovolno sme go razgledale filozofskiot poim na proekcija, voop{to? Toj sé pomalku e diferenciran od pokonkretniot poim na planot. Za Sartr filozofskiot poim na proekcija e formiran vrz temelite na ona {to toj go narekuva prvo na~elo na egzistencijalizmot, koe pak, trgnuva od gledaweto deka ~ovekot ne e ni{to drugo osven ona {to od sebe pravi. Sartr zaedno so Markuze, From, Habermas i ostanati sovremenici so glavnite neimari na postmodernata misla ne se ni{to pomalku kriti~ki nastroeni kon ugnetuva~kite aspekti na univerzalizmite na modernata, edinstveno {to tie ne si dozvoluvaat da go otfrlat sekoj aspekt na modernata, kako hir ili zatoa {to moàt, samo zatoa {to toj e od modernata. Kako kaj Habermas taka i kaj Sartr otkrivame svet koj }e go nare~eme intersubjektivnost, i vo toj svet ~ovekot odlu~uva {to toj e i {to se drugite. . [to }e re~e - svet vo koj ne se otfrla poimot za kreativniot subjekt -~ovek staven vo odnosi so drugi subjekti, samo zatoa {to vo kompleksnosta na toj poim se krie "opasnosta" od univerzalizmi. . . . . ako e nevozmo`no vo sekoj ~ovek da se najde univerzalna su{tina koja bi bila negova ~ove~ka priroda, sepak egzistira edna ~ove~ka univerzalnost- mo`nosta. Ne e slu~ajno {to dene{nite misliteli porado govorat za ~ovekovata uslovenost otkolku za negovata priroda29

29 Sartr, @an-Pol. Egzistencijalizam je Humanizam; str.31

. Vo taa smisla nesomneno e deka planot e vo direktna vrska so mo`nosta na na~in na koj proektot mu predhodi na planot no taka {to proektot e sekoga{ nedovr{en i vo sozdavawe a planot edinstveno vo toj slu~aj korisen vo koj go otkriva proektot i mu pomaga vo svoeto sozdavawe. Kontrolata {to planot treba da ja vospostavi e ottuka sekoga{ samo


~21 ~

privremena. Vo obidite da se razre{i ovoj problem mora povtorno da se svrti vnimanieto na razli~nite pristapi koi se prepoznavaat i kaj onie koi gi narekovme postmoderni. Taka me|u afirmativnite od niv se javuvaat koncepti koi ne go ostavaat ova pra{awe nedopreno ili ednostavno otfrleno kako ugnetuva~ko. Delez i Gatari na primer voveduvaat takanare~en "plan na imanentnost", koj vo odredeni delovi, moè da se kaè deka go supstitura ,za niv,diskursot za ~ovekot so golemo ^ i negovite proekti so golemo P. Namesto toa se javuva slaveweto na nelinearnosta koja gi upatuva na haosot, moèbi vo malku poinakov kontekst od onoj za koj zboruvav jas pogore vo mojov tekst, ama sepak dovolno indikativno da se napomene: "Planot na imanentnost pozajmuva od haosot opredeluvawa, od koi gi obrazuva svoite beskone~ni dvièwa ili svoite dijagramski crti. Trgnuvajki ottuka moème, morame da pretpostavime mno{tvo planovi, so ogled deka nikoj ne bi go opfatil celiot haos, a da ne propadne vo nego, i deka sekoj zadrùva samo dvièwa koi dozvoluvaat da bidat zaedno obvitkani." Mora sepak da se dodade deka nivnata afirmativnost ne zna~i nedostatok na pretpazlivost vo odnos na mo`nostite i granicite ili ograni~enostite koi poteknuvaat od nas samite. Planot e opkruèn so iluzii. Tie ne se apstraktni besmislenosti, nitu samo pritisoci odnadvor. Tuku fatamorgani na mislata. Dali tie moàt da se objasnat so bavnosta na na{iot mozok, so napolno probieniot pat na dominantnite mnenija, ili se dolì na toa {to ne moème da gi podneseme ovie beskone~ni dvièwa, ni da gi skrotime beskone~nite brzini {to ne navalile(vo toj slu~aj mora li da go zapreme dvièweto, povtorno da se storime plenici na nekoj relativen horizont?). no sepak nie sme tie {to jurime na planot na imanentnost, onie {to se vo apsolutniot horizont. Neophodno e, barem delumno, iluziite da se izdignat od samiot plan, kako pareata na nekoe ezero, kako pretsokratovskite mirisi {to se osloboduvaat pri preobrazuvaweto na elementite koi se postojano aktivni na planot. Arto vele{e: planot na spoznanie ili neograni~eniot plan na imanentnost- ona {to Indijancite go narekuvaa Siguri- predizvikuva isto taka halucinacii, pogre{na vospriem~ivost, lo{i ~uvstva30

. . . Opstoi univerzalnost na sekoj proekt vo taa smisla {to e sekoj proekt razbirliv za sekoj ~ovek. [to nikako ne zna~i deka toj proekt go definira ~ovekot zasekoga{, tuku deka moè povtorno da se iznajde. . . . . .vo taa smisla moème da kaème deka opstoi nekoja

. . . . Za razlika od ovoj diskurs, kolku i da e toj dobronameren i afirmativen, istata pretpazlivost koja e vgradena vo nego vo odnos na izbegnuvawe govor za ~ovekot me ostava vo pozicija vo koja nemoàm da razla~am jasen horizont na praksata ili vo najmala raka duri i maten horizont na prakstata; Sartroviot govor za ~ovekot kako proekt iako gi ima problemite na univerzaliziraniot govor i so toa te{kotijata da se povrze so mno{tvoto planovi i relativni horizonti sepak poseduva jasna nasoka kon praksa iako ne mora da e taa lesna za tolkuvawe kakva taa praksa e i dali e i samata afirmativna ili podlo`na na razloùvawa. Toj veli za ~ovekot deka najprvo egzistira i za Sartr toa zna~i deka ~ovekot e najprvo ona {to sebe se frla spram(?) idninata, i {to e svesno deka se proektira vo idninata.ôvekot e najprvo proekt koj sebe si subjektivno se ìvee. . . Ona {to e za postmodernistite verojatno pri~ina za strav vo vakviot diskurs za ~ovekot e idejata deka ni{to ne egzistira pred toj proekt. . .ili deka. . . . .sekoj proekt makar kolku i da bil individualen, ima univerzalna vrednost. Me|utoa tuka stapuva na scena svest za gre{kite na modernata i gre{kite na linearnoto sva}awe na istorija koja gi otkriva ovie diskursi na sovremenicite na postmodernizmot koi ne mu se nakloneti kako isto tolku odgovorni vo odnos na opasnostite od vakvite gre{ki. Pa vo taa svoja potraga po univerzalnost Sartr }e predupredi deka:

30 Delez, @.;Gatari, F. -[to e filozofija? Str. 58-59


~22 ~

univerzalnost na ~ovekot ; no taa ne e dadena, taa postojano se izgraduva. Birajki se sebe go gradam univerzalnoto; jas go gradam sfa}ajki go proektot na sekoj drug ~ovek bil toj od koja i da e epoha. Ovaa apsolutnost na izborot ne ja ukinuva relativnosta na sekoja epoha. . . . . . . Ovdeka moème da dodademe za planot vo kontekst na relativnosta na epohite deka toa nemora nu`no da bidat samo minatite epohi ili istorijata koja ja otkrivame (povtorno i povtorno)kako zavr{ena, tuku i seu{te neispi{anata istorija na idninata, ispi{anata ama neostvarena ili neostvarliva istorija na idninata koja ja nao|ame vo socijalno angaìranite teorii kako i vo futurizmot. Za {to stanuva zbor ako primenime vakva analiza vrz ovie teoriski praksi vo po{irokoto vidno pole na diskursot za planot. Imeno, stanuva zbor za prepoznavawe deka militantniot poriv za kontrola na teritorijata - otkako ostvaren - se prodolùva vo obidot da se kontrolira vremeto preku temporalni kartografii (na minatoto no i na idninata) Ovie se dve nasoki na eden ist konstruira~ki misloven aparat. Ednata se sluì so alatki kako arheologija, istorija dodeka drugata gi nadopolnuva ovie so sovremeni pa duri i postsovremeni (mo`ni idni) tehnologii vo super alatki vo forma na nau~en ili psevdonau~en (seedno) futurizam. Pa taka denes se soo~uvame so paradoksalni situacii na predviduvawe. Tipi~en primer za toa se dokumentaristi~kite mas mediumi kako Discovery chanel kade vo samo eden den }e moète da se soo~ite so nau~ni kalkulacii vo oblik na svoeviden format na pop nauka koi ne soo~uvaat so mo`nost ~ove{tvoto poradi sopstveniot odnosot kon prirodata za pomalku od 100 godini da se najde vo sostojba na istrebuvawe zaedno so vizii za kolonizirawe na novi planeti geneti~ka avto evolutivna idnina dostignuvawe na sonot za besmrtnost ili poto~no blizubesmrtnost nekolku stotici godini pa i vekovi vo idninata. Ova prepletuvawe na naukata so literaturata povtorno ne vra}a na nekoi od postmodernite gledi{ta. Za toa izbleduvawe na granicite pome|u nau~nata fantastika kako literaturen ànr i oficijalnata naukata povtorno sme upateni na Bodrijar: . . . Istovetnata sudbina na kolebaweto i na neopredelenosta i stava kraj na nau~nata fantastika- no isto taka i na teorijata, kako na specifi~ni ànrovi. . . . . i realnoto i imaginarnoto postojat na opredeleno rastojanie. . . .taa (distanca) zna~itelno se smaluva vo nau~nata fantastika: ovaa e naj~esto samo edna preterana, no kvalitativno istovetna proekcija na realniot svet na proizvodstvoto. So mehani~ki ili energi~ki prodolètoci,brzinite i silite ja dostignuvaat silata n ,no {emite i scenarijata ne se razlikuvaat od onie na mehanikata, metalurgijata itn.toa e proektivnata hipostaza na robotot. (na ograni~eniot svet na predindustriskata era utopijata mu sprotivstavuva{e eden idealen alternativen svet. Na potencijalno beskone~niot svet na proizvodstvoto, nau~nata fantastika mu go dodava umnoùvaweto na negovite sopstveni mo`nosti). Ova e vo najmala raka diskutabilen zaklu~ok od legitimni pretpostavki. Smetam deka vakvata analiza na planot vo kontekst na sovremenite teoriski praksi né upatuva na pra{awa za legitimirawe na tekstot preku praksata. Vo sprotivno sme soo~eni so teoriska praksa, barem koga se raboti za za~uvuvawe na zdravjeto na proektivnosta vo teoriskite praksi, vo koja tokmu vakvoto umnoùvawe dominira i ja vodi sekoja teorija vo nau~na fantastika, {to pak, od druga strana, ja paralizira mo`nosta za kriti~ko preispituvawe na boèmnata beskone~nost ili neprikosnovenost na proizvodstvoto.


~23 ~

Motivacija Treba najprvin da se svati na~eloto, deka se rodile mnogu dràvni ureduvawa i site se soglasuvaat vo pogled na pravednoto i ednakvoto spored soodnos, no vo toa i gre{at, . . . . . . . .toa e jasno od slu~uvawata; niedno od takvite dràvni ureduvawa ne e trajno. Pri~inata za ova e vo toa, {to koga ne{to od prvin i na~elno se pogre{ilo, ne moè da ne se slu~i na krajot ne{to lo{o. Aristotel, Politika; kniga V Sekoja teorija koja za svojot predmet go prifa}a, vo poop{t no i vo popartikulariziran oblik, op{testveniot prostor, politi~kata stvarnost ili nejzinata radikalna promena kako i dràvata i nejzinite mehanizmi, neminovno e vodena kon potrebata da se prifati i promisluvaweto za inherentnata priroda na ~ovekot, makar i da e toa od pozicija deka istata ne postoi; kako {to toa sledejki go Ni~e vo najgolem del go pravat postmodernistite. Jasno e deka kaj najgolemiot broj na filozofi od antikata do denes moàt da se prepoznaat, pomalku ili pove}e eksplicirani, vrski pome|u ona {to pretstavuva takva i takva psihologija ili teorija za prirodata na ~ovekot na odreden filozof so razvivaweto na konsekventna teorija za op{testvoto i dràvata. Vo taa svetlina nabquduvana i pojavata na teorijata na Frojd na krajot na HIH-tiot vek i psihonaliti~koto dvièwe, pokraj toa {to taa nemala za primarna cel op{ta filozofska, pa nitu politi~ka nasoka, sepak na kraj istata taa konsekventnost bila isto tolku neminovna. Prodiraweto na ovie aspekti na teorijata na modernata vo osnovnite dinamiki na ~ovekot, na negovoto nesvesno odnosno negovite prikrieni motivacioni sili, imalo dalekuse`ni posledici vo sferata na politi~koto i strategiite koi se javile podocna za kontrola i dominacija na masite. @elbata i libidinalnoto se javuvaat kako klu~ni ~initeli vo filozofiraweto za politi~koto kako i za legitimirawe na politi~ki praksi na kontrola na masite i kompleksni totaliteti na op{testveni odnosi. Ova nebavewe edinstveno so individualniot subjekt, tuku prenesuvawe na pozitivisti~kite"znaewa" za ~ovekovoto nesvesno, ima svoi posledici,sekako, koi se predmet na napad od postmodernistite no i ne samo od niv. Obidite da se inkorporira èlbata kako osnoven fundament na kulturnite i politi~ki dvièwa; a toa sepak da bide napraveno na nevtemeluva~ki, netotalizira~ki, "neteroristi~ki" osnovi, gi prepoznavame kaj Delez i Gatari kako i vo izvesna mera kaj Liotar. Kapitalizmot ne samo {to ja eksploatira mo}ta na trudot tuku i go probiva svojot pat vo ekonomijata na posakuvawe na sekoj subjekt. Delez i Guatari smetaat deka qubovta kon mo}ta ili poseduvaweto na mo}ta ne e problem na ideologijata tuku na èlbata i nezinitte nesvesni investicii.31

Ako sepak si dozvolime da pobarame nekakva poop{ta odrednica za korenot na èlbata, na libidinalnite mehanizmi, vklu~uvajki i ja seksualnosta gledana makar preku nejzinata biolo{ka funkcionalnost isklu~ivo, bi moèle da ja pronajdeme vo ne{to {to se narekuva

. . . .

31 Best, Stiven. i Kelner, Daglas. - Postmoderna teorija: kriti~ki isleduvawa. (Skopje: "Kultura", 1996 ; biblioteka "Idei") str. 135


~24 ~

nagon za opstanok. Tuka bi moèle, istovremeno, da go prepoznaeme i osnovniot konflikt na èlbata so razumot, konflikt koj moè da frli svetlo i vrz nekoi od iracionalnostite na ~ovekovata istorija, da gi zememe za primer samo kultot na smrtta vo razli~ni kulturi ili fenomenot na fa{izmot i negovata povrzanost so istiot toj kult, kako i vrskata {to ve}e ja vospostavivme ovde, pome|u kontrolata i smrtta. Imeno, sposobnosta na ~ovekot za proektirawe vo idninata, za koe zboruvavme pogore, go soo~uva nego so imanentnata i neminliva izvesnost za nepostojanosta i umiraweto odn. celosnata entropi~nost na se {to postoi; ovoj neizbeèn rezultat na svesta, pove}e od jasno e deka }e se nao|a, sekoga{ vo nerazre{liv konflikt so nagonot za opstanok. Vakvite razgleduvawa ne vra}a nazad kon pra{aweto na privilegiraweto na pra{aweto na Kako?. . na smetka na Zo{to? Odn. kako se praktikuva mo}ta kaj Fuko ili kako se teritorijalizira èlbata kaj Delez i Gatari. Zaklu~okot nakratko bi bil deka da se privilegira pra{aweto na Kako namesto Zo{to sepak ima za posledica da se namali kapacitetot na edna teorija za formulirawe na edno drugo Kako, a toa e kako mo}ta da se prepoznae i oslabi koga taa e destruktivna i e isklu~ivo pridviùvana od iracionalnostite na ovie vrski i razmeni so smrtta. Taka {to skrutiniziraweto i kriti~koto preispituvawe na motivacijata, ne samo na takva i takva mo}, tuku i na motivacijata za takvoto privilegirawe mora da se postavi kako pra{awe na politi~kata konsekventnost na postmodernata koja imala ili ne skriena ili otvorena motivacija od toj tip.


~25 ~

Dihotomni politi~ki kategorii


~26 ~

@ivot-Entropija Vo svoeto pomalku citirano delo "Kibernetika i op{testvoto", Norbert Viner, tatkoto na kibernetikata kako {to e popularno nare~en ovoj nau~nik, ni dava edna nasoka za razbirawe na op{testvenite i komunikaciski procesi koja jas ja prezemav kako naziv za prvata od trite dihotomni kategorii na politi~koto. Kibernetika i op{testvoto- ~ove~ka upotreba na ~ove~kite su{testva, kako {to glasi celosniot naslov na ova delo, izobiluva so to~ki na konvergencija so sovremenata filozofska i politi~ka teorija, preku navistina eruditivna i raznovidna upotreba na znaewa od razli~ni oblasti, a samata da ne pripa|a navistina nitu na edna od gorespomenatite pravci kako postmodernata ili kriti~kata teorija. Viner pristapuva preku edna multidisciplinarna naracija da vr{i opis na svoite filozofski pogledi za toa {to nie pravime i kako treba da reagirame na noviot svet so koj sme soo~eni. Ovoj nov svet za koj zboruva Norbert Viner e svet vo koj slu~ajnosta e prifatena kako matemati~ko orudie na fizikata; i svet vo koj vakvoto prifa}awe na elementot na nepotpolna odredenost, skoro iracionalnost vo nego, toj nao|a sli~nosti so frojdovoto sva}awe deka ~ovekovoto odnesuvawe i mislewe krie dlaboka komponenta na iracionalnost. Toj zboruva za sostojba na politi~ka i intelektualna konfuzija vo svetot na dene{nicata {to e sli~nost koja ja deli so postmodernistite. U{te edna sli~nost so pove}eto od niv e vo osnovnata teza na knigata za koja stanuva zbor e deka, kako {to samiot veli, op{testvoto moè da se razbere samo preku prou~uvawe na porakite i sredstvata za komunikacija so koi toa raspolaga. Vo istava nasoka dava edna interesna teza za povrzanosta na prostorot preku pati{tata vo imperiite na stariot svet koi ja prenesuvale porakata na centarot i kako bez takvata komunikacija tie imperii bi bile nevozmo`ni i analogno na toa dene{niot razvoj na svoevidna teleportacija ili premostuvawe na prostorot preku tehnologijata i nejzinata upravuva~ka funkcija. Na poleto na upravuvaweto i komunikaciite, od druga strana pak, sekoga{ postoi borba protiv te`neeweto na prirodata da go degradira ona {to e organizirano i da go uni{ti ona {to poseduva smisol; protiv te`neeweto na entropijata da raste. Na samiot po~etok toj veli deka ja posvetuva knigata na Gibsovoto vlijanie na sovremeniot ìvot. Gibs, spored nego, vnel novina ne samo vo naukata, tuku indirektno, i vo na{iot stav kon ìvotot voop{to. Novina koja se sostoi vo razgleduvaweto ne na eden , tuku site svetovi koi pretstavuvaat mo`ni odgovori na ograni~en zbir pra{awa za na{ata okolina. Sr`ta, spored Viner, na Gibsovata ideja se odnesuva na opsegot vo koj odgovorite koi moème da gi dademe na pra{awata za eden zbir na svetovi vaàt kako mo`ni odgovori i za po{irokiot zbir na svetovi. Ovaa verojatnost prirodno te`nee da se nagolemi vokolku svetot stanuva postar. Merata na ovaa verojatnost se narekuva entropija, a karakteristi~noto te`neewe na entropijata e da raste. Me|utoa dodeka univerzumot kako celina teì da se rasto~i, postojat mestimi~no ostrov~iwa ~ija cel e sprotivna na op{tata cel na univerzumot, i kade se javuva ograni~eno i privremeno te`neewe kon zgolemuvawe na organiziranost. @ivotot go nao|a svojot dom na edno vakvo ostrov~e. ete toa gledi{te e sr`ta okolu koja po~na da se javuva novata nauka za kibernetika.


~27 ~

Vojna-Mir Vojna _- Protiv vojnata moжe da se kaжe : Go pravi pobednikot glupav, pobedeniot maliciozen. Za (in favour) vojnata : preku predizvikuvaweto na ovie dva efekti taa varvarizira i so toa gi pravi ne{tata poprirodni; toa e zimskiot ili hibernira~ki period na kulturata, od koj ~ovekot izleguva pojak za dobro i zlo. F. Ni~e Poznata e i, moram da kaàm ,nekriti~ki prifatena sintagmata deka istorijata na ~ovekot e istorija na vojnata. Ova, nadopolneto so negativnata definicija na mirot kako ne{to pasivno odnosno kako odsustvo na vojna, ja ovozmoùva percepcijata za ~ovekovoto volitilno minato kako ne{to {to ima izvori{te vo negovata priroda koja e neminovno takva. Celta vo ovoj tekst ne e da se preispita vo detali vakvata pozicija tuku da se postavi pra{aweto : koi se alternativite na vakvoto gledi{te koe vojnata ja gleda kako aktiven a mirot kako pasiven princip na ~ovekovata istorija; i ne e li mnogu povistinito, tokmu zatoa {to praveweto mir naj~esto se ~ini pote{ko od praveweto vojna, deka mirot e poaktiven princip od vojnata. Za nasilstvoto kako diskurs na mo}ta se vra}ame na Fuko ovde zatoa {to pravi interesna zabele{ka koja pravi distinkcija koja mene mi se ~ini bitna za vakvoto pra{awe: . . . .Дали ова значи дека мора да го бараме карактерот доличен на релациите на моќ во насилството кое мора да било неговата примитивна форма, неговата постојана тајна и неговиот последен ресурс, она што во крајната анализа се чини како негова реална природа кога е принуден да ја отфрли маската и да се покаже себеси каков навистина е?. . . Но иако согласноста и насилството се инструменти или резултат, тие не го сочинуваат принципот на основната природа на моќта. No tuka bi sakal da go naso~am vnimanieto, pove}e od op{tite postmodrnisti~ki perspektivi, kon perspektivite koi se pojavuvaat od postmoderniot feminizam ili feminizmot voop{to i nivniot ogromen pridones za pojavata na avtenti~ni i sveì na~ini na prosuduvawe za militarizmot i anti-militarizmot vo ponovo vreme. Moe viduvawe e deka voop{to ne se slu~ajni, tuku sosem usloveno koegzistiraat istoriskite pojavi kako ona na dvièweto za ènskite prava ili u{te poto~no prvi~nite uspesi vo izboruvaweto za del od tie prava i prvite akcii za nenasilen otpor koi podocna rezultiraa vo del i kako infiltracija (nedovolna) vo sistemot na znaewa. Faktot deka akademijata vo XX-tiot vek gi prizna vakvite op{testveni fenomeni kako legitimni za prou~uvawe prku disciplini kako pacifizmot, rodovite studii ili gandizmot smetam deka vo golema mera e zaslu`na pojavata na ènskite prava. Ova go smetam za vistinito, me|u drugoto, zatoa {to spored mene na ova pole se slu~uva i eden od moèbi najklu~nite prekr{uvawa vo postepenoto odzemawe na mo}ta na klerikot-ma` (teolo{ki ili ideolo{ki seedno) da go ima za sebe ekskluzivnoto pravo da prosuduva za toa {to e a {to ne e vrednosta za koja {to "treba"da se dade ìvotot na bojnoto pole. Toa {to, vojnikot od kogo se bara toa, pretstavuva ne~ij sin, soprug i tatko, se transformira od novootkrienite perspektivi na feminizmot, od manipulacija na negovata odgovornost vo kontra-argument i odbrana na pravoto na se~ij ìvot. @enata ve}e ne


~28 ~

dozvoluva da bide `rtva ili predmet koj se brani, bez razlika dali se vklu~uva vo nenasilna borba ili stanuva aktiven borec vo vooruèn konflikt ili pak bara za sebe ednakvo u~estvo vo politi~kiot proces ili pazarot, taa se bori za svojata perspektiva i vizura kon svetot. Taa perspektiva, stanuva se pojasno, e osobeno va`na za otporot kon vojnata voop{to. Vo svojata kniga "Rodot i nacijata" Najra Juval-Dejvis gi razgleduva razli~nite aspekti od prekrstuvawata na ènskata politika i antivoenite dvièwa. Taa ni gi predava kompleksnostite od ovie prekr{uvawa kako na primer razlikite koi se javuvaat vnatre feministi~kite strategii i gledi{ta po odnos na antimilitarizmot. Ova osobeno e izrazeno spored nea kako razlika pome|u ènite od prviot i ènite od tretiot svet. Zboruva, isto taka, za toa deka esencijalisti~kata konstrukcija na maìte kako agresivni i nasilni su{testva e taa koja se vklopuva vo nacionalisti~ko-militaristi~kiot mit, vo koj maìte se borat za "ènite i decata"i deka dodeka nekoi feministi tvrdat deka edinstven na~in da se uni{ti ovoj mit e ènite da u~estvuvaat vo voenite sili drugi prigovaraat na priklu~uvaweto na ènite vo vooruènite sili. @enite treba javno da se otkaàt od tvrdeweto deka maìte se borat zaradi niv i da ja povle~at svojata podr{ka i legitimacija. Potoa specifi~nata pozicija i perspektiva na ènite kako majki isto taka ima ogromna i nezamenliva uloga vo konstruirawe na edna centralna pozicija koja{to ja ima za~uvuvaweto na ìvotot, vo zada~ata na maj~instvoto, spored koja moè da se spoi so mirovnite praktiki i da bide protiv uni{tuvaweto na ìvotot. U{te edna pozicija na nekoi antimilitaristi~ki i antivoeni grupi na èni e deka nivnata antimilitaristi~ka borba e samo "vrvot na kopjeto vo nivnata borba protiv patrijarhalniot op{testven sistem ,vo celina, vo koj, spored niv, dominira ma{kiot ma~oizam i nasilstvoto" Vakvoto stojali{te bi moèlo da dovede do avtomatsko povrzuvawe me|u feminizmot, antimilitarizmot i pacifizmot, no toa bi bilo isklu~itelno ednostrano i redukcionisti~ko gledi{te koe vodi do takvi idealizirani pretstavi za ènskosta zatoa {to postojano se otkriva deka toga{ koga poziciite na ènite, vo pogled na mo}ta i vlijanieto, se na identi~no ramni{te so poziciite na maìte, nivnoto povedenie ne e nu`no razli~no i poprimerno od ma{koto povedenie. Taka {to pri potragata po korenite na vojnata, mitovite za toa zaradi kogo se vodat, odnosno koi se `rtvite a koi po~initelite, duri i najradikalnite feministi~ki stojali{ta se korisni. Me|utoa objektivnosta, multiperspektivnosta nesmeat da go izgubat svoeto zna~ewe vo taa rasprava. "Nitu edna diskusija za rodovite odnosi vo vooruènite sili ne moè da ostane na ova op{to nivo na rasprava za ènite i maìte. Nacionalnite, etni~kite, rasnite, klasnite, regionalnite, starosnite podelbi, kako i podelbite spored sposobnostite, se klu~ni za pozicioniraweto na specifi~nite individuii grupirawa na ènite- kako i na maìte - vo vooruènite sili i vo vojnite i, bez da se ispitaat ovie specifi~ni op{testveni odnosi, na{ite soznanija za zaemnoto vlijanie me|u maìte ili ènite,od edna strana, i ovie golemi op{testveni i politi~ki areni, od druga strana, moè da bide samo delumno i nekorektno." Bez razlika dali e kontrolata na teritorijata ili grabeòt, korenot na vojnata, po~nuvajki od najranite i najprimitivnite formi na konflikt, kako onoj so tu|inskoto pleme, pa se do kompleksnite sovremeni vojni (iako i ovie moàt da se vidat reducirano vo krajna linija na istiot tip na dehumanizacija kako prviot) na dràvi, ekonomii, etni~ki grupi, pa duri i maala so svoite urbani voini i bandi, `rtvata e ona {to od sekoj ~len na zavadenite zaednici se bara za da i bide dozvoleno da bide del od nea. Bez `rtva, od druga strana pak, te{ko se konstruira bilo kakva zaednica, miroqubiva ili ne. Taka {to, kone~no, `rtvuvaweto stanuva preduslov kako za mirot taka i za vojnata, so taa razlika {to `rtvata e istovremeno i edinstveniot rezultat na vojnata za pove}eto {to u~estvuvaat vo nea.


~29 ~

Imperija-Pleme Dve tendencii vo formiraweto na zaednicite niz istorijata moàt da se prepoznaat nezavisno od kulturnite, proizvodstveno-tehni~kite razliki ili op{tite razliki vo ìvotnite uslovi na opredeleno istorisko doba. Dvete na izvesen na~in se povrzani so akumulacijata. Razlikite se javuvaat vo obemot vo koj na akumulacijata na mo} ñ se dava prominentna uloga na cel sama za sebe. Te{ko bi izbegnal obvinuvawe tuka za redukcinizam dokolku pred da gi imenuvam ovie tendencii ne se ogradam od nivna kategorijalizacija. ]e se posluàm so gemoetriska analogija namesto da gi voobli~am vo kone~na nominalna forma ovie dve strukturi ili dve tendencii kako piramidalna (kompleksna pove}e dimenzionalna naso~ena kon akumulacija na mo} pove}e otkolku odrùvawe na balansot koja ne se somneva vo progresot) i kru`na ( sinergi~na pove}e naso~ena kon odrùvawe na individualnite ~lenovi kako preduslov za nejzino odrùvawe). Ova viduvawe se kosi so modernisti~kiot priod kon linearnoto viduvawe za istorijata, istovremeno davajki poinakva perspektiva od strogo lokaliziranata koja se nudi od postmodernite. Imeno ovie dve tendencii ne se isklu~ivi ili sekoga{ sprotistaveni edna na druga. Dokolku se vidat kako komplementarni duri i toga{ koga se vo konflikt, poto~no vtorata ,uslovno poslabata, ja gledam kako otpor kon prvata no otpor koj i ovozmoùva na prvata da ne se odvede samata sebesi vo katastrofi~en raspad ,koj e neminoven, dokolku pritisokot koj se sozdava od akumulacijata na mo} na koja nema koj da i se sprotistavi e prodolèn predaleku nadvor od granicite na sopstvenata refleksivnost i odr`livost. Ovoj otpor nekoga{ e pove}e uspe{en nekoga{ pomalku. Sli~no na ova i Gelner vo Naciite i nacionalizmot veli : ~ove{tvoto sekoga{ se organiziralo vo grupi od site vidovi, formi i golemini, ponekoga{ strogo definirani, a ponekoga{ labavi, ponekoga{ uredno vgnezdeni, a ponekoga{ preklopeni i isprepleteni. Beskrajno e raznoobrazieto na ovie mo`nosti i na principite vrz osnova na koi se sozdavale i se odrùvale grupite. No, o~igledno, klu~ni se dva zaedni~ki pri~initeli ili katalizatori pri formiraweto na grupite i nivnoto odrùvawe: voqata, dobrovolnata privrzanost i identifikacija, lojalnosta i solidarnosta, od edna strana ; stravot prinudata i obvrzanosta , od druga strana. Ovie dve mo`nosti gi so~inuvaat krajnite polovi po dolìnata na eden vid spektar. Nekoi zaednici moè da se baziraat isklu~ivo ili prete`no na ednata ili drugata mo`nost, no takvite mora da se retki. Najistrajnite grupi se baziraat me{avina od lojalnost i identifikacija (dobrovolna privrzanost), kako i na me{avina od nadvore{ni, pozitivni ili negativni pottici na nadeì i stravovi.32

32 Gelner, Ernst. - Нациите и национализмот. (Skopje: "Kultura", 2001; biblioteka "Idei") str. 78


~30 ~

Perspektivi


~31 ~

Ekologijata i noviot anti-kapitalizam

Kutrite apologeti na kapitalisti~kata nadmo}. Navistina gi soàluvam. Ne ja imaa sre}ata da im potrae radosta nitu dve decenii otkako se proglasija za apsolutni {ampioni na ideolo{kata vojna od dvesettiot vek koga samata planeta re{i da im gi dostavi svoite kontra-argumenti. Ne sakam da bidam pogre{no svaten kako nekakov apologet na totalitaristi~kite dràvi-monstrumi koi so opredelena strate{ka predumisla bea ozna~eni kako "komunisti~ki". Mojata cel e edinstveno da upatam na la`niot dualizam vo taa vojna. Imeno, ne sekoj konflikt, osobeno ne ovoj za koj stanuva zbor, se sostoi od pravi~na i nepravi~na strana. Naj~esto vsu{nost, stanuva zbor za dva podednakvo monstruozni protivnici. Bolesta na kapitalizmot e istata taa upornost i istrajnost vo samoodrùvaweto duri i toga{ koga zagazuva vo iracionalni i kontradiktorni sostojbi ,{to neminovno vodi kon avtodestruktivnost ili konsekventno krajna iracionalnost. Ova, nadopolneto so isklu~itelnata efikasnost vo asimiliraweto na kriti~kite diskursi, naso~eni kon istiot toj sistem i strate{kata utilizacija na apsorbiraniot diskurs za samoodrùvawe, fenomen koj e dobro poznat i od razli~ni aspekti kriti~ki ispituvan, gi pravi ovie iracionalnosti isklu~ivo opasni, osobeno ako seu{te se insistira na starite ideolo{ki sudiri, sega koga e toa najbesmisleno i najo~igledno deka pobedata vo takvite sudiri e jalova ili pirova pobeda. Granicite koi gi opredeluvaat politi~kite subjekti kako levi ili desni vsu{nost se odamna izbledeni i postojat samo vo nominalnata golotija na partiskiot obred. Zna~ajnite aspekti na tie podelbi se stopeni i sega se prelevaat namesto da se prekr{uvaat vo sverata koja za àl ima elementi na u{te pogolema i rudimentarna urgentnost koja upatuva na opstanok a ne na vakva ili onakva idnina. Iako politi~kiot fenomen na globalnoto zatopluvawe se pove}e se vulgarizira i se vmetnuva vo mehanizmot na mediumskata manipulativna ma{inerija, faktot deka pove}e ne moè da se podmetnuva pod tepihot, {to vpro~em be{e deceniska praktika bidejki problemot na prekumenroto proizvodstvo na smetka na prirodnite resursi i op{tite ìvotni uslovi e star i mnogu dobro poznat problem na kapitalizmot. . . "Mitologijata na kontrolata gi maskira realnostite na ekonomijata na sudniot den (doomsday economy) stesnuvajki ja popularnata referentna ramka do to~ka do koja e nevozmo`noda se vidi podaleku od slednoto nadograduvawe na pretspakuvan ìvoten stil. Seprisutnata komodifikacija na site aspekti na ìvotot ja pretvara slobodata vo "brendirawe imix"i "plasman na produkti" dodeka distinkcijata me|u gra|anin i konzument (potro{uva~) stanuva se pozamatena. (Reinsborough, 2004) . . . . . . vo korporatiziraniot svet ne~iite prava se definirani spored nivnata kupovna mo}- pristap do zdrvastvena grià, edukacija, zdrava ishrana, mentalna stimulacija, ili prirodata se site funkcii na toa kolku pari imate. Pravoto na prekumerno-konzumiraweto zafa}a centralno mesto vo novata neiskaàna povelba na pravata (the Bill of rights) na Amerika , ink. Zemja na korporacijata, od korporacijata i za korporacijata. Unifikacijata na Evropa izgleda podgotvena da sledi sli~en pat kon Soedineti Evropski Dràvi. Rakot se {iri. Konzumerizmot e manifestacija na na{eto patolo{ko reprogramirawe da ne se pra{uvame od kade site ovie "stvari" poteknuvaat. Ovaa mitologija se potpira vrz na{ata ekolo{ka iliteratnost da ne ubedi deka sekoj moè da go ìvee "amerikanskiot" ìvoten stil na prekumerna konsumpcija sé dodeka dovolno naporno raboti. Celosno kondicioniranite konzumenti mislat samo vo uslovenosta na samite sebesi, odnesuvajki se kako da ne postojat ekolo{ki limiti vo svetot. I kletkata na rakot operira kako da ne e del od pogolem organizam.


~32 ~

Na ova mesto od mojot tekst konvergiraat modalitetite na preispituvawe na sopstvenoto znaewe koe celi kon praksa i legitimiraweto na tekstot osobeno vo odnos na praksata. Ovie modaliteti moè da se prepoznaat vo najrazli~ni pravci na sovremenite tekovi od postkolonijalnite privilegirawa ili analizata na subalterniot tekst do lokalnite aktivisti koi istovremeno se intelektualno angaìrani a ne i pripa|aat na akademskata elita a ja crpat svojata tekstualnost od sekojdnevnata borba na uli~niot protest, na lokalnoto redefinirawe i eksperimentirawe so alternativno konstruirani ili redizajnirani mali zaednici kako formi na otpor, na reotkrivawe na izgubenite i zaboravenite glasovi na minatite otpori. Vo taa nasoka ovde }e navedam dve pisma koi gi deli vremenski period od skoro sto i pedest godini na dvajca plemenski poglavari od dva razli~ni kontinenti a koi gi povrzuva svest koja za zapadniot sovremen subjekt seu{te e kompletna novost. Prviot tekst "Pismo na indijanskiot poglavar na plemeto Sijetl do pretsedatelot Pirs od 1854 godina" ja sodrì tragedijata na eden genocid i predupreduvaweto za posledicite na odnosot na edna ednodimenzionalna kultura i posledicite na svetogledot koj e posledica na taa ednodimenzionalnost. . . . Znaeme deka beliot ~ovek ne ne razbira. Nego mu e eden del od zemjata isto {to i bilo koj drug. Toj e stranec {to doa|a no}e i na zemjata ñ odzema sé {to mu treba. Zemjata ne mu e brat- tuku neprijatel. Otkako }e ja pokori toj odi ponatamu. Gi ostava zad sebe grobovite na svoite tatkovci i ne pati poradi toa. Ja odzema zemjata na svoite deca i ne mu e grià. Grobovite na negovite tatkovci i zemjata {to deca mu ra|a- ostanuvaat zaboraveni. Kon majkata-zemja i bratot-nebo se odnesuva kako kon predmeti {to moàt da se kupat, ograbat, prodadat kako stoka ili sjaen nakit! Negovata al~nost }e ja uni{ti zemjata i pozadi sebe }e ostavi pusto{. Ne znam. Na{iot na~in se razlikuva od va{iot. Od pogledot na va{ite gradovi crveniot ~ovek go zdoboluvaat o~ite. Toa e moèbi zatoa {to e crveniot ~ovek div i ne gi razbira ne{tata. Vo gradovite na beliot ~ovek nema mirno kat~e. Nema mesto na koe bi se za~ulo otvoraweto na proletnoto lisje ili trepetot na krilata na mu{i~kata. Moèbi zatoa {to sme divi - ednostavno ne sva}am! Bukata mi gi navreduva u{ite. {to vredi ìvotot ako ~ovekot na moè da go ~ue krikot na divata koza ili no}nata prepirka na àbite vo barata? Jas sum crven ~ovek i ne razbiram mnogu . . . . Indijanecot go saka zvukot na vetrot koga si poigruva so povr{inata na mo~uri{teto. I mirisot na vetreto, osveèn od popladnevniot do`d ili borovinata. . . . Najgolemoto bogatstvo na crveniot ~ovek e vozduhot. Sé ìvo uìva ist vozduh- ìvotnite, drvoto i ~ovekot. Na site im e toj vozduh potreben. Beliot ~ovek kako da ne go zabeleùva vozduhot {to go vdi{uva. Kako nekoj {to e dolgo na smrtna postela, neosetliv e na smrdeata. Vi ja prodademe li zemjata, mora da znaete deka ni e vozduhot dragocen. Deka vozduhot go deli svojot zdiv so siot ìvot {to go odrùva. Vetrot {to na mojot dedo mu go dal prviot zdiv, }e go prifati i negoviot posleden izdiv. Ako vi ja prodademe zemjata, morate da ja ~uvate kako svetiwa. Kako mesto na koe beliot ~ovek }e moè da go vdi{e vetrot zasladen so mirisot na polskoto cve}e. ]e ja razgledame va{ata ponuda da ja kupite zemjata. Odlu~ime li da se soglasime, zahtevame da ispolnite eden uslov: beliot ~ovek }e mora da se odnesuva so ìvotnite na ovoj kraj kako so svoi bra}a! Div sum i ne razbiram poinakov ìvot. Vidov vo preriite iljadnici bizoni koi beliot ~ovek gi ubil, pukajki od ogneniot kow koj juri niz prerijata. Div sum i ne razbiram kako èlezniot kow od koj fr~i dim moè da bide povaèn od ìviot bizon, kogo nie go ubivama za da preìveeme. [to e ~ovekot bez ìvotnite? Koga ìvotnite bi gi nemalo, ~ovekot bi umrel od golema osamenost. [to gode da gi zadesi ìvotnite, nabrzo gi snajduva i lu|eto. Sé e vo svetot povrzano.


~33 ~

]e morate va{ite deca da gi u~ite deka pod nozete im e pepelta na na{ite dedovci. Za da ja po~ituvaat zemjata }e im kaète deka e zemjata bogata so ìvotot na na{ite predci. ]e morate da gi u~ite svoite deca isto kako {to nie gi u~ime na{ite- deka ni e zemjata majka. [to ja snao|a zemjata - gi snao|a i nejzinite deca. Pluka li ~ovekot po zemjata - pluka na samiot sebe si. Zemjata ne mu pripa|a na ~ovekot - ~ovekot ñ pripa|a na zemjata. Toa dobro go znaeme. Sé e vo me|usebna vrska, kako {to e semejstvoto so krv soedineta. Sé e povrzano. Ne e ~ovekot tvorec na tkaeninata na ìvotot, tuku samo vlakno vo nea. [to ~ini so tkaeninata pravi i so sebe. Duri ni beliot ~ovek, ~ij bog istapi i govori so nego kako prijatel so prijatel, ne }e ja izbegne zaedni~kata sudbina. Moèbi sme sepak bra}a? ]e vidime. . . Ne razbiram zo{to se ubiva bizonot? Zo{to se krotat divite kowi? Zo{to e vo dlabo~inata na {umata tolkava ~ove~ka smrdea? Zo{to e pogledot na zelenite bregovi isprekinat so ìci {to zboruvaat? Kade se? Gi nema pove}e. Kade e orelot? Odletal. Na vistinskoto ìveewe mu e dojdeno kraj. Po~nuva borbata za opstanok.

Vo ovoj tekst na ednostaven i zagrièn ~ovek od vekot na raniot kapitalizam ima isto tolku ako ne i pove}e informacija kolku i vo najkompleksnite nau~ni studii za efektite na globalnoto zatopluvawe vrz ekosistemite denes. Toa zna~i deka ona {to nedostasuva ne e neophodno vrzano za informacija ili duri i komunicirawe na taa informacija tuku so kultura na ìveewe svetogled i komunicirawe na kulturata na ìveewe i svetogledot. Vtoroto pismo e od ovoj milenium i bi trebalo vo sebe da nosi pooptimisti~ka poraka deka borbata za za~uvuvawe na planetata ne e zaludna.

Kralot Pari e samo iluzija Poraka od plemenskite voda~i na narodot U'Va, podneseno na 7-mi Maj 2002, od ûbara, Bojaka, Kolumbija, do nacionalnata i internacionalnata javnost, objaveno po povod povlekuvaweto na Occidental Petroleum od svetata zemja na U'Va.

Denes gi povikuvame site deca na zemjata kako nas, da ni se pridruàt vo porakata

kon svetot deka Majkata Zemja e ìva, deka U'vite se ìvi, i deka splotuvaweto na mnogute glasovi, dlanki, povici, pi{uvawa, meditacii i misli e ona {to gi oslobodi lu|eto od agresorite i uni{tuva~ite. Site nie ñ pripa|ame na boèstvenata kreacija, i kako takvi zasluùvame po~it. Majkata Zemja i pokraj toa {to e siluvana, prodolùva tivko da ne hrani i odrùva. Taa ne ~uvstvuva zavist. Taa zboruva, no retko koj go slu{a nejzioniot glas. Taa uporno glasno zaplakuva, no sé prodolùva kako i porano. Ova ne zagriùva, no nie Uvite i prijatelite na Uvite }e prodolìme da ja branime so na{iot glas, na{ite sveti posti, na{ite pesni, na{ata vera. Bra}a i sestri, vozduhot, vodata, sonceto i mese~inata se zatrueni i se uni{tuvaat. Ova ne zagriùva zatoa {to ako ~ove{tvoto saka da prodolì da ìvee nie treba da nosime odluki koi }e go spre~at na{eto samo-uni{tuvawe. Nikoj ne go uni{tuva ~ovekot. ôvekot se uni{tuva sebe si. Uvite sakaat da go izbegnat uni{tuvaweto na svetot zatoa {to sakame da prodolìme da ìveeme. Kralot pari e samo iluzija. Kapitalizmot e slep i varvarski. Toj kupuva sovesti, vladi, lu|e i nacii. Gi true vodata i vozduhot. Uni{tuva se. I na nas Uvite, toj ni veli deka sme ludi, no nie sakame da prodolìme da bideme ludi ako toa zna~i deka moème da prodolìme da postoime na na{ata mila Majka Zemja. Bra}a i sestri od svetot, U'Va }e prodolàt da ja branat Majkata Zemja. Ve povikuvame da ni se pridruìte.


~34 ~

Nakratko za nastanite koi se pozadinata na ova pismo. Prikaznata za domorodniot U'Va narod od Kolumbija se javuva na svetskata scena vo sredinata na devedesettite. Toa, za àl, ne e unikaten i nepoznat dotoga{ primer, na tragi~no odnesuvawe na edna beskrupulozna naftena kompanija, koja vr{i invazija vrz teritoriite na nekoja tradicionalna kultura i gi zagrozuva nejziniot na~inot na ìvot i kr{liviot ekosistem vo koj taa kultura opstojuva. Toa e nova verzija na istata 500 godi{na prikazna na konkvistadori, invazii i genocid koja ja voobli~i istorijata na amerikite, samo {to ovoj pat zlatoto za koe osvojuva~ite bea spremni da ubijat be{e crno. Vo prviot slu~aj simbolot na kapitalisti~kiot"progres"e èleznicata, koja gi zabrza vremeto, go efektuira{e koloniziraweto na prostorot vo ime na modernata industrijalizacija na raniot kapitalizam; a vo vtoriov slu~aj gorivoto koe go podgreva sovremeniot tehni~ki progres i zavisnosta od zabrzuvaweto. Za U'Vite (ime koe zna~i misle~kiot narod), naftata pretstavuva ruira , {to zna~i "krvta na Majkata Zemja", i da se vadi od zemjata zna~i da se skvernavat nivnite najsveti veruvawa. Za Occidental Petroleum(OXY) naftata e lukrativnata droga na industriskoto op{testvo i brza pateka do rekordni profiti. Me|utoa, na 3-ti Maj, 2002, inspirativniot i beskompromisniot otpor na Uva narodot dovede do istoriski presvrt. Otkako najgolemite investitori na OXY bile targetirani za demonstracii i direktna akcija na pove}e od sedumdeset i pet lokacii niz celiot svet, vo rok od {est meseci tieispu{tile 60 procenti od akciite od naftenata kompanija. Za vreme na pretsedatelskite izbori vo SAD vo 2000, podrùva~ite na Uba vo SAD se soo~ija so politi~ki najistaknatiot akcioner na OXY porane{niot potpretsedatel Al Gor a niz celata planeta imalo bran na solidarnost so Uva narodot od najrazli~ni dvièwa i zaednici koi kone~no dovele do toa OXY da se otkaè od svoite koncesii na svetata zemja na Uva. Ovoj primer e dotolku pointeresen zaradi involviranosta na Al Gor koj svojata politi~ka kariera ja gradi obiduvajki se da se istakne kako politi~ar koj e zagrièn za ekolo{kata kriza. Negovite nastapi se naj~esto samo edno pompezno mediumsko defokusirawe na javnosta od vistinskite vinovnici za ekolo{kata kriza i simbol za toa kako marksoviot opis na sposobnosta na sistemot da ja pretvori katastrofata i krizata koja samiot kontinuirano, cikli~no ja predizvikuva vo nova {ansa da se odrì i nagolemi.33

33 Mar{al Berman vo "Se {to e ~isto i vostanoveno se pretvara vo dim: Marks, modernizam i modernizacija", kako i Frederik Xejmson vo "Kulturnata logika na docniot kapitalizam" i obajcata referiraat na del od dijalekti~kite viduvawa na Marks vo manifestot vo odnos na ovoj fenomen. . buròazijata ne moè da egzistira bez da gi revolucionerizira neprekinato orudijata za proizvodstvo, sledstveno i proizvodnite odnosi. Naprotiv, na site porane{ni industriski klasi im be{e prv uslov za nivniot opstanok neizmenetoto zadrùvawe na stariot na~in na proizvodstvo. Neprekinatite prevrati vo proizvodstvoto, neprestajnoto potresuvawe na site op{testveni odnosi, ve~nata nesigurnost i dvièwe ja odlikuvaat buròaskata epoha od site drugi epoh. Site cvrsti, r'|osani odnosi, so site starinski pretstavi i razbirawa {to niv gi pridruùvaat, taa gi rastopuva i site novi {to izniknuvaat, zastaruvaat u{te nezacvrsnati. Se {to e stale{ko i za~maeno is~eznuva, se {to e sveto se oskvernavuva, i lu|eto se najposle prinudeni na svojata polo`ba, na me|usebnite odnosi da poglednat so trezveni o~i. . . (Manifest na komunisti~kata partija; Skopje :"Kultura",1978 str.23) . . . Ovoj pasus od "Manifestot" e ~esto komentiran vo kontekst na raspravata za modernizmot i postmodernata. Voop{to i za sovremenata debata vo odnos na legitimiraweto na tekstot, koloniziraweto na diskursite na otporot i asimilacijata i apsorbcijata vo mediumskite marketin{ki alatki na ovie otpori, vra}aweto kon ovie delovi od marksovata teorija e seu{te , spored mene, ako ne aktuelno toga{ korisno.

Problemot e denes {to krizata koja kapitalot ja predizvikuva ne e edinstveno monetarna i kriza na opstanokot na niskite sloevi tuku i nau~no evidentirana mo`nost deka vo ovaa kriza postoi to~ka od koja nema vra}awe za celata planeta.


~35 ~

Praxis , pluralizmot na diskursite i nivniot legitimitet Povikuvaweto na pluralnost ili perspektivizam vo postmodernata ne e nejzina originalna ideja, iako e moèbi pretstavuvana kako takva. Razlikata, sepak, koja bi moèla da se napravi pome|u niv i praksistite, na primer, (koi isto taka napravija obid da go vklu~at perspektivizmot) e vo strategijata poradi koja se vloùvale vo specifi~niot tip na pluralnost. Se ~ini deka relativizacijata preku uvaùvawe i na somnitelno legitimni diskursi kaj nekoi postmoderni avtori e ako ne glavna cel toga{ e neminovna posledica na takvata pluralnost. Sevo ova dosega pretstaveno vo ovoj tekst, navistina e rasposlano na premnogu, moèbi, {iroko pole za da moè da go dovedeme do nekakov zaklu~ok a povtorno toa da ne bide nitu na premnogu reduktiven na~in storeno, nitu da ostane so nekakva aura na nedoslednost. Celta sepak, od druga strana, ne e da sprovedam odloùvawe od toj tip {to }e go ostavam tekstot bez bilo kakva zavr{na preokupacija, iako toa od postmodernisti~ki agol gledano bi bilo i sosema legitimna i nimalku nova strategija. Zatoa tuka sum upaten na pra{awata koi se odnesuvaat na sovremenite preokupacii so tekstot ili e toa pra{awe na sovremenata, postmoderna preokupacija so tekstot na smetka na praksata. Da ja stavime za kraj vo fokusot na vnimanieto rabotata na Gajatri Spivak. Nejzinite tri klu~ni koordinati se feminizmot, dekonstrukcijata i vo izvesna mera i na specifi~en na~in marksizmot. Od ovie tri taa najdosledno se drì do dekonstrukcijata i opasnosta koja so toa doa|a od edno beskone~no vra}awe kon tekstot. Ova e ~esto vo kontradikcija so drugite dve to~ki i pretstavuva primer za paralizira~kite aspekti na postmoderniot model na teorija od pozicija na praksata. "So pomala lesnotija od porano mislam na menuvawe na svetot. Im predavam na mal broj ~uvari na konon(adata)ot, maì ili èni, feministki ili ma{ki, za toa kako da si gi ~itaat sopstvenite tekstovi, najdobro {to moàt." Koga go upotrebuvam poimot na praksis, vleguvajki na del od terenot na marksisti~kite teorii, mora da se prisetime deka pod toj poim ne se podrazbiraat isklu~ivo konkretnite deluvawa, revolucionernata praksa ili ako sakate "menuvaweto na svetot". Jasno e i kaj Marks deka pod praksis podrazbira i intelektualna praksa. Ova se razbira deka intelektualci od takva veli~ina kako Gajatri Spivak dobro go zanaat: "Mnogu sum zainteresirana za postojana kriti~ka praktika i mislam deka {tom ~ovek ima nepriznaeti totalizantni impulsi, moè da zavr{i privilegirajki ja sopstvenata praktika." Ovaa misla pak me upatuva na ona pra{awe koe dosega ne si go postaviv a go navestiv na po~etokot, a glase{e : - [to Jas znam za politi~koto? ;i me soo~uva so u{te edno, koe proizleguva od mislata na Spivak, a toa e dali ostanuva poinakov izbor osven da se privilegira sopstvenata praktika vo potragata po legitimirawe na tekstot i koj e toj izbor? îja praktika }e bide vredna da se zabeleì pa duri i privilegira a koja e bezna~ajna ili pomalku zna~ajna? Istovremeno fukovskoto pra{awe: - koi sme nie sega ?- dopolnitelno me ohrabruva vo ovoj moj strategiski rizi~en potfat na vra}awe kon teoriski pravci koi se ve}e nepopularni ili namerno zaboraveni. Pa taka, nemoè vo preispituvaweto na toa:- koj sum jas? - vo istiot kontekst na: - {to jas znam? -da se odbegne faktot deka sum makedonec. roden


~36 ~

vo Jugoslavija, vo koja imalo takanare~ena Praksis {kola na filozofska misla, koja bila etablirana vo svetot, koja se fundirala na marksizam a istovremeno bila disidentna vo odnos na reìmot koj vladeel. Od ~isto subalterni pozicii da trgnam i da si dozvolam postkolonijalen rakurs na moeto teorisko angaìrawe, sopostaveni pokraj drug tip na nedovolno istraèni a zna~ajni tekstovi za razvivaweto na takov tip na postkolonijalen diskurs ,koj bi bil prigoden za istoriskite specifiki na na{iot teren, kako {to se na primer : limitiranite tekstovi za bogomilskoto dvièwe, turskite arhivi za razli~nite revolucionerni dvièwa, srpskite i bugarskite arhivi itn. ;neprepro~ituvaweto na praksistite od dene{ni pozicii e neodgovorno tokmu zaradi mnogu pogolemata dostapnost vo odnos na prviot potfat. Ova lokalizirawe sekako deka ne e edinstvenata cel i kone~niot kapacitet na eden lokalen diskurs. Angaìraweto bara po~etna pozicija. Politi~kiot teren e terenot na informacijata, na sozdavaweto, specifi~noto grupirawe i so toa is~eznuvawe ili dominacija na informacijata. Krieweto na informaciite duri i preku specifi~noto kodirawe ve}e ne e validna opcija. Strategijata koja ja zamenuva ovaa e ve{toto manipulirawe so akumulacijata i pregrupiraweto na informacijata. Legitimiraweto na tekstot mora da pretstavuva hermenevti~ka strategija mnogu potesno povrzana so legitimnite praksi na alternativniot op{testven dizajn. Ako vo prvata polovinia na dvaesettiot vek postoel nerealen optimizam deka sistemot moè da se razmontira ili demontira i od negovite delovi sostavi nov i toa se pokaàlo kako neuspe{en proekt, toa avtomatski ne zna~i deka bitkata e gotova. Namesto toa denes treba da se fokusirame na ona {to e opcija; a toa spored moe mislewe e menuvawe na strategijata od strategija na razmontirawe vo strategija na redizajnirawe, od strategija na napu{tawe vo strategija na reklamacija, osobeno koga se raboti za reklamacija na urbaniot prostor vis a vis prirodniot ìvoten prostor. Sé dodeka nu`nosta od direktna akcija, vo nasoka na radikalna promena na ona {to e sepoo~igledno ekonomija na tivok holokaust, ne stava vo pozicijata vo koja sme, ne ni e ostavena mo`nost da go prodolùvame luksuzot na preterana pretpazlivost od programatski tekst koja e pretpostavena od introvertnosta i solipsizmot na postmodernite tekovi, osobeno kako onoj na dekonstruktivizmot. Nepreispituvaweto na mo`nosta da se vrati, i toa da se vrati na golema vrata, marksiti~kiot poim na praxis (vo edna nova svetlina se razbira ne prenebregnuvajki gi skrienite totalitalizmi i gre{ki vo prognozite) se doveduvame sebesi vo takvi pozicii koi nosat drugi i spored mene pogolemi opasnosti; a toa e vo ne predale~nata idnina da se razbudime vo okruùvawe koe e opredeleno od devastirana ìvotna sredina i tomovi i tomovi na prazen, neproduktiven i, kone~no ,avtoreferenten skribarium. Edna poznata parola od protesti na ekolo{kite aktivisti parafrazirano glasi vaka: "koga }e go odse~ete i poslednoto drvo, zatruete i posledniot potok }e svatite deka nemoète da jadete pari. . ." Toa {to vaì za parite, jas bi dodal tuka, vaì i za tokmu takviot tekst.


~37 ~

Koristena literatura Aristotel - Politika (Skopje: Slovo, 2006)

Benhabib, Seyla. -Epistemiologija postmodernizma: jedan odgovor Jean-Francois Lyotardu. Marksizam u svetu Br.45, str. 260-285. (Beograd: "Komunist”, 1986)

Best, Stiven. i Kelner, Daglas. - Postmoderna teorija: kriti~ki isleduvawa. (Skopje: "Kultura", 1996 ; biblioteka "Idei")

Bodrijar, @an. - Simulakrumi i simulacija. (Skopje: "Magor", 2001)

Viner, Norbert - Kibernetika i dru{tvo: qudska upotreba qudskih bi™a; (Beograd: "Nolit", 1973)

Galbrajt, Xon. - Anatomija na mo}ta. (Skopje: "Kultura", 1995; biblioteka "Idei")

Gelner, Ernst. - Нациите и национализмот. (Skopje: "Kultura", 2001; biblioteka "Idei")

Delez, @il i Gatari, Feliks. - [to e filozofija? (Skopje: "Kultura", 2001; biblioteka "Idei")

Juval-Dejvis, Najra - Rodot i Nacijata.(Skopje: "Sigmapres",2001)

Kahun, Lorens. - Od Modernizam do Postmodernizam. ( Skopje: "Templum", 2006)

Lyotardt, Jean-Francois. - Postmoderna Situacija; . Marksizam u svetu Br.45, str.247-260 (Beograd: "Komunist”, 1986)

Marks K. i Engels F. -Manifest na komunisti~kata partija (Skopje: "Kultura", 1978)

Ni~e, Fridrih - Voqa za Mo™. (Beograd:"Dereta", 1991 Biblioteka "Fototipska izdawa")

Nietzsche, F (1880). Nachlass, 6 Herbst 1880 (интернет извор http/www. thenietzschechanel.com)

Nietzsche, F. - Human, all to human : a book of free spirits. (Cambridge University Press, 1986)

Prigo`in, Ilja i Stenxers, Izabela. - Red od Haosot: nov dijalog na ~ovekot so prirodata. (Skopje: "Kultura", 1999; biblioteka "Idei")

Reinsborough, P. - Decolonizing the revolutionary imagination: values crisis, the politics of reality, and why there's going to be a common-sense revolution in this generation. In Globalize Liberation. How to uproot the system and build a better world (p. 487). (San Francisco: City Lights Books, 2004)

Reinsborough, P. - How the U'wa and peoples globalization Beat Big Oil In Globalize Liberation. How to uproot the system and build a better world (p. 4-8) (San Francisco: City Lights Books, 2004)


~38 ~

Sartre, Jeanan-Paul. - Egzistencijalizam je humanizam (Sarajevo: "Veselin Masleša",1964)

Spivak, Gajtri-^akrivorti . Postkolonijalna kritika ( Skopje: "Templum")

Симоновић , Дуња и Љубодраг. - Нови свет је могућ (Београд,2005; avtorsko izdanie)

Fuko, Mi{el. - Psihijatriska mo™: predavawa na Kole` de Fransu 1973-1974. (Novi Sad: "Svetovi", 2005)

Foucault, Michel. (1982). -The Subject and Power - Readings in contemporary political sociology. (Malden,USA: " Blacwell Publishers Ltd.", 2000);

Habermas, Jürgen. - Ulazak u postmodernu : Nietzsche kao točilo. Marksizam u svetu b.r 45 , str.34-55. (Beograd: "Komunist”, 1986)

Jameson, Frederic. - Politika teorije: ideološka stanovišta u sporu oko postmodernizma. Marksizam u svet br. 45 str. 411-424. (Beograd: "Komunist”, 1986)

Xordan, Glen i Vedon, Kris - Kulturna politika : klasa, rod, rasa i postmoderniot svet. (Skopje:"Templum", 1999)

Постмодерна теорија- Политички категории

Documents