Писмена припрема наставника за час из предмета Историја

Општи део

- Име и презиме студента: Кристиан Јерић

- Школа, разред, одељење и датум: Гимназија „(име)“, 3. разред друштвено - језичког смера, (одељење), 15. XII 2011. године

- Наставна тема: Срби под Хабсбуршком и Млетачком влашћу (XVI – XVIII век)

- Наставна јединица: Српски народ у Војној крајини, цивилној Хрватској и Славонији, сеобе у Русију

- Тип часа : Час изучавања новог градива

Планирање часа

- Циљеви часа:

а) образовни: Упознати ученике о положају Угарске и Хрватске у Хабсбурској монархији (XVI – XVIII столеће), као и о зачетку и развоју Војне Крајине до друге половине XVIII века. Посебну пажњу обратити на друштвени и

1

економски положај српског народа у наведеним земљама, и његовој сеоби у Русију. Скренути им пажњу на сукобе, али и на сарадњу између православаца и католика у Војној Крајини. Развити код ученика способност резоновања, критичког мишљења и изражајних способности.

б) васпитни: Развити код ученика интересовање према историји сопственог народа и Цркве, и на тај начин им повећати мотивацију за учење и интелектуални рад. Укоренити код њих тежњу према упорности и самосталности. Оспособити их за разумевање туђе културе и вероисповести. Истицањем позитивних и негативних примера учврстити код ученика друштвено прихватљиве моралне вредности.

- Исходи часа: Стицање основног знања о цивилној Угарској и Хрватској, Војној Крајини, као и о положају Срба у њима. Свест о сеоби и судбини српског народа у Русији. Развијање вештине ученика у поређењу историјских извора. Јачање свести о потреби верске трпељивости.

- Наставни облик рада: Фронтални рад

- Наставне методе рада: Комбиновање монолошке, дијалошке и текст методе

- Активност наставника: Настаник у уводном делу часа помоћу дијалошке методе рада повезује ново градиво са већ постојећим знањем ученика које се истовремено усавршава. У главном делу часа помоћу монолошке, дијалошке и текст методе наставник обрађује ново градиво, док у завршном делу часа кроз дијалог проверава њено разумевање код ученика, и задаје домаћи задатак чији је начин реализације објаснио ученицима.

- Наставна средства: Уџбеник, читанка, рачунар, видео бим, платно за пројектор, школска табла и

2

историјска карта (у случају недостатка наведених савремених визуалних средстава)

- Литерату за ученика:

а) Милутин Перовић – Реља Новаковић, Историја за III разред гимназије општег типа и друштвено - језичког смера и III разред стручних школа (културолошки техничар, правни техничар, биротехничар и техничар друштвене самозаштите), Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Београд 2003, 103 – 108. стр.

б) Владо Ст. Маријан, Српска историјска читанка 3. Историја Срба у XVIII веку према одабраним историјским изворима, Досије, Београд 2005, 15 – 181. стр.

- Литература за наставника:

а) Радован Самарџић и др, Историја српског народа, IV – 1, Српска књижевна задруга, Београд 1986, 55 – 85. и 163 – 305. стр.

б) Славко Гавриловић, О Србима Хабзбуршке монархије, Српска књижевна задруга, Београд 2010, 418 стр.

в) Franz Vaníček, Die Specialgeschichte der Militägrenze. Aus Originalquellen und Quellenwerken geschöpft, I – IV, Aus der kaiserlich-königlichen Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1875, 588 стр; 664 стр; 472 стр; 601 стр.

г) Zlatko Kudelić,Marčanska biskupija. Habsburgovci, pravoslavlje i crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611.-1755.), Hrvatski institut za povijest, Zagreb 2007, 584 стр.

3

Атрикулација часа

- Уводни део:

На почетку часа, у трајању од 5 минута, представићу се ученицима и приказати им прву страну презентације са насловом наставне јединице (Српски народ у Војној крајини, цивилној Хрватској и Славонији, сеобе у Русију) коју ћу обрађивати у главном делу часа. Наставна јединица се налази у склопу наставне теме Срби под Хабсбуршком и Млетачком влашћу (XVI – XVIII век), стога ћу, у уводном делу проверити постојеће знање ученика помоћу питања: Које земље подразумевамо под називом Хабсбуршка монархија у другој половини XVI века? (Подразумевамо аустријске наследне покрајине (Горња и Доња Аустрија, Тирол, Салцбург, Корушка, Штајерска и Крањска), Краљевину Чешку са Моравском и Шлезијом, као и део Краљевине Угарске (Мађарске) са Хрватском и Славонијом који није пао под Османску власт.) Који су основни правци сеоба Срба после Косовске битке? (Основни правци сеоба Срба после датог догађаја су на север у Краљевину Угарску, на северозапад у Славонију и на запад у Далмацију.) Под чијим вођством су се одиграле Прва и Друга велика сеоба Срба? (Прва велика сеоба Срба одиграла се под вођством пећког патријарха Арсенија III Црнојевића (Чарнојевића), а Друга под вођством Арсенија IV Јовановића.) Којим занимањем су се претежно бавили пребегли Срби? (Већином су били војници.).

4

- Главни део часа:

У главном делу часа, у трајању од 30 минута, настојаћу да обрадим нову наставну јединицу. На почетку показаћу ученицима другу страну презентације, на којем се налази слика Краљевине Угарске са Хрватском и Славонијом, и растумачићу ученицима да на којем простору је дошло до успостављања Османске власти после Мохачке битке (1526.) у којој је погину мађарско – хрватски и чешки краљ Лајош (Лудовик) II, односно после 1541. када је био наредни Османски поход на дату територију. После Лајошеве смрти, на мађарско – хрватски трон је део племства изабрало Фердинанда, брата Светог римског цара Карла V, док се други део определио за угарског магната Јована Запољу, те је дошло до грађанског рата који је окончан тек иза 1541, када је већ трећина наведене територије дошла под власт султана Сулејмана. Угарско – хрватске земље су начелно и у склопу Хабсбуршке монархије задржале своју самосталност, али је владар тежио да преко војске и администрације ојача свој положај и да их у управном, правном, економском и верском погледу приближи осталим земљама и покрајинама Хабсбуршке монархије. Треба нагласити да је Хрватска још од 1102. чинила државну заједницу са Угарском. Због притиска Османлија у другој половини XVI века хабсбуршки владари део хрватских и угарских земаља војнички организују као Војну Крајину. На простору Хрватске 1579. настале су Хрватска војна крајина (граница) са седиштем у Карловцу (Карловачки генералат) и Славонска са седиштем у Вараждину (Вараждински генералат). На трећој страни презентације ћу ученицима показати наведени простор где се од Сења до Саве налази Хрватска војна крајина, а од Саве до Драве Славонска, напоменућу да је између наведене две крајине постојала и

5

сићушна Банска крајина под управом хрватског бана. Срби су се на наведени простор доселили у неколико значајнијих сеоба: око Иванића и Крижевца (1542) и Вараждина (1582), док је једна сеоба Срба из Лике и Крбаве, коју су они настанили у XV веку, после пада наведеног простора под Османско царство стигла чак до Жумберка (1528). Већ у другој половини XVI века део Славоније се звао „Расциа“ или „Мала Влашка“, јер су хабсбуршки чиновници, као и хрватско племство Србе звали Рашанима или Власима, не чинећи разлику имеђу Срба и других православаца на наведеном простору. Војна крајина је своју вредност показа већ у току Дугог рата са Османлијама (1593 – 1606). Да би ученици стекли увид у друштвено – економски положај Срба у Војној Крајини прочитаће им се текст са 107. стране уџбеника Положај Срба у Славонској крајини у XVII веку. Напоменућу ученицима да је сличан положај граничара био и у Хрватској војној крајини. Затим да бих проверио њихово разумевање текста поставићу следећа питања: Ко је, када и коме даровао Влашке статуте ? (Даровао их је хабсбуршки владар Фердинанд II 1630. граничарима Славонске крајине.) Какве повластице су њиме стекли граничари? (Стекли су право да свако село бира сопственог кнеза или суца који уређује њихове унутрашње послове, као и да се слободно баве трговином.) После наведеног, споменућу да су за духовни живот православних крајишника изванредан значај имали манастири: Ораховица код Нашица, Лепавина (четврта страна презентације) код Копривнице и Пакра код Бјеловара. Католичка црква је тежила ка томе да православне придобије за црквену унију преко манастира Марче код Иванића. Наведена тежња је довела до уније у Жумберку (1750/51.) и Крижевцу (1777.). После Великог бечког рата (1683 – 1699) дошло је до настанка ткз. „нових“ војних граница, које су са „старима“ чинили

6

једну целину. Оне су: Посавска (са седиштем у Осијеку), Подунавска (са седиштем у Петроварадину), Потиска (са седиштем у Сегедину) и Поморишка (са седиштем у Араду). Наведене крајине биће приказане на петој страни презентације. У њима су Срби такође играли значајну улогу. Они су своју вредност као војници доказали у ратовима против Османлија који су се водили у првој половини XVIII века од 1716. до 1718. (Пожаревачки мир) и од 1737. до 1739. (Београдски мир), као и против мађарских устаника против хабсбуршке владавине („куруца“) од 1703. до 1711. У првом рату против Османлија Хабсбуршка монархија је стекла целу Посавину са обе стране реке и Срем, део данашње Централне Србије, као и највећи део Баната, док је у другом изгубила наведене тековине изузев Баната и леве обале Саве са Сремом. Да бих подстакао мисаону активизацију и логичко закључивање ученика поставићу питање : Шта се догодило са Потиском и Поморишком војном крајном после Београдског мира (1739)? (Дошло је до њиховог укидања (1751), јер је цео Банат постао део Хабсбуршке монархије.). Треба напоменути да су хрватски и угарски сталежи тежили да прошире своју контролу на Војну Крајину, док је хрватско и угарско племство гледало како да део крајишника сведе на кметовску зависност. Треба напоменути, да је део Срба живео у цивилној Хрватској и Славонији (са Сремом), односно деловима Хрватске и Славоније који нису били део Војне Крајине, у веома тешком кметском положају (као зависни сељаци). Због тога је долазило до побуна како православних тако и католичких граничара и сељака. Најзначајније су биле на простору „Мале Влашке“ 1706. и 1742 – 1743, као и у околини Вуковара 1755. Са тежњом да их умири и да им одреди обавезе према племству, у складу са моралним циљевима просвећеног апсолутизма, бечки двор је 1737.

7

донео урбар, скуп одредаба који су регулисали односе између наведена две групе. Он је коначан облик добио тек за време владавине Марије Терезије 1756. године. Како би заинтересовао ученике за историју нама блиских крајева, истаћи ћу, да су најзначајнија властелинства у Срему у дато доба припадала породицама Одескалки и Пејачевић. Управо због тешког положаја граничара и сељака је дошло до њихове сеобе у Русију. Њиме је било обухваћебно око десет хиљада лица, који су у два значајнија таласа населили простор са десне обале Дњепра („Нова Србија“, шеста страна през.) и са леве обале Дона („Славеносрбија“, седма страна през.). Обе ове полусамосталне територије су постојале свега око десет година до 1764. Убрзо после њиховог растурања дошло је до асимилације Срба. Поставићу ученицима питање: Шта мислите зашто је дошло до тако брзе асимилације Срба у Русији? (Пре свега, због тога што су оба народа словенског порекла и језика, као и православне вере, али и због малобројности Срба у Русији.).

- Завршни део часа

Последњих 10 минута часа искористићу да питам ученике да ли је било нејасноћа током главног дела излагања како би их отклонили. Показаћу им последњу (осму) страну презентације на којој ће бити исписани значајнији датуми и догађаји, те ћу поставити следећа питања како бих проверио, пре свега, разумевање ученика: Зашто је дошло до оснивања система Војне Крајине? (До тога је дошло због опасности коју су Османлије значиле за Хабсбуршку монархију) Чему је тежила Католичка црква у Војној Крајини? (Тежила је да спроведе црквену унију међу православним граничарима.) Који су узроци сеобе Срба у Русију? (Узроци су притисак који је вршен на

8

граничаре од стране хрватских и мађарских сталежа, царских официра, као и због верске политике Хабсбуршке монархије и Католичке цркве.). Затим ћу да задам домаћи задатак.

- Домаћи задатак:

Ученици да прочитају текст из историјске читанке (стране 130 – 132.) под насловом GRENZ - RECHT - Граничарско право, који обухвата део Сербелонијевог Регуламента из 1753, и да у писаној форми наведу разлике у одредбама о друштвено – економском положају граничара у односу на текст који је прочитан на часу (део Влашких статута, 107. страна уџбеника). Питаћу ученике да ли им је задатак јасан, те им саопштити да такође очекујем и да смисле одговоре на питања са краја лекције у уџбенику (108. страна), али да их не морају писмено израдити.

- Изглед презентације:

Приказаћу Microsoft office Powerpoint презентацију следеће садржине:

Прва страна: Наслов наставне јединице (Српски народ у Војној крајини, цивилној Хрватској и Славонији, сеобе у Русију)

Друга страна: Карта Краљевине Угарске са Хрватском и хабсбуршких земаља

Трећа страна: Хрватска (Карловачка) и Славонска (Вараждинска) Војна Крајина као део хабсбуршког одбранбеног система

Четврта страна: Слика Манастира Лепавина

Пета страна: Карта Војне Крајине после Великог бечког рата („старе“ и „нове“ војне границе)

Шеста страна: Карта Нове Србије у Русији

Седма страна: Карта Славеносрбије у Русији

9

Осма страна: Листа најважнијих догађаја

- Изглед табле (у случају да нема савремених визуалних средстава на таблу ћу да напишем наслов наставне јединице, као и осму страну презентације):

Српски народ у Војној крајини, цивилној Хрватској и Славонији, сеобе у Русију

Мохачка битка 29. август 1526.

Фердинанд постаје Угарски и Хрватски краљ 1526.

Сеоба Срба у околину Жумберка 1528.

Сеоба Срба у околину Иванића и Крижеваца 1542.

Сеоба Срба у околину Вараждина 1582.

Оснивање Хрватске и Славонске војне крајине 1579.

Дуги рат 1593 – 1606.

Велики бечки рат 1683 – 1699.

„Нове“ војне границе: Подунавска, Посавска, Потиска и Поморишка

Ратови са Османлијама: 1716 – 1718 и 1737 – 1739 и против „куруца“ 1703 – 1711.

Урбар Марије Терезије 1756.

Сеоба у Русију: 1751 – 1764.

10