ДНЕВНИК ПРАКСЕ ИЗ РАЧУНОВОДСТВА

21.05.2012-25.05.2012 Петровиц Владимир IV5Београд

САДРЖАЈ

1) О предузећу у коме сам био на пракиси….3

2) Средства и извор средстава ………………4

3) Расходи привредног друштва………….….6

4) Приходи привредног друштва……………10

5) Финансиски резултат привредног друштва…………………………………….14

6) Рачуноводствени извештај у складу са МРС………………………………………....16

7) Литература…………………….…………...17

2

О предузећу

Интершпед-Б је приватно предузеће основано 1999. године у Београду. Наша основна делатност су послови мећународне шпедиције и транспорт робе. Такоће имамо пословнице на царинским испоставама: Аеродром “Никола Тесла” у Београду, Лука Београд , камионски терминал Београд и складишта у Добановцима, предграђе Београда. Члан смо International Air Transport Association.

Послујемо са многим поѕнатим домаћим и страним компанијама. Такође смо “General Sales and Handling Agent” за територију Србије, Црне Горе Босне и Херцеговине и Македоније, немачке авио компаније Lufthansa Cargo.

Наше представништво за Србију се налази на општини Земун, у улици Стевана Марковића број 8. у Београду.

У оквиру шпедиције ми се бавимо следећим пословима:

   Air Cargo servis export, import    Air Cargo import sales    Door to door    Контејнерски транспорт    Збирни транспорт    Камионски транспорт    Железнички транспорт    Складиштење    Транзит

1. Средства и извори средстава привредног

3

Друштва

Појам

Да би предузеће обавило постављене задатке и тиме остварило свој циљ постојања, оно мора располагати одређеном имовином. Иљмеђу задатака и имовине, тј. Средстава посотје одређени односи и међусобна зависност. Средства морају и квантитативно и квалитативно да одговрају задатку предузећа. То тначи да ће једно производно предузеће, на пример, за производњу конфекције имати другачија средства од трговинског предузећа које продаје конфекцију. Свако предузеће, да би могло да послује, мора да располаже таквим конкретним облицима пословних средстава који су прилагођени његовом пословном задатку.

Према економском дефинисању имовина предузећа, с једне стране, јесте скуп различитих средстава која се користе и која су у функцији обављања пословних задатака предузећа, а ц друге стране, то је имовина према свом пореклу, тј. Чије је власништво та имовина, коме припада и коме ће припадати у случају престанка рада предузећа. Имовина (срества) предузећа увек је двоструко изражена: функција средстава – власниђтво средстава.

Целокупна имовина, тј. сва средства предузећа имају своје изворе којима се одређује порекло или начин њиховог прибављања власниђтва. Средства уложена при оснивању предузећа, или која су резултат пословања самог предузећа, представљају сопствена средства, тзв. сопствени или трајни капитал.

Средства прибављања путем кредита имају извор у обавезама (дуговањима) предузећа. Обавезе могу бити дугорочне и краткорочне, било да се реди о обавези према кредиторима или осталим повериоцима (добављачима).Сва средства предузећа представљају његову бруто имовину и називају се захедничким именом – актива.Извори средстава називају се заједничким именом – пасива.

Врсте средстава и извора средстава

Без обзира на конкретне облике средстава у употреби (функција) сва се средства, према намени коју имају у конкретном предузећу, третирају као пословна средства.

Пословна средства су неопходна за обављање пословним задатака (пословне делатности) и оне се према својој функцији или намени деле наЧ

- стална средства и- обртна средства.

Стална средства чине средства која се при коришћењу постепено вредносно троше не мењајући своје конкретне облике. У стална пословна

4

средства убрајају се основна средства и дугорочна финансијска улагања (улагања у хартије од вредности, удружена средства и банке и сл.)Обртна средства у току пословања предузећа мењају своје конкретне облике и у целини преносе своју вредност на следећи облик средстава. У обртна средства убрајају се залихе (материјала, производа, робе), потраживања и готовина.

Књижење

Промена :

Налогом за исплату са текућег рачуна је исплаћено 2.000,00 и пренето у благајну

Главна књига

2410-Текући рачун 2430-Благајна

 1) 2.000,00        

Дневник

2430 Благајна 2.000,00

2410 Текући рачун 2.000,00

   1) 2.000,00      

5

2.Расходи привредног друштва

Према Међународним рачуноводственим стандардима расходи су сва смањењаекономских користи у току обрачунског периода настала у облику одлива или смањења имовине а повећање обавеза што за последицу има смањење сопственог капитала или нето имовине.

Према важећим рачуноводственим прописима расходи се деле на : 1. ПОСЛОВНЕ РАСХОДЕ2. ФИНАНСИЈСКЕ РАСХОДЕ 3. ОСТАЛЕ РАСХОДЕ 1. ПОСЛОВНИ РАСХОДИ Пословне расходе чине расходи који су настали у пословању предузећа и доприносе стварању користи тј. прихода.Они настају независно од издатака новца тј. плаћања. Ту спадају. -Набавна вредност продате робе (торшкови настали при набавци робе која је продата) -Трошкови материјала (количина уторшеног материјала x цена по којој се води материјал; документ на осонову кога се књижи је требовање материјала) - Трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи (обрачуната зарада је је трошак за предузеће акњижи се на основу обрачунских листа зарада, накнада подразумева накнаде тј. зараду на основи уговора о делу, ауторских права, под осталим личним расходима сматрају се отпремнине за одлазак у пензију, јубиларне награде, трошкови превоза на службеном путу, трошкови исхране и смештаја на терену, трошкови превоза на радно место и са радног места.) -Трошкови производних услуга ( овде спадају: трошкови услуга на изради производа, трошкови транспортних услуга, торшкови услуга одржавања, торшкови закупнине, трошкови сајмова, трошкови рекламе и пропаганде.) -Трошкови амортизације и резервисања (трошкови амортизаије представљају вредност тј. новчани израз торшења основних средстава и нематеријалних улагања у веку трајања основних срестава, док су торшкови резервисања торшкови за евентуалне ризике на основу одржавања производа тј. опреме у гарантном року дужем од годину дана. Нпр уколико предузеће продаје робу или производе за које је неопходно предвидети гарантни рок за замену резервних деолава, важно је предвидети и торшкове заменне тих резерних делова.) -Нематеријални трошкови (овде спадају 1) трошкови непроизводних услуга тј. трошкови адвокатских услуга, тошкови услуга чишћења, трошкови рачуноводствене ревизије итд 2) трошкови репрезентације3) трошкови премије осигурања 4) трошкови платног промета5) торшкови чланарине итд. )

6

2.ФИНАНСИСКИ РАСХОДИ Финансијски расходи настају у оним случајевима када предузеће не може само својим средствима обезбедити континуитет рада, то су другим речима трошкови позајмљивања. Групишу се као: - Финансијски расходи из односа са повезаним правним лицима (најчешће се овде евидентира камата на кредите узете од повезаних правних лица, када кажемо повезана правна лица подразумевамо да су два или више правних лица повезана тако да једно од нјих има учешће у другом правном лицу)-Расходи камата (овде се евидентирају камате по кредитима на основу свих обавеза из дужничко поверилачких односа осим горе наведеног, затезне камате) –Негативне курсне разлике (ове разлике настају на основу пословних догажђаја који се исказују у страним средствима плаћања а књижења се спроводе у динарима РСД тј. домаћој валути. Због тога ове разлике могу настати из односа са купцима у иностранству а исто тако и са добављачима из иностранства, нпр уколико предузеће има девизно потраживање и курс стране валуте у моменту наплате овог потраживања падне на наш текући рачун пристиже мање средстава у динарској противвредности или нпр ако имамо девизну обавезу према добављачу из иностранства а у моменту плаћања курс стране валуте порасте са нашег текућег рачуна потребно је више средстава за измирење ове обавезе, ове овкве разлике исказују се и књиже на конту негативне курсне разлике)

3. ОСТАЛИ РАСХОДИ Овде убрајамо расходе настале у пословању предузећа који не доприноде стварању прихода. Ове расходе срећемо као: -Губитке по основу продаје и расходовања нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме (овде се евидентирају губици који настају при пордају основних средстава ако су основна средства продата по вредности нижој него што је садашња тј. книговодствена вредност основног средства, расходовање основних средстава значи повлачење из употребе, тј отуђење основних средства најчешће услед застарелости, оштећења) –Губитке од продаје материјала (ови губици настају ако је продајом материјала остварена мања вредност од њихове тренутне књиговодствене вредности) –Мањкови ( овде се евидентирају мањкови готовине, робе, материјала, основних средстава настали као разлика када је стварно стање ових делова имовине утврђених пописом, инвентаром мање од њихове књиговодствене вредности) –Расходи по основу директних отписа потраживања (ови расходи представљају расходе по основу ненаплаћених потраживања од купаца, а у случају када је ненаплативост потраживања документована судском одлуком нпр врши се искњижавање оваквог потраживања и стављање на терет расхода)

7

Књижење

Стигао нам је рачун за уторшену ел. Енергију. Гласи на 5400,00 без ПДВа.

5313-Торшкови ел. Енергије 270-ПДВ

 1) 972,00        

433- Добављачи у земљи 1) 6372,00    

    

                  5313    Трошкови ел. Енергије         5400,00                    270    ПДВ          972,00                     433  Добављачи у земљи             6372,00

                 

 1) 5400,00        

8

Инфо потрошача:

Инфо proizvođača:

Naziv firme:   Ime i prezime:  

Mesto:   Mesto:  

Adresa:   Adresa:

PIB:   PDV reg.br.   J.m.b.g.  

Tekući račun:   Broj lične karte:  

Telefon:   Fax:   Šifra i registarski broj:  

Podaci o odgovornom licu otkupljivača: Broj poljoprivrednog gazdinstva:  

Ime i prezime:   Tekući račun:  

Mesto i adresa stana:

  Telefon:  

Telefon:   E-pošta:  

- PRIZNANICA broj:  

r.                 jedin.       kvalitet cena vrednost p. iznos pdv vrednost    

br. NAZIV PROIZVODA mere količina (klasa) bez pdv bez pdv d. nadoknade sa pdv    

                                  nadokn. nadokn. v.   nadoknadom      - - - j.m. - din. din. % din. din. maloprod.

1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 cena

1 Електрична енергија KW 30,00 I 180,00 5.400,00  18% 972,00 6.372,00  

9

3. Приходи привредног друштва

Приходи (енг.РЕВЕНУЕ) су новчани израз резултата пословања који се остварују у завршној фази репродукције. Сви реализовани приходи једног обрачунског периода чине укупан приход. По ваţећим економским прописима укупни приходи се јављају у три облика :1. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 2. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ 3. ОСТАЛИ ПРИХОДИ

ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ Пословни приходи настају у следећим облицима: -Приходи од реализације робе, производа и услуга- настају продајом тј фактурисањем за продате производе, робу и услуге купцима. -Приходи од активирања учинака и робе за сопствене потребе-настаје када предузеће употребљава своје сопствене производе, робу и услуге за разне потребе у репродукционом циклусу,нпр предузеће које производи машине узело је сопствени производ као опрему за вршење делатности, или за сопствене потребе превоза робе или материјала користимо сопствени транспорт, сопствену монтаţу... Предпоставка код ове групе прихода је да бисмо за ове производе, тј услуге могли продајом остваривати приход, па се стога и овде остварује приход али у висини трошкова који су настали при производњи ових производа или услуга. -Повећање/смањење вредности залиха недовршене призводње и готових производа –у току обрачунског периода све промене вредности залиха евидентирају се у погонском књиговодству, а на крају периода доствља се извештај финансијском књиговодству на основу ког се врши књиţење повећања или смањења залиха. -Приходи од премија, субвенција, дотација, донација од државних органа – сви ови облици прихода представљају облике новчане помоћи које виши дрţавни органи дају ниţим дрţавним органима, предузећима, гранама, регијама и сл. Ови облици финансијске помоћи могу бити наменски (унапред се утврде сврхе – социјални програми, образовање, урбанистички захвати, покретање производње итд.) и ненаменски.. -Други пословни приходи-овде спадају приходи од чланарина, приходи од закупнина,и други

10

ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ Финансијски приходи настају на основу дугорочно пласираних новчаних срестава и краткорочно пласираних новчаних средстава а појављују се у облику : - Финансијски приходи из односа са повезаним правним лицима (најчешће се овде евидентира камата на кредите дате повезанин правним лицима, када каţемо повезана правна лица подразумевамо да су два или више правних или физичких лица повезана тако да једно од њих има учешће у другом правном лицу) -Приходи од камата (овде се евидентирају камате по датим кредитимана и камате на основу свих потраţивања из дуţничко поверилачких односа осим горе наведеног, и затезне камате) -Позитивне курсне разлике (ове разлике настају по основу пословних догаĎаја који се исказују у страним средствима плаћања а књиţења се спроводе у динарима РСД тј домаћој валути. Због тога ове разлике могу настати из односа са купима у иностранству а исто тако и са добављачима из иностранства; нпр уколико предузећа има девизно потраţивање и курс стране валуте у моменту наплате овог потраţивања порасте на наш текући рачун пристиţе више средстава у динарској противредности или нпр ако имамо девизну обавезу према добављачу из иностранства а у моменту плаћања курс стране валуте падне са нашег текућег рачуна потребно је мање средстава за измирење ова обавезе, ове овакве разлике исказују се и књиţе на конту позитивне курсне разлике. 3.

ОСТАЛИ ПРИХОДИ Остали приходи обухватају неуобичајене ставке и ставке раздобља које у текућем периоду представљају добитке па самим тим и повећавају резултат редовног пословања. Неуобичајене ставке јављају се у вези са ретко очекиваним догаĎајима и трансакцијама у редовном пословању правног лица. Овде спадају : -Добици од продаје нематеријалних улагања некретнина, постројења и опреме (овде се евидентирају добици који настају при продаји основних средстава ако су основна средства продата по вредности вишој него што је садашња тј књиговодствена вредност основног средства) -Добици од продаје материјала (ови добици настају ако је продајом материјала остварена већа вредност од њихове тренутне књиговодствене вредности). -Вишкови (овде се евидентирају вишкови готовине, робе, материјала, основних средстава настали као разлика када је стварно стање ових делова имовине утврĎених пописом инвентаром веће од њихове књиговодствене вредности) -Наплаћена отписана потраживања (овде се обухватају приходи од потраţивања која су раније директно или индиректно отписана. Наиме потраţивање ће бити отписано ако је наплата потраţивања неизвесна због тешке финансијске ситуације купаца, а ако овакав купац према коме је потраţивање отписано ипак своју обавезу измири, овај износ сматрамо приходом.) -Приходи од смањења обавеза (отпис обавеза представља приход који не настаје продајом учинака, производа него услед престанка раније створених обавеза у вези са

11

рецимо куповином материјала, робе, услуга или добијањем кредита и слично. Ови приходи натају услед чињенице да више не постоји обавеза плаћања неке раније створене обавезе)

Књижење

Продата је роба предузећу Coca-Cola за 200.000,00 без ПДВа.

Главна књига

602-приходи од продаје 470-Пдв

   1) 36.000,00      

202- Потраживање од купаца 1) 236.000,00    

    

Дневник

                  202   Потраживање од купаца          236.000,00                      470 ПДВ          36.000,00                    602 Приходи од продаје           200.000,00

     -Фа. Бр. 1049            

  1) 200.000,00       

12

Izdavalac računa:                    

Интершпед-Б doo/str       broj u evidenciji:  

Симе Марковића br.8         strana: 1

11000 Београд                PIB: 100400200 PEPDV: 27846111 A.P.R.broj: BP 2200/2008 Matični broj firme: 84732111      Tekući račun: 331-123456789012-22 ERSTE bank ad Novi Sad, 330-280654-14 CreditAgricol bankTelefon: 021-1000130 Fax:   E-mail:        * izdavalac računa se nalazi u registru PDV obveznika      

     primalac računa - kupac/klijent:              

            P D V                  

knjig

ovo

dja.

com

Ѕглобекс doo/strOTPREMNICA - RAČUN broj: 033-2010  

Datum izdavanja računa:   godine     21000 NOVI SAD Mesto izdavanja računa:   Симина улица br,207 Datum prometa dobara i usluga:   godine     PIB: 100200300   Mesto prometa dobara i usluga:   Tel. Fax.   Rok plaćanja:                       Tekući račun:   Način plaćanja: VIRMANSKI Fiskalni isečak BI:   Dokument izdat po Zakonu o porezu na dodatu vrednost i ostalim propisima

r. br

 jed.

merekoličina

cena bez pdv

vrednost bez pdv

r a b a t

OSNOVICA za PDV

stopa pdv

iznos PDV

VREDNOST SA PDV

V R S T A - N A Z I VD O B A R A - U S L U G A

 - - - - din. din. % din. % din. din.

1. RADNI STO kom 1,00 200.000,00 170000,00 200.000,00 18 36.000,00 236.000,00

13

4. РЕЗУЛТАТ ПОСЛОВАЊА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Успјешност пословања уобицајено се дефинира као способност остваривања одредених циљева. Циљеви могу бити разлицити,а то знаци да и успјешност пословања зависи од постављених критерија, тј. од дефинираних циљева. Најцешци циљ је профитабилност пословања. Је ли то остварено и у којој мјери види се из извјештаја који се зове рацун добити и губитка ( Профит анд Лосс Аццоунт или П&Л Статемент ). За разлику од биланса који показује финансијски положај у одреденом временском тренутку, рацун добити и губитка приказује активности предузеца у одреденом раздобљу. Основни категоријални елементи овог извјештаја јесу приходи, расходи и њихова разлика добит или губитак.

Састављање извјештаја који говори о успјешности пословања зависи од одредби постојеце рацуноводствене регулативе. Облик, односно шема билабса успјеха, исто као и биланса стања , може бити:а) прописана законом иб) предложена уз знатну слободу у креирању форме рацуна добити и губитка.

У посљедњем слуцају предузеца потребну информативну снагу извјештаја остварују структурирањем прихода и расхода, зависно од својих потреба и јасно уважавајуци захтјеве важецих рацуноводствених стандарда. У наведеним могуцностима водеци рацуна прије свега о• формалном изгледу и• стуктури прихода и расхода.

Исто као и биланс стања, и биланс успјеха може се приказати у облику једностраног или двостраног рацуна. Због веце исказане моци уобицајено се у свијету користи једнострани рацун. Такав степенит облик омогуцује сегментирање прихода и расхода, односно исказивање резултата према врстама активности. Тако се уобицајено добит ( губитак ) исказује посебно као:

14

• добит из редовног пословања• добит од финансирања и• добит из ванредних активности

69 Приходи од продајеПриходи од улагањаПриходи од финансирањаОстали приходиВаредни приходиУКУПНИ ПРИХОДИ

Расходи од оперативне дјел.Расходи од улагањаРасходи од финансирањаОстали расходиВанредни расходиУКУПНИ РАСХОДИ

ДОБИТГУБИТАК

Биланс успеха је финансијски извештај у коме се приказују приходи и расходи привредног друштва са циљем утврђивања резултата пословања (остварене добити или губитка) у одређеном временском периоду.

Логично, садржину биланса успеха чине приходи и расходи стим да се нарочито истиче структура прихода и расхода.

15

5.РАЧУНОВОДСТВЕНИ ИЗВЕШТАЈ У СКЛАДУ СА МРС

Међународни рачуноводствени стандарди (у даљем тексту МРС) представљају рачуноводствене стандарде уведене да би се постигла транспарентност и једнообразност финансијских извештаја било ког економског субјекта без обзира на делатност којом се бави и земљу у којој послује. МРС имају сврху свестранијег, лакшег и бољег разумевања финансијских извештаја уз основни циљ да обезбеде податке и информације за упоредне анализе за несметано пословно комуницирање заинтересованих субјеката које резултира бржем протоку робе и капитала. МРС уствари представљају, неку врсту хармонизације различитих рачуноводствених регулатива које се односе на припрему и приказивање финансијских извештаја који служе као основа за доношење економских одлука. Стандарди као појам су у примени скоро у свим областима технике, технологије, природним наукама и другим областима. Њих прописују надлежни стручни државни органи. Што се тиче МРС они су углавном у облику норми понашања и поступака у професионалном раду рачуновођа да би њихове информације о пословању неког економског субјекта биле квалитетне за потенцијалне заинтересоване кориснике тих информација. Рачуноводствени стандарди у себи укључују и норме професионалне етике Рачуновођа.

МРС у свом основном значењу подразумевају договорена правила о припремању, признавању, одмеравању или вредновању и презентацији ставки рачуноводствених исказа економског субјекта. Основни елементи финансијских извештаја економских субјеката су: Биланс стања, на крају пословне године, Биланс успеха за пословну годину на чијем се крају саставља биланс стања, Готовински ток за исти период за који се саставља Биланс успеха и Промене на капиталу.

16

Литература

Рачуноводство за I разред економске школеВера Познанић-Леко

Рачуноводство за II разред економске школеВера Познанић-Леко

Рачуноводство за III разред економске школеВера Познанић-Леко

Збирка задатака из рачуноводства за I разред економске школе

Wikipedia

17

18