1М МЕМ0К1АМ: МИЛОРАД ПАВИЋ (19290009)

Оде и велики сањар и маштар Милорад ПавићИзабраоје да буде српски писац и тиме обликовао своју књижевну судбину. Као што су нас изабрали два Константина Филозофа, Иво Ћипико, Иво Андрић, Меша Селимовић, Васко Попа, Александар Тишма, Данило Киш

Најавио је своју смрт осјећањем без- мјерне личне људске туге и несреће. Знао је да ће ове године отићи. На

лијевој страни своје прекрасне књиге Све приче написао ми је честитку: „Срећна нова 2009. година!" Није нам се баш посрећила. На десној: „Драгом колеги Делићу, за сећање на Милорада Павића". Опраштао се. Пресељавао се у сјећања.

Изабрао је да буде српски писац и тиме обликовао своју књижевну судбину. Као што су нас изабрали два Константина Филозофа, Иво Нипико, Иво Андрић, Меша Селимовић, Васко Попа, Александар Тишма, Данило Киш, сваки из свог разлога.

Овим избором Павић је изабрао и облико- вао свој идентитет. Везао се најчвршћим веза- ма са српску византијску традицију; Преко ње за Грчку, али и за јудеохришћанство, за Стари завјет и за Израел, па за Русију, куда су се ње- гови Срби селили. Руси су му живом подигли споменик, скулптуру. Волио је и Пишчевића и Црњанског. („Можда је стварно Пишчевић ваш Пивљанин." „Да, да, поријеклом из села Пишче".) За себе је говорио да је Византинац, што му никако није био маркетиншки потез. Није се могао начудити Западу што сијече своју десну, источнохришћанску ногу, што не поштује и своје изворе. За Павића је Кон- стантинопољ, Цариград, био и остао центар Васељене, а Аја Софија - храм над храмови- ма. Никада није преболио крсташке ратове ни пад Цариграда. Његова најљепша прича Плава џамија имплицитно је прича у славу Аја Софије и изворног стваралачког дара неписмених српских, често исламизираних неимара. Добро је знао шта смо добили на дар од Грка, од Византије: Цијелу једну кул- туру, писменост, књижевност, појање, два Константина Филозофа, Методија, мјесто на Светој гори, Хиландар у Богородичином крилу и у њему од Хиландара старију Бого- родицу Тројеручицу.

Језик којим је писао - српски језик - сма- трао је четвртим светим језиком и вјеровао је у његове моћи. Према Вуку је имао амбива- лентан став. Волио је Вуков Српски рјечник и сматрао га претечом Хазарског речника. Приредио је „Даницу" за велико издање Вуко- вих Сабраних дела. Није му, међутим, могао опростити осиромашење интелектуалних, филозофско-метафизичких и емотивних моћи старијих језичких слојева. Зато је чезнуо за тим језичким словима и у своје Палимп- сесгеуносио стару лексику. Зато је обожавао Гаврила Стефановића Венцловића и издашно га цитирао. Венцловић је Павићево велико откриће, ма шта ко о томе мислио. И велико обогаћење српске књижевности. Да ништа друго није урадио до Венцловића, Павић би трајно задужио српску културу. Српској науци о књижевности дао је велику књигу о бароку која је стекла европску славу, па историју класицизма и преромантизма. Његова књига о Војиславу Илићу и европском пјесништву недвосмислено одређује његов однос према свијету. Запад је друга нога на којој стојимо

и према свијету се мора бити отворен докле год вас свијет не затвори.

Павић је својом литературом, својим Ха- зарским речником освојио свијет. Чудо је када писци малих језика постану свјетски писци, а чудо над чудима кад једна српска књига постане планетарна књижевна чињеница. Хазарски речник то јесте. То је, Павић ће рећи, књига о Србима, али то је књига о свим народима и цивилизацијама који су ишчезли у историји као у магли, неставши са свјетске сцене. То је књига о сваком народу на свијету, јер ником није загарантовано трајно мјесто у историји. То је мудра, универзална књига свих народа и религија.

Павић је био врхунски приповједач, уз Хазарски речник, приповијетке су оно најбоље што је Павић написао; сам врх. Драго ми је што сам био члан жирија који је Павићу до- дијелио НИН-ову награду (Хазарски речник) и што сам предсједавао жирију који му је додијелио Андрићеву награду. Данас се види колико су те одлуке биле исправне.

Данас сви причају о палимпсесту, а забо- равља се да је Милорад Павић у београдском Нолиту 1967. објавио изванредно занимљиво пјесничку књигу „Палимпсести". О њој је врло лијепо писао Иван В. Лалић.

Непрочитан је Павићев роман Друго те- ло. Нема Нова Вуковића који је о Павићу бриљантно писао, посебно о времену у њего- вим романима. Ово је књига за њега. Друго издање ове књиге вјеројатно је најбољи Па- вићев роман после Хазарског речника.

Збогом, Милораде Павићу. Нека вас прати византијско плаво и златно. И праштајте, према вама сам увек био строжи него према другима. Ви сге то посљедњих година цијенили. Добијем ли мађарску визу, 17. децембра ћу, ако Бог да, о вама говорити у вама драгој Будимпешти, пред вашим Сентандрејцима. Тако се ваши снови преко вашег читаоца селе и послије смрти, како сте ви то написали. л

50 нин 3. д е ц е м б а р 2 0 0 9 .

Ш Н ШШВШШЖ ■^ *~л_ ::ТШЖ»ј

НИН је пре неколико недеља тематом обележио два јубилеја Милорада Павића: осамдесет година живота писца и 25 година од објављивања „Хазарског речника", његовог најзначајнијег дела и у свету наЈпревођенијег српског романа. Поред текстова два изузетна познаваоца Павићевог дела - Александра Јеркова и Саве Дамјанова, у темату је

објављен и краћи интервју са писцем Хазарског речника, који је дао НИН-у два дана пред одлазак у болницу, из које се није вратио.

ж Поводом смрти великог писца, кога је европска штампа, својевремено, назвала „првим писцем 21. века" доносимо интервју и одломке из текстова Јеркова и Дамјанова.

Из интервјуа

НЕМА СРЕЋНИЈЕГ ПИСЦА НИ НЕСРЕЋНИЈЕГ ЧОВЕКА ОДМЕНЕ

На питање, какав значај је имала НИН- ова награда, у свему оном што је допринело планетарној слави „Ха-

зарског речника", Павић каже:„Значила је потврду откривања 'Ха-

зарског речника' коју је најпре открила публика (велика продаја), па критичари, па позориште где је била промоција књиге, пред пуном салом, и у том следу и НИН.

Како вам, са прага девете деценије, изгледа проживљен век, век Павића писца и почетак новог миленијума?

Радујем се 21. веку и запањен сам што приватне несреће и јавни успеси иду руку под руку. Тако је бар било у мом случају.

Нема срећнијег писца ни несрећнијег човека од мене у овом тренутку.

Уз човека иду болести, смрт у породици и друге несреће.

0 чему размишљате?Питам се коју ћу своју књигу последњу

прочитати.

Каква судбина чека књигу у долазећем вре- мену?

Књига је безброј пута умирала. У кори дрвета, у камену, на свитку, у рукопису, као ин- кунабуле (прва штампана књига). Сада умире на хартији, јер нема више шума да се секу за све новине и књиге које су на папиру.

Један издавач електронске књиге у Америци (она није на папиру) тражио је опцију да шест мојих романа, преведе- них на енглески, објави и у електронском формату.

Да ли сте прихватили понуду и има ли елек- тронска књига икакве добре стране?

Има их више.Прво, електронску књигу, која ће из-

гледати као свака друга папирна књига, можете понети у кревет.

Друго, не треба вам светиљка крај узгла- вља, јер електронска књига има сопствено осветљење. Треће, неће вам требати наочаре јер се величина слова молсе подесити. Четвр- то, не треба вам полица за књиге јер целу библиотеку можете имати у једном тому.

Ја сам дао опцију том издавачу у Аме- рици јер је електронска књига будућност коју ја, вероватно, нећу дочекати. Д. М .

ХАЗАРСКА ГОДИШЊИЦААЛЕКСАН Д АР ЈЕРКОВ

Павићев Хазарски речник последњи је велики допринос српске литера- туре светској књижевности који је у

њој препознат и прихваћен. То није мало, напротив, више од тога и није могуће. По цењености Павић је раван Андрићу и Кишу, по читаности их превазилази (...)

За Павића је са разлогом речено да је први писац XXI века, заправо претеча новог миле- нијума и нелинеарних писама. Али је можда важније од тога што је, како је показао један од најзначајнијих теоретичара књижевности друге половине XX века, Ханс Роберт Јаус (у изузетно полемичном тексту којим је хтео да отклони штету због политичког напада на одвећ српског Павића) да је у друштву

таквих величина какве су Лесинг, Потоцки и Јуда Халеви, Павић управо Хазарским речником постао највећи европски писац верске толеранције. У томе часу је српска култура добила једно од највећих признања икада изречених, као некада у речима Гетеа, Грима, Пушкина или Толстоја. Да смо ми били онакви каква је српска књижевност и Павић у њој, све би другачије било. То је можда најзначајнија тема за Србију XXI века: од тога како се на питање идентитета и симболичке ширине одредимо, све ће зависити. Павићево дело је у том страшном часу нашег духовног опстанка велики сведок да у нама мора бити места и за свет и за нас саме. Не иде само једно. Ко нема (пре)више, има трагично премало.

ПАВИЋЕВ ЛАВИРИНТСАВА ДАМЈАНОВ

Када се данас, након четврт века, освр- немо на судбину Хазарског речника (прво издање: „Просвета", Београд 1984),

можемо најпре уочити две ствари. Прво, бр- зина којом је готово „преко ноћи" овај роман- лексикон стекао светску славу, феномен је не само у историји српске књижевности него и у књижевности уопште: за само неколико година он је постао планетарни бестселер о чијој рецепцији се већ тада могла написати књига која би више пута превазилазила ње- гов обим. Још необичнији је други моменат: наиме, овде се није радило о популарној, тзв. тривијалној литератури већ о делу огромног иновацијско-поетичког потенцијала, које је мењало вековима владајуће (линеарне) моделе читања, дакле тражило је пре појаве интернета управо интерактивну рецепцију карактеристичну за тај медиј (...)

Наравно, домаћа и светска критика приметиле су да је реч о битно другачијој форми романа (лексикографско- енциклопе-

§ дијској),истицалењенлудистичкикарактери | фрагментарност, те специфичност Павићеве | фантастике. Структура лавиринта на којој ^ почива Хазарски речник, његови значењски !| лавиринти и небројене лавиринтске стазе на | које ступа читалац, у почетку су интерпре- ^ тацијски тек дискретно наговештени... м

3. д е ц е м б а р 2 0 0 9 . Ш « » . П 1 П . С О . Г 8 51